Dutedi, sa rukom u ruci, njih dvoje su silazili prirodnim stepenicama uklesanim u kamen delovanjem vetrova i erozije. Malo ko usudio bi se da tuda krene i usred dana, ali su njih dvoje savlaivali stepenike tako hitro i bezbrino kao da silaze niz iroke mermerne stepenice jednog od luksuznih ho tela San Franciska. Nekoliko puta prirodne stepenice promenile su pravac, ne koliko puta morali su se ak neko vreme i uspinjati da bi doli do drugog dela puta koji ponovo vodi nanie. Njihovo dutanje je gotovo po bono, reklo bi se. Ovo mesto, uostalom to i zasluuje. Milioni godina su proli pre nego to je strpljivi i neumorni okean stvorio minijaturnu lagunu, okruenu sa svih strana strmim, gotovo nepristupanim liticama. Stene su se sklapale svud unaokolo, ostavljajudi samo uski prolaz za talase koji i sada. miluju kamene zidove. Oni zastadoe u gotovo potpunoj tami. Svetliji je jedino vidljivi deo neba nad njima i povrina lagune, zahvaljujudi fosforescenciji talasa. Neko drugi bi moda na ovom mestu osetio strah, ili bar nelagodnost, ali njih dvoje, jo uveik bez ijedne izgovorene re i, poee da svlae odedu sa sebe, nemarno odbacujudi pojedine njene delove po glatkom kamenu, jo uvek toplom od dodira sa vazduhom i okeanom. 'Nema tu mnogo prostora za plivanje, ali oni nisu ni doli u lagunu, zbog toga. Preputaju di se blagom njihanju talasa, trae usne jedno drugom. Voda je topla. Nede uiniti nita da makar ublai vatru ko jom sada gore ta dva tela. Dva divna tela. Vidi se to u trenutku kada isto onako tiho ponovo izau na topli kamen, 1

milujudi jedno drugom usnama kou sa koje se neujno slivaju kapi okeana. Tiina prirodne katedrale du go je ostala nenaruena. Vrlo dugo, gotovo itav jedan as, ezdesetak minuta, oni su vodili ljubav, uivajudi u svojim telima. AaaaahihMi! Dug, malo promukao krik devojke objavi da je jo jednom, po ko zna koji put, dola do toliko eljenog vrhunca i klonula na topli kamen pod sobom, sklapajudi oi i preputajudi se toplim mlazovima koji su joj sa pravilnodu kakvu poznaju samo prirodne pojave, ispunja vali utrobu. .. Leali su jo neko vreme, ne pokretni i tihi, dodirujudi se itavom duinom svog tela. I usnama. Mukarac se prvi uspravio. Doi, Sumiko ree tiho dubokim, prijatnim glasom. Uskoro de svanuti. . . Ona ne odgovori nita. Ostala je nepomina, sklopljenih oiju ak i kada je on ponovo skliznuo u vodu. Tople kapi okeana padoe po njoj i ona se tre i osmehnu otvarajudi oi. elim te ponovo ree on. I ja tebe, ali. .. Ali. ..? Ona sklopi ruke preko grudi i lako se strese. Iznenada mi je hladno poali se. Uspravila se lagano, doputajudi snanoj ruci mukarca da joj pomogne. Nije hladno. Neto drugo je u pitanju, devojie. Lesli Eldride, ne pokua vaj da me prevari! Kladim se da si ti ovo to ja sada ose-dam, osetio bar deset minuta ranije. Okupaj se. Voda je jo to pla. Cim mi odgovori. Osetio si? Da, osetio sam. Zadovoljna? Opasno? Ne. Nije to takvo osedanje. Jednostavno. . . ne znam ak ni kakvim imenom to da nazovem. Ona klimnu glavom, ali joj pogled odluta navie, prema ot voru meu stenama kroz koji se videlo nebo. Nema nikoga gore, devojice. Da ima, ja bih to znao. Moe se mirno okupati. 2

