Nezavisnost centralne banke u procesu tranzicije sluĉaj ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2009/0350-03730903141M.… · na kojima poĉiva centralno bankarstvo razvijenih

Stručni članak UDK: 336711 (437.3+438)

Borko Milosavljević

Nezavisnost centralne banke u procesu

tranzicije – sluĉaj Ĉeške i Poljske

Rezime: Iskustva zemalja koje su uspešno obavile proces tranzicije ukazuju da što je

Centralna banka bila nezavisnija u obavljanju svojih funkcija to su postignuti rezultati u oblasti makroekonomske stabilnosti bili bolji. Uloga i znaĉaj nezavisnosti centralne banke posebno je vaţna u periodu tranzicije s obzirom da su vlade ovih zemalja ĉesto zainteresovane da mere njihove politike uţivaju široku popularnost, što moţe da bude u suprotnosti sa osnovnim ciljevima centralne banke (oĉuvanje cenovne stabilnosti)

Kljuĉne reĉi: tranzicione zemlje, centralna banka, nezavisnost, inflacija, GDP

Summary: Experiences of the countries which successfully underwent their transition

periods indicate that the achieved results in the field of macroeconomic stability were higher up to the extent the central banks were more autonomous. The role and importance of the Central Bank autonomy is particularly crucial in the period of transition, because the goverments of those countries are often interested that measures of its policy enjoy the widespread popularity, that could be confronted with basic goals of Central Bank (the preservation of price stability)

Keywords: transition countries, the Central Bank, autonomy, inflation, GDP

1. UVOD

emlje Istoĉne Evrope, u procesu tranzicije, uĉinile su znaĉajan napredak u pravcu modernizacije finansijskog sistema. Stari sistem drţavnih banaka („monobanking system“) pretopio se u dvostepeni bankarski sistem („two-

tier banking system“), još u ranoj fazi procesa tranzicije. Ovo je znaĉilo razdvajanje centralnog od poslovnog (komercijalnog) bankarstva. Finansijska

Rad je primljen 12. juna 2008. godine i na zahtev recenzenata, bio je dva puta na

reviziji kod autora Ekonomski institut, Beograd, [email protected] Rad predstavlja deo rezultata istraţivanja na projektu 149011 „Determinisanje

dimenzija organizacione strukture u funkciji kvantifikacije uticaja najvaţnijih kontingentnih faktora preduzeće“ finansiranog od strane MNTR

Z

BB .. MM ii ll oo ss aa vv ll jj ee vv ii ćć NN ee zz aa vv nn ii ss nn oo ss cc ee nn tt rr aa ll nn ee bb aa nn kk ee uu pp rr oo cc ee ss uu tt rr aa nn zz ii cc ii jj ee .. .. ..

142

intermedijacija zauzima znaĉajnu ulogu u efektivnim tokovima izmeĊu banaka i preduzeća.

U prethodnom, centralnom sistemu, centralna banka je alocirala sredstva posredstvom investicione banke, saglasno investicionim i proizvodnim ciljevima iz centralnog plana. Banke nisu morale da procenjuju kredibilitet preduzeća niti da uzimaju u obzir mogući rizik budućeg plasmana sredstava. Banke nikada nisu bile u poziciji da odbiju kreditni zahtev ili da preduzeće prisile na bankrotstvo. Naprotiv, drţava je dodeljivala kredite privilegovanim preduzećima ili industrijskim granama, po niskim kamatnim stopama. Drţavne garancije za odreĊene vrste zajmova, u potpunosti su eliminisale rizik prilikom odobravanja kredita. Zbog toga, transformacija finansijskog sistema istoĉnoevropskih centralnih privreda znaĉila je i kompletnu izmenu uloge banaka od pasivnog ĉinioca finansijske politike u pravcu aktivnog uĉesnika na trţištu. ([17])

Pored razdvajanja komercijalnog i centralnog bankarstva ([20]), bilo je potrebno i redefinisati status i ulogu centralne banke. "Narodna privreda" je imala drţavnu centralnu banku koja ima monopol. Specijalizovane finansijske institucije su pruţale bankarske usluge pojedinim sektorima privrede, usmeravajući sredstva u skladu sa pravilima centralne bankarske vlasti. Finansijska sfera je funkcionisala u dva jasno podeljena finansijska podruĉja: jedan prema sektoru stanovništva, a drugi prema privrednom sektoru. Osnova za funkcionisanje je bio "gotovinski plan" ("kaseni plan") kojim se odreĊuje volumen emisije novca i "kreditni plan" koji odreĊuje uslove raspodele kredita u okviru ciljeva monetarne i kreditne politike. Kako se vršila direktna raspodela kredita, to kamatne stope i devizni kursevi uglavnom nisu imali uticaj na raspodelu tih sredstava. Krediti su za preduzeća bili jeftini i obiĉno nisu odobravani na osnovu relevantnih ekonomskih kriterijuma. Drţavni budţet je bio najjaĉi finansijski faktor, koji je intervenisao po potrebi, a redovno je bio najveći investitor i davalac subvencija.

([20])

Finansijski sistem zemalja u tranziciji pre poĉetka tranzicije sastojao se od centralne banke i odreĊenog broja funkcionalno specijalizovanih drţavnih banaka. Pošto su ove zemlje sprovodile trţišne reforme, specijalizovane banke su komercijalizovane i dodeljeni su im novi zadaci, a istovremeno se pojavio i veliki broj novih privatnih banaka. MeĊutim, transformisanje starih institucija i odobravanje slobodnog ulaza novim nije bilo dovoljno da bi se uspostavio efikasan bankarski sistem zasnovan na trţišnim principima. Pored ovoga, bilo je potrebno stvoriti celokupan institucionalni i operativni okvir koji bi omogućio komercijalnim banakama da funkcionišu efikasno pod trţišnim uslovima. Kod tranzicionih privreda prisutne su sledeće ograniĉavajuće okolnosti: ĉeste promene zakonske regulative, nedostatak prudencionih i raĉunovodstvenih normi i generalno nedostatak adekvatnih supervizorskih sposobnosti. Štaviše, i stare i nove banke su ĉesto akumulirale velike iznose neperformansnih zajmova i u prvim godinama transformacije ĉesto nisu bile dovoljno bankarski osposobljene. U mnogim sluĉajevima, bivše specijalizovane banke funkcionisale su kao glavni kanal u lancu davanja dotacija (subvencija) od vlade ka preduzećima gubitašima, povećavajući iznos loših zajmova (koji su davani po kamatnim stopama ispod trţišnih), dok je veliki broj novih, privatnih, banaka

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 33 // 22 00 00 99 ..

143

davao kredite preduzećima koja su istovremeno i njihovi vlasnici ili sa kojima su na bilo koji drugi naĉin bile povezane. Visoke realne kamatne stope (koje se uspostavljaju nakon uspešno sprovedene stabilizacije) iscrpljivale su bankarsku aktivu i dodatno pogoršavale problem loših zajmova i operativne neefikasnosti.

