NAUČNO DRUŠTVO EKONOMISTA SRBIJEndes.ekof.bg.ac.rs/downloadsakta/zbornik2010deo3.pdfbankarskih mreža u svetu i u Srbiji, jačanja konkurentske pozicije domaće va- ... Nakon uzleta,

NAUČNO DRUŠTVO EKONOMISTA SRBIJE sa Akademijom ekonomskih nauka i EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU

NOVA STRATEGIJA RAZVOJA PRIVREDE SRBIJEIzazovi ekonomske politike u 2011. godini

RedaktoriJurij BajecMiomir Jakšić

© 2011.Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

IzdavačEkonomski fakultet u Beogradu

Kamenička 6, tel: 3021-240, faks: 3021-065

Dekan Ekonomskog fakultetaProf. dr Marko Backović

RedaktoriProf. dr Jurij Bajec

Prof. dr Miomir Jakšić

Dizajn koriceMaxNova

www.maxnova.rs

ŠtampaČUGURA Printwww.cugura.rs

Godina2011.

Tiraž250

ISBN: 978-86-403-1125-0

SADRŽAJ

Predgovor

I

1. Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Boško Živković, Vladimir Vučković, Tijana Milojević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1Ekonomska politika Srbije u 2011: početak ili kraj razvojnog modela?

2. Milojko Arsić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Makroekonomske politike i reforme u novom modelu privrednog rasta

II

1. Milica Uvalić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Problemi dosadašnjeg modela razvoja Srbije

2. Božidar Cerović, Aleksandra Nojković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Modeli rasta u tranziciji Zbog čega je i otkada Srbiji potreban novi model rasta?

3. Petar Đukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Ekonomski razvoj Srbije: Između novog modela rasta i stare prakse

4. Danilo Šuković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Globalna kriza i razvoj privrede Srbije

III

1. Miomir Jakšić, Milica Jakšić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Globalizacija, korporativizam i država blagostanja

2. Aleksandra Praščević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143Efekti napuštanja fiskalnog konzervativizma u cilju prevazilaženja ekonomske krize

3. Milena Jovičić i Olgica Ivančev. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Uticaj socijalne zaštite na siromaštvo i nejednakost u Srbiji

4. Saša Ranđelović i Jelena Žarković-Rakić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185Ex ante Analiza distributivnih efekata poreske reforme

IV

1. Đorđe Đukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203Da li je moguća brza deevrizacija privrede Srbije?

2. Branko Urošević, Miloš Božović, Boško Živković . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215Rizik mreže u međunarodnim bankarskim grupacijama

3. Radovan Kovačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237Izvoz kao okosnica privrednog rasta Srbije

4. Stipe Lovreta, Zoran Bogetić, Dragan Stojković. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247Ključna područja trgovinske politike Republike Srbije u 2011. godini

V

1. Sofija Adžić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263Povratak industrije u Srbiju – realnost ili utopija

2. Mirjana Gligorijević, Sanja Mitić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285Značaj i razvijenost industrijskih klastera u Srbiji

3. Dragan Lončar, Sanja Filipović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305Strategije upravljanja rizicima iz perspektive malih i srednjih preduzeća u Srbiji

PREDGOVOR

U ovoj naučnoj monografiji Nova strategija razvoja privrede Srbije – Izazovi eko-nomske politike u 2011. godini objavljeni su radovi posvećeni makroekonomskim performansama privrede Srbije u 2010. godini, i prognozama za 2011. godinu. Pri tome učinjen je osvrt na studiju Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020. Ovu strategiju autori analiziraju u svetlu globalnih ekonomskih kretanja i uticaja svetske ekonomske krize na monetarni, fiskalni, spoljnotrgovin-ski sistem Srbije, konkurentsku poziciju i razvojne potencijale sprske privrede.1

Čitaocima je u ovoj knjizi dostupno 17 radova koji su tematski svrstani u pet poglavlja, a posvećeni su: (1) makroekonomskim prognozama za 2011. godinu, (2) ocenama tranzicije privrede Srbije i rezultata dosadašnjeg razvojnog modela, (3) društvenim i institucionalnim pretpostavkama razvoja privrede Srbije, (4) do-prinosima pojedinih važnih sektora privrede Srbije i (5) razvoju malih i srednjih preduzeća i industrijskoj politici.

U prvom poglavlju nalaze se dva rada. Prvi je Ekonomska politika Srbije u 2011: početak ili kraj razvojnog modela?, koji je pripremio autorski tim okupljen oko ekonomske publikacije – MAT (Mesečne analize i trendovi). Drugi rad Makroe-konomske politike i reforme u novom modelu privrednog rasta pripremio je sa-radnik časopisa Kvartalni monitor FREN-a (Fond za razvoj ekonomske nauke). Autori ovih radova već više godina u kontinuitetu prezentiraju javnosti svoja istraživanja u tim oblastima, odnosno rezultate najvažnijih makroekonomskih pokazatelja za privredu Srbije sa prognozama o njihovom kretanju u 2011. godini.

Drugo poglavlje posvećeno je analizi dosadašnjeg razvojnog modela Srbije, obe-ležjima i rezultatima modela rasta u uslovima tranzicije u Srbiji i razlozima for-mulisanja i implementacije novog modela rasta, uticaju globalne krize na perfor-manse srpske privrede.

1 Prve verzije jednog broja priloga prezentovane su i na naučnoj konferenciji Eko-nomska politika u 2011. godini i nova strategija razvoja privrede Srbije koja je u organizaciji Naučnog društva ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održana 11. decembra 2010. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Ti tekstovi su u ovoj monografiji izmenjeni ili dopunjeni, a potom svi recenzirani. Svi referati sa naučne konferencije objavljeni su u posebnom zborniku (CD-ROM).

Programski odbor konferencije činili su Marko Backović , dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Božidar Cerović, predsednik NDES, Jurij Bajec, Miomir Jakšić i Aleksandra Praščević.

U trećem poglavlju nalaze se radovi koji potrebu formulisanja nove strategije razvoja Srbije smeštaju u teorijske okvire analize uticaja globalizacije, krize dr-žave blagostanja i uspona korporativizma u svetu i Srbiji, ukazuju na posledice napuštanja fiskalnog konzervativizma u cilju prevazilaženja ekonomske krie, analiziraju distributivne efektie poreske reforme, i uticaj socijalne politike na siromaštvo i nejednakost u Srbiji.

Radovi u četvrtom poglavlju bave se važnim sektorima srpske privrede i pro-gnozama o njihovom mogućem doprinosu rastu u narednom periodu. Autori razmatraju pitanja funkcionisanja bankarskog sektora u svetlu rastućeg uticaja bankarskih mreža u svetu i u Srbiji, jačanja konkurentske pozicije domaće va-lute, izvozne potencijale srpske privrede i perspektive platnobilansne ravnoteže i kretanje spoljnjeg duga srbije, važnost trgovine i značaj trgovinske politike u savremenim uslovima.

U petom poglavlju su radovi o značaju industrijskog sektora, uticaju klastera na performanse privrede Srbije, kao i perspektivama razvoja malih i srednjih predu-zeća u kontekstu strategije upravljanja rizicima.

Radovi koji su sada pred čitaocima potvrđuju da se samo u otvorenom dijalogu, na bazi argumenata može tražiti i naći put za rešavanje složenih ekonomskih i makroekonomskih problema sa kojima se u uslovima globalne ekonomske kri-ze suočavaju sve zemlje u svetu, pa i Srbija. Formulisanje i sprovođenje novog modela razvoja privrede Srbije proističe iz stava da stabilnost i razvoj nisu su-protstavljeni već, naprotiv, jedan drugog snaže i da uspešna makroekonomska stabilizaciona strategija i model razvoja mora uvažavati oba ova cilja, a ne kretati se u ekstremima monetarizma - prvo stabilnost pa rast, ili kejnzjanizma - prvo rast pa stabilnost.

Radovi u ovoj monografiji upućuju na zaključak da temelj nove strategije razvoja Srbije mora biti u sferi proizvodnje, investicija, novih tehnologija i znanja koji će našoj privredi omogućiti izvoz i uključivanje u svetske ekonomske tokove i pri-druživanje i priključivanje Evropskoj uniji na osnovu bolje valorizacije resursa sa kojima raspolaže privreda Srbije.

Redaktori:Prof. dr Jurij BajecProf. dr Miomir Jakšić

Beograd, 25. januar 2011. godine

1

Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Boško Živković, Vladimir Vučković, Tijana Milojević*

1.EKONOMSKAPOLITIKASRBIJEU2011:POČETAKILIKRAJRAZVOJNOGMODELA?

Uvodne napomene

Tri su glavna pitanja ekonomske politike u narednoj godini.

Prvo je pitanje da li je krizni ciklus završen. Definitivni odgovor na ovo pitanje još nije moguć. U tekstu koji sledi razmatraju se kontradiktorni signali o dinami-ci aktivnosti u realnom sektoru privrede Srbije. Ako se unutrašnjoj neizvesnosti doda i neizvesnost oporavka u okruženju (Jugoistočna Evropa, EU i OECD ze-mlje), moguće je formilisati preporuku opreza. U suprotnom slučaju bi preko-merna javna i privatna potrošnja mogle da ugroze makrokekonomsku stabilnost.

Drugo ključno pitanje jeste upravo pitanje stabilnosti, definisano preciznije kao problem brzine inflacije i stabilnosti kursa nacionalne valute. Startna situacija je u ovoj oblasti nepovoljnija nego prosle godine. Iako su se ključne makroeko-nomske neravnoteže smanjile, neizvesnosti u vezi sa neto prlivom kapitala su i dalje velike. Nivo deviznih rezervi je znatno smanjen. Povećanje privatne i javne potrošnje je ponovo produbilo ključne neravnoteže. Međusobno povezivanje de-precijacije dinara i ubrzanja inflacije bi moglo biti opasno.

Treće pitanje jeste pitanje promene modela rasta. Iako su kritike dosadašnjeg modela bile široko prisutne i motivisane različitim interesima, izvesno je da se u 2010. prvi put pojavio konzistentan alternativni model rasta. Jedno od bitnih pi-tanja ekonomske politike u 2011. godini jeste i pitanje da li se i koliko ovaj model može aktivirati.

Tekst koji sledi se, u osnovi, bavi ovim ključnim pitanjima.

I

* MAT&KB

Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Boško Živković, Vladimir Vučković, Tijana Milojević

2

1. Privredna aktivnost krajem 2010. godine: snažni pesimistički signali1

Nakon prvih znakova oporavka realnog sektora, registrovanih u trećem tro-mesečju, statistički podaci za oktobar i novembar 2010. upućuju na reviziju očekivanja u pogledu oporavljanja industrijske proizvodnje, te realnih zarada i realne potrošnje čiji je nominalni rast apsorbovan jačanjem inflacije. Anketa Konjunkturnog barometra u novembru, donela je uglavnom pesimističke oce-ne o poslovnoj klimi. Prosečno korišćenje proizvodnih kapaciteta u privatnom sektoru ukazuje na slabljenje oporavka privrede, a zabeležen je i pesimizam u pogledu očekivanih stranih i domaćih investicija. Ocenjuje se i da raste rizik u poslovanju. Inflaciona očekivanja su zabeležila rekordan rast.

Nakon uzleta, industrijska proizvodnja – koja je u desezoniranoj seriji kontinui-ranim tromesečnim rastom tokom trećeg tromesečja 2010. povećana za ukupno 2,4% – u oktobru je smanjena u odnosu na prethodni mesec za 3,6% i u novembru za daljih 1,1%2, te su i međugodišnje stope u oktobru i novembru ponovo negativ-ne; kumulativni porast fizičkog obima industrijske proizvodnje je u periodu janu-ar – novembar redukovan na 3,2% i u celoj godini teško da će premašiti stopu od 3%, budući da je prosečna vrednost desesezoniranih indeksa u prvih jedanaest meseci 2010. godine veća od prošlogodišnjeg proseka za 2,9%.