Klimnuvi glavom, devojka tiho skliznu u vodu. Izala je brzo, nekoliko trenutaka kasnije, obavijajudi mokru kosu oko glave da joj ne smeta u odevainju. Tanka tunika priljubi se za telo devojke, ocrtavajudi liniju grudi i jo uvek napete bra davice. Osetivi pogled mukarca na sebi, ona se osmehnu. Stari jarce.. . nikad ti nije dosta! Cak i sada! Zato ak i sada? Nita se nije dogodilo, zar ne? Ali i ti i ja osedamo da de se dogoditi. TA, Lesli? On je sledio njen pogled koji ponovo odluta prema litici. Ne znam. U svakom sluaju, haragei duti i to, dakle, nije nikakva stvarna opasnost. Dogaalo se i da te prevari. . . Ne. Dogaalo se samo da ne poverujem njegovim upozo renjima, a to nije isto. Ona jo jednom zagladi kosu hitrim pokretima i pogleda ga Idemo, Les ? Da. Ruke im se sretoe kada su ponovo krenuli prirodnim stepenitem, ovoga puta navie. Nekoliko puta. mukarac za-stade, dajudi devojci znak da bude tiha. Svaki put, meutim, odmahnuo bi glavom, osmehnuo se kao da eli da je ohrabri, i oni bi produili uspinjanje, is to onako tiho i neprimetno kao to su i sili. Ipak, kada su stigli do samog vrha litice, Lesli joj dade znak da ostane u mestu. On sam, iznenada, nalik divljoj zve ri koja se privlai vrlo plaljivom plenu, poe do poetka prirodnog stepenita i oprezno izviri. Prouavao je teren pred sobom suenim oima, sluhom, ko om^ itavim svojim telom. Uspravio se lagano, ispunja vaj udi pluda vazduhom, svestan da se njegova silueta sada sasvim jasno ocrtava na svetlijoj pozadini istonog neba. Ako de se na neki volebni nain ono predosedanje to lebdi nad ovim mestom pretvoriti u stvarnu opasnost, onda je ovo pravi trenutak za to. .. Nita. Nikakvog pokreta meu grmljem, nikakvog uma na stenama. Doi, Sumiko ree on, ne okredudi se. Nema nikoga.. A opet, negde duboko u podsvesti osedao je da se nevidljivi oblaci nadnose nad ovo mesto, da topli vazduh postepeno ispunjava statiki naboj kao pred letnju tropsku oluju.

3

Mnogo puta su dolazili na ovo skrovito mesto. Samo njih dvoje. Jo nikada se ovakvo ne to, meutim, nije dogodilo. .. Dugi prsti dotakoe komad elika vesto skriven pod irokim konim opasaem, ali on os tade na svom mestu. Ma ta da se dogodi, jedan komad elika, znao je, nede modi bitno da iz meni situaciju. On isprui ruku da pomogne devojci da savlada neravnu stazu meu kamenjem, ali se ona odmae od njega. Ne proaputa. Neka ti ruke budu slobodne, Lesli! Zato? Zato to talko elim. A ako nisam u pravu, oboje demo se smijati mojoj gluposti. Nema nikakve opasnosti... Lesli... - Nisi dovrio reenicu, trebalo je da na kraju doda ,za sada, zar ne? U redu osmehnu se on, ali su mu oi i dalje neumorno pretraivale okolinu Ako tako eli. . . Produili su, nastojedi da budu to tii. Pedesetak jardi da Ije njihova mrana kola stajala su na istini pored puta, po dseajudi na krupnu ivotinju koja zgurena i pretedi vreba u zasadi. Jo dvadeset jardi do puta. Lesli jasno u kako devojka iza njega nesvesno zadrava dah osedajudi bez sumnje kako neprestano raste onaj statiki naboj u vazduhu. On sam bio je spreman. Doslovno na sve. Svaki miid, svaki nerv u njegovom telu ved je doveden u stanje koje de omoguditi gotovo trenutnu reakciju u asu kada se ukae prvi znak opasnosti. Jo deset jardi do kola. . . Na petost se sada ved gotovo fiziki oseda u vazduhu. Lesli zaslade da jo jednom osmotri vozilo, osvetijeno neobinom, neprirodnom, bojom jutarnjeg neba. Ne, njegova podsvest ne najavljuje nikakvu opasnost iz tog pravca. Ako se ma ta dogodi, dogodide se na sasvim drugoj strani. Jo desetak stopa. U nosnicama oseda prainu podignutu njegovim nogama sa tla, znak da poneko vozilo ipak u toku dana proe ovim uskim i krivudavim putem. Predmet sumnjivo pravilnog oblika iskrsava iz senke stene koju je upravo zaobiao i on staje. Ne ukoen od iznenaenja, ved u stavu koji de mu ta kode pruiti priliku za trenutnu reakciju. Les. . . TA je to? Ma ta bilo, taj predmet NIJE se nalazio tu kada su prvi put proli. Na ovom mestu ne bi ga mogao previdvideti ni na koji nain. 4