Nedostatak bankarskog sistema koji dobro funkcioniše na trţišnim principima i prisustvo prudencionih problema u mnogome moţe da komplikuje upravljanje monetarnom politikom. Štaviše, problemi u bankama mogu da vrše veliki pritisak na centralne banke, za dodatnim kreditiranjem, ĉime se narušavaju restriktivne mere u pogledu likvidnosti, kredita i kamatnih stopa. Dok su spred-ovi izmedju domaćih kreditnih i depozitnih stopa banaka u zemljama koje su naprednije u tranziciji ispod 10 procentnih poena na godišnjem nivou, one su u manje naprednim zemljama u tranziciji (koje se i dalje suoĉavaju sa sistemskim slabostima) dostizale i nivo od 20-50 procentnih poena. Prilikom rešavanja problema banaka, obiĉno je potrebna znaĉajna finansijska pomoć drţave, što ima fiskalne i šire makroekonomske posledice. (Na primer, u Madjarskoj, drţava je emitovala obveznice koje su u osnovi imale za zadatak pomaganje rekapitalizacije drţavnog bankarskog sistema i ovaj deo njenog duga je iznosio 9% GDP-a. Fiskalni troškovi šeme bankarskog restrukturiranja u Slovaĉkoj su procenjeni na preko 10% GDP-a.). Istovremeno, fiskalna politika mora da ima i ulogu kompenzatora, ukoliko monetarna politika (usled problema u bankarskom sektoru) nije dovoljno sposobna da utiĉe na stabilizaciju traţnje.

Iskustva zemalja koje su uspešno obavile proces tranzicije ukazuju da što je centralna banka bila nezavisnija u obavljanju svojih funkcija to su postignuti rezultati u oblasti makroekonomske stabilnosti bili bolji. S toga u nastavku, nezavisnost centralne banke posmatraćemo preko:

Institucionalne nezavisnosti (sloboda izbora instrumenata monetarne politike),

Funkcionalne nezavisnosti (sloboda izbora cilja monetarne politike)

Finansijske nezavisnosti (budţetska nezavisnost i zabrana monetarnog finansiranja)

Personalne nezavisnosti (uloga, stav i sastav najvišeg organa centralne banke).

TakoĊe u radu će se primeniti standardni testovi raĉunanja koeficijenta nezavisnosti centralne banke i to preko: Bade i Parkinovog indeksa nezavisnosti , Masciandro i Tabellinijevog indeksa nezavisnosti, Alesina i Grillijevog indeksa nezavisnosti i Cukiermanovog indeksa.

1.1. Institucijska nezavisnost

Napori u pravcu stvaranja nove uloge centralne banke usmeravani su na jaĉanje institucionalne nezavisnosti centralne banke, kao vrhovne monetarne institucije koja ima pravo i odgovornost u definisanju i sprovoĊenju monetarne politike na


144

"zdravim" osnovama, ĉime će bitno odrediti i biti odgovorna za karakter ostalih promena. ([23]) Cilj transformacije je da, centralna banka poseduje, kako klasiĉna obeleţja, tako i moderne elemente koji se mogu definisati kao puna sposobnost za intervencije na trţištu. ([3])

Najbitnije od svega je da se centralna banka brzo transformiše, kako bi postala jedan od nosilaca daljih promena tranzicione reforme. Ukoliko ne bude imala problem distribucije moći sa vladom i drugim politiĉkim subjektima, doći će do situacije punog konsenzusa, neophodnog za uspešno sprovodjenje zapoĉetih promena koje imaju za cilj orijentaciju ka novim vrednostima, koje se u ekonomiji, uslovno, mogu obuhvatiti samo jednim pojmom - trţište. ([24])

Proces transformacije morao je otpoĉeti transformacijom institucionalnih karakteristika centralnih banaka zemalja u tranziciji. Ovo je znaĉilo konstituisanje centralnih banaka na kriterijima i naĉelima radikalno drugaĉijim od onih koji su postojali u prethodnom periodu administrativnog upravljanja, a sliĉno principima na kojima poĉiva centralno bankarstvo razvijenih zemalja. Promena institucionalnog statusa centralnih banaka zemalja u tranziciji se odvijala kao deo celokupne reforme institucionalnog okvira ovih zemalja, s jedne strane, i kao deo napora ĉinjenih da se ispune Mastrihtski zahtevi u ovom pogledu, sa vizijom budućeg ĉlanstva u EU, s druge strane. Medjutim, pošto je ovaj proces predstavljao izgradnju jednog potpuno novog sistema, do tada nepoznatog ovim zemljama, primena novih institucionalnih rešenja je pokazala izvesne slabosti u praksi.

1.2. Funkcijska nezavisnost

U pogledu funkcionalne nezavisnosti, centralne banke pet najnaprednijih tranzicionih zemalja (Ĉeška, Madjarska, Poljska, Slovaĉka i Slovenija) ostvarile su zavidan nivo nezavisnosti. Rukovodjene ĉinjenicom da je najbolje definisati jedan cilj (zbog transparentnosti i kredibiliteta monetarne politike), one su ovaj cilj primarno definisale u uspostavljanju i obezbedjenju cenovne stabilnosti, odnosno valutne stabilnosti (interne i eksterne), što se ustvari izjednaĉava sa obaranjem inflacije. Isto tako, sve su se u svojim zakonima o centralnoj banci obavezale da će podrţavati opštu ekonomsku politiku, sve dok ona ne ugroţava primarni cilj, postavljen od strane centralne banke. ([4])

U pogledu nezavisnosti u kreiranju i implementiranju monetarne politike, u svim zemljama, (sem u Poljskoj do usvajanja novog Zakona o Centralnoj banci iz 1997. god.), centralna banka imala je iskljuĉivo pravo i odgovornost. Ovo podrazumeva nezavisnost u definisanju krajnjih ciljeva, intermedijarnih i operativnih targeta, kao i nezavisnost u izboru i primeni instrumenata. ([16]) U Poljskoj, centralna banka morala je da prihvati smernice za voĊenje monetarne politike od strane Parlamenta. TakoĊe, u svim zemljama je zakonom definisana savetodavna uloga centralne banke prema vladi i obrnuto. Nezavisnost u kreiranju i implementiranju monetarne politike podrazumeva i nezavisnost u pogledu izbora instrumenata. MeĊutim, u praksi, izbor instrumenata je limitiran odredjenim faktorima: prvo, nedovoljno razvijena finansijska trţišta nameću


145

potrebu upotrebe direktne kreditne kontrole (u najmanjoj meri, na poĉetku transformacionog procesa, pre nego što novĉano trţište i njegovi instrumenti zaţive u punom znaĉenju) i drugo, izbor reţima deviznog kursa (o kojem treba da se odluĉi u saglasnosti sa vladom) u velikoj meri utiĉe na stepen nezavisnosti centralne banke prilikom upotrebe odredjenih instrumenata.

Kao i u razvijenim zapadnim privredama, odrţavanje kupovne snage valute, bilo interno (cenovna stabilnost), bilo eksterno (stabilnost deviznog kursa) je krajnji cilj monetarne politike u svim centralno-evropskim tranzicionim privredama.

Na prvi pogled stiĉe se utisak da centralne banke ovih zemalja imaju veliku moć u postizanju ciljeva (cenovne stabilnosti ili stabilnosti deviznog kursa) koji su formulisani zakonom, kao i to da centralna banka ima slobodu da samostalno (nezavisno od vladinih intervencija) kreira monetarnu politiku, u cilju postizanja ciljeva za koje se opredelila. MeĊutim, malo dublja analiza pokazuje da se ovi ciljevi mogu razliĉito interpretirati po zemljama. Iako su sve centralno-evropske zemlje (CECs) uspele da smanje inflaciju (s poĉetka 90-tih), Ĉeška, Slovaĉka i Slovenija su bile mnogo energiĉnije u ostvarivanju ovog cilja. U 1996. inflacija je u ovim zemljama opala na nivo oko 10% i manje da bi deset godina kasnije, 2006. god. Ĉeška beleţila stopu inflacije od 2,9%, Slovenija 2,5%, a Slovaĉka 4,5%. Na suprot njima, inflacija u Poljskoj i Madjarskoj je ostala na nivou 20-30% godišnje tokom 1996. godine, da bi 2006 godine njihov nivo bio u opsegu od 1,5% - 4% ([26]).

