НАЦРТ ЗАКОН

О ОСИГУРАЊУ

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1. Овим законом уређују се услови и начин обављања делатности осигурања и надзор над

обављањем делатности осигурања. Одредбе овог закона не односе се на обавезно социјално осигурање.

Делатност осигурања

Члан 2. Делатност осигурања чине послови осигурања, послови реосигурања, као и послови

посредовања у осигурању и реосигурању и заступања у осигурању.

Друштва која обављају послове осигурања , односно послове реосигурања

Члан 3.

Друштво за осигурање је правно лице са седиштем на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) које је добило дозволу Народне банке Србије за обављање послова осигурања.

Друштво за реосигурање је правно лице са седиштем на територији Републике које је добило дозволу Народне банке Србије за обављање послова реосигурања.

Значење појединих појмова

Члан 4. Поједини појмови, у смислу овог закона, имају следеће значење:

1) „држава чланица“ је држава која је чланица Европске уније или Европског привредног простора;

2) „лице државе чланице“ је физичко лице које има пребивалиште на територији државе чланице или правно лице чије је седиште на територији државе чланице;

3) „друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање државе чланице“ је правно лице са седиштем на територији државе чланице које је добило дозволу надлежног надзорног органа за обављање послова осигурања, односно послова реосигурања;

4) „матична држава чланица“ је држава чланица у којој је седиште друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање;

5) „држава чланица огранка“ је држава чланица у којој се налази огранак који је преузео обавезу покривања ризика;

6) „држава чланица у којој је настала обавеза покривања ризика“ је држава чланица у којој уговарач осигурања физичко лице има боравиште, односно ако је правно лице где му је седиште;

7) „држава чланица у којој се пружају услуге“ је држава чланица у којој је настала обавеза покривања ризика, ако ту обавезу покрива друштво за осигурање или огранак из друге државе чланице;

8) „страна држава“ је држава која није Република и није држава чланица; 9) „страно лице“ је физичко лице које има пребивалиште изван територије Републике или државе

чланице или правно лице које има седиште изван територије Републике или државе чланице; 10) „друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање Швајцарске конфедерације“ је

правно лице са седиштем у Швајцарској конфедерацији које је добило дозволу надлежног надзорног органа за обављање послова осигурања, односно реосигурања;

11) „страно друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање“ је правно лице са седиштем изван територије Републике или државе чланице, које је добило дозволу Народне банке Србије за обављање послова осигурања, односно послова реосигурања на територији Републике, односно дозволу надлежног надзорног органа државе чланице за обављање послова осигурања, односно послова реосигурања на територији државе чланице или дозволу за обављање послова осигурања, односно послова реосигурања у врстама различитим од оних врста за које је претходно добило дозволу;

2

12) „надлежни надзорни орган“ је државни орган државе чланице овлашћен на основу закона или прописа за надзор над обављањем послова осигурања и послова реосигурања, односно послова посредовања у осигурању и реосигурању и заступања у осигурању.

Надлежни надзорни орган из става 1. ове тачке је и орган Швајцарске конфедерације овлашћен на основу закона или прописа за надзор над обављањем делатности осигурања и послова реосигурања, односно послова посредовања у осигурању и реосигурању и заступања у осигурању, када се одредбе овог закона на одговарајући начин примењују на друштво за осигурање Швајцарске конфедерације, односно његов огранак у Републици.

Надлежни надзорни орган из става 1. ове тачке је и Народна банка Србије.

Добровољност

Члан 5. Осигурање имовине и лица је добровољно. Изузетно од одредбе става 1. овог члана, осигурање имовине и лица је обавезно у случајевима

прописаним законом.

Послови осигурања

Члан 6. Послови осигурања су закључивање и извршавање уговора о осигурању. Послови осигурања, у смислу овог закона, обухватају групу послова животних осигурања и

групу послова неживотних осигурања.

Врсте животних осигурања

Члан 7. Врсте животних осигурања су: 1) осигурање живота; 2) рентно осигурање; 3) допунско осигурање уз осигурање живота; 4) добровољно пензијско осигурање; 5) друге врсте животних осигурања.

Врсте неживотних осигурања

Члан 8. Врсте неживотних осигурања су: 1) осигурање од последица незгоде, укључујући осигурање од повреда на раду и

професионалних обољења, које покрива: (1) исплату уговорених осигураних сума, дела осигураних сума, односно накнаду

уговорених трошкова, (2) исплату због последица повреде или оштећења здравља или због смрти путника;

2) добровољно здравствено осигурање, које покрива: (1) једнократну новчану накнаду због неспособности за рад, (2) накнаду уговорених трошкова лечења, (3) комбинацију исплата у складу са одредбама подтач. (1) и (2) ове тачке;

3) осигурање моторних возила, које покрива штете на моторним возилима на сопствени погон, осим шинских возила и на возилима без сопственог погона, односно губитак тих возила;

4) осигурање шинских возила, које покрива штете на шинским возилима, односно губитак тих возила;

5) осигурање ваздухоплова, које покрива штете на ваздухопловима, односно губитак ваздухоплова;

6) осигурање пловних објеката, које покрива штете на пловним објектима, односно губитак пловних објеката (морских, речних, језерских и каналских);

7) осигурање робе у превозу, које покрива штете на роби, односно губитак робе, без обзира на врсту превоза;

3

8) осигурање имовине од пожара и других опасности, које покрива штете на имовини које настану услед пожара, експлозије, олује и других природних непогода, атомске енергије, клизања и слегања тла, осим штета које покривају осигурања из тач. 3) - 7) овог члана;

9) остала осигурања имовине, која покривају штете на имовини настале због лома машина, провалне крађе, лома стакла, града, мраза или других опасности, осим штета које покривају осигурања из тач. 3) - 8) овог члана; 10) осигурање од одговорности због употребе моторних возила, које покрива све врсте одговорности због употребе моторних возила на сопствени погон на копну, укључујући одговорност приликом транспорта; 11) осигурање од одговорности због употребе ваздухоплова, које покрива све врсте одговорности због употребе ваздухоплова, укључујући одговорност приликом транспорта; 12) осигурање од одговорности због употребе пловних објеката, које покрива све врсте одговорности због употребе пловних објеката, укључујући одговорност приликом транспорта; 13) осигурање од опште одговорности за штету, које покрива остале врсте одговорности, осим одговорности из тач. 10) - 12) овог члана; 14) осигурање кредита, које покрива:

(1) ризик од неплаћања, односно кашњења у плаћању због несолвентности или других догађаја или поступака,

(2) извозне кредите и остале ризике повезане са извозом, трговином и улагањима на домаћем и страном тржишту,

(3) кредите који се исплаћују у ратама, (4) хипотекарне и ломбардне кредите, (5) пољопривредне кредите, (6) остале кредите и зајмове;

15) осигурање јемства, које гарантује непосредно или посредно испуњење обавеза дужника; 16) осигурање финансијских губитака, које покрива финансијске губитке због:

(1) губитка запослења, (2) недовољних прихода, (3) лошег времена, (4) изгубљене добити, (5) непланираних општих трошкова, (6) непланираних трошкова пословања, (7) губитка тржишне вредности, (8) губитка закупнине, односно прихода, (9) посредних пословних губитака, осим губитака из подтач. (1) - (8) ове тачке,

(10) осталих непословних губитака, (11) осталих финансијских губитака;

17) осигурање трошкова правне заштите, које покрива судске трошкове, трошкове адвоката и друге трошкове поступка;

18) осигурање помоћи на путовању, које покрива помоћ лицима која наиђу на проблеме на путовању, односно у другим случајевима одсутности из пребивалишта или боравишта;

19) друге врсте неживотних осигурања. Немогућност истовременог обављања животних и неживотних осигурања

Члан 9.

Једно друштво за осигурање не може истовремено обављати послове животних и послове неживотних осигурања, осим у случају из члана 23. овог закона.

Послови реосигурања

Члан 10. Послови реосигурања су закључивање и извршавање уговора о реосигурању којим се осигурани

вишак ризика изнад самопридржаја друштва за осигурање преноси у реосигурање. Друштво за осигурање дужно је да реосигура обавезе из уговора о осигурању изнад

самопридржаја. Самопридржај друштва за осигурање је износ уговором преузетих ризика који друштво увек

задржава у сопственом покрићу и који може покрити сопственим средствима. Друштво за осигурање дужно је да увек задржи део ризика у самопридржају.

4

Изузетно од става 4. овог члана, друштво за осигурање може пренети целокупан ризик у реосигурање у иностранство за ризике утврђене међународним уговором.

Обавезно осигурање у саобраћају

Члан 11. Обавезнo осигурањe у саобраћају утврђује се и уређује посебним законом.

Добровољно пензијско осигурање

Члан 12.

Добровољно пензијско осигурање је осигурање којим се, на основу уговора, могу обезбедити права за случај старости, инвалидности, смрти и других ризика осигурања, у складу са посебним законом.

Добровољно здравствено осигурање

Члан 13. Добровољно здравствено осигурање је осигурање којим се, на основу уговора, могу обезбедити

права из здравственог осигурања лицима, у складу са посебним законом.

Новчани део основног капитала

Члан 14.

Оснивач друштва за осигурање или другог облика обављања делатности осигурања обезбеђује новчани део основног капитала у висини прописаној овим законом.

Одговорност за обавезе

Члан 15. Друштво из члана 3. овог закона за своје обавезе одговара целокупном својом имовином.

Надзор над обављањем делатности осигурања

Члан 16. Народна банка Србије врши надзор над обављањем делатности осигурања и обавља друге

послове прописане овим законом.

Забрана употребе појма ″″″″осигурање ″″″″

Члан 17. Правно лице и предузетник не могу користити појам ″осигурање″ нити појам изведен из тог

појма у свом пословном имену или називу, односно називу свог производа или услуге, осим ако те појмове користе на основу овог закона или посебног закона.

5

Примена закона којим се уређује правни положај привредних друштава и предузетника

Члан 18.

На друштво за осигурање, друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању и реосигурању, друштво за заступање у осигурању и предузетника – заступника у осигурању примењује се закон којим се уређује правни положај привредних друштава, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Примена других закона

Члан 19. На уговор о осигурању, уговор о реосигурању, уговор о посредовању у осигурању, односно

реосигурању и уговор о заступању у осигурању примењује се закон којим се уређују облигациони односи и други закони којима се уређују уговори у појединим врстама осигурања, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена..

Законитост пословања и примена правила струке осигурања , кодекса пословне етике и међународних стандарда и принципа

Члан 20.

Друштво за осигурање, друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању и реосигурању, друштво за заступање у осигурању, као и предузетник – заступник у осигурању, дужни су да своју делатност обављају у складу са законом, општим актима, актима пословне политике, правилима струке осигурања, кодексом пословне етике и међународним стандардима и принципима.

II. ДРУШТВО ЗА ОСИГУРАЊЕ И ДРУШТВО ЗА РЕОСИГУРАЊЕ

1. Заједничке одредбе

Обављање послова осигурања , односно послова реосигурања

Члан 21. Послове осигурања, односно реосигурања на територији Републике може обављати: 1) друштво за осигурање, односно реосигурање са седиштем у Републици, које је добило дозволу

Народне банке Србије за обављање послова осигурања, односно реосигурања, 2) друштво за осигурање, односно реосигурање државе чланице које, у складу са овим законом,

има право да обавља послове осигурања, односно реосигурања на територији Републике, непосредно или преко огранка,

3) огранак страног друштва за осигурање, односно реосигурање који је добио дозволу Народне банке Србије за обављање послова осигурања, односно реосигурања.

Поред лица из става 1. овог члана, послове осигурања, односно послове реосигурања може, на основу међународног уговора, непосредно обављати страно друштво за осигурање, односно страно друштво за реосигурање.

Лица из става 1. овог члана могу обављати само оне врсте осигурања за које су добила дозволу. Нико осим лица из ст. 1. и 2. овог члана не може обављати послове осигурања, односно

реосигурања. Уговор о осигурању закључен супротно ст. 1. и 2. овог члана је ништав. Друштво за осигурање из става 1. тачка 1) овог члана оснива се као акционарско друштво или

као друштво за узајамно осигурање.

6

Закључивање уговора о посредовању и уговора о заступању у осигурању

Члан 22. Друштво за осигурање може да закључи уговор о посредовању у осигурању, односно

реосигурању и уговор о заступању у осигурању само са лицем које је добило дозволу за обављање тих послова по одредбама овог закона.

Изузетно од става 1. овог члана друштво за осигурање може да закључи уговор о заступању у осигурању и са лицем које послове заступања у осигурању обавља на основу чл. 114. став 6. и 116. овог закона.

Допунска клаузула за послове осигурања

Члан 23. Друштво за осигурање које обавља послове осигурања живота, рентног осигурања, добровољног

пензијског осигурања или друге врсте животног осигурања, може изузетно обављати и послове осигурања од прикључне незгоде и добровољног здравственог осигурања у делу који покрива трошкове лечења, под условом да се та осигурања односе на лице са којим је то друштво закључило уговор о осигурању живота, рентног осигурања, добровољног пензијског осигурања или друге врсте животног осигурања.

О уговорима из става 1. овог члана друштво за осигурање води посебну евиденцију. Друштво за осигурање које обавља послове из члана 8. тачка 10) овог закона може изузетно

обављати и послове осигурања возача и путника од последица несрећног случаја, под условом да се то осигурање односи на возача и лица која се налазе у осигураном возилу.

2. Акционарско друштво за осигурање

Оснивање друштва

Члан 24. Акционарско друштво за осигурање (у даљем тексту: друштво за осигурање) може основати

једно или више правних, односно физичких лица (у даљем тексту: оснивачи). Страна правна и физичка лица могу основати друштво за осигурање или улагати средства у

друштво за осигурање. На улагања из става 2. овог члана примењује се закон којим се уређују страна улагања, ако овим

законом поједина питања нису друкчије уређена.

Делатност друштва

Члан 25. Друштво за осигурање може обављати само послове једне или више врста осигурања, у оквиру

исте групе осигурања или само послове реосигурања, као и послове посредовања у осигурању и реосигурању и заступања у осигурању.

Поред послова из става 1. овог члана, друштво за осигурање може обављати и послове процене ризика и штета, посредовања ради продаје и продају остатака осигураних оштећених ствари и предузимања мера ради спречавања и отклањања опасности које угрожавају осигурану имовину и лица.

Друштво за реосигурање обавља послове закључивања реосигурања у свим групама осигурања.

Висина новчаног дела основног капитала

Члан 26.

Новчани део основног капитала друштва за осигурање, приликом оснивања, не може бити мањи од динарске противвредности обрачунате по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате, и то за: износ у еврима

1) животна осигурања 3.200.000

7

2) поједине врсте неживотних осигурања, осим врста из тач. 10) - 15) члана 8. овог закона 2.200.000 3) све врсте неживотних осигурања или

врсте из тач. 10) - 15) члана 8. овог закона 3.200.000

4) реосигурање 3.200.000

Друштво за осигурање дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из става 1. овог члана.

Основни капитал друштва за осигурање треба да jе у току пословања друштва у целини расположив за покриће неочекиваних губитака и за измирењe обавеза према осигураницима и другим повериоцима.

Акције

Члан 27.

Акције друштва за осигурање могу гласити само на име.

Учешће у друштву

Члан 28. Једно лице има учешће у другом лицу, у смислу овог закона, ако има непосредно или посредно

право или могућност да остварује право гласа у том лицу, односно да поседује власништво у капиталу тог лица или могућност ефективног вршења утицаја на управљање тим лицем или на његову пословну политику.

Квалификовано учешће постоји кад једно лице има непосредно или посредно право или могућност да оствари 10% или више гласачких права у правном лицу, односно непосредно или посредно власништво над 10% или више капитала тог правног лица или могућност ефективног вршења утицаја на управљање правним лицем или на пословну политику тог лица.

Значајно учешће постоји кад једно лице има непосредно или посредно право или могућност да оствари 20% или више гласачких права у правном лицу, односно непосредно или посредно власништво над 20% или више капитала тог правног лица или могућност ефективног вршења значајног утицаја на управљање правним лицем или на пословну политику тог лица.

Контролно учешће постоји кад једно лице има непосредно или посредно право или могућност да оствари 50% или више гласачких права у правном лицу, односно непосредно или посредно власништво над 50% или више капитала тог правног лица или могућност избора надполовичне већине чланова надзорног одбора или другог органа руковођења и управљања тог правног лица или могућност ефективног контролног утицаја на управљање правним лицем или на пословну политику тог лица.

Блиске везе су однос у коме су два или више физичких или правних лица повезана значајним или контролним учешћем.

Посредно учешће постоји кад једно лице, које нема непосредно власништво у правном лицу, има могућност да ефективно оствари учешће у управљању, односно у капиталу у том лицу користећи власништво које друго лице има непосредно у том правном лицу. Сматра се да је лице посредни ималац ако је непосредни ималац са тим лицем повезано лице.

Забрана узајамног учешћа у капиталу , односно у праву гласа

Члан 29. Друштво за осигурање, друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању и

реосигурању, друштво за заступање у осигурању, не могу имати узајамно учешће у капиталу, односно у праву гласа.

8

Сагласност за стицање квалификованог учешћа

Члан 30. Лице заинтересовано за стицање или повећање квалификованог учешћа у друштву за осигурање

дужно је да писменим путем обавести то друштво о својој намери и о висини удела који жели да стекне. За стицање квалификованог учешћа у друштву за осигурање потребна је сагласност Народне

банке Србије. Лице које има квалификовано учешће дужно је да прибави сагласност Народне банке Србије за

свако даље стицање учешћа којим стиче или прелази 20%, 33% и 50% учешћа. Народна банка Србије прописује ближе услове и начин давања сагласности из ст. 1. и 2. овог

члана. Лице које је добило сагласност за повећање квалификованог учешћа изнад 20%, 33% или 50%

обавештава Народну банку Србије о стицању тог учешћа као и у случају , , смањења учешћа испод 50%, 33%, 20% или 10%, у року од 14 дана од дана настанка промене.

Повезана лица

Члан 31. Повезана лица, у смислу овог закона, јесу лица која су међусобно повезана управљањем,

капиталом или на други начин, ради постизања заједничких пословних циљева, тако да пословање или резултати пословања једног лица могу битно утицати на пословање, односно резултате пословања другог лица.

Повезаним лицима из става 1. овог члана сматрају се нарочито: 1) два или више правних или физичких лица која су повезана тако да једно од њих има учешће у

другом правном лицу; 2) два или више правних или физичких лица, међу којима не постоји однос из тачке 1) овог

става, али постоји могућност да се услед погоршања или побољшања финансијског положаја једног лица, погорша или побољша финансијски положај другог или других лица, а Народна банка Србије процени да постоји и могућност преноса губитка или добити;

3) правно и физичко лице повезана тако да је физичко лице пуномоћник правног лица; 4) два или више правних и физичких лица повезана тако да је физичко лице члан надзорног или

извршног одбора или другог органа управљања другог или других правних лица; 5) два или више правних и физичких лица повезаних тако да су чланови породице физичког лица

чланови надзорног или извршног одбора или другог органа управљања другог или других правних лица; 6) чланови породице физичких лица која су чланови надзорног или извршног одбора или другог

органа управљања или лица с посебним овлашћењима и одговорностима једног правног лица истовремено чланови надзорног или извршног одбора или другог органа управљања или лица с посебним овлашћењима и одговорностима другог или других правних лица.

Лица повезана с друштвом за осигурање су: 1) чланови групе друштава за осигурање у којој је друштво; 2) чланови надзорног и извршног одбора друштва, чланови органа управљања и руковођења

члана групе друштава за осигурање у којој је друштво, као и чланови породице ових лица; 3) лица са учешћем у друштву и у лицима која су чланови групе друштава за осигурање у којој је

друштво, као и чланови породице ових лица; 4) правна лица у којима лица из тач. 2) и 3) овог става имају контролно учешће. Ако је овим законом одређено да друштво за осигурање не може улагати у одређено правно

лице, односно правно лице у друштво за осигурање, забрана се односи на непосредна и посредна улагања.

Друштво за осигурање не може са повезаним правним лицем закључивати правне послове којима се посредно или непосредно обезбеђују средства тим лицима, као што су позајмица, јемство, залога, наменски депозит и сл.

Приликом процене учешћа у капиталу, односно стицања квалификованог учешћа, као и приликом оцене учешћа у управљању, повезана правна лица се посматрају као једно лице.

Захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 32.

Уз захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа прилаже се документација из члана 42. став 2. тачка 6. овог закона за правна лица, односно из тачке 7. за физичка лица.

9

Народна банка Србије ће, у року од два радна дана од дана пријема захтева за стицање квалификованог учешћа, писмено обавестити подносиоца захтева о пријему тог захтева и о датуму последњег дана рока за одлучивање.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема уредног захтева и свих докумената који морају бити приложени уз тај захтев (у даљем тексту: период оцене).

Ако захтев из става 1. овог члана није уредан (комплетан), Народна банка Србије обавестиће о томе подносиоца захтева, у року од седам дана од пријема захтева и одредити рок у коме је подносилац захтева дужан да исти комплетира.

У току поступка одлучивања о захтеву, а у року од 50 дана од дана писменог обавештења из става 2. овог члана, Народна банка Србије може од подносиоца захтева, у писаној форми, захтевати додатне информације које су од значаја за одлучивање о захтеву, у ком случају ће одредити рок у коме се имају доставити те информације. Време од дана достављања захтева за додатним информацијама до дана кад Народна банка Србије прими те информације не урачунава се у рок из става 3. овог члана и може износити најдуже 20 дана, а 30 дана ако је седиште, односно пребивалиште подносиоца захтева изван територије Републике.

У случају кад по достављању комплетне документације Народна банка Србије утврди да на основу те документације не може дати сагласност, а ради се о недостацима који се могу отклонити, обавестиће о томе подносиоца захтева и образложити због чега се сагласност не би могла дати, као и одредити рок за отклањање уочених недостатака у достављеној документацији, који не може бити краћи од 15, нити дужи од 30 дана.

Ако Народна банка Србије о захтеву за добијање сагласности из члана 30. овог закона не одлучи у прописаном року, сматра се да је сагласност дата.

У случају из става 7. овог члана, Народна банка Србије је дужна да, на захтев подносиоца захтева, у року од осам дана од дана пријема захтева изда доказ да је то лице истеком прописаног рока стекло захтевану сагласност.

Ако је лице поднело захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања, одлучивање о захтеву из става 1. овог члана спроводи се у поступку одлучивања о захтеву за издавање дозволе о чему се доноси посебно решење.

Критеријуми за оцену захтева

Члан 33. Приликом одлучивања о захтеву за стицање квалификованог учешћа Народна банка Србије

оцењује испуњеност следећих критеријума: 1) репутације подносиоца захтева; 2) репутације и искуства сваког члана управе друштва, кад су предложени за избор по основу

захтеваног учешћа у капиталу; 3) бонитета подносиоца захтева, посебно у вези са врстом послова којим се друштво за

осигурање бави или планира да се бави; 4) могућег утицаја подносиоца захтева на оспособљеност друштва за осигурање да се придржава

закона и других прописа; 5) постојања структуре групе која омогућава ефикасно спровођење надзора и размену

информација са другим надзорним органима у финансијском сектору у земљи и иностранству, као и расподелу одговорности између тих органа, у случају кад друштво за осигурање постаје члан групе по основу предложеног стицања;

6) постојања основане сумње у погледу покушаног или извршеног прања новца или финансирања тероризма или ризика од таквих активности.

Народна банка Србије ближе прописује начин доказивања испуњености услова из става 1. овог члана.

Одбијање захтева за добијање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 34. Народна банка Србије ће одбити захтев за добијање сагласности за стицање квалификованог

учешћа, ако из документације и података којима располаже утврди: 1) да поднети захтев не испуњава критеријуме прописане овим законом; 2) да би, због делатности или послова које обавља или због радњи које је извршио подносилац

захтева, односно са њим повезано лице, могло бити угрожено пословање друштва за осигурање;

10

3) да би, због делатности или послова које обавља подносилац захтева, односно са њим повезано лице или начина повезаности између тих лица, могло бити онемогућено, односно отежано вршење надзора над друштвом за осигурање;

4) да је подносилац захтева, односно са њим повезано лице у последње три године било члан управе, или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја;

5) да би стицање квалификованог учешћа било супротно условима прописаним законом којим се уређује тржиште хартија од вредности;

6) да постоје основани разлози да ће се друштвом управљати тако да се погоршава финансијско стање друштва или да ће друштво пословати на начин супротан овом закону и другим прописима којима се уређује пословање друштава за осигурање.

Ако Народна банка Србије одбије захтев за добијање сагласности за стицање учешћа, исто лице не може поднети нови захтев пре истека једне године од године у којој је захтев одбијен.

Консултације са страним надзорним органима

Члан 35. У случају кад је подносилац захтева лице из финансијског сектора са седиштем, односно

боравиштем у држави чланици, Народна банка Србије остварује сарадњу са одговарајућим надзорним органом подносиоца захтева ради утврђивања да ли се то лице налази под редовним консолидованим надзором у матичној држави чланици и да ли је оно поштовало прописе.

Обавештење о стицању квалификованог учешћа

Члан 36. Подносилац захтева дужан је да Народну банку Србије обавести о стицању квалификованог

учешћа за које је добио сагласност Народне банке Србије, у року од осам дана од дана уписа тог учешћа у регистар.

Уколико подносилац захтева, у року од шест месеци од дана пријема решења којим је дата сагласност за стицање учешћа, не обавести Народну банке Србије о упису стеченог учешћа у регистар из става 1. овог члана, Народна банка Србије ће донети решење о престанку важења решења којим је сагласност дата.

Ако је подносилац захтева са седиштем, односно пребивалиштем у иностранству, Народна банка Србије ће решењем о давању сагласности одредити рок у коме је подносилац захтева дужан да обавести Народну банку Србије да ли је захтевано стицање извршено.

Уколико подносилац захтева из става 3. овог члана не обавести Народну банку Србије у остављеном року о томе да је стицање извршено, Народна банка Србије ће донети решење о престанку важења решења којим је сагласност дата.

Губитак права гласа

Члан 37. Ако лице стекне квалификовано учешће у висини или преко нивоа наведеног у члану 30. овог

закона без сагласности Народне банке Србије, не може остваривати права у управљању тим друштвом за осигурање по основу тако стечених акција.

У случају из става 1. овог члана скупштина друштва доноси одлуке не узимајући у обзир учешће стечено без прибављене сагласности Народне банке Србије.

О стеченом учешћу без сагласности Народне банке Србије, извршни директор друштва обавестиће одмах о томе надзорни одбор друштва и Народну банку Србије, а податак о томе уписаће у надлежни регистар.

Обавеза достављања информација правних лица са учешћем у друштву

Члан 38.

Лица која имају квалификовано учешће у друштву за осигурање дужна су да Народној банци Србије достављају:

11

1) годишњи финансијски извештај и списак повезаних лица; 2) информације о лицима која стекну квалификовано учешће у том лицу, са подацима из тачке 6)

подтач. (4) и (5) става 2. члана 42. овог закона, за та лица. Народна банка Србије може од лица из става 1. овог члана тражити достављање и других

информација које се односе на њих саме и на лица са којима су у блиској вези, а које су од значаја за разјашњење или тумачење информација из става 1. овог члана или утврђивање да ли су околности под којима је Народна банка Србије одобрила стицање учешћа још увек на снази.

Мере према квалификованом имаоцу

Члан 39. Ако Народна банка Србије утврди да лице које је стекло квалификовано учешће у друштву за

осигурање утиче на то друштво супротно начелима пословања друштва за осигурање, може наложити престанак таквог утицаја на друштво.

У тежим случајевима, Народна банка Србије према квалификованом имаоцу може изрећи следеће мере:

1) суспендовање права гласа по основу квалификованог учешћа у друштву; 2) одузимање сагласности за стицање квалификованог учешћа.

О мери из става 2. овог члана, Народна банке Србије обавестиће одговарајући регистар ради уписа забележе о изреченој мери.

Одузимање сагласности за стицање квалификованог учешћа

Члан 40. Народна банка Србије ће решењем одузети сагласност за стицање квалификованог учешћа, ако:

1) је сагласност дата на основу неистинитих и нетачних података; 2) је због делатности и послова које обавља лице које има квалификовано учешће у друштву,

односно са њим повезано лице, или начина повезаности између тих лица онемогућено, односно отежано вршење надзора над друштвом за осигурање;

3) квалификовани ималац не прибави сагласност за повећање тог учешћа, сагласно члану 30. овог закона или омета вршење надзора над друштвом за осигурање;

4) уколико су околности под којима је дата сагласност за стицање учешћа, према члану 32. овог закона, битно измењене, тако да квалификовани ималац више не испуњава услове за стицање, односно поседовање квалификованог учешћа.

Доношењем решења из става 1. овог члана квалификовани ималац губи право гласа из акција на основу којих је његово учешће у праву гласа 10% или више.

Ништавост одлука

Члан 41. Одлуке органа друштва за осигурање донете уз учешће гласова квалификованог имаоца који

нема сагласност Народне банке Србије за стицање квалификованог учешћа, ништаве су.

Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 42. Захтев за издавање дозволе за обављање послова осигурања (у даљем тексту: дозвола за рад)

подносе оснивачи друштва за осигурање. Осниваче друштва за осигурање у поступку добијања дозволе за рад могу заступати лица која

они за то овласте. Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) оснивачки акт; 2) статут; 3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала прописан

овим законом; 4) пословни план друштва за осигурање;

12

5) списак акционара по презимену, имену и адреси, односно пословном имену и седишту, са укупним номиналним износом акција и процентом учешћа у основном капиталу друштва за осигурање;

6) за акционаре - правна лица који су квалификовани имаоци: (1) решење о упису у регистар, (2) препис акционара из књиге акционара, односно доказ из другог одговарајућег јавног

регистра, ако је акционар друштво за осигурање, (3) финансијски извештаји, са мишљењем овлашћеног ревизора, за последње три године, а за

акционара са седиштем у иностранству, који се бави финансијском делатношћу, и одговарајући доказ надлежног надзорног органа матичне државе тог правног лица да оно делатност обавља у складу са законом и правилима контроле и управљања ризиком који се примењују у тој држави,

(4) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, (5) други докази од значаја за оцену бонитета акционара;

7) за акционаре - физичка лица, који су квалификовани имаоци: (1) доказ да то лице у последње три године није било члан управе или носилац посебних

овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја,

(2) доказ да то лице није безусловно осуђивано за кривична дела против привреде, имовине, службене дужности и корупције, на казну затвора дужу од три месеца,

(3) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза; 8) списак лица која су повезана са квалификованим имаоцима, са доказом о начину повезаности

из члана 31. овог закона; 9) за физичка лица која су предложена за чланове управе:

(1) доказ о испуњености услова у погледу школске спреме, квалификације и професионалног искуства,

(2) доказ да то лице у последње три године није било члан управе или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја, као и томе да му у последње три године није одузета сагласност за обављање функције члана управе или друге функције за чије обављање је прописана сагласност надлежног државног органа,

(3) доказ да то лице не подлеже ограничењима избора прописаним овим законом, а која се односе на чланове управе друштва за осигурање,

(4) доказ да то лице није безусловно осуђивано на казну затвора дужу од три месеца, (5) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза;

10) име и презиме лица које ће обављати послове овлашћеног актуара са подацима из тачке 9) овог става или предуговор са правним лицем регистрованим за обављање актуарских послова, и доказ о осигурању од одговорности за штету коју то лице може проузроковати датим мишљењем;

11) доказ о прописаној организационој, кадровској и техничкој оспособљености друштва за осигурање за обављање послова из оснивачког акта и аката пословне политике.

Докази које подносе лица из става 2. тач. 6), 7) и 9) овог члана, осим доказа из тачке 6) подтачка (3) и тачке 9) подтачка (1), не могу бити старији од три месеца на дан подношења захтева.

За осниваче - страна лица, документација из става 2. овог члана подноси се у овереном преводу на српски језик сачињеном од стране судског тумача за одговарајући језик.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова из става 2. овог члана, као и потребну организациону, кадровску и техничку оспособљеност друштва за осигурање.

Пословни план друштва

Члан 43. Пословни план друштва за осигурање из члана 42. став 2. тачка 4) овог закона садржи:

1) основе пословне политике, са прописаним мишљењем овлашћеног актуара; 2) групу осигурања или врсту послова осигурања за коју се издаје дозвола; 3) програм реосигурања; 4) износ очекиване маргине солвентности, утврђене у складу са одредбама овог закона; 5) процену будућег капитала за обезбеђење солвентности, као и минималног потребног капитала

у складу са чланом 156. овог закона; 6) планирани износ трошкова оснивања и начин покрића тих трошкова; 7) план ликвидности друштва; 8) елаборат о очекиваним резултатима пословања са мишљењем овлашћеног актуара за

трогодишњи период, а нарочито очекивани приход од премија, очекивани расход по основу штета и

13

износ техничких резерви и резерви утврђених у складу са овим законом, очекиване вредности средстава и њихових извора и предрачун трошкова спровођења осигурања.

Пословни план друштва за осигурање које обавља послове из члана 8. тачка 18) овог закона садржи и опис финансијских средстава која су потребна за испуњење обавеза и начин испуњења обавеза за ту врсту осигурања.

Народна банка Србије прописује минималну садржину основа пословне политике из става 1. тачка 1. овог члана.

Издавање дозволе за рад

Члан 44. Дозвола за рад издаје се за обављање једне или више врста осигурања којима ће се друштво за

осигурање бавити. О захтеву за издавање дозволе за рад, на основу оцене испуњености прописаних услова, Народна

банкa Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтева. У диспозитиву решења уз става 2. овог члана Народне банке Србије изричито се наводе врсте

осигурања за које се издаје дозвола. Ако се решење издаје за све врсте осигурања из једне групе осигурања, у диспозитиву решења наводи се само та група осигурања.

Промена дозволе за рад

Члан 45.

Друштво за осигурање, ради обављања одређене врсте осигурања која није наведена у дозволи за рад, односно за престанак обављања неке врсте осигурања за коју има дозволу, подноси Народној банци Србије захтев за промену дозволе за рад.

О захтеву из става 1. овог члана одлучују се сходном применом одредаба чл. 42 - 44. овог закона. У случају из става 1. овог члана издаје се нова дозвола за обављање послова осигурања, а

дотадашња дозвола за рад престаје да важи.

Одбијање захтева за издавање дозволе за рад

Члан 46. Народна банка Србије ће одбити захтев за издавање дозволе за рад, ако:

1) оснивачи друштва за осигурање не доставе доказе о испуњености услова из члана 42. овог закона;

2) акционари - квалификовани имаоци не испуњавају услове за добијање сагласности из члана 30. овог закона;

3) одредбе оснивачког акта, односно статута друштва за осигурање нису у складу са законом; 4) чланови управе друштва за осигурање не поднесу потребне доказе за обављање функције

члана управе, односно ако прeдложена лица не испуњавају прописане услове; 5) из статута друштва за осигурање и друге поднете документације произлази да нису

обезбеђени услови прописани за пословање друштва; 6) из статута друштва за осигурање, других аката и поднете документације и података произлази

да друштво за осигурање није организационо, кадровски и технички оспособљено за обављање послова осигурања у обиму предвиђеним пословним планом;

7) су као докази дате неистините изјаве; 8) друштво за осигурање не испуњава друге услове прописане законом; 9) је већ извршен упис друштва или члана управе друштва у регистар привредних субјеката без

претходно добијене дозволе, односно сагласности Народне банке Србије. Ако Народна банка Србије одбије захтев за издавање дозволе за рад, дужна је да наведе разлоге

за одбијање захтева. Оснивач коме је захтев за издавање дозволе за рад одбијен, не може поново поднети исти захтев

у року од годину дана од дана одбијања тог захтева.

14

Престанак важења дозволе за рад

Члан 47.

Дозвола за рад издата друштву за осигурање престаје да важи: 1) ако друштво, у року од 30 дана од дана добијања дозволe, не поднесе пријаву за упис у

регистар; 2) ако друштво не отпочне са пословањем у року од једне године од дана уписа у регистар; 3) ако друштво не обавља послове осигурања дуже од шест месеци непрекидно; 4) преносом портфеља осигурања на друго друштво за осигурање;

5) отварањем поступка ликвидације; 6) покретањем стечајног поступка.

У случајевима из става 1. овог члана, Народна банка Србије доноси решење о престанку важења дозволе за рад.

Друштво за осигурање којем је престала да важи дозвола за обављање послова осигурања не може закључивати нове уговоре о осигурању, у случају из:

1) става 1. тач. 2) и 3) овог члана, од дана уручења решења из става 2. овог члана; 2) става 1. тачка 4) овог члана, од дана кад друштво од Народне банке Србије добије сагласност

за пренос портфеља осигурања; 3) става 1. тачка 5) овог члана, од дана доношења решења о отварању поступка ликвидације; 4) става 1. тачка 6) овог члана, од дана доношења решења о покретању стечајног поступка.

Оснивачка скупштина

Члан 48. Оснивачка скупштина друштва за осигурање одржава се после пријема решења Народне банке

Србије о издавању дозволе за рад, у року од 30 дана од дана пријема тог решења.

Надлежност оснивачке скупштине

Члан 49. Оснивачку скупштину чине оснивачи друштва за осигурање. Оснивачи друштва за осигурање право гласа на оснивачкој скупштини остварују сразмерно

висини свог улога. Оснивачка скупштина двотрећинском већином гласова оснивача друштва за осигурање: 1) доноси статут друштва за осигурање; 2) утврђује пословну политику друштва за осигурање и елаборат о очекивним резултатима

пословања; 3) бира чланове надзорног одбора друштва за осигурање; 4) доноси општа акта, акта пословне политике и друге одлуке од значаја за почетак рада и

пословања друштва за осигурање; 5) прихвата процену вредности неновчаних улога; 6) одлучује о посебним правима која припадају оснивачима и одобрава посебне уговоре са

оснивачима; 7) утврђује највећи износ трошкова оснивања, кад ти трошкови падају на терет друштва за

осигурање. Оснивачи друштва за осигурање дужни су да акте усвојене на оснивачкој скупштини доставе

Народној банци Србије у року од пет дана од дана одржавања седнице те скупштине.

Регистрација

Члан 50.

Оснивачи друштва за осигурање дужни су да пријаву за упис друштва у регистар привредних субјеката поднесу у року од 30 дана од дана пријема решења о издавању дозволе за рад.

15

Уз пријаву из става 1. овог члана подноси се и решење Народне банке Србије о давању дозволе за рад и решења о давању сагласности за избор чланова управе.

Друштво за осигурање стиче својство правног лица уписом у регистар привредних субјеката. Оснивачи друштва за осигурање дужни су да решење о упису у регистар привредних субјеката

доставе Народној банци Србије у року од пет дана од дана пријема тог решења.

3. Управљање

Органи друштва

Члан 51.

Органи друштва за осигурање су: 1) скупштина; 2) надзорни одбор; 3) једaн или више извршних директора, односно извршни одбор.

Скупштина

Члан 52. Скупштину друштва за осигурање чине акционари тог друштва за осигурање. Право гласа акционари остварују непосредно или преко својих представника. Статутом друштва за осигурање не може се акционарима који имају 1% или више акција с

правом гласа онемогућити непосредно вршење права гласа.

Делокруг скупштине

Члан 53. Скупштина одлучује о: 1) изменама статута; 2) повећању или смањењу основног капитала, као и свакој емисији хартија од вредности; 3) броју одобрених акција; 4) променама права или повластица било које класе акција; 5) статусним променама и променама правне форме; 6) стицању и располагању имовином велике вредности; 7) утврђивању пословне политике односно, пословном плану; 8) расподели добити и покрићу губитака; 9) усвајању финансијских извештаја, као и извештаја ревизора;

10) усвајању извештаја надзорног одбора; 11) накнадама директорима, односно члановима надзорног одбора односно правилима за

њихово одређивање, укључујући и накнаду која се исплаћује у акцијама и другим хартијама од вредности друштва;

12) именовању и разрешењу чланова надзорног одбора; 13) покретању поступка ликвидације, односно подношењу предлога за стечај друштва; 14) избору ревизора и накнади за његов рад;

15) другим питањима која су у складу са овим законом стављена на дневни ред седнице скупштине;

16) другим питањима у складу са овим законом и статутом. Скупштина не може доношење одлука из става 1. овог члана пренети на други орган друштва за

осигурање.

Седнице

Члан 54. Седнице скупштине одржавају се најмање једном годишње. Народна банка Србије може захтевати да се одређена питања уврсте у дневни ред заседања

скупштине друштва за осигурање.

16

Представник Народне банке Србије може присуствовати седници скупштине друштва за осигурање и може се обраћати акционарима на тој седници.

Надзорни одбор друштва за осигурање обавестиће Народну банку Србије о датуму одржавања и дневном реду седнице скупштине друштва за осигурање, у року предвиђеном за обавештавање чланова скупштине друштва за осигурање.

Одредбе закона којим се уређују привредна друштва о сазивању и одржавању седница скупштине примењују се на друштва за осигурање, осим ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Органи управљања

Члан 55. Органи управљања друштва за осигурање, који чине управу друштва за осигурање, су надзорни

одбор и један или више извршних директора, односно извршни одбор. Чланови управе друштва из става 1. овог члана дужни су да предузимају мере ради спречавања

незаконитих или непримерених радњи и утицаја, који су штетни или нису у најбољем интересу друштва за осигурање и његових акционара, а које врше лица која имају знатно или контролно учешће у том друштву, све у циљу заштите осигураника и трећих оштећених лица.

Састав надзорног одбора

Члан 56. Надзорни одбор друштва за осигурање чине најмање три члана, укључујући и председника. Најмање једну трећину чланова надзорног одбора чине лица независна од друштва за осигурање. Независним од друштва за осигурање сматра се лице које нема директно или индиректно

власништво ни у друштву за осигурање, ни у члану групе друштава у којој је то друштво за осигурање. Члан надзорног одбора може бити запослен у друштву за осигурање. Најмање један члан надзорног одбора друштва за осигурање мора активно знати српски језик и

имати пребивалиште на територији Републике. Члан надзорног одбора друштва за осигурање мора испуњавати услове из члана 63. овог закона. Народна банка Србије ближе прописује начин доказивања испуњености услова из става 5. овог

члана Чланови надзорног одбора именују се на период одређен статутом друштва, који не може бити

дужи од четири године. Чланови надзорног одбора могу бити разрешени и пре истека мандата.

Делокруг надзорног одбора

Члан 57. Надзорни одбор:

1) утврђује пословне циљеве, пословну стратегију и годишњи план пословања друштва и надзире њихово остваривање;

2) надзире рад извршних директора; 3) врши унутрашњи надзор над пословањем друштва; 4) установљава рачуноводствене политике друштва и политике управљања ризицима; 5) утврђује финансијске извештаје друштва и подноси их скупштини на усвајање; 6) именује и разрешава извршне директоре или чланове извршног одбора; 7) даје и опозива прокуру; 8) сазива седнице скупштине и утврђује предлог дневног реда; 9) издаје одобрене акције, ако је на то овлашћен статутом или одлуком скупштине; 10) утврђује емисиону цену акција и других хартија од вредности, у складу са законом; 11) утврђује тржишну вредност акција, у складу са законом; 12) доноси одлуку о стицању сопствених акција, у складу са законом; 13) доноси одлуку о расподели међудивиденди акционарима, у случају предвиђеним законом; 14) предлаже скупштини политику накнада извршних директора, ако није утврђена статутом и

предлаже уговоре о раду, односно ангажовању извршних директора; 15) даје сагласност извршним директорима за предузимање послова или радњи у складу са

законом, статутом, одлуком скупштине и одлуком надзорног одбора;

17

16) доноси акта пословне политике друштва за осигурање; 17) успоставља систем унутрашњих контрола и тврђује систем за управљање ризицима;

18) доноси правилник о раду интерне ревизије; 19) усваја програм и план интерне ревизије; 20) предлаже скупштини ревизора и разматра извештаје ревизора и интерног ревизора; 21) обавештава Народну банку Србије и друге надлежне органе о утврђеним неправилностима; 22) усваја политику зарада и осталих примања запослених у друштву за осигурање; 23) обавља друге послове у складу са законом, статутом друштва и одлукама скупштине. Питања из надлежности надзорног одбора не могу се пренети на једног или више извршних

директора или извршни одбор друштва, а могу се пренети у надлежност скупштине само одлуком надзорног одбора, ако статутом није другачије одређено.

Надзорни одбор одлучује о давању одобрења у случајевима постојања личног интереса једног или више извршних директора или чланова извршног одбора друштва у складу са законом.

Седнице надзорног одбора

Члан 58. Седнице надзорног одбора друштва за осигурање одржавају се у просторијама седишта или

других организационих делова друштва за осигурање на територији Републике, најмање једном у три месеца.

Ако Народна банка Србије оцени да је то потребно, представник Народне банке Србије може присуствовати седници надзорног одбора друштва за осигурање и обраћати се његовим члановима.

Надзорни одбор друштва за осигурање обавестиће Народну банку Србије о датуму одржавања и дневном реду седнице надзорног одбора друштва за осигурање, у року предвиђеном за обавештавање чланова надзорног одбора друштва за осигурање.

Друштво за осигурање дужно је да, уз годишњи извештај који доставља Народној банци Србије у складу са овим законом, достави и извештај о укупном броју одржаних седница надзорног одбора друштва за осигурање и месту њиховог одржавања. На сазивање и одржавање седница надзорног одбора друштва примењују се одредбе закона којим се уређују привредна друштва о сазивању и одржавању седница надзорног одбора, осим ако овим законом није друкчије одређено.

Извршни директори и извршни одбор

Члан 59. Друштво за осигурање има једног или више извршних директора.

Ако друштво за осигурање има три или више извршних директора, они чине извршни одбор. Јавно друштво за осигурање има најмање три извршна директора. На извршне директоре сходно се примењују одредбе ст. 5. до 8. члана 56. и члана 63. овог

закона. Број извршних директора одређује се статутом. Извршни директори не могу имати заменике. Извршни директори морају бити запослени у друштву за осигурање на неодређено време са

пуним радним временом и имати боравиште на теритоприји Републике. Извршни директори региструју се у складу са законом о регистрацији.

Извршне директоре именује надзорни одбор друштва. На питања мандата, избора, оставке и разрешења извршних директора сходно се примењују

одредбе закона којима се уређује правни положај привредних субјеката.

Надлежност извршних директора и извршног одбора

Члан 60. На питања која се односе на надлежност извршних директора и извршног одбора, сходно се

примењују одредбе закона којим се уређује правни положај привредних субјеката ако овим чланом није другачије одређено.

Извршни одбор: 1) спроводи одлуке скупштине и надзорног одбора; 2) обезбеђује законитост рада друштва за осигурање;

18

3) одлучује о депоновању, улагању и задуживању друштва за осигурање до износа који утврди надзорни одбор; 4) предлаже надзорном одбору опште услове пословања друштва за осигурање, као и њихове измене и допуне; 5) идентификује и мери ризике којима је друштво за осигурање изложено у свом пословању, и спроводи принципе и процедуре управљања ризиком које одобри надзорни одбор; 6) спроводи процедуре надзора над пословањем друштва за осигурање, редовно их процењује и, по потреби, унапређује, у складу с пословном политиком друштва за осигурање; 7) обавештава надзорни одбор о свим поступањима која нису усклађена с прописима и другим актима друштва за осигурање; 8) подноси надзорном одбору тромесечне и годишње извештаје о пословању, билансе стања и билансе успеха друштва за осигурање; 9) одлучује о питањима која нису у надлежности скупштине и надзорног одбора; 10) обавља друге послове у складу са законом.

У законом прописаним случајевима на одлуке извршних директора или извршног одбора потребна је сагласност надзорног одбора друштва.

Статутом или одлуком надзорног одбора могу се одредити и други послови за чије је обављање односно предузимање потребна сагласност надзорног одбора.

Извршни директори се у вођењу послова друштва морају придржавати ограничења за предузимање одређених послова или врсте послова за које је потребна сагласност надзорног одбора или скупштине, а која су одређена законом, статутом, одлукама скупштине и одлукама надзорног одбора.

Статутом, одлуком скупштине или одлуком надзорног одбора, ако је надзорни одбор на то овлашћен статутом, могу се поједини или сви извршни директори ограничити у заступању друштва и супотписом прокуристе.

Извршни директор не може издати пуномоћје за заступање нити заступати друштво у спору у којем је супротна страна, а у случају да друштво нема другог извршног директора који је овлашћен да заступа друштво, то пуномоћје издаје надзорни одбор.

Генерални директор

Члан 61. Надзорни одбор може именовати једног од извршних директора овлашћених за заступање

друштва за генералног директора друштва. Надзорни одбор мора именовати генералног директора ако у друштву постоји извршни одбор. Генерални директор координира рад извршних директора и организује пословање друштва. Генерални директор председава седницама извршног одбора и предлаже њихов дневни ред. У случају одсутности генералног директора, сваки од извршних директора може сазвати седницу

извршног одбора, а већином гласова присутних извршних директора бира се један од извршних директора за председавајућег на почетку седнице.

Статутом, одлуком скупштине и одлуком надзорног одбора могу се утврдити услови које извршни директор мора испуњавати да би могао бити именован за генералног директора и ближе уредити његова овлашћења и надлежности.

Генерални директор региструје се у складу са законом о регистрацији.

Обавеза информисања скупштине друштва за осигурање о приходима чланова органа управљања

Члан 62.

Скупштина друштва за осигурање најмање једном годишње разматра писмену информацију с детаљним подацима о свим зарадама, накнадама и другим примањима чланова надзорног одбора, извршних директора односно чланова извршног одбора друштва за осигурање и о свим уговорима између друштва за осигурање и тих лица и других лица повезаних с њима а чија је последица имовинска корист за та лица, као и предлог надзорног одбора друштва за осигурање о зарадама, накнадама и другој имовинској користи тих лица за наредну годину.

19

Сагласност за обављање функције члана управе

Члан 63.

Избор члана управе друштва за осигурање врши се по претходно прибављеној сагласности Народне банке Србије на предлог одлуке о избору.

Ако је члан управе друштва за осигурање изабран без сагласности Народне банке Србије, избор се сматра ништавим.

За члана управе друштва за осигурање може бити изабрано лице које поред услова прописаних чланом 42. став 2. тачка 9) и чланом 59. овог закона поседује високу школску спрему и добру пословну репутацију.

Уз захтев за дoбиjaње сагласности из става 1. овог члана подносе се и докази из става 3 овог члана.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева.

За лице за које је одбијен захтев за добијање сагласности из става 1. овог члана, не може се поднети нови захтев пре истека једне године од коначности решења о одбијању.

Народна банка Србије ће одбити захтев за дoбиjaње сагласности за обављање функције члана управе друштва за осигурање, ако лице не испуњава услове прописане овим законом или ако из података којима располаже произлази да би због делатности или послова које то лице обавља, односно радњи које је то лице извршило могло бити угрожено пословање друштва у складу са правилима о управљању ризиком, као и због давања неистинитих и нетачних података.

Ако је поднет захтев за издавање дозволе за рад, одлучивање о захтеву из става 1. овог члана спроводи се у поступку одлучивања о захтеву за издавање дозволе, а одлука се доноси посебним решењем.

Народна банка Србије прописује ближе услове и начин доказивања испуњености услова из става 3. овог члана.

Одузимање сагласности за обављање функције члана управе

Члан 64.

Народна банка Србије ће решењем одузети дaту сагласност за обављање функције члана управе друштва за осигурање, ако:

1) је сагласност дaтa на основу неистинитих или нетачних података; 2) члан управе престане да испуњава услове из члана 42. и 63. овог закона; 3) члан управе не поступа у складу са обавезама члана управе, у складу са овим законом.

Народна банка Србије може да наложи друштву за осигурање да разреши дужности члана, односно чланове управе друштва и да именује новог члана, односно чланове:

1) ако друштво не поступи у складу са налогом за отклањање утврђених незаконитости и неправилности;

2) ако управа друштва не спроведе мере надзора прописане овим законом; 3) ако друштво не поступа у складу са обавезом благовременог и истинитог извештавања,

односно обавештавања Народне банке Србије и после писменог упозорења Народне банке Србије или ако на било који начин омета вршење надзора над његовим пословањем.

Народна банка Србије може одузети дaту сагласност за обављање функције члана управе друштва за осигурање, за све време трајања мандата.

За лица из ст. 1. и 2. овог члана којима је претходно одузета сагласност за обављање функције у друштву за осигурање или у другом привредном друштву над којим Народна банка Србије врши надзор, не може се поднети захтев за добијање сагласности за члана управе пре истека рока од 5 година од одузимања сагласности

Ограничење избора

Члан 65.

За члана управе друштва за осигурање, поред лица прописаних законом којим се уређује правни положај привредних друштава, не може бити изабрано ни лице које је:

1) повезано са правним лицем у којем друштво за осигурање има више од 5% учешћа у капиталу или учешћа у праву гласа;

2) члан управе у другом друштву за осигурање и другом холдингу друштава за осигурање, као ни лице које има дужност према друштву.

20

Обавезе и одговорности чланова управе

Члан 66. Чланови управе друштва за осигурање, поред обавеза прописаних законом којим се уређује

правни положај привредних друштава, дужни су да обезбеде: 1) пословање друштва у складу са правилима о управљању ризиком, прописаним овим законом и

прописима донетим на основу овог закона; 2) праћење ризика и предузимање одговарајућих мера за управљање ризиком; 3) вођење пословних и других књига и пословне документације, састављање рачуноводствених

исправа и финансијских и других извештаја, у складу са законом; 4) састављање извештаја и друге документације која се доставља Народној банци Србије, у

складу са овим законом; 5) обављање интерне ревизије, у складу са овим законом; 6) да правни послови закључени са акционарима, повезаним лицима и другим лицима која имају

дужност према друштву не буду неповољнији по друштво од истих послова закључених по тржишним условима;

7) успостављање процедура за решавање одштетних захтева; 8) успостављање система интерних контрола.

Чланови управе друштва за осигурање солидарно су одговорни друштву за штету која је настала као последица пропуштања прописаних обавеза.

Обавеза обавештавања надзорног одбора и Народне банке Србије

Члан 67. Извршни директори или извршни одбор друштва за осигурање дужни су да одмах писмено

обавести надзорни одбор друштва, ако: 1) је угрожена ликвидност, односно солвентност друштва; 2) наступе разлози за престанак важења или за одузимање дозволе за обављање послова

осигурања, односно разлози за забрану обављања појединих врста осигурања; 3) се гарантни капитал (фонд) друштва смањи испод нивоа маргине солвентности; 4) није обезбеђена адекватност капитала у складу са чланом 156. овог закона.

О наступању околности из става 1. овог члана, надзорни одбор друштва за осигурање дужан је да одмах писмено обавести Народну банку Србије.

Члан управе друштва за осигурање дужан је да одмах писмено обавести Народну банку Србије о: 1) именовању, односно престанку његове функције у органу управе, односно надзорном органу

других правних лица; 2) правним пословима на основу којих је он, односно члан његове уже породице посредно или

непосредно стекао акције, односно уделе правног лица, на основу којих је члан управе сам или заједно са члановима своје уже породице у том правном лицу стекао квалификовано учешће, односно ако се његово учешће смањило испод границе квалификованог учешћа прописане овим законом.

Чланови управе друштва за осигурање одговорни су друштву за штету која је настала као последица пропуштања прописаних обавеза, сагласно закону.

Пословно име друштва

Члан 68. Пословно име друштва за осигурање садржи ознаку „а.д.о.“.

Сагласност за промену пословног имена и седишта

Члан 69. Друштво за осигурање дужно је да затражи од Народне банке Србије сагласност на предлог

одлуке о промени пословног имена и седишта друштва. О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана

пријема захтева.

21

Акти, односно радње из става 1. овог члана донети, односно предузете без сагласности Народне банке Србије ништави су.

Општи акти , годишњи план пословања и акти пословне политике

Члан 70. Друштво за осигурање доноси опште акте, годишњи план пословања и акте пословне политике. Акти пословне политике друштва за осигурање из става 1. овог члана су:

1) општи и посебни услови осигурања и тарифе премија; 2) одлука о техничким основама осигурања; 3) одлука о критеријумима, начину утврђивања и табели максималног самопридржаја и укупном износу самопридржаја; 4) правилник о условима и начину депоновања и улагања средстава друштва; 5) правилник о максималним стопама режијског додатка; 6) правилник о формирању и начину обрачунавања и висини преносних премија; 7) правилник о формирању и начину обрачуна математичке резерве; 8) правилник о формирању и коришћењу резерви за учешће у добити; 9) правилник о начину утврђивања дела техничке премије за исплату насталих неисплаћених обавеза (резервисане штете); 10) правилник о формирању и коришћењу резерви за изравнавање ризика; 11) правилник о условима и начину саосигурања и реосигурања; 12) правилник о условима и начину остваривања регреса;

13) правилник о поступању са обрасцима евиденције о полисама; 14) други акти пословне политике. Поред аката из става 2. овог члана, друштво за осигурање дужно је да сва друга пословна акта, пословне књиге, записнике са седница органа друштва, одлуке тих органа и уговоре, сачињава на српском језику.

Сагласност за улагања у друга правна лица

Члан 71. Друштво за осигурање дужно је да затражи од Народне банке Србије сагласност за улагања на

основу којих друштво, посредно или непосредно, стиче квалификовано учешће у другом правном лицу, као и о сваком следећем улагању које прелази износ из члана 30. став 3. овог закона у то правно лице.

О захтеву из става 1. овог члана Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема захтева, сходном применом одредаба овог закона о давању, односно одузимању сагласности на улагање у друштво за осигурање.

Акти, односно радње из става 1. овог члана донети, односно предузете без сагласности Народне банке Србије ништави су.

Сходна примена закона на пословање друштва за реосигурање

Члан 72. На друштва за реосигурање сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на друштва

за осигурање, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

4. Друштво за узајамно осигурање

Делатност друштва

Члан 73. Друштво за узајамно осигурање је правно лице које обавља делатност осигурања у интересу

својих чланова (осигураника), по принципу узајамности и солидарности. Друштво за узајамно осигурање може обављати све послове осигурања, осим послова

реосигурања.

22

Оснивачи друштва

Члан 74.

Друштво за узајамно осигурање могу основати правна и физичка лица.

Пословно име друштва

Члан 75. Пословно име друштва за узајамно осигурање садржи ознаку „д.у.о.“.

Врсте друштава

Члан 76. Друштво за узајамно осигурање оснива се као друштво с неограниченим доприносом или

друштво с ограниченим доприносом. Друштво за узајамно осигурање с неограниченим доприносом може од сваког члана

(осигураника) захтевати уплату додатног доприноса потребног за намирење непокривених штета и осталих расхода, без ограничења.

Друштво за узајамно осигурање с ограниченим доприносом може од сваког члана (осигураника) захтевати уплату додатног доприноса који није већи од његовог претходно уплаћеног доприноса у целини из исте пословне године, ако су штете и остали расходи већи од претходно уплаћеног доприноса и осталих прихода друштва.

Ако друштво за узајамно осигурање обавља послове више врста осигурања, статутом се може предвидети плаћање додатног доприноса одвојено за сваку врсту осигурања.

