Nindja 002 - Vejd Barker - Planina straha (Panoramiks & emeri)(5.8 MB).pdf

8/9/2019 Nindja 002 - Vejd Barker - Planina straha (Panoramiks & emeri)(5.8 MB).pdf

1/99

u m m m

BROJ 2CENA 40 DINARA

!\ \

V

Vv. j \

PLANINA STRAHA


2/99


3/99

Vejd Barker

PLANINA STRAHA

\

NINJ.FI


4/99

Vejd BurkcrP L A N I N A S T R A H A

PrcvodHrnnkn Kostie-Jurišić

LcklorKuilovinka Ristanović

RecenzijaSlobodan Lukić

KorekturaFotoslog Dečje novine

Copyright© 1981 by Warner Books, Inc. All rights reserved.

This edition published by arrangement with Warner Books, Inc.« Now York.

PONY WEST - BORILAČKE VEŠTINE 2 - JU L 1983. GODINE - CENA 40DINARA. Izdaje NIRO Dečj^e novine, 32300 Ciornji Mi Ići novac, Tihomira Ma-tijevića 4, Glavni i odgovorni urednik Mirjana Slcrijcvski. Izdavački savet: Milica Bogojević (predsednik), Mileta Obradović, Vcra Smrckić. Dragan Simić,Milisav llić, Miodrag Vučićević, Miljana Tomić, Nada, Mijatović, Nikola Mas-lovara, Ljiljana Milovanović, Ljiljana Špajaković, Petar Jcrković. Telefoni (032)71 1»549 uredništvo, 7 1I -07 3 i 7 14-250 prodaja. I eleks 1373 I . Siam pa »Glas«,Beograd.


5/99

V E JD B A R K E R :

PLANINA STRAHAi

GLAVA PRVA

Zamenik šerifa zavuče ruku podnjenu košulju u istom trenutku,kada je uperio revolver u njenolice. Rozalind Koul se ukruti i hte-dc da se odmakne, ali oseti kakonjegovi žuljeviti i grubi prsti jačesležu njenu dojku. Koristeći se nje

nim grudima čovekje privuče bližeprozoru automobila i svom revolveru. Njeno prelepo crno lice jebilo obasjano mesečinom koja sepojavljivala iza planine koja se uzdi/ii I a sa desne strane,

- Ha, vidi šta ovde imamo - reče/umenik šerifa ne ispuštajući njenulovu dojku i držeći revolver uperenu njen mali nos. - Crnja, pa voziprebrzo.

Rozalind Koul nije dozvolila sebida se uplaši. Svim silama se trudilada savlada histeriju. Jedino što joj jeostalo bio je ponos. Da se oslobodi,a da ne nanese povredu svojim grudima, nije mogla. Nije znala da li biuspela da upali motor svog »Katla-sa« i odmakne dovoljno daleko prenego što bi zamenik šerifa upotrebio

svoj veliki revolver. Nije bilo načinada procem policajčev karakter, po--što se od njega videia samo krupnasilueta u noći.

Rozalind skrete pogled na desno,pokušavajući da se pribere, dok jepolicajac pritiskao i gnječio njenegrudi. Olivija Drejk se potpuno priljubila uz zaključana vrata suvoza

ča, očiju razrogačenih od šoka. Oli-viji se od samog početka nije đopa-


6/99

4

dala ideja da se same voze, ćele noćudo mesta gde će snimali.

- Zar ne bismo mogle da uzmemo

kola sa vozačem, ili da idemo vozom - bunila se tamnoputa osamnaestogodišnja menekenka piv polaska. - Znaš i sama šta pričaju osporednim putevima na Jugu,

Rozalind, poznata modna urednica, verovala je u pokret za oslohođenje žene kao i u crnački pokret

-Ma, hajde, Olivija - nestrpljivo je smirivala devojku. - Ciledaš isu više mnogo kriminalističkih filmova.Ako hoćemo da završimo film »Novi Jug«, moramo da stignemo uRičmond sutra ujutro. Nego, želiš liti da budeš na snimanju, ili ne?

Olivija je nerado pošla sa svojomšeficom, dok su snimatelj i ostalimanekeni krenuli kombijem kompanije za koju su snimali. I tako suRozalind i Olivija bile samo najednom sporednom putu, u potrazi zanekim motelom, kada su ih zaustavila crvena i plava svetla patrolnihkola. Starija žena nije mogla da na-tera sebe da izigrava uplašenu nevi

nu ženu, niti poslušnog crnju predtupavim policajcem.- Mogu li vam pomoći na neki

način? - upita Rozalind, grubljenego što je nameravala. - Ili više volite da pipkate?

Policajčeva ruka pusti njenu do jku i trže se kao oparena.,Ali, širokacev sjajnog revolvera se nije ni po-menla. Rozalind nije skidala pogledsa policajčevog lica, koje nije moglada vidi.

l,on\ I I c s / Horikičke veštine 2

Imale Ii neki dokument za iden-l ilik.it 111 r ’ upil.it) je, otegnutim govorom.

hvlposlavliam daje u ovakvojsituaciji uobičajeno tražiti vozačkudozvolu piimeli Rozalind.

Počela je tla se oseća malo sigur-ni|om Kudilo se samo o jednom tu-pavom, prepotentnom, sitnom paj-kanu koji se konsti svojim položa

jem da se malo zabavi. U najboljem

slučaju, snnriće ga sa nekoliko dolara. li najgorem, moraćeda mu se, nakratko pridruži u obližnjem šumarku. To je uspevalo u svakom sluča

ju. Neće morati da uradi ništa štodosad već nije čula.

Videla je kako policajac klimaglavom.

- Dajte mi dozvolu - tražio je.

Rozalind pruži ruke da uzme taš-nu i usput proveri svoju odeću. Njentamni kostim se nije pogužvao odpolicajčevog grubog pregleda, a belasvilena bluza je još uvek bila otkopčana do mesta dokle je uvek zakopčavala svoje bluze, da bi na diskretan način otkrila svoje primamljive

grudi. Zgrabila je tašnu i pogledalaOliviju koja se, preplašena, skupilana svom sedištu. Rozalind primetidaje devojčino okruglo lice obliveno znojem.

- Ne sekriaj se, dušo - tešila ju je,prinoseći tašnu sebi.

Pre nego što je uspela da otvoritašnu, policajac pruži ruku i otrže

j o j tašnu.-Hej! - uzviknu Rozalind, izne

nađena.


7/99

Fon \ I i est - Borilačke vest ine 2 5

-Umukni! - zagrme policajac.Pomerio ie nišan svog revolvera

sa njenog lica, ali gaje i dalje držao

uperenog dok je istresao sadržajnjene torbice na haubi automobila

- Roz, oni ne mogu ... - reče-Ćuti, dušo - promrmlja Roza-

lind kroz stisnute zube. - Mogu.Policajac gurnu u stranu razno

razne stvarčice iz tašne i nađe Roza-lindin novčanik. Otvorio je pregradu gđe se nalazio novac i zviznuo.

- Sto trideset i pet dolara - reče,kada je prebrojao novac, presavionovčanice i strpao ih u svoj džep.

Kada mu se ruka ponovo pojavila, u njoj je bila baterijska lampa.Policajac uperi snop svetlosti napregradu u novčaniku gde se nalazi

la vozačka dozvola. Tada ponovopriđe prozoru, u jednoj ruci držećinovčanik i batenjsku lampu, a udrugoj revolver.

- Ruke napred, da mogu da ih vidim - naredio je, i obe žene ga poslušaše, ne želeći da ga nerviraju. - Tisi Rozalind Koul? - upitao je voza-

fil>- Tako je - strpljivo odgovori

Jcna. - A vi ste .. , ?- Ovde ja postavljam pitanja-ob

recnu se policajac. - Ovde ne piše,Kile radiš,

-Ja sam slobodan umetnik - odgovori Rozalind, ali joj se nije dopa

dao pravac u kojem je razgovorskretao. - U ovom trenutku me fotografi manekeni nestrpljivo očeku-lii

- Nisi odgovorila na moje pitanje,cmjo - reče policajac, naglašavajućiposlednju reč i prilazeći bliže. - JeT

radiš negde?- Ne! - žustro odvrati Rozalind. -Ne radim nigde određeno, već namnogim mestima. I tamo me mnogiznaju. Znaju me u ćelom Njujor-ku . . .

Policajac zastade, očigledno razmišljajući o onome što je čuo. Rozalind sklopi oči i poče da se moli. T išina je još više uznemirila Oliviju.

- Sta se dešava? - upitala je glasom koji je podrhtavao. - Šta se toovde dešava?

- Ričmonđ - reče policajac nemamo se oslanjajući na okvir prozora. - Njujork - otezao je, puštajućida mu revolver labavo visi u ruci iobarajući svetio lampe na Rozaiin-dine noge. - Ti gradovi su mnogodaleko, moje dame - nastavio je.

Onda je uperio svetio lampe uOlivijino lice. Ona zažmiri i zaklopioči rukama.

- Ruke ispred sebe! - ponovio jesvoju naredbu.

Oklevajući, Olivija ga posluša.Okrenula je glavu na drugu stranuda bi izbegla svetlost i skoro zaplakala.

- Lepo - kao za sebe reče polica jac, skrenuvši lampu sa devojčmoglica na njeno telo, odeveno u pripi

jenu majicu i tesne farmerke. - Baš

lepo. Čak i suviše lepo da bi ste vasdve same lunjale pustim putevima,a da nemate radio stanicu kojom biobavestile svoje prijatelje gde se na-


8/99

h r*>n\ 111 •nt - Horitačke vesti ne 2

n/iic - *vK u ’ ie m '" *Polv:v : in■* !‘

zahnđi u krilo.

-Izvinite /bog ovakvog poslupka, moje dame, ali smo nedavnoimali problema sa d\e /eno koje suopljačkale banku. Rio sam ubcđenda ste to vas dve. Pog resio sam,

Ro/alind se skoro onesvestilu odolakšanja kada se policajac okrenuopatrolnim kolima i mahnuo revol

verom.- U redu je, I ndi! - doviknuo jesvom drugu, a onda se opet okrenuoRozalindinim kolima.

-Gospodo, možda biste hteli daizađete i pokupite svoje stvari? Žaomi je sto sam ih sve ispreturao.

Rozalind je osetila takvo olakšanje zbog obrta, da je bez reci otvorilavrata kola i izašla.

- U redu je - brzo je odgovorila. -Potpuno vas raziimem. Prišla jehaubi i počela da trpa razbacane sitnice u tašnu.

- Malo opreza nije na ođmet - nastavila je. - Eto, moj fotograf i mojimodeli na primer. Svojski smo za

peli na ovom poslu.Rozalind začu kako se zatvaraju

vrata policajskih kola. Već je otpisala novac koji joj je oduzet i zaboravila kako je policajac dirao grudi,kada je, u jednom trenutku, shvatilada on još uvek stoji iza nje. Zvukkako se zatvaraju automobilska vra

ta nije značio da je policajac koji ih je zaustavio ušao u kola. To je drugiooiicajac izašao napolje.

~ Oh, bože, gospode! - uzviknu

Ki / ilind ispustivši svoju tašnu ip* o»s.i\ ̂ I \ otvorćrtifin vratima svo-|ih kolu,

Jednu mlMćnvu ruka joj se isprečii gumu je na hmihu/- Ollvljn, be/ll - UMpcla je da opo

mene devojku, piv nego što je policajac /grabio /a kosu i gurnuo maramicu u otvorenu usta. Stoje prigušilo njeno vrištanje.

Oliviji druga opomena nije ni bila

potrebna. Tokom celog puta ona je,u svojoj mašti, već stvorila sličanscena rio. Neki neiživljeni pajkani biih zaustavili na nekom pustom drumu zbog prebrze vožnje, ili neispravnog svetla, ili nečeg sličnog.Onda bi ih odveli u neki smrdljivizatvor gde radi gomila sadista koji biim ko zna šta uradili. Čim je shvatilada se njena maštatrija ostvaruje, Olivija se pripremila za beg. Suvozačkavrata su bila otvorena pre nego što jeRozalind prvi put viknula. Olivijaisturi jednu nogu na zemlju, ali otkrida modeme cipele sa visokom po-tpetnicom nisu pogodne za trčanje.I to joj je spasio život.