Da li je smanjenje inflacije imalo oĉigledne efekte na stopu privrednog rasta? Empirijski dokazi iz zemalja bivšeg komunistiĉkog bloka pokazuju da se odrţivi oporavak proizvodnje pojavljuje onda kada se inflacija spusti na relativno nizak nivo. Relativno niska, ali moţda znaĉajnije, stabilna inflacija je vaţan razlog u objašnjenju zašto realan BDP raste mnogo brţe poslednjih godina u ovim zemljama (CECs), ali još uvek pada u mnogim zemljama bivšeg Sovijetskog Saveza. U Poljskoj rast realnog BDP bio je medju najvećim u regionu, ali isto tako i stopa inflacije. Na drugoj strani, Slovaĉka je smanjila inflaciju na nivo najniţe stope u regionu (6% godišnje, sredina 1996 i 2,7% tokom 2005. god ([26]).), dok je BDP rastao po većim stopama. U MaĊarskoj, koja se dosta uspešno borila sa svojim problemom dvostrukog deficita, inflacija je bila najveća u regionu, uprkos najniţoj stopi rasta BDP. Niska inflacija je još uvek vaţan faktor stimulisanja dugoroĉnog privrednog rasta, ali relativno male razlike u inflacionim stopama medju zemljama su verovatno manje vaţne od razlika u brzini strukturnih reformi, veliĉini pada BDP u odnosu na prethodni period i inicijalnim uslovima prilikom zapoĉinjanja reforme (tj. veliĉina budţetskog i spoljnotrgovinskog deficita).

1.3. Finansijska nezavisnost

Finansijska nezavisnost podrazumeva: a) nezavisnost u pogledu budţeta centralne banke i b) zabranu direktnog kreditiranja javnog sektora. U pogledu finansijske nezavisnosti u praksi, centralne banke svih zemalja uspevale su da odole pritiscima. Prema zakonima većine zemalja, predvidjena je stroga zabrana


146

davanja direktnih kredita drţavi, a isto tako i spreĉavanje prekoraĉenja dozvoljenih limita u pogledu kupovine i prodaje drţavnih hartija na primarnom trţištu.

1.4. Personalna nezavisnost

Kao i kod razvijenih zemalja, tako i kod tranzicionih personalna nezavisnost se ogleda kroz ulogu, status i strukturu pojedinaca i organa koji su kreatori monetarne politike, na proceduru imenovanja, reimenovanja i smenjivanja, trajanje mandata, zahteve u pogledu profesionalne struĉnosti, pojedinim zabranama ili ograniĉenjima.

Tabela br. 1: Personalna nezavisnost centralnih banaka zemalja koje su uspešno obavile proces tranzicije

Zemlja Guverner Viceguverneri

Dužina mandata Imenovanje Dužina mandata

Imenovanje

MaĊarska 6 god. Predsednik drţave na predlog predsednika vlade

6 god. Predsednik drţave na predlog guvernera

Ĉeška 6 god. Predsednik drţave 6 god. Predsednik drţave

Poljska

6 god., s mogućnošću 2 uzastopna mandata

Parlament na predlog predsednika drţave

6 god. Predsednik drţave na predlog guvernera

Slovaĉka

6 god., s mogućnošću 2 uzastopna mandata

Predsednik republike na preporuku vlade i saglasnost Parlamenta

6 god.

Predsednik republike na preporuku vlade i saglasnost Parlamenta

Slovenija 6 god., sa mogućnošću reizbora

Parlament na predlog predsednika drţave

6 god. Parlament na predlog guvernera

Zvaniĉnici centralne banke u Ĉeškoj i Slovaĉkoj ne mogu biti ĉlanovi parlamenta, vlade ili na visokim pozicijama u bankama i preduzećima. U MaĊarskoj, oni ne mogu biti ĉlanovi neke partije, niti na funkciji u nekoj banci. U Poljskoj nema propisa u ovom pogledu.

Kredibilitet centralne banke nije rezultat, automatski, visokog stepena institucionalne nezavisnosti, već mora da se zadobije i brani kontinuirano u praksi, kroz funkcionisanje centralne banke i ostvarivanja objavljenih ciljeva. Ukoliko je, na primer, guverner centralne banke osoba visoke reputacije u javnosti, koja snaţno moţe da se odupre politiĉkim pritiscima, takva osoba, u praksi moţe da doprinese većem kredibilitetu centralne banke, nego što je on odreĊen institucionalnom nezavisnošću same centralne banke.

Kao mera stvarne nezavisnosti centralne banke, koristi se koeficijent obrta guvernera pri ĉemu veći koeficijent znaĉi manji stepen stvarne nezavisnosti centralne banke i obrnuto. U Ĉeškoj on je iznosio 0,23; u Madjarskoj 0,38; u


147

Poljskoj 0,49; u Slovaĉkoj 0,23 i u Sloveniji 0,17. Poredjenjem ovih koeficijenta sa istim veliĉinama koje se odnose na ministre finansija (u Madjarskoj, ovaj koeficijent iznosi 0,94; u Poljskoj, on iznosi 0,98) upućuje na zakljuĉak da su ove zemlje ipak i u praksi postigle znaĉajan stepen nezavisnosti svojih centralnih banaka. ([6])

Za ostvarivanje visokog stepena stvarne nezavisnosti bitan je i kvalitet odeljena centralne banke za istraţivanja i analize, kao i struĉnost savetnika samog guvernera, jer oni daju informacije guverneru koje mogu biti veoma vaţne u njegovim nastojanjima da odbrani poziciju i stavove centralne banke, ukoliko dodje do sukoba sa ministrom finansija.

2. REPUBLIKA ĈEŠKA Suštinski istorija Ĉeškog centralnog bankarstva poĉinje 1. januara 1993. godine. Bankarska kancelarija Ministarstva finansija funkcionisala je relativno dug period, od 1919. do 1925. god., kao Narodna banka Ĉekoslovaĉke (NBĈ). Kancelarija je bila deo Ministarstva finansija, gde je upravljanje bilo u nadleţnosti Upravnog odbora ĉiji su ĉlanovi postavljeni od strane Ministra finansija. Aktivnosti kancelarije okonĉane su 1926. godine, kada su se stekli uslovi za osnivanje centralne banke. Uĉešće Vlade u imovini Banke bilo je jedna trećina, mada je njena uloga bila znatno veća. Glavni monetarni instrumenti bili su politika kamatne stope i eskontna politika. Jedan od najvaţnijih razvojnih poteza bio je uvoĊenje pune liberalizacije monetarnog reţima 1929. godine.