Jo korak blie, uprkos poluglasnom kriku upozorenja koji se nesvesno otima devojci. Ne, Lesli! Moda je... Nije bomba kae on, saginjudi se da bi bolje video. Haragei bi me ved odavno upozorio da jeste. . . To je. . . obian kasetofon. Kasetofon? Sa nekakvom porukom, bez sumnje. Njegovi prsti sklapaju se oko nevelikog predmeta, diu ga u visinu uha; oi i dalje pretrauju okolinu hitrinom i preciznodu radarskog zraka. Pokrenuta kaseta tiho uti u zvuniku, ali se devojci ini da joj bubne opne podrhtavaju od tog uma. Svaki um, uostalom, prejak je na ovom mestu; svaki je samo korak blie nevidljivoj i neshvatljivoj pre tnji. . . U zamci si, Eldrid gotovo ravnoduno saoptava snimijeni glas, Dubok, vrlo dubok, tako da podseda na pritajenu grmljavinu pred oluju. Sa dobrom dikcijom, ipak; glas obrazovanog oveka koji zna zato se i kako upotrebljava pojedine rei. U asu dok ovo slua, nevidljive niti ved su se skupile oko tebe i uhvatile te u mreu iz koje se ne moe spasiti. Ostani miran i potpuno nepokretan, Eldrid, jer i najmanji pokret znai samo je dno. . . Smrt. Ponovo jecaj s naporom savladanog straha iz grla devojke. Les-. . . Tiho, Sumiko kae on, koncentrisan istovremeno na sve signale koji iz okolnog prostora stiu do njegovih ula. Koncentrisan posebno na glas iz zvunika. Nepoznat glas. Savreno je siguran da bi zapamtio vlasnika ovog kultivisanog basa.. . Ali utanje u zvuniku pokazuje da je poruci doao kraj i on iskljuuje kasetofon, kruedi pogledom unaokolo. Mozak mu ved analizira njeno zna enje, zadravajudi se na najhitnijim elementima poruke. Zamka:. . . nevidljive niti. . . nikakvog pokreta.. . smrt! Njegovo telo i podsvest ved osedaju stezanje nevidljive mree, i to od onog trenutka kada se zauo nepoznati glas iz zvunika. Okolina je naikana takama sa kojih vreba uasna pretnja, kae mu ono to ponekad naziva svojim ulom za opasnost. Ali on jo ne zna kakvo de lice uzeti ta opasnost. Jedino to sa sigurnodu zna jeste da mora savladati sve svoje instinkte i ostati tu, na ovom mestu. Potpuno nepokretan, kao to je i zahtevao glas sa trake. Meutim. . . Lesli, ta.. .? 5

Ne! Ostani nepomina, Sumiko! Prekasno. . . Jedini pokret koji je devojka uinila, bio je pokuaj da mu prie korak blie, ali je i to bilo dovoljno da se trenutno aktivira komplikovani sistem zamke u koju su njih dvoje upali! On u magnovenju shvati itavu zamisao i zna da glas nije preterivao: svaki pokret odista znai smrt, "jer su njih dvoje uhvadeni u nevidljivu mreu zrakova iz fotoelektrinih delija povezanih sa automatskim orujem! Hiljaditi delid sekunde bio mu je dovoljan da utvrdi polo aj skrivenih cevi, da tano od redi na koju stranu se treba baciti, kako poviti, da se ukloni sa putanje metaka iz cevi koje de u slededem hiljaditom delu sekunde poeti da bljuju; plamen i olovo. Meutim. . . Ako to uini, telo devojke ostade izloeno mecima. . . Da je izgubio novi hiljaditi delid sekunde na tu dilemu, to bi se i dogodilo. Umesto toga, on je reagovao hitrinom koja se ini neverovatna kada se govori o kretanju ljudskog tela i bacio se ukoso i napred, titedi svojim irokim grudima i itavim telom krhku priliku iza sebe. . . Prvi meci arili su mu se visoko u grudi i on naini jo jedan oajniki pokret u pokuaju da telo to due odri na visini dosegnutoj skokom, prkosedi zakonu gravitacije. To je, meutim, trajalo vrlo kratko i on oseti kako tone nanie dok svud unaokolo u tami cvetaju crveni plamici iz ved usijanih cevi. Neki psiholozi tvrde da je ovek poeo da se odvaja od ivotinja onoga trenutka kada je njegov mozak poeo sam sebi da postavlja pitanja i istovremeno nestrpljivo traga za odgovorima. U sebi i svetu oko sebe. .. Pitanja su bila prvo to je izronilo iz tame. Gde sam? ta se dogaa? Ko? Ko sam ja? Telo oveka pogoenog sa ne koliko rafala jo uvek je lebdelo negde van domaaja ula koja se bude, ali je to bilo dobro jer bol je takoe ostao negde u tom mranom limbu, ne naruavajudi svojim snanim signalima, modane struje pitanja koja se neprestano vrte po zatvorenom krugu.. . Gde. . . ta. . . ko? Jedan deo odgovora doao je najpre spolja, iz okoline. Mlaz neeg sveeg, koncentrisane ivotne energije, dopre u krv, osveavajudi mozak. Kiseonik, ree jedan glas u podsvesti. Dobro. Vrlo dobro. Udahni sada. Pokreni grudni ko. Neurovegetativni sistem iznenada se seti jednog dela svoje funkcije i grudni ko oveka se pokrete, uvlaedi nove talase kiseonika u pluda, ali. . . Bol! Kao hiljade usijanih no eva koji jo jednom probijaju ved izreetaha pluda! 6