Umesto da poleti pravo u ruke *drugog policajca, ona se saplela i upadu ga gurnula. Leđima gaje udarila u kolena i on posrte. Dok je onaustajala, policajac je pao i udarioslepoočnicom u ivicu otvorenih vra-

Olivija se histerično oba/re oko

sebe. Skoro pun, mesec je obasjvao,prigušenom plavom svetlošću, putkojim su došle. Iako su svetla na patrolnim kolima bila upaljena, Olivija


9/99

Po ti v IVest - Borilačke veštine 2

je uspela da vidi da se sa druge strane puta nalazi šuma. Krenula je utom pravcu.

Rozalind oseti kako je snažneruke savijaju preko haube, ali se njeni krici nisu čuli pošto ih je prigušivala maramica u ustima. Morala jeda upotrebi i ruke i noge kako bi sezadržala da ne padne, kada se policajac svom svojom težinom spustiona nju. Jednom rukom ju je još uvek

držao za kosu i vukao glavu unazad,dok jc drugom cepao njenu suknju,produžujući moderni šlic na njoj idižući je do Rozalindinih kukova.Zatvori laje oči od bola, ali je primorala sebe da ih otvori, baš u trenutkukada je Olivija potrčala prema šumii drugi policajac se polako dizao dapođe za njom.

Iako ih je jedva videla iz svog položaja, bilo joj je jasno da mlađa manekenka nema nikakve šanse sakrupnim policajcem. Primetila jeposekotinu na njenom čelu i krvkoja je kapala po njegovom licu, ali

jc isto tako mogla da primeti i da mu je lice iskrivljeno od besa. Sebe je

već bila otpisala, nije videla izlaza/a sebe, ali je bila sigurna da Olivijamože pobeći. Vodeći se instiktom,Rozalind je udarala bokove policajcu koji se nadneo nad nju, dok nijeIHipipala revolver u futroli.

Nije joj palo na pamet da prvoUpotrebi revolver na svom napada-ili. u onda da ubije i drugog. Bila jeuMunju šoka koji ju se sprečavao damisli na sopstveni spas. Jedino otemu je mislila, bilo je da nekako iz

vuče devojku iz nevolje u koju ju jeuvalila. Pištolj je iz futrole lakoskliznuo i našao se u njenoj ruci,

Rozalind osloni ruku na haubuautomobila iznad svoje glave. Metalna površina je smirila njen nišankada je povukla oroz. Revolver jezagrmeo i istrgao joj se iz ruke.

Metak kalibra 0,357 je udario uokvir vetrobranskog stakla, odbio sei pogodio drugog policajca u ruku.

On zaurla od bola, a prvi policajacga pogleda začuđeno. U međuvremenu, Olivija je uspela da se dokopašume. Zastala je kod prvog drveta iosvrnula se. Fajkani su okrenuli Rozalind na stomak. Jedan joj je svukao čarape i obmotavao ih oko njene glave da bi je sprečio da ispljunemaramicu. Drugi joj je lisicama vezivao ruke na leđa. Cim su to uradili, prvi policajac ju je opet okrenuona leđa i tresnuo nadlanicom policu. Onda ju je povukao dole, a samse podigao, spreman daje siluje. Zastao je, kada je primetio da ih drugipolicajac posmatra sa zavereničkimosmehom na licu.

-Sta si zinuo, idi uhvati i drugukučku - obrecnu se prvi policajac,pokazujući rukom u pravcu šume.

Drugi policajac se prenu iz svojihvoajerskih razmišljanja i potrča prema šumi. Olivija se nije više zadržavala. Okrenula se i potrčala u suprotnom pravcu. Slepo, odlučno, tr

čala je iimathi drveća, ne obraćajućipažnju na bol u nogama koji se javljao svaki put kada bi njene visokepotpetnice potonule u meku zem-


10/99

f ’ mi II i \t Hi tri tačke vest ine 2

1)11, I / V IV l l ćl |0 ) i . 11•Im ' » l i l l l k « I J n

ro se Ioni holu | muli 11/ imi i Ii iimi bolhol od oj’ivhol Iiiil '.Im ,11 |m| po III u

i golim misu.im,i piav i U* jihiiu i hi,;e dok je I iva 1.1Pokušala )c da ne misli ih na im

dok je s\v đuhlie i


11/99

Poriv II est - Borilačke veštine 2 9

nerazgovetno šištanje u daljini, aonda shvatila da se to policajac sme-

je.

S mukom je otvorila oči, zamagljene od suza i videla njegovo krvavolice kako se osvetoljubivo smeje. Sve

jačim stezanjem je pokušavao da jeonesvesti. Htela je da ga udari, damu udarcem ukloni taj izraz sa lica,ali je znala da je isu više slaba. Zakoji trenutak će se onesvestiti. Ali,

Olivija se nije predavala tako lako.Skupila je poslednje ostatke snage iobema pesnicama ga tresnula porani na ruci.

Čovek koga je prvi policajac zvaoEndi, zaurla od bola i besa i pustidevojku. Nije ni sačakela da joj seglava razbisti i da povrati dah, već seodmah bacila u stranu. Ramenom jeudarila u jedno drvo. Odskočila je ipotrčala. Trčala je što je brže mogla,ne znajući da se samo ošamućemovrti u krug.

Endi ju je stigao pre nego što jeprešla desetak metara. Nepovređe-nom rukom ju je tresnuo po potiljku. Uz očajnički vrisak, Olivija pade

licem na lišćem pokrivenu zemlju,(¡rudima je udarila u nešto tvro ioštro. Automatski je pošla rukomda vidi šta je to. Ali, pre nego što jesastavila prste oko te prepreke, Endi je zgrabio za laktove.

- Nisi smela to da uradiš, kučko jedna - procedio je kroz zube, klek

nu vši joj jednim kolenom na kičmu.Platićeš zla to, crnačka kurvo.Za trenutak joj je pustio jednu

ruku kako bi sa pojasa skinuo par li

sica. Čim je osetila da joj je ruka slobodna, Olivija je zavuče pod svojstomak i zgrabi kamen na koji je

pala. Zatim je osetila kako joj Endistavlja lisice i kako je brava na jednoj ruci već bila zatvorena. Endi jezgrabi za rame kako bi j o j i druguruku okrenuo na leđa. Pomogla mu

je u tome. Umesto da pruži ruku,Olivija se cela okrete, zajedno sa kamenicom. Koristeći se njom kao

pesnicom, udarila je policajca postrance u glavu. Ruka joj se-zatreslaod siline udarca. Začula je odvratanzvuk kosti koja se lomi. Endi ovogputa nije viknuo. Samo se stropoš-tao na stranu.

Olivija je došla sebi pre nego stojeon pao. Ne želeći da rizikuje, prišlamu je, zgrabila dršku njegovog revolvera marke Piton, kalibra 0,357 iizvukla ga iz futrole. Uspravila se,

još uvek se tresući. Držala je obemarukama ogroman pištolj ispred sebe.

-Uperila je cev u Endijevu glavu i počela da povlači orez.

Bilo je teško. Nije bila sigurna dah je u pitanju konstrukcija revolvera

ili njena sopstvena nemoć, ali nikako nije mogla da otkači pištolj. Revolver je počeo da podrhtava u njenim rukama i Olivija se od naporaugrize za donju usnu. A onda je opetnjena mašta proradila. Zamišljala jekako metak velikog kalibra prolazikroz kožu policajca kao bušalica

kroz malter. Zamislila je njegoveunutrašnje organe kako se prosipajukroz ranu na telu.

Nije mogla da ubije. Prokletala j^


12/99


13/99

I 'onv II esi - Borilačke r eštiue 2 ! 1

( yio lice joj je bilo prekriveno zno jem koji jc blistao pri svctlosli sijalica, IH i tamo videla se poneka ogre-

holina crvene boje. Usne su joj bilepune i crvene, ali se crvenilo ra/liva-lo sa njene donje usne i teklo nizbradu, jer se bila ugrizla za usnu.Njene tamne kovrdže su bile razbarušene i pune grančica i lišća. Rukekii joj se sijale. I na njima je bilo ogrebotina i posekotina. Majica joj je

hlln na nekoliko mesta pocepana.Olivija otrže oči od svog lika u ogledalu i okrete se prisutnima molećiza pomoć.

Mol im vas - promuklo je zava-pihi obraćajući se trojici koji su se«

Jeli za stolom. - Moja prijateljicu . . . moja prijateljica i ja snio bilenn . . . napadnute.

Jedva daje čula sopstveni glas, toliko je bila slaba. Zato nije bila sigurna da li su je shv ati li. Oča jnički jeudisala vazduh, pokušavajući dankupi dovoljno snage, da glasno izgovori svoju molbu.

Pozovite šerifa. Mele - reče bar-men jednom od trojice koji su sedeli.

- Ne! - uzviknula je Olivija, okre-nuvši se ka barmenu koji se odmače još malo i opet uperi pušku u nju. -Ne - ponovila je Olivija, kontrolišu-ei svoj glas. - Mene i moju prijateljicu, Rozalind, su napali. S one stranešume. Morate nam pomoći.

- Pa, onda će vam, ipak, biti po-

treban šerif, gospojce-oprezno rečebarmen. - Pozovi ga. Mele.Trojica ustaše od stola.

Ne1- ponovo je viknula Olivija.

Pokušavala je da na razgovetannačin prenese okupljenima ono što

je želela od njih.

-Zar ne shvatate? Nas su napaladvojica u policijskim uniformama.Vozili su policijska kola! Mora da suse prerušili i nekako ukrali kola. Zarne shvatate? Vi morate odmah dami pomognete, sami!

- Sad ste na sigurnom, gospojce -reče jedan od ljudi u baru. - Ne brinite ništa. Ako se radi o lažnim policajcima, šerif će to znati.

Sva trojica su već bili na nogamai obilazila su sto.

- Rozalind je još još uvek tamo,napolju! - eksplodirala je Olivija. -Moramo odmah da je spasemo. Nemožemo da čekamo na šerifa!

- Mi tu ništa ne možemo-tešioju je jedan od njih. - Ako su uhvatilivašu prijateljicu, mora da su većdavno otišli. Ne možemo ništa dauradimo, da ih sprečimo.

U Olivijinoj glavi se sve kuvalo.Bila je sigurna da policajci koji su jezaustavili nisu bili lažni, ali to nijemogla da kaže ovim ljudima. Raz

mislila je i onda se osvrnula okosebe ne bi li našla izlaz. Ćelavi, debeli barmen je i dalje držao puškuuperenu u nju. Jedan od trojice sepribliži revolveru koji je ispustila,dok druga dvojica pođoše premanjoj.

Mlada Crnkinja je pokušala da se

baci sa stolice na revolver, pre negošto bilo ko od njih zgrabi to oružje,ali su je ona dvojica uhvatila uvež-banim potezom. Njihove su ruke


14/99

12

jednostavno napravile micjhi u lso|n je Olivija upala. Pošlo su je /mislitvili, oni je ¿grab i Se /a ruke i oko vm

ta. Za tili čas, polptmo su ic onesposobili.-Hajde, hajde - ućulkivno mi je

jedan dok su je vukli na/ml kn sanku.

Otimala se 1/ njihovih mku !• jednom momentu, pogled |o| se sudano sa pogledom petoj» čoveka u

baru, jednog bezopasnog lipa, koseboje peska, koji je sedeo u uglu barasa francuskim ključem u ruci. Njegov pogled kao da je prola/io kroznju. a lice mu je bilo bezizražajno.Na neki način, njega se plašila višeod svih prisutnih.

Ljudi koji su je držali, izgleda dasu u istom trenutku primetili togčo-

veka. Zbog n jega su počeli da izvodemah šou, čiji je cilj bio da se stegneomča oko Olivijinog vrata.

- Jedan Piton kalibra 0,357 - rečečovek koji je podigao revolver. - Istikao što ga koriste šerifovi zamenici.

Olivija zaječa od užasa kada jeshvatila njihovu nameru. Kao odgo

vor na njen uzvik, jedan od njih j o j iskrenu ruku najeđa, pričinjavajući j o j veliki bol. Čovek svoju druguruku obavi oko njenog vrata, takoda je jedva mogla da diše.

- A ovo liči na lisice što ih zamenici šerifa imaju - pameti drugi, poigravajući se čeličnom narukvicomkoja je visila sa devojčme ruke.