Za vreme Drugog svetskog rata NBĈ je potpala pod kontrolu Nemaĉke okupacije. Posle oslobaĊanja, u periodu 1945. – 1948. god., aktivnosti Banke su obnovljene, ali u ograniĉenom obimu. Razvoj kako ekonomije tako i politike potpadao je pod Sovjetski uticaj. U bankarskom sektoru to je rezultiralo unifikaciji bankarskog sektora i centralne banke u jedinstvenu bankarsku bazu po ugledu na SSSR. Naime 1950. godine Osnovana je Ĉekoslovaĉka drţavna banka koja je objedinjavala karakteristike bivĉe Ĉekoslovaĉke nacionalne banke i komercijalnih banaka. Dvostepeni bankarski sistem vraćen je 1989. godine. Komercijalni poslovi dati su komercijalnim bankama, dajući mogućnost obavljanja i investicionih aktivnosti. Neke banke su se samo izdvojile iz bivšeg centralnog sistema, dok je osnovan i veliki broj novih domaćih i stranih banaka. Decembra 1990. godine u Ĉeškoj je bilo 23 banaka.

2.1. Institucijska nezavisnost

Fundamentalne politiĉke i društvene reforme izmeĊu ostalog dovele su do usvajanja Zakona o centralnoj banci. Prva radna verzija predloţena je 1990. godine, da bi uz odreĊene izmene i usaglašavanja februara 1992. godine Zakon bio i usvojen. Ovim Zakonom centralnoj banci data je kljuĉna uloga u tranziciji. Raspadom Ĉehoslovaĉke 1.1.1993. godine NBĈ postala je sukcesor bivše centralne banke. Novi zakon o centralnoj banci bio je posledica raspada


148

federacije. On nije predviĊao neke suštinske promene, s tim što je više potencirao politiĉku nezavisnost. Kao rezultat odreĊenih turbulencija u bankarskom sektoru, 1995. godine usvojeno je nekoliko amandmana i to iz oblasti supervizije bankarskog sektora i osiguranja depozita. Tokom 1999. godine paţnja je bila skoncentrisana na proces harmonizacije sa propisima EU. Prva verzija amandmana koji su se odnosili na Zakon o centralnoj banci znaĉajno su „slabili“ nezavisnost centralne banke. Posle dvogodišnje polemike u Parlamentu, maja 2002. godine usvojeni su amandmani koji su bili u potpunosti harmonizovani sa direktivama EU u oblasti nezavisnosti centralne banke.

Najviše upravljaĉko telo NBĈ je Bord banke, sastavljen od sedam ĉlanova: guvernera, dva vice guvernera i ĉetiri ĉlana kao izvršnih menadţera centralne banke. Organizacionu i prostornu strukturu centralne banke ĉine: centrale (hed), regionalne filijale i specijalno odreĊeni operacionalni delovi. U teţnji ka optimizaciji, broj delova je smanjen sa šesnaest na jedanaest i to:

- deo za statistiku i monetarnu politiku;

- deo za bankarsku regulaciju;

- deo za superviziju;

- deo za finansijska trţišta;

- deo za upravljanje rizikom;

- sistem za uplate i isplate;

- pet usluţnih sektora (generalni sekretarijat, sektor za ljudske resurse, budţet i knjigovodstvo, informacioni sistemi i administracija).


Već prvim Zakonom o centralnoj banci iz 1992. godine kljuĉna uloga u procesu tranzicije dodeljena je upravo NBĈ. Centralna banka je osnovana kao nezavisna institucija sa osnovnim ciljem obezbeĊenja monetarne stabilnosti. Pored ovog, Zakonom je predviĊeno da Banka obavlja superviziju komercijalnih banaka, kliring centra, obavlja emisiju banknota, rukovodi ponudom novca. 2.3. Finansijska nezavisnost

NBĈ je zabranjeno obezbeĊenje direktnih kredita Vladi. Ipak sve do 2001. godine centralna banka je dozvoljavala odobravanje kratkoroĉnih kredita za kupovinu drţavnih kratkoroĉnih hartija sa rokom otplate od tri meseca od dana kupovine. Ukupan iznos limitiran je na 5% prihoda drţavnog budţeta u odnosu na prethodnu godinu. Novim zakonom o centralnoj banci jasno je iskazana nemogućnost bilo kakvog finansiranja Republike ili njenih organa odnosno lokalne samouprave od strane centralne banke.


149


Svi ĉlanovi Borda NBĈ ukljuĉujući i guvernera i viceguvernere imenovani su od strane predsednika na period od šest godina. Ĉlanstvo u Bordu NBĈ iskljuĉuje mogućnost ĉlanstva u bilo kom drugom Vladinom telu ili upravnom, nadzornom ili inspekcijskom odboru banke ili preduzeća. TakoĊe ĉlanovima Borda NBĈ nije dozvoljeno istovremeno obavljanje profitabilnih aktivnosti (npr. predavaĉke ili istraţivaĉke)

Guverner nije ĉlan Vlade, ali on ili vice guverner koga on ovlasti moţe u ulozi savetnika prisustvovati sednicama Vlade. S duge strane Ministar finansija ili neki drugi ĉlan Vlade moţe takoĊe prisustvovati u svojstvu savetnika sednicama Borda NBĈ, gde ima pravo diskusije i davanja odreĊenih predloga, ali ne i pravo glasa prilikom odluĉivanja. Na ovaj naĉi teţilo se sinhronizovanom delovanju monetarne i fiskalne politike, ali u isto vreme se štitila nezavisnost centralne banke u procesu odluĉivanja

Tabela br. 2: Bade i Parkinov indeks nezavisnosti NBČ

Pitanje Rezultat

Da li je centralna banka poslednja istanca *

Više od pola ĉlanova Borda NBĈ je postavljeno nezavisno od Vlade *

Nema vladinih sluţbenika (sa ili bez prava glasa) u Bordu NBĈ *

Ukupan rezultat 4 (***)

Izvor: [19]

Tabela br. 3: Grilli, Masciandro i Tabellini indeks nezavisnosti NBČ

Indeks politiĉke nezavisnosti

Mogućnost direktnog kreditiranja nije automatska *

Mogućnost direktnog kreditiranja bazira se na trţišnoj kamatnoj stopi *

Mogućnost direktnog kreditiranja je povremena (privremena) *

Mogućnost direktnog kreditiranja je limitiranog iznosa *

Centralna banka ne participira na primarnom trţištu javnog duga

Diskontna stopa odreĊena je od strane centralne banke *

Bankarska supervizija nije poverena centralnoj banci

Bankarska supervizija nije poverena jedino centralnoj banci

Ukupan GMT indeks 5

Izvor: [19]


150

Tabela br. 4: Alesina i Grilli indeks nezavisnosti NBČ Indeks politiĉke nezavisnosti

Guverner nije postavljen od strane Vlade *

Mandat guvernera je duţi od ĉetiri godine *

Bord NBĈ nije postavljen od strane Vlade *

Bord NBĈ je postavljen na period duţi od pet godina *

Nema prinudnog uĉešća Vladinih predstavnika u Bordu NBĈ *

Nema pritisaka Vlade na predviĊenu monetarnu politiku *

Statutarni zahtevi centralne banke doprinose monetarnoj stabilnosti *

Otvoreni konflikti sa Vladom nisu mogući

Ukupan indeks politiĉke nezavisnosti 7

Mogućnosti direktnog kreditiranja - nisu automatske *

Mogućnosti direktnog kreditiranja – na trţišnoj kamatnoj stopi *

Mogućnosti direktnog kreditiranja – povremeno *

Mogućnosti direktnog kreditiranja – limitiranog iznosa *

Centralna banka ne participira na primarnom trţištu javnog duga

Diskontna stopa odreĊena od strane centralne banke *

Nema portfolio granica *

Nema kreditnog plafoniranja *

Ukupan indeks ekonomske nezavisnosti 7

Ukupan indeks 14

Izvor: [19]