Polako, ree onaj isti glas u podsvesti. Ne sme disati tako naglo, krv de te uguiti. Oprezno. . . kratkim, plitkim udasima. .. tako. . . a. sada krvni sudovi. . . da, oni se mogu stisnuti i tako smanjiti krvarenje. . . bol ne smeta, za sada... Proces kontrole nad sopstvenim telom, urezan u memoriju tako duboko da je postao deo prirode ranjenog oveka, tekao je sada gotovo sam od sebe, bez svesne kontrole. Krvarenje u pludima prestade, bilo je vreme da se pree na nervne zavretke u telu i tako ublai ne snosni bol. . . Da, ba tako, ree opet glas u podsvesti. . . tako je dobro. . . a sada samo mirno, dopusti osveenoj krvi da ti izbistri mozak.. . Nekoliko minuta kasnije funkcija ula postepeno poe da se vrada. Najpre ona jednostavnija ula, ravnotee, dodira, toplote i hladnode. Zatim sluh. Sluh nije doznao bogzna ta o okolini izranjavljenog tela. Tiho zujanje, utanje meke gume po neem glatkom, um pokreta iste, utirkane odede po ljudskoj koi. ulo vida sada, ree glas. Otvori oi. . . oprezno. .. Bletava bela svetlost navre kroz trepavice i on oseti bol u mozgu, hitro ponovo sklapajudi oi. Ipak, i taj trenutak bio je dovoljan da nasluti tamnije senke koje se naginju nad njega.' Dolazi sebi ree neko 'kraj samog njegovog uha, vrlo tiho. Gluposti! drugi glas, neto malo dalje. Trepavice mu drhte, doktore. Pogledajte! Refleksni pokreti, nita drugo. ta si, do avola, oekivao od oveka pogoenog u lobanju, Brauni? Oh, u redu, u redu.. . Ali i encefalograf pokazuje vedu aktivnost, zar ne? ovek ponovo otvori oi, osodajudi da svetlost vie nije tako bletava i bolna kao nekoliko trenutaka ranije. One senke pretvorie se u tri lica prekrivena belim hirurkim ma skama iznad kojih su ga paljivo posmatrala tri para oiju. K-k-ko? navre iz njegovog; grla, promuklo, jedva ujno. Boga mu! dreknu jedna od one tri prilike. Stvarno je doao sebi! Ne govori, ovee, ak i ne pokuavaj, inae. . . I krvarenje je prestalo doktore, pogledajte! Da, vidim i sam! Prokletstvo, Joikava je bio u pravu, kad. . . Molim? Nije vano! Sada bismo morali pokuati sa transfuzijom, a? Moriti, je li sve spremno ? 7