U prkos bolu koji je osećala, Olivi ja je uspevala da se suprotstavi njihovim nalazima. Otimala se 1vikala

/'nttV H V.si - Borilačke vest me 2

»ih\ ih', nv , . .« hvc dok je onaj drugitovek nije zgrabio za slobodnuruku, /ftvmuo jpj je na leđa i nama-

kim |o| ulobodnn kraj lisice. Ruke su|o| bilr npuiane na leđima. Onda joj je /apuAio ust11, luko da ništa sto jepokušavala da kn>e nije moglo da seuizume.

Prokleti znlvor - promrmljabarmen.

Hnrmen spusti pušku i priđečove-

1%u kose boje peska.Ic proklete ćelije su prastare -objašnjavao mu jc. Svaki đačić bise iz njih izvukao. Verujcte li dajeovo već druga zatvorska ptičica koja je ovako uletela ovamo ove nedelje?

Nastavljajući da mrmlja, barmenpruži pušku momku sa kosom bojepeska, izađe iza šanka 1 pođe ka te

lefonu.- Pomozi moiii'cima dok ne pozo

vem šerifa, 'oćeš?-dobaci mu prekoramena. - Samo je drži na nišanu,ništa više.

Svi su za trenutak zaustavili dahkada je peti čovek uzeo pušku uruke 1 zagledao se u nju. Onaj stoje

imao revolver jače steže prst okookidača, spreman da puca ukolikostranac bude rekao nešto, ili uradiosuprotno od onog što mu je kazaobarmen. Ali, momak sa kosom bojepeska najzad uperi pušku u devojči-nu glavu. Devojka ga je molećivogledala.

- Dobro - reče on bezbojnim glasom. - Crnčuga će dobiti ono što zaslužuje.

Olivija sklopi oči 1 skoro se ones-


15/99

Pon i1I J( '\t - Hori tačke vest i ne 2 13

vcMi «ni očajanja. Svi su se smeškalikmlit je barmen izvukao novčić iziltopu, Baš u tom momentu, vrata

bara se otvoriše i Endi ulete unutraunc/vereno.- Prokletstvo! - viknuo je, vrteći

glavom lovo i desno. - JeF neko odvas momaka video jednu Crnkinjuda je prošla ovuda .. . ?

IJčutao je kada je spazio Olivijukako se koprca u rukama svojihtamničara. Širok, osvetoljubiv os-liieh pojavi se na policajčevom licu,kada je koraknuo napred, ali, ondaupu/i nepoznatog za šankom. Taj jeOovek držao pušku uperenu u Endi-

Jevc grudi.- Ko je ovo? - upita policajac bar-

mena.- Samo jedan dobri, staromodni

biznismen - velikodušno reče bar-mcn, sljepkajući Endija po ramenu.

Naišao je večeras i ponudio mimacinu za osvežavajuća pića pouini koju nisam mogao da odbijem.Ilio je spreman, voljan i obučen daInuliilira mašinu, tako da nisam mo-Uim da odolim.

I/gleda da ti je ova cica zadalamuke - reče čovek sa puškom, pokazujući na Endijeve rane.

-Aha - reče policajac, a onda,

C

rlsclivši se, okrete se Oliviji. - Pro-leta kravetina ... - procedi kroz/libe i krete, preteći, na nju, stežućipcunice.

- Čekaj malo, Endi - reče barmeni, mislavivši ga, poče da ga gura kaliinkii. - I sam znaš da nisi u stanjudn privedeš tu crnčugu. Bolje sedi

ovde i pusti da se mi pobrinemo zasve.

- Aha, u pravu je - reče čovek koji je imao revolver. - Odvedimo cicudo šerifa. Troje protiv jednog je jošuvek bolje nego jedan protiv jednog,pogotovo kada je neko u stanju ukom si ti.

Barmen posadi Endija na stolicu,dok su ona trojica i dalje držali Oliviju. Policajac je posmatrao kako seOlivija otima i uvija, a onda se ponovo nasmeši.

- U redu - tiho je rekao. - U redu- ponovio je, ali ovog puta glasnije iubedljivije. - Ali, daje sigurno odvedete šerifu, čujete me?

- Ne beri brige - reče jedan od tro jice, kezeći se i zagledajući devojkusa svih strana. - Čekaće te ona dok

se ne vratiš od doktora Karvera.- Dobro, onda smo se dogovorili

- reče barmen, priđe šanku i dobacinovčić momku što je držao njegovupušku. - Pozovi Doka Karvera dok

ja spremim piće za ovog vrednog še-.. rifovog pomoćnika - reče i namignuEndiju. - Ali, samo u medicinske sv

rhe, naravno.Momak sa kosom boje peska vratipušku barmenu i dočeka novčić uletu. Barmen dohvati pušku i potapša momka po ramenu kada ovajprođe, pored njega. Svetlokosi pođena telefon baš kada su ona trojicavukla uplakanu devojku napolje.

- Pogledaj ovu crnčugu, a? - reče jedan od njih. - Samo je pogledaj.Čovek kraj telefona primeti daje

ovaj gnječio jednom rukom devojči-


16/99

14 Pon v W est - Borilačke vest ine 2

ne pune grudi.- Ne bih imao ništa protiv da i ja

malo probam - reče čovek sa kosom

boje peska.- Pa, dodi do seri love kancelarije

kada budeš ovde gotov, momče -reče onaj prvi. - Ali, nemoj mnogoda žuriš. Nećemo se ni mi žuriti datamo stignemo mnogo brzo,

Rekavši to, on pomože ostaloj dvojici da izguraju devojku napolje.

Čovek sa kosom boje peska podiže slušalicu i prinese novčić prorezu. Da je Endi stajao pored njega ida nije skidao oči sa novčića, ne biuspeo da primeti da je ovaj sakrionovčić u svoju šaku, baš u trenutkukada je trebalo da sklizne kroz prozor. Covek okrete broj informacija izatraži broj telefona doktora Karve-ra. Spustio je slušalicu i nakašljao sekako bi prikrio činjenicu da mu senovčić nije vratio. Ponovio je trikkada je »pozvao« doktora. Najzad jespustio slušalicu i vratio se za šank.

- 1tako - pričao je Endi - pošto sedočepala mog revolvera i ranila meu ruku, tresnula me je u glavu i

onesvestila. Opasna neka kučka, jePda?

- Aha - složi se barmen. - Ali,mnogo zgodno izgleda za jednu Crnki/nju, zar ne?

Čovek kose boje peska priđe šanku i polako sede pored šerifovog pomoćnika. U međuvremenu je vešto

sklonio novčić u džep.- Sve je dogovoreno - rekao je. -Dok će te primiti kad god budeš stigao.

-Odlično - reče barmen. - Jesi 1za jedno piće, momče?

- Pa . . . - otegnuto reče stranac -

mogao bih da popijem jedni .koka-kolu. Povezao sam automatmogao bi da isprobaš da li radi.

- Odlično - ponovi barmen, izvadi jednu čistu čašu i pođe ka automatu na kraju šanka.

- Stavi leda u čašu - reče stranac.-Volim kada ima dosta leda - doda-

de i nasmeši se.- Svakako - reče barmen i zahvatisvojom krupnom šakom nekolikokocki leda.

Pritisnuo je jedno dugme na okruglom grliću od plastike, koji je biopovezan sa crevom, koje je izlaziloiz rezervoara na podu. Mlaz tamne,gazirane tečnosti poteče u čašu».

- Hej, ovo odlično radi - reče barmen, pružajući mu čašu sa penuša-vim pićem.

- Aha, ali evo pravog testa - rečestranac, uze čašu i primese je ustima.

Endi i barmen su ga posmatralidok je praznio čašu u jednom du

gom gutljaju. Stranac najzad spustipraznu čašu na šank.

- Savršeno - reče.- E, pa, ja moram da idem - oglasi

se Endi i ispi ostatak piva u jednomgutljaju. - Hvala ti, Stene - reče, obraćajući se barmen u, ne primeti všidaje stranac izvukao jednu kockicu

leda iz svoje čaše i sakrio je u šaku.- Čućemo se.Ali, pre nego što je policajac i us

tao sa stolice, stranac proaovori:


17/99

/*•»mi II (‘si ~ Borilačke vest ine 2 15

\Il ude sc žuriš, Endi? Zar se neOna crnčuga skoro da te je

ubila Kud le je tresnula po glavi.

I >11sn ova dvojica malo bolje razmislili, posegnuli bi za svojim oruž-M'iu Ovako su zapanjeni, posmat-tiili dok je svctlokosi stranac mrviokocku leda u svojoj levoj ruci. Amulu su pri metili neki pokret. To jebilo poslednjc što su videli.

lako je stranac bio nečujan, činilo

ni1kao da je bar odjednom preplavljen /vukom. Stranac je svojim oštrim. zapanjujućim pokretom, poremetio ravnotežu vazduha. Njegovalevn ruka polete na pred, otvorenommullanicom na kojoj su bili komadići leda, oštri kao staklo, i uperi je uhu mirna. Njegova desna ruka hitnuodvaljeno dno čaše, iz koje je piokokn-kolu. u pravcu rane na sle-poočniei, koju je pomoćniku šerifa/mlnla Olivija kamenom. Oba imp-rovizovana oružja su pogodili svojvilj u istom momentu.

Sl rančev udarac je bio tako precizan i neizbežan daje smrvio Endijc-vu nlepoočnicu. Krv mu je šiknula

nit tisi kada je skliznuo sa stolice.Niti se čaša razbila niti se stolicaiivvrnula. Komadići leda su se zalili u Stanovu kožu i prošli kroz nju,do arterija koje su napajate njegovmozak. U trenutku kada je barme-novn glava poletela unazad, strance-ve ruke su već bile u prvobitnom po

ložaju.Da je bilo svedoka ovome što sedesilo i da je svedok, kojim sluča jem, trepnuo, ne bi ni primetio

strancev potez. Sve što bi video bilabi dva čoveka kako lagano padaju,mrtvi pre nego što su pali na pod.

Ali, svedoka nije bilo. Jedino je BreUValas bio prisutan da osmotri svojedelo.

Osećao se začuđujuće mirnim,iako je, pre svega nekoliko trenutaka, ubio dva čoveka. Kao i obično,od kada se vratio sa istoka, svaki putpre nego što bi zadao svoje smrto

nosne udarce Bret bi se preneoujedno potpuno strano carstvo mira. Onnije razmišljao o raznim humanističkim aspektima onoga što je, upravo, uradio. Mislio je samo o svomcilju i načinu na koji će to postići.Hitro se osvrnuo po sobi. Nije se zadržavao da proveri da li su ona dvo- *

jica mrtvi. On je već znao daje tako.Da nešto nije bilo u redu, njegovotelo bi mu to saopštilo pre nego štobi dovršio oba udarca.

Primetio je kockice leda iz svoječaše na šanku. Za koji minut, kockice će se pretvoriti u barice, a do jutraće se i one osušiti pošto je noć bilatopia. Pogled mu je zatim pao na

automat za osvežavajuća pića koji jestajao u uglu. Moraće da ga demontira i vrati u kamion pre nego što leševi budu otkriveni. Nije smeo da ri-zikuje da bilo šta bude pronađenošto bi ukazivalo na njega. Ako nebude bilo automata i kamioneta, šerif će pretpostaviti daje devojka po

bila sve te ljude.Valas je preduzeo korake da isce-nira tako nešto. Uzeo je barmenovupušku i ispraznio je, gađajući izbli-


18/99

16 Pony West - Borilačke ves"tine 2

za, u već mrtva tela. A onda je izašao u noć da nađe i ukloni još tro

jicu ljudi koji su znali za njegovo po

stojanje.Dobri stari momci se nisu žurilida stignu do šerifa. Njihov je kombipolako krivudao putem sa tri trake.Maksimalna brzina mu je iznosilaoko četrdeset kilometara na sat.Morali su da voze sporo kako bi svaki od njih mogao* da dođe na red ipozabavi se nagim, crnim, vezanim»paketićem« na zadnjem sedištu vozila. Jedini zvuk koji je remetio tišinu noći bio je njihov smeh prekidan,povremeno, devojčinim jecajima.

Olivija je već davno bila ispljunu-la čarape koje su joj ova trojica gurnula u usta, ali je tanki kožni kaiškoji je trebalo daje spreči da ih se os

lobodi, još uvek čvrsto pritiskao njene zube. Njene krvave ruke sa polomljenim noktima koji su nekadabili dugi i nego van i, još uvek su bilesputane lisicama.