Tabela br. 5: Indeks nezavisnosti NBČ prema Cukiermanu

Opis Ponder

1) Guverener 0.20

a) Šestogodišnji mandat 0.75

b) Postavljen po zakonu predviĊenoj proceduri 0.50

c) Postoji mogućnost opoziva, ali bez politiĉkog rukovoĊenja 0.83

d) Zakonom mu je zabranjen rad u drugim Vladinim sluţbama 1.00

2) Formulisanje politike 0.15

a) NBĈ formuliše monetarnu politiku 1.00

b) NBĈ predstavlja poslednju istancu u rešavanju svih pitanja predviĊenih zakonom

1.00

c) NBĈ organizuje i izvršava novĉana izvršenja iz drţavnog budţeta preko komercijalnih i drugih banaka

0.50

3) Ciljevi Centralne banke 0.15

a) Glavni zadatak je odrţati stabilnost domaće valute, kroz osiguranje stabilnosti bankarskog sistema

0.60

4) Limitiranje pozajmica


151

a) Unapred zabranjeno za Vladu 0.15 1.00

b)ObezbeĊenje pozajmica dopušteno je sa limitom od 5% vladinih prihoda

0.10 0.67

c) Uslovi pozajmljivanja od NBĈ dati su u Zakonu 0.10 0.67

d) Jedino kao potencijalni pozajmljivaĉ od strane centralne banke moţe se pojaviti vlada

0.05 1.00

e) Limiti za pozajmljivanje od strane NBĈ raĉunaju se kao deo vladinih prihoda

0.025 0.33

f) Dospelost pozajmica NBĈ limitirana je na tri meseca 0.025 1.00

g) Kamatne stope na pozajmice nisu spomenute 0.025 0.25

h) NBĈ moţe kupovati i prodavati blagajniĉke zapise na primarnom trţištu

0.025 0.00

Indeks zakonske nezavisnosti NBĈ 0.768

Izvor: [19] i [27]

Ovaj rezultat govori o visokom nivou nezavisnosti centralne banke Ĉeške. MeĊutim, pitanje je da li je visok nivo zakonske nezavisnosti podudaran sa nivoom suštinske nezavisnosti. Mnogi dele mišljenje da mnoge tranzicione zemlje imaju visok nivo „proklamovane „ nezavisnosti, a da je u praksi taj nivo dosta ograniĉen.

Tabela 6: Osnovni makroekonomski pokazatelji za period 2000 - 2007

Pokazatelji / Godina 1998 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Stope rasta realnog GDP-a -0,8 2,5 1,9 3,6 4,6 6,5 6,4 5,5

Inflacija (cene na malo u %, promene krajem godine)

10,6 4,7 1,8 0,2 2,8 1,9 2,5 2,7

Izvor: [26] Stavljajući u odnos nivo nezavisnosti NBĈ sa stopom rasta GDPa i stopom inflacije uoĉavamo pozitivnu korelaciju izmeĊu koeficijenta nezavisnosti NBĈ i stope rasta GDPa i negativnu korelaciju koeficijenta nezavisnosti sa stopom inflacije. Odnosno, viši nivo nezavisnosti centralne banke korespondira sa višim nivoom GDPa, dok viši koeficijent nezavisnosti CPĈ korespondira sa niţim nivoom inflacije.


152

3. POLJSKA Kao rezultat nove politike promovisane 1990. godine, sistem automatskog (direktnog) finansiranja je napušten. Politika centralne banke fundamentalno je promenjena usvajanjem amandmana na Zakon o bankama i na Zakon o Centralnoj banci. 3.1. Institucijska nezavisnost

Poslednja godina u kojoj su se osećale osnove bivšeg Poljskog centralnog bankarstva je 1997. Nov Zakon koji je izglasan avgusta 1997. godine radikalno je promenio organizaciju centralne banke i uveo je dva nova tela odgovorna za formulaciju monetarne politike, odnosno bankarsku superviziju. Zahvaljujući ovom zakonu centralna banka Poljske postala je centralna banka drţave. Ona ima status pravnog subjekta, iako nigde nije registrovana kao drţavno vlasništvo. Po ovom Zakonu kljuĉna tela Narodne banke Poljske (NBP) su:

Guverner NBP,

Monetarni odbor,

Bord direktora NBP.

Narodna banka Poljske (NBP) sastoji se od glavne kancelarije u Varšavi i trinaest regionalnih filijala.

Ĉlanom 227. Ustava predviĊeno je da:

1. „Centralna banka Poljske je Nacionalna banka Poljske. Ona ima ekskluzivno pravo emisije i odrţavanja novĉane mase i voĊenje monetarne politike. NBP je odgovorna za nivo novĉane mase Poljske;

2. Organi NBP su: Guverner, Odbor za monetarnu politiku i Bord;

3. Guverner NBP je postavljen od strane Skupštine, na predlog predsednika, na šest godina;

4. Guverner ne moţe biti ĉlan politiĉkih partija ili privrednih komora, ili uzimati uĉešće u javnim aktivnostima koje nisu dostojne tom poloţaju;

5. Monetarni odbor sastoji se od Guvernera kao predsedavajućeg i predstavnika sa adekvatnim znanjem iz oblasti finansija postavljenih za period od šest godina u podjednakom broju od strane Parlamenta, Predsednika i Senata;

6. Monetarni odbor odreĊuje godišnje fondove za monetarnu politiku i podnosi izveštaj radi informisanja Skupštini, uz istovremeno podnošenje Savetu ministara kako bi isti bili obuhvaćeni budţetom. Monetarni odbor u okviru pet meseci nakon okonĉanja budţetske godine, podnosi izveštaj Skupštini o ostvarenim fondovima monetarne politike;

7. Organizacija i pravila funkcionisanja NBP, kao i detaljna pravila o imenovanju i opozivu njenih organa, definisana su posebnim Zakonom.“


153

Bankarska supervizija se sprovodi preko Generalnog inspektorata koji je u okviru NBP i pomoću trinaest delova za superviziju u okviru filijala NBP. Uprkos organizacionoj vezi Generalnog inspektorata sa centralnom bankom, superviziona politika formulisana je od strane specijalne Komisije za bankarsku superviziju, ĉiji status je specifiĉan. Komisija je organizacioni deo centralne banke, ali je funkcionalno nezavisna.