Висина новчаног дела основног капитала

Члан 77. Новчани део основног капитала друштва за узајамно осигурање не може бити мањи од износа

прописаног овим законом за друштво за осигурање.

Захтев за издавање дозволе за рад

Члан 78.

Захтев за издавање дозволе за рад подносе оснивачи друштва за узајамно осигурање. Осниваче друштва за осигурање у поступку добијања дозволе за рад могу заступати лица која

они за то овласте. Уз захтев из става 1. овог члана подноси се:

1) уговор о оснивању; 2) статут;

3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала прописан овим законом за друштво за осигурање;

4) доказ о уплати доприноса (премија) чланова (осигураника), са списком тих чланова; 5) доказ да оснивачи испуњавају услове из члана 42. овог закона;

6) пословни план друштва, са основама пословне политике и прописаним мишљењем овлашћеног актуара.

На списку чланова из става 2. тачка 5) овог члана мора бити најмање 250 физичких лица, ако се друштво за узајамно осигурање оснива за послове животних осигурања, односно најмање 300 физичких или правних лица, ако се друштво оснива за послове неживотних осигурања.

Уговор о оснивању друштва

Члан 79. Уговор о оснивању друштва за узајамно осигурање садржи одредбе о:

1) пословном имену и седишту;

23

2) имену и адреси, односно пословном имену и седишту оснивача; 3) пословима осигурања, тј. врстама осигурања и броју истих ризика; 4) износу новчаног дела основног капитала и других средстава; 5) броју оснивача и висини улога сваког оснивача; 6) условима, роковима и начину враћања уплаћених улога оснивача, с каматом из вишка прихода

над расходима (у даљем тексту: вишак); 7) последицама промене статута, општих услова осигурања и одлуке о престанку друштва на

закључене уговоре о осигурању; 8) последицама пропуштања уплате улога, минималног доприноса, међусобним односима у

случају неиспуњења прописаних услова у погледу минималног броја чланова (осигураника), односно истих ризика.

Уговор о оснивању друштва за узајамно осигурање може да садржи и друге одредбе које су од значаја за оснивање и пословање друштва.

Статут друштва

Члан 80. Статут друштва за узајамно осигурање садржи одредбе о:

1) пословном имену и седишту; 2) пословима осигурања за које је друштво добило дозволу и врстама осигурања којима ће се

бавити друштво; 3) износу новчаног дела основног капитала друштва и других средстава и уплати доприноса

чланова (осигураника); 4) броју и висини оснивачких улога појединих чланова (осигураника); 5) начину утврђивања доприноса чланова (осигураника) и условима и роковима уплате

доприноса; 6) праву чланова (осигураника) на накнаду штете; 7) ограниченом, односно неограниченом доприносу; 8) обавези уплате додатног доприноса за покриће мањка или могућности да се мањак друштва

покрије сразмерним умањењем накнаде свим члановима (осигураницима); 9) почетку и престанку чланства у друштву; 10) правима и обавезама чланова (осигураника) који иступе из друштва; 11) начину потписивања и заступању друштва; 12) органима друштва и њиховом саставу, избору, опозиву, делокругу и начину рада и

одлучивања; 13) фондовима и резервама; 14) условима и начину расподеле вишка, односно покрића мањка; 15) поступку измене статута; 16) начину промене облика организовања друштва; 17) престанку друштва; 18) другим питањима значајним за пословање друштвa.

Резерве друштва

Члан 81. Статутом друштва за узајамно осигурање мора бити одређен начин формирања резерви за

покриће мањка у пословању друштва, доприноси (премије) који се годишње користе за формирање тих резерви и најмањи износ тих резерви.

Права и обавезе чланова друштва

Члан 82. Осигураник стиче својство члана друштва за узајaмно осигурање потписивањем уговора о

осигурању. Члан друштва за узајамно осигурање не одговара за обавезе друштва. Члан друштва за узајамно осигурање не може пребијати своје обавезе према друштву за плаћање

доприноса и накнадних уплата са својим потраживањем према друштву.

24

Плаћање доприноса и распоређивање вишка морају бити под једнаким условима за све чланове друштва за узајамно осигурање.

Скупштина друштва

Члан 83. Скупштину друштва за узајамно осигурање чине оснивачи и чланови (осигураници). Оснивачи и чланови (осигураници) управљају друштвом за узајамно осигурање сразмерно

улозима и доприносима. Оснивачи друштва за узајамно осигурање учествују у управљању друштвом до повраћаја

уплаћених улога.

Примена одредаба о акционарском друштву за осигурање

Члан 84. Одредбе чл. 42 - 67. и чл. 69 - 71. овог закона сходно се примењују и на друштво за узајамно

осигурање.

III. ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ОСИГУРАЊА, ОДНОСНО ПОСЛОВА РЕОСИГУРАЊА ИЗВАН ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ

А) Обављање послова осигурања , односно реосигурања у држави чланици

Услови за обављање послова осигурања , односно реосигурања у држави чланици

Члан 85. Друштво за осигурање може послове осигурања за које је добило дозволу Народне банке Србије

обављати на територији државе чланице преко огранка, односно непосредно, ако испуњава услове одређене прописима државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе, као и услове предвиђене чл. 86. и 87. овог закона, поштујући притом прописе те државе чланице.

Сматра се да друштво за осигурање обавља послове осигурања у држави чланици пружања услуге, односно држави чланици преузимања обавезе ако закључује уговоре о осигурању који покривају ризике у држави чланици пружања услуге, односно држави чланици преузимања обaвезе.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују на друштво за реосигурање.

Обављање послова осигурања, односно реосигурања у држави чланици од стране огранка

Члан 86. Друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање које намерава да оснује огранак на

територији друге државе чланице дужно је да Народну банку Србије обавести о држави чланици пружања услуге, односно држави чланици преузимања обавезе.

Обавештење из става 1. овог члана мора да садржи следеће податке: 1) назив државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе на чијој

територији друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање намерава основати огранак; 2) врсте ризика које друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање намерава

осигуравати, односно реосигуравати; 3) пословни план сачињен у складу с чланом 43. овог закона, са мишљењем овлашћеног актуара

о томе да ли друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање може обезбедити адекватност капитала с обзиром на врсте осигурања и обим послова који ће огранак обављати, као и организациону структуру огранка;

4) адресу огранка у држави чланици пружања услуге, односно држави чланици преузимања обавезе;

5) имена одговорних лица огранка која су овлашћена за заступање друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање и њихове стручне квалификације, на које се сходно примењују одредбе чл. 63 - 67. овог закона.

Народна банка Србије ће, у року од три месеца од дана примљеног обавештења из става 1. овог члана, доставити примљене податке надлежном надзорном органу државе чланице пружања услуге,

25

односно државе чланице преузимања обавезе у којој друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање намерава основати огранак и о томе обавестити друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање.

Народна банка Србија дужна је да надлежном надзорном органу државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе, заједно са обавештењем из става 3. овог члана достави и:

1) податак о томе да друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање испуњава прописане услове у погледу адекватности капитала;

2) податке о врстама осигурања за које друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање има дозволу за обављање послова осигурања, односно послова реосигурања.

Изузетно од става 3. овог члана, Народна банка Србије ће решењем одбити достављање података из ст. 2. и 4. овог члана надлежном надзорном органу ако утврди да постоји основана сумња у адекватност система управљања или финансијско стање друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање или у углед и стручну оспособљеност и искуство одговорних лица у огранку, најкасније у року од три месеца од дана пријема обавештења из става 1. овога члана.

Против решења из става 5. овог члана друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање може покренути управни спор.

Огранак друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање може да отпочне са обављањем послова осигурања, односно реосигурања кад од Народне банке Србије прими обавештење надлежног надзорног органа државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе о условима под којима у јавном интересу треба обављати делатност у тој држави или у случају кад то обавештење није примљено по истеку рока од 2 месеца од дана пријема обавештења из става 3. овог члана.

Огранак друштва за осигурање може отпочети обављање послова обавезних осигурања у саобраћају у држави чланици под условима прописаним одредбама овог члана и по достављању изјаве надзорном органу државе чланице о чланству у националном бироу осигурања, односно националном гарантном фонду државе чланице.

Ако се промени било који од достављених података из става 2. овог члана, друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање дужно је да о томе писмено обавести Народну банку Србије и надлежни надзорни орган државе чланице у којој је основан огранак, најкасније месец дана пре настанка такве промене, у ком случају се поступа сходно одредбама ст. 1. до 8. овог члана.

Почетак непосредног обављања послова осигурања , односно реосигурања у држави чланици

Члан 87.

Друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање које намерава да послове осигурања, односно послове реосигурања обавља непосредно у држави чланици, претходно мора о томе писмено обавестити Народну банку Србије.

Народна банка Србије ће у року од једног месеца од пријема обавештења из става 1. овог члана надлежном надзорном органу државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе у којој друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање намерава обављати непосредно послове осигурања, односно послове реосигурања доставити обавештење из става 1. овога члана, које садржи податке о:

1) томе да друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање испуњава прописане услове у погледу адекватности капитала;

2) врстама осигурања за које друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање има дозволу за обављање послова осигурања, односно послова реосигурања;

3) врстама ризика које друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање намерава непосредно осигуравати, односно реосигуравати у држави чланици пружања услуге, односно држави чланици преузимања обавезе.

Народна банка Србије ће о обавештењу из става 2. овог члана истовремено обавестити и друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање из става 1. овог члана.

Народна банка Србије ће у року из става 2. овог члана одбити решењем достављање података надлежном надзорном органу државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе сходном применом става 5. члана 86. овог закона.

Против решења из става 4. овог члана друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање може покренути управни спор.

Друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање може отпочети обављање послова осигурања, односно реосигурања по пријему обавештења из става 3. овог члана.

26

Ако се промени било који од достављених података из става 2. овога члана друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање дужно је да о томе писмено да обавестити Народну банку Србије и надлежни надзорни орган државе чланице најкасније месец дана пре настанка такве промене, у ком случају се поступа сходно одредбама ст. 1. до 6. овог члана.

Надзор над обављањем послова осигурања , односно реосигурања у држави чланици

Члан 88.

Надзор над пословањем друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање које послове осигурања, односно реосигурања обавља на територији државе чланице преко огранка, односно непосредно врши Народна банка Србије.

Кад надлежни надзорни орган државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе основано сматра да активности друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање могу утицати на његову финансијску стабилност, о томе ће обавестити Народну банку Србије.

У случају кад друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање обавља послове осигурања, односно послове реосигурања преко огранка у другој држави чланици, надзор над радом огранка тог друштва Народна банка Србије може вршити ако претходно о томе обавести надлежни надзорни орган државе чланице пружања услуга, односно државе чланице преузимања обавезе. У вршењу надзора Народна банка Србије предузима мере прописане овим законом. Надзорни орган државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе може учествовати у том надзору.

Ако друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање обавља послове осигурања, односно пословe реосигурања у држави чланици и после издавања упозорења надлежног надзорног органа државе чланице о кршењу прописа државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе, Народна банка Србије ће спровести мере надзора у складу са овим законом.

Народна банка Србије ће без одлагања обавести надлежни надзорни орган државе чланице о мерама надзора из става 4. овог члана.

Ако Народна банка Србије друштву за осигурање, односно друштву за реосигурање одузме дозволу за обављање послова осигурања, односно послова реосигурања, о томе ће без одлагања обавести надлежни надзорни орган држава чланица пружања услуге, односно држава чланица преузимања обавезе.

Надзор пословања из става 1. овог члана обухвата проверу целокупног пословања друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање, а нарочито солвентности, формирања техничких резерви, имовине за покриће техничких резерви и математичке резерве.

Извештавање о пословима осигурања у држави чланици

Члан 89. Друштво за осигурање које обавља послове осигурања у држави чланици дужно је да Народну

банку Србије извештава о пословима осигурања које обавља у тој држави, и то одвојено за послове осигурања које обавља преко огранка и послове осигурања које непосредно обавља.

Извештавање из става 1. овог члана обухвата податке о висини премије, висини одштетних захтева и провизија, без одбитака реосигурања.

Садржину извештаја из става 1. овог члана, као и начин и рокове њиховог достављaња, ближе прописује Народна банка Србије.

Народна банка Србије ће надлежном надзорном органу државе чланице пружања услуге, односно државе чланице преузимања обавезе, на његов захтев, доставити податке прибављене извештавањем из става 1. овога члана.

Б ) Обављање послова осигурања у страној држави

Начин обављања послова осигурања у страној држави

Члан 90. Друштво за осигурање може обављати послове осигурања у страној држави преко огранка или

непосредно, поштујући притом прописе те државе.

27

За оснивање огранка у страној држави друштво за осигурање мора прибавити дозволу Народне банке Србије.

Народна банка Србије ће одбити захтев друштва за осигурање за издавање дозволе за оснивање огранка у страној држави ако би, узимајући у обзир прописе те државе, и праксу у њиховој примени, обављање надзора у складу са овим законом могло бити онемогућено или отежано.

Друштво за осигурање дужно је да у року од осам дана од почетка рада огранка у страној држави, односно почетка непосредног обављања послова осигурања о томе обавести Народну банку Србије.

Одредбе ст. 1. до 4. овог члана не примењују се на друштва за реосигурање.

IV. ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ОСИГУРАЊА ДРУШТВА ЗА ОСИГУРАЊЕ, ОДНОСНО ПОСЛОВА РЕОСИГУРАЊА ДРУШТВА ЗА РЕОСИГУРАЊЕ ДРЖАВЕ ЧЛАНИЦЕ НА

ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ

Друштво за осигурање , односно друштво за реосигурање државе чланице

Члан 91. Друштво за осигурање државе чланице које у тој држави има право да обавља послове

осигурања у појединим врстама осигурања, може послове осигурања у тим врстама осигурања обављати и на територије Републике, непосредно или преко огранка.

На друштво за осигурање из става 1. овога члана, односно његов огранак на територији Републике примењују се одредбе чл. 11. и 13, члана 20. и чл. 178 - 183. овог закона и одредбе других закона којима се уређују заштита потрошача, спречавање прања новца и друге области које се односе на пословање друштава за осигурање .

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на друштво за реосигурање државе чланице.

Почетак обављања послова осигурања , односно реосигурања

Члан 92. Друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање државе чланице може на територији

Републике отпочети да непосредно обавља послове осигурања, односно реосигурања од дана кад га надлежни надзорни орган државе чланице обавести да је податке предвиђене у члану 87. став 2. овог закона доставио Народној банци Србије, односно под условима прописаним у члану 87. ст. 6. и 7. овог закона.

Огранак друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање државе чланице може да отпочне са обављањем послова осигурања, односно реосигурања у Републици кад од надлежног надзорног органа државе чланице прими обавештење Народне банке Србије о условима под којима у јавном интересу треба обављати делатност у Републици или у случају кад то обавештење није примљено по истеку рока од 2 месеца од дана кад друштво прими обавештење надлежног надзорног органа државе чланице о достављању података из члана 86. ст. 2. и 4. Народној банци Србије.

Ако се промени било који од достављених података из става 2. овог члана, друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање државе чланице дужно је да о томе писмено обавести Народну банку Србије и надлежни надзорни орган државе чланице, најкасније месец дана пре настанка такве промене.

Друштво за осигурање државе чланице може отпочети да обавља послове обавезних осигурања у саобраћају и ако претходно обавести Народну банку Србије о општим и посебним условима осигурања.

Ако Народна банка Србије утврди да услови осигурања из става 4. овог члана нису у складу са прописима, наложиће друштву за осигурање државе чланице да те услове усагласи са прописима.

Ако друштво за осигурање државе чланице не поступи у складу са налогом из става 5. овог члана, у року који је у налогу утврђен, Народна банка Србије је дужна да о томе обавести надлежни надзорни орган тог друштва за осигурање.

Огранак друштва за осигурање државе чланице може отпочети обављање послова обавезних осигурања у саобраћају у Републици под условима прописаним одредбама овог члана и по достављању изјаве Народној банци Србије о испуњењу услова прописаних законом којим се уређује обавезно осигурање у саобраћају.

Друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање државе чланице престаће са обављањем послова осигурања, односно послова реосигурања у Републици ако наступи неки од следећих разлога:

28

1) надлежни надзорни орган државе чланице утврди да друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање државе чланице не испуњава прописане услове у погледу адекватности капитала за даље обављање послова осигурања, односно реосигурања;

2) друштву за осигурање, односно друштву за реосигурање престане да важи дозвола за рад; 3) огранак друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање државе чланице не испуњава

услове из ст. 2 - 7. овог члана. Подаци и документација у вези са пословањем друштва за осигурање, односно друштва за

реосигурање државе чланице достављају се Народној банци Србије на српском језику.

Надзор над обављањем послова осигурања друштава за осигурање , односно послова реосигурања друштава за реосигурање државе чланице

Члан 93.

Надзор над друштвом за осигурање, односно друштвом за реосигурање државе чланице које обавља послове осигурања, односно реосигурања на територији Републике врши надлежни надзорни орган државе чланице.

Надлежни надзорни орган државе чланице може на територији Републике извршити непосредни надзор над пословањем друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање државе чланице.

У случају из става 1. овог члана надлежни надзорни орган има исте надлежности као Народна банка Србије.

Народна банка Србије дужна је да на захтев надлежног надзорног органа државе чланице изврши надзор над пословањем огранка друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање државе чланице на територији Републике.

Изузетно од одредаба ст. 1 - 4. овог члана, Народна банка Србије може извршити надзор над пословањем друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање државе чланице на територији Републике у погледу пословања сагласно одредбама члана 91. став 2. овог закона, а у складу са одредбама чл. 193.- 200. овог закона.

Изузетно од одредаба ст. 1 - 4. овог члана, Народна банка Србије може од друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање државе чланице захтевати документа и друге доказе неопходне да се утврди да ли је пословна активност тог лица у складу са законом, правилима струке осигурања и пословном етиком, који се примењују у обављању послова осигурања, односно реосигурања у Републици. У случају кад Народна банка Србије утврди да је пословна активност лица из става 6. овог члана супротна закону, правилима струке осигурања и пословној етици, затражиће од тог лица да своју активност усагласи са овим захтевима.

Ако лице из става 6. овог члана у остављеном року не поступи по захтеву из става 7. овог члана, Народна банка Србије ће томе ће обавестити надлежни надзорни орган државе чланице.

Надлежни надзорни орган државе чланице у којој је седиште друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање може извршити надзор над пословањем огранка који се налази на територији Републике по претходном писменом обавештењу Народне банке Србије.

Мере надзора над друштвом за осигурање , односно друштвом за реосигурање државе чланице

Члан 94.

Народна банка Србије може наложити меру за отклањање незаконитости и неправилности, ако друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање државе чланице на територији Републике поступа супротно одредби члана 91. став 2. овог закона.

Ако друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање државе чланице у року одређеном мером надзора из става 1. овог члана не поступи у складу са наложеном мером, Народна банка Србије ће о томе обавестити надлежни надзорни орган државе чланице.

Ако друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање државе чланице и даље поступа супротно одредбама члана 91. став 2. овог закона на територији Републике, Народна банка Србије може том друштву изрећи и додатну меру забране закључивања нових уговора о осигурању, односно уговора о реосигурању.

Пре налагање мере из става 3. овог члана, Народна банка Србије ће о томе обавестити надлежни надзорни орган државе чланице.

Изузетно од одредбе става 4. овог члана, Народна банка Србије може друштву за осигурање, односно друштву за реосигурање државе чланице наложити привремену забрану закључивања нових

29

уговора о осигурању, односно уговора о реосигурању и ако претходно није обавестила надлежни надзорни орган државе чланице, ако то, ради заштите осигураника, уговарача осигурања, корисника осигурања и трећих оштећених лица, није могуће одложити.

Народна банка Србије ће о мери из става 5. овог члана одмах обавестити надлежни надзорни орган државе чланице и Европску комисију.

Одредбе ст. 1 – 6. овог члана сходно се примењују и на огранак друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање државе чланице, који на територији Републике обавља послове осигурања, односно послове реосигурања.

V. ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ОСИГУРАЊА СТРАНИХ ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ И ДРУШТАВА ЗА РЕОСИГУРАЊЕ

Огранак страног друштва за осигурање , односно друштва за реосигурање

Члан 95. Страно друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање може на територији Републике

обављати послове осигурања, односно реосигурања само преко огранка. Изузетно од става 1. овог члана, страно друштво за реосигурање, на територији Републике може

да обавља послове реосигурања преко огранка или непосредно, само ако су захтеви по питању пословања друштава за реосигурање у држави седишта најмање једнаки као у Европској унији, осим ако је држава седишта тог друштва држава чланица Светске трговинске организације.

Огранак страног друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање мора испуњавати следеће услове:

1) послове огранка мора водити лице које је овлашћено да заступа осниваче тог огранка, а на које се сходно примењују одредбе чл. 63 - 67. овог закона;

2) огранак мора бити кадровски и технички оспособљен за обављање послова осигурања, односно реосигурања;

3) огранак мора, пре добијања дозволе за рад, депоновати новчана средства у вредности једне половине износа прописаног основног капитала на територији Републике;

4) огранак мора на територији Републике увек располагати одговарајућом имовином најмање у висини половине износа прописаног основног капитала или половине износа израчунате маргине солвентности, ако је виша од прописаног основног капитала, при чему је износ најмање у висини четвртине износа прописаног основног капитала или четвртине израчунате маргине солвентности, уколико је виша од прописаног основног капитала, потребно депоновати као јемство за плаћање обавеза из уговора о осигурању закључених на територији Републике, односно уговора који покривају ризике на територији Републике (у даљем тексту: законски депозит).

Средства и имовина из става 3. тачка 4. овог члана не могу се користити као облик покрића техничких резерви огранка страног друштва за осигурање.

Уколико се у пословању огранка појави разлика у корист сталне имовине у односу на висину расположивог капитала, огранак је дужан да увећа законски депозит најмање у висини вредности те разлике.

На огранак страног друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на друштво за осигурање.

Дозвола за оснивање огранка

Члан 96. Страно друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање може на територији Републике

основати огранак по претходно прибављеној дозволи Народне банке Србије. Уз захтев за добијање дозволе за оснивање огранка подноси се: 1) акт о оснивању огранка; 2) извод из судског, односно другог одговарајућег регистра државе седишта матичног друштва

за осигурање; 3) статут, односно акти матичног друштва за осигурање; 4) ревидирани финансијски извештаји матичног друштва за осигурање за последње три године; 5) ако из извода из тачке 2) овог става нису видљиви подаци о власницима матичног друштва за

осигурање, одговарајући докази на основу којих се може утвдити ко су власници и обим њиховог учешћа у управљању матичним друштвом за осигурање;

30

6) извод из судског, односно другог одговарајућег регистра државе седишта за правна лица које имају више од 10% учешћа у матичним друштвом за осигурање;

7) пословни план са подацима из члана 43. овог закона; 8) изјава о томе да ће огранак, у седишту огранка, водити и чувати сву документацију која се

односи на пословање огранка; 9) докази о адекватности капитала и законском депозиту и имовини; 10) документација на основу које се може утврдити да ли је огранак кадровски, технички и

организационо оспособљен за обављање послова осигурања на које се захтев за издавање дозволе односи.

Народна банка Србије у дозволи за оснивање огранка страног друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање одредиће начин на који ће се обезбедити законски депозит.

На одлучивање о издавању дозволе за оснивање огранка страног друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање сходно се примењују одредбе чл. 42 - 47. овог закона.

Народна банка Србије одбиће захтев за издавање дозволе за оснивање огранка страног друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање ако би:

1) узимајући у обзир прописе државе седишта тог друштва за осигурање и праксу у њиховој примени, обављање надзора у складу са овим законом било онемогућено, односно битно отежано;

2) узимајући у обзир прописе те државе, друштвима за осигурање, односно реосигурање са седиштем у Републици било онемогућено обављање послова осигурања у тој држави, односно било онемогућено обављање послова осигурања, односно реосигурања под једнаким условима као друштава за осигурање те државе.

Изузетно, одредбе става 5. овог члана не односе се на одлучивање о издавању дозволе за оснивање огранка страног друштва за осигурање са седиштем у држави чланици Светске трговинске организације. Огранак страног друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање може отпочети са обављањем делатности на територији Републике од дана уписа у регистар привредних субјеката.

Посебне одредбе за огранак друштва за осигурање Швајцарске Конфедерације

Члан 97. Посебне одредбе овога закона о друштвима за осигурање Швајцарске Конфедерације, односно

њиховим огранцима у Републици примењују се само на послове неживотних осигурања. На огранак друштва за осигурање Швајцарске Конфедерације у Републици не примењују се

одредбе члана 95. став 3. тач. 3) и 4) и члана 96. став 5. тачка 2) овог закона. Пре издавања дозволе за оснивање огранка друштва за осигурање Швајцарске Конфедерације,

Народна банка Србије затражиће мишљење надлежног надзорног органа о подносиоцу захтева. Ако надлежни надзорни орган не одговори у року од три месеца од дана пријема захтева из

става 3. овог члана, сматра се да се не противи оснивању огранка. Пре одузимања дозволе за рад огранка друштва за осигурање Швајцарске Конфедерације,

Народна банка Србије о томе ће обавестити надлежни надзорни орган и да затражи његово мишљење. Ако Народна банка Србије пре добијања мишљења из става 5. овога члана огранку друштва за

осигурање Швајцарске Конфедерације забрани закључивање уговора о осигурању, дужна је да о томе одмах обавести надлежни надзорни орган.

VI. ПОСРЕДОВАЊЕ У ОСИГУРАЊУ И РЕОСИГУРАЊУ И ЗАСТУПАЊЕ У ОСИГУРАЊУ

1. Посредовање у осигурању и реосигурању

Послови посредовања у осигурању и реосигурању

Члан 98. Послови посредовања у осигурању обухватају послове посредовања у осигурању и реосигурању.

Послови посредовања у осигурању су послови који се односе на довођење у везу осигураника, односно уговарача осигурања и друштва за осигурање, односно реосигурање, на основу налога, ради преговарања о закључењу уговора о осигурању, односно реосигурању, припреме за закључење уговора, закључења уговора, као и пружање помоћи при извршавању права из уговора о осигурању, односно уговора о реосигурању, а посебно при решавању одштетних захтева према друштву за осигурање, односно друштву за реосигурање.

31

Обављање делатности посредовања у осигурању

Члан 99.

Послове посредовања у осигурању, као једину делатност, може обављати: 1) друштво за посредовање у осигурању са седиштем у Републици, које је добило дозволу

Народне банке Србије за обављање тих послова; 2) друштво за посредовање у осигурању државе чланице које сходно овом закону има право да

обавља послове посредовања у осигурању и реосигурању на територији Републике, непосредно или преко огранка;

3) огранак страног друштва за посредовање у осигурању. Друштво за посредовање у осигурању не може обављати послове заступања у осигурању.

Забрана посредовања у осигурању

Члан 100. Друштво за посредовање у осигурању не може посредовати ради закључења уговора о

осигурању, односно реосигурању са друштвом за осигурање, односно друштвом за реосигурање, ако би закључење уговора о осигурању, односно реосигурању било супротно овом закону.

Пословно име друштва

Члан 101. Пословно име друштва за посредовање у осигурању мора садржати и ознаку делатности

„посредовање у осигурању“.

Оснивање друштва

Члан 102. Друштво за посредовање у осигурању оснива се сагласно закону којим се уређује правни

положај привредних друштава, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређенa. Друштво из става 1. овог члана може се основати као акционарско друштво, као друштво са

ограниченом одговорношћу или као ортачко друштво. Ако се друштво за посредовање у осигурању оснива као акционарско друштво, новчани део

основног капитала не може бити мањи од 25.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако се друштво за посредовање у осигурању оснива као ортачко друштво или као друштво с ограниченом одговорнишћу, новчани део основног капитала не може бити мањи од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из ст. 2 - 4. овог члана, с тим што у новцу, краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима мора имати најмање 50% укупног износа основног капитала.

Акције

Члан 103. Акције акционарског друштва за посредовање у осигурању могу гласити само на име.

Захтев за издавање дозволе за обављање послова посредовања у oсигурању

Члан 104. Захтев за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању подносе оснивачи

тог друштва. Осниваче друштва за посредовање у осигурању у поступку добијања дозволе за рад могу

заступати лица која они за то овласте.

32

Уз захтев из става 1. овог члана подноси се: 1) оснивачки акт; 2) статут, кад је тај акт предвиђен законом; 3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана

102. овог закона; 4) списак акционара, власника удела, односно ортака, са подацима из члана 42. став 2. тач. 6) и

7) овог закона; 5) пословни план друштва; 6) доказ да физичка лица која су предложена за чланове управе друштва испуњавају услове из

члана 42. овог закона; 7) доказ о кадровској и техничкој оспособљености друштва; 8) предуговор или уговор о осигурању од одговорности за штете које настану обављањем

делатности или безусловну финансијску гаранцију банке која је прихваћена од Народне банке Србије на суму осигурања, односно на износ од најмање 200.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате;

9) доказ о неповезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање односно друштвима за реосигурање, друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова за лица из става 2. тачка 6) овог члана, као и потребну кадровску и техничку оспособљеност друштва.

Издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 105. О захтеву за издавање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању Народна банка

Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтева.

Упис у регистар

Члан 106. Оснивачи друштва за посредовање у осигурању дужни су да пријаву за упис у регистар

надлежног органа поднесу у року од 30 дана од дана добијања дозволе за обављање послова посредовања у осигурању.

Уз пријаву за упис у регистар поднoси се и дозвола за обављање послова посредовања у осигурању.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да решење о упису у регистар достави Народној банци Србије, у року од седам дана од дана пријема тог решења.