Odcća joj je bila poderana i strg-nuta sa njenog tela. I ljudi su, uglavnom, bili nagi. Smcnjivali su se na

sedištu pored nje dok je kombi ulazio u krivine, spuštao se niz padinei, s mukom, se peo uz uspone.

Kombi je bio uobičajene izrade.Imao je dvoja vrata napred, kao isvako drugo vozilo, i dvoja vrata nazadnjem delu. Prozori na zadnjimvratima su bili premazani bojom,

tako da se kroz njih nije moglo ništavideti. Olivija jc ležala isuviše niskoda bi neko mogao da je pnmcti krozvetrobransko staklo. Nije mogla da

učini ništa, ah se, ipak, borila i otimala, očajna zbog svoje nemoći.

Čovck koga su zvali Mel ustade

od nje i zauze mesto za upravljačem.Ušao je u krivinu, a onda bacio pogled na svoje drugare koji su se spremali da pruže sebi malo zadovoljstva, jedan spreda, a drugi od pozadi. Mel se nasmejao i vratio pogledna put, da na vreme izbegne sudar sa

jednim stranim kamionetom sa ove- .žavajućim napicima koji je bio parkiran popreko na putu.

Pritisnuo je kočnicu tako naglo dasu njegovi saputnici poleteli napred,iako se vozilo polako kretalo. Začuo

je kako je devojka uzviknula od bolapre nego što su njegovi drugari počeli da se bune. Mel im nije odmah odgovorio, već je jedno vreme začuđe

no zurio u kamionet. Prisustvo togvozila na putu bilo mu je u isto vreme i poznato i preteče. Mel nije tač-no znao zašto, ali gaje iz nekog razloga ta prepreka na putu odmah ist-reznila.

- Daj mi Endijev pištolj - doviknuo je svojim saputnici ma, ne okre-

nuvši se ka njima.Dok je čekao pištolj, pogledom jepreleto po putu, tražeći bilo kakavznak života.

- Šta je, do đavola? - upita jedanod dvojice na zadnjem sedištu, koristeći Olivijiho telo kao oslonac dase podigne. - Šta će ti?

Mel se još uvek nije okrenuo, ali jeispružio ruku i prstom zatražio damu se da revolver.

- Nije ništa - reče. - Daj mi piš-


19/99

I'oin II


20/99

18 Pony West - Borilačke rest i ne 2

duh, ali su gume na oba vozila bilečvrste. Onda je pokušao da odredipravac, odakle je dolazio zvuk. Na

činio je nekoliko koraka u pravcušume na levoj strani. Zviždanje jepostalo za nijansu glasnije, ali je Me Imogao da vidi samo plava drveće.Najednom je primetio da je jedandeo plavog drveća bio zamagljen -kao da je gledao u njih kroz vodu.

Nešto mu je iznenada privuklo

pažnju i prikovalo ga za meslo. Sadesne strane od grupe drveća koje jevideo kao kroz maglu, nalazio se jedan par očiju, Sat no jedan par očiju.Te oči su visiie u vazđuhu ha visiniod skoro dva metra. Mel trepnu ipomisli kako je umorniji i pijanijinego što mu se to maločas činilo.Ali, kada je ponovo pogledao, oči suse još uvek nalazile na istom mestu.Onda mu je palo na pamet da te očimogu da budu oči sove koja je stajala na nekom drvetu. Međutim, odmah zatim je zapazio da te oči imajuboju čelika i oblik ljudskih očiju.Ustvari, njihova veličina je odgovarala veličini očiju nekog čoveka koji

je stajao na svega tri metra od njega.Zinuo je da nešto kaže, ali je iz

njegovih usta izleteo samo jedanneartikulisani uzvik. Zurio je još jedan trenutak u čudnu pojavu, dok jezvižduk koji se čuo polakp prerastaou zujanje. A onda, začuo je sledećereči:

- Došao sam i ja da probam - rečedubok i staložen glas.1 tada, pre nego što je Mel uspeo

da podigne svoj revolver, Bret Valas

hitnu svoj »kjotetsu-šoge« u pravcuMelove glave. Specijalno pojačanoelastično uže privezano za mali, ok

rugli teg ponašalo se izvanredno, te je izgledalo kao da je prošlo pravokroz čovekovu glavu, pre nego što *se, bez greške, vratilo u Bretovušaku. Jedini zvuk koji se čuo bilo jezlokobno Pijukanje i gotovo nečujanpljesak kada je teg našao svoju metu,a onda je noć ponovo bila tiha.

Napasnikova glava nije poletelani sasvim napred ni sasvim u stranupre nego što se jednostavno srušio izstojećeg stava, s obema rukama uztelo. Izgledalo je kao daje u. pitanjuneki trik, jer je Mel jednog momentastajao mimo, a drugog je već padaokao klada. Revolver čak nije ni udario o asfalt, pošto ga napasnik nije niispustio. Bret nečujno priđe lešu ipripremi »kjotetsu-šoge« za sledećebacanje. U pitanju je bilo veoma

jednostavno oružje koje se sastojalood jednog specijalnog užeta, određene dužine, sa tegom na jednom i oštricom sa dva sečiva na drugom kra

ju, Čitava je naprava bila tako ob

ojena da se, prilikom korišćenja, činila nevidljivom.

Bret se saže i uze naposnikov revolver, a da nije ni video svoju ruku.Kao i njegovo oružje, i on sam je biotako obojen da je delovao nevidljivo. Na sebi je imao uniformu nindžakoja je tokom vekova bila isproba

vana i koja je najviše odgovarala ciljevima ratnika nindža. Skoro svakipedalj njegovog tela bio je prekriventamno plavom tkaninom koja je


21/99

II rs/*-Honlačkc veštine 2 19

HM»« Imta kas efekat da se onaj koji jeIIOM K'ilnoslavno stopi sa mrakom,tatllm otvor bio je prorez na kapu-

/n oči. Bret je. kao i obično,Aflfmu/ao taninom bojom i očnekitpkr tako da, kada bi zatvorio oči,Htlv bilo ni jednog svetlog delića kojihl govorio da taj čovek postoji uIM nikli l/ašao je iz šume i došao do

he/ greške, iako su mu očnikll|Ki bili spušteni. Koristio je svo

jih drugih pet čula da nađe svoj cilj.I Ispravljajući se do svoje pune vitine ilo bli/u dva metra na prostoru|/ineilti kombija i Melovog nepok-fifluog lola, Bret brzo razmotri si -f miči i u. Molova glava nije pokaziva-lil nikakve tragove nasilja, iako je,sigurno, već bio mrtav. Ali, da bi sveodgovaralo scenariju koji je Bret zamislio, trebalo je da izgleda kao dajellrvojka ubila Mela, Endijevim revolverom. Bret je znao da šerif ni umm ih* bi po ve rovao da je jedna sitnannnputa đevojka, čak i u stanju panike, mogla da ima toliko snagde daprospe mozak Me!u.

Iliet baci pogled kroz vetrobran-

uko staklo kombija. Kao stoje i očekivao. onoj drugoj dvojici ni na pamet nne padalo da izađu i vide stajemi Meloni. Njihova je požuda bilaInu vise velika, a Olivija toliko lepada bi sleta bilo gubiti vreme na neštodrugo dok ne stignu do šerifa. PoredUma, Bret je ubio prvog napasnika u

ruku od jednog minuta pošto je iz-llftim 1/ vo/ila. Sve što mu je preos-Inln da uradi bilo je da se otarasi ilit uht' dvojice, tako da oni ne uspeju

da devojci učine nešto nažao.Bret odlučno priđe prednjem đelu

vozila. Bacio je još jedan pogled u

unutrašnjost kombija. Daje neko odsiledžija i ,gledao kroz prednje staklo, verovatno ga ne bi ni video. Uostalom, obojica su bili potpuno zaokupljeni devojkom. lako su joj držali nož pod grlom, koliko je Bretuspevao da vidi, napasnici nisuodustali od svojih nasrtaja. Jedan od

njih joj se smejao u uplakano licedok joj je masirao grudi. Drugi čovek, leđima okrenut Bret u, pokušavao je da joj razmakne noge, ne ispuštajući nož iz ruke.

U jednom deiiću sekunde, Breto-va svest se vrati na događaje od pre,skoro, petnaest godina. Video je, utom momentu, jednu drugu scenu

ispunjenu užasom i poniženjem.Prisetio se mladog, smeđokosog čo-veka koji se, posto je odvezao jednogprijatelja kući, vraćao na prijem kojisu priredili njegovi roditelji i našaoroditelje i ženu, japanku, ubijene nasvirep i ponižavajući način. Ta mu

je slika bila kristalno jasna, pred oči

ma. Njegova svest nije morala da ulepšava te grozne pojedinosti.Zadah koji je tada osetio još uvekmuje bio prisutan u nozdrvania, krvlju obojena scena još uvek dubokourezana u njegovoj svesti, a prodorni krik koji je tada ispunio uvek ćebiti svež u njegovom pamćenju.

Čovek koji je to doživeo bio jeonaj isti koji je sada stajao ispredkombija u toploj noći Virdžinije.Ali, čovek se potpuno promenio.


22/99

20 Pony West - Borilačke vestirte 2

Ova osoba se nije užasavala od scene koju je videla. Ovaj čovek nijebesneo od nemoći, ili sažaljenja pre

ma devojci. On se čak nije ni znojio.Taj čovek je znao da će je spasti. Ali,on je isto tako znao da nije mogaopre da je spase. Devojka je moralada donekle propati, kako ne bi trajno patila zbog onoga što joj se dogodilo. Daje Bret pokušao ranije da je

*spase, samo bi bilo gore i za nju i za

njega. -Majstor nindža načini nekolikokoraka unazad, podiže revolver,uperi ga pravo u vetrobransko staklo kombija i šest puta lagano povučeokidač.

Meci velikog kalibra, ispaljeni izneposredne blizine, potpuno suuništili prednje staklo. Staklo kaodaje eksplodiralo razbilo se u hiljade komadića koji su, poput projektila, poletali ka zadnjim vratima, iznad samih glava dvojice napasnika.

Bret nije hteo da ih pobije na licumesta, pošto bi to ostavilo krvavetragove na putu, a da ih briše, nijeimao vremena. Osim toga, logičnije

bi bilo da se Glivija dokopala Endi- jevog revolvera i sve ih pobila još ubaru. S druge strane, Bret nije imaonameru da bude milosrdan. Preostala dvojica su reagovala baš onakokako je Bret i mislio da će reagovati.Začuo je njihove povike i zadnjavrata kako se otvaraju,*dok je trčao

ka kombiju.U jednom skoku, Bret se nađe nakrovu kombija i sada se hitro prikradao zadnjem delu vozila sa svojim

»kjotetsu-šoge«, spremnim u ruci. Jedan od siledžija je još uvek držaonož prislonjen uz Olivijino grlo. On

nije čuo daje Bret na krovu, niti jeosetio da se kombi ljulja od težinenindžinih koraka, pošto se ovaj kretao potpuno nečujno. Međutim, video je kako njegov drugar iskače napolje, kroz vrata koja je otvorio nogom.

On nije video Breta kako stoji na

samoj ivici zadnjeg dela kombija sasvojim oružjem spremnim u ruci. Nionaj drugi, stoje izašao napolje, nijeprimetio Bretovu priliku. Olivijinnapadač je, ipak, uspeo da vidi kakonjegov prijatelj posrče i pada, kao daga je ustrelio neki navidljivi KlintIstvud.

- Tede? - pozva on svog drugara

koji je pao, panično pritiskajući većom snagom nož uz đcvojčino grlo.- Tede?

Kao odgovor na njegovo doziva-nje, u gornjem delu vrata pojavilo senešto što je ličilo na ljudsku glavu,gledanu naopačke. Sledećeg trenutka, na glavi se pojaviše dva oka koja

su zurila u njega. Zatim mu se učinikao da je iz glave najednom izrasla

jedna ruka.Olivijin napadač tada oseti potre

bu da žanje devojci nož u grlo i tako je se resi. Kada nje ne bude bilo, šerifće potvrditi njegovu priču i nikoneće moći da kaže da su pogrešili.

On oseti kako mu se mišići grče ikako mu znoj izbija po čelu, ali jeisto tako osetio da mu se ruka, u ko

joj je držao nož, nije ni Domerila.