Svake godine program monetarne politike se usvaja od strane Parlamenta, zajedno sa pretpostavkama koje se odnose na osnovne makroekonomske varijable, kao što su BDP i stopa inflacije. Oni se koriste kako bi se konstruisao drţavni budţet za sledeću godinu. Iako postojeća reforma nije toliko fundamentalna kao što je bila na poĉetku procesa tranzicije (u 1990. god.), NBP je aktivna u rekonstrukciji privrednog sistema. Poljska privreda se karakteriše brzim rastom BDP-a. Ovaj rast je otpoĉeo sa veoma niskog nivoa, nakon mnogo godina stagnacije i duboke krize, kojima je sledila šok terapija u 1990. U ovoj situaciji, NBP je morala mnogo šire da obuhvati uslove u privredi i nije se mogla koncentrisati samo na borbu protiv inflacije, ne obazirući se na društvene i ekonomske troškove. S toga, njihova monetarna politika nije bila bazirana na realizovanju definisanih striktnih targeta. Za ilustraciju filozofije koju je NBP sledila korisno je analizirati ono što se dogodilo u 1995. U decembru 1994. Parlament je definisao dva osnovna targeta monetarne politike za 1995: prvi, smanjenje inflacije na kraju godine na 17% i drugi, rast realnog BDP-a od 5%. U praksi, oba ova cilja nisu ostvarena (premašena su) - inflacija je bila 21,6%, a rast BDP-a je bio 7%. Ovo se moţe objasniti time da mnoge okolnosti nisu bile poznate u vreme kada su se ciljevi definisali. NBP je objavljivala ciljeve u godišnjem Monetarnom Programu, kao šire namere, a ne kao striktini cilj. Ovo se posebno odnosi na uslove u 1995. kada je veliki suficit tekućeg raĉuna bio rezultat trţišnog povećanja deviznih rezervi.


Kao glavni ekonomski cilj postavljena je cenovna stabilnost. Definisana je lista detaljnih odgovornosti kao što je: upravljanje deviznim rezervama, rukovoĊenje deviznim operacijama, regulisanje likvidnosti kod banaka i mogućnosti refinansiranja, postavljanje neophodnih uslova za razvoj bankarskog sistema i sl ([28]).

Od 1990. god. glavni cilj NBP je kontrola novĉane ponude. Anti - inflaciona politika bazirana je na dve osnove:

-obezbeĊenje od strane centralne banke pozitivne realne kamatne stope i

- unapred objavljen kurs zolte prema dolaru.

Pozitivna realna kamatna stopa trebala je da obezbedi štednju u domaćoj valuti, dok je fiksiranje deviznog kursa namenjeno stabilizaciji inflacije.

Stabilizacioni program najavljen 1990. godine ciljao je na restrikciju rasta kredita. U januaru 1990. godine NBP povećala je meseĉne diskontne stope sa 10% na 36%. Ostale mere su takoĊe išle ka pooštravanju monetarne politike, obavezne


154

rezerve su povećane, a preko blagajniĉkih zapisa afirmisano je i otvoreno trţište. Poljska je u 1990. god. uvela monetarni i fiskalni program u cilju zaustavljanja hiperiflacije i liberalizovanja privrede. Ovim je zapoĉeo proces kreiranja trţišne privrede u Poljskoj.Glavno monetarno sidro je bio fiksan nominalan devizni kurs (1990. - 1991. god.). Stopa devalvacije zlote je bila manja od preovlaĊujuće stope inflacije. Osnovni cilj monetarne politike NBP, formulisan Zakonom (Zakon o Narodnoj Banci Poljske) je jaĉanje vrednosti domaće valute. Ovo podrazumeva cenovnu stabilnost. TakĊe su usvojeni i intermedijarni monetarni ciljevi, kao što je rast šireg novĉanog agregata (ponude novca) - M2, a za 1996. god. takodje i rast rezervi (M0). Generalno gledano, NBP se uglavnom oslanjala na trţišne instrumente kada je htela da utiĉe na likvidnost komercijalnih banaka. Dokaz za ovo je i ĉinjenica da su operacije na otvorenom trţištu umnogome prevazišle obim kreditiranja centralne banke prema bankama (u raznim oblicima refinansirajućih aranţmana). U isto vreme, operacije refinansiranja centralne banke imaju minornu ulogu u ukupnom finansiranju komercijalnih banaka, zbog toga što udeo obaveza (pasive) centralne banke u ukupnim obavezama (pasivi) komercijalnih banaka opada sa 37% u 1989. god. na 7,9% u 1994. god. Ovo znaĉi da centralno alociranje investicionih sredstava ne utiĉe u velikoj meri na portfolio odluke komercijalnih banaka. Povoljno kreditiranje od strane centralne banke daje konkurentsku prednost bankama koje ova sredstva dobijaju, nad bankama koje ne dobijaju niskokamatonosna sredstva iz operacija refinansiranja centralne banke.

Suprotno oĉekivanju, kreditna ekspanzija je napredovala, tako da je u oktobru 1990. godine centralna banka uvela kreditno plafoniranje. Iskustva iz 1990. godine govore da ovakav naĉin kontrole novĉane mase nije bio efikasan. Kao razlog navode se:

- preko noći se ne moţe promeniti ono što je godinama stvarano, mnoge navike su i dalje zadrţane. Drţavne firme su se javljale sa traţnjom za novim kreditima, bez obzira na visoke kamatne stope, a banke su relativno po automatizmu odobravale kredite bez obzira na kreditni rejting klijenata,

- spoljna trgovina, tj. pozitivan bilans tekućih plaćanja, izvoz je iznosio 15,1 milijardi dolara, a uvoz 10,2 milijarde dolara. TakoĊe devizne rezerve povećane su za 4,5 milijardi dolara.

Tokom 1993. godine uoĉeno je da kreditno plafoniranje nije više neophodno. Zaokret centralne banke u sprovoĊenju monetarne politike uĉinjen je u pravcu sve veće uloge operacija na otvorenom trţištu preko sve većeg uĉešća blagajniĉkih zapisa u odnosu na politiku diskontne stope. U periodu 1994. – 1995. godine NBP je akcenat prebacila sa politike na kontrolu kamatnih stopa, gde se kao razlog navodi sve manja osetljivost banaka na eskontnu stopu. Tokom 1995. -1997. godine dogodio se kreditni bum. U pomenutom periodu krediti namenjeni privrednom rastu povećani su za 37%, a krediti domaćinstvima za 107,80%. Na rast kreditnog volumena znaĉajno je uticao pad nominalnih kamatnih stopa ĉak i realnih u proseku 12 %- 15%. Kreditni bum doveo je do ubrzanja privrednog rasta. U 1996. godini zabeleţen je rast BDP-a od 6,1%,


155

odnosno 6,9% u 1997. godini. U isto vreme znaĉajno je porastao deficit tekućih plaćanja od 1% BDP na 3,1% BDP-a 1997. godine. U isto vreme stopa štednje smanjena je sa 13,5% BDP u 1995. godini na 10,5% u 1996. godini. S toga u drugoj polovini 1997. godine NBP je povećala eskontnu stopu sa 2% na 2,5%, te stoga izazvala i rast troškova obavezne rezerve. NBP je 1999. godine dozvolila da se zolta kreće unutar šireg raspona +-15%. Ovo je vaţan cilj, jer omogućava trţištu da slobodno odredi nivo zlote, kao bitnog uslova za ulaz u zonu EURO. Od aprila 2000. godine devizni kurs odreĊen je kao plivajući, bez ikakvih restrikcija. NBP nema obavezu da interveniše na deviznom trţištu, ali ima pravo reagovanja u cilju dostizanja inflatornog cilja. U oceni uspešnosti monetarne politike u smanjenju inflacije, treba imati na umu da je inflacija u biti Poljskog društva već dvadeset godina. Stoga tranziciona politika se suoĉavala sa velikim inflatornim oĉekivanjima kao nasledstvo prethodnog reţima.

3.3. Finansijska nezavisnost

Prema Zakonu o NBP, predvidjena je stroga zabrana davanja direktnih kredita drţavi, a isto tako i spreĉavanje prekoraĉenja dozvoljenih limita u pogledu kupovine i prodaje drţavnih hartija na primarnom trţištu.