Одузимање дозволе за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 107. Народна банка Србије одузeће друштву за посредовање у осигурању дозволу за обављање

послова посредовања у осигурању, ако: 1) друштво за посредовање у осигурању престане да испуњава један од услова из члана 104.

овог закона; 2) је пословањем друштва за посредовање у осигурању угрожен интерес осигураника или је

утврђено непоштовање закона и других прописа; 3) друштво за посредовање у осигурању посредује за друштво за осигурање, односно друштво

за реосигурање које нема дозволу за обављање послова осигурања, односно реосигурања; 4) наступе разлози за одузимање дате сагласности Народне банке Србије на акте и радње

друштва.

33

Овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању

Члан 108. Послове посредовања у осигурању у друштву за посредовање у осигурању могу обављати само

запослени у том лицу који имају овлашћење Народне банке Србије (у даљем тексту: овлашћени посредници).

Послове из става 1. овог члана не могу обављати лица која су осуђивана за кривична дела против имовине или привреде на казну затвора дужу од три месеца.

Народна банка Србије издаје овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању лицу које испуњава следеће услове:

1) пунолетно је и има потпуну пословну способност; 2) положило је стручни испит за обављање послова посредовања у осигурању; 3) правноснажном судском одлуком није му изречена мера безбедности или заштитна мера

забране обављања делатности; 4) има знање српског језика. Овлашћење из става 3. овог члана издаје се на период од пет година, рачунајући од коначности

решења. Лице коме је издато овлашћење може поднети захтев за продужење тог овлашћења. Захтев из става 4. овог члана подноси се три месеца пре истека важећег овлашћења.

Страно физичко лице које, по праву државе чији је држављанин, испуњава услове за обављање послова посредовања у осигурању и које има знање српског језика може обављати те послове на територији Републике.

Народна банка Србије ближе прописује садржину и начин полагања испита из става 3. тачка 2) овог члана и услове за продужење овлашћења из става 4. овог члана.

Одузимање овлашћења

Члан 109. Народна банка Србије ће одузети овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању

лицу које: 1) овлашћење добије на основу неистинитих и нетачних података; 2) престане да испуњава услове из члана 108. став 2. овог закона; 3) не поступа у складу са овим законом.

У случају из става 1. тачка 3) овог члана, овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању се може одузети трајно или привремено, до шест месеци.

Посебна обавеза друштва за посредовање у осигурању

Члан 110. Друштво за посредовање у осигурању дужно је да осигуранику пружи објашњења и савете о

околностима које су од значаја за закључење уговора о осигурању, односно реосигурању. У извршавању обавезе из става 1. овог члана, друштвo за посредовање у осигурању дужнo је

нарочито да: 1) изради одговарајућу анализу ризика и предложи одговарајуће покриће; 2) изради процену солвентности друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање, на

основу података о пословању тог друштва; 3) посредује, ради преговарања о закључењу уговора о осигурању, односно реосигурању, са

друштвом за осигурање, односно друштвом за реосигурање које, у односу на околности појединог случаја, осигуранику нуди најповољнију заштиту;

4) обавести друштво за осигурање, односно друштво за реосигурање о осигураниковој намери да закључи уговор о осигурању, односно реосигурању и да осигуранику понуди услове осигурања, односно реосигурања и упозна га са правилима за израчунавање премије;

5) провери садржину полисе осигурања, односно уговора о реосигурању; 6) понуди помоћ осигуранику за време трајања уговора о осигурању, односно реосигурању, пре и

после наступања осигураног случаја, а нарочито да води рачуна о томе да осигураник у утврђеним роковима изврши радње које су од значаја за очување, односно остваривање права из уговора о осигурању, односно реосигурању;

7) прати извршавање уговора о осигурању, односно реосигурању који је осигураник закључио уз његово посредовање;

34

8) изради предлог за измену закљученог уговора о осигурању, односно реосигурању, ради веће сигурности осигураника.

Заштита интереса странака

Члан 111.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да при обављању послова посредовања у осигурању штити интересе уговарача осигурања, уговарача реосигурања, односно осигураника.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да при обављању послова посредовања у осигурању штити оне интересе друштва за осигурање на које је иначе, пре или након склапања уговора о осигурању, односно реосигурању, обавезан уговарач осигурања односно реосигурања.

Друштво за посредовање у осигурању дужно је да упозна осигураника са свим правним и економским односима са друштвом за осигурање, односно друштвом за реосигурање који утичу на непристрасност друштва за посредовање у осигурању у испуњавању обавеза према осигуранику.

Под правним и економским односима из става 3. овог члана сматрају се нарочито одредбе уговора о посредовању закљученог између друштва за посредовање у осигурању и друштва за осигурање, односно друштва за реосигурање, на основу којих је друштво за посредовање у осигурању:

1) дужно посредовати искључиво у закључењу уговора о осигурању, односно реосигурању са одређеним друштвом за осигурање, односно друштвом за реосигурање;

2) уговорило право на увећану провизију, у односу на уобичајену провизију за посредовање код одређених врста осигурања, односно реосигурања.

Примена одредаба о акционарском друштву за осигурање

Члан 112. На питања дозвола и сагласности које друштву за посредовање у осигурању издаје Народна

банка Србије и уписа у регистар надлежног органа, која нису уређена одредбама овог одељка, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на акционарска друштва за осигурање.

2. Заступање у осигурању

Послови заступања у осигурању

Члан 113. Заступање у осигурању је делатност покретања, предлагања или обављања послова припреме и

закључивања уговора у име и за рачун друштва за осигурање за услуге осигурања. Послове заступања у осигурању обавља правно или физичко лице - предузетник на основу

уговора о заступању, у име и за рачун друштва за осигурање. На организацију и пословање лица из става 2. овог члана примењује се закон којим се уређује

правни положај привредних друштава, односно предузетника, ако овим законом поједина питања нису другачије уређена.

Обављање делатности заступања у осигурању

Члан 114. Послове заступања у осигурању, може обављати: 1) друштво за заступање у осигурању са седиштем у Републици које има дозволу Народне банке

Србије за обављање тих послова; 2) физичко лице - предузетник (у даљем тексту: заступник у осигурању) са седиштем у

Републици који има дозволу за обављање тих послова; 3) друштво за заступање у осигурању државе чланице које у складу са овим законом има право

да обавља послове заступања у осигурању на територији Републике непосредно или преко огранка; 4) огранак страног друштва за заступање у осигурању.Друштво за заступање у осигурању,

односно заступник уосигурању из става 1. овог члана не може обављати послове посредовања у осигурању и реосигурању.

Друштво за осигурање води евиденцију друштава за заступање у осигурању и заступника у осигурању који за то друштво обављају послове заступања у осигурању.

35

Народна банка Србије има право да изврши увид у евиденцију из става 3. овог члана. Послови заступања у осигурању обављају се као једина делатност. Изузетно, послови заступања у осигурању могу се обављати као допунска делатност у случају из

члана 116, као и на основу посебног закона и сагласности Народне банке Србије да су испуњени услови о кадровској и техничкој оспособљености прописани овим законом за обављање тих послова, а по претходном упису у регистар из члана 189. став 2. овог закона.

На друштво за заступање у осигурању и заступника у осигурању сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује обавештавање Народне банке Србије и вршење надзора над пословањем.

Ограничење заступања у осигурању

Члан 115. Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању може да обавља послове

заступања за једно друштво за осигурање или за више друштава за осигурање, али за услуге које нису међусобно конкурентне и уз њихову писмену сагласност.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да у својим пословним просторијама има на видном месту истакнуто пословно име друштва за осигурање које заступа.

Изузеци у обављању послова заступања у осигурању

Члан 116. Одредбе овог закона не примењују се на лица која обављају послове заступања у осигурању у

случајевима када су испуњени сви следећи услови: 1) уговор о осигурању захтева познавање само оне врсте осигурања која је предмет уговора; 2) уговор о осигурању није уговор о животном осигурању; 3) уговор о осигурању не покрива осигурање од одговорности; 4) основна делатност тог лица није заступање у осигурању; 5) осигурање представља допуну уз производ или услугу, ако такво осигурање покрива:

(1) ризик квара, губитка или оштећења производа или ствари, (2) ризик оштећења или губитка пртљага и осталих опасности везаних уз путовање, које је

било резервисано преко туристичке агенције, те осигурање садржи одредбе о животном осигурању или осигурању од одговорности, под условом да осигурање такве врсте представља помоћни, односно допунски облик осигурања, који покрива ризике везане уз наведено путовање;

6) износ годишње премије осигурања није већи од 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате, и ако уговор о осигурању, укључујући продужења, није закључен на период дужи од пет година.

Пословно име друштва за заступање у осигурању и заступника у осигурању

Члан 117. Пословно име друштва за заступање у осигурању, односно заступника у осигурању мора

садржати и ознаку делатности „заступање у осигурању“.

Оснивање друштва за заступање у осигурању

Члан 118. Друштво за заступање у осигурању оснива се сагласно закону којим се уређује правни положај

привредних друштава, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена. Друштво из става 1. овог члана може се основати као акционарско друштво, као друштво са

ограниченом одговорношћу или као ортачко друштво. Ако се друштво за заступање у осигурању оснива као акционарско друштво, новчани део

основног капитала не може бити мањи од 25.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Ако се друштво за заступање у осигурању оснива као ортачко друштво или као друштво с ограниченом одговорнишћу, новчани део основног капитала не може бити мањи од 12.500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

36

Друштво за заступање у осигурању дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал, односно средства друштва увек буду у висини која није мања од износа из ст. 3 - 4. овог члана, с тим што у новцу, краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима мора имати најмање 50% укупног износа основног капитала.

Акције

Члан 119. Акције акционарског друштва за заступање у осигурању могу гласити само на име.

Захтев за издавање дозволе друштву за заступање у осигурању

Члан 120. Захтев за издавање дозволе за обављање послова заступања у осигурању подносе оснивачи

друштва за заступање у осигурању. Осниваче друштва за заступање у осигурању у поступку добијања дозволе за рад могу заступати

лица која они за то овласте. Уз захтев из става 1. овог члана подноси се: 1) оснивачки акт; 2) статут, кад је тај акт предвиђен законом; 3) доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала из члана

118. овог закона; 4) списак акционара, власника удела, односно ортака, са подацима из члана 42. став 2. тач. 6) и 7)

овог закона; 5) пословни план друштва; 6) доказ да физичка лица која су предложена за чланове управе друштва испуњавају услове из

члана 42. овог закона; 7) доказ о кадровској и техничкој оспособљености друштва; 8) предуговор или уговор о заступању са друштвом за осигурање који мора да садржи одредбу о

одговорности друштва за осигурање за радње које друштво за заступање у осигурању предузима у обављању послова заступања у осигурању и праву друштва за осигурање на трајни надзор над извршавањем тог уговора;

9) доказ о повезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање, друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању и реосигурању.

Народна банка Србије ближе прописује услове и начин доказивања испуњености услова за лица из става 2. тачка 6) овог члана, као и потребну кадровску и техничку оспособљеност друштва.

Захтев за издавање дозволе заступнику у осигурању

Члан 121. Заступник у осигурању уписује се у регистар код надлежног органа, по претходном прибављању

дозволе за обављање послова заступања у осигурању коју издаје Народна банка Србије, на његов захтев. Заступника у осигурању у поступку добијања дозволе за рад могу заступати лица која он за то

овласти. Уз захтев из става 1. овог члана подноси се: 1) оснивачки акт; 2) доказ о идентитету заступника у осигурању (лично име, број личне карте и јединствени

матични број грађана); 3) доказ о пребивалишту заступника у осигурању; 4) доказ да на рачуну има уплаћена средства из става 4. овог члана; 5) доказ о стручној спреми заступника у осигурању; 6) доказ да заступник у осигурању у последње три године није био члан управе или носилац

посебних овлашћења у правном лицу над којим је отворен или спроведен поступак принудне ликвидације, односно стечаја;

7) доказ да заступник у осигурању није безусловно осуђиван на казну затвора дужу од три месеца;

8) доказ надлежног органа управе о измирењу пореза, не старији од три месеца; 9) доказ да заступник у осигурању поседује овлашћење за заступање у осигурању;

37

10) пословни план; 11) предуговор или уговор о заступању са друштвом за осигурање који мора да садржи одредбу о

праву друштва за осигурање на трајни надзор над извршавањем тог уговора; 12) доказ о кадровској и техничкој оспособљености заступника у осигурању; 13) доказ о повезаности по основу капитала или на други начин са друштвима за осигурање,

друштвима за заступање у осигурању или друштвима за посредовање у осигурању и реосигурању. Заступник у осигурању приликом оснивања мора имати на рачуну износ од 1.500 евра у

динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, с тим што у току пословања 75% од тог износа може бити у краткорочним хартијама од вредности и краткорочним пласманима.

Заступник у осигурању дужан је да решење о упису у регистар код надлежног органа достави Народној банци Србијe, у року од седам дана од дана пријема решења. У поступку издавања дозволе за рад заступнику у осигурању процењује се и бонитет и пословна рептација подносиоца захтева сходном применом члана 33. овог закона .

Овлашћење за обављање послова заступања у осигурању

Члан 122. Послове заступања у осигурању у друштву за заступање у осигурању и код заступника у

осигурању могу обављати само запослени у том лицу који имају овлашћење Народне банке Србије (у даљем тексту: овлашћени заступници).

Овлашћење из става 1. овог члана мора имати и пословођа запослен код заступника у осигурању. Послове из става 1. овог члана не могу обављати лица која су осуђивана за кривична дела против

имовине или привреде на казну затвора дужу од три месеца. Народна банка Србије издаје овлашћење за обављање послова заступања у осигурању лицу које

испуњава следеће услове: 1) пунолетно је и има потпуну пословну способност; 2) положило је стручни испит за обављање послова заступања у осигурању; 3) правоснажном судском одлуком није му изречена мера безбедности или заштитна мера

забране обављања делатности; 4) има знање српског језика; Овлашћење из става 4. овог члана издаје се на период од пет година, рачунајући од коначности

решења. Лице коме је издато овлашћење може поднети захтев за продужење тог овлашћења. Захтев из става 5. овог члана подноси се три месеца пре истека важећег овлашћења.

Страно физичко лице које, по праву државе чији је држављанин, испуњава услове за обављање послова заступања у осигурању и које има знање српског језика може обављати те послове на територији Републике.

Народна банка Србије прописује садржину и начин полагања испита из става 4. тачка 2) овог члана и услове за продужење овлашћење из става 5. овог члана.

Право увида у уговор о заступању у осигурању

Члан 123. Уговор о заступању у осигурању чува се у пословним просторијама уговорних страна. Народна банка Србије има право да изврши увид у уговор из става 1. овог члана.

Новчана средства и инструменти плаћања

Члан 124.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да новчана средства и остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања, која је наплатио, односно преузео од осигураника, односно уговарача осигурања, у име и за рачун друштва за осигурање, уплати у корист друштва истог, а најкасније наредног радног дана од дана наплате или преузимања, односно да у истом року преда остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању који је овлашћен за наплату премије осигурања, ту наплату врши у складу са прописима и актима друштва за осигурање.

38

Средства и инструменте плаћања и обезбеђења из става 1. овог члана друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању дужан је да чува на сигурном месту до уплате, односно предаје друштву за осигурање.

Средства наплаћене премије осигурања и остали инструменти плаћања из овог члана не могу бити предмет судског извршења, залоге нити покрића заступникових других обавеза, осим његових обавеза према друштву чији је заступник.

Одговорност за заступање у осигурању

Члан 125. За радње предузете у обављању послова заступања у осигурању одговара друштво за осигурање. Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању одговара осигуранику за

штету која настане услед лажног представљања или непажње друштва за заступање, односно заступника у осигурању, односно због тога што друштво за заступање, односно заступник у осигурању није открио да обавља делатност у својству заступника.

Лице са посебним овлашћењима у друштву за осигурање које је закључило уговор о заступању, одговара друштву за осигурање за штету проузроковану друштву која је настала из тог уговора.

Примена одредаба о друштву за посредовање у осигурању

Члан 126. На издавање и одузимање дозволе и сагласности друштву за заступање у осигурању и

заступнику у осигурању, овлашћења за обављање послова заступања у осигурању и доказ о упису у регистар, сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на друштво за посредовање у осигурању.

3. Заједничке одредбе за друштва за посредовање у осигурању , друштва за заступање у осигурању и заступнике у осигурању

Провизија

Члан 127.

Друштво за заступање у осигурању, односно заступник у осигурању нема право да од уговарача осигурања, односно осигураника захтева плаћање провизије или било какву другу наплату.

Друштво за посредовање у осигурању нема право да од уговарача осигурања, уговарача реосигурања, односно осигураника захтева плаћање провизије или какву другу наплату, осим ако није уговором с уговарачем осигурања, односно с уговарачем реосигурања изричито писмено друкчије уговорено.

Друштво за посредовање у осигурању право на провизију стиче закључењем уговора о осигурању, односно уговора о реосигурању.

Ако је уговором с уговарачем осигурања, односно с уговарачем реосигурања из става 2. овога члана изричито писмено уговорено да друштво за посредовање у осигурању има право на провизију или било какву другу наплату, нема право од осигуравача захтевати провизију или било какву другу наплату по истом уговору о осигурању, односно уговору о реосигурању у којима је посредовао.

Друштво за посредовање у осигурању не сме се накнадно договорити о промени начина обрачуна, односно о висини провизије за склопљене уговоре о осигурању, односно уговоре о реосигурању у којима је посредовао.

Директор друштва за посредовање у осигурању , односно друштва за заступање у осигурању

Члан 128.

Директор друштва за посредовање у осигурању, односно друштва за заступање у осигурању мора бити у радном односу у том друштву, са пуним радним временом.

Заступник у осигурању мора бити у радном односу у својој предузетничкој радњи, са пуним радним временом.

39

Обавеза друштава за посредовање у осигурању , односно друштава за заступање у

осигурању и заступника у осигурању о пружању информација

Члан 129. Друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању и заступник у осигурању дужни су да пре закључивања уговора о осигурању, односно реосигурању, као и при изменама и допунама, односно продужењу тих уговора, дају уговарачу осигурања, односно реосигурања податке о:

1) пословном имену и адреси; 2) регистру у који је уписан и начину провере регистрације; 3) називу друштава за осигурање, односно друштава за реосигурање са којима има закључен

уговор; 4) праву на подношење приговора и заштиту права и интереса из члана 186. став 2. овог закона.

Престанак важења дозволе за обављање послова посредовања у осигурању , односно заступања у осигурању

Члан 130.

На престанак важења дозволе за обављање послова посредовања у осигурању, односно заступања у осигурању сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на престанак важења дозволе за обављање послова осигурања, односно реосигурања.

Заступнику у осигурању дозвола за обављање послова заступања у осигурању престаје да важи и у случају његовог брисања из регистра привредних субјеката.

4. Обављање послова посредовања у осигурању , односно послова заступања у осигурању у држави чланици

Члан 131.

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању које је добило дозволу Народне банке Србије може обављати послове посредовања у осигурању, односно послове заступања у осигурању на територији државе чланице, непосредно или преко огранка, ако испуњава услове одређене прописима те државе чланице.

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању које намерава да отпочне са обављањем послова посредовања у осигурању, односно послова заступања у осигурању у држави чланици дужно је да о томе обавести Народну банку Србије, сходном применом одредаба члана 86. овог закона.

Народна банка Србије ће обавештење из става 2. овога члана у року од месец дана проследити надлежном надзорном органу државе чланице, ако он то захтева, и о томе обавестити друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању.

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању може да отпочне са обављањем послова посредовања у осигурању, односно послова заступања у осигурању у другој држави чланици по истеку месец дана од дана када је примило обавештење Народне банке Србије из става 3. овога члана. Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању може одмах да отпочне са обављањем послова посредовања у осигурању, односно послова заступања у осигурању ако надлежан надзорни орган државе чланице није затражио обавештење из става 2. овог члана.

Одредбе овога члана сходно се примењују и на обављање послова заступника у осигурању у држави чланици.

5. Друштво за посредовање у осигурању , односно друштво за заступање у осигурању државе чланице и стране државе

Члан 132.

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању државе чланице је правно лице са седиштем у држави чланици које је добило дозволу надлежног надзорног органа за обављање послова посредовања у осигурању, односно послова заступања у осигурању.

40

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању државе чланице послове посредовања у осигурању, односно послове заступања у осигурању на подручју Републике може обављати непосредно или преко огранка.

На друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању државе чланице које обавља делатност на територији Републике примењују се одредбе овог закона које се односе на друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању, основано у складу са одредбама овог закона.

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању из става 1. овог члана које намерава да обавља послове посредовања у осигурању, односно послове заступања у осигурању у Републици дужно је да о томе обавести надлежан надзорни орган државе чланице у којој има седиште.

Надзорни орган из става 4. овог члана дужан је да обавештење из става 4. овог члана у року од месец дана проследи Народној банци Србије.

Друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању из става 1. овог члана може да отпочне са обављањем послова посредовања у осигурању, односно послова заступања у осигурању у Републици по истеку месец дана од дана када је примило обавештење надзорног органа из става 5. овог члана.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на обављање послова заступника у осигурању у Републици.

Надзорни органи држава чланица дужни су да међусобно размењују податке и информације које се односе на друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању, односно заступнике у осигурању, нарочито у случају када су против њих изречене одређене мере због непоштовања закона државе у којој обављају послове посредовања у осигурању, односно послове заступања у осигурању.

Страно друштво за посредовање у осигурању, односна друштво за заступање у осигурању може на територији Републике обављати послове послове посредовања у осигурању, односно послове заступања у осигурању само преко огранка, по претходно прибављеној дозволи Народне банке Србије.

Уз захтев за издавање дозволе за оснивање огранка страног друштва за посредовање у осигурању подносе се докази из члана 104. став 3. тач. 1, 3. и 5. до 8. овог закона, а огранка друштва за заступање у осигурању - докази из члана 120. став 3. тач. 1, 3. и 5. до 8. овог закона.

На огранак страног друштва за посредовање у осигурању, односно страног друштва за заступање у осигурању сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на друштво за посредовање у осигурању, односно друштво за заступање у осигурању.

VII. ИМОВИНА И ПОСЛОВАЊЕ ДРУШТВА ЗА ОСИГУРАЊЕ

Премија осигурања

Члан 133. Премија осигурања састоји се од функционалне премије и режијског додатка у односу који је

утврђен актом друштва за осигурање и законом. Функционална премија састоји се од техничке премије, а може садржати и допринос за

превентиву, ако је урачунат у премију осигурања. Техничка премија се користи за плаћање штета, уговорених сума осигурања и за друге намене у

складу са условима осигурања. Режијски додатак користи се за покриће трошкова спровођења осигурања у одговарајућој врсти

осигурања.

Врсте техничких резерви

Члан 134.

Друштво за осигурање дужно је да, на крају обрачунског периода, утврди техничке резерве довољне за покриће обавеза из обављања послова осигурања.

Друштво за осигурање које обавља послове једне или више врста животних осигурања утврђује следеће врсте техничких резерви:

1) преносне премије; 2) резервисане штете; 3) учешће у добити; 4) математичку резерву.

41

Друштво за осигурање које обавља послове једне или више врста неживотних осигурања утврђује следеће врсте техничких резерви:

1) преносне премије; 2) резервисане штете; 3) изравнање ризика; 4) друге техничке резерве.

Техничке резерве из ст. 2. и 3. овог члана образују се коришћењем начела актуарске математике, правила струке осигурања и одговарајућих статистичких података.

Народна банка Србије прописује ближе критеријуме и начин обрачунавања техничких резерви из става 4. овог члана.

Преносне премије

Члан 135.

Преносне премије образују се издвајањем из укупне премије осигурања на крају текућег обрачунског периода, одвојено за сваки уговор о осигурању, сразмерно времену трајања осигурања.

Преносне премије су део премије који се користи за покриће обавеза из осигурања које настају у наредном обрачунском периоду.

Резервисане штете

Члан 136. Резервисане штете образују се у висини процењеног износа обавеза за настале пријављене, а

нерешене штете и за настале непријављене штете у текућем периоду. Ако се штете за поједине врсте осигурања појављују у облику ренте, резевисане штете утврђују

се у капитализованом износу свих будућих обавеза.

Резерве за учешће у добити

Члан 137. Резерве за учешће у добити образују се у висини износа на који осигураници имају право по

основу учешћа у добити из уговора о осигурању живота, aко су осигураници прихватили да учествују у ризику депоновања и улагања средстава техничких резерви.

Математичка резерва

Члан 138. Математичка резерва је техничка резерва друштва за осигурање намењена измиривању будућих

обавеза по основу животног осигурања. Математичка резерва се израчунава посебно за сваки уговор о осигурању живота, тако што се

вредност обавеза исказује у време израчунавања математичке резерве.

Резерве за изравнање ризика

Члан 139. Резерве за изравнање ризика образују се на терет расхода друштва за осигурање, посебно за

сваку врсту неживотних осигурања и користе се за временско изравнање тока штета у појединим врстама осигурања.

Резерве из става 1. овог члана образују се на основу стандардног одступања меродавних техничких резултата у текућој пословној години од просечног меродавног техничког резултата за сваку врсту неживотних осигурања којима се друштво за осигурање бави у посматраном периоду.

42

Одржавање ликвидности

Члан 140. Друштво за осигурање дужно је да обезбеђује ликвидност и да благовремено исплаћује штете и

друге обавезе друштва. Друштво за осигурање може слободна средства депоновати и улагати, уз услов одржавања

сталне ликвидности друштва и благовремене исплате штета и других обавеза друштва. Друштво за осигурање дужно је да у пословању средствима осигурања предузима потребне мере

за обезбеђење сигурности депоновања, односно улагања, са циљем да се не угрози њихова реална вредност и ликвидност друштва у извршавању обавеза из уговора о осигурању и других обавеза.

Народна банка Србије ближе прописује начин утврђивања и праћења ликвидности друштва.

Депоновање и улагање средстава техничких резерви

Члан 141.

Средства за покриће техничких резерви су средства намењена за покриће обавеза по основу обрачунатих техничких резерви процењена у складу са прописом којим се уређује начин процењивања билансних и ванбилансих позиција друштва.

Друштво за осигурање дужно је да средства за покриће техничких резерви депонује и улаже тако да у свом пословању увек обезбеђује усклађеност са врстама послова осигурања које обавља, рочну усклађеност депонованих и уложених средстава и обавеза друштва по основу обрачунатих техничких резерви, валутну усклађеност депоновања и улагања и обавеза из техничких резерви, разноврсност депоновања и улагања и њихову дисперзију.

Друштво за осигурање дужно је да обезбеђује принос, односно утрживост депоновања и улагањa, очување реалне вредности средстава и да предузима друге мере да би се обезбедила сигурност депоновања и улагања средстава за покриће техничких резерви, у складу с правилима контроле и управљања ризицима.

Средства техничких резерви могу се депоновати и улагати у следеће облике: 1) хартије од вредности издате од стране државе, централне банке, односно у хартије од

вредности за које гарантује неки од наведених субјеката; 2) хартије од вредности које у Републици издају међународне финансијске институције чији је

Република члан; 3) обвезнице, односно друге дужничке хартије од вредности којима се тргује на организованом

тржишту хартија од вредности,чији је издавалац правно лице; 4) обвезнице, односно друге дужничке хартије од вредности којима се не тргује на

организованом тржишту хартија од вредности, чији је издавалац правно лице; 5) акције којима се тргује на организованом тржишту хартија од вредности; 6) акције којима се не тргује на организованом тржишту хартија од вредности, ако су издате као

хартије од вредности у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности; 7) депоновања и улагања код банака; 8) непокретности и друга стварна права на непокретностима, ако су уписане у земљишне,

односно друге јавне књиге, и ако доносе принос, односно ако је у вези са њима могуће очекивати принос и ако је њихова куповна цена одређена на основу процене овлашћеног процењивача.

Средства за покриће техничких резерви могу се држати у готовини, у благајни и на пословном рачуну друштва за осигурање.

Средства за покриће техничких резерви могу се депоновати и улагати у иностранству у: 1) облике из става 4. тачка 1) овог члана, ако су издати од стране државе чланице Европске

уније, односно Организације за економску сарадњу и развој (у даљем тексту: ОЕЦД), централне банке државе чланице Европске уније, односно ОЕЦД-а и ако за њих гарантује неки од ових субјеката;

2) облике из става 4. тач. 3) и 5) овог члана, ако их је издало правно лице са седиштем у држави чланици Европске уније, односно ОЕЦД-у;

3) хартије од вредности издате од стране међународних финансијских организација. Изузетно од ст. 4 - 6. овог члана, Народна банка Србије може прописати и друге облике

депоновања и улагања који су, с обзиром на сигурност, принос и утрживост, одговарајући за депоновање и улагање.

Средства техничких резерви се не могу депоновати и улагати у лица која се у смислу овог закона сматрају повезаним лицима.

43

Ограничења депоновања и улагања средстава за покриће техничких резерви

Члан 142. Народна банка Србије прописује ограничења депоновања и улагања у поједине облике из члана

141. овог закона, као и ближе услове за поједине облике депоновања и улагања. Друштво за осигурање дужно је да тромесечно обавештава Народну банку Србије о депоновању

и улагању средстава из става 1. овог члана.

Гарантни капитал (фонд)

Члан 143.

Ради обезбеђења трајног извршавања обавеза, друштво за осигурање мора имати гарантни капитал (фонд).

Гарантни капитал (фонд) чине: 1) уплаћени основни капитал; 2) средства премије емисије акција; 3) резерве из добити и друге резерве утврђене актима друштва; 4) нераспоређена добит из ранијих година до 50%; 5) део нераспоређене добити текуће године по годишњем рачуну, до 50%, под условом да

утврђени износ не прелази просечну вредност нето добити остварене у последње три године и да не прелази 25% од гарантног капитала (фонда);

6) ревалоризационе резерве и нереализовани резултати (добици, односно губици по основу хартија од вредности расположивих за продају).