23/99

/\»/m II rw Borilačke veštifie 2 21

Mo||loiliio je svoju ruku, šokiran.Niko tnuko uže mu se bilo smotalooko Mikiv Pogledom je potražio ma*lomeđnsnju prikazu, ali nje više nijehilo mi vratima. Ponovo spusti pogled nn u/c kojim je bio vezan, alimi 11ni* vide kraja. Kraj užeta se gu-hlo nende u noćnoj tmini.

Ali, odjednom, nešto u toj tminipovuče u/e, a sa njim i čoveka koji4h/iui sa devojke i sruši se na put.11 pmlu, i/gubio je nož. Prevrtao se

I i/vijiio. pokušavajući da ustane,kinin se do pola ispravio, pogled munr susreo sa dva čelično siva oka. Otvorio je usta da vrisne. Nešto poputiVliri kamička zari mu se u vrat.Ni u* mogao da ispusti ni glasa. Ose-trn je da se guši, a onda je izgubiohviM Proći će trenutak, dva 1 on će

pHHli sa nemim knkom na usnama,1 vise se neće probuditi.

(>11vi ja Drejk je davno prestala daomvii hol. Ležala je otupelih oseća-|n osecainči jedino težinu svojih utrnulih ruku koje su bile sputane li-iU ama 1stalni boi koji joj je zadavaokiiis ve/an preko usta. Časjuje hva-

lillil |e/a kada bi joj znoj orosioko>u, čas j o j je bilo vruće. Odjednom oscli kako je kajiš više ne stežeilroko usta. Nekoliko trenutaka kasnile, neka gazirana tečnost joj jeumivala lice. Onda se osetila žeđ.Pokušala je da uhvati kapljice kojeMi |oi dospevale do usta. Tada je za-euln jedan prijatan, saosećajan glas.

Ovo je soda voda. Budite oprezni kiula |>ijete.

Osetila je k a k o j o j nečija topla

ruka podiže glavu i onda je osveža-vajuća tečnost počela da joj klizi nizgrlo. Sada je već jasnije videla, takodaje u svom spasiocu mogla da prepozna stranca sa kosom, boje peskakoji je te večeri bio u baru. Skinuo jekapuljaču, ah je na sebi još uvekimao tamnoplavu uniformu. Unutar kombija se još i mogla razaznatii njegova prilika. Lice koje ju je takouplašilo u baru, sada ju je ispunjavalo nadom i poverenjem. Nešto od

borbenog duha, koji je stekla živećiu getu, joj se povratilo.

-Zašto .. . zašto vam je trebalotoliko vremena da stignete? - upitadevojka, kada je prestala da pije.

Bret ražvuče usne u nešto što jepodsećalo na osmeh.

- Ne bi bilo zgodno da sam nešto

ranije pokušao da vam pomognem -odgovorio joj je, ne pružajući nikakva dodatna objašnjenja, jer vremenaza to nije imao.

- Moje ruke! -jauknu Olivija, da jući na znanje daje opet počela da ihoseća.

Bret ne reče ništa. Samo mu se u

ruci, koliko je devojka uspela davidi, stvorilo nešto, nalik na metalnu čačkalicu za zube. Pažljivo ju jeprevrnuo na stomak, ne pokazujućida mu je to pričinilo 1 najmanji napor Nekoliko trenutaka kasnije,metalne stege skliznuše sa devojči-nih ruku na pod.

Olivija ispruži svoje bolne rukeispred sebe 1 osloni se na strančevuruku da se podigne do sedećeg stava.Slučajno mu je zadigla rukav tam-


24/99

Ponv \Vcst - Borilačke veštine 2

noplave uniforme. Uspravljajući se,primetila je bcličasti ožiljak na njegovoj mišici. Sa ožiljka, pogled joj

pređe na njegovo lice.- Ko .. .? - upita. - Šta ste vi?Bez trunke humora, on joj jednos

tavno reče:-Ja sam niko.

Glava druga

Pre dve godine, Bret Valas je čuo»šuriken« pre nego što je video. Aprimetio je samo delić sekunde prenego što mu se zarila u mišicu leveruke koju je on instiktivno podigaoda odbije udarac. Da se petokrakametalna zvezda nije zarila u njegovuruku, pogodila bi ga posred čela.

Kako se to desilo, baš je bio nadomak ulaznih vrata svoje kuće u Sa-usalitu, u Kaiifomiji Jednog utorkau rano jutro, posle trodnevnog bogatog društvenog života o vikendu.Kao i obično, u nedelju je rano ručao u restoranu u Alta Miri koji jeimao pogled na zaiiv San Franciska.Te večeri je izveo svoju prelepu pratilju, Lm Mekdonald, na predstavu

Jajv Teatra iz San Franciska, poštosu prethodno popili nekoliko pića ubaru »Trajdent«-jednom podrumuna obali, odakle se mogu videti svet-!a brodića koji plove zalivom i svetlavelegrada kako se presijavaju navodi. *

To yeče je ostao kod Lin, a ujutro je pripremio specijalni doručak zanju. Ceo taj dan su proveli zajedno,a ručali su u ulici Bejker, broj 211, u

restoranu na vrhu Holidej Ina. Kaoi obično, uz jelo je ispijao i znatnekoličine votke »Apsolut«, svog omi-

ljenog pića.LJveče je iskoristio prednosti kojemu je pružala stalna rezervacijakoju je imao u svom omiljenomfrancuskom restoranu, blizu uliceKlement. Lin i on su tu večerali prenego što su se vratili u njen stan daprovedu još jedno veče vodeći ljubav. Za Breta su to bili veseli dani ine tako neobični. Za kratko vremekoje je proveo u Sausalitu, naučio jeda iskoristi sve prednosti koje mu jenjegov način života pružao, te se viđao i izlazio sa nekim od najlepšihžena u gradu. Privlačio ih je svojompribranošću, samopouzdanjem i zadivljujućim i zađivljljujućim sposobnostima. I u kuhinji i u spavaćojsobi je bio podjednako dobar.

On je uvek sam mleo kafu i dodavao začine i koru nekih vrsta voćakako bi poboljšao ukus kafe. Uvekbi uz šoljicu kafe koju je pio poslevečere popio i čašu odličnog konjaka, A večere koje je priređivao usvojoj kući uvek su se sastajale odnečeg egzotičnog što bi on pripremao tacno kako treba, a zatim biuživao u jelu sa velikim zadovoljstvom. I seksu je prilazio na istu način. Priprema je bila baš kako treba,a sam čin neponovljiv. Uživao je usposobnosti da svojim partnerkama

pruži zadovoljstvo. Tek ponekad bimu pred oči iskrsla slika njegove silovane i ubijena žene, ali bi je onodagnao od sebe svojom veštinom u


25/99

ftm\ II esi - Borilačke veštine 2

vodeni u ljubavi.I l iko je živco jednim hedonistič

kim >\volom, uživajući u njemu po

pni Coveka kome su dani odbrojani,sv i l o trenutka kada mu se »šuriknu« zurila u mišicu.

Sve veštine, koje je stekao u tokuilvmlesel i osam godina koiiko jeproučavao borilačke veštine, došlesli do izražaja. Devet godina, kolikoi* proučavao vest inu nindža u Japanu. kod učitelja Jamagučija, izbilemi u prv i plan dok se, ignorišući boi,‘ipiemao da se suoči sa svojim napa-ilnčein.

/ u čuo je tada jedan drugi zvukkit|i nui je dolazio s leve strane/pa jeI/Slikao zvezdu iz rane na ruci i hanu |e u pravcu tog zvuka u istomttvnutku kada je preskakao ogradu

tlcpemšta koje ga je vodilo predt»lii/na \ rata kuće. Međutim, nije selili *no tamo, gde je mislio da će sermei, kada preskoči ogradu. Umestologu. sudario se sa jednom rešetkomml bambusovih štapova koja je bila

F»ustav Ijena jednu stopu iznad ženili’ Ha/maci između štapova na re-

i'lki su bih toliko uzani da ljudskoMopalo nije moglo da prođe. Da jellrvl naleteo na rešetku većom sili-Uunh sigurno bi polomio nekoliko|1is|i|u na nozi. Ovako, uspeo je da*i' odbaci od zamke, okrene u vaz-ilulm i dočeka na noge.

I pri letimičnom pogledu, Bretujehllq liisno da su bambusovi štapoviHl 11 poj; ič;tn i meta 1n i m šipkamakute su išle kroz njihovu sredinu.

Jednim jedinim zamahom, Bret ot-

kide jedan od tih štapova i privučega sebi, kao neku vrstu impprovizo-vanog »džoa«, dugog štapa. Držao je

štap u svojoj desnoj ruci, dok mi jeranjena leva ruka bila slobodna.Njom će se poslužiti samo ako seukaže potreba za tim. Onda je začuonove zvukove, ali ovog puta sa svojedesne strane. Okrenuo se u tompravcu, na vreme da štapom odbijestrelu koja je za cilj imala njegovvrat.

Odbio je zatim i strelu koja je le~tela ka njegovim grudima, jednimbrzim udarcem po strani, pa još jednu upućenu ka njegovom stomaku ipotom strelu koja je letela ka njegovoj butini. Najzad, više nije čuozvižduk strele i polako se opustio.Ali, baš tada, poslednja strela se žabi

u bambusov štap i istrže ga Bretu izruke.

Zapadnjak je sada znao sa kimima posla, te se spusti na zemlju i otkotrlja u zaklon. Ovde se nije radiloo običnoj grupi siledžija, ili profesionalnim ubicama koji bi ga gonili;ovde se radilo o stručnjaku za bori

lačke veštine - stručnjaku za veštinekoje je i Bret bio savladao. I taj stručnjak je već imao prednost nad Ber-tom. iznenadio je i ranio Amerikanca.

Našavši se iza jednog đrveta, Bretse uspravi. Kada je ponovo bio nanogama, spazi neku priliku obučenu u crno koja kao da se prikradaladrveiu iza koga se krio. Bret zamah-nu rukom kako bi zadao svoj opasni»tsuki-vaza«. direktan udarac ru


26/99

24 Ponv 14est - Borilačke resi ine 2

kom u karateu stila. Šolokan. Nasvoje veliko iznenađenje. Brci shvatida mu je ruka prošla pravo kroz

»priliku« u crnom i udarila u drvoiza nje. Bret ni je očekivao da će udariti u drvo, te gaje, za trenutak, krozruku prostrelio oštar bol. Dok seoporavljao od iznenađenja i bola,nešto oštro i teško ga tresnu po ramenima.

Bret polete napred, sveslan, kaokroz maglu, da je prevaren. Tamnaodeća jc,bila samo tamna odeća navučena preko nečega nalik na strašilo šio je sada zlokobno izranjalo izmraka. Njegov pravi napadač je biona drvetu. Čim je Bret izašao iz zaklona i otkrio prevaru, protivnik ga

je, jednostavno, udario obema nogama. Bret pljesnu rukom o zemlju,

pre\ rte se u vazduhu i pođe rukamaza »šuriken« na kopči svog opasača,gde ju je uvek držao.

Dočekao se na noge i otkrio danema »šuriken«. Gotovo u istomtrenutku kada je to ustanovio, začuo je još jedan zvuk i video kako muopasač za kojim je bila »šuriken«

spada sa pantalona. Podigao je pogled da malo bolje osmotri svog napadača. Čovek je bio odeven u klasičnu uniformu nindže. Od glave dopete je bio prekriven crnom tkaninom, sa kapom, maskom za lice,pripijenim pantalonama, cipelamasa gumom, širokom bluzom i poja

som. Za pojasom su mu bile koncemača, ili »zutsu«. U ruci je držao»vakizaši«, kratak samurajski mač'

Bret zauze odbrambeni stav. Nin-

dža koji gaje napao nije se ni pome-rio. Stajao je sa isukanim mačem u

jedoj ruci, dok mu je druga počivala

u prevoju bluze, nepomičan kaokip. Bret preteći krete napred. Nepoznati nindža se i dalje nije pome-rao. Prvi put u poslednjih desetakgodina, Bret poče da se preznojavaod straha. Shvatio je da mu je preostalo da učini samo dve stvari. Mogao bi da pokuša da se povuče, ili danapadne svog protivnika. Ali, i jed-

*na i druga mogućnost mu nisu ga-rantovale da će uspeti. Već se pokazalo da je nepripremljen, neprecizan i da ga je bilo lako obmanuti.Pored straha, Bret je osećao i stid.

