Nevolje i Crkva-Chuck Smith

  • View
    12

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

nevolje i crkva

Transcript

  • Chuck Smith

    http://www.siont.net/

  • SadrajUVOD.....................................................................................................1

    DVE NEVOLJE......................................................................................3

    70 NEDELJA.........................................................................................7

    UZECE CRKVE...................................................................................10

    U KNJIZI OTKRIVENJA......................................................................13

    SILA KOJA ZADRZAVA.....................................................................17

    TRUBE.................................................................................................19

    PRVO USKRSENJE............................................................................21

    BDITE I BUDITE SPREMNI................................................................24

    VREME KRAJA...................................................................................27

    PRIPREMA..........................................................................................31

    O AUTORU..........................................................................................33

    i

  • UVOD

    UVOD

    Moe li zamisliti 20 kg teke komade leda kako padaju sa neba? Da limoe naslutiti unitenje koje bi nastupilo usled ledene oluje sakomadima leda teine 20 kg? Gde bi se ti sakrio? Kako bi mogao bitibezbedan? Komadi leda bi probili krov tvoje kue kao da je od papira.Sravnili bi tvoj automobil. Led bi unitio i sravnio skoro sve. ta moeopstati uprkos tom bombardovanju?

    Moe li zamisliti da lanci najviih planina naglo propadnu 1500 mispod nadmorske visine? More bi nagrnulo da napuni kopno. Kako biiko mogao pobei? ta bi se dogodilo sa milionima ljudi?

    Da li moe da nasluti vreme u kome ljudi nee moi umreti? Modanjihova tela ostanu pritisnuta u avionskoj nesrei, ali njihovi duhoviodbijaju da odu. Oni bi morali ostati u osakaenom stanju est meseciekajui na smrt.

    Ovakvi dogaaji e uskoro zadesiti zemlju. Bog e izliti svoj gnev nasvet i svoj sud na ljude koji su odbili njegov plan spasenja.

    Postoji debata u teolokim krugovima da li e ili nee Crkva biti tu kadaBoji gnev bude puten na zemlju. Mnogi govore da Crkva mora proikroz vreme suenja, poznato kao vreme velikih nevolja. Oni saomalovaavanjem govore o blagoslovenoj nadi da e Hrist doi posvoju Crkvu pre nego to Boji gnev bude puten na zemlju. Poto oninastavljaju u uverenju da nema izlaza za Crkvu, oni molitvu na kojunas je Hrist u Luki 21:36 pozvao ine besmislenom.

    1

  • Namera ove knjige je da ispita biblijske razloge zbog kojih ja oseamda Crkva nee biti tu za vreme velikih nevolja.

    2

  • DVE NEVOLJE

    DVE NEVOLJE

    injenica da vreme velikih nevolja dolazi na zemlju je vrstoutemeljena u Pismu. U Danilu 12:1 itamo: "I to e biti vreme teskobe.kako ga nije bilo od kako je naroda do tada. U to e vreme on izbavitione od tvog naroda koji se nau zapisani u knjizi." Ovo spominjanje"knjige" bez sumnje se odnosi na Knjigu ivota. Kakvo divno obeanjeizbavljenja!

    U Mateju 24:2122 Isus lino kae: "Jer e tad biti nevolja velika,kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti e ikad biti. I da se onidani ne skrate, niko se ne bi spasao, ali izabranih radi skratie se tidani." Ovo "izabrani" odnosi se na Izrael, kao to se vidi iz konteksta(stihovi 16, 20). I Danilo i Isus govorili su o istom "vremenu nevolje" idanu "velikih nevolja" koji e doi na zemlju.

    Knjiga Otkrivenja daje nam mnogo detalja o dogaajima koji enastupiti na zemlji za vreme velikih nevolja. esto poglavlje poinje saotvaranjem sedam peata suda. Nevolje se nastavljaju sudom sedamtruba i sedam aa Bojeg gneva koje e biti izlivene na zemlju. Akoeli potpuno da razume ta e ove velike nevolje biti, proitaj sadaOtkrivenje, poglavlja od 6 do 19.