Prema Zakonu o NBP aktivnosti upravljanja u centralnoj banci delegirana je guverneru, koji je postavljen od strane Skupštine na predlog predsednika na period od šest godina. Pravo opoziva takoĊe pripada Skupštini. Ista osoba ne moţe rukovoditi centralnom bankom duţe od dva uzastopna mandata (dvanaest godina). Guverner moze biti opozvan pre okonĉanja svog mandata u sluĉaju da sam podnese ostavku, zbog nesposobnosti za rad u periodu duţem od tri meseca, kao i zbog kršenja konvencija vezanih za kriviĉna dela. Kolektivni organ kao podrška guverneru sastoji se od guvernera, dva vice guvernera i šest ĉlanova. Vice guverneri i ĉlanovi postavljaju se i opozivaju od strane predsednika na predlog guvernera. Novim zakonom pozicija guvernera je rasterećena, jer mnoge od duţnosti guvernera su transferisane na nove organe koji su odgovorni za monetarnu politiku, odnosno bankarsku superviziju. Guverner je meĊutim i dalje na vaţnim pozicijama, jer je i dalje predsedavajući Borda NBP, Komisije za bankarsku superviziju, Monetarnog odbora, a takoĊe i predstavnik centralne banke koji istupa u javnost. Odluke o internom finansiranju, kao i ocena performansi Borda u sprovoĊenju monetarne politike takoĊe je preneta na Monetarni odbor. Guverner moţe uĉestvovati na sednicama Skupštine i Veću ministara.


156

Tabela br. 7: Bade i Parkinov indeks nezavisnosti NBP Pitanje 1997 2007

Da li je NBP poslednja istanca * *

Nema vladinih sluţbenika (sa ili bez prava glasa) u Bordu NBP * *

Više od pola ĉlanova Borda NBP je postavljeno nezavisno od Vlade

* *

Ukupan rezultat 4 (***) 4 (***)

Izvor: [19]

Tabela br. 8: Cukiermanov indeks nezavisnosti NBP

Opis Ponder 1997 2007

1) Guverener 0.20

a) Šestogodišnji mandat 0.75 0.75

b) Postavljen zakonskim putem 0.50 0.50

c) Postoji mogućnost opoziva, ali bez politiĉkog rukovoĊenja 0.83 0.83

d) Zakonom mu je zabranjen rad u drugim Vladinim sluţbama 1.00 1.00

2) Formulisanje politike 0.15

a) NBP formuliše monetarnu politiku (0.25) 0.75 1.00

b) Skupština ima presudnu ulogu u sluĉaju da se konflikt odnosi na monetarnu politiku

(0.50) 0.40 1.00

c) NBP daje mišljenje na preliminarnu verziju Zakona o budţetu

(0.25) 1.00 1.00

3) Ciljevi NBP 0.15

a) Glavni zadatak je odrţati stabilnost domaće valute i cena, kroz osiguranje stabilnosti bankarskog sistema

0.60 1.00

4) Limitiranje pozajmica vladi

a) "Keš" pozajmice su zabranjene 0.15 1.00 1.00

b) pozajmljivanje za obezbeĊenje je ograniĉeno (preko ukupne sume koja je precizirana Zakonom o budţetu ili najviše 2% od vladinih izdataka

0.10 0.67 1.00

c) Uslovi (period otplate, kamatna stopa, iznos) pozajmljivanja od NBP su odreĊeni Zakonom o budţetu, a NBP moţe diskutovati samo o tehniĉkim detaljima

0.10 0.67 1.00

d) Samo vlada se moţe pojaviti kao zajmoprimac od NBP 0.05 1.00 1.00

e) Maksimalni iznos pozajmica od NBP dat je kao sumarni iznos

(0.025) 1.00 1.00


157

f) Otplata kredita - do jedne godine (0.025) 1.00 1.00

g) Kamatna stopa na pozajmice odreĊena je trţišnom kamatnom stopom

(0.025) 0.75 1.00

h) NBP kupuje i prodaje blagajniĉke zapise na primarnom trţištu

(0.025) 0.00 1.00

Indeks zakonske nezavisnosti NBP 0,75 0,95

Izvor: [19] i [28]

Napomena: Od početka 1999. godine svaka mogućnost kreditiranja od strane centralne banke je zabranjena, što za rezultat daje irelevantnost prva četiri pitanja za ekonomsku

nezavisnost

Tabela br. 9: Alesina i Grilli indeks nezavisnosti NBP

Indeks politiĉke nezavisnosti

Guverner nije postavljen od strane Vlade * * *

Guverner je postavljen na period duţi od 5 godina * * *

Ceo Bord NBP nije postavljen od strane Vlade * * *

Bord NBP je postavljen na period duţi od pet godina * *

Nema prinudnog uĉešća Vladinih predstavnika u Bordu NBP * * *

Nema pritisaka Vlade na predviĊenu monetarnu politiku * * *

Zakonski zahtevi centralnoj banci da doprinose monetarnoj stabilnosti postavljeni su kao ciljevi

* *

Zakonskim putem pojaĉati poziciju centralne banke u sluĉaju konflikta sa vladom

* *

Ukupan indeks politiĉke nezavisnosti 5 8 8

Indeks ekonomske nezavisnosti

Mogućnosti direktnog kreditiranja - nisu automatske * * *

Mogućnosti direktnog kreditiranja – na trţišnoj kamatnoj stopi * * *

Mogućnosti direktnog kreditiranja – povremeno * * *

Mogućnosti direktnog kreditiranja – limitiranog iznosa * * *

Centralna banka ne participira na primarnom trţištu javnog duga *

Diskontna stopa odreĊena od strane centralne banke * * *

Bankarska supervizija nije poverena centralnoj banci (**) ili ne jedino centralnoj banci (*)

* *

Ukupan indeks ekonomske nezavisnosti 4 6 7

Ukupan indeks 9 14 15

Izvor: [19] i [25]


158

Svi prethodno navedeni testovi govore da se tokom vremena nezavisnost Centranle banke Poljske konstantno povećavala. Uspostavljenjem korelativnih odnosa izmeĊu koeficijenta nezavisnosti Centralne banke Poljske i stope rasta GDP-a i stope inflacije zakljuĉujemo da izmeĊu koeficijenta nezavisnosti CBP i stope rasta GD-Pa postoji pozitivna korelacija, dok izmedju koeficijenta nezavisnosti BDP-a i stope inflacije postoji negativna korelacija. Odnosno sa povećanjem koeficijenta nezavisnosti NBP povećavala se stpoa rasta GDPa, dok stopa inflacije beleţila pad.

Tabela 10: osnovni makroekonomski pokazatelji za period 2000 - 2007

Godina 1998 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Stope rasta realnog GDP-a 11,8 5,5 1,9 0,8 3,5 2,1 1,0 2,4

Inflacija (cene na malo u %, promene krajem godine)

5,0 1,2 1,4 3,9 5,3 3,6 6,1 6,5

Izvor: [26]

4. ZAKLJUĈAK Iskustvo Ĉeške i Poljske koje su uspešno obavile proces tranzicije govori nam da što je centralna banka bila nezavisnija to su i rezultati tranzicije bili uspešniji. Iskustva ovih zemalja pokazuju da je izvršna vlast ĉesto bila zainteresovana da mere njene politike budu široko prihvaćene, naroĉito u periodu pred izbore, kada je vršila pritisak na centralnu banku da vodi ekspanzivnu monetarnu politiku, da monetizuje javni dug, da odobri odredjeni iznos kredita na osnovu planiranih budţetskih prihoda, da otkupi obveznice drţave pod najpovoljnijim uslovima i sl. Zbog toga, nezavisnost centralne banke u ovim zemljama u ovom periodu, periodu tranzicije, je bila od posebnog znaĉaja, jer se postavljala kao brana mnogim populistiĉkim merama koje su bile kratkotrajnog dejstva, a koje na dugoroĉni period su mogle predstavljati opasnost po makroekonomsku stabilnost.