Sada stade ispred svog napadača,primoravajući sebe da bude. istotako, nepomičan. Dva čoveka su

stajala jedan nasuprot drugom, upola četiri izjutra, na travnjaku ispred Bretove kuće, i čekali da vide,šta će se dalje desiti. Tako su stajaliviše od pola sata. Jedino što se kretalo bio je vetar koji je mrsio Breto-vu kosu boje peska i krv koja je teklaiz rane na njegovoj mišici. Najzad,

proces varenja koji se odvijao u Bre-tovom organizmu natera ga da nastavi duel. Sve pivo, sva votka, kafai konjak koje je Bret popio te večerihteh su da provale kroz njegovu be-šiku. Morao je da stupi u akciju, alinije želeo da se još više osramoti.

Krenuo je napred, spremajući se

da se odbrani od zastrašujuće oštrogsečiva »vakizašija« i da, istovremeno, zada paralizujući udarac svojompovređenom levom rukom. Bret je


27/99

Pony West - Borilačke veštine 2 25

bez greške izveo svoj potez. Da jemač još uvek bio tamo gde je Bretudarao, potez bi bio uspešan. Među

tim, nije bilo m traga od mača i nin-dže. Napadač je skliznuo ispod Bre-tove ruke, zadržavši se samo za trenda izvuče ruku koju je držao skrivenu u svojoj komotnoj bluzi, i izručipregršt nečega, nalik na prašinu,Brctu u lice.

Prašina ulete Bretu u otvorene očii oštar bol mu prostre I i celu glavu,/a trenutak nije mogao da sprečisvoje ruke da napuste odbrambenistav i pokušaju da odagnaju bol izy,lave, ali je odmah, zatim, uspeo dase pribere svoje telo da zauzme pre-dusnju pozu, iako ništa nije video.\ 11, sve je bilo uzalud. Karakteristični /vuk koji proizvodi konopac

mrul/.e kada se njime zamahne, pre-noćnu tišinu \ konopac kada se

M|ime zamahne, preseče noćnu tišinu i konopac se odmota oko Breto-\j>lela, priljubljujući mu ruke uz!»nkou\ Međutim, još uvek je mo-s m da i/vede »ken-vaza«, napadinpalima i nogama.

Ilivt |c mlatio nogama po vazdu-tlll U pokušaju da se zaštiti i otkrijefktlnftlj svog napadača. Ali, gde god

ronuo, nepoznati nmdžabi mui obasipao ga žestokim

IKltylVima Najzad, Bret oseti kakoHHlftC prsti, čvrsti kao čelik, zarivajuU ftntnu vrata i izazivaju bol kakav

HR Kula nije nikada doživeo Ovaj

Bflllltući bol uskoro zamem nekiiini Hvmh i Bret oseti kako mu

Jiilft (cio r.ubi osecaie. I Jspeo je da se

upita, da li tako izgleda smrt.Međutim, to nije bila smrt. To je

bilo nešto blizu smrti, ali ne i sama

smrt. Bret Valas se probudio usred jedne barice sopstvenih otpadaka,ležao je u svojoj dnevnoj sobi. Ali,smrad .koji je osećao u toj sobi bio jemnogo intenzivniji nego što je Bretočekivao Kada se pridigao i pogledao oko sebe, shvatio je zašto je totako. Jutarnje sunce koje je dopiralokroz prozor, osvetljavalo je rusvajoko njega. U prvom momentu je izgledalo kao da je cela kuća okrenutatumbe, ali ništa nije odneseno. Međutim, kada je malo bolje pogledao,

jedino što je bilo razbacano oko njega bile su namirnice iz kuhinje istvari iz kupatila i bara.

Sve piće koje je ima© iscurilo je iz

polomljenih flaša. Gomilice kalebile su svuda po tepihu. Sirovo mesokoje se polako kvarilo bilo je razbacano po celoj sobi. Nešto opasno.,razbesnelo i moćno, proletelo jekroz njegovu kuću, poput uragana, iostavilo lom za sobom.

Čim je Bret to shvatio, nešto dru

go muje privuklo pažnju. Uvideo jedaje sve do tog trenutka gledao pravo u njega, ah ga nije video. Nekoliko metara dalje, na šanku bara, uBretovoj dnevnoj sobi, sedeoje majstor Jamaguči. Na sebi je imao istuonu odeću koju je nosio i pre nekoliko časova. Skinuo je bio kapu i

masku, ali mu je u ruci još uvek biokratki samurajski mač.- Učitelju . .. - progovori Bret.- Ne govori ništa - tiho reče Ja-


28/99

26 Pony West - Borilačke vest ine 2

maguči, prikovavši svojim očimaBreta za mesto, kao što je to ranijeučinio njegov konopac, - Odgovara-

ćeš na moja pitanja, zato štedi dah.Da li znaš zašto sam ja ovde?Bret prelete još jednom pogledom

po rusvaju oko sebe, ali ne skide očisa učiteljevih očiju. Kada se setiosvog sramnog poraza, Bret obori pogled.

- Da me ubijete - reče Bret, i ponovo oseti kako ga obuzima stid.

- Ne - kratko odgovori Jamaguči.- Dao si nam svoj život pre jedne decenije, kada ti je čitav sistem vred-nosti bio poremećen zbog ubistvačlanova tvoje porodice kao i zbogtvoje surove osvete nad ubicama.Obratio si mi se i zatražio da te obučim za ratnika nindžu, da naučiš

vestinu pritajenosti i saznaš šta, zaista, znači biti senka-osvetnik. Onočemu sam te učio nameravao si daupotrebiš u jednu svrhu: da pomog-neš onima, kojima je, kao tebi nekada, nanesena nepravda.

- Ali, ubrzo sam saznao da si, svečemu sam te učio za tih deset godi

na, počeo da koristiš protiv sebe.Unosiš u organizam sastojke kojekvare čiste funkcije tvog tela. Trošišsvoje sposobnosti na beznačajneseksualne odnose što samo dokazujekoliko je tvoj život postao prazan. Ašto je najgore, činiš sve da budeš ucentru pažnje, stalno se prikazujući

kao uspešan poslovni 4ovek i piej-hoj. Viđaš se u društvu najatraktivnijih i najpoznatijih žena. Paradirašsa svojim poznavanjem tajnih vesti-

na kao da se radi o nekom hobiju.Poveravaš se svojim prijateljimakao da je obuka nindže neki letnji

tečaj.- Tako jedan nindža ne postupa!- povika Jamaguči, skoro drhteći odbesa.

- Učitelju, molim vas - gotovo da je molio Bret, još uvek sedeći napodu. - Ako morate da me ubijete,učinite to. Ne sramotite sebe timešto ćete pokazati milost prema menizbog prijateljstva koje nas veže.

-Ne - reče Jamaguči ponovosmiren i nepomičan posle provaleosećanja. - Naše prijateljstvo samopojačava bol koji mi zadaje!. Nisamdošao da te ubijem, prijatelju moj.Došao sam da te pitam, zašto pokušavaš sam sebe da ubiješ.

Bret se nije stideo onoga što se dogodilo posle. Sećao se da je poslerazgovora sa učiteljem plakao satima. Kroz suze je izneo sav svoj boli besmisao života bez svoje žene,.Kjoko. Kada su ona i njegovi voljeniroditelji bili ubijeni, on je, ne znajući, sam krenuo putem ka paklu. Po

stao je ratnik nindža, kako bi mogaoda uništava sve što nije valjalo, alinikada nije sebi priznao daje, ustvari, podsvesno želeo da uništi samogsebe. Tragao je za najvećim opasnostima, u nadi, da će ga, jednogdana, jači protivnik časno ubiti

Sve je to shvatio pošto mu je uči

telj previo ruku i pošto su se njihdvojica, učitelj i učenik, našli uavionu koji ih je nosio, nazad u Japan, gde je za Breta počinjao novi


29/99

Ponv IVest - Borilačke vest ine 2 27

period učenja i obuke.- Mindže se ne plaše smrti - rekao

mu je Jamaguči. - Ali. oni je i ne traže. Pravi filozof razume smrt, ali neide za njom. Pravi filozof, takođe,zna i to, da čovek ne vidi nešto kaozlo. Zlo jeste. Zlo postoji. Čovek po-znaje zlo, on ga ne vidi.

Bret Valas je ponovo otkrivao istine o putu koji je izabrao za sebe.Pošto su sleteli u Tokiju, uzeli su

voz do Čibe, mesta u koje se nalazila jedna, od dve preostale škole nindža»i svetu. U onoj drugoj, u Hokuriku,Bret je naučio veštinu nindža. Ovo-

puta, u Čibi, ponovo su ga predstavili njegovom drugom učitelju,majstoru Toriju.

- 1tako, Brete - reče čovečuljak

odeven u odeču monaha iz Šaolina još uvek nisi uspeo, i pored svihnastojanja, da uništiš samog sebe.

- Ne, učitelju - odgovori Bret, izvodeći uobičajeni pozdrav, tj. postavljajući ruku vertikalno posredHi tuli i klanjajući se. - Više neću ićiputem kojim idu kukavice. .

l ori se nasmeši i rukom pozva

Ucrta da mu se pridruži u šetnji pohaftti li lama. Centar za obuku u Čibihlo je sličan onom u Hokuriku, po-*4o su oba centra bila smeštena u nekoj vrsti Samostalnih sela koja subila okružena zidovima, a u čijem suhv centru nalazili hram i zamak.Mirila ic, kao i uvek, bila pređivna i

llict je, šetajući po njoj, našao mirI o|i ni na jednom drugom mestuIliji mot'.ao da nađe.

Hio sam siguran da će veliki broj

žena sa kojima si bio, doprinetitvom uništenju - reče mu Tori doksu polako hodali. - One ne mogu dadrže jezik za zubima, čak ni ondaako im ga iščupaš, lako leže na zemlji, daleko od njihovih usta, njihovi

jezici i dalje rade, bla, bla. bla.Mah učitelj rukama napravi znak

koji je podsećao na disanje ribe vanvode.

Imaću poverenja jedino u Riu Ta-

gaši -- poče Bret da ga uverava. - 1onu devojku kojoj ste me poslali pregodinu dana.

-Izvanredna žena - reče Ton.Ona vodi onaj restoran u San Fran-cisku. Vas dvoje ste suvlasnici, je iitako?

- »Riinu zoru« - reče Bret, na

zvavši restoran po imenu. - Da,tako je.- Kada se budeš vratio u San

Francisko, prenećeš vlasništvo u ce-losti na nju - poučavao gaje Tori. -Nindža je ratnik, senka. »Kagemu-ša«. On nije vlasnik restorana. Mahučitelj reče posleđnju rečenicu sa izrazom gađenja na licu. - Nastavi

svoj život sa tom Tagaši kao i pre -nastavio je—aii nemoj više jesti prednepoznatima. Tebe ne srne niko davidi. Ti ćeš, po svojoj volji i kadabude bilo potrebno, dopustiti drugima da te vide, ali ne, kada oni tohoće.

- Da. učitelju - složi se Bret.

- A sada o onom dru golu - zabrinuto reče Tori. -O onom Džefu Ar-čeru ...

-Mladiću koji vodi moj dodžo i


30/99

28 Ponv Ii esi - Borilačke veštine 2

San Francisku - objasni mu Brci.- Nevcrovatno! - uzviknu besno

Tori. - Nindža, koji svetu obznanju je da je majstor borilačkih vest i na?To je nešto nezamislivo! Odmah semoraš odreći vlasništva nad tim si udiom za borilačke veštine!

- Mislite, da ga zatvorim?Da je Tori imao nešto kose na gla-

\ i, on bi počeo da je čupa. Kako jebio ćelav, izgledalo je kao da se jed

va uzdržava da ne počupa Bretovu.-Zar ništa nisi naučio? Nindžino

najjače oružje je njegova nevidljivost. Nindža ne čini ništa čime biprivukao pažnju na sebe. Nindža senikada ne razmeće, nindža nikadane prikazuje svoju snagu pre negošto će napasti. AKo bi zatvorio do-

džo, to bi samo privuklo pažnju, zarne? Ne, ti moraš objasniti gospodinuArčeru da je dodžo njegov, i da 011sam vodi taj studio.

Tori zastade i zagleda se Bretu uoči.

-Jesi li podučavao tog mladića? Jesi li uspeo da mu usadiš svoje idejeo samouništenju?