    Vano je da napravimo jasnu razliku o nevoljama kao to o njima uiBiblija. Postoje dve razliite vrste nevolja: (1) Velike nevolje kojespominju Isus i Danilo a detaljno o njima pie Jovan u Otkrivenju. (2)Nevolje koje je Isus obeao da e doi na Crkvu.

    Govorei svojim uenicima Isus je rekao u Jovanu 16:33: "Ovo vamkaem da mir imate u meni. U svetu ete imati muke, ali ne bojte se,

    3

  • jer ja pobedih svet." Ovo je jedno od obeanja koje najmanje volim!Crkva e biti progonjena u svetu. Vano je primetiti da "nevolje" sakojima se susree Crkva potiu iz sveta i dolaze iz svetskog sistema.Sotona je iza svih ataka na Crkvu.

    Mislei na ove napade u Mateju 16:18, Isus je rekao: "Na toj stenisazidau Crkvu svoju, i vrata adova nee je nadvladati." (arni).Pavle nam kae da se mi ne borimo sa krvlju i mesom, nego sapoglavarstvima i vlastima. Duhovne sile ratuju sa decom Bojom, ali jeizvor nevolja definitivno svetski sistem kojim upravlja Sotona.

    Velike nevolje koje e doi na zemlju dolaze iz neba. Boji gnev seizliva za vreme ovih nevolja. Kada se esti peat otvori u Otkrivenju6:12, oni na zemlji pokuavaju da se sakriju i zovu kamenje i planineda padnu na njih. Oni kau "doe veliki dan gneva njegova, i ko moeda se odri".

    U Otkrivenju 14 velike nevolje smatraju se Bojom ljutnjom i gnevom.Peati su otvoreni na nebu i odgovarajui sud dolazi na zemlju.Anelima su date trube na nebu i kada oni duvaju u njih, odgovarajuisud dolazi na zemlju. ivih sedmoro anela otvaraju pehare ivih bia iponovo odgovarajui sud dolazi na zemlju. Svi ovi sudovi potiu izneba.

    Nevolje koje doivljava Boje dete dolaze od sveta kojim upravljaSotona. Nevolje koje e doi na svet doi e od Boga.

    Zato dolaze ove velike nevolje? Boja Re kae da je njihova namenatrosturka: (1) da iskuaju ljude koji ive na zemlji (Otkrivenje 3:10), (2)da bi Bog mogao izliti svoj gnev na zle (Otkrivenje 15:7) i (3) da unitione koji su unitavali zemlju (Otkrivenje 11:18). Oni koji spadaju ujednu ili u sve tri kategorije bie na zemlji da doive vreme nevolja.

    U Starom zavetu Gospod je govorio Avramu i rekao mu o preteem

    4

  • sudu za gradove Sodom i Gomor. U odgovoru Avram je izazivao Bojepotenje. Pitao je: "Hoe li ti uiniti da pogine i pravednik snepravednim? Moe biti da ima pedeset pravednika u gradu. Hoe liuiniti da i oni poginu...?" Gospod je rekao da bi za 50 pravednihpotedeo grad.

    Primetimo celu premisu Avramovog posredovanja pred Bogom. Ne bibilo pravedno od Boga da sudi pravednima zajedno sa zlima. Ako suddolazi od Boga, tada sigurno nije fer da se sudi pravednima zajedno sazlima.

    Kada su aneli doli u Sodom, nisu mogli nai ni deset pravednih zakoje je Avram posredovao. Tako su izbavili jedinog pravednog ovekaLota iz grada. Dok on nije bio izbavljen, sud Boji nije doao.