ovek na hirurkom stolu sklopi oi. Mirno, govorio je ponovo onaj unutranji glas. Vie nita, ne moe uiniti za sebe. Opusti se, daj malo predaha svom telu, ono samo najbolje zna ta sada treba uiniti. Pretprelo je teke povrede, ali ih moe savladati, uz malo pomodi. . . Otar ubod u ruku, ali se taj bol brzo izgubi. Kroz oputeno telo prostru ja nova krv, krv potpunog stranca, ali to za delije do kojih je doprla nije imalo znaaja. Nalazim se u bolnici, formira se jasna misao u mozgu. Lekari su oko mene, bore se za moj ivot. Telo' mi je povreeno, iako ne znam kako ni kada, ali je ono najgore sada prolo.. . Glas iz podsvesti reagovao je odmah na te misli. Opasnost NIJE prola! Naprotiv! Ali. . . Ali ti SADA ne moe uiniti nita vie za sebe Ipak, ne sme zaboraviti ono najhitnije: opasnost NIJE prola! Ko sam ja? To sada nije vano. Opusti se. Spavaj, zapovedi glas iz podsvesti. Da. . . da. . . spavati. . . Vratio se u tamu iz koje je nekoliko trenutaka izronio, ali to vie nije bila ona tama bez oblika i granica. Telo mu je znalo gde se nalazi i ta se do gaa sa njim. Sem toga, znao je da jedan deo njega, deo za koji je gotovo zaboravio da po stoji, bdi nad njegovom sigurnodu. . . Kada je ponovo otvorio oi, znao je da su proli sati od trenutka prvog buenja na hirurkom stolu. Po itavom telu jo oseda do dir senzora privrdenih da bj elektronskim ureajima odmah javili za svaku promenu. Tupi bol u glavi i grudima, poslednji ostaci onih vrelih noeva koji su pre nekog vremena pretili da unite njegov ivot. Tu vie nema opasnosti. Sve ostalo je samo pitanje vremena. Zbog ega ga je onda glas iz podsvesti tako naglo probudio? Zbog oveka koji sedi na sto lici pored leaja jednostavno ureene bolnike sobe? Toliko je krupan da se stolica uopte ne vidi pod ogromnom zadnjicom, a kratke noge nezgrapno su rairene da bi se ruke oslonile na butine. Glava posetioca je okrugla, sa glatkom delom od koje se odbija svetlost. Velike ui, tanke usne, gotovo izgubljene u nabranom podvoljku. I oi. . . Dva uska proreza iz kojih zrai polarna hladnoda. Da, te oi su razlog zbog kojeg ga je podsvest dozvala iz sna! Covek kraj njega otvara usta i iz njih izlaze grleni glasovi. Nerazumljivi, ili gotovo nerazumljivi. 8

Sta on to kae? Ti razume taj jezik, ree glas iz podsvesti. To je japanski. Ovaj ovek je Japanac. Nemoj se praviti da ne ra zume govori posetilac ponovo, visokim, smeno piskavim glasom za toliku telesinu. Vrlo dobro znam da govori japanski, nino! Da, sada zaista razume taj jezik. Gotovo sve, sem te poslednje rei. . . N-nina? kae skoro zauen lakodom s kojom dah izlazi iz izreetanih pluda. Znam da si dobar glumac, Eldrid. Samo to gluma vie ne moe da ti pomogne. Istina, dobio si i jedan metak u glavu, ali Holden mi tvrdi da je on samo oeao lobanju i izazvao tei potres mozga. Do sa da ti se pamdenje moralo vratiti! Nina. . . Ta re zvui poznato, uasno poznato. Gomile nejasnih asocijacija u mozgu: tama, blistavi elik, krv. . . Da, krv.. . mnogo krvi. . . Holden, jedna devojka je bila sa mnom, rekao je Joikava. ta se dogodilo s njom? NE ZNAM, ovee, da li je neka devojka bila s tobom. Ako Joikava kae, onda jeste. Ko me je doveo ovamo? Njegovi ljudi. Ja nemam nita s tim umorno slee ra menima Holden. Moj posao bio je da te zakrpim i predam Joikavi. im to uinim, pokupidu lovu, kidnuti odavde i istog trenutka zaboraviti sve to sam video i uinio! Jasno? Okrenuo se i poao prema vratima, vrtedi glavom. On je iv, Pite! Krupni plavokosi mladid zastade zbunjeno na vratima bolnike sobe. U njegovim akama je ak i ogromni buket sa cvedem izgledao kao igraka dok se osvrtao pitajudi se gde da ga spusti. Uski kukovi, iroka ramena, grubo preplanulo lice pod ita vim talasima duge kose. ta da radim sa ovim pro kletim biljkama, Sumiko? u-pita naglas. Lice mu, meutim, ostade ozbiljno, a oi i lice nastojali su da upozore devojku kako ne treba da govori glasno. Ohhh! tre se ona, pri nosedi ruku ustima. Ti misli. . .? Tu negde mora da ima neka posuda promumla plavo kosi div polauei buket popreko na podnoje kreveta. Sitna, krhka devojka paljivo je pra tila pogledom kako to traganje koristi da zaviri u svako skro-vite koje bi, eventualno, moglo biti iskorideno za smetanje minijaturnih prislunih ureaja. 9