Bret je ozbiljno razmislio o učiteljevom pitanju. Torijev bes od ma-lopre ga nije zabrinuo. Znao je daučitelji nindža pokazuju svoja ose-ćanja samo onda, kada to žele. To-njevi povici su bili bezazleni. Ali,ova poslednja dva pitanja su bila izrečena krajnje ozbiljno.

- Možda sam, učitelju. Na sreću,mladić je pametniji nego što sam jabio.

- Moraš da vidiš da li možeš da

imaš poverenja u tog čoveka, Breteupo/ori ga Tori. - Ako uspeš da ga

prevaspitaš, mogao bi da postane»d/enin«, i/vršilac tvog »džonina«,dok bi Tagaši bila »čunin«.

D/onin je značilo voda nindža, ačiunin je bio njegov zamenik.

- On poseduje potrebnu vest inu -uveravao ga je Bret.

Ali, on mora da ima i dušu -reče Tori. - Dušu koja je tamna, ali

koja je i svetla. Tama smrti i svetionade. Moraš ga naučiti da tvoja veš-tina nije igra koju treba olako shvatili. Ti ne pohađaš predavanje ... ti,ustvari, počinješ jedan životni put sakoga nema povratka.

- A šta ako on ne može da steknei dušu? - upita Bret, iako je unapred

znao odgovor.-Onda ga moraš ubiti - spremnoodgovori Tori, bez iole dramatičnosti u svom glasu.

Ono što je rekao nije trebalo ni dašokira ni da upozori. To je bilosamo konstatovanje jedne činjenice.

Život Breta Valasa počeo je iznova, po treći put. Jednom je umrokada su mu žena 1 roditelji bili ubi

jem. Umro je po drugi put kada gaje Jamaguči pogodio »šurikenom« uruku. Ovo mu je bio poslednji život.Sve je bilo kao u haiku pesmi po ko

joj je lan Fleming dao naslov jednojod svojih poslednjih knjiga:

»Živiš samo dva puta,

jednom kada se rodiš,i jednom kada pogledaš smrti u

lice«.Bret Valas je učinio i jedno i dru-


31/99

/’ii//1 II i's/- Borilačke vestine 2 29

i nastavio dalje. Njego\ treći ži-\i>l hi trebalo da opravda njegovoposloianje. Ponovo je ličio i usavršio

vesline nindža: »kudži-kiri«, vešti-nu odvraćanja pažnje: »čikai-ii no-d/uslu«, veštinu infiltracije;♦>m iiiken-džutsu«. veštinu bacanja:»|o|icn-d/.utsu«, veštinu hemijskogi a lovama: »jubidžutsu«, veštinuubi|an|a prstima. Naučio je i usavršio ćuk i veštinu »saiminđžutsu«,

veshiui sugestije i mašte.Mi, uglavnom, je učio o sebi. Na-Ućio ie kako ljudski um može dabude i/vanredan i kako je ljudskolelo sposobno za mnogo toga. Shvatio |e istinu, sadržinu u Šekspirovimilihnvima koji kažu: »Kakvo deloćovek je«. Za svaki trenutak koji jeproveo usavršavajući svoju borilačku veštinu, proveo je pet usavršava jući svoje mentalne sposobnosti: Ne*»liuo tla je naučio neverovatne tehnike uništenja, već i tehnike zapa-i\)iljiićc okretnosti, lukavstva i než-nosii, Po isteku jedne godine, BretIH' sumo daje mogao da pretvori kamen u prah, udarcem pesnice, već je

mogao i da obavi »sado«, ceremoni-i


32/99

30 Pony West - Borilačke vest i ne 2

Iza zavese je bilo jedno ograđenodvorište sa krovom od čelika. Na zadnjoj ogradi su bila neka vrata. Isp

red tili vrata neverovatno, ležala je jedna mrtva krava. Nekoliko metaraispred krave nalazio se jedan sto idva dugačka, uvijena paketa.

Stan, bezubi čovek uze duži odona dva paketa i skide omotač odnovinske hartije sa njega. Ispod novina bila je zelena tkanina, pažljivo

vezana na vrhu. Starac je opreznoođrešio čvor sve dok se ovaj nije raz-resio. Tkanina spade sa pređivnogsamurajskog mača, »kalane«.

Mač je skoro ceo bio crn, sjajnocrn. Izgledalo je kao da blista nekomsopst venom životnom svetlošću.Ali, čim je starac izvukao mač iz konca, crni sjaj kao da je izgubio u intenzitetu pred živim bljeskom njegovog, neverovatno, oštrog sečiva.

- Pravi samurajski mač se praviotako, što se tvrdi i meki metali mesa ju i daju izuzetno tanku ivicu -objasnio je lamaguči. - Zatim


33/99

ft W v MV.vf - Borilačke veštine 2 31

l)i?uvc, Brct je razmišljao o svimonim stvarima koje je naučio. Setiosi* sveobuhvatnog mira koji bi ga

propeo kad god je bio apsolutnospreman. Setio se da mu je ranije,prc nego što bi stupio u borbu, krv jnrnula u glavu i celo telo bivalo napregnuto. Sada je postojao u jednomuli siv u mira i osećao se sposobnim/u sve. Bio je sve što je, uopšte, molit to da bude. Ako bi sada bio ubijen,lo ne bi bilo zbog toga što je od sebesi vorio nešto, što je manje čovek.

Postigao je jedinstvo sa sobom samim i, da bi očuvao to jedinstvo idopustilo mu da postane još čvršćeM?hi da stvori novi životni stil.

Nije morao da odbija razna pića,li>inii i lošu hranu što su stjuardeseMcpiestano nudile putnicima. Bez

olviia koliko puta neka od njih prošla pored Berta, ona kao da ga uopš-U? nije primećivala. Svi su oko njegadobili svoje pržene bademe u kesi-ttimit od staniola i svoje male plas-IU ne čaše sa raznim pićima, ali, ne-kuko, ilomaćice aviona nikako nisuvldcle Breta. Nije se uzdržao da se

tu? mismeši na zbunjene poglede po-■*•1de kada su mu. soklevanjem, reklimlovidenja« pošto se avion spustiou San I rancisko. Do tog trenutka,oni vcrovalno nisu ni znali da jeUni leteo s njima.

Iltvl se setio onoga što mu je maj-Ion rekao, »Nindžu niko ne

vidi, On dopušta drugima da gavide«

Km jm je čekala na aerodromu.BIIm ie visoka preko sto sedamdeset

santimetara, što je bila prilična visina za jednu istočnjakinju, i imala jedvadeset i sedam godina. Ali, kao i

većina njenih sunarodnika, izgledala je znatno mlađa. Verovatno ćeisto izgledati i kroz dvadeset i sedamgodina. A bila je zaista lepa. Bademaste oči, mali nos, pune usne i te-lesna građa zapadne žene. Njenakosa je bila isto toliko crna i bogata,koliko i njegovi samurajski mačevi.

Prišli su jedno drugom mirno, ali,kada su se sastali i poljubili, njihova

je strast bila duboka i očevidna. Njihova je privrženost bila daleko većannego što je privrženost muža i ženeu braku. Svako od njih je sada predstavljao neodoljivi deo života, onogdrugog.

Podigla je glavu i pogledala ga.

Njihovi su se pogledi sreli. Bretovodesno oko je gledalo pravo u njenolevo, a levo direktno u njeno desno.

- Nedostajao si mi, ljubavi moja -rekla mu je, i on je ponovo poljubi.- Lepo je što si se vratio - dodala jeuz osmeh kada su se najzad razdvo

jili.

- Drago mi je što sam se vratio -rekao je.Na putu za restoran, Bret je raz

mišljao o tome kako će se njegov život iznemiti. Za ostali svet će izgledati kao daje Bret Valas, onaj takopopularni mladi plejboj, nestao.Ali, u njeogovom privatnom životuće se malo toga izmeniti. Neće piti,ali će i dalje kuvati, mada, od sadasamo za svoje bliske prijatelje. Jošuvek će pripremati naieszotičniia


34/99

32

jela, ali ih sam neće probati. Bićemu dovoljno samo da ih pomiriscpa da zna da Ii su savršena ili ne.

Čim se malo raskomotio u kancelariji restorana »Rima zora«, dao jeRii punomoćje tako da je ona postala zvanićni izvršilae testamentaBretovog oca. Bila je vlasnik restorana i imala je punomoćje da prenese vlasništvo Bretovog đođžoa naDžefa Areera. što je i učinila. Čim jeto bilo oba\ Ijeno, Ria je anga/ovaladekoratere i građevinare da preurede ta dva objekta prema Bretoviminstrukcijama. Novac koji je za tobio potreban dobijen je od prodajeBretove kuće u Sausalitu.

Za nekoliko meseci, iznad restorana je podignut jedan specijalni tavan, a jedan podrum iskopan ispod

dodžoa. Svakog jutra, negde izmeđučetiri sata i pola sedam, Bret bi senašao sa Džefom u studiju za borilačke veštine. Obojica su se spustiliu podrum radi uzajamne obuke.Podrum je sada bio jedna prostranasoba koja je izgledala kao kovčeg.Bila je duga oko dvadeset metara ivisoka oko šest. Duž svakog zida nalazili su se sanduci sa raznim spravama koje se koriste u borilačkimveštinama, kao i mete i specijalnenaprave. Tu je Bret upućivao Džefau nove veštine dok je svoje održavaona nivou.

Džef Arčer je bio sposoban, pošten i zainteresovan učepik. Imao je

dvadeset pet godina i bio visok okometar i devedeset santimptara. Bio

je lepo građen i skladno razvijen.

Ponv H'esi - Borilačke veštine 2

Lice mu je bilo trouglasto i zgodnona neki dečački način. Kosa mu jebila smeđa i talasasta, ali ju je on

uvek šišao kratko. Oči su mu tako-de, bile smeđe i odavale su utisak da je mladić video i saznao više negošto je uobičajeno za mladića tih godina. Ali, Džef je imao pravo daodaje takav utisak. Njegovu su baku/ivu spalili pripadnici jedne bandehuligana koju nije uspeo da pobedi,ali koju je, Bret uništio ubrzo poslesusreta sa mladim Arčerom. Iz togsusreta se rodila ideja o suvlasništvunad dodžoom koji je, kasnije, postaoDžefovo vlasništvo.

Mladić je vrlo ozbiljno shvatiosvoje obaveze i vrlo brzo je napredovao i kao stručnjak za borilačkeveštine i kao učitelj. Pod Bretovim

rukovodstvom, on je naglašavaoulogu Zena, Taoa i drugih filozofijavezanih za borilačke veštine i davaoim prednost nad sposobnošću da seglavom razbijaju cigle. Oni učenicikoji su došli u njegovu školu zbogloga da bi se zabavili ili stekli ruši-lačke sposobnosti, brzo su otpadali,zahvaljujući takvom pristupu. Ar-čerovi tečajevi su zahtevali i rad kodkuće, ali ne samo onu vrstu rada,gde učenik udara pesnicom o zid svedok mu zglobovi ne prokrvare. Arčer je zahtevao da njegovi učeniciznaju i istočnjačku umetnost, poezi

ju, književnost, medicinu i naukupre nego što dobijju crni pojas.

Za nekoliko nedelja, koliko se do-džo nalazio pod novom upravom,njih dvojica su razradili poseban na-


35/99

I*ilo ko da ga vidi, ne bi znao daje ta>iašma poticala od kamenja koje jeHivt mrvio golim rukama. A bilo koIn je video Arčera kako u dodžo

iinosi specijalne čelične i drvene pa-iu'Ic kao i panele od pleksiglasa, ne11 mkode, znao, da ti paneli služe daništite /id, koji se rušio pod Breto-vim udarcima.

Pošto bi se Bret zagrejao tim vež-biima, njih dvojica bi stali jedan nasuprot drugom. Džef bi bacio oraheti tvrđoj ljusci koje bi Bret izvadio

nvoj mač, a Džef bi zgrabio punu*tiku ra/nog voća. Jedno za drugim,I )/cl bi bacio voće u pravcu Breta, aih nj bi ga Ijuštio svojim mačem prem'Ko što bi palo na zemlju. Grejp-hm je bilo relativno lako oljuštiti.Pomorandže nisu zahtevale neki veliki napor. Ali, kada bi stigao do ja

buka i grožđa, stvari bi postajale na-poU\ Bret nije ni pokušavao da potpuno oljušti tu vrstu voća, kao štoi li11 |c polazilo za rukom sa južnimvoćem, već se trudio da skine barje-iliin ileo kore, a da ne dotakne mes-Hflll đco.