Народна банка Србије може прописати и друге облике средстава која чине гарантни капитал (фонд), као и износ учешћа тих средстава у гарантном капиталу (фонду).

Резерве из става 2. тач. 3) и 6) овог члана не могу чинити више од 20% гарантног капитала (фонда).

Гарантни капитал (фонд) умањује се за нематеријална улагања, откупљене сопствене акције, губитак из ранијих година, губитак из текуће године, као и за губитак по последњем привременом тромесечном рачуну и за учешће у основном капиталу зависних друштава, а не увећава се за добитак по последњем привременом тромесечном рачуну.

Укупан износ гарантног капитала (фонда) не може бити мањи од износа прописаног у члану 26. овог закона.

Ограничења појединих депоновања и улагања средстава гарантног капитала

(фонда )

Члан 144. Друштво за осигурање дужно је да средства гарантног капитала (фонда) депонује и улаже тако

да се обезбеди сигурност, принос и утрживост депоновања и улагања, односно да се обезбеди очување реалне вредности тих средстава и њихова расположивост за покриће неочекиваних губитака.

Друштво за осигурање дужно је да гарантни капитал (фонд) депонује и улаже у складу са својом пословном политиком и у складу са процедурама за препознавање и мерење ризика депоновања и улагања, за управљање овим ризицима и контролу тих ризика.

Друштво за осигурање дужно је да својим актима утврди циљеве и начин депоновања и улагања средстава гарантног капитала (фонда), као и овлашћења и одговорности.

Друштво за осигурање дужно је да тромесечно обавештава Народну банку Србије о депоновању и улагању средстава из става 1. овог члана.

Депоновање и улагање средстава осигурања

Члан 145. Средства друштва за осигурање депонуjу сe и улажу у Републици. Средства из става 1. овог члана друштво за осигурање може депоновати и улагати и у

иностранству у висини до 20% износа основног капитала.

44

Народна банка Србије ближе прописује и друге критеријуме и ограничења за улагања у иностранству, као и начин обавештавања о тим улагањима.

Изузетно од става 2. овог члана, огранак друштва за осигурање државе чланице, односно страног друштва за осигурање, односно реосигурање може депоновати и улагати у иностранству износ у висини до 50% основног капитала.

Маргина солвентности

Члан 146. Расположива маргина солвентности друштва за осигурање одговара укупној активи умањеној за

нематеријална улагања, активна временска разграничења, губитак, обавезе (укључујући математичку резерву осигурања живота) и за преносне позиције (преносне премије и резервисане штете).

Друштво за осигурање израчунава маргину солвентности одвојено за животна, одвојено за неживотна осигурања.

Примена премијске основе

Члан 147. Друштво за осигурање, за прву годину пословања, маргину солвентности израчунава применом

премијске основе.

Обезбеђење маргине солвентности

Члан 148. Друштво за осигурање дужно је да у свом пословању обезбеди да маргина солвентности увек

буде у висини утврђеној на начин који пропише Народна банка Србије.

Висина гарантног капитала (фонда )

Члан 149. Гарантни капитал (фонд) друштва за осигурање увек мора бити већа од израчунате маргине

солвентности.

Мере за обезбеђење солвентности

Члан 150. Ако гарантни капитал (фонд) друштва за осигурање не достиже израчунату маргину

солвентности, друштво је дужно да у року од 30 дана од дана утврђивања неусклађености гарантног капитала (фонда) и маргине солвентности, а најкасније од дана прописаног за извештавање о тач. 8) и 9) члана 202. овог закона, донесе програм мера за усклађивање гарантног капитала (фонда) и маргине солвентности и достави га Народној банци Србије.

Програм мера из става 1. овог члана садржи рок за усклађивање гарантног капитала (фонда) и маргине солвентности који не може бити дужи од шест месеци од дана утврђивања неусклађености гарантног капитала (фонда) и маргине солвентности.

Систем управљања

Члан 151. Друштво за осигурање је дужно да обезбеди постојање и функционисање ефикасног система

управљања. Систем управљања укључује функцију управљања ризиком, функцију усклађености пословања,

функцију интерне ревизије и актуарску функцију.

45

Систем управљања ризицима

Члан 152. Друштво за осигурање је дужно да обезбеди постојање и функционисање ефикасног система за

управљање ризицима који се састоји од стратегија, процеса и процедура, укључујући и процедуре за извештавање, неопходних за континуирано идентификовање, мерење, праћење, управљање и извештавање о појединачним и укупним ризицима, укључујући и њихове међузависности, којим ризицима је друштво за осигурање изложено или би могло бити изложено.

Систем управљања ризиком покрива најмање следеће области: 1) преузимање ризика и резервисање; 2) управљање имовином и обавезама; 3) инвестиције, деривате и сл; 4) ликвидност и управљање концентрацијом ризика; 5) управљање оперативним ризиком; 6) реосигурање и остале технике умањења ризика.

Систем управљања ризицима друштва за осигурање треба да обухвати оцену најмање следећих ризика:

1) ризик неживотног осигурања; 2) ризик животног осигурања; 3) ризик здравственог осигурања; 4) тржишни ризик; 5) ризик депоновања и улагања; 6) оперативни ризик.

Правила о управљању ризиком

Члан 153. Друштво за осигурање је дужно да управља ризиком тако да обезбеди: 1) саосигурање и реосигурање вишкова ризика изнад максималног самопридржаја, у складу са

чланом 10. овог закона; 2) плаћање штета, уговорених сума осигурања и извршавање других обавеза из основа

осигурања, у складу са чл. 19. и 20. овог закона; 3) основни капитал најмање у висини прописаној овим законом; 4) адекватност капитала, у складу са чланом 156. овог закона; 5) техничке резерве, у складу са чланом 134. овог закона; 6) ликвидност друштва, у складу са чланом 140. овог закона; 7) депоновање и улагање средстава техничких резерви, у складу са чл. 141. и 142. овог закона; 8) гарантни капитал (фонд), у складу са чл. 143. и 149.овог закона; 9) депоновање и улагање средстава гарантног капитала (фонда), у складу са чланом 144. овог

закона; 10) покривеност трошкова спровођења осигурања режијским додатком; 11) истинито и поштено приказивање финансијских извештаја; 12) маргину солвентности, у складу са чл. 146. и 148. овог закона; 13) примену начела за пословање друштва за осигурање из члана 22. овог закона; 14) друге активности ради испуњења обавеза из тач. 1) -13) овог члана, као и других обавеза

прописаних овим законом које се односе на управљање ризиком.

Управљање ризицима

Члан 154. Друштво за осигурање дужно је да идентификује, процењује и мери ризике којима је изложено у

свом пословању и да управља тим ризицима. Управљање ризицима из става 1. овог члана усклађује се са величином и организационом

структуром друштва за осигурање, обимом активности и врстама послова које друштво обавља. Друштво за осигурање утврђује процедуре за идентификовање, процену и мерење ризика, као и

за управљање ризицима, у складу са прописима, стандардима и правилима струке.

46

Начин управљања ризицима

Члан 155.

Друштво за осигурање дужно је да обезбеди управљање ризицима применом квалитативног и квантитативног начина управљања идентификованим ризицима.

Народна банка Србије прописује врсте ризика у обављању делатности осигурања и начин управљања тим ризицима.

Адекватност капитала друштва

Члан 156. Друштво за осигурање дужно је да одржава висину капитала адекватну врстама и обиму послова

осигурања које обавља и обзиром на ризике којима је изложено (адекватност капитала) и то минималног и капитала за солвентност, с тим да тај износ не може бити мањи од износа из члана 26. овог закона.

Друштво за осигурање дужно је да обрачунава износ потребног капитала за солвентност, односно минималног потребног капитала на начин који пропише Народна банка Србије.

Народна банка Србије прописује начин обрачуна капитала и адекватности капитала друштва за осигурање, мере обезбеђења адекватности капитала, и друга питања у вези са обезбеђењем адекватности капитала.

Приходи

Члан 157. Приходе друштва за осигурање чине премије осигурања и активних послова реосигурања и

други приходи од послова осигурања, приходи од финансијских активности и остали приходи.

Расходи

Члан 158.

Расходи друштва за осигурање јесу расходи за штете и уговорене суме осигурања, расходи за штете по основу активних послова реосигурања, расходи за премије по основу пасивних послова реосигурања и други расходи од послова осигурања, расходи за обављање делатности осигурања и реосигурања (трошкови спровођења осигурања и реосигурања), као и расходи финансирања и остали расходи.

Расходима за штете из става 1. овог члана сматрају се и трошкови утврђивања и процењивања штета, трошкови остваривања регресних захтева, судски трошкови и таксе у споровима по обавезама из основа осигурања, трошкови вештачења и други трошкови у вези са исплатом штета.

Расходи друштва за осигурање су и: 1) резервисања за штете из осигурања, саосигурања и реосигурања; 2) издвајања из премије осигурања живота за математичку резерву; 3) издвајања на име учешћа осигураника за повећање суме осигурања и слична давања код

осигурања живота, у складу са условима осигурања живота; 4) издвајања за резерве за изравнање ризика.

Расподела и разграничење трошкова прибављања осигурања

Члан 159. Трошкови прибављања осигурања за одређену врсту осигурања који нису непосредно повезани

са том врстом осигурања, расподељују се у сразмери фактурисане премије остварене у тој врсти осигурања и укупно фактурисане премије.

Разграничење трошкова прибављања осигурања сразмерно времену трајања осигурања, који се не могу директно разграничити, врши се у сразмери преносне премије и укупне премије.

47

Заједничко обављање послова

Члан 160. Друштво за обављање послова неживотних осигурања и друштво за обављање послова животних

осигурања, у случају кад су исти акционари оба друштва, могу уговором, о поверавању послова једног друштва другом друштву, уговорити да једно друштво обавља на заједничкој основи следеће послове за оба друштва:

1) послове продаје полиса осигурања; 2) послове маркетинга; 3) опште и кадровске послове. У случају из става 1. овог члана, сматра се да друштва имају исте акционаре ако ти акционари

имају контролно учешће у оба друштва. Уговором из става 1. овог члана утврђују се нарочито послови који се поверавају, као и износ

накнаде за обављање послова који се поверавају тим уговором.

Утврђивање резултата пословања

Члан 161.

Резултат пословања акционарског друштва за осигурање чини добит или губитак. Друштво за узајамно осигурање утврђује вишак или мањак.

Друштво за осигурање дужно је да утврђује резултат пословања по врстама осигурања из чл. 7. и 8. овог закона и да о томе извештава Народну банку Србије, на прописан начин.

Распоред остварене добити , односно вишка

Члан 162. Из остварене добити односно вишка, друштво за осигурање намирује порез на добит, односно

вишак, а остатак представља нераспоређену добит, односно вишак. Друштво за осигурање нераспоређену добит, односно вишак из ранијих година распоређује по

следећем редоследу: 1) за покриће губитка, односно мањка из ранијих година; 2) за издвајања у резерве; 3) за друге намене утврђене статутом друштва.

Редослед покрића губитка , односно мањка

Члан 163. Друштво за осигурање покрива губитак, односно мањак из ранијих година према следећем

редоследу, из: 1) нераспоређене добити, односно вишка; 2) резерви; 3) основног капитала.

Друштво за узајамно осигурање, пре почетка коришћења основног капитала, покрива мањак из додатног доприноса чланова (осигураника) или сразмерним умањењем накнаде штета свим члановима (осигураницима), односно истовремено из додатног доприноса и сразмерног умањења накнаде штете.

Програм мера за покриће губитка , односно мањка

Члан 164. Друштво за осигурање дужно је да у текућој пословној години покрије непокривени губитак,

односно мањак из претходне године, као и да најкасније у року од три месеца од дана утврђивања губитка накнади основни капитал у износу искоришћеном за покриће губитка, односно мањка, ако је основни капитал друштва смањен испод износа прописаног овим законом.

Одредбе става 1. овог члана односе се и на накнадно утврђени губитак из претходне и ранијих година.

48

Друштво за осигурање обавештава Народну банку Србије о насталом губитку, односно мањку и доставља програм мера за покриће насталог губитка, односно мањка, даном утврђивања губитка, односно мањка, а најкасније у року од 15 дана од дана утврђеног за предају финансијског извештаја правном лицу надлежном за вођење регистра бонитета правних лица у складу са законом.

Изузетно од става 3. овог члана, друштво за осигурање које настали губитак, односно мањак покрије из нераспоређене добити, односно вишка или из основног капитала изнад најнижег износа прописаног овим законом, није дужно да изради и достави програм мера за покриће насталог губитка, односно мањка.

Народна банка Србије одређује стручно лице које, на терет друштва за осигурање, контролише спровођење програма мера за покриће насталог губитка, односно мањка и о томе обавештава друштво. Ово лице има овлашћење из члана 195. овог закона.

Народна банка Србије може, на предлог стручног лица, да наложи предузимање мера за покриће насталог губитка, односно мањка.

Обавеза из става 1. овог члана односи се и на нереализоване губитке утврђене у складу са МСФИ.

Програм мера из става 3. овог члана обједињује се са програмом мера за усклађивање гарантног капитала (фонда) и маргине солвентности, у свим случајевима када није испуњен услов из члана 149. овог закона.

Утврђивање добити , односно вишка и губитка , односно мањка по врстама

осигурања

Члан 165. Друштво за осигурање које се бави пословима животних осигурања дужно је да у својим

финансијским извештајима, односно билансу успеха, утврђује, исказује и обелодањује добит, односно вишак и губитак, односно мањак, на прописан начин, посебно за добровољно пензијско осигурање, посебно за остале врсте животних осигурања, и збирно за све врсте животних осигурања.

Друштво за осигурање које се бави пословима неживотних осигурања дужно је да утврђује, исказује и обелодањује добит, односно вишак и губитак, односно мањак, на прописан начин, посебно за: осигурање од незгоде и добровољно здравствено осигурање ; послове осигурања од аутоодговорности; остале врсте обавезних осигурања у саобраћају; осигурање моторних возила – каско, шинских возила – каско, остала осигурања имовине и остала осигурања од одговорности и друге врсте неживотних осигурања, као и збирно за све врсте неживотних осигурања.

Приликом састављања финансијских извештаја, односно биланса успеха из ст. 1. и 2. овог члана, а ради израчунавања приноса на капитал, припадајући капитал утврђује се у сразмери остварене премије у односној врсти осигурања и прописаног најнижег износа основног капитала за групу послова осигурања у којој је та врста исказана приликом прописивања најнижег износа основног капитала.

Друштво за осигурање је дужно да органу надлежном за вођење регистра привредних друштава, поред јединственог биланса успеха, у оквиру финансијских извештаја, предаје и билансе из ст. 1. и 2. овог члана.

Обавеза састављања финансијског извештаја и годишњег извештаја о пословању

Члан 166. Друштво за осигурање дужно је да саставља финансијски извештај и годишњи извештај о

пословању, у складу са законом. Контни оквир и садржај појединих рачуна у контном оквиру за друштво за осигурање прописује

Народна банка Србије. Обрасце финансијских извештаја за потребе јединственог информисања и статистичке обраде,

односно минимум садржаја и форму података у њима прописује Народна банка Србије.

VIII. СИСТЕМ ИНТЕРНИХ КОНТРОЛА

Систем интерних контрола

Члан 167. Друштво за осигурање дужно је да успостави систем интерних контрола.

49

Под системом интерних контрола подразумевају се одговарајуће процедуре, поступци и радње које је управа друштва за осигурање дужна да организује и примени, на начин који одговара природи, сложености и ризичности посла, као и променама услова пословања друштва за осигурање које се могу предвидети, а у циљу одређивања, прихватања и управљања одговарајућим ризицима и спречавања неправилности и незаконитости у пословању друштва, као и заштите интереса осигураника, корисника осигурања, трећих оштећених лица и других поверилаца друштва.

Народна банка Србије ближе прописује систем интерних контрола друштва за осигурање.

Успостављање система интерних контрола

Члан 168. Друштво за осигурање општим актом регулише успостављање, функционисање, праћење и

унапређење система интерних контрола, као и одговорност у друштву за наведене активности.

Изложеност друштва ризицима и информациони систем друштва

Члан 169. Друштво за осигурање дужно је да систем интерних контрола интегрише у све пословне

активности и процесе и да, као подршку том систему, развије поуздан информациони систем. Систем интерних контрола организује се тако да обезбеђује идентификацију потенцијалних

подручја изложености друштва ризицима и доношење одлука којима ће се спречити прекомерна изложеност друштва ризицима.

IX. ИНТЕРНА РЕВИЗИЈА

Интерна ревизија

Члан 170.

Друштво за осигурање дужно је да организује интерну ревизију, која је самостална и независна у обављању својих послова.

Интерну ревизију друштва за осигурање обавља посебни организациони део у друштву утврђен статутом.

Интерна ревизија друштва за осигурање за свој рад непосредно одговара надзорном одбору друштва.

Органи друштва за осигурање и запослени у друштву за осигурањe не смеју спречавати, ограничавати или отежавати извештавање о налазима и проценама запослених на пословима интерне ревизије у друштву за осигурање.

Правилник о раду интерне ревизије

Члан 171. Рад интерне ревизије друштва за осигурање уређује се правилником о раду интерне ревизије,

који доноси надзорни одбор друштва.

Задаци интерне ревизије

Члан 172. Интерна ревизија друштва за осигурање спроводи сталну и свеобухватну ревизију свих

активности из пословања друштва, а нарочито: 1) континуирано праћење, проверу и унапређење система рада у друштву за осигурање;

2) управљање ризицима којима је друштво за осигурање изложено или се може очекивати да буде изложено;

3) оцену и вредновање успостављеног система интерне контроле; 4) издавање одговарајућих препорука за отклањање уочених неправилности и недостатака и за

унапређење примењених поступака и система рада. Интерна ревизија контролише и процењује:

50

1) адекватност и примену прописаних политика и процедура контроле ризика; 2) рачуноводствене поступке и организацију обављања рачуноводствених послова; 3) поузданост и ажурност финансијских и управљачких информација. Друштво за осигурање је дужно да правилником о раду интерне ревизије и програмом рада

интерне ревизије пропише обављање функције интерне ревизије у складу са начелима струке и праксом интерне ревизије, међународно признатим стандардима интерне ревизије и етичким принципима интерне ревизије.

Интерни ревизори

Члан 173. За обављање послова интерне ревизије друштво за осигурање мора имати запослено најмање

једно лице запослено на неодређено време, са пуним радним временом. Друштво за осигурање је дужно да утврди услове за обављање послова интерног ревизора, као и

распоред осталих запослених у организационом делу интерне ревизије. Лице које обавља послове интерне ревизије не може бити члан управе друштва нити обављати

друге послове у друштву за осигурање, укључујући и овлашћења и одговорности за припрему аката и друге документације која може бити предмет интерне ревизије.

Интерни ревизор, за сваку обављену интерну ревизију, саставља извештај. Интерни ревизор обавља послове интерне ревизије на начин прописан овим законом.

Програм рада и годишњи план рада интерне ревизије

Члан 174.

Послови интерне ревизије обављају се се у складу са: 1) програмом рада; 2) годишњим планом рада и 3) планом појединачне ревизије. Програм интерне ревизије доноси се најкраће за трогодишњи период, на основу процене ризика

и усклађује се сваке године. Програм рада и годишњи план рада интерне ревизије друштва за осигурање усваја надзорни

одбор друштва. Програмом рада интерне ревизије уређује се: јасно и детаљно дефинисани ризици и области

пословања у којима ти ризици могу настати, циљеви и задаци интерне ревизије, као и приоритети у вршењу функције интерне ревизије, периодичност, односно учесталост активности интерне ревизије, степен обухватности и детаљности интерне ревизије по одређеним подручјима пословања друштва за осигурање, начин спровођења програма интерне ревизије и одговорност интерног ревизора с реализацијом тог програма.

Годишњим планом рада интерне ревизије утврђују се планиране активности интерне ревизије, а нарочито области пословања у којима ће интерна ревизија извршити контролу пословања и рокове за извршење планираних активности.

Поред обављања интерне ревизије утврђене програмом и планом из става 1. овог члана, интерна ревизија обавља појединачну ревизију на захтев управе друштва.

Извештавање интерне ревизије

Члан 175. Интерна ревизија друштва за осигурање саставља тромесечне и годишње извештаје о интерној

ревизији. Тромесечни извештај о интерној ревизији садржи:

1) опис извршених контрола пословања, са значајнијим налозима (предмет ревизије); 2) оцену начина обраде документације и поступка закључивања уговора о осигурању и издавања

полиса и ликвидације штета; 3) незаконитости и друге неправилности које је утврдила интерна ревизија у поступку ревизије,

са објашњењима и последицама уочених неправилности и назначењем одговорних лица; 4) предлог мера за отклањање утврђених неправилности и рокове за њихово спровођење; 5) друге констатације, оцене и предлоге везане за отклањање неправилности које је утврдила

интерна ревизија.

51

Годишњи извештај о интерној ревизији садржи: 1) извештај о реализацији програма рада и годишњег плана рада интерне ревизије; 2) резиме значајних констатација о обављеној ревизији; 3) оцену предузетих мера за отклањање уочених неправилности.

Извештаје из ст. 1. и 2. овог члана интерна ревизија доставља надзорном одбору, ради разматрања.

Годишњи извештај о интерној ревизији надзорни одбор друштва за осигурање разматра истовремено са финансијским извештајем друштва.

Надзорни одбор друштва за осигурање дужан је да уз годишњи извештај о интерној ревизији скупштини достави и извештај о мерама које су предузете поводом налаза интерне ревизије за отклањање уочених неправилности.

Обавештавање Народне банке Србије

Члан 176. Друштво за осигурање дужно је да Народној банци Србије доставља правилник о раду интерне

ревизије из члана 171. овог закона, план и програм рада интерне ревизије, као и тромесечне и годишње извештаје интерне ревизије, у року од петнаест дана од дана усвајања.

Обавештавање управе друштва за осигурање

Члан 177. Изузетно од члана 175. овог закона, ако интерна ревизија утврди да друштво за осигурање не

поступа у складу са правилима о управљању ризиком и због тога друштву прети неликвидност или несолвентност или утврди да је угрожена сигурност пословања, односно да су угрожени интереси осигураника, дужна је да о томе одмах, а најкасније у року од 24 часа од тренутка сазнања, обавести управу друштва за осигурање.

Ако интерна ревизија утврди да чланови управе или лица са посебним овлашћењима друштва за осигурање не поступају у складу са правилима о управљању ризиком, дужна је да о томе одмах, а најкасније у року од 24 часа од тренутка сазнања, обавести председника скупштине друштва и Народну банке Србије.

X. ЧУВАЊЕ ПОВЕРЉИВИХ ПОДАТАКА

Поверљиви подаци

Члан 178. Друштво за осигурање дужно је да као поверљиве чува податке, чињенице и околности које је

сазнало у пословању са појединим осигураником, односно другим имаоцем права из осигурања. Појединачне податке из става 1. овог члана до којих дође у поступку вршења надзора Народна банка Србије не може објављивати.

Обавеза чувања поверљивих података

Члан 179. Чланови органа друштва за осигурање, акционари друштва за осигурање, запослени у друштву

за осигурање, односно друга лица којима су у вези са њиховим радом у друштву за осигурање, односно вршењу услуга за друштво за осигурање, на било који начин доступни поверљиви подаци из члана 178. овог закона, те податке не смеју саопштавати трећим лицима нити их сами користити или омогућити трећим лицима да их користе.

Обавеза чувања поверљивих података не постоји у следећим случајевима: 1) ако осигураник да писмену сагласност да се поједини поверљиви подаци могу објавити; 2) ако је то неопходно за утврђивање чињеница у кривичном поступку и ако давање тих података

наложи суд; 3) кад је то одређено законом којим се уређује заштита података о личности и спречавање прања

новца и финансирање тероризма;

52

4) ако су ти подаци неопходни за одлучивање о правним односима између друштва за осигурање и осигураника, односно других корисника права из осигурања у судском спору;

5) ако су ти подаци неопходни у оставинском поступку, кад достављање тих података наложи суд;

6) ако су ти подаци неопходни за наплату по извршном решењу из имовине осигураника и подношење тих података писмено захтева, односно наложи суд;

7) ако су ти подаци потребни Народној банци Србије, односно другом надзорном органу за потребе надзора;

8) ако те податке тражи порески орган; 9) ако је то одређено законом који уређује обавезно осигурање у саобраћају. Обавеза чувања поверљивих података за лица из става 1. овог члана постоји и после престанка

њиховог својства из тог става. Народна банка Србије, односно други органи могу податке из члана 178. став 1. овог закона

користити искључиво за намене за које су те податке захтевали. Подаци из става 2. овог члана не могу представљати податак од јавног значаја.

Прикупљање , вођење и коришћење података о личности

Члан 180. Друштво за осигурање и удружење друштава за осигурање која обављају послове обавезног

осигурања у саобраћају прикупљају, обрађују, чувају, користе и достављају податке о личности неопходне за закључење уговора о осигурању и за ликвидацију штета које произилазе из уговора о осигурању, у складу са овим законом, законом о заштити података о личности и другим прописима о заштити података.

Друштва за осигурање и удружење друштава за осигурање могу образовати и водити одговарајуће регистре података о личности утврђене законом или њиховим општим актима.

Подаци о осигураницима и други подаци од значаја за остваривање права на накнаду штете чувају се десет година по истеку уговора о осигурању, а у случају настанка штетног догађаја - десет година од утврђивања штете. По истеку рока за чување, подаци из регистра података се бришу.

XI. ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА УГОВАРАЧА ОСИГУРАЊА

Информације за уговарача осигурања при закључењу уговора о осигурању

Члан 181.

Друштво за осигурање дужно је да, пре закључења уговора о осигурању, писмено обавести уговарача осигурања најмање о:

1) пословном имену, правној форми, седишту и адреси друштва за осигурање и огранку друштва са којим се закључује уговор о осигурању;

2) условима осигурања и праву које се примењује на уговор о осигурању; 3) времену важења уговора о осигурању; 4) ризицима покривеним осигурањем и искључењима у вези са тим ризицима; 5) накнади из осигурања; 6) висини премије осигурања, начину плаћања премије осигурања, висини доприноса, пореза и

других трошкова који се обачунавају поред премије осигурања и о укупном износу плаћања; 7) праву на раскид уговора о осигурању и условима за раскид, односно праву на одустанак од

уговора; 8) року у коме понуда обавезује друштво за осигурање; 9) начину решавања спорова уговорних страна; 10) називу, седишту и адреси органа надлежног за надзор над пословањем друштва за

осигурање. У случају закључивања уговора о животном осигурању, обавештење из става 1. овога члана мора

да садржи и податке о: 1) основици и критеријумима за учешће у добити и начину и роковима за исплату учешћа у

добити; 2) табели откупних вредности; 3) условима за остваривање права на капитализацију уговора о животном осигурању и правима

из таквог осигурања;

53

4) у случајевима осигурања код којих осигураник преузима ризик улагања у фонд за покриће који је формиран за те врсте осигурања и о структури улагања у тај фонд;

5) пореским прописима који се односе на животно осигурање. Обавештење из става 1. овог члана мора да садржи и информацију да се, у случају да су одредбе

уговора о осигурању супротне прописима, на уговорне односе примењују се прописи, уколико су они повољнији за осигураника, односно корисника осигурања.

У случају закључења уговора о осигурању трошкова правне заштите, уговором о осигурању не може се предвидети да друштво за осигурање покрива трошкове заступања само преко адвоката, односно другог лица које именује друштво за осигурање.

У случајевима када уговарач и осигураник нису исто лице, а реч је о колективном осигурању или индивидуалном осигурању које представља повезани уговор (са уговором о продаји робе или пружању услуга између потрошача и трговца или у вези истог) или уговор који је услов за коришћење друге финансијске услуге, друштво за осигурање је дужно да осигураника писмено обавести о подацима из става 1. одредбе 1) – 6) и става 2. овог члана, као и да осигуранику обезбеди услове осигурања који се примењују на уговор о осигурању.

Информације за уговарача осигурања за време важења уговора о осигурању

Члан 182. Друштво за осигурање дужно је да, за време важења уговора о осигурању, писмено обавести

уговарача осигурања о: 1) промени пословног имена, организационог облика, седишта и адресе друштва или огранка

са којим је закључен уговор о осигурању; 2) променама података из члана 181. став 1. тач. 2) - 7) и став 2. тог члана овог закона. За време важења уговора о животном осигурању друштво за осигурање је дужно да једном

годишње писмено обавести осигураника о стању учешћа у добити.

Садржај обавештења

Члан 183.

Текст и садржај обавештења из чл. 181. и 182. овога закона морају бити написани на прегледан и разумљив начин и састављени на српском језику.

Трошкове у вези обавештавања из чл. 181. и 182. сноси друштво за осигурање. Уговор о осигурању, односно полиса осигурања мора садржати печат друштва за осигурање и

име и презиме и потпис лица овлашћеног за закључивање тог уговора, односно полисе.

XII. НАДЗОР НАД ОБАВЉАЊЕМ ДЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА

1. Делокруг Народне банке Србије

Послови Народне банке Србије

Члан 184. Надзор над обављањем делатности осигурања врши Народна банка Србије, првенствено, у циљу

заштите интереса осигураника и других корисника осигурања. Вршењем надзора Народна банка Србије врши и оцену обављања делатности осигурања са гледишта законитости рада и примене правила струке осигурања, кодекса пословне етике и међународних стандарда и принципа (супервизија осигурања).