Imajućiuviduto,kaoismanjivanjeočekivanjaupogleduprivrednograstauEvropi,procenaopovećanjuBDP‑au2010.godiniza1,5%možesesma‑tratičakioptimističkom.

Presudni uticaj na pad ukupne industrijske proizvodnje imala je prerađivačka in-dustrija, koja je u oktobru 2010. godine bila za 3,6% manja nego u istom mesecu prethodne godine – i koja je u oktobru, u desezoniranoj seriji, bila manja nego u septembru čak za 5,4%, što ni izbliza nije nadoknađeno u novembru! Ovaj pad u prerađivačkoj industriji je široko rasprostranjen.

1 Detaljnija analiza konjunkturnih tendencija krajem 2010. godine može se naći u Zaključnim razmatranjima, MAT&KB 11/10 i MAT&KB 12/10.

2 Za pad u novembru presudan je bio pad proizvodnje električne energije usled smanjene potrošnje zbog lepog vremena. Taj će pad, s obzirom na vremenske uslove (veliki broj ledenih dana), verovatno biti nadoknađen u decembru.

Ekonomska politika Srbije u 2011: početak ili kraj razvojnog modela?

3

Kako stvari sada stoje, podaci o uvozu podupiru ocene o slabljenju dinamike industrijske proizvodnje – i ukazuju na ponovno slabljenje realne dinamike unu-trašnje tražnje, ne samo kada je reč o investicijama nego i kada je reč o potrošnji.

Naime, dinamika uvoza je pred kraj 2010. godine podložna oscilacijama zbog za-stoja u uvozu energenata (rekonstrukcija rafinerijskih kapaciteta), ali je u osnovi rastuća. Izuzetak je tokom tri meseca (avgust – oktobar) upravo uvoz intermedi-jarnih proizvoda, što je mogao biti pokazatelj da se ne očekuje brzo oživljavanje domaće proizvodnje, ali je u novembru ovaj uvoz osetno povećan.

Kada je reč o izvozu, njegova je tendencija izrazito rastuća i on je noseći faktor dinamike proizvodnje. U 2010. bitno je popravljena pokrivenost (robnog) uvoza izvozom3.

3 Za jedanaest meseci ona je iznela 58,4%, u samom novembru 60% (prema prošlogodišnjih 51,9%, odnosno 50,5%, respektivno).


4

Kada je unutrašnja tražnja u pitanju, nemamo novih procena o investicijama, te se zadržavamo na proceni (na osnovu raspoloživih podataka o proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni kapitalnih dobara te o građevinskim radovima u prva tri kvartala) da bi ona u 2010. mogla biti niža nego u prethodnoj godini za oko 5%. U prilog zaključku, da u međuvremenu nije moglo doći do pozitivnog zaokreta, govore i podaci o proizvodnji nemetalnih minerala i cementa, kao i po-daci o uvozu kapitalnih proizvoda (a i domaća proizvodnja kapitalnih proizvoda je duboko ispod nivoa dostignutih u prošloj godini i u prvoj polovini ove godine).

Alimentiranje unutrašnje potrošnje iz zarada je tokom dva meseca u trećem tro-mesečju 2010. pokazivalo znake oporavka. Međutim, iscrpljivanje sredstava za bonuse i narasla inflacija uslovili su sveopšte opadanje realnih zarada u oktobru i novembru – kako prosečnih zarada, tako i realne mase zarada (iz koje se faktički formira kupovna snaga).


5

Realna vrednost mase zarada ponovo je prešla u zonu koja je više od 5% ispod nivoa proseka 2009. godine. Ostaje da se vidi kako će na kretanje potrošnje utica-ti rebalans budžeta za 2010, pri čemu treba podvući da u toj godini naš problem nije toliko u veličini budžetskog deficita – jer javna potrošnja u poređenju sa većinom evropskih država nije prevelika (42% do 43% BDP-a u godini, dok je u Evropi najčešće preko 45%) – koliko u strukturi javne potrošnje, a naročito u transferima PIO fondu.

Ako se dinamika potrošnje posmatra kroz prizmu prometa u trgovini na malo – potrošnja se u oktobru neznatno oporavila u odnosu na zastoj u prethodnom mesecu, ali je realno ostala duboko ispod vrednosti iz avgusta i nije ponovo us-postavljen rastući trend prometa koji je bio karakterističan za period od početka 2010. godine do avgusta – u novembru je desezonirani indeks ponovo bio niži i od svih indeksa u drugom polugođu i od proseka prethodne godine.


6

Inflacija i ovde čini svoje (na to smo upozoravali u vezi sa politikom subvencio-nisanih kredita). Ako je suditi po porastu troškova života u decembru za 0,7%, inflacija (merena rastom potrošačkih cena) će preći u zonu dvocifrenih stopa, pa se sada i godišnja inflacija procenjena za 2010. od 10,5%, koja je korišćena pri rebalansu budžeta, čini optimističkom.

Četiri potporna stuba „probuđene” inflacije u drugoj polovini 2010. su: porast primarnih cena u prehrambenom sektoru, potrošnja, kartelska konstelacija trži-šta hrane i deprecijacija dinara4. Trebalo bi, u ovom kontekstu, napraviti analizu prometa na zelenim pijacama5: sva je prilika da su odnosi cena mnoga doma-ćinstva uputili na tradiciju pravljenja zimnice, koja je proteklih godina lagano napuštana.

Pritisak tražnje u novembru je popustio. Međutim, početkom 2011. godine će se kumulirati inflacioni efekti povećanih plata u javnom sektoru i povećanih penzija, te efekti neizbežnih administrativnih povećanja cena (pre svega u sek-toru energetike).

4 Videti aneks u ovom tekstu.5 Promet povrća u septembru je vredeo 31% više nego u septembru 2002. godine,

promet prerađevina od voća 68% više, itd.


7

2. U sledeću godinu ulazimo sa većim problemima nego što smo ušli u ovu

Prema procenama za celu 2010. godinu, koje je bilo moguće sačiniti na osnovu objavljenih podataka za jedanaest meseci, ostvariće se ranije očekivani porast BDP-a od oko 1,5% (kolika je bila i procena MMF-a prilikom poslednje revi-zije tekućeg stand-by aranžmana), na čemu su bile zasnovane i projekcije jav-ne potrošnje, te politika ograničavanja rasta zarada u javnom sektoru i penzija. Trgovinski deficit (deficit robe i usluga) u 2010. godini će, prema našoj proceni, biti čak manji nego u 2009. za 300–350 miliona evra. Međutim, ovi rezultati su praćeni neočekivano visokom inflacijom, deprecijacijom kursa dinara izazva-nom velikim podbačajem u bilansu finansijskih odnosa sa inostranstvom (kako u odnosu na očekivanja sa početka godine tako i u odnosu na minimum potreba da bi se očuvala interna i eksterna stabilnost), smanjivanjem deviznih rezervi, ra-stućim teškoćama u finansiranju budžetskog deficita, daljim padom investicione aktivnosti i, najzad – s obzirom na to da se očekivanja u EU za 2011. godinu revi-diraju naniže – pogoršanim uslovima u pogledu privrednog rasta, zapošljavanja, porasta tražnje i njene željene strukture i u toj, 2011. godini.

2.1. Ekonomska politika u 2011. u nepovoljnim uslovimaPrema raspoloživim podacima o izvršenju platnog bilansa u periodu januar–ok-tobar 2010. godine, procenili smo: da će kreditni bilans u 2010. biti negativan (ne zna se tačno u kojoj meri, zbog nepoznatog roka realizacije kredita čije je odobravanje najavljeno); da će neto priliv od stranih direktnih investicija izneti svega oko 2,5% BDP-a (oko 800 miliona evra, prema 1,3 milijarde evra u pret-hodnoj godini); da će registrovani priliv od doznaka biti niži nego u 2009. za oko 600 miliona evra6; da će devizne rezerve u toku 2010. biti smanjene za više od milijardu evra.

Za 2011. godinu procenu BDP-a usaglasili smo sa procenom koja je dogovorena sa MMF-om (3%), mada je pitanje da li se ona može ostvariti kada se uzmu u ob-zir revidirane procene u okruženju7. Za inflaciju smo uzeli optimističku procenu od 6%, uz pretpostavku da će kurs evra pratiti domaće cene (realna deprecijacija dinara za razliku u rastu cena u nas i u zoni evra). Procenili smo rast neto priliva

6 Ovde, međutim, treba imati u vidu, da je prošlogodišnji priliv od doznaka bio precenjen, budući da se deo mogao odnositi na povraćaj u banke štednje, povučene u oktobru 2008. (oko milijardu evra).

7 Evropa se oporavlja od najdublje recesije posle Drugog svetskog rata. Nakon rasta za 4,6% u 2009, rast BDP-a u 2010. se procenjuje na 2,3% i na 2,2% u 2011. Razvijene zemlje u Evropi će zabeležiti rast od 1,7% u 2010. i 1,6% u 2011. Rast je nesiguran i opterećen mnogim rizicima. Izvor: World Economic Outlook, October 2010, International Monetary Fund, str. 72.


8

od stranih investicija u iznosu od preko 1,8 milijardi evra (6% BDP-a); ova pro-cena izgleda vrlo optimistička, ali treba imati u vidu da je tu uračunat i priliv od prodaje dela Telekoma. Pretpostavlja se da bi neto priliv kredita bio približno ne-utralan (mali negativni saldo dugoročnih kredita pokrio bi se pozitivnim saldom kratkoročnih i trgovinskih kredita). Deficit robe i usluga zadržao bi ovogodišnji udeo u BDP-u (oko 14,5%), što znači da bi bio povećan za manje od 100 miliona evra. Devizne rezerve opale bi za daljih 400 miliona evra, te bi se pokrivenost uvoza deviznim rezervama svela na oko 7 meseci.

S obzirom na ovogodišnji pad investicija, početak realizacije desetogodišnjeg razvojnog plana zahtevao bi realan porast fiksnih investicija u 2011. godini za 12%–15%. Ali, to bi zahtevalo rast ukupne potrošnje u toj godini u zoni od samo 0,5% do 1%, pri čemu bi potrošnja države morala realno da opadne za 2%.

Da li su ovi zahtevi realistični u predizbornoj godini? Verovatno nisu, a račun će biti ispostavljen godinu ili dve posle izbora. Jer, alternativa postavljenim uslovimamožebitiraststandardanateretinvesticija,većispoljnotrgovinskideficitijačiinflatornipritisci,sapritiskomnadeviznikursierozijudevi‑znihrezervisličnuovogodišnjoj.

2.2. O deprecijaciji dinara – još jednomO uzrocima deprecijacije dinara pisali smo krajem 2009. i tokom 2010. godine u nekoliko navrata i ovde ćemo nastojati da ne ponavljamo te nalaze, nego da ih dopunimo.

Povećanje referentne kamatne stope je u saglasnosti sa osnovnom vokacijom cen-tralne banke da brine o inflaciji koja uzima maha i osetno prevazilazi predviđeni okvir za 2010. godinu, sa sve izvesnijom tendencijom da će ostati prisutna i u narednoj.

Visok diferencijal između domaćih kamatnih stopa i onih u EU je prethodnih godina predstavljao snažan motiv za priliv kratkoročnog spekulativnog kapitala u finansijski prostor Srbije8. Sada je situacija promenjena – nakon krize su raspo-loživi finansijski viškovi manji, a međunarodno finansijsko tržište postaje osetno obazrivije u pogledu odobravanja novih zajmova. Ekonomski imidž Srbije nije u međuvremenu popravljen tako da bismo zahvaljujući tome stajali bolje u odnosu na druge zemlje u regionu (međunarodne komparativne ankete nam dodeljuju rang koji je bliži donjem delu lestvice analiziranih zemalja). Osim toga, banke se pripremaju da počnu primenu Basel III standarda, što zahteva veću adekvatnost

8 Banke su angažovale kredite po nižoj kamatnoj stopi na evropskom finansijskom tržištu i replasirale ih domaćim komitentima po višoj kamati (o ovom mehanizmu je u MAT&KB-u pisano u više navrata).