Na primeru Ĉeške i Poljske, stavljajući u korelativni odnos nivo nezavisnosti centralne banke sa pojedinim makroekonomskim pokazateljima zakljuĉilo se da:

veći nivo nezavisnosti centralne banke ovih zemalja korespondira sa višim stopama GDP-a i

veći nivo nezavisnosti centralne banke je u negativnoj korelaciji sa stopom inflacije, tj. viši nivo nezavisnosti centralne banke korespondira sa niţim nivoom inflacije.

Osim toga, zapaţamo da se tokom vremena nezavisnost njihovih centarlnih banaka konstantno povećavala. Sa povećavanjem njihove nezavisnosti dolazilo je i do poboljšanja njihove makroekonomske situacije.

Za razliku od trţišno razvijenih zemalja, kod zemalja u tranziciji javlja se problem i razlika u tzv proklamovanoj i stvarnoj nezavisnosti centralne banke. Talas usaglašavanja zakonodavstva zemalja u tranziciji sa zakonodavstvom EU


159

dovelo je da se mnogi zakoni usvoje i da proklamovano budu usaglašeni sa zapadnoevropskim, ali problem se javljao u implementaciji. Dešavalo se da su mnoge odredbe zakona ostajale samo mrtvo slovo na papiru, jer nisu inplementirane, najĉešće kao rezultat nepostojanja adekvatnih institucija za njihovo sprovoĊenje. Upravo zato i koeficijenti nezavisnosti kod ovih centralnih banaka do kojih se dolazi ocenom pre svega odredbi zakona o centralnoj banci, ĉesto nisu pravo merilo stvarnog nivoa nezavisnosti centralnih banaka ovih zemalja. Stoga i linije korelacije uspostavljene izmeĊu ovik koeficijenata i makroekonomskih pokazatelja kod zemalja u tranziciji znatno su manje izraţene i dosledne u odnosu na isti korelativni odnos kod visoko razvijenih zemlja.

S obzirom da je Srbija zemlja u „zakasneloj tranziciji“ iskustva zemalja koje su uspešno obavile proces tranzicje, dobra su osnova za usvajanje svih pozitivnih rešenja i izbegavanje problema na koje su ove zemlje nailazile. Pre svega potrebno je usaglasiti naš zakon po svim osnovama posmatrane nezavisnosti: institucijske, funkcijske, finansijske i personalne nezavisnosti. MeĊutima, kao i kod drugih tranzicionih zemalja najbitnija stavka je uspostavljanje suštinske nezavisnosti, tj. implementiranje zakonskih odredbi formiranjem svih pratećih institucija.

LITERATURA

1. Alesina, A. and Summers, L.H. (1993), Central Bank Independence and Macroeconomic Performance: Some Comparative Evidence, jurnal of Money,

Credit and Banking 25.

2. Bank for International Settlements, (2004), Central Bank Services to Government, www.bis.org.

3. Bechter, D. M (1976), Money and Inflation, in T. M. Havrilasky, I. I. Boounam, editors: "Current Issues in Monetary Theory and Policy", Heights, Arlington, str 24

4. Bruno, F. (1995), Central Bank Independence in the European Union, Bocconi University, Milano., str. 54

5. Bofinger, P. (1994), A Classisal Explanation of the Output Decline in Central and Eastern Europe, in: Siebert, Horst (ed.), Overcoming the Transformation Crisis, Tubing.

6. Cukierman, A. (1992), Central Bank Strategy, Credibility and Independence: Theory and Evidence, Cambridge Mass, MIT Press,

7. Cukierman, A., Miler, P.G, Neyapti, B. (2002), Central Bank Reform Liberalization and Inflation in Tranzition Economies – An International Perspektive, Jurnal of Monetary Economics.

8. Cukierman, A. (1996), The Economics of Central Banking, Discussion Paper Central for Economic Research.

9. Cukierman, A. (1994), Central Bank Independence and Monetary Control, The Economic Journal 104.

http://www.bis.org/


160

10. Cukierman, A., Webb, S. B. and Neyapti, B.(1992), Measuring the Independence of Central Banks and its Effects on Policy Outcomes, The World Bank Economic Review.

11. De Sousa A.B. Pedro (2001), „Independent and Accountable Central Banks and the European Central Bank“, European Integration online papers, No.9, http://eiop.or.at.

12. Dvorsky, S. (2004), Central bank Independence in Southeastern Europe with View to Future EU Accession, Focus 2/04, www.ceec.oenb.at .

13. Dvorsky, S. (2000), Measurement Central Bank Independence in Selected Transition Countries, Focus on Transition 2/2000.

14. Fabris, N. (2006), Centralno bankarstvo u teoriji i praksi, Centralna banka Crne

Gore, Podgorica.

15. Freytag, A. (2003), Central Bank Independence in Central and Eastern Europe od the eve of EU – enlargement, Occasino Paper No. 4, Institut of Economic Research, Ljubljana.

16. Fischer, A. (1996), Central Bank Independence and Sacrifice Ratios, in Open Economic Review 7, january, str 5-18

17. Funke, N. (1993), Timing and Sequencing of Reforms: Compenting Views, Kiel Working Paper, No. 552, str 23

18. Grilli, V., Masciandro, D. and Tabellini, G. (1991), Political and Monetary Institutions and Public Financial Policies in Industrialized Countries, Economic Policy 13.

19. Healey, N. and Harrison, B, (2004), Central Banking in Eastern Europe, str 99

20. Long, M., Sagari S. B. (1993), Financial Reform in the European Economics in Transition, in P. Marer (ed.), The Transition to a Market Economy, Vol.11, OECD, Paris, str. 12

21. Milosavljević, M., (2008), Nezavisnost Narodne banke Srbije, Industrija, Ekonomski institut, Beograd, 1/2009

22. Roth, J.P (2004), Monetary independence and monetary stability – two sides of the same coin, BIS Review.

23. Siklos, P. (2002), The Changing Face of Central Banking, Cambridge University Press.

24. Sundarian, V. (1992), Central Bank Reform in Formerly Planned Economics, in "Finance Development".

25. Šević, Ţ. (1996), Financial and Banking Reform in a Transitional Economy: Some Conceptual Issues, YASF Occasional Papers, No. 2, SYLFF - YASF, Tokyo - Belgrade, str 37

26. Transition Report 2006.

27. Transition Report 2007.

28. Zakon o Narodnoj banci Ĉeške, www.cnb.cz.

29. Zakon o Narodnoj banci Poljske, www.nbp.pl.

http://www.ceec.oenb.at/

http://www.cnb.cz/

http://www.nbp.pl/

Documents

Nezavisnost centralne banke u procesu tranzicije sluĉaj ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2009/0350-03730903141M.… · na kojima poĉiva centralno bankarstvo razvijenih