Поред надзора из става 1. овог члана, Народна банка Србије издаје дозволу за обављање послова осигурања, реосигурања, посредовања у осигурању и реосигрању и заступања у осигурању, даје сагласност на акте и радње прописане овим законом, доноси акте прописане овим законом, обрађује статистичке и друге податке, води регистре у складу са овим законом и разматра приговоре осигураника, уговарача осигурања, корисника осигурања и трећих оштећених лица на рад друштава за осигурање и других лица која обављају делатност осигурања.

Народна банка Србије сарађује са другим надзорним органима у земљи и иностранству и обавља и друге послове прописане овим и другим законом.

54

Прописи за извршавање закона

Члан 185. Народна банка Србије доноси прописе ради спровођења одредаба овог закона.

Заштита права осигураника , уговарача осигурања , корисника осигурања и трећих оштећених лица

Члан 186.

Народна банка Србије посредује у решавању одштетног захтева ради спречавања настанка спора из основа осигурања, разматра приговоре осигураника, уговарача осигурања, корисника осигурања и трећих оштећених лица и штити права и интересе тих лица.

Oштећена лица право на приговор и заштиту својих права могу поднети и у вези са радом друштава за посредовање у осигурању и реосигурању, друштава за заступање у осигурању и заступника у осигурању.

Народна банка Србије прописује начин заштите права и интереса лица из става 1. овог члана.

Извештај о стању на тржишту осигурања

Члан 187.

Народна банка Србије подноси Народној скупштини Републике Србије, најмање једном годишње, извештај о стању на тржишту осигурања, који нарочито садржи податке о обиму пословања друштава за осигурање по врстама осигурања, степену ажурности у исплати штета, износу и структури капитала, кретању остварене ликвидности и солвентности, оствареној ефикасности у пословању (продуктивности, економичности и рентабилности) и о другим питањима од значаја за оцену стања на тржишту осигурања.

Управни поступак

Члан 188. Народна банка Србије решењем одлучује о издавању, променама, односно одузимању дозволе,

издавању, односно одузимању сагласности, о мерама које се изричу у поступку вршења надзора и о другим питањима из надлежности Народне банке Србије. На поступак и радње из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, ако овим законом није друкчије уређено.

Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може водити управни спор. Тужба против овог решења не може спречити ни одложити његово извршење.

У управном спору против решења из става 1. овог члана суд не може решити управну ствар за чије је решавање овим законом утврђена надлежност Народне банке Србије.

Решења о издавању и одузимању дозвола друштвима за осигурање објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Регистар података

Члан 189. Народна банка Србије води регистар података о друштвима за осигурање којима је издала

дозволу за обављање послова осигурања, са подацима о оснивачима друштва, квалификованим имаоцима, члановима управе друштва, као и о пословању друштава и мерама које се изричу у поступку вршења надзора над радом друштава.

Поред регистра из става 1. овог члана, Народна банка Србије води регистар података о друштвима за посредовање у осигурању и реосигурању, друштвима за заступање у осигурању и заступницима у осигурању, којима је издала дозволу за обављање послова посредовањa у осигурању и реосигурању и заступања у осигурању (који сагласно овом закону на подручју Републике имају право да обављају послове посредовања у осигурању и реосигурању и заступања у осигурању), регистар издатих овлашћења овлашћеним посредницима и овлашћеним заступницима, регистар правних лица која послове посредовања и заступања у осигурању обављају на основу посебног закона, као и регистар издатих овлашћења овлашћеним актуарима.

55

У регистре из ст. 1. и 2. овог члана уписују се и све промене уписаних података. Садржину и начин вођења регистара из ст. 1. и 2. овог члана ближе прописује Народна банка

Србије. Тајним подацима сматрају се појединачни подаци до којих Народна банка Србије дође у вршењу

надзора, записници о извршеном надзору, као и мере које изриче, осим оних мера за које је законом предвиђено њихово објављивање.

2. Вршење надзора

Субјекти надзора

Члан 190. Народна банка Србије врши надзор над пословањем друштва за осигурање, као и друштва за

посредовање у осигурању и реосигурању, друштва за заступање у осигурању, односно заступника у осигурању, и правних лица која послове посредовања и заступања обављају на основу посебног закона.

Изузетно од става 1. овог члана, Народна банка Србије може да изврши надзор и над правним лицима која су повезана са лицима из става 1. овог члана и да оствари увид у пословне књиге свих учесника у послу који је предмет надзора, ако је то неопходно ради вршења надзора над пословањем друштва за осигурање.

Ако надзор над одређеним правним лицем из става 2. овог члана врши други надзорни орган, Народна банка Србије ће надзор над пословањем овог лица извршити у сарадњи са тим органом.

У вршењу надзора из става 1. овог члана Народна банка Србије сарађује са надзорним и другим надлежним органима у земљи и иностранству и међународним организацијама.

Народна банка Србије може с органима из става 4. овог члана размењивати податке прибављене у вршењу своје контролне функције и обављању других послова утврђених овим законом.

Предмет надзора

Члан 191.

Надзор Народне банке Србије над послoвањем друштва за осигурање обухвата: 1) обављање делатности осигурања у складу са издатом дозволом; 2) усклађеност општих аката и аката пословне политике са законом и другим прописима који се

односе на делатност осигурања; 3) законитост рада друштва; 4) успостављање и функционисање система интерне контроле и управљања ризицима; 5) ликвидност и солвентност у обављању делатности осигурања; 6) начин утврђивања техничких резерви; 7) извршавањe преузетих обавеза по основу уговора о осигурању; 8) обезбеђење гарантног капитала (фонда) друштва ; 9) обезбеђење адекватности капитала; 10) обезбеђење маргине солвентности; 11) правилност примене услова осигурања и тарифа премијa и других аката пословне политике

друштва; 12) депоновање и улагање средстава осигурања у складу са законом; 13) састављање књиговодствене и друге документације, вођење пословних књига и састављање

финансијских извештаја у складу са законом, другим прописима, општим актима и актима пословне политике друштва;

14) спровођење мера које је наложила Народна банка Србије; 15) начин обављања интерне ревизије; 16) испуњеност услова прописаних овим законом за осниваче друштва и квалификованe имаоцe

и за лица која обављају функције члана управе друштва; 17) кадровску и техничку оспособљеност друштва; 18) трошкове обављања делатности, нарочито трошкове спровођења осигурања, укључујући и

трошкове управе; 19) ненаплаћене премије и друга потраживања друштва; 20) спровођење политике саосигурања и реосигурања; 21) друга питања прописана законом.

56

Начин вршења надзора

Члан 192. Надзор над пословањем друштва за осигурање врши се:

1) посредном контролом, односно прикупљањем, праћењем и проверавањем извештаја и обавештења друштва за осигурање које је у складу са одредбама закона друштвo дужно да доставља Народној банци Србије;

2) непосредном контролом над пословањем друштва за осигурање. Непосредна контрола може бити свеобухватна и делимична контрола. На основу извршеног надзора из става 1. овог члана, Народна банка Србије сачињава записник о

контроли, изриче мере надзора, у складу са овим законом и подноси пријаве надлежним органима у случају основане сумње да утврђене незаконитости и неправилности садрже обележја кривичног дела, привредног преступа или прекршаја.

Народна банка Србије ближе прописује начин вршења надзора из става 1. овог члана.

Лица овлашћена за надзор

Члан 193. Надзор над пословањем друштва за осигурање врши једно или више овлашћених лица Народне

банке Србије. Лице овлашћено за надзор је лице запослено у Народној банци Србије.

Посредна контрола

Члан 194.

Посредну контролу друштва за осигурање Народна банка Србије врши контролом извештаја и друге документације коју друштво доставља Народној банци Србије, као и других података о пословању друштва којима Народна банке Србије располаже.

Овлашћења лица која врше надзор

Члан 195. У вршењу непосредне контроле друштва за осигурање лице овлашћено за надзор има право да:

1) приступа свим организационим деловима и просторијама друштва, уз поштовање њених безбедносних процедура;

2) оствари увид у општа акта, акта пословне политике и пословне књиге друштва и сва друга акта, документацију и податке која се односе на пословање друштва у Републици и иностранству;

3) захтева да се обезбеде копије докумената који су у вези с предметом контроле или обезбеди техничка подршка приликом приступа пословним књигама у електронском облику;

4) захтева од чланова управе, интерног ревизора, овлашћеног актуара и лица са посебним овлашћењима друштва, да пруже информације и објашњења у оквиру свог делокруга која се односе на пословање друштва;

5) привремено одузме исправе и предмете ако утврди да су они употребљени, односно намењени за извршење кривичног дела, привредног преступа или прекршаја.

О привременом одузимању предмета и исправа из тачке 5) став 1. овог члана сачињава се посебан записник, који потписује овлашћено лице које је одузело предмете и исправе и лице од кога су непосредно узети ти предмети и исправе.

Поступак непосредне контроле

Члан 196. Непосредну контролу над пословањем друштва за осигурање и других субјеката надзора, у

складу са чланом 191. овог закона, врше запослени које решењем одреди гувернер Народне банке Србије или лице запослено у Народној банци Србије које он овласти.

У поступку непосредне контроле овлашћено лице сачињава записник о извршеној контроли.

57

У поступку непосредне контроле друштва могу учествовати и овлашћена лица страног регулаторног тела које контролише, односно надзире пословање чланова групе у којој је и друштво, у складу са споразумом о сарадњи закљученим између Народне банке Србије и тог тела.

Записник и допуна записника

Члан 197. Лице овлашћено за надзор дужно је да о извршеној контроли сачини записник (у даљем тексту:

записник о контроли). Записник о контроли доставља се друштву за осигурање код кога је извршен надзор најкасније

у року од осам дана од дана извршеног надзора. Приликом достављања записника друштву за осигурање, одређује се рок у коме то друштво

може доставити примедбе на записник. Рок из става 3. овог члана не може бити краћи од 5 дана, ни дужи од 20 дана од дана пријема

записника о контроли. О примедбама на записник писмено се изјашњава лице овлашћено за надзор и зависно од

основаности примедаба, сачињава допуну записника, односно службену белешку. Допуна записника из става 5. овог члана сачињава се када се провером навода из примедаба на

записник о контроли утврди различито чињенично стање од оног наведеног у записнику, при чему се неће разматрати примедбе које се односе на промену чињеничног стања насталу након периода у коме је извршена контрола.

Допуна записника о контроли се доставља друштву за осигурање у року од 8 дана од дана извршене провере навода из примедаба, а у истом року друштво за осигурање може поднети примедбе на допуну записника почев од дана пријема те допуне.

Службена белешка из става 5. овог члана сачињава се када се провером навода из примедаба на записник о контроли или допуну записника утврди да оне нису основане или се утврди да је друштво за осигурање утврђене незаконитости и неправилности отклонило.

Ако друштво за осигурање, у роковима прописаним овим законом, не достави примедбе на записник о контроли, односно на допуну тог записника или достављеним примедбама основано не оспори налазе из записника, односно допуне записника којима је утврђено да је друштво поступалo супротно прописима или на начин који угрожава његову солвентност, Народна банка Србије ће према том друштву предузети мере предвиђене овим законом.

Закључак о обустави поступка контроле

Члан 198. Народна банка Србије донеће закључак о обустави поступка контроле ако у записнику о

контроли нису утврђене неправилности или су утврђене мање значајне неправилности, или ако друштво за осигурање, у року прописаним овим законом, својим примедбама основано оспори све налазе из записника о контроли, односно допуне тог записника или део тих налаза тако да преостале неправилности представљају мање значајне неправилности.

Закључак о обустави поступка контроле донеће се и када Народна банка Србије утврди да је друштво за осигурање поступило по свим мерама надзора.

Закључак из ст. 1. и 2. овог члана доставља се друштву за осигурање.

Мере надзора по основу посредне контроле

Члан 199. Народна банка Србије може изрећи меру надзора и на основу извршене посредне контроле. На поступак посредне контроле сходно се примењују одредбе овог закона којима се регулише

поступак непосредне контроле, осим доношења решења из члана 196. овог закона. Ако у току посредне контроле Народна банка Србије утврди неправилности у пословању

друштва за осигурање о томе сачињава записник и доставља га друштву за осигурање. Уколико Народна банка Србије у току праћења рада друштва за осигурање уочи одређене

неправилности у том раду, може писменим путем упозорити друштво на те неправилности.

58

Обавезе друштва за осигурање

Члан 200. Друштво за осигурање дужно је да лицу овлашћеном за надзор, на његов захтев: 1) омогући контролу пословања у седишту друштва и другим просторијама у којима друштво,

односно друго лице по његовом овлашћењу обавља делатност и послове над којима Народна банка Србије врши надзор;

2) омогући контролу пословне и друге документације, ажурности и исправности пословних и других књига и других евиденција, исправности и тачности састављања финансијских извештаја и годишњих извештаја о пословању друштва, као и извештаја и обавештења која су достављенаНародној банци Србије;

3) стави на увид рачуноводствену и другу документацију, пословне књиге или поједине делове пословних књига и другу евиденцију; 4) обезбеди податке на медију који овлашћено лице одреди, као и да омогући потпуни увид у електронски систем медија рачуноводствених података.

Лице овлашћено за надзор је дужно да врши надзор над пословањем друштва за осигурање тако да у што мањој мери омета редовно пословање друштва.

3. Обавештавање Народне банке Србије од стране друштва за осигурање

Редовно извештавање од стране друштва за осигурање

Члан 201. Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије:

1) финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, са мишљењем овлашћеног актуара и надзорног г одбора са образложењем;

2) копију извештаја о обављеној ревизији, са коментаром тог извештаја од стране скупштине друштва и надзорног одбора;

3) извештај о спровођењу политике саосигурања и реосигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;

4) пословни план друштва; 5) статут и друге опште акте који се односе на пословање друштва за осигурање, као и измене и

допуне тих аката; 6) обавештење о променама у структури капитала друштва; 7) обавештење о промени овлашћеног актуара; 8) доказе о изменама података који се уписују у регистар; 9) обавештење о сазивању скупштине и записник са седнице скупштине; 10) друга обавештења, извештаје и податке прописане законом. Друштво за осигурање обавештава Народну банку Србије о техничким основицама које се

употребљавају при утврђивању тарифа премија и техничких резерви, и то искључиво ради провере њихове усклађености са актуарским начелима.

Уз обавештење о техничким основицама из става 2. овог члана друштво за осигурање доставља и мишљење овлашћеног актуара.

Документа и податке из става 1. тач. 1) - 3) овог члана друштво за осигурање дужно је да достави у року од 15 дана од дана њиховог усвајања, а најкасније до 30. априла текуће године за претходну годину, документа, податке и обавештења из става 1. тач. 4) - 9) овог члана, у року од 15 дана од дана доношења, односно дана настанка промене, а остала документа, податке и обавештења - у прописаним роковима.

Тромесечно извештавање Народне банке Србије

Члан 202. Друштво за осигурање дужно је да тромесечно извештава Народну банку Србије о:

1) структури капитала, са променама акционара; 2) саосигурању и реосигурању вишкова ризика изнад максималног самопридржаја, са

мишљењем овлашћеног актуара;

59

3) висини и структури остварених премија, по врстама осигурања; 4) броју и висини пријављених и решених штета и штета у спору, са мишљењем овлашћеног

актуара; 5) техничким резервама и депоновању и улагању средстава техничких резерви, са мишљењем

овлашћеног актуара; 6) стању и променама на осталој имовини; 7) ликвидности друштва, са мишљењем овлашћеног актуара; 8) гарантном капиталу (фонду) и депоновању и улагању средстава гарантног капитала (фонда),

са мишљењем овлашћеног актуара; 9) маргини солвентности, са мишљењем овлашћеног актуара; 10) трошковима спровођења осигурања и режијском додатку по врстама осигурања са

мишљењем овлашћеног актуара и интерног ревизора; 11) обезбеђењу адекватности минималног потребног капитала; 12) налазима интерне ревизије, са оценом надзорног одбора; 13) другим прописаним подацима.

Извештавање на захтев Народне банке Србије

Члан 203. Друштво за осигурање дужно је да, на захтев Народне банке Србије, доставља и друге извештаје,

информације и податке који су од значаја за вршење надзора Народне банке Србије.

Садржина извештаја и обавештења

Члан 204. Садржину обавештења и података из чл. 201 - 203. овог закона, као и начин и рокове њиховог

достављања, ближе прописује Народна банка Србије. Друштва за осигурање су дужна да обезбеде тачност и ажурност података из става 1. овог члана

и члана 205. овог закона.

Статистички подаци

Члан 205. Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије статистичке и друге податке по групама

и врстама осигурања, у роковима и на начин који прописује Народна банка Србије. Народна банка Србије објављује обрађене податке из става 1. овог члана.

4. Мере надзора

4.1. Врсте мера

Члан 206. У вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање Народна банка Србије може:

1) наложити мере за отклањање незаконитости и неправилности; 2) наложити мере због непоступања у складу са правилима о управљању ризиком; 3) јавно објавити информације о неизвршавању или неблаговременом извршавању обавеза

друштва или о пословањудруштва супротно прописима, на терет друштва; 4) наложити пренос портфеља осигурања на друго друштво за осигурање; 5) преузети контролу над пословањем друштва; 6) одузети дозволу за обављање појединих или свих послова осигурања за које је издата

дозвола; 7) наложити привремене мере; 8) предложити мере према члановима управе, лицима са посебним овлашћењима и лицима која

имају учешће у друштву.

60

Изузетно од става 2. овог члана, ако због понашања лица над којим се врши надзор могу наступити штетне последице које не могу бити отклоњене, Народна банка Србије ће предузети другу одговарајућу меру.

Народна банка Србије налаже решењем друштву за осигурање мере из става 1. овог члана и одређује рок за њихово извршење.

Народна банка Србије према друштву може, у складу са критеријумима из члана 208. овог закона, применити посебну врсту мера, односно упутити писмену опомену или налогодавно писмо, ако се контролом утврди да је друштво за осигурање поступало супротно одредбама овог закона, прописима Народне банке Србије и другим прописима, а да такво поступање у мањој мери угрожава интересе осигураника и других оштећених лица.

Кад утврди да је друштво за осигурање и у којој мери је поступило у складу с мерама из ст. 1. и 5. овог члана које му је изрекла - Народна банка Србије ће или обуставити поступак контроле, или друштву изрећи нову меру из овог закона, у складу с критеријумима из члана 208. овог закона.

Новчана казна

Члан 207. Народна банка Србије може, независно од предузимања мера из члана 206. овог закона, друштву

за осигурање, односно члану органа друштва, изрећи новчану казну. Решењем о изрицању новчане казне, Народна банка Србије изриче друштву новчану казну која

не може бити мања од 1‰ ни већа од 5% прописаног новчаног дела оснивачког капитала друштва, а члану органа друштва новчану казну која не може бити мања од једне зараде ни већа од збира дванаест зарада коју је то лице примало у периоду до дана доношења тог решења, узимајући у обзир критеријуме из члана 208. овог закона. Новчане казне из става 1. овог члана уплаћују се на рачун Народне банке Србије. Решење о изрицању новчане казне, након достављања лицу из става 1. овог члана, представља извршну исправу.

Одлучивање Народне банке Србије о изрицању мере

Члан 208. Одлуку о мери коју предузима према друштву за осигурање у чијем је пословању утврдила

неправилности Народна банка Србије доноси на основу оцене: 1) тежине утврђених неправилности; 2) показане спремности и способности органа друштва да отклоне утврђене неправилности; 3) степена којим друштво угрожава финансијску дисциплину на тржишту осигурања. Код оцене тежине неправилности утврђених у пословању друштва за осигурање Народна

банка Србије процењују нарочито: 1) финансијски положај друштва; 2) степен адекватности капитала у односу на преузете ризике; 3) степен изложености друштва појединим врстама ризика; 4) утицај учињене неправилности на будући положај друштва; 5) број утврђених неправилности и њихову међусобну зависност; 6) трајање и учесталост учињених неправилности; 7) законитост рада друштва. Код оцене показане спремности и способности органа друштва да отклоне утврђене

неправилности процењују се нарочито: 1) способност руководства друштва да идентификује, вреднује и надзире ризике из пословања

друштва и да управља тим ризицима; 2) делотворност система интерне ревизије у друштву; 3) ефикасност у отклањању раније утврђених неправилности, а нарочито у спровођењу мера

из члана 206. овог закона; 4) информисаност акционара друштва, лица са учешћем у друштву и чланова управе друштва о

тешкоћама у пословању друштва; 5) степен сарадње управе друштва са лицима овлашћеним за надзор током контроле; 6) поступање, односно непоступање органа друштва по раније утврђеним неправилностима и

упозорењима Народне банке Србије. Код оцене степена којим друштво угрожава финансијску дисциплину и несметано

функционисање тржишта осигурања процењују се нарочито:

61

1) значај друштва; 2) обим и врста пословних активности друштва; 3) разгранатост пословне мреже друштва у земљи и иностранству; 4) имовинске, управљачке и дужничко-поверилачке везе друштва с другим друштвима за

осигурање и другим лицима у финансијском сектору.

Писмена опомена

Члан 209. Писмена опомена упућује се друштву за осигурање у чијем су пословању утврђене

неправилности које нису битно ни непосредно утицале на његово финансијско стање, као и слабости у функционисању система интерних контрола.

Налогодавно писмо

Члан 210.

Налогодавно писмо упућује се друштву за осигурање у чијем су пословању контролом утврђена поступања супротна прописима, односно члану 20. овог закона, на начин који би могао угрозити његово финансијско стање, као и права и интересе осигураника и других оштећених лица.

4.2 . Мере за отклањање незаконитости и неправилности

Услови за изрицање мера

Члан 211.

Народна банка Србије налаже друштву за осигурање да отклони незаконитости и неправилности у пословању ако утврди да:

1) је престало да испуњава неки од прописаних услова за обављање послова осигурања; 2) обавља послове које по овом закону не може обављати; 3) поступа супротно правилима о вођењу пословних књига и пословних извештаја, интерној

ревизији, односно ревизији финансијских извештаја; 4) поступа супротно обавези извештавања и обавештавања Народне банке Србије; 5) члан управе друштва не испуњава услове прописане овим законом; 6) поступа супротно одредбама закона, других прописа и општих аката и аката пословне

политике којима је уређено пословање друштва за осигурање; 7) се према осигураницима и другим корисницима осигурања, понаша противно правилима

струке осигурањa, добрим пословним обичајима и пословној етици; 8) не испуњава друге обавезе прописане законом.

Извештај о спровођењу мера

Члан 212. Друштво за осигурање дужно је да у року из члана 206. став 4. овог закона отклони утврђене

незаконитости и неправилности и Народној банци Србије достави извештај о спровођењу наложених мера.

Уз извештај из става 1. овог члана прилажу се исправе и други докази из којих произилази да су утврђене незаконитости и неправилности отклоњене.

Ако Народна банка Србије утврди да су подаци из достављених извештаја непотпуни или да ти подаци указују да друштва за осигурање није извршило наложену меру, Народна банка Србије може извршити контролу извршења наложене мере у обиму који је неопходан за утврђивање да ли су мере извршене.

Ако је извештај о спровођењу мера за отклањање незаконитости и неправилности непотпун, Народна банка Србије може наложити друштво за осигурање допуну извештаја и доказа о отклањању незаконитости и неправилности и одредити рок за достављање.

У случају да се на основу извештаја из ст. 1. и 4. овог члана утврди да незаконитости и неправилности нису отклоњене, Народна банка Србије предузима друге мере, у складу са законом.

62

Рок за извршење мере, по правоснажности, не може да се продужава на захтев друштва за осигурање.

4.3. Мере због непоступања у складу са правилима о управљању ризиком

Члан 213. Ако Народна банка Србије утврди да друштво за осигурање не поступа у складу са правилима о

управљању ризиком из члана 153. овог закона, наложиће друштву да обезбеди: 1) саосигурање и реосигурање вишкова ризика изнад максималног самопридржаја; 2) плаћање штета, уговорених сума осигурања и извршење других обавеза из основа

осигурања; 3) адекватност капитала у складу са чланом 156. овог закона; 4) прописане техничке резерве; 5) ликвидност друштва; 6) депоновање и улагање средстава техничких резерви према прописаној висини и структури; 7) гарантни капитал (фонд); 8) депоновање и улагање средстава гарантног капитала (фонда) према прописаној висини и

структури; 9) маргину солвентности; 10) друге активности ради испуњења обавеза из тач. 1) - 9) овог става, као и других обавеза

прописаних овим законом које се односе на управљање ризиком. Поред мера из става 1. овог члана Народна банка Србије може друштву за осигурање:

1) забранити закључивање нових уговора о осигурању, у појединим или свим врстама осигурања и проширење већ преузетих обавеза;

2) наложити раскид уговора о осигурању, уговора о посредовању и реосигурању, односно заступању у осигурању, ако би њихово даље важење нанело штету друштву;

3) ограничити висину ризика који може да преузме у осигурању; 4) забранити вршење одређених исплата; 5) забранити закључивање послова са појединим акционарима, члановима управе, повезаним

лицима или другим правним лицима; 6) наложити именовање саветника за област пословања у којој су утврђене незаконитости и

неправилности; 7) наложити промену организације рада; 8) наложити наплату потраживања; 9) привремено забранити, односно ограничити располагање имовином;

10) наложити ажурирање пословних књига, попис имовине и обавеза, усаглашавање потраживања и обавеза, процењивање билансних и ванбилансних позиција;

11) наложити побољшање система електронске обраде података; 12) наложити побољшање организације и начина обављања интерне ревизије; 13) наложити да се приликом одлучивања на скупштини друштва искључи право гласа

акционара чији поступци на неповољан начин утичу на друштво или интерес осигураника друштва; 14) наложити предузимање других радњи у складу са законом. Рок за извршење мере из става 1. тачка 3) овог члана не може бити дужи од шест месеци од дана

пријема решења о изрицању мере. Друштво за осигурање дужно је да у року из става 3. овог члана отклони утврђене

неправилности и Народној банци Србије достави извештај о спровођењу наложене мере. На извештај из става 4. овог члана сходно се примењују одредбе члана 212. овог закона.

4.4. Пренос портфеља осигурања

Члан 214. Кад Народна банка Србије утврди незаконитости и неправилности у пословању друштва за

осигурање које могу да угрозе или угрожавају способност друштва да испуни обавезе настале из обављања послова осигурања, Народна банка Србије може да наложи друштву да свој портфељ осигурања пренесе на друго друштво за осигурање.

Пренос портфеља осигурања извршиће се сходно одредбама чл. 261. - 265. овог закона.

63

У случају да ниједно друштво, ни после поновљеног огласа о преносу портфеља, не прихвати пренос портфеља, остала друштва за осигурање која обављају послове животних осигурања преузеће тај портфељ сразмерно свом учешћу на тржишту животних осигурања.

4.5. Преузимање контроле над пословањем друштва за осигурање

Члан 215. Народна банка Србије може да преузме контролу над пословањем друштва за осигурање, ако

оцени да: 1) друштво није извршило своје обавезе из уговора о осигурању или неће бити у могућности да

изврши обавезе о њиховој доспелости; 2) средства друштва нису довољна да пруже уговорену заштиту осигураницима или

повериоцима друштва; 3) део имовине који се води у пословним књигама или евиденцији друштва, или који је

предмет његовог управљања, није на прописан начин процењен и приказан; 4) је капитал друштва на таквом нивоу или му вредност опада у тој мери да може имати

штетне последице по осигуранике или повериоце друштва; 5) је друштво неправилно или незаконито утврдило или исказало резултат свог пословања; 6) је због изречене мере из члана 40. став 2. овог закона онемогућен рад органа друштва;

7) друштво не поступа сагласно изреченим мерама Народне банке Србије. Преузимање контроле над пословањем друштва за осигурање не може трајати дуже од једне

године.

Решење о преузимању контроле над пословањем друштва за осигурање

Члан 216. Решењем Народне банке Србије о преузимању контроле над пословањем друштва за осигурање

одређује се преузимање контроле над пословањем друштва, име, презиме и јединствени матични број грађана ванредног управника, као и време трајања контроле над пословањем друштва.

Решењем из става 1. овог члана могу се именовати два или више ванредних управника, који чине ванредну управу друштва за осигурање (у даљем тексту: ванредна управа).

Овлашћења и обавезе ванредне управе

Члан 217. Доношењем решења Народне банке Србије о преузимању контроле над пословањем друштва за

осигурање овлашћења управе друштва прелазе на ванредну управу и суспендује се надлежност других органа друштва.

Одлуке из надлежности органа управе друштва за осигурање доноси ванредна управа, на основу сагласности Народне банке Србије.

Ванредна управа је дужна да предузме мере неопходне за повратак стабилности и ликвидности друштва за осигурање.

Извештаји ванредне управе

Члан 218. Ванредна управа дужна је да најмање свака три месеца доставља Народној банци Србије

извештај о финансијском стању и условима пословања друштва за осигурање. Ванредна управа дужна је да у року од девет месеци од именовања достави Народној банци

Србије извештај са оценом економске стабилности друштва за осигурање и могућностима за његово даље пословање, који садржи:

1) оцену и последице преузимања покрића губитка друштва од стране акционара друштва за осигурање;

2) могућности отклањања непокривеног губитка друштва; 3) неисказане расходе који могу утицати на обавезе друштва; 4) оцену могућих мера за отклањање неликвидности друштва, са проценом трошкова

спровођења тих мера;

64

5) оцену разлога за покретање поступка ликвидације, односно стечаја друштва.

Повећање основног капитала због обезбеђивања економске стабилности друштва за осигурање

Члан 219.

Ако Народна банка Србије, на основу извештаја ванредне управе, оцени да је ради обезбеђења маргине солвентности друштва за осигурање, односно ради отклањања узрока неликвидности или несолвентности друштва неопходно на одговарајући начин повећати основни капитал друштва са новим новчаним улозима, може да наложи ванредној управи друштва да сазове скупштину акционара друштва и предложи јој доношење одлуке о повећању основног капитала.