9

kapitala, odnosno dodatne rezerve kapitala i likvidne imovine. Uprkos tome što sada raspolažu širokom depozitnom bazom, banke ulaze u kreditne aranžmane oprezno i sa manjim entuzijazmom nego pre izbijanja svetske finansijske krize. Usled toga, razlika u visini kamatnih stopa ne predstavlja više tako jak motiv za spekulativno ulaganje kapitala.

Izostajanje kredita i smanjenje neposrednih inostranih investicija doprineli su redukovanju agregatne ponude deviza na domaćem tržištu novca. Dinar je stoga u najvećem delu 2010. godine uglavnom uporno deprecirao. Intervencije NBS su taj proces usporile, ali nisu mogle i da ga zaustave. Postepenim iscrpljivanjem deviznih rezervi sadašnja politika intervenisanja centralne banke na tržištu će postajati sve teže izvodljiva. Privremene promene donose povremena zaduživa-nja države, nešto trajniju, ali vremenski ipak ograničenu promenu bi mogla done-ti prodaja Telekoma, ali samo u meri u kojoj bi se deo dobijenih sredstava uputio na tržište novca, a ne za servisiranje dospelih dugovanja.

Slabljenje dinara se manifestuje različitim posledicama: inostrani dug u domaćoj valuti poskupljuje (što redukuje kupovnu moć dužnika), uvozne cene rastu, a time i inflacija u celini, preduzeća odustaju od novih investicija (ili ih odgađaju za „neko drugo vreme”), odustaje se čak od manjih projekata ukoliko ovi imaju veći uvozni sadržaj, itd. Podsticaji iefektizaizvoznikezavise,pak,odmo‑gućnostipovećanjaplasmananastranomtržištu,atosadauvelikojmerizavisiodelastičnostiuvozanašihspoljnotrgovinskihpartneraikonjunktureu njihovim zemljama.

Od početka 2010. godine NBS je na međubankarskom tržištu prodala oko 2,4 mi-lijarde evra. Time je usporeno klizanje kursa preko „određene” granice i istovre-meno je otposlat signal tržištu da će centralna banka intervenisati u slučajevima kada prete nagle („prevelike”) oscilacije kursa dinara.

Ekonomski subjekti u svojim kalkulacijama anticipiraju pomeranje dinara tako da je jedan deo promene kursa ugrađen u strukturu njihovih cena, nezavisno od formalnog odnosa dinara prema evru. Probleminflacijesemožeiskompliko‑vatiukolikoseaktiviralatentniuzročnikinflacije,spiralacene–kurs–cene. Ovaj mehanizam ubrzanja inflacije je opasan, jer je naš finansijski sistem duboko i široko evroizovan. U tim uslovima se prilagođavanje cena i kursa događa uvek sa efektom prebačaja. U konačnom ishodu inflacija raste sve brže, a nacionalna valuta sve brže gubi na vrednosti. Proces je teško zaustavljiv, i on nedvosmisleno nanosi štetu svima: i državi, i preduzećima, i građanima.


10

Izgleda da su se očekivanja ove vrste već formirala. U korist ove pretpostav-ke navodimo najave promene tzv. kontrolisanih cena – cena grejanja, gasa i elektične energije. Brzo povećanje ovih cena bi na neki način „legalizovalo” prisustvo pogubne spirale cene–kurs–cene.

U ovim okolnostima NBS povećava referentnu kamatnu stopu. Ona to čini opre-zno i postupno, trudeći se da ne ugrozi proces oporavka aktivnosti u realnom sektoru i da održi kreditnu aktivnost banaka prema sektoru preduzeća. Primetna je razlika u odnosu na prethodne periode, kada je NBS oštrim jednokratnim pro-menama referentne stope od po 200 baznih poena izvodila masivne i skupe ste-rilizacije novca. Ako bi NBS bila prinuđena da brzo uvećava referentnu kamatnu stopu – na šta upućuju povećanja u oktobru i novembru 2010 – proces obnove aktivnosti u realnom sektoru bio bi zaustavljen.

Ubrzanjeinflacijeirastkamatnihstopabiunarednimmesecimamogliote‑žati sprečavanje većihoscilacijakursa, jerbi intervencijeNBSna tržištunovcamoraledabudučešćeiintenzivnije.Ograničenostrezerviiodsustvonovedevizneponudetrajnogkaraktera,takveintervencijeće,posvojprilici,vremenomučinititeškoizvodljivim.

2.3. Šta pokazuje rebalansirani budžet za 2010?Prvo, prihodi su ostali na manje-više istom nominalnom nivou u odnosu na plan. Realni nivo je, međutim, niži zbog neplaniranog inflacionog efekta (plan je kal-kulisao sa inflacijom od 6%, a rebalans kalkuliše sa inflacijom većom od 10%). PDV, kao najvažnija stavka na strani prihoda, je „zatajio”, jer su prihodi u re-balansu sniženi za 4,2 milijarde dinara – dok je njihova struktura pogoršana u korist uvoza, a na račun domaćeg tržišta. Uzme li se u obzir i inflacija, ne može se izbeći utisak da je znatandeoprometapobegaou„sivuzonu”.

Rashodi su u odnosu na plan nominalno uvećani za 16,7 milijardi dinara, zbog čega je deficit budžeta uvećan sa planiranih 107 na 120 milijardi dinara. Najveći deo uvećanja je usmeren na povećanje izdataka za socijalnu zaštitu (računaju-ći i jednokratnu pomoć penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru), dok su kapitalni izdaci smanjeni – sa skromno planirane 33,2 milijarde dinara na 26,8 milijardi dinara – uglavnom zbog slabog intenziteta investicionih radova (nedo-vršeni projekti, zastoj u eksproprijaciji zemljišta, izmeštanje druge infrastruk-ture, pripremni radovi, itd.). Nivo ukupnih investicija države (po našoj proceni utrostručeni iznos kapitalnih izdataka u budžetu) za infrastrukturu je daleko od poželjnih 1,5–2,5 milijardi evra u narednim godinama (prema osnovnom modelu rasta 2011–2020), koje se proklamuju kao godine reformi i promene ekonomskog modela rasta.


11

Socijalna usmerenost i rebalans budžeta za 2010. i budžeta za 2011. godinu su jasni: na osnovu do sada saopštenih propozicija i zakonom utvrđenih pravila fiskalne odgovornosti9, kojima se, ugradnjom privremenog pravila o usklađi-vanju plata u javnom sektoru i penzija u januaru sa polugodišnjom inflacijom, preteralo. Stoga je saglasnost od MMF-a dobijena samo za 2% rasta u januaru, što je svakako doprinelo uravnoteženju.

9

Drugo, rebalans pokazuje da je neto finansiranje budžetskog deficita iz do sada glavnog izvora, tj. prodajom trezorskih zapisa, ostalo na nivou od oko 60 mi-lijardi dinara. Budući da je to bilo nedovoljno, država je morala da posegne za direktnim pozajmicama od banaka. Ova strategija povećava nivo valutnog rizika unutar budžeta. Istovremeno smanjivanje tražnje za čistim dinarskim plasma-nima ukazuje da banke računaju sa daljom deprecijacijom dinara kada se radije opredeljuju za direktne devizne pozajmice nego za transakcije na finansijskom tržištu. I na ovo smo u MAT&KB-u već upozorili. Ako se ima u vidu uloga bana-ka na deviznom tržištu, ova strategija zaduživanja budžeta može biti opasna, jer „legalizuje” ovakva očekivanja banaka.

2.4. Budžet Republike Srbije za 2011. Kada je reč o budžetu za 2011. godinu, treba podsetiti da posebna fiskalna pravi-la, doneta u oktobru 2010. godine, imaju za cilj smanjenje učešća fiskalnog defici-ta u BDP-u, najvećim delom smanjivanjem tekućih rashoda. Cilj je, takođe, da se poveća učešće javnih investicija u BDP-u. Međutim, u 2011. nije realno očekivati da će se učešće tekućih rashoda smanjiti u dovoljnoj meri, budući da je za 2011. planirano odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija.

Prilikom planiranja izdataka budžeta za 2011. donosioci su bili prinuđeni da se pridržavaju donetih posebnih fiskalnih pravila, koja su u izvesnoj meri izmenje-na u odnosu na Zakon o fiskalnoj odgovornosti:

9 Reč je o pravilima o fiskalnoj odgovornosti, ugrađenim u Zakon o budžetskom siste-mu.


12

Zakon o fiskalnoj odgovornosti Zakon u budžetu za 2011.U januaru 2011. godine i plate u javnom sektoru i penzije se povećavaju za iznos rasta potrošačkih cena u prethodnih 6 meseci

U decembru 2010. godine plate i penzije odmrzavaju se za 2%

U aprilu 2011. godine i plate i penzije povećavaju se za iznos rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca uz uvećanje za polovinu realnog rasta BDP-a u prethodnoj godini

U aprilu 2011. i plate i penzije usklađuju se sa rastom potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodna tri meseca (procena 2,95%)

U oktobru 2011. godine i plate i penzije povećavaju se za rast potrošačkih cena u prethodnih 6 meseci

U oktobra 2011. godine i plate i penzije usklađuju se sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci uvećano za procenat koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan (procena 2,0 %)

Povećanje rashoda na zaposlene i transfera Fondu za penzijsko i invalidsko osi-guranje u Zakonu o budžetu za 2011. u odnosu na rebalansirani budžet za 2010, u najvećoj meri je uslovljeno upravo primenom posebnih fiskalnih pravila, pa su tako:

• rashodi na zaposlene povećani sa 184 na 196,6 milijardi dinara, odnosno za 12,6 milijardi dinara ili, nominalno, za 6,8%;

• transferi Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje povećani, sa 220,1 mili-jarde na 230,9 milijardi, odnosno za 10,8 milijardi ili, nominalno, za 4,9%.

Pre donošenja Zakona o budžetu, bilo je najava da će doći do zamrzavanja sub-vencija privredi na nivou iz 2010. godine, kao i da će doći do povećanja sume transfera lokalnim samoupravama iz 2010. za 25%. Međutim, subvencijeprivre‑dićeu2011.bitinanižemnivounegoštosuplaniranerebalansomza2010, tačnije, iznosiće 3,1 milijardu dinara (naspram 4,1 milijarde koliko će iznositi u 2010 – prema rebalansu), dok su transferi opštinama i gradovima povećani za nešto manje od 20% u odnosu na 2010, a ne za 25% kako je najavljivano. Tako transferi gradovima i opštinama planirani za 2011. iznose 31,8 milijardi, 5,1 mi-lijardu više nego što će iznositi u 2010. godini.


13

Opštizaključakkojisemožeizvućiposmatrajućirashodnustranubudžetajedasunapravljenevećeuštedena tekućimrashodimanegošto jenajav‑ljivano, iako je bilo neophodnomenjati posebnafiskalnapravila (koja supropisanaZakonomofiskalnojodgovornosti)dabi se teuštedeostvarile. Zahvaljujući ovim uštedama, stvoren je dodatni prostor za kapitalne izdatke koji su planirani na nivou od 31,8 milijardi dinara, odnosno za 20% nominalno više nego u 2010. godini.

Imajući u vidu Postkrizni model rasta i projekciju da bi investicije u konsolidova-nom budžetu za 2011. godinu trebalo da iznose 4,3% BDP-a, a da bi deo investici-ja koji se izdvaja iz Republičkog budžeta trebalo da iznosi bar 30% konsolidova-nih investicija, dolazimo do neophodnih kapitalnih izdataka u budžetu za 2011. godinu u iznosu od 44,3 milijarde dinara (prema projekcijama MAT&KB). Dakle, i pored određenih ušteda koje su nastale, prostor za neophodne investicije je i daljepreuzakurepubličkombudžetu te se pojavljuje nedostatak u iznosu od, aproksimativno, 12–13 milijardi dinara, koje bi bilo neophodno izdvojiti upravo iz republičkog budžeta kako bi se mogao ostvariti proinvesticioni scenario.