    U Luki 17. kada spominje Lotov beg. Isus jasno ukazuje na to da jeBoji sud doao u isti as kada je Lot iznesen iz grada. U drugojPetrovoj apostol istie da su gradovi Sodom i Gomor bili uniteni"postavivi ih za primer". Meutim, Bog je izbavio tog pravednogoveka, Lota. koga su ljudi koji su iveli oko njega ucvelili. Tada Petarnastavlja i kae, "to zna Bog pobone izbavljati od napasti, anepravednike zadrati da se osude u dan suenja" (2. Petrova 2:9).

    Reeno nam je u 1. Solunjanima 5 da Bog nas nije odredio za gnev.Takoe u Rimljanima 5:9 reeno nam je da "emo dakle biti po njemuspaseni od gneva, sad kad smo opravdani u krvi njegovoj."

    Svaki argument koji moda eli da dokae da e Crkva proi krozvelike nevolje i doiveti Boji gnev koji dolazi na zemlju, mora takoeda objasni sledee take. Kada je Bog promenio svoje puteve, pa dasada kanjava pravednike sa bezbonikom? To bi bila promena Bojeprirode da natera svoju decu da se suoe sa izlivanjem njegovoggnjeva. Ipak, Bog je rekao da se on ne menja. (Malahija 36)

    5

  • U deduktivnoj logici najea forma zakljuivanjaje silogizam.

    Silogizam se sastoji iz vee premise, manje premise i zakljuka. Kadaje jedna premisa negativna, a druga pozitivna, moe da sledi samonegativni zakljuak. Na primer, vea premisa moe biti pozitivna: sveptice imaju krila. Manja premisa je negativna: psi nemaju krila.Zakljuak mora biti negativan: psi nisu ptice.

    Naa vea premisa je negativna: Crkva nije odreena za gnev (grki:orge). Biemo "po njemu spaseni od gneva" (Rimljanima 5:9). "Jer nasBog ne odredi gnevu" (1. Solunjanima 5:9). Manja premisa je pozitivna:velike nevolje su vreme Bojeg gneva (orge). "Sakrijte nas od licaonoga koji sedi na prestolu i od gneva jagnjetova; jer doe veliki dangneva njegova i ko moe da se odri? (Otkrivenje 6:1617) Zakljuakmora biti negativan i jasan. Crkva nee biti u velikim nevoljama.Raspravljati se u vezi s tim jeste izazivati logiku, kao da neko pokuavadokazivati da je pas ptica. Nijedan argument koji dokazuje da Crkvanee proi kroz velike nevolje nije vie potreban, ali teret dokaza jeizobilan. Zato hajde da idemo dalje.

    6

  • 70 NEDELJA

    70 NEDELJA

    Oko 528. pre Hrista prorok Danilo je ekao na mogue posebnezahteve koje bi Bog imao za njega. Danilo je shvatio da 70 godinavavilonskog ropstva uskoro treba da se zavre. Odjednom aneoGavrilo izjavio je da 70 "nedelja" (doslovno "sedmica", to znaisedmogodinji periodi) odreeno je "tvome narodu" (Izraelu) i "tvomegradu svetome" (Jerusalimu) da se "svri otpad", da se uini krajgrehu, da se uini pomirenje za prestup, da se "dovede vena pravda, ida se zapeati vienje i prorotvo [da se dovri ili ispuni vienje iprorotvo], i da se pomae Sveti nad Svetima." Aneo je doao dakae da e od vremena kada bude izreena naredba da se obnovi iponovo izgradi Jerusalim do dolaska pomazanika, Mesije Princa biti 7sedmica i 62 sedmice, zajedno 69 sedmica. Poto svaka sedmicapredstavlja sedmogodinji period, 69 sedmica bi bilo 483 godine.

    U svojoj knjizi "Dolazei Princ" sir Robert Anderson objanjava da ovajperiod treba da bude predskazan po vavilonskom kalendaru od 360dana po godini. Tako bi 483 g