Ванредна управа дужна је да објави сазивање скупштине ради одлучивања о повећању основног капитала из става 1. овог члана, најкасније у року од осам дана од дана пријема налога Народне банке Србије.

Приликом сазивања скупштине акционари морају бити упозорени на правне последице из чланa 218. став 2. тачка 1) овог закона.

Од дана приступања Републике Европској унији Народна банка Србије, у случају из става 1. овог члана, оцењује обезбеђење адекватности капитала друштва за осигурање, и може да наложи ванредној управи сазивање скупштине акционара и предложи јој доношење одлуке о повећању капитала друштва за осигурање.

Оцена резултата ванредне управе

Члан 220. Народна банка Србије најмање једном у три месеца оцењује резултате ванредне управе. Народна банка Србије доноси коначну оцену резултата ванредне управе, најкасније у року од 60

дана од пријема извештаја из члана 218. став 2. овог закона. Ако Народна банка Србије оцени да се за време ванредне управе побољшало економско стање

друштва за осигурање тако да је друштво достигло маргину солвентности из члана 148. овог закона и да редовно испуњава своје доспеле обавезе, донеће решење о укидању ванредне управе и разрешењу ванредног управника.

Ако Народна банка Србије оцени да се за време ванредне управе није побољшало економско стање друштва за осигурање тако да друштво није достигло маргину солвентности из члана 148. овог закона, односно да друштво није способно да редовно испуњава доспеле обавезе, донеће решење о одузимању дозволе друштву за обављање послова осигурања и покренуће поступак ликвидације, односно стечаја.

Од дана приступања Републике Европској унији одредбе ст. 3. и 4. овог члана које се односе на маргину солвентности, примењују се на обезбеђење адекватности капитала у складу са чланом 156. овог закона.

Престанак ванредне управе

Члан 221. Ванредна управа друштва за осигурање престаје даном:

1) уручења друштву решења Народне банке Србије о укидању ванредне управе; 2) истека 12 месеци од њеног увођења; 3) доношења решења о покретању поступка ликвидације, односно стечаја.

Упис ванредне управе у регистар

Члан 222. Ванредна управа уписује се у регистар надлежног органа, у складу са законом. У регистар из става 1. овог члана уносе се и подаци о ванредном управнику, његовом разрешењу

и престанку ванредне управе.

65

4.6. Одузимање дозволе

Могућност одузимања дозволе за обављање послова осигурања

Члан 223. Народна банка Србије може одузети дозволу за обављање појединих или свих послова

осигурања друштву за осигурање ако: 1) утврди незаконитости и неправилности у пословању друштва, а даље обављање делатности

осигурања би угрозило интересе осигураника и других корисника осигурања; 2) друштво закључи уговор о посредовању у осигурању и реосигурању и заступању у

осигурању са правним или физичким лицем које обавља те послове без дозволе Народне банке Србије; 3) друштво не обавља делатност у складу са правилима струке осигурања, добрим пословним

обичајимa и пословном етиком; 4) наступе разлози за одузимање сагласности на акте и радње друштва; 5) друштво обавља делатност на начин којим се повређују права осигураника, корисника

осигурања, односно трећих оштећених лица, односно ако друштво не исплаћује штете или не извршава друге обавезе;

6) је друштво дало нетачне податке о свом пословању или податке који могу довести у заблуду осигуранике, кориснике осигурања, односно трећа оштећена лица;

7) према извештају овлашћеног актуара, односно овлашћеног ревизора или налазу Народне банке Србије друштво није солвентно;

8) друштво не обезбеди износ гарантног капитала (фонда) у висини прописане маргине солвентности, односно друштво није усвојило или не спроводи програм мера за усклађивање гарантног капитала (фонда) и маргине солвентности сагласно члану 150. овог закона

9) друштво не одржава адекватност капитала, односно не спроводи мере за обезбеђење адекватности капитала за солвентност у складу члана 156. овог закона

10) друштво усвоји финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, односно донесе акт пословне политике, а да претходно није размотрило мишљење овлашћеног актуара;

11) друштво није омогућило вршење надзора, на прописани начин; 12) друштво није омогућило овлашћеном ревизору да изврши ревизију, на прописани начин; 13) друштво није обезбедило обављање актуарских послова, на прописани начин; 14) друштво није доставило извештаје, документа и друге податке, на начин и у роковима

прописаним овим законом; 15) је портфељ осигурања пренет без сагласности Народне банке Србије;

16) друштво, у остављеном року, није спровело мере које му је наложила Народна банка Србије, односно није отклонило разлог за предузимање тих мера.

Одузимање дозволе из става 1. овог члана не ослобађа друштво за осигурање обавеза по основу закључених уговора о осигурању.

Одузимање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 224. Народна банка Србије ће друштву за осигурање одузети дозволу за обављање послова

осигурања, ако: 1) је дозвола добијена на основу неистинитих и нетачних података; 2) друштво престане да испуњава услове за добијање дозволе за обављање послова

осигурања; 3) се број чланова (осигураника) друштва за узајамно осигурање смањи испод броја

прописаног у члану 78. овог закона, а у року од шест месеци се није повећао до тог броја; 4) друштво обавља послове осигурања за које нема дозволу Народне банке Србије, осим у

случају из члана 23. овог закона; 5) друштво не одржава основни капитал у висини прописаној овим законом, односно не

надокнади износ основног капитала након покрића губитка у року утврђеном чланом 164. став 1; 6) друштво не одржава износ гарантног капитала (фонда) у висини прописаној ставом 6. члана

143. овог закона, односно не надокнади недостајући износ, у року од три месеца од дана утврђивања недовољности гарантног капитала (фонда);

7) не одржава адекватност капитала, односно не спроводи мере за обезбеђење минималног капитала, у складу са чланом 156. овог закона;

8) друштво не издваја, не образује и не одржава техничке резерве прописане законом;

66

9) друштво не обезбеди сигурност депоновања и улагања средстава осигурања, односно није очувало њихову реалну вредност, у складу са чланом 140. овог закона;

10) друштво није усвојило или не спроводи програм мера за покриће губитка, односно мањкa, сагласно члану 164. овог закона;

11) друштво није уплатило допринос у гарантни фонд, не извршава обавезе по основу међународне карте осигурања или ако не испуњава друге законом и међународним уговорима прописане обавезе;

12) ванредна управа није довела до стабилности и ликвидности друштва. Одузимање дозволе из става 1. овог члана не ослобађа друштво за осигурање обавеза по основу

закључених уговора о осигурању.

Забрана располагања имовином

Члан 225. Решењем о одузимању дозволе за обављање послова осигурања друштву за осигурање, Народна банка Србије ће одредити и меру забране располагања имовином друштва до отварања поступка ликвидације, односно доношења решења о покретању стечајног поступка.

4 .7. Привремене мере

Члан 226. Ако Народна банка Србије, у вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање, а пре

сачињавања записника о контроли утврди да је неопходно изрећи привремену меру којом се обезбеђује заштита интереса осигураника и других корисника осигурања или извршење решења о одузимању дозволе за обављање послова осигурања, изрећи ће ту меру.

Привремена мера се може донети на основу службене белешке коју сачињавају лица овлашћена за надзор.

Службена белешка се доставља друштву за осигурање које може у року од три дана да достави своје примедбе на исту.

Привременом мером из става 1. овог члана може се наложити друштву за осигурање да: 1) не закључује нове уговоре о осигурању и не проширује обавезе из преузетих уговора о

осигурању; 2) не располаже својом имовином без сагласности Народне банке Србије; 3) не спроводи одлуке надзорног одбора и скупштине друштва, без сагласности Народне банке

Србије. Мера из става 1. овог члана изриче се привременим решењем које се доноси у скраћеном

управном поступку, које може бити на снази најдуже до доношења решења о изрицању мера, односно окончања поступка контроле у току које је донето.

4.8. Мере према члановима управе , лицима са посебним овлашћењима и квалификованим имаоцимa

Члан 227.

Ако Народна банка Србије у поступку вршења надзора утврди да члан управе, лице са посебним овлашћењима и квалификовани ималац не поступа у складу са одредбама закона и других прописа и општих аката и тиме друштву проузрокује материјалну штету или прибави противправну имовинску корист или предузме радњу која представља лошу пословну праксу, Народна банка Србије може предложити друштву за осигурање предузимање одговарајућих мера према том лицу.

У случају из става 1. овог члана Народна банка Србије може предложити: 1) разрешење, односно престанак радног односа тог лица у друштву за осигурање;

2) привремену забрану обављања послова осигурања, до доношења одлуке надлежног органа; 3) друштву за осигурање да од лица накнади штету проузроковану противправним радњама.

Ако се против члана управе, лица са посебним овлашћењима и квалификованог имаоца друштва за осигурање води кривични поступак за радње из става 1. овог члана, Народна банка Србије може предложити суспензију тог лица са радног места у друштву и суспендовање права гласа по основу учешћа у капиталу друштва, до окончања кривичног поступка.

67

Ако лице, у складу са мером Народне банке Србије из ст. 1. и 2. овог члана, буде суспендовано или му престане радни однос у друштву за осигурање, не може бити члан управе, нити може учествовати у делатности лица повезаног са друштвом за осигурање за време од пет година од дана изрицања мере.

4.9 . Примена одредаба о вршењу надзора

Члан 228. Одредбе овог закона о поступку вршења надзора Народне банке Србије, сходно се примењују и

на друштва за посредовање у осигурању и реосигурању, друштва за заступање у осигурању, односно заступнике у осигурању, као и на правна лица која послове заступања у осигурању обављају на основу посебног закона.

4.10. Одговорност за штету насталу вршењем дужности утврђених овим законом

Члан 229. Народна банка Србије и запослени у Народној банци Србије, као и лице које по налогу Народне

банке Србије врши дужност утврђену овим законом, не одговарају за штету која настане вршењем те дужности, осим ако се докаже да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом.

Лица из става 1. овог члана не могу одговарати за штету из тог става ни након престанка радног односа у Народној банци Србије, односно престанка вршења дужности.

Народна банка Србије надокнадиће трошкове заступања запослених у Народној банци Србије у судским и управним поступцима покренутим у вези с дужностима које ти запослени обављају или су обављали на основу овог закона.

Народна банка Србије надокнадиће трошкове из става 3. овог члана и лицима којима је престао радни однос у Народној банци Србије.

XIII. НАДЗОР НАД ГРУПОМ ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ

Додатни надзор

Члан 230. У вршењу надзора над друштвом за осигурање Народна банка Србије, осим појединачног

надзора над друштвом за осигурање, врши и надзор на нивоу групе на начин предвиђен чл. 230. – 236. овог закона.

Групу, у смислу овог члана, чине: 1) значајни ималац и његова зависна друштва; 2) правна лица над којима значајни ималац и његова зависна друштва остварују утицај; 3) друштва међусобно повезана на начин из тачке 3) став 3. овог члана.

Значајним имаоцем, у смислу овог закона, сматра се правно лице које: 1) има значајно учешће у другом правном лицу; 2) је матично друштво у групи; 3) не остварује контролу над једним или више других лица, али њима управља на јединствен начин

у складу са закљученим уговором или другим правним основом. Матичним друштвом у групи, у смислу овог закона, сматра се правно лице које:

1) има већину гласачких права у другом (зависном) друштву у групи; 2) има право да именује или смени већину чланова управе другог (зависног) друштва у групи; 3) има право да изврши доминантан утицај над другим (зависним) друштвом у групи, на основу

уговора, односно другог правног основа; 4) је акционар у другом (зависном) друштву у групи и ако на основу закљученог уговора са другим

акционарима контролише већину гласачких права у том (зависном) друштву у групи; 5) ефективно остварује доминантан утицај над другим (зависним) друштвом у групи, а што утврђује

Народна банка Србије. Матичним друштвом у групи сматра се и друштво које је именовало већину чланова управе

другог (зависног) друштва у групи, који ту функцију обављају током текуће пословне године, а обављали су је током претходне пословне године и до момента израде консолидованих финансијских извештаја, а који су били именовани искључиво за потребе остваривања гласачких права тог матичног друштва у групи.

68

У оквиру групе, сва зависна друштва зависних друштава матичног друштва сматрају се зависним друштвима крајњег матичног друштва. Ако на основу критеријума из става 1. овог члана није могуће са сигурношћу утврдити које је друштво крајње матично друштво у групи, Народна банка Србије ће, за потребе надзора групе, утврдити које ће се друштво сматрати матичним друштвом.

Зависним друштвом у групи, у смислу овог закона, сматра се правно лице над којим матично друштво у групи остварује контролу.

Контролом, у смислу става 1. овог члана, сматра се однос између матичног и зависног друштва у групи или сличан однос било ког физичког или правног лица.

Правним лицем над којим значајни ималац остварује утицај, у смислу овог одељка, сматра се правно лице:

1) које је зависно друштво у групи; 2) у коме друго правно лице има значајно учешће; 3) над којим се не остварује контрола од стране другог правног лица, али се њиме управља на

јединствен начин у складу са закљученим уговором или другим правним основом.

Обвезници додатног надзора

Члан 231. Обављањем надзора на нивоу групе Народна банка Србије врши надзор над друштвом за

осигурање: 1) које је значајни ималац у најмање једном друштву за осигурање или друштву за осигурање са

седиштем у Европској унији или некој трећој земљи и; 2) чије је матично друштво у оквиру групе холдинг друштава за осигурање или друштво за

осигурање са седиштем у Европској унији или некој трећој земљи и; 3) чије је матично друштво у оквиру групе холдинг друштава за осигурање са мешовитом

делатношћу.

Изузеци од додатног надзора

Члан 232. У вршењу надзора групе, Народна банка Србије не врши појединачни надзор над друштвом за

осигурање са седиштем у Европској унији или некој трећој земљи, холдингом друштава за осигурање и мешовитим холдингом друштава за осигурање.

Остали обвезници додатног надзора

Члан 233.

Народна банка Србије извршиће надзор на нивоу групе и над: 1) правним лицем над којим значајни ималац (друштво за осигурање) остварује утицај; 2) значајним имаоцима у друштвима за осигурање; 3) правним лицима над којима значајни имаоци друштава за осигурање остварују утицај.

Заједничке одредбе о надзору групе друштава за осигурање

Члан 234. Народна банка Србије може одлучити да се одређено правно лице не сматра друштвом у групи

ако: 1) је његово седиште у држави чланици Европске уније или некој трећој држави, а постоје

законска ограничења у преносу неопходних информација; 2) је укључивање тог или више правних лица заједно од незнатног утицаја за остварење циљева

надзора на нивоу групе; 3) укључивање тог правног лица не би допринело остварењу циљева надзора на нивоу групе. У случају из става 1. тач. 2) и 3) овог члана Народна банка Србије може захтевати од највишег

друштва у групи информације о пословању искључених правних лица ради вршења надзора над друштвом за осигурање које припада групи.

69

Највишим друштвом у групи, у смислу овог закона, сматра се: 1) крајње матично друштво у групи; 2) значајни ималац, уколико ниједно друго друштво у групи нема значајно учешће; 3) друштво са већом билансном сумом, уколико два или више друштава у групи испуњавају

критеријуме значајног имаоца. Сарадња Народне банке Србије са органима надлежним за надзор групе биће ближе регулисана

меморандумима о сарадњи. Народна банка Србије вршиће оцену пословне репутације, професионалних квалификација и

искуства лица која директно управљају холдингом друштава за осигурање.

Обавеза достављања података и информација

Члан 235. Друштво за осигурање у групи са седиштем у Републици, холдинг друштава за осигурање са

седиштем у Републици и мешовити холдинг друштава за осигурање са седиштем у Републици и дужни су да доставе највишем друштву у групи са седиштем у Републици, односно Народној банци Србије ако не постоји највише друштво у групи са седиштем у Републици, све податке и информације потребне ради вршења надзора на нивоу групе и испуњавања обавеза Народне банке Србије према другом надлежном органу државе чланице Европске уније у вези са надзором на нивоу групе.

Највише друштво у групи са седиштем у Републици је одговорно за достављање Народној банци Србије података и информација из става 1. овог члана, ако такво друштво постоји.

Народна банка Србије информације и податке из става 1. овог члана може захтевати и од лица посредно, односно непосредно повезаних са лицем из става 1. овог члана.

Лице из става 1. овог члана дужно је да својим актима утврди одговарајуће поступке ради достављања и провере тачности података и информација из става 1. овог члана.

Пропис о надзору над групом друштава за осигурање

Члан 236. Народна банка Србије ће ближе прописати врсте, начин и рокове извештавања Народне банке

Србије ради спровођења додатног надзора (извештаји о пословању, финансијски извештаји, трансакције унутар групе и др), начине израчунавања прилагођене адекватности капитала на нивоу групе и друга питања од значаја за вршење додатног надзора.

XIV. АКТУАРСТВО И РЕВИЗИЈА

1. Актуарство

Овлашћени актуар

Члан 237. Актуарске послове, у смислу овог закона, обављају актуари.

Овлашћени актуар је лице које је добило овлашћење Народне банке Србије за обављање актуарских послова.

Услове за стицање звања овлашћеног актуара прописује Народна банка Србије. Овлашћеног актуара именује надзорни одбор друштава за осигурање.

Послови овлашћеног актуара

Члан 238. Овлашћени актуар даје мишљење о:

1) начину израчунавања тарифа премија и о томе да ли су тарифе премија утврђене тако да омогућавају трајно испуњење свих обавеза друштва за осигурање по уговорима о осигурању;

2) томе да ли су техничке резерве образоване у складу са овим законом; 3) актима пословне политике у поступку њиховог доношења, односно у поступку измена и

допуна и примени аката пословне политике, осим за акта из члана 70. став 2. тач. 12) до 14) овог закона;

70

4) финансијским извештајима и годишњем извештају о пословању друштва; 5) извештају о спровођењу политике саосигурања и реосигурања; 6) томе да ли је математичка резерва израчуната, у складу са законом; 7) преносу портфеља осигурања. Овлашћени актуар обавља и друге актуарске послове, у складу са законом. Надлежни органи друштва за осигурање дужни су да у поступку доношења, односно утврђивања

аката из става 1. овог члана размотре мишљење овлашћеног актуара. Мишљење овлашћеног актуара доставља се и интерној ревизији и надзорном одбору друштва. Садржину мишљења овлашћеног актуара ближе прописује Народна банка Србије.

Независност и самосталност овлашћеног актуара

Члан 239. Овлашћени актуар независан је и самосталан у вршењу послова. Овлашћени актуар дужан је да обавља своју делатност у складу са законом и правилима

актуарске струке, добрим пословним обичајима и пословном етиком.

Мере за отклањање неправилности

Члан 240. Кад овлашћени актуар уочи неправилности у пословању друштва за осигурање, дужан је да

управи друштва предложи мере за отклањање уочeних неправилности.

Обавезе друштва за осигурање

Члан 241. Друштво за осигурање дужно је да обезбеди овлашћеном актуару стални и несметани приступ

подацима о пословању који су му неопходни и које овлашћени актуар затражи у вези са обављањем актуарских послова из члана 238. овога закона.

Начело неспојивости послова

Члан 242. За овлашћеног актуара не може бити именовано лице које у друштву за осигурање обавља

функцију члана управе и интерног ревизора друштва.

Надзор над радом овлашћених актуара

Члан 243. Надзор над радом овлашћених актуара врши Народна банка Србије. Ако се овлашћени актуар, приликом вршења послова из своје надлежности, не придржава

обавеза прописаних овим законом, Народна банка Србије може изрећи следеће мере: 1) упозорења; 2) одузимање овлашћења.

Мера упозорења

Члан 244. Народна банка Србије може овлашћеном актуару изрећи меру упозорења, ако овлашћени актуар

не поступи у складу са чланом 239. став 2. овог закона.

71

Одузимање овлашћења

Члан 245. Народна банка Србије решењем одузима овлашћење за обављање послова овлашћеног актуара,

ако је: 1) овлашћење добијено на основу неистинитих и нетачних података; 2) овлашћени актуар безусловно осуђен за кривично дело које га чини недостојним за

обављање актуарских послова; 3) овлашћени актуар и поред изречене мере упозорења поново не поступи у складу са чланом

239. став 2. овог закона.

Именовање новог овлашћеног актуара

Члан 246.

Ако после именовања овлашћеног актуара Народна банка Србије именованом лицу одузме овлашћење, односно ако у вези са именованим лицем наступе околности из члана 242. овог закона, друштво за осигурање дужно је да именује новог овлашћеног актуара, у року од 30 дана од дана достављања решења о одузимању овлашћења за обављање послова овлашћеног актуара, односно од дана наступања околности из члана 242. овог закона.

Обавештавање Народне банке Србије о одбијању мишљења овлашћеног актуара

Члан 247. Ако надлежни орган друштвa за осигурање не прихвати мишљење овлашћеног актуара, друштво

за осигурање дужно је да у року од 15 дана о томе обавести Народну банку Србије и да наведе разлоге због којих тај орган није прихватио мишљење овлашћеног актуара.

У случају из става 1. овог члана, Народна банка Србије може донети решење којим ће наложити предузимање одговарајућих мера.

Преиспитивање мишљења овлашћеног актуара

Члан 248. Ако овлашћени ревизор утврди да финансијски извештај друштва за осигурање не приказује

истинито и објективно стање имовине, као и резултате пословања, тај извештај друштво доставља у року од пет дана овлашћеном актуару који је сачинио мишљење на финансијски извештај тог друштва.

Овлашћени актуар је дужан да преиспита своје мишљење у року од 30 дана од дана достављања извештаја из става 1. овог члана и о томе обавести надлежни орган друштва за осигурање који је усвојио финансијски извештај.

Преиспитивање извештаја овлашћеног ревизора

Члан 249. Ако се овлашћени актуар не сложи са извештајем о обављеној ревизији, друштво за осигурање

дужно је да у року од седам дана од дана пријема мишљења овлашћеног актуара о томе обавести Народну банку Србије.

Мере Народне банке Србије

Члан 250. Народна банка Србије се може сагласити са мишљењем овлашћеног актуара или са извештајем о

обављеној ревизији или да има своје мишљење, о чему обавештава друштво за осигурање.

72

Народна банка Србије доноси решење којим налаже друштву за осигурање мере за отклањање уочених неправилности, а друштво је дужно да поступи по решењу и о томе писмено обавести Народну банку Србије, у року од 30 дана од дана доношења решења.

Провера мишљења овлашћеног актуара

Члан 251. Народна банка Србије може у току вршења надзора да захтева проверу мишљења овлашћеног

актуара од стране овлашћеног актуара кога она одреди, ако постоје разлози за сумњу у исправност мишљења овлашћеног актуара.

Трошкове поступка из става 1. овог члана сноси друштво за осигурање, осим ако мишљење овлашћеног актуара кога одреди Народна банка Србије потврди исправност мишљења овлашћеног актуара кога је одредило друштво, у ком случају трошкове сноси Народна банка Србије.

2. Ревизија

Вршење ревизије

Члан 252. Ревизија финансијских извештаја друштва за осигурање врши се у складу са законом којим се

уређује ревизија финансијских извештаја, ако овим законом није друкчије уређено. Ревизију финансијских извештаја обављају овлашћени ревизори, Ревизију финансијских извештаја из става 2. овога члана обављају друштва за ревизију основана

у складу са законом. Исто друштво за ревизију може у истом друштву за осигурање узастопно обавити, односно

друштво за осигурање може истом друштву за ревизију да узастопно повери, највише пет ревизија финансијских извештаја.

Исто друштво за ревизију не може истовремено, односно у истој години да обавља ревизију финансијских извештаја друштва за осигурање и да пружа консултантске услуге истом друштву за осигурање.

Уколико друштво за ревизију обави ревизију финансијских извештаја друштва за осигурање супротно било којој одредби из овога чланка, Народна банка Србије неће прихватити извештај о ревизији финансијских извештаја друштва за осигурање за ту годину који је обавило то друштво.

Садржину извештаја о обављеној ревизији финансијских извештаја друштва за осигурање ближе прописује Народна банка Србије.

Сагласност на избор ревизора

Члан 253. Друштво за осигурање дужно је да Народну банку Србије обавести о избору ревизора у року од

15 дана од дана избора тог ревизора.Народна банка Србије утврђује и објављује листу ревизора који могу вршити ревизију финансијских извештаја друштава за оигурање, на основу следећих критеријума: стручне оспособљености ревизора, истинитости и објективности раније датих извештаја о извршеној ревизији финансијских извештаја друштва за осигурање, односно од тога да ли су ранији извештаји тог ревизора сачињени у складу са међународним стандардима ревизије.

Обавезе ревизора

Члан 254. Ревизор даје мишљење о томе да ли су финансијски извештаји друштва за осигурање састављени

у складу са прописима и стандардима струке. Ревизор је дужан да у току ревизије без одлагања обавести Народну банку Србије о свакој

уоченој чињеници која представља тежу повреду закона или другог прописа којима је уређено пословање друштва за осигурање или материјално значајну промену финансијског резултата исказаног у неревидираним финансијским извештајима или тежу повреду општих аката друштва за осигурање. Ревизор је дужан да обавести Народну банку Србије и о другим чињеницама и околностима које могу угрозити даље пословање друштва за осигурање.

73

Додатна објашњења ревизора

Члан 255. Народна банка Србије може да тражи од ревизора и додатна објашњења у вези са обављеном

ревизијом.

Провера извештаја овлашћене ревизије

Члан 256. Народна банка Србије може у току вршења надзора да захтева проверу извештаја овлашћене

ревизије од стране овлашћеног ревизора кога она одреди, ако постоје разлози за сумњу у исправност мишљења овлашћеног ревизора.

Трошкове поступка из става 1. овог члана сноси првобитно овлашћени ревизор, осим ако мишљење овлашћеног ревизора кога одреди Народна банка Србије не потврди разлоге због којих је Народна банка Србије испитивала исправност првобитног мишљења, у ком случају трошкове сноси Народна банка Србије.

Обавештавање органа надлежног за надзор над радом предузећа за ревизију

Члан 257.

О установљеним пропустима и неправилностима у извештају о обављеној ревизији и у раду овлашћенoг ревизора, приликом обављања ревизије у друштву зa осигурањe, Народна банка Србије обавештава орган надлежан за надзор над радом предузећа за ревизију.

Народна банка Србије посебно обавештава орган из става 1. овог члана о предузећима за ревизију која су обављала ревизију код друштава за осигурање којима је Народна банка Србије одузела дозволу за обављање послова осигурања и о разлозима за одузимање дозволе.

Финансијски извештај и скраћени финансијски извештај

Члан 258. Друштво за осигурање доставља Народној банци Србије финансијски извештај на који је

мишљење дала овлашћена ревизија. Уз извештај из става 1. овог члана, друштво за осигурање доставља и скраћени финансијски

извештај, који објављује Народна банка Србије. XV. ПРЕСТАНАК РАДА ДРУШТВА ЗА ПОСРЕДОВАЊЕ У ОСИГУРАЊУ, ДРУШТВА ЗА

ЗАСТУПАЊЕ У ОСИГУРАЊУ И ЗАСТУПНИКА У ОСИГУРАЊУ

Разлози престанка

Члан 259. На престанак рада друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и

заступника у осигурању примењује се закон којим се уређује правни положај привредних друштава, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Лица из става 1. овог члана дужна су да Народну банку Србије обавесте о престанку рада. Лица из става 2. овог члана престају брисањем из регистра.

Примена одредаба закона о ликвидацији и стечају

Члан 260. Ликвидација и стечај друштва за осигурање спроводи се по условима и поступку прописаним законом којим се уређује стечај и ликвидација друштава за осигурање.

74

На поступак ликвидације и стечаја друштава за посредовање у осигурању, друштава за заступање у осигурању и заступника у осигурању примењују се одредбе закона којима се уређују ликвидација и стечај привредних друштава. Лица из става 2. овог члана дужна су да Народној банци Србије доставе одлуку о ликвидацији, у року од три дана од дана доношења одлуке.

XVI. ПРЕНОС ПОРТФЕЉА ОСИГУРАЊА

Захтев за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 261. Друштво за осигурање може, по добијању сагласности Народне банке Србије, пренети цео или део портфеља осигурања једном или више других друштава за осигурање која имају дозволу за обављање послова осигурања који се преносе, уз њихову сагласност.

Народној банци Србије се, уз захтев за давање сагласности за пренос портфеља осигурања, подноси:

1) уговор о преносу портфеља осигурања у којем мора бити утврђена врста и висина средстава техничких резерви којa се заједно са портфељом уступају друштву за осигурање које преузима портфељ, као и рок до којег се мора извршити пренос портфеља;

2) списак уговора о осигурању по појединим врстама осигурања који су предмет преноса са општим условима за та осигурања;

3) образложење разлога за пренос портфеља осигурања и изјашњење о очекиваним ефектима преноса портфеља осигурања; 4) попис имовине за покриће техничких резерви, односно имовине за покрићематематичке резерве, уз навођење вредности и података на основу којих је могуће проверити начин израчунавања тих вредности,

5) измену пословног плана друштва које преузима портфељ осигурања који је неопходан због преузимања портфеља осигурања;

6) извештај о финансијском пословању друштва које преноси портфељ осигурања и друштва које преузима портфељ осигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;

7) мишљење овлашћеног актуара на пренос портфеља осигурања. За пренос портфеља осигурања није потребна сагласност осигураника.

Одлучивање о захтеву за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 262.

О захтеву из члана 261. став 2. овог закона Народна банка Србије одлучује решењем, у року од 60 дана од дана пријема захтевa.

Решење из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Пренос портфеља осигурања ступа на снагу даном доношења решења којим се даје сагласност за

пренос портфеља осигурања. Пре истека рока из става 1. овог члана не може се извршити пренос портфеља осигурања на

друштво за осигурање које преузима портфељ осигурања. Решењем о давању сагласности за пренос портфеља осигурања, Народна банка Србије

истовремено одлучује и о промени дозволе за обављање послова осигурања друштву за осигурање које преноси портфељ осигурања.