Izgleda da je sve u redu proaputa nekoliko minuta kasnije, oprezno se sputajudi na stolicu za posetioce smetenu uz uzglavlje. Lekar mi ree da si imala srede, mala. emu sve te predostronosti? i ona je aputala, zabrinutog lica. Neko me prati. Vest momak. Uinio sam sve to sam znao, ali nisam uspeo da ga se otresem. Hmmm. . . i da jesi ne bi ti mnogo pomoglo. Ako prate tebe, onda sigurno i mene neko dri na oku. To sam i ja pomislio. Sumiko, ta se, do avola, dogodilo? Ne znam, Pite. Odnosno, znam ta se dogodilo, ali ne i kako i zato. Neko je nainio savrenu zamku za Leslija. I uspeo da ga uhvati! Bio sam na tom prokletom mestu i znam kako su izveli stvar. avolski lukavo. Ta mo je po zemlji uasno mnogo krvavih tragova. Bilo je borbe? Ne. Poeli su da pucaju iz tame. Mislim da se Lesli mogao izvudi da se nije bacio pred mene kako bi me zatitio telom. Jasno.. . oh, boe. . . savreno jasno sam ula kako meci pogaaju njegove grudi, a onda je jedan zakaio i mene. Nije se mogao izvudi, Sumiko odmahnu plavokosi dim glavom. On? ak ni ON. U zemlji su jo tragovi metalnih stubova na kojima su bile fotoelije. Njihovi zraci bez sumnje su bili podeeni tako da ine mreu koja se nije mqgla izbedi; svaki pokret automatski je morao da izazove vatru. Nemogude! Nije mi jasno kako ga haragei nije upozorio, Pite! To TI reci meni. U stvari, mislim da znam objanjenje. Same po sebi te fotodelije i oruje povezano sa njima nije opasno. Nije ih mogao osetiti pre nego to je neko, sa ko zna kolike daljine, aktivirao ceo sistem. Posle toga ved je bilo prekasno, verovatno. 0, da apnun devojka. Neto slino rekao je i glas iz kasetofona,. Nevidljive niti... svaki pokret znai smrt. Kasetofona ? Kasetofon je leao na tlu, ispred kola. Lesli ga je podigao i ukljuio. Verovatno su ga uklonili zajedno sa Leslijevim telom i svom tom gvourijom i icama, pre nego to su stigli policija i hitna pomod. Imala si avolski mnogo srede, mala. Moglo se dogoditi da pre jutra niko ne proe tim putem. To znam bledo se osmehnu ona. Policajci su bili vrlo ljubazni. I vrlo radoznali. Nema ni deset minuta kako su otili. Naao me neki zaljubljeni par. . , 10