Prema Zakonu o budžetu za 2011. godinu znatnosupovećanirashodinaimeotplate kamata – sa 30,2 milijarde (po rebalansu za 2010) na 45,6 milijardi di-nara. Ovo povećanje je rezultat povećanih rashoda po osnovu otplate kamata na domaće kredite za čak 12,9 milijardi i povećanim otplatama kamata po osnovu aktiviranih garancija za 5 milijardi, dok su rashodi po osnovu otplate kamata nastranekreditesmanjeniza2,5milijardidinara. U 2011. rashodi po osnovu otplate kamata na domaće kredite iznose 24 milijarde dinara – od čega je 16,4 milijarde dinara namenjeno za otplatu kamata na domaće hartije od vrednosti (trezorske zapise).

Što se finansiranja budžeta tiče, za 2011. godinu je planirano da ukupan prihod od prodaje finansijske imovine i zaduživanja bude na nivou od 534,4 milijarde dinara, dok su izdaci za nabavku finansijske imovine i otplate zajmova planirani na nivou od 413,9 milijardi dinara. Rezultat računa finansiranja predstavlja neto finansiranje i služi za pokrivanje fiskalnog deficita.

U 2010. godini, trezorski zapisi predstavljali su osnovni izvor finansiranja budže-ta, pa je neto rezultat prodaje ovih hartija od vrednosti iznosio 68,1 milijardu di-nara. Za 2011. godinu, planirano je da udeo trezorskih zapisa bude manji, tačnije iznosiće 47,8 milijardi dinara. Timeseglavniizvorfinansiranjasatrezorskihzapisaselinadirektnozaduživanje, što je donekle i očekivano, s obzirom na to, da prodaja trezorskih zapisa daje slabe rezultate u poslednjih nekoliko me-seci. Naime, stope po kojima se realizuju zapisi, rastu iz aukcije u aukciju, ali je realizacija slaba i retko čitava emisija bude prodata. Problem premeštanja sa trezorskih zapisa na zaduživanje odslikava se u činjenici da su, pored povećanja


14

javnog duga, kamatne stope na kredite koji se uzimaju kod komercijalnih banaka i finansijskih institucija izvan javnog sektora (koji čine najznačajniji vid zaduži-vanja) nepovoljnije od onih na trezorske zapise ili onih na kredite od inostranih vlada i međunarodnih organizacija. Otplata kamata ne ulazi u račun finansiranja već se vodi kao stavka budžetskih rashoda. Povećanimotplatamakamata,do‑datnoseopterećujerashodnastranabudžeta,atimeipovećavadeficit.

Sa druge strane, Zakonom o fiskalnoj odgovornosti postavljena je gornja grani-ca javnog duga, koji po ovim pravilima, ne sme da pređe iznos od 45% BDP-a. Imajući u vidu da javni dug, zaključno sa novembrom 2010. godine, iznosi 38,5% BDP-a i da je, u odnosu na decembar 2009. porastao za 5,6 procentnih poena, vrlo je verovatno da, sa ovakvom dinamikom zaduživanja, javni dug već u 2011. godini premaši propisanih 45% BDP-a.

Kada govorimo o prihodnoj strani budžeta, najznačajnija povećanja planirana su na ime prihoda od poreza na dodatu vrednost i to u iznosu od 35,1 milijarde, pa je tako za 2011. godinu planirano, da se na ime ovih prihoda prikupi oko 356,1 mili-jarda dinara. Unutar ukupnih prihoda od PDV-a, prema projekcijama, PDV će od uvoza porasti za 30,1 milijardu dinara. Ova projekcija je zasnovana na projekciji kretanja uvoza i deviznog kursa u 2011. godini i korigovana je za efekte primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Zajedno sa porezom na promet, PDV u zemlji, projektovan je na 120,6 mlrd. dinara, što čini oko 34% ukupnog PDV. Do-maći PDV projektovan je na bazi kretanja privatne potrošnje u 2011. godini, koja kao deo rashodne strane BDP u sebi sadrži i realnu i inflatornu komponentu, i na osnovu projekcije kretanja izvoza u 2011. godini kao faktora koji utiče na visinu povraćaja PDV-a izvoznicima.10 Učešće PDV-a iz uvoza u ukupnim prihodima od PDV-a u 2009. godini iznosilo je 59%, u 2010. godini 64%, dok je u 2011. ovo učešće planirano na nivou od 66%.

Zakonom o budžetu za 2011. planiran je i visok rast prihoda od akciza, pri čemu je jedina izmena povećanje akciza na duvanske proizvode. Planirano je da uku-pno povećanja prihoda od akciza na duvanske proizvode iznosi 15,2 milijarde dinara, te će tako ukupni prihodi po ovom osnovu iznositi 72,5 milijardi dinara. Usled privrednog rasta planiran je i rast potrošnje naftnih derivata, pa se tako planira da će na osnovu akciza na ove proizvode doći do povećanja prihoda u iznosu od 8 milijardi dinara, pa će ukupni prihodi od akciza na naftne derivate iznositi 73 milijarde dinara. Ostale akcize su planirane na nivou od 12,3 milijarde dinara, pa tako ukupni prihodi od akciza iznose 157,8 milijardi dinara, i posle prihoda od PDV-a čine drugu najznačajniju stavku prihodne strane budžeta.

Iako je u 2011. planiran rast uvoza, planiran je nominalni pad prihoda od carina za 8,5% zbog nastavka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma.10 Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011.


15

I pored nominalnog povećanja plata u javnom sektoru, transfera lokalnim vlasti-ma itd., budžet za 2011. se može oceniti kao restriktivniji od ovogodišnjeg (2010) pošto je planirani deficit nominalno na nivou ovogodišnjeg (120 milijardi dinara), a planirana inflacija iznosi 5,8% (kraj peroda)11, što bi značilo realan pad deficita. Međutim, i dalje je rashodna strana budžeta u najvećoj meri okrenuta rashodima za zaposlene i transferima PIO Fondu (oko 50% ukupnih rashoda odlazi na ove dve stavke), dok od ukupnih izdataka iz budžeta samo 3,8% odlazi na kapitalne izdatke. Ukupni transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (gde najveći udeo čine transferi PIO Fondu) iznose 32,6% ukupnih izdataka iz budže-ta.

Kako bi se u budućnosti budžet preorijentisao sa prosocijalnog na proinvesticio-ni, neophodna je emancipacija organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (pre svega PIO Fonda) od republičkog budžeta. U situaciji u kojoj bi se ovim organiza-cijama omogućilo da funkcionišu nesmetano samo od sopstvenih sredstava i bez transfera iz budžeta, u samom budžetu bi se stvorio prostor za povećavanje inve-sticija i veća ulaganja u infrastrukturne projekte. Sa druge strane, transferi Re-publičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje iz budžeta Republike uče-stvuju sa 46,3% u ukupnim prihodima i primanjima Fonda. Prihod od transfera iz budžeta Republike predstavlja značajan izvor finansiranja Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i posledica je nedovoljnog ostvarivanja prihoda po osnovu doprinosa.12 Udeo transfera u ukupnim prihodima i primanjima Fonda iz godine u godinu se povećava zbog pada zaposlenosti (a time i smanjivanja sredstava od doprinosa), ali pre svega zbog starosne strukture stanovništva. Posmatrano sa demografskog aspekta, stanovništvo Srbije stari iz godine u godinu, što znači povećanje učešća penzionera u ukupnom stanovništvu i pogoršanje odnosa uku-pnog broja zaposlenih lica i broja penzionera. To bi značilo da finansiranje pen-zija isključivo iz doprinosa nije održivo ni na srednji, a kamoli na dugi rok. Stoga je neophodno naći nove izvore prihoda i primanja Fonda, kako bi se u budućnosti PIO Fond mogao emancipovati od budžeta, a da se pri tome nivo penzije ne svede na socijalno neodrživ nivo, već da omogući zadovoljavajući standard budućim penzionerima. Dakle, teškosemožeočekivatidaseubudućnostistruktura,kakorashodnetakoiprihodnestrane,uznačajnojmeripromeniukolikonedođedoreformikojebi,presvegadoveledoemancipacijePIOFonda,aliinovihfiskalnihisocijalnihstabilizatora.Svedokdotihpromenanedođe,odnosnouzatečenimokolnostima,ovakvastruktura,kakvajepredviđenaza2011,semožesmatrati„optimalnom”.

11 Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011.12 Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011.


16

2.5. Da li je moguće zaustavljanje pada zaposlenosti?Ukratko, zaposlenost je u 2010. godini opala za oko 5% – ako je suditi po tekućim (mesečnim i polugodišnjim) statistikama zarada i zaposlenosti. Preciznije, saldo zapošljavanja za deset meseci u 2010. je negativan – zabeležen je pad kod pravnih lica za 26 hiljada. O kretanju kod preduzetnika za sada nemamo podatke, ali je pad formalne zaposlenosti i kod njih izvestan. Drugo je, pak, pitanje koliko se od formalne zaposlenosti u uslovima krize odliva u „sivu zonu”. U istom periodu 2009. godine, taj saldo je iznosio oko 43 hiljade. Dakle, opadanje zaposlenosti u2010.upoređenjusa2009.jeradikalnousporeno, na nivou je od oko 60% pada u 2009. U aprilu 2010. godine imali smo jedno viđenje kretanja zaposle-nosti u 2011. za potrebe projekcija novog modela rasta. Ta projekcija je takođe predviđala pad zaposlenosti i u 2011. godini – za nekih 13 hiljada u saldu ukupne zaposlenosti.

Sada bi se ova projekcija mogla okarakterisati kao manje realistična. Imajući u vidu aktuelne trendove u privredi i eventualni nastavak reformi u 2011, pad zaposlenostiu2011.udatimokolnostimamoćićedasesmatrasasvimume‑renim,akonepremaši5% (kao i u 2010). Kod pravnih lica to bi značilo da se i u 2011. nastavi isti trend, kao i 2010. godine i da saldo gubitka radnih mesta ne pređe 30 hiljada u toku cele godine.

2.6. Da li je moguća realistična strategija?Prva relevantna činjenica za razmatranje ovog problema jeste nedavno saopšte-nje OECD-a, u kome su optimistička očekivanja za 2011. značajno redukovana. Rast proizvodnje i razmene u zemljama OECD će biti sporiji nego što se očeki-valo posle prvih signala oporavka. Ovo je kritično važan element svake izlazne strategije u zemljama periferije, u kojima se može, sudeći po dosadašnjim isku-stvima, razviti fenomen produženog trajanja krize. Ukoliko se obnova aktivnosti u zemljama OECD značajno uspori, biće umanjen i uticaj najvažnijih procesa privrednog oporavka u Srbiji.

Druga bitna činjenica je sledeća: u narednu 2011. godinu se ulazi sa dva osnov-na skupa problema. Jedna grupa problema se odnosi na eksternu neravnotežu, a druga je u vezi sa domaćom potrošnjom i opasnošću koju nosi predizborna godina.

Problem koji se prenosi u 2011. godinu jeste duboka eksterna neravnoteža, mere-na spoljnotrgovinskim deficitom i/ili deficitom bilansa plaćanja. Deficit razmene se ne može ukloniti u kratkom roku. Da li će ukupan bilans plaćanja biti u defici-tu zavisi od tokova kapitala, odnosno od verovatnoće da li će oni biti obnovljeni i u kom obimu. Izvesno je da to neće biti u obimu koji je postojao pre krize. U


17

svakom slučaju, potreban je veliki oprez, pored ostalog i zbog toga što početkom 2011. godine prestaje da važi tzv. Bečki sporazum.

U isto vreme, 2011. je godina dospeća značajnih iznosa plasmana. Dakle, ključ‑neveličinekojedeterminišunivoeksterneneravnoteženemogusekontroli‑sati na nacionalnom nivou i u kratkom roku.