Обавезе друштва у поступку преноса портфеља осигурања

Члан 263. Друштво за осигурање дужно је да портфељ осигурања пренесе на друштво за осигурање које

преузима портфељ у року од 90 дана од дана пријема решења о давању сагласности за пренос портфеља из члана 262. овог закона.

Одобрење за пренос портфеља престаје да важи по истеку рока из става 1. овог члана. Друштво за осигурање које је пренело портфељ осигурања дужно је да, у року од 15 дана од дана

пријема решења којим се даје сагласност за пренос портфеља осигурања, обавести уговараче осигурања чији су уговори о осигурању обухваћени преносом портфеља осигурања о пословном имену и седишту

75

друштва за осигурање које је преузело портфељ осигурања и дану до којег се мора окончати пренос портфеља осигурања, непосредно писменим путем или путем средстава јавног информисања.

Осигураник има право да раскине уговор писменим путем, обавештавајући о томе друштво за осигурање које је преузело портфељ осигурања, у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана.

Осигураници неживотног осигурања, у случају из става 2. овог члана, имају право на део премије који одговара остатку трајања осигурања, а осигураници животног осигурања имају право на износ математичке резерве обрачунате на дан преноса портфеља осигурања ако су фондови осигурања живота довољни за покриће тог износа или на износ смањен пропорционално умањењу фондова осигурања живота.

Одбијање захтева за добијање сагласности за пренос портфеља осигурања

Члан 264. Народна банка Србије може да одбије захтев за давање сагласности за пренос портфеља

осигурања, ако оцени да би тим преносом била угрожена способност друштва за осигурање које преузима портфељ осигурања да испуни обавезе из уговора о осигурању који су предмет преноса портфеља осигурања или ако би преносом портфеља осигурања била угрожена ликвидност и солвентност друштва које преноси портфељ осигурања.

Правне последице преноса портфеља осигурања

Члан 265. Даном преноса портфеља осигурања, друштво за осигурање које је преузело портфељ осигурања

постаје страна у уговорима о осигурању који су му преносом портфеља осигурања уступљени и преузима сва права и обавезе из тих уговора, а друштво које преноси портфељ осигурања ослобађа се обавеза према осигураницима. Пренос портфеља осигурања за који није добијена сагласност Народне банке Србије нема правно дејство.

XVII. СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ, ПРОМЕНА ОБЛИКА ОРГАНИЗОВАЊА И УДРУЖЕЊА ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ

Врсте статусних промена

Члан 266.

Друштво за осигурање може вршити спајање само с другим друштвом за осигурање или поделу или одвајање сагласно закону којим се уређује правни положај привредних друштава само уз сагласност Народне банке Србије.

Друштво за посредовање у осигурању и реосигурању, односно друштво за заступање у осигурању може вршити спајање с другим друштвом за посредовање у осигурању и реосигурању, односно друштвом за заступање у осигурању, или поделу на два или више друштава за посредовање у осигурању и реосигурању, односно друштава за заступање у осигурању, само уз сагласност Народне банке Србије.

Примена одредаба о оснивању друштва за осигурање , друштва за посредовање у осигурању и реосигурању и друштва за заступање у осигурању

Члан 267.

На статусне промене друштава из члана 266. овог закона сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на оснивање тих друштава.

Промена облика организовања

Члан 268.

76

Друштво за осигурање, друштво за посредовање у осигурању и реосигурању, односно друштво за заступање у осигурању може променити облик организовања само уз сагласност Народне банке Србије, у складу са законом.

Посебна правила за друштво за узајамно осигурање

Члан 269. Друштво за узајамно осигурање може променити облик организовања у акционарско друштво за

осигурање, ако испуњава услове за оснивање тог друштва, у складу са законом. На промену облика организовања друштва за узајамно осигурање у акционарско друштво за

осигурање сходно се примењују одредбе закона којим се уређује правни положај привредних друштава које се односе на промену облика организовања друштва, ако овим законом поједина питања нису друкчије уређена.

Одлуку о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање доноси скупштина друштва.

Одлука из става 3. овог члана доноси се трочетвртинском већином гласова од укупног броја присутних чланова скупштине, ако статутом друштва за узајамно осигурање није предвиђена већа квалификована већина.

Управа друштва за узајамно осигурање дужна је да, уз позив за седницу скупштине, свим члановима достави и предлог одлуке о промени облика организовања, са поуком о праву на приговор о промени облика организовања и правним последицама које из тога произлазе.

Сваки члан друштва за узајамно осигурање може најкасније у року од три дана до дана одређеног за заседање скупштине поднети писмени приговор на промену облика организовања друштва.

На одлуку о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање сагласност даје Народна банка Србије.

Народна банка Србије ће одбити давање сагласности ако оцени да се променoм облика организовања друштва за узајамно осигурање могу угрозити интереси чланова друштва.

Одлука о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање

Члан 270. Одлука о промени облика организовања друштва за узајамно осигурање садржи номинални

износ основног капитала, износ на који гласе акције и начин утврђивања учешћа појединих чланова у капиталу и друге елементе које садржи уговор о оснивању акционарског друштва за осигурање.

Номинални износ основног капитала не може да прелази вредност имовине друштва за узајамно осигурање, умањену за обавезе тог друштва на дан утврђивања износа.

Ако одлуком из става 1. овог члана није друкчије одређено, сви чланови друштва за узајамно осигурање учествују у основном капиталу акционарског друштва за осигурање.

Учешће појединог члана друштва за узајамно осигурање у акционарском капиталу, ако чланови нису са истим учешћем, може се одредити на основу висине осигуране суме, висине доприноса (премије), висине траженог покрића за случај животног осигурања, критеријума за расподелу вишка и времена трајања чланства у друштву.

Сваки члан друштва за узајамно осигурање који је уложио приговор на одлуку о промени облика организовања друштва има право на исплату свог учешћа у капиталу друштва.

Примена одредаба о оснивању друштва за осигурање , друштва за посредовање у осигурању и реосигурању и друштва за заступање у осигурању

Члан 271.

На промене облика организовања друштава из члана 268. овог закона сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на оснивање тих друштава.

Удружења друштава за осигурање

Члан 272. Друштва за осигурање могу се удруживати у удружења друштава за осигурање.

77

На удружења из става 1. овог члана примењују се одредбе закона којим се уређује правни положај привредних друштава.

XVIII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела

Неовлашћено обављање делатности осигурања

Члан 273. Одговорно лице у друштву за осигурање, друштву за посредовање у осигурању и реосигурању,

друштву за заступање у осигурању, као и код заступника у осигурању, коje обавља делатност осигурања за коју није добијена дозвола Народне банке Србије, казниће се за кривично дело казном затвора од три до шест година.

Давање лажних мишљења и извештаја

Члан 274. Oвлaшћeни aктуар или oвлaшћeни ревизор, који противно одредбама овог закона, сачини лажно

мишљење, односно извештај, казниће се за кривично дело казном затвора од једне до три године.

Давање лажне процене

Члан 275. Одговорно лице у друштву за осигурање, друштву за посредовање у осигурању и реосигурању,

друштву за заступање у осигурању, као и код заступника у осигурању које приликом утврђивања и процене ризика и штета сачини лажне процене и изјаве, казниће се за кривично дело новчаном казном или казном затвора до три године.

2. Привредни преступи и прекршаји

Привредни преступи

Члан 276. Новчаном казном од 200.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ друштво за

осигурање, друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању или правно лице које послове заступања у осигурању обавља на основу посебног закона, ако:

1) истовремено обавља послове животних и неживотних осигурања (члан 9); 2) не реосигура обавезе из уговора о осигурању, односно реосигурању изнад самопридржаја,

односно део ризика не задржи у самопридржају (члан 10 ст. 1. до 4.); 3) закључи уговор о посредовању или заступању у осигурању са лицем које нема дозволу за

обављање тих послова (члан 22); 4) оствари узајамно учешће у капиталу, односно праву гласа (члан 29); 5) без сагласности Народне банке Србије стекне квалификовано учешће у друштву за осигурање,

односно ако не обавести Народну банку Србије о смањењу учешћа у капиталу друштва (члан 30); 6) омогући управљање друштвом лицу квалификованом имаоцу које не поседује сагласност Народне банке Србије за квалификовано учешће (члан 37); 7) не затражи сагласност за улагања на основу којих посредно или непосредно стиче квалификовано учешће у другом правном лицу, као и о сваком следећем улагању у то правно лице (члан 71); 8) отпочне да обавља послове осигурања, односно реосигурања у држави чланици, а о томе претходно не обавести Народну банку Србије на прописан начин (чл. 86. и 87);

78

9) ако оснује огранак у страној држави без дозволе Народне банке Србије за оснивање тог огранка и ако у прописаном року не обавести Народну банку Србије о начину обављања делатности у страној држави (члан 90);

10) осигуранику не пружи објашњења и савете о околностима који су од значаја за закључење уговора о осигурању, односно реосигурању (члан 110);

11) не води евиденцију друштава за заступање у осигурању и заступника у осигурању који за друштво обављају послове заступања у осигурању (члан 114);

12) заступа више друштава за осигурање без њихове писмене сагласности (члан 115); 13) не утврди техничке резерве или те резерве не обрачуна на прописан начин (члан 134);

14) средства техничких резерви не депонује и не улаже на прописан начин и ако о томе не обавештава Народну банку Србије у прописаним роковима (чл. 141. и 142);

15) средства гарантног капитала не депонује и не улаже на прописан начин и ако о томе не обавештава Народну банку Србије у прописаним роковима (члан 144);

16) средства осигурања не депонује и не улаже на прописан начин (члан 145); 17) маргину солвентности не израчунава на прописан начин и не обезбеђује у прописаној висини

(члан 146); 18) не донесе програм мера за усклађивање гарантног капитала и маргине солвентности, односно

ако тај програм не достави Народној банци Србије у прописаном року (члан 150); 19) не достави Народној банци Србије у прописаном року програм мера за покриће губитка,

односно мањка (члан 164); 20) на прописан начин не утврди, не искаже и не обелодани добит, односно вишак и губитак, односно мањак (члан 165); 21) не организује интерну ревизију или је не организује на прописан начин (члан 170); 22) друштво за осигурање не именује овлашћеног актуара или га не именује у законом прописаном року (чл. 237. и 246); 23) без сагласности Народне банке Србије пренесе портфељ или део портфеља осигурања на друго друштво за осигурање (члан 261);

24) на прописан начин и у прописаном року не обавести уговараче осигурања о преносу портфеља осигурања (члан 263);

25) не прибави сагласност Народне банке Србије на одлуку о промени облика организовања друштва (члан 268).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара.

Члан 277. Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај друштво за осигурање,

друштво за реосигурање, друштво за посредовање у осигурању, друштво за заступање у осигурању, или правно лице које послове заступања у осигурању обавља на основу посебног закона, ако:

1) именује чланове управе без сагласности Народне банке Србије (члан 63); 2) члановима управе омогући обављање функције и после одузимања сагласности Народне банке Србије, односно ако по налогу Народне банке Србије не разреши функције члана или чланове управе и не именује нове (члан 64); 3) промени пословно име и седиште без сагласности Народне банке Србије (члан 69); 4) о свом пословању у иностранству не извештава Народну банку Србије на прописан начин (члан 89); 5) у пословним просторијама не чува уговор о заступању у осигурању (члан 123); 6) у прописаном року не уплати, односно не преда новчана средства и остале инструменте плаћања и обезбеђења плаћања (члан 124); 7) са поверљивим подацима не поступа на прописан начин (члан 179); 8) приликом закључења и трајања уговора о осигурању уговарачу осигурања не пружи прописане информације (чл. 181. и 183); 9) Народну банку Србије не обавештава на прописан начин и у прописаним роковима (чл. 201 -205); 10) у прописаном року не отклони утврђене незаконитости и неправилности у раду и о томе, у прописаном року, не достави извештај Народној банци Србије (члан 212); 11) не изврши решење Народне банке Србије којим је изречена привремена мера (члан 226);

12) у поступку доношења аката из члана 238. став 1. не размотри мишљење овлашћеног актура о тим актима (члан 238); 13) овлашћеном актуару не обезбеди стални и несметани приступ подацима о пословању који су му неопходни за обављање актуарских послова и које овлашћени актуар затражи (члан 241);

79

14) не обавести или неблаговремено обавести Народну банку Србије о томе да надлежни орган друштва није прихватио мишљење овлашћеног актуара (члан 247);

15) не достави овлашћеном актуару извештај овлашћеног ревизора или га не достави у прописаном року (члан 248);

16) у прописаном року не обавести Народну банку Србије о томе да се овлашћени актуар није сложио са извештајем о обављеној ревизији (члан 249);

17) у прописаном року не обавести Народну банку Србије о извршеном избору ревизора (члан 253). За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

Члан 278. Казниће се за прекршај новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара: 1) члан управе акционарског друштва за осигурање, ако о прописаним чињеницама и у прописаном року не обавести Народну банку Србије (члан 67. став 3);

2) лице које обавља послове интерне ревизије, ако послове интерне ревизије не обавља на прописани начин (члан 173. став 5); 3) чланови ванредне управе, ако ванредна управа не достави Народној банци Србије извештај или га достави неблаговремено (члан 218); 4) чланови ванредне управе, ако ванредна управа не сазове или неблаговремено сазове скупштину друштва за осигурање (члан 219);

5) овлашћени актуар, ако управи друштва за осигурање не предложи мере за отклањање уочених неправилности у пословању (члан 240) и ако не преиспита своје мишљење или то не учини у прописаном року или о свом мишљењу не обавести надлежни орган друштва за осигурање који је усвојио финансијски извештај (члан 248).

Члан 279.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице и предузетник који: 1) користи појам „осигурање“ или појам изведен из појма „осигурање“ у својој фирми или називу, односно називу свог производа или услуге, супротно овом закону (члан 17); 2) у прописаном року не обавести Народну банку Србије о стицању квалификованог учешћа у друштву за осигурање за које је добило сагласност (члан 36); 3) у својству оснивача не одржи оснивачку скупштину у законом прописаном року (члан 48).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара;

4) у својству оснивача не поднесу пријаву за упис друштва у регистар привредних субјеката у прописаном року (члан 50 у вези са чл. 112. и 126). За прекршај из става 1. тачка 1. казниће се предузетник новчаном казном од 70.000 до 400.000 динара (члан 17).

XIX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

1. Прелазна решења у вези са Европском унијом и Светском трговинском организацијом

Територијалност

Члан 280. Имовина и лица у Републици могу се осигурати само код друштва за осигурање основаног по

овом закону, до истека рока од 4 године од дана приступања Републике Светској трговинској организацији.

По истеку рока из става 1. овог члана, имовина и лица у Републици могу се осигурати и код огранка страног друштва за осигурање који има дозволу за рад издату од стране Народне банке Србије. Уговор о осигурању закључен супротно ст. 1. и 2. овог члана је ништав. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, до приступања Републике Европској унији, код страног друштва за осигурање могу се осигурати само имовина и лица од ризика од којих се у Републици не врши осигурање, а за које то пропише Влада Републике Србије, a за неживотна осигурања и на основу међународног уговора.

80

Страно друштво за осигурање

Члан 281.

До дана приступања Републике Европској унији, страно друштво за осигурање је друштво за осигурање које нема седиште на територији Републике.

Реципроцитет

Члан 282. До дана приступања Републике Светској трговинској организацији, страна правна и физичка

лица могу основати акционарско друштво за осигурање или улагати у то друштво само под условом узајамности.

До дана приступања Републике Светској трговинској организацији, страно физичко лице које, по праву државе чији је држављанин, испуњава услове за обављање послова посредовања, односно послова заступања у осигурању и које има активно знање српског језика, може обављати те послове на територији Републике под условом узајамности.

Послови реосигурања у прелазном периоду

Члан 283. До дана приступања Републике Светској трговинској организацији друштво за осигурање може

закључити уговор о реосигурању сагласно члану 10. овог закона само са друштвом за реосигурање које је добило дозволу Народне банке Србије за обављање послова реосигурања.

Друштво за осигурање дужно је да, до дана приступања Републике Светској трговинској организацији, део ризика који не може покрити својим средствима или реосигурањем у земљи, реосигура у иностранству.

По истеку рока из става 1. овог члана, друштво за осигурање може закључити уговор о реосигурању сагласно члану 10. овог закона са страним друштвом за реосигурање, као и са огранком страног друштва за реосигурање који је добио дозволу Народне банке Србије.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, до дана приступања Републике Светској трговинској организацији, друштво за осигурање може непосредно реосигурати у иностранству ризике у складу са међународним уговором.

До дана приступања Републике Европској унији, страно друштво за реосигурање је друштво за реосигурање које нема седиште на територији Републике.

Висина новчаног дела основног капитала

Члан 284. До дана приступања Републике Европској унији новчани део основног капитала акционарског

друштва за осигурање, приликом оснивања, не може бити мањи од динарске противвредности обрачунате по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате, и то за:

износ у еврима

1) све врсте животних осигурања 3.200.000

2) неживотна осигурања:

(1) осигурање од незгоде и добровољно здравствено осигурање

1.000.000

(2) обавезно осигурање од одговорности у саобраћају

2.500.000

81

(3) осигурање моторних возила – каско, шинских возила – каско, остала осигурања имовине, остала осигурања од одговорности и друге врсте неживотних осигурања

2.500.000

(4) све врсте неживотних осигурања 4.500.000

3) реосигурање

4.500.000

Акционарско друштво за осигурање дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из става 1. овог члана.

Акционарско друштво за осигурање дужно је да у свом пословању обезбеди да основни капитал друштва увек буде у висини која није мања од износа из става 1. овог члана.

Достављање аката пословне политике

Члан 285. До дана приступања Републике Европској унији, друштво за осигурање доставља Народној

банци Србије акта пословне политике са прописаним мишљењем овлашћеног актуара, у року од 15 дана од дана доношења.

Услови и тарифе неживотних осигурања друштва за осигурање се достављају ради формирања евиденције о тим актима, коју води Народна банка Србије.

Народна банка Србије прописује начин достављања аката из ст. 1. и 2. овог члана.

2. Остала прелазна решења

Обавеза разграничења животних и неживотних осигурања

Члан 286. Друштва за осигурање која, на дан ступања на снагу овог закона, имају дозволу за обављање

послова животних осигурања и послова неживотних осигурања, дужна су да до 31.12.2012. године изврше одговарајуће промене у свом статусу и пословању у складу са чланом 9. овог закона и да о томе доставе одговарајуће доказе Народној банци Србије.

Кад се разграничење из става 1. овог члана врши преносом портфеља на новоосновано друштво чији је оснивач исти као акционар преносиоца портфеља, пренос се врши на основу уговора о преносу портфеља без прибављања сагласности уговарача осигурање на тај пренос, с тим што ће друштво које је преузело портфељ уговарача осигурања обавестити о преузетом портфељу у року од 30 дана од дана закључивања уговора о преносу портфеља.

Начин разграничења послова осигурања

Члан 287. Приликом разграничења послова животног и неживотног осигурања, у случају преноса

портфеља животног осигурања, друштво за осигурање које наставља да обавља послове неживотног осигурања може у свом портфељу задржати уговоре животног осигурања до чијег је истека рока важења преостало мање од три године.

У случају из става 1. овог члана друштво из тог става дужно је да посебно образује средства резерви, сагласно прописима којима је уређено формирање резерви животног осигурања.

За уговоре чији је рок важења дужи од три године разграничење се може извршити статусном променом друштва или преносом портфеља.

У случају да ниједно друштво, ни после поновљеног огласа о преносу портфеља, не прихвати портфељ из става 3. овог члана, остала друштва за осигурање која обављају послове животних осигурања преузеће тај портфељ сразмерно свом учешћу на тржишту животних осигурања.

У случају из ст. 3. и 4. овог члана уговарачи, односно корисници из уговора о осигурању који нису сагласни са преносом портфеља могу раскинути уговор о осигурању под условима из члана 263. овог закона.

82

Изузетак од обавезе разграничења послова осигурања

Члан 288. Друштва за осигурање код којих је учешће премије одређене групе послова осигурања на дан 30.

јуна 2012. године мање од 5% укупне премије осигурања, може у свом портфељу задржати уговоре те групе послова осигурања до истека рока важења тих уговора и не може закључивати нове уговоре те групе послова.

У случају из претходног става овог члана друштво је дужно да посебно образује и пласира средства резерви, сагласно прописима којима је уређено образовање и пласман резерви те групе послова осигурања.

У случају да неки од оснивача друштва за осигурање из става 1. овог члана или са њим повезано лице оснује друштво за осигурање (или преузме друштво за осигурање) у Републици Србији које се бави групом послова која је задржана у портфељу, то друштво је дужно да преузме портфељ из става 1. овог члана. Алтернатива на чл. 286. до 288: Друштва за осигурање која, на дан ступања на снагу овог закона, имају дозволу за обављање појединих или свих врста послова животних осигурања и неживотних осигурања могу изузетно од члана 9. наставити да обављају те послова осигурања, под условом да:

1. израчунавају и исказују техничке резерве, гарантну резерву и остала средства, односно остварену и израчунату маргину солвентности одвојено за животна и неживотна осигурања, на начин прописан овим законом;

2. воде пословне књиге и да у финансијским извештајима одвојено исказују приходе (посебно премије, накнаде реосигуравача и приходе од инвестиција), расходе (посебно накнаде штете и уговорених износа, повећања резервисања, премије реосигурања, друге пословне расходе и трошкове спровођења осигурања) и резултате за животна и неживотна осигурања, сагласно члану 165. овог закона;

3. посебно формирају и управљају инвестиционим портфолијима, односно да утврде средства активе посебно за животна и неживотна осигурања, као и изворе тих средстава (капитал и обавезе), с тим да не врше пребацивање средства и њихових извора из једне у другу групу осигурања.

Друштва из става 1. овог члана дужна су да до састављања финансијских извештаја за 2012. годину, разграниче имовину која припада животним, односно неживотним осигурањима.

Подела имовине из става 2. овог члана има трајни карактер и њоме се управља одвојено. Разграничење заједничких расхода у пословању друштава из става 1. овог члана врши се сразмерно оствареној премији осигурања, броју закључених уговора о осигурању, броју и износу ликвидираних и исплаћених штета, односно комбинацији датих критеријума, с тим што надлежни орган друштва мора извршити избор ових критеријума и општим актом о рачуноводству ближе регулисати примену изабраних критеријума, применом начела сталности.

Постојећа друштва за осигурање и друга лица

Члан 289. Друштва за осигурање, друштва за реосигурање, друштва за посредовање и друштва за

заступање у осигурању, физичко лице – предузетник, као и агенције за пружање других услуга у осигурању, основани до дана ступања на снагу овог закона, настављају да раде на начин и под условима под којима су уписани у регистар и са делaтношћу за коју су добили дозволу Народне банке Србије. Друштва за осигурање и друга лица из става 1. овог члана дужни су да се организују и ускладе свој статут и друге опште акте и акте пословне политике са одредбама овог закона, до 30. априла 2013. године, ако овим законом нису прописани друкчији рокови за њихово усклађивање.

Правна лица која послове непосредно повезане са пословима осигурања обављају у посебно организованом делу дужна су да своје пословање усагласе са одредбама овог закона у року од једне године од ступања на снагу овог закона.

Лица из става 2. овог члана дужна су да доставе Народној банци Србије акте из тог става, у року од 15 дана од дана њиховог усвајања.

83

Усаглашавање дозволе за обављање послова осигурања

Члан 290. Друштва за сигурање и друга лица дужна су да, пре измена одређених података у регистру,

поднесу Народној банци Србије доказ о испуњености услова прописаних овим законом у погледу усклађености њихове организације, статута и других општих аката и аката пословне политике с одредбама овог закона. Народна банка Србије ће, у року од 60 дана од дана приjемa потребне документације, донети решење којим ће утврдити да ли су испуњени услови прописани овим законом за оснивање лица из става 1. овог члана.

Сагласност за обављање функције члана управе и надзорног одбора

Члан 291. Сагласност за обављање функције члана управе, односно надзорног одбора, дата на основу

Закона о осигурању остају на снази, до окончања поступка усаглашавања организације и пословања субјеката надзора са овим законом.

Новчани део основног капитала

Члан 292. Друштва за осигурање и реосигурање, основана до дана ступања на снагу овог закона, дужни су

да обезбеде новчани део основног капитала прописан одредбама члана 284. овог закона, у року од једне године од ступања на снагу овог закона.

Лица из става 1. овог члана, дужни су да, пре уписа промене основног капитала у регистар, поднесу Народној банци Србије доказ о испуњености услова прописаних овим законом у погледу новчаног дела основног капитала и његове структуре.

На основу документације коју доставе лица из става 1. овог члана Народна банка Србије дужна је да, у року од 30 дана од дана приjемa потребне документације, оцени да ли су испуњени услови прописани овим законом.

Послови посредовања у осигурању

Члан 293. Друштво за посредовање у осигурању које на дан ступања на снагу овог закона има дозволу за

обављање послова посредовања у осигурању сматра се да има дозволу за обављање послова посредовања у реосигурању.

Лице које на дан ступања на снагу овог закона има овлашћење за обављање послова посредовања у осигурању сматра се да има овлашћење за обављање послова посредовања у реосигурању.

Овлашћења посредника и заступника у осигурању

Члан 294. Овлашћења која су издата овлашћеним посредницима и овлашћеним заступницима у осигурању важиће до истека пет година од дана ступања на снагу овог закона.

По истеку рока из става 1. овог члана, издата овлашћења за обављање послова посредовања и заступања у осигурању, чије важење није продужено, престају да важе.

Одузимање дозволе за рад

Члан 295. Друштвима за осигурање и другим субјектима надзора који не поступе у складу са одредбама

овог одељка закона, односно који не усагласе своју организацију и пословање са одредбама овог закона, одузеће се дозвола за рад.

84

Рок за доношење прописа за извршавање овог закона

Члан 296. Прописи за извршавање овог законa донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу

овог закона. До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи донети на основу Закона о

осигурању, осим одредаба које су супротне овом закону.

Започети поступци

Члан 297. Поступци за добијање дозвола и сагласности који су започети пре ступања на снагу овог закона

окончаће се у складу са одредбама овог закона. Поступци контроле започети до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама

Закона о осигурању („Службени гласник РС”, бр. 55/2004, 70/2004 - исправка, 61/2005, 61/2005 - др. закон, 85/2005 - др. закон, 101/2007, 63/2009 – одлука УСС, 107/2009 и 99/2011). Поступци контроле који се врше по ступању на снагу овог закона, а који обухватају пословање друштава за осигурање до ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона, с тим да се за неправилности у пословању учињене до ступања на снагу овог закона могу изрећи мере из члана 206. став 1. осим тачке 3. овог закона.

Приватизација друштава за осигурање

Члан 298. Како би се обезбедило управљањем капиталом на целисходан начин, заштитио јавни интерес и

интерес осигураника до приватизације, друштвени капитал у друштвима за осигурање постаје акционарски капитал изражен у акцијама.

Акционарски капитал из става 1. овог члана у износу од 70% постаје власништво Републике, у износу до 15% у власништву запослених у складу са законом којим се уређује приватизација и у износу од најмање 15% у власништву Акционарског фонда у складу са законом којим се уређује оснивање Акционарског фонда.

Запослени из става 2. представљају запослене у смислу закона којим се уређује приватизација. Друштва за осигурање која су на дан 31. децембар 2011. године, у структури капитала имала

друштвени капитал из става 1. овог члана, дужна су да до 30. јуна 2012. године, на основу овог закона, искажу тај капитал у акцијама у власништву лица из става 2. овог члана и упишу те акције у Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности.

Број акција и вредност појединачних акција из става 1. овог члана обрачунава се на нивоу удела друштвеног капитала у укупном капиталу друштва за осигурање, са вредношћу акција која је једнака вредности обрачунских акција у књиговодственим евиденцијама друштва за осигурање.

Влада Републике Србије прописује начин и рокове продаје акција из става 2. овог члана у власништву Републике.

3. Завршне одредбе

Одложена примена појединих одредаба Закона

Члан 299. Одредбе члана 21. став 1. тачка 3. и чл. 95, 96. и 132. ст.9. до 11. овог закона у погледу обављања

послова реосигурања, примењују се од дана приступању Републике Светској трговинској организацији, а у погледу обављања послова осигурања – по истеку четири године од приступања тој организацији.

Одредбе члана 99. став 1. тачка 3), члана 114. став 1. тачка 4) и члана 132. ст. 9. до 11. овог закона примењују се од дана приступања Републике Светској трговинској организацији.

Одредбе чл. 21. став 1. тачка 2, 26, 85 - 89, чл. 91 - 94, члана 97, члана 99. став 1. тачка 2), члана 114. став 1. тачка 3) и чл. 116, 131, 132. ст. 1. до 8. и члана 201. ст. 2. и 3. овог закона, примењују се од дана приступања Републике Европској унији.

85

Одредбе овог закона о вршењу надзора над групом друштава за осигурање и о адекватности капитала примењиваће се од дана приступања Републике Европскoj унији.

Одредбе овог закона које се односе на маргину солвентности и гарантни капитал (фонд) престају да важе од дана приступања Републике Европској унији.

Престанак важења закона

Члан 300. Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о осигурању („Службени гласник РС”,

бр. 55/2004, 70/2004 - исправка, 61/2005, 61/2005 - др. закон, 85/2005 - др. закон, 101/2007, 63/2009 – одлука УСС, 107/2009 и 99/2011).

Ступање на снагу закона

Члан 301.

Овај закон ступа на снагу шездесетог дана од дана објављивања у „ Службеном гласнику Републике Србије”.