Posle i/vesnog vremena, i u tome

h uspeo. Onda bi Džef bacao voćeHVt* većom brzinom. Posle nekolikotlU’tk'Ci. Bret je mogao da oljušti go-||IVo svaku vrstu voća, i to takvom

brzinom, da oko nije moglo da pratinjegove pokrete. Posle toga, na red

je dolazio sistem. Džef bi položio

ravno na sto šest bambusovih štapova iza kojih je bio poveći komad dr-veta. Bret bi otišao na drugi krajsobe, na udaljenost od dvadesetakmetara od stola, i uzeo jedan kratakluk i strele, »kiusen«. Onda bi, narazne delove svog tela, postavio šest»šurikena« i šest dugih konopaca.

Na Džefov znak, on bi brzo oda-peo svih šest strela, tako daje svakaod njih prošla kroz svaki bambusovštap, ne dodirujući ivice, i zarila se ukomad drveta iza štapova. Kada biDžef pošao da skloni sto sa štapovima, Bret bi hitnuo i svih šest zvezdi-ca tako daje svaka zvezdica preseklastrelu ispred sebe, na polovinu po

dužini. Za zvezdicama bi poleteli ikonopci koji bi se obmotali oko svake zvezdice. Bret bi, najzad, povukao konopce i svaka bi zvezdica iz-letela iz zida u koji se zarila.

Kada bi i ta vežba bila gotova,Džef bi morao da pođe gore i otvoristudio. Pošto bi mladić izašao, Bret

bi prišao jednom delu sobe gde jepod bio prekriven najklizavijim pločicama koje su se mogle naći. Pločice su još bile premazane voskom itako klizave, da većina ljudi ne bimogla da hoda preko njih, a da se neoklizne. Onda bi pokrio pod najjeftinijim toaletnim papirom, onom

vrstom za koju bi čovek pomislio daće se pocepati samo ako ga pogrešnopogleda. Potom bi papir poprskaovodenim sprejom tako da je ovaj de-


36/99

34 Pony West - Borilačke vest ine 2

lovao prozirno.Kada bi sve te pripreme bile goto

ve, Bret bi trčao tamo-amo po tojpovršini i ne bi nabrao ni pocepao i jedan komad papira. Potom bi trčaonatraške, a onda postrance. I, kao iu ranijoj vežbi, ne bi uopšte uznemirio glatku površinu poda. Kada bizavršio sve te vežbe, Bret bi napuštao dodžo pomoću posebnog izlaza,tako da niko od onih koji su dolaziliu studio ne bi mogao da ga vidi. Zatim bi krenuo pešice do restorana,bilo da pada kiša ili sija sunce, i pažljivo bi posmatrao svet oko sebe.Proučavao bi hod i pokrete skorosvake osobe koju je video: hod jednog starca zgrbljenog od artritisa,.stare žene opterećene paketima, de-

vojčica koje su u obližnjem parkupuštale zmajeve, mladića koji su bacali frizbi, poslovnih ljudi koji sužurili ga posao, dece koja su se pri-vijala uz svoje majke. Ništa ne bi *promaklo njegovoj pažnji, čak ni životinje: psi, mačke i ptice. Motrio jesve njihove pokrete, reakcije i pona

šanje, kako bi obogatio sopstveni repertoar pokreta.Oni koje je proučavao jedva da bi

ga primetili. Ništa nije bilo spektakularno na njemu. On je bio običan,dobro građen čovek sa kosom srednje dužine i boje peska i čelično sivim očima. Nosio je jednostavnuodeću i udobne cipele. Na sebi nije

imao nikakav nakit, čak ne ni sat.On je uvek znao koliko je sati.

Ako bi dopustio da ga vidi, petoroljudi verovatno bi bilo i pet opisa

njegove pojave. Nije bio ružan, alinije bio ni lep. Nije bio sasvim ob

ičan, ali nije bio ni nešto posebno.Mogao je da bude bilo ko, što je, ustvari, i bila njegova namera.

I u restoran je ulazio pomoću specijalnog ulaza. Mogao je da uđe krozkuhinju na zadnja ili na bočna vrata. Ponekad bi ušao sa ostalim gostima, ali ga niko od njih nije zapa-žao. Za to se on sam pobrinuo. OnajBret Valas, za koga bi se većina po-setilaca u restoranu zaklela da gaodnekud zna, povukao se u senku,čak i pri dnevnoj svetlosti. Bret bičak mogao da se sretne i sa Lin Mek-donald i ubedi je da on nije onaj čovek kojeg je ona poznavala.

Danas je Bret ušao kroz glavna

vrata, pošto još nije bilo pola jedanaest, i restoran još nije bio otvorenza javnost. Na sebi je imao farmerke, plavu majicu i jaknu od somotabež boje. Na nogama je imao lakesportske cipele. Restoran je bio divno uređen. Bio je obložen tilcovi-nom i ukrašen prekrasnim orijental

nim slikama. U svako doba je delo-vao svetio i živo. Ria je celokupnoosoblje obukla u tradicionalnu japansku ođeću. Svi su službenici bilirođeni istočnjaci, ali Ria nije zapošljavala isključivo Japance. Bilo jetu, pored Japanaca, i Kineza, Ko-reanaca i predstavnika svih drugihnaroda koji su imali žutu boju kože.

Bret prođe kroz kuhinju u kojoj seveć spremala hrana za one koji ćedoći da ručaju. Mahnuo je rukomHami, njihovom ljubaznom kuva-


37/99

I'oti i 11e\l - Borilačke veštiue 2 35

ni Mama se nasmešio, ali nije okaskklalo sa raznih šerpi i lonaca. Brelolsela do svoje zasebne trpezarije i

lamo zateče Riu u kamonu. kako pi-liicka čaj i prelistava jutarnju štampu.

Ima li nešto interesantno?-upitu Brci. sedajući pored nje na klupu.

Na žalost, sve je po starom -od-fov on ona, ne spuštajući novine. -Nr mo/emo ništa da uradimo da bi

spi ih i Ii pad dolara.Kako stoji jen? - upita Bret, us-l . l j l K I

Pusao je otvoru u zidu kuhinje|vm»/ koji je, liftom stizala hrana.

Solidan je kao Soni - odgovoriKi.i i spusti novine na vrh jedne gomile di ugih izvora vesti.

Ispird nje, gotovo do samih njenih očiju, ležali su primerci svetskesiani|H* koja je stigla tog dana. Bio jehi »I o s Adnjeles Tajmz«, »DalasI j'./.imincr«, »Vašington Star«,»Inim, »Nj uzvik«, »LondonI Mjiu/«, »Pari Mač«, »Pravda«, kaoi umor' drugi, više ili manje poznatiImiov i

h i r i oivori pregradu u zidu krajknir jr stajao, i izvuče jedan mali podlijim u k sa jelom, koji je Harna po-slitiM’.",(‘ čim je video da Bret dolazi.Nm pslu/avniku je bilo nekolikopiih iidi i a/ne ribe, čorbe i činija ne-ffMimior. mleka. Bret ponese poslu-iMVttik u/ stepenice. U prolazu je

(Mtlvono novine koje je Ria čitala.I Ludemo gore - rekao joj je.

Min sklopi »Njujork Tajmz«, os-li|Vi i'.i sa ostalim novinama i pode

za Bretom. Njih dvoje se nađoše naprostranom tavanu koji je zauzimaopovršinu cele zgrade. Svaki pedalj

zidova visokih pet metara biojc prekriven knjigama. Pod je bio od punog hrasta i jedino su grede nosačiprekidale njegovu jednolikost. Cela

je prostorija bila izdeljena u raznestambene jedinice. Desno od stepenica bila je prostrana i dobro opremljena kuhinja. Sa leve strane je

bila trpezarija. I jedna i druga prostorija su bile tako opreml jene, da suod svakog obroka pravile ceremoni

ju, događaj. Za Breta je moralo dabude tako. On je sebi dozvoljavaosamo jedan obrok dnevno.

Pored kuhinje je bilo kupatilo ukome su se nalazili tuš, sauna, obič

na kada i kada od kalifornijskogbora. Nešto dalje od toga, bio je toalet i lavabo. Poslednja prostorija jebila odaja za spavanje i meditacijukoja je sadržavala samo jednu prostirku, krevet i vođeni krevet. Bret jemogao da spava bilo gde, na bilokakvoj površini, ali, kada bi odlučioda spava, želeoje da ima dobar izborpostelja. Leva polovina celog tavana

je, ujedno, bila i najveća prostorija uBretovom stanu. To je bio deo zaodmor i zabavu i kompjuterski centar.

Bret je, pored borilačkih veština,imao još jednu vezu sa Istokom. Bila

je to njegova tajna ljubav prema raz

nim elektronskim napravama.Među gomilom tih naprava nije semoglo videti nijedno ime neke američke kompanije, ali su zato Panaso-


38/99

36 Pony West - Borilačke veštine 2

nik. Hitači, Soni, Tošiba i, uglavnom, Nipon Elektrik, bili dovoljnozastupljeni. U ovom slučaju, Brcto-

va strast je imala i svoj cilj. Niudžanije bio samo gospodar smrti. On jebio i gospodar života, čovek koji je osvetu oko sebe znao daleko višenego bilo koji od njegovih savreme-nika. A to mu je omogućavalo da, spravom, ubije svakog protivnika sakojim bi se sukobio. Instinktivno jeznao, unapred, šta će ta osoba uraditi.

A tom instinktu je pomagalo znanje, poznavanje svega. Nisu samoBretove rizičke mogućnosti bile povećane, već i njegove umne sposobnosti. On je mogao da primi, razumi pri meni više podataka u jednomdanu, nego što bi neko bio u stanjuza nedelju dana predanog rada.Kompjuter marke Nipon Elektrikkoji je bio specijalno izrađen za njegove potrebe, u velikoj meri je dopunjavao njegovu potrebu za znanjem. Bretu je bilo potrebno nekoliko nedelja da prouči sve ono što mu

je bilo potrebno o jeziku kompjute

ra, kako bi mogao da priključi svojneverovatni sistem nekim od najtajnijih privatnih izvora informacijado kojih se moglo doći. To mu je pošlo za rukom. Veliki ekran u boji iizlazi sa pisanim informacijama,donosili su mu svakodnevno zapanjujuće veliki broj tajnih, značajnih

ali i nepotrebnih informacija.Kompjuter, ne samo daje prikup

ljao informacije već ih je prema Bre-tovom upustvu, organizovao i anali

zirao. Mogao je da uspostavi neve-rovatno veliki broj referenci. Bretsede u svoju stolicu ispred ekrana,

zagrize sveže škampe i uključi mašinu.- Statistika pokazuje daje situaci

ja karakteristična za ovo doba godine - reče mu Ria, čitajući traku. - Saporastom temperature, dolazi doporasta nasilja. Ubistva su, kao i obično, brojna.

- Slabo da šta mogu da učinim zamrtve - svečano reče Bret i zagledase u zelenkasta slova na ekranu. -Kakva je situacija kod silovanja?

- Broj je opao - odvrati Ria, donekle iznenađeno.

- Da li je to samo danas, ili imaneku shemu? - upita Bret, ne dižućipogled sa ekrana.

- Koleba se - reče mu Ria, - ali jeočigledan trend ka opadanju na Istočnoj obali.

Kao i obično, Bret bi se uhvatioza svaku nedoslednost i ne bi se smirio dok ne bi otkrio njen uzrok. Desnom rukom je otkucao, na specijalnoj tastaturi, uputstvo, da se kom

pjuter koncentriše na izveštaje sa Istočne obale. Lokalni listovi, privatni registratori lekara, javni registra-tori, polici jski izveštaji i slično bivali su prikupljeni i analizirani u Bre-tovom preciznom kompjuterskomprogramu. Mašina poče da izbacujelistu mogućnih veza.

- Veća pomoć vlada sistemu soci jalne pomoći u Njujorku kao da jedonekle smirivala stvari - razmišljala je Ria na glas.


39/99

Potiv H est - Borilačke veštine 2 37

Brct joj nije odgovorio. Nešto gajemučilo u pođsvcsti. Silovanje nijemoralo da bude u opadanju, već

sumo broj prijavljenih slučajeva. Asilovanje neće biti prijavljeno u slu-O

Documents

Nindja 002 - Vejd Barker - Planina straha (Panoramiks & emeri)(5.8 MB).pdf