Zaista, ta si im rekla: ? Nita. Totalna amnezija, iako me lekar pomalo sumnjiavo posmatra. elela sam da do bijem malo u vremenu i razmi slim o svojoj prii. U svakom sluaju, Leslija ne smem pomenuti. To da. Reci da si bila sa mnom. I ja du u svakom sluaju morati da nestanem, tako da de tvoja pria zvuati uverIjivo. Krivedi lice od bola, Sumiko se izdie prema njegovom uhu. Pite. . . a Leslijevo oruje? Oprema nine? Na sigurnom su mestu. Za sada. Odmah sam ih sklonio. Koliko sigurnom? On slee modnim ramenima. Sredstva za ubeivanje ja ko su, napredovala, mala, to zna isto onako dobro kao i ja. Ako me epaju, pre ili kasnije moradu to da im otkrijem. Sem ako. .. Sem ako? Razmiljao sam. Ti i Les esto ste se sluili hipnozom... da li je uopte mogude to izvesti, u stvari. . . Mislim, moe li uiniti da zaboravim gde sam sklonio te igrake? Mogu neto mnogo bolje od toga, Pite. Mogu uiniti da to zaboravi i onda se ponovo seti kada od mene ili od Leslija uje jednu odreenu re.. . Koju re? A! nasmeja se ona. - Ako zna koja je to re, on da nita nismo uinili. Bide to posthipnotika komanda; prepoznade tu re tek onoga trenutka kada je bude uo. Spreman si?, Girmalj uzdahnu i klimnu glavom. Misli da de upaliti? promrmlja sumnjiavo. ta treba da radim? Da sklopim oi i spavam? Nemoj initi nita, Pite. Sedi mirno, opusti se, i gledaj me pravo u oi. . . Nekoliko minuta kasnije izraz se ponovo vrati u svetlo-plave oi dinovskog mladida i on zatrese glavom, kao da se budi iz dubokog sna. ta se dogodilo', mala? Ni je uspelo, a? Ne, nije osmehnu se ona. ao mi je, Pite; izgle da da je tvoja glava suvie tvr da za moju neveliku vetinu! Boga mu! Kad samo pomislim da je. . . Hej! ta je sad? Pa ti. . . ja. . . ja sam potpuno zaboravio, Sumiko! ZABORAVIO SAM! 11

Onda je, znai, ipak sve u redu, ti medvede. Hajde, daj tu tvoju apu i kidaj odavde. Umorila sam se mnogo vie nego to je trebalo. ekaj malo, prokletstvo! A Les? Ne moemo uiniti nita za njega. Za sada.. . ta to znai? Da uopte ne pokuavam da ga naem? Bilo bi dobro kada bi to 'mogao, Pite. Na nesredu, nede modi. Oni su oteli Leslija zato to im je potreban. Da su eleli njegovu smrt, ubili bi ga jo tamo na obali. Misli, potrebne su im njegove usluge? Otprilike tako. . . to znai da moraju nekako dodi i do njegove opreme. On im nede modi da kae gde se nalazi, pa de morati da nau neki drugi nain. A taj drugi nain smo ti i ja! uzdahnu Pit, prilazedi vratima. Prokletstvo, znai li to da treba da saekam tipove koji me prate i pitam ih za Leslija? Oni de tebe saekati, ali je vano da se to dogodi to kasnije, Pite. Svaki sat je dragocen; ako uspemo da dobijemo nekoliko dana, bide to dovoljno da se Lesli bar donekle oporavi i preuzme stvar u svoje ruke. Ti misli da de od nas do znati gde su te stvari? Hode oi devojke bile su tamne, duboke, kao dva jezera straha. Ne smemo se zavaravati. Trik sa hipnozom samo de to odloiti na neko vreme: A kada dobiju to to ele. . . Onda demo ti i ja.. . umreti, Pite. . . Din pree rukom po elu po kome su izbile sitne kapi znoja. Pa ta! ree glasno, iznenada se ceredi. Da smo eleli da umremo kao penzioneri, ne bismo ni poeli da se ba vimo ovim poslom, a, mala? Uostalom, mi vie i nismo vani. . . vano je da se Les iupa iz njihovih kandi! Mahnuo je rukom i tiho zatvorio vrata za sobom. Sklopivi oi, devojka klonu na jastuk. Disala je mirno i ravnomerno, nepominih udova, nastojedi da povrati kontrolu nad svojim telom onako kako to ine majstori joge. Nije potpuno uspela u tome; svakih nekoliko sekundi po dve krupne suze skotrljale bi se niz blede obraze. . . Za to vreime Pit, je oborene glave iao dugim, svetlim hodnikom. Sporo, kao ovek obuzet dubokim mislima.

12

Ispod trepavica, meutim, oi su mu paljivo osmatrale svaku stopu okoline, trik koji je nauio od Leslija. Znao je da ga dre na oku i da je njegova jedina ansa u tome da poveruju kako im vie ne moe izmadi. Neoekivano, Pite, govorio je Lesli. Cak i pladene ubice misle i rade ablonski i zato uvek treba initi ono to najmanje oekuju. Jasno, ali TA je to? promrmlja Pit za sebe. On je prokleti japanski nina, a ja... Vrata lifta beumno se rastvorie pred njim i on poe da zakorai u praznu kabinu. Hmmm. . . Umesto da ue u lift, on se dugim skokom baci u stranu, prema