Jedina veličina kojombi semoglo upravljati unutar zemlje jeste domaćapotrošnja. Nužno je smanjiti domaću (privatnu i javnu) potrošnju, ili bar bitno usporiti njen rast. Najveća nevolja u koju se može upasti nastaje, ako se tražnja ne uskladi sa raspoloživim sredstvima i ako se ne bude trošilo u skladu sa mo-gućnostima, što se odnosi i na javnu i na privatnu potrošnju. Jedini izuzetak od ovog ograničenja jesu izdaci za investicije, koji bi trebalo da menjaju strukturu BDP-a i stopu zaposlenosti.

Treća bitna činjenica jeste ta da u aprilu 2011. ističe sadašnji aranžman sa MMF-om. Obaveza Srbije prema Fondu – odnosno njegovom uticaju na ocenu kredibilnosti zemlje – toliko je velika, da čak i ako se ne potpiše bilo kakav spo-razum, opstaje njegovo prisustvo i uticaj na ekonomsku politiku. Dakle, neće biti moguće ignorisati prisustvo MMF-a koje iz toga sledi. Ako je već tako, onda je bolje rešenje da se posle isteka stand-bysporazumasklopinekiodtzv.„mek‑ših”aranžmana. Takva vrsta aranžmana bila bi dobra sve dok ne rešimo pro-blem visokog spoljnotrgovinskog deficita i servisiranja eksternog duga.

3. Da li se menja „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije”?

Analitička grupa MAT-a već godinama upozorava na neodrživost dominatnog modela rasta. Za dokaz su dovoljna dva sledeća iskaza. Prvi je iz 2004. godine: „Ako mi sada napravimo nerealni skok standarda, onda ćemo zbog toga platiti visoku cenu i 2010. godine, kada ćemo morati da krenemo sa ovog mesta na kome smo taj put napustili, ali u mnogo lošijoj materijalnoj situaciji nego što je ona danas ... zato je mnogo bolje prihvatiti sada razvojni scenario koji po-drazumeva da ... se neće pribeći monetarnoj ekspanziji i forsirati potrošnja već investicije.”13 Život se, međutim, odvijao po populističkom ili prosocijalnom sce-nariju. Drugi dokaz je detaljan prikaz na savetovanju o ekonomskoj politici Srbije u 2010. godini, u decembru 2009. godine, u odeljku studije14 za to savetovanje pod naslovom: „1. kriza pre krize”.13 Izvod iz intervjua S. Stamenkovića, koji je vodila Tanja Stanković za list Danas, o

ekonomskoj politici za 2004. godinu.14 Stamenković, S. et al. (2009), „Ekonomska politika Srbije u 2010: ka novom modelu

ravnoteže”, Ekonomski fakultet u Beogradu.


18

U odgovoru na pitanje postavljeno u naslovu, treba naglasiti da se proinvesticio‑nimodelrastairazvojado2020.godine15nemenja,alise–zbogrezultatau2010–zaoštravajunekeključnepretpostavkenakojimasurađeneprojekcije2011–2020,menjajuseciljaniparametriumodeludokojihtrebadadovedeekonomska politika.

Prvo, rast BDP-a u 2010. mogao bi ostati u okviru predviđanja (1,5%), ali se me-nja tendencija industrijske proizvodnje sa kojom se ulazi u 2011 – iz očekivane rastuće u stagnantnu.

Drugo, pogoršane su prognoze o privrednoj aktivnosti u okruženju za 2011. Time se sužava prostor za rast našeg izvoza, posebno berzanskih proizvoda (metali), čije je učešče u izvozu dominantno, a podložni su jakim oscilacijama.

Treće, u 2011. se, umesto sa oko 6%, ulazi sa dvocifrenom inflacijom i jakim inflacionim pritiscima koji su u vezi sa pritiscima na kurs i aa paritetima kontro-lisanih cena.

Četvrto, trgovinski deficit je manji od očekivanog, ali je neto finansijski priliv iz inostanstva (doznaka, srednjeročni krediti, investicije) u 2010. znatno manji od očekivanog pri projektovanju. Pad deviznih rezervi kojima rukuje centralna bankapremašiojemilijarduevra.

Peto, umesto očekivanog porasta do 10% (posle pada u 2009), investicije su i u 2010. smanjene za dalja 4%. U2011.seulazisanivoominvesticijakojijezablizu15%nižiodonogasakojimseračunalo.

Revizija rezultata i tendencija u 2010. u odnosu na one procene na kojima su se zasnivale projekcije u dokumentu „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020.” iziskivala je i određene promene veličina i dinamike, prika-zanih u tom dokumentu. Tako je, između ostalog,

• Redukovan projektovani rast BDP-a u 2011. (na 3,1%, sa prvobitnih 3,7%) i u 2012. (sa 4,7% na 4,6%);

• Udeo potrošnje države u BDP-u je u periodu 2011–2013. povećan za po pola procentnog poena;

• Povećana je stopa rasta investicija u svim godinama. U osnovnom scenariju ona ostaje dvocifrena u svim godinama zaključno sa 2019, umesto sa 2015. (kako je prvobitno bilo projektovano).

15 „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020”, USAID, FREN, MAT&KB, Beograd, avgust 2010.


19

Odgovarajuće promene unete su i u scenario sa umerenjiim rastom BDP-a, u kome je prosečan rast u periodu 2011–2020. od 4,9% zamenjen rastom od 4,8% godišnje.

Godišnjiproseci2011–2020.

Osnovni scenario Scenario nižeg rastaBDP 5,7 4,8Investicije (fiksne) 12,1 9,4Potrošnja 3,8 3,3

• domaćinstva 4,5 3,9• državna 0,6 0,8

Prikazana dinamika nije ravnomerno raspoređena u celoj deceniji za koju je pro-jektovana.

U osnovnom scenariju fiksne investicije (kao ciljana varijabla) u periodu 2011–2016. rastu godišnje po 13%, sa zanemarljivim oscilacijama stope rasta po go-dinama, a potom, do kraja decenije po oko 10% godišnje. U strukturi rasta, na početku dominiraju investicije u infrastrukturu, kao pretpostavka za kasniji rast privatnih investicija i ubrzanje rasta BDP-a i, posebno, njegovih proizvođačkih komponenti usmerenih ka izvozu.

U prve dve godine BDP osetno raste ispod 5% godišnje, u periodu 2013–2015. stopa rasta se penje od 5,5% do 5,8%, naredne dve godine na 6,1% do 6,2% i u poslednje tri godine dostiže 6,8% do 6,9% (rezultat aktiviranja investicija).

Raspoloživa sredstva za upotrebu (ukupna domaća tražnja) rastu sporije nego BDP, jer se, kao ciljana varijabla, redukuje udeo negativnog neto izvoza (deficita robe i usluga) u BDP-u i to tako što u 2011. zadržava udeo iz 2010. od 14,5%, da bi posle toga opadao po pola procentnog poena godišnje, dok u 2016. godini ne dostigne 12%16 i taj nivo zadržava do kraja perioda (u tom pogledu nema razlike u odnosu na osnovni postkrizni model).

Rast ukupne potrošnje je rezidualna stavka u ovako postavljenom modelu upo-trebe BDP-a. U oba scenarija on u 2011. ne dostiže 1% (formalno se zadržava na 0,8%), da bi se postepeno povećavao i to u osnovnom scenariju do 3,2% u 2015. i do 6,2% u 2020; u scenariju sa nižim rastom u 2015. još uvek je neznatno ispod 3%, da bi u 2020. dostigao 4,9%. Učešće potrošnje u prvom scenariju se u 2020. svodi na 81%, a u dugom na 85% BDP-a. Prosečanrastdržavnepotrošnjene‑štojebržiuscenarijusanižimrastom–nateretinvesticijajavnogsektora.

16 U scenariju nižeg rasta taj udeo se dostiže već u 2014. godini.


20

Deficit robe i usluga u razmeni sa inostranstvom, uz održavanje deviznih rezervi na nivou šestomesečne vrednosti uvoza robe i usluga, mora se finansirati u uslo-vima u kojima je – zbog smanjene ponude i cene kredita iz inostranstva, te zbog imperativa da se stopa servisiranja duga svede na tolerantne okvire – u prve četiri godine neto priliv kredita negativan za 1,3 milijarde evra; pojačano neto zadu-živanje biće moguće posle 2016, kada se stopa servisiranja duga svodi na 25%.

Zbog nedovoljnog priliva kapitala i visoke zaduženosti u prvim godinama:

• deviznerezervenastavljajudaopadajudozaključno2013. • u ukupnom iznosu 1,5 mlrd. evra u višem scenariju;• 1,2 mlrd. evra u nižem scenariju;• 2014–2020.rasturadipokrićauvozaod6meseci• 12,5 mlrd. evra u višem; • 10,7 mlrd. evra u nižem scenariju.

Korigovani neto priliv kapitala (u odnosu na prvobitnu projekciju) zasnivao bi se u celom desetogodišnjem periodu na dvema odlučujućim komponentama:

• dugoročnimisrednjoročnimkreditimau iznosu od 16,7mlrd.evra(15,2uscenarijusanižimrastom),pri čemu je, kao što je već navedeno, u prve četiri godine neto priliv negativan za 1,3 milijarde evra, a pojačano neto za-duživanje sledi posle 2016, kada se stopa servisiranja duga svodi na 25%;

• direktne i portfolio investicije u iznosu od23,9mlrd.evra(21,1uscena‑rijusanižimrastom,

pri čemu se finansijska konstrukcija u celini zatvara prilivom od doznaka u bilan-su tekućih transakcija u platnom bilansu.

Međutim, u međuvremenu je iskrsao dodatni problem. Usvajanjem pravila o fi-skalnoj odgovornosti, projektovano javno zaduživanje – nužno za infrastruktur-ne investicije – sada dolazi u konflikt sa fiskalnim pravilima! Da bi se javni dug zadržao unutar 45% BDP-a, sa ukupnim prilivom od oko 7 milijardi evra, za investicijeputemkoncesijaijavno‑privatnogpartnerstva,trebaobezbediti2,7mlrd.evra.

Vratimo se još jednom na Zakon o fiskalnoj odgovornosti.Naosnovufiskalnihprojekcijamoglismoizvestiodređenezaključke.Jedno od dva opšta fiskalna pravila je da je ciljni godišnji fiskalni deficit (deficit konsolidovanog budžeta) u srednjem roku 1% GDP-a, dok je cilj posebnih fiskalnih pravila da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija. Takođe, prema fiskalnim pravilima, u dugom roku, povećanje javnog duga je opravdano jedino ukoliko se država u celini ili najvećoj meri zadužu-


21

je zbog realizacije javnih investicija čime bi se uspostavila međugeneracijska pravičnost – povećanje učešća javnog duga u BDP-u opravdano je samo ako se budućim generacijama, osim povećanih dugova, ostavi i imovina veće vrednosti koja bi im direktno i indirektno olakšala teret servisiranja duga.17 Prilikom izrade projekcija budućeg kretanja deficita republičkog budžeta, za startnu godinu oda-brali smo 2011. (prema podacima koji su dati u Zakonu o budžetu).

Osnovni scenario podrazimeva realni rast BDP-a od 5,7% godišnje u periodu 2011–2020, a scenario sa nižim rastom („umereni” scenario) – 4,8% .

Unutar svakog scenarija urađene su po dve projekcije: jedna koja uključuje po-sebna fiskalna pravila koja se tiču usklađivanja plata i penzija sa inflacijom i ra-stom BDP-a i, druga, po kojoj plate i penzije rastu po stopi rasta potrošnje sektora države. Kod kapitalnih izdataka (polazeći od sagledanih relacija u 2009. i 2010) u svim scenarijima, uzeto je 30% (kao konzervativna proporcija – s obzirom na to da posmatramo republički, a ne konsolidovani budžet) kapitalnih izdataka u okviru ukupne javne potrošnje. Scenario sa rastom BDP-a od 5,7% omogućava spuštanje konsolidovanog deficita na nivo od 1% BDP-a u 2015. ili 2016. i isto-vreneno podizanje javnih investicija na potrebni nivo. Međutim, dinamika pri‑lagođavanjaplataipenzijabimoralabitioštrijaodonekojajeimpliciranafiskalnimpravilima, budući da ovi modeli predviđaju 2% realnog pada državne potrošnje (prilikom ovih projekcija u obzir je uziman konsolidovani bilans), dok je prema Zakonu o budžetu planiran realan rast državne potrošnje (koja pred-stavlja rashode bez izdatka na kamate, transfera OOSO i kapitalnih izdataka) od oko 2%.

17 Zakon o fiskalnoj odgovornosti.


22

Primenom fiskalnih pravila u scenariju sa stopom rasta 4,8%, projekcija konso-lidovanog deficita do 2015. pokazuje da bi njegov nivo na kraju perioda bio oko 3,5% BDP-a, pod uslovom da učešće konsolidovanih kapitalnih rashoda u BDP-u ostane kao i u osnovnom scenariju. Takav scenario bi mogao biti zadovoljavajući ako bi se primena fiskalnih pravila produžila na ceo period 2011–2020, ali bi sav teret podizanja javnih investicija prevaljivao na plate i penzije. Fiskalneprojek‑cijepokazujudasunedostižniistovremenofiskalniciljod1%učešćadeficitauBDP‑u,potrebninivojavnihinvesticijazanovimodelrasta,kaoiograni‑čenje zaduživanjadržave. Ponavljamo da bi bilo uputno razmotriti uvođenje dodatnih fiskalnih i socijalnih stabilizatora – korekcije instrumenata direktnog oporezivanja i gradske rente. Razvoj poreskog sistema treba da anticipira i bolju i direktniju alokaciju javnih investicija.

Na kraju, već je istaknuto da tendencije sa kojima se ulazi u 2011. godinu ne konvergiraju realizaciji razvojnog scenarija. Nastavljanje tendencija sa kojima se ušlo u 2011. do vremena posle izbora, može da stavi na dnevni red alternativni, socijalni scenario – posledica bi bila reprogramiranje inostranih dugova i to u privatnom sektoru, sa brojnim stečajevima i prelazak u stabiliza-cioni scenario, sa nedovoljnim privrednim rastom ili čak stagnacijom u više-godišnjem periodu! Najvećirizikjeudovoljavanjesklonostikapotrošnjiupredizbornomperiodu.


23

ANEKS

Ekonometrijska analiza prenosnog efekta (pass through-a) kretanja deviznog kursa na cene razmenljivih dobara u Srbiji

Na početku analize polazi se od pretpostavke da su osnovne determinante kre-tanja cena u Srbiji kretanje agregatne tražnje i nominalnog deviznog kursa. To znači da se posmatraju tri serije (sve serije su logaritmovane vrednosti baznih indeksa ø2009=100):

• Cene razmenljivih dobara18 – PC• Nominalni devizni kurs19 – EX• Nominalne neto plate20 – P

18 Izvor: Narodna banka Srbije.19 Izvor: Narodna banka Srbije.20 Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije.


24

Sve posmatrane serije imaju tačno jedan jedinični koren, dakle prve diference serija su stacionarne. Stoga, prvi uslov za testiranje kointegracije je ispunjen. U narednom koraku, sprovodimo DFR test (Dickey-Filler-ov test reziduala) kako bismo proverili da li postoji linearna kombinacija ovih serija koja je stacionarna. Ocenjena jednačina je:

PC = 0.393873 + 0.42411EX + 0.486158P + Z

Z = PC – 0.393873 – 0.42411EX – 0.486158P

u kojoj su Z reziduali. Ukoliko se pokaže da je serija reziduala Z stacionarna, to bi značilo da postoji linearna kombinacija ove tri serije koja je stacionarna, odnosno da postoji kointegracija. Sa grafika dole, očigledno je (a test jediničnog korena to potvrđuje) da serija reziduala nije stacionarna.

Ovo znači da bi upotreba ECM-a (Error correction model21) bila pogrešna. Pošto sve serije imaju tačno jedan jedinični koren, koristimo VAR prvih diferenci22. Pri ocenjivanju, nekoliko veštačkih varijabli je uključeno: sezonske veštačke va-rijable (zbog prisustva sezonske komponente u seriji plata) i još dve veštačke promenljive koje obuhvataju promene u nagibu serije deviznog kursa. Ocenjeni model je:

21 Videti: npr. Juselius, K. (2006).22 Videti: npr. Green, W. H. (2003).


25

Standard errors in ( ) & t-statistics in [ ]

D(PC) D(EX) D(P)

D(PC(-1)) 0,227634 0,000332 0,322833(0,09980) (0,14270) (0,29371)[ 2,28089] [ 0,00233] [ 1,09917]

D(PC(-2)) -0,056653 -0,254740 0,121833(0,10852) (0,15516) (0,31935)[-0,52207] [-1,64178] [ 0,38150]

D(PC(-3)) 0,160029 0,023739 -0,391234(0,10405) (0,14877) (0,30620)[ 1,53806] [ 0,15957] [-1,27771]

D(EX(-1)) -0,034207 0,332724 -0,300801(0,06621) (0,09468) (0,19486)[-0,51661] [ 3,51437] [-1,54368]

D(EX(-2)) 0,013828 0,190754 -0,154476(0,06770) (0,09681) (0,19925)[ 0,20425] [ 1,97044] [-0,77529]

D(EX(-3)) 0,232070 0,071232 0,034409(0,06472) (0,09254) (0,19046)[ 3,58595] [ 0,76979] [ 0,18066]

D(P(-1)) 0,043522 0,033238 -0,430887(0,02348) (0,03358) (0,06911)[ 1,85344] [ 0,98994] [-6,23521]

D(P(-2)) 0,063608 0,012115 -0,210946(0,03358) (0,04802) (0,09883)[ 1,89410] [ 0,25230] [-2,13443]

D(P(-3)) 0,012898 0,049657 -0,214896(0,01544) (0,02208) (0,04544)[ 0,83522] [ 2,24896] [-4,72871]

C 0,001904 0,002868 0,021803(0,00179) (0,00255) (0,00525)[ 1,06622] [ 1,12354] [ 4,14916]

+ dummy variables

Ili


26

Δ(PC) = 0,228* Δ(PC(-1)) + 0,232* Δ(EX(-3)) +c + veštačke varijable

Δ(EX) = 0,333* Δ(EX(-1)) + 0,191* Δ(EX(-2)) + 0,05* Δ(P(-3)) + c + veštačke varijable

Δ(P) = - 0,431* Δ(P(-1)) - 0,211* Δ(P(-2)) - 0,215* Δ(P(-3)) + c + veštačke varijable

Ocenjeni koeficijenti i njhove t-statistike, dati jednačinama u tabeli, pokazuju da plate ne utiču direktno na cene (budući da ocenjeni koeficijent nije značajan), za razliku od kursa koji utiče. Istovremeno, devizni kurs ne zavisi od cena, ali zavisi od plata. Na plate ne utiču ni cene ni devizni kurs.

Ukoliko se želi reći nešto o pass-through-u, na osnovu gornje jednačine može se izvesti zaključak da se promene u deviznom kursu „prelivaju” na cene oko 23%.

Slične rezultate pokazuje i Grejndžerov test uzročnosti23.

H0: „nezavisna ne uzrokuje zavisnu”. Za p-vrednosti manje od 0.05 odbacujemo H0 i zaključujemo da nezavisna UZROKUJE/utiče na zavisnu.

Dependent variable: D(PC)

Excluded Chi-sq df Prob,

D(EX) 14,93886 3 0,0019D(P) 3,937731 3 0,2683

All 18,49019 6 0,0051

Dependent variable: D(EX)


D(PC) 2,842834 3 0,4165D(P) 7,845452 3 0,0493

All 11,39953 6 0,0768

Dependent variable: D(P)


D(PC) 3,089897 3 0,3780D(EX) 4,546348 3 0,2082

All 6,421325 6 0,3777

Odnosno:

23 Videti: Hamilton, J.D. (1994).


27

• Devizni kurs utiče na inflaciju, ali plate ne utiču;• Plate utiču na devizni kurs, ali inflacija ne utiče;• Na plate ne utiču ni inflacija ni devizni kurs.

Sada ćemo umesto plata koristiti uvoz u evrima (IM) kao reprezent tražnje. Ova serija je takođe data kao logaritam indeksa ø2009=100.

Uvoz, kao i ostale serije, ima jedan jedinični koren. Grafikon uvoza dat je ispod:

Jednačina i grafikon reziduala koji su ocenjeni u cilju sprovodjena DFR testa su:

Z1 = PC – 0.744957EX – 0.678288 × IM + 0.248249


28

Ponovo, reziduali nisu stacionarni, pa nema kointegracije i nastavljamo sa prime-nom VAR-a prvih diferenci.

D(PC) D(EX) D(IM)

D(PC(-1)) 0,181625 -0,048919 1,010844 (0,09435) (0,13097) (0,45039)[ 1,92506] [-0,37353] [ 2,24437]

D(PC(-2)) -0,024066 -0,107596 0,046984 (0,10372) (0,14398) (0,49514)[-0,23202] [-0,74731] [ 0,09489]

D(PC(-3)) 0,145780 -0,059302 0,643677 (0,09726) (0,13501) (0,46431)[ 1,49882] [-0,43923] [ 1,38631]

D(EX(-1)) 0,007105 0,411488 -0,455279 (0,06516) (0,09045) (0,31106)[ 0,10904] [ 4,54932] [-1,46364]

D(EX(-2)) 0,010895 0,242983 0,061522 (0,06317) (0,08769) (0,30157)[ 0,17247] [ 2,77090] [ 0,20401]

D(EX(-3)) 0,178106 -0,114650 -0,350669 (0,06410) (0,08898) (0,30599)[ 2,77861] [-1,28854] [-1,14601]

D(IM(-1)) -0,011983 0,000906 -0,461041 (0,01527) (0,02119) (0,07288)[-0,78497] [ 0,04276] [-6,32629]

D(IM(-2)) 0,047820 0,043473 -0,284981 (0,01811) (0,02514) (0,08646)[ 2,64024] [ 1,72910] [-3,29599]

D(IM(-3)) 0,014598 0,035637 -0,062145 (0,01542) (0,02140) (0,07359)[ 0,94695] [ 1,66537] [-0,84447]

C 0,002933 0,001585 0,011128 (0,00140) (0,00195) (0,00669)[ 2,09252] [ 0,81443] [ 1,66324]

+ dummy variables


29

Ili:

Δ(PC) = 0,178* Δ(EX(-3)) + 0,049* Δ(IM(-2)) + c + veštačke promenljive

Δ(EX) = 0,411* Δ(EX(-1)) + 0,243* Δ(EX(-2)) + c + veštačke promenljive

Δ(IM) = 1,011* Δ(PC(-1)) – 0,461* Δ(IM(-1)) – 0,285* Δ(IM(-2)) + c + veštačke promenljive

Vidi se da na inflaciju, pored deviznog kursa utiče i uvoz. Ovog puta prenos sa deviznog kursa na inflaciju iznosi 0,178. Slično pokazuje i Grejndžerov test uzročnosti:

Dependent variable: D(PC)

Excluded Chi-sq df Prob.

D(EX) 10,47378 3 0,0149D(IM) 8,389472 3 0,0386

All 18,21653 6 0,0057

Dependent variable: D(EX)


D(PC) 1,229741 3 0,7459D(IM) 4,453478 3 0,2165

All 5,477009 6 0,4842

Dependent variable: D(IM)


D(PC) 7,373219 3 0,0609D(EX) 5,378315 3 0,1461

All 11,06738 6 0,0863

Odnosno:


30

• Na inflaciju utiču i devizni kurs i uvoz;• Na devizni kurs ne utiču ni inflacija ni uvoz;• Na uvoz utiče inflacija (na nivou značajnosti od 6%).

Ukoliko u prethodni model umesto cena razmenljivih dobara uključimo cene na malo (CNM) u prvom koraku, a u drugom bazne cene, dobijamo sledeće rezul-tate:

Kada su uključene cene na malo, jednačina cena je:

Δ(CNM) = 0,131* Δ(EX(-3)) + c + veštačke promenljive

Kada su uključene bazne cene, značajnost koeficijenta ispred varijable deviznog kursa se smanjuje pa t-odnos iznosi 1,95 dok je ocenjena vrednost koeficijenta 0,072 – niža nego u prethodna dva slučaja. To bi se moglo objasniti kao posledica činjenice da je u baznim cenama isključen uticaj cena energenata koji su u najve-ćoj meri nosioci prelivanja uticaja deviznog kursa na cene. Sa druge strane, kada su u model uključene bazne cene, u jednačini cena postaju značajni koeficijenti uz varijable uvoza u periodima t-1 i t-3, a odgovarajući koeficijenti su: 0,019 i 0,026 respektivno.

31

Milojko Arsić*

2. MAKROEKONOMSKE POLITIKE IREFORMEUNOVOMMODELUPRIVREDNOG RASTA

Uvod

Privredni rast Republike Srbije u periodu 2001–2008. godine karakterišu viso-ke makroekonomske neravnoteže, koje imaju tendenciju povećanja u periodu 2006–2008. godina. Privatna štednja u celom periodu bila je znatno manja od privatnih investicija usled čega je privatni dug prema inostranstvu ubrzano ra-stao. Smanjenjem poreza i povećanjem javne potrošnje u periodu 2006–2008. godina formiran je strukturni fiskalni deficit u iznosu od 3–4% BDP. Kao odraz unutrašnjih neravnoteža, deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom u godinama pre krize iznosio je blizu 25% BDP, dok je deficit u tekućem bilansu dostigao 18% BDP. Iako je privreda Srbije u predkriznom periodu ostvarivala visoku stopu rasta, u strukturi rasta dominirao je sektor nerazmenjivih doba-ra, dok su proizvodi industrije, poljoprivrede i drugih sektora razmenljive robe uglavnom stagnirali. Nastavak trendova iz perioda 2006–2008. godine značio bi ubrzan rast spoljnog duga, a u odsustvu prihoda od privatizacije, i rast javnog duga u odnosu na BDP.

S obzirom na dugoročnu neodrživost navedenih makroekonomskih neravnote-ža1, u Srbiji se, kao i u većem broj evropskih zemalja u tranziciji, javila potreba za preispitivanjem dotadašnjeg modela rasta. Promena modela rasta obuhvata kako promene ekonomskih politika tako i promene u privrednom sistemu. Cilj promena ekonomskih politika je da se učvrsti makroekonomska stabilnost, što bi se postiglo tako što bi se uz postojeći model ciljane inflacije, uvela fiskalna pravila kojima bi se obezbedila dugoročna održivost fiskalne politike. Reforme privrednog sistema treba da smanje troškove i rizike poslovanja u Srbiji i da unaprede funkcionisanje javnog sektora. Tim reformama promenili bi se uslovi privređivanja kako bi se donosioci odluka podstakli na povećanje štednje, inve-sticija i zapošljavanja, što je neophodno za dugoročno održiv rast privrede Srbije. * Ekonomski fakultet, Beograd i FREN.1 Jedna od mogućih identifikacija osnovnih neravnoteža, kao i osnovnih strukturnih

promena ka novom modelu rasta data je u radu Arsić i Petrović (2009).

Milojko Arsić

32

Ovaj rad se sastoji od tri osnovna dela. U prvom se ukratko analiziraju trendovi u privredi Srbije u 2010. godini, kao i usvojene makroekonomske politike za 2011. godinu. Težište analize je na proceni da li usvojene politike za 2011. godinu usmerevaju privredu Srbije ka novom modelu rasta. U drugom delu se analiziraju srednjoročni okviri za makroekonomsku politiku čije osnovne poluge čine model fiskalnih pravila i model ciljane inflacije. U trećem delu se analizuraju neke od sistemskih slabosti u privrednom ambijentu Srbije, kao i moguće reforme kojima bi se ove slabosti prevazišle. U ovom delu se analiziraju tri osnovne grupe struk-turnih reformi: reforme za unapređenje poslovnog ambijenta, poreske reforme i reforma odabranih segmenata javnog sektora. U delu koji se odnosi na reforme poslovnog ambijenta razmatraju se dometi i ekonomska opravdanost kompenzo-vanja slabosti u privrednom sistemu politikom izdašnih subvencija. Osim toga u ovom delu se identifikuju interesne grupe koje bi unapređenjem privrednog am-bijenta izgubile privilegovan položaj i koje imaju interes da odlažu ili opstruišu privredne reforme. U okviru strukturnih reformi razmatraju se razlozi za temelj-nu poresku refomu u Srbiji, osnovni pravci reforme, kao i očekivani rezultati. U delu posvećenom reformama javnog sektora skiciraju se osnovni pravci reformi penzijskog sistema, zdravstva, obrazovanje i politike subvencija.

1. Noviji trendovi i osnovni pravci ekonomske politike za 2011. godinu

Kretanja u privredi Srbije tokom druge polovine 2010. godine ispoljavaju di-vergente tendencije. Bruto domaći proizvod (BDP) i industrijska proizvodnja, uz povremena kolebanja, ispoljavaju znake umerenog oporavka, ali inflacija se ubrzava, dok su pritisci ka depresijaciji dinara snažni. Poboljšanje trgovinskog bilansa se nastavlja, ali je deficit u tekućem platnom bilansu još uvek znatno veći od priliva stranog kapitala. Serija dužničkih kriza u Evropi usporava priliv kapitala u Centralnu i Jugoistočnu Evropu, što nepovoljno deluje na oporavak privrede Srbije.

U poređenju sa zemljama regiona, privreda Srbije je u 2010. godini ostvarila brži rast BDP, manji fiskalni deficit, ali su inflacija i deficit u tekućem platnom bilansu bili najveći u regionu. Za razliku od drugih zemalja u regionu i razvijenih zema-lja, čije privrede ispoljavaju znake oporavka, u Srbiji je rast BDP praćen visokom inflacijom i pritiscima ka depresijaciji dinara.

Makroekonomske politike i reforme u novom modelu privrednog rasta

33

Tabela1.MakrokonomskipokazateljiuSrbijiizemljamauokruženju

Rast BDP Potrošačke

cene (prosek perioda)

Tekući platni bilans

Fiskalni deficit

2009. 2010. 2009. 2010. 2009. 2010. 2009. 2010.Bugarska -4,9 0,0 2,5 2,2 -9,5 -3,0 -0,9 -4,9Rumunija -7,1 -1,9 5,6 5,9 -4,5 -5,1 -7,4 -6,8Mađarska -6,3 0,6 4,2 4,7 0,2 0,5 -4,1 -4,2Hrvatska -5,8 -1,5 2,4 1,9 -5,3 -3,8 -4,1 -5,3Makednija -0,8 1,2 -0,8 1,9 -7,2 -3,9 -2,6 -2,5BiH -3,1 0,5 -0,4 2,4 -6,9 -5,5 -5,7 -4,5Srbija -3,1 1,5 8,4 6,2 -6,8 -8,0 -4,3 -4,8

Preuzeto iz Kvartalnog monitora broj 22.

Kao odgovor na ubrzanje inflacije tokom druge polovine 2010. godine, znatno je povećana restriktivnost monetarne politike sukcesivnim povećanjem referentne kamatne stope NBS. Fiskalni deficit u 2010. godini je uprkos značajnim pritisci-ma za povećanjem javne potrošnje ostao u planiranim okvirima od 4,8% BDP.

Spoljni dug privatnog i javnog sektora tokom 2010. godini približio se kritičnoj granici od 80% BDP. Pri tome se struktura spoljnog duga promenila u pravcu povećanja učešća države i smanjenja učešća privatnog sektora u spoljnom dugu. Kao posledica većeg broja faktora, javni dug je krajem 2010. godine dostigao oko 40% BDP. Ključni doprinos povećanju javnog duga dalo je novo zaduživanje države, jer je praktično ceo fiskalni deficit u 2010. godini finansiran na bazi zadu-živanja. Osim toga, javni dug je povećan i zbog regulisanja starih dugova SFRJ, kao i zbog pretvaranja potrošenih sredstava iz kvote Srbije u MMF u javni dug2. Odnos javnog duga Srbije prema BDP blizu je gornje granice određene fiskalnim pravilima, ali i blizu kritičnog nivoa za zemlju sa niskim kreditnim rejtingom. Sprečavanje daljeg rasta spoljnog duga u odnosu na BDP i održanje javnog duga u granicama definisanim fiskalnim pravilima treba da predstavlja jedan od prio-riteta ekonomske politike u narednim godinama.

1.2. Osnovni pravci ekonomske politike za 2011. godinuVisoka inflacija i depresijacijski pritisci ukazuju na neophodnost primene re-striktivne fiskalne i monetarne politike u 2011. godini. Restriktivna ekonomska 2 Srbija je u drugoj polovini 2009. godine povukla sredstva od oko 400 miliona evra po

osnovu povećanja kvote u MMF. Navedena sredstva su upotrebljena za finansiranje fiskalnog deficita u prošloj i ovoj godini. S obzirom na to, da sredstva iz kvote nemaju rok dospeća, ali se na njih plaća kamata, postojale su nedoumice da li ih treba tretirati kao javi dug. Prema prvom tumačanju MMF ona nisu bila deo javnog duga, da bi se naknadno pojavilo tumačenje da ih ipak treba tretirati kao deo javnog duga.

Milojko Arsić

34

politika treba da uspori domaću tražnju, kako bi se smanjila spoljnotrgovinska neravnoteža, a time i pritisci ka depresijaciji dinara i rastu cena. Zakonom u budžetu za 2011. godinu predviđeno je smanjenje konsolidovanog fiskalnog de-ficita, u skladu sa pravilima o fiskalnoj odgovornosti, na 4,1% BDP. Smanjenje fiskalnog deficita za oko 0,75 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu doprineće usporavanju rasta domaće tražnje, a time i učvršćenju makroekonom-ske stabilnosti.

S obzirom na visok nivo spoljnotrgovinkog deficita, depresijaciju dinara, visoku inflaciju, kao i relativno visok nivo javnog duga, neophodno je da fiskalni deficit u 2011. godini ostane u okvirima definisanim fiskalnim pravilima i Zakonom u budžetu. Ostvarenje takve politike suočiće se sa brojnim iskušenjima kao što su pojačani zahtevi budžetskih korisnika za povećanjem plata, dodatnim subvenci-jama i dr., koji se mogu očekivati nakon isteka aranžmana sa MMF i dobijanja novca od prodaje Telekoma. Sposobnost Vlade da se odupre takvim pritiscima u predizbornoj godini predstavljaće jedan od ključnih testova njene posveće-nosti realizaciji dugoročno odgovorne ekonomske politike. Jedna od mogućih strategija kojom bi se predupredili zahtevi budžetskih korisnika je da se znatan deo sredstava od prodaje Telekoma iskoristi za vraćanje skupih dugova države, a da se preostali deo sredstava striktno nameni za javne investicije. Produženje aranžmana sa MMF predstavljalo bi dodatno osiguranje da će fiskalna politike u 2011. godini ostati u održivim okvirima.

Iako je u toku druge polovine 2010. godine vođena relativno restriktivna mone-trana politika, nije isključena mogućnost njenog dodatnog zaoštravanja tokom 2011. godine. To podrazumeva kako dodatno povećanje referentne kamatne sto-pe tako i moguće povećanje obaveznih rezervi, korišćenje makroprudencionih mera, i dr.

Udar inflacije tokom druge polovine 2010. godine, u periodu kada je monetarna politika bila restriktivna3, dok je fiskalni deficit posmatran kao % BDP bio među manjim u regionu, ukazuje na značajno prisustvo specifičnih generatora inflacije u Srbiji, koji su pod ograničenim uticajem monetarne i fiskalne politike4. Srbija

3 Podsećamo da je realna referentna kamatna stopa NBS tokom prve polovine 2010. godine bila visoko pozitivna, za razliku od većine razvijenih zemlja u kojima su realne referentne kamatne stopa nulte ili čak realno negativne. Prethodno ukazuje na to, da se monetarna politika u Srbiji realizuje u bitno drugačijem (nepovoljnijem) okruženju u odnosu na razvijene zemlje (dvovalutni sistem, nizak kreditni rejting zemlje i dr.).

4 Neutarlisanje navedenih šokova na strani ponude moguće je postići i značajnim povećanjem restriktivnosti monetarne politike, ali bi to bilo neefikasno rešenje, koje bi rezultovalo značajnim smanjenjem likvidnosti privrede, što bi pod ostalim nepromenjenim uslovima delovalo prorecesiono.


35

je kao i ceo region bila izložena nepovoljnim vremenskim prilikama, ali su cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Srbiji porasle znatno više nego u drugim zemljama. Razlozi za to mogu biti u značajnom prisustvu nekonkuren-tnih privrednih struktura u Srbiji, ali i u neadekvatnoj politici robnih rezervi, visokom nivou sezonskih carina koje nisu smanjene čak ni kada je bilo jasno da će vremenski uslovi uticati na smanjenje ponude i povećanje cena. Zbog toga je neophodno unapređenje politike robnih rezerevi i sezonskih carina kako bi se sprečilo da se kratkoročne fluktuacije ponude prenesu na cene. Slično, politi-ka unapređenja konkurencije treba da spreči nekonkurentne tržišne strukture da sopstvenu neefikasnost preko rasta cena prevaljuju na potrošače.

1.3. Dometi i ograničenja fiskalnih stimulansaPrivredni oporavak Srbije u 2010. godini je relativno skroman, dok se u 2011. očekuje nešto brži, ali i dalje relativno umeren rast od oko 3%. U takvim okol-nostima postavlja se pitanje da li bi snažnija fiskalna ekspanzija mogla da ubrza oporavak privrede, kao i kako bi ona uticala na makroekonomsku stabilnost – ako privremeno zanemarimo ograničenja definisana fiskalnim pravilima. Aktu-elna istraživanja visine fiskalnih multiplikatora za zemlje sa sličnim osobinama kao Srbija (mala otvorena privreda sa fleksibilnim deviznim kursom i niskim kreditnim rejtingom) ukazuju na to da su dometi stimulisanja privrede fiskalnom ekspanzijom vrlo niski. Na osnovu većine istraživanja (IMF, Iltetzki i dr.) moglo bi se proceniti da multiplikator ukupnih rashoda za zemlju kao što je Srbija iznosi oko 0,5 ili manje. Multiplikator javnih investicija bi mogao biti veći od 1, dok su multiplikatori poreza i transfera približno dva puta manji od multiplikatora ukupnih javnih rashoda.

Različita empirijska istraživanja ukazuju na to da su fiskalni multiplikatori ni-ski ili čak i negativni5 u zemljama čiji je spoljni ili javni dug visok u odnosu na BDP. Visok nivo javnog ili spoljnog duga izaziva sumnje investitora u dugoroč-nu održivost fiskalne politike ili u makroekonomsku stabilnost određene zemlja. Te sumnje su naročito snažne ukoliko zemlja ima nizak kreditni rejting. Prema tome, multiplikativni efekti fiskalne politike, pod ostalim nepromenjenim uslo-vima biće veći u zemlji sa većim poverenjem investitora.

Prema nekim novijim istraživanjima6 fiskalni multiplikatori u SAD su znatno veći u periodu recesije nego u periodu ekspanzije. U skladu sa tim, istraživanja u kojima se zanemaruje različito funkcionisanje privrede u recesiji i ekspanziji, dovodi do uprosečavanja fiskalnih multiplikatora, tj. potcenjuju visinu fiskalnih multiplikatora tokom recesije, a precenjuju tokom ekspanzije. Ekonomsko objaš-njenje za veći nivo fiskalnih multiplikatora u periodu recesije zasniva se na ako-5 Ilzetzki, Mendoza & Vegh, 2009.6 Auerbach & Gorodnichenko, 2010.

Milojko Arsić

36

modirajućoj monetarnoj politici koja se sprovodi tokom recesije, tj. uporedo sa fiskalnom ekspanzijom u SAD se primenujuje i monetarna ekspanzija, sa skoro nultim kamatnim stopama. Uvažavajući navedene empirijske rezultate kao i nji-hovo ekonomsko objašnjenje, postavja se pitanje da li su možda i u Srbiji mul-tiplikatori visoki u periodu recesije. Očigledno je da u Srbiji tokom većeg dela aktuelne recesije monetarna politika nije bila akomodirajuća: na početku recesije referentna kamatna stopa je čak povećana sa namerom da se zaustavi nagla de-presijacija dinara. Postepeno smanjenje referentne kamatne stopa zaustavljeno je sredinom 2010. godine kada je inflacija ubrzana.

Rezimirajući prethodno, može se zaključiti da u slučaju Srbije izrazito domini-raju faktori koji utiču na smanjenje visine fiskalnih multiplikatora7. Zbog niske vrednosti multiplikatora opravdanost fiskalnih stimulansa za Srbiju je mala – do-datni stimulansi pre bi podstakli inflaciju, depresijaciju dinara i zaustavili pobolj-šanje spoljnotrgovinskih tokova nego što bi podstakli opravak privrede.

Osim što su fiskalni multiplikatori u zemlji sa niskim kreditnim rejtingom niski, rast duga koji nastaje usled finansiranja fiskalnih stimulansa može da dovede takvu zemlju u dužničku krizu. Kritična vrednost za javni dug prema Mastriht-skim kriterijumima je 60% BPD, dok je kritična vrednost za spoljni dug prema kriterijumima Svetske banke 80% BDP. Ipak, međunarodno iskustvo pokazuje da mnoge zemlje upadaju u dužničku krizu pri nižem odnosu javnog ili spoljnog duga prema BDP od nivoa koji odgovara kriterijumima Evropske unije i Svetske banke. Zemlje koje imaju nizak kreditni rejting („debt intolerance countries”) mogu da upadnu u dužničku krizu pri znatno nižem odnosu javnog ili spolj-nog duga prema BDP. Razlog zbog koga zemlje sa niskim kreditnim rejtingom upadaju u dužničku krizu i pri znatno nižem odnosu javnog ili spoljnog duga prema BDP je u tome što ne mogu na finansijskom tržištu da obezbede sredstva za finansiranje tekućeg fiskalnog deficita, niti sredstva za refinansiranje dospelih obaveze po osnovu kredita.

7 Zbog nedostatka pouzdanih podataka o fiskalnim varijablama i BDP pre 2010. godine, teško je relativno pouzdano proceniti visnu fiskalnih multiplikatora u Srbiji. Osim toga, nije sasvim sigurno čime je vođen rast privrede Srbije tokom poslednje decenije, što otežava izbor kontrolnih varijabli, pri oceni izolovanog efekta fiskalnih varijabli na BDP. Stoga se pri oceni fiskalnih multiplaktora za Srbiju oslanjamo na rezultate empirijskih istraživanja koja se odnose na slične zemlje za koje postoje pouzdaniji podaci.


37

Tabela2.OdnosspoljnogdugapremaBDPidužničkakrizaOdnos spoljnog duga prema BDP u prvoj godini dužničke krize (difolt ili restrukturiranje), u %

Procenat zemalja sa srednjim nivoom dohotka u kojima se pojavila

dužnička krizaIspod 40 19,441–60 32,361–80 16,181–100 16,1Preko 100 16,1

Preuzeto iz: Reinhart i Reinhart (2009).

2. Srednjoročni okviri za makroekonomsku politiku: fiskalna pravila i monetarna politika

Odavno je uočeno da čak i u zemljma sa dugom demokratskom tradicijom, snaž-nim institucijama, visokim stručnim kapacitetima za kreiranje i analizu ekonom-ske poltike, vlade povremeno donose mere koje nisu u skladu sa dugoročnim interesima građana. Cilj takvih mera najčešće je da se povećaju šanse vladajućih stranaka na izborima. Posledica ovakve politike su politički privredni ciklusi – varijacije u ekonomskim varijablama (zaposlenosti, cenama i dr.) koje su ge-nerisane varijacijama u ekonomskoj politici. Dugoročne posledice mera kojima se generiše privredna nestabilnost su nepovoljne (usporavanje privredne aktivno-sti), dok kratkoročni pozitivni rezultati postaju sve slabiji, kako se mere više puta ponavljaju. Prema tome, optimalna ekonomska politika u nekim periodima nije u skladu sa političkim interesima vlade koja nastoji da maksimizira broj glasova na izborima8.

Kao odgovor na problem vremenske nedoslednosti u sprovođenju optimalne eko-nomske politike, najpre je tokom ’70-ih i ’80-ih godina u većini zemalja ojačana nezavisnost centralnih banaka, kojom je monetarna politika zaštićena od mogu-ćih manipulacija od strane vlade. Međutim, i dalje je ostala mogućnost korišće-nja fiskalne politike za postizanje političkih ciljeva, na način koji nije u skladu sa dugoročnim ekonomskim interesima građana. Izmeštanje fiskalne politike iz nadležnosti vlade nije ostvarivo u demokratskim društvima, jer fiskalna politika predstavlja finansijski odraz svih politika koje sprovodi vlada. Ako bi se fiskalna politika prenela na neko nezavisno regulatorno telo, to bi dovelo u pitanje same temelje demokratije – u tom slučaju to telo, koje nije rezultat izborne volje građa-na, bi indirektno, preko državnih finansija, kontrolisalo ukupnu politiku zemlje. Stoga je kao kompromis ponuđeno rešenje prema kome je kreiranje i sprovođenje

8 Teorijska formulacija problema vremenske nedoslednosti u realizaciji optimalne ekonomske politike sadržana je u radu: Kydlend & Prescott, 1977.

Milojko Arsić

38

fiskalne politike ostalo u nadležnosti vlade, ali su vlade zakonskim ili čak ustav-nim ograničenjima onemogućene da sprovode fiskalnu politiku koja ugrožava dugoročne ekonomske perspektive društva. Dok su krajem ’80-ih godina takva ograničenja postojala u svega nekoliko zemalja, 2010. godine ona postoje u oko 90 zemalja u svetu.

Ograničenja na fiskalnu politiku se najčešće uvode u formi fiskalnih pravila koja mogu biti proceduralna ili numerička. Proceduralnim pravilima se najčešće de-finišu principi i procedure kojih treba da se pridržava vlada pri sprovođenju fi-skalne politike. Ovakva pravila se najčešća primenjuju u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom i jakim istitucijama, u kojim je reputacija javne politi-ke važna za uspeh na izborima. Ipak, u većini zemalja se primenjuju numerička fiskalna pravila kojima se ograničava visina fiskalnog deficita, javnih rashoda/prihoda ili javnog duga u odnosu na BDP. Numerička pravila su najčešće odre-đena tako da dozvoljavaju određenu fleksibilnost pri realizaciji fiskalne politike. Na primer, ciljni nivo fiskalnog deficita obično se odnosi na srednji rok (privedni ciklus), a ne na svaku pojedinačnu godinu9. Takođe, pravilima se ograničavaju samo opšti fiskalni agregati (deficit, javni dug, ukupni rashodi, ukupni prihodi), dok se struktura prihoda i rashoda najčešće ne ograničava, čime se ostavlja mo-gućnost da različite vlade realizuju različite politike. U zemljama u kojima su uvedena numerička pravila često se, kao dopunska, koriste i proceduralna pravi-la sa ciljem da se unapredi transparentnost fiskalne politike. U većini zemalja u kojima postoje numerička fiskalna pravila, postoje i odredbe o mogućnosti njiho-vog privremenog suspendovanja usled prirodnih i društvenih katastrofa.

U mnogim zemljama u kojima su uvedena fiskalna pravila formiran je Fisk

Documents

NAUČNO DRUŠTVO EKONOMISTA SRBIJEndes.ekof.bg.ac.rs/downloadsakta/zbornik2010deo3.pdfbankarskih mreža u svetu i u Srbiji, jačanja konkurentske pozicije domaće va- ... Nakon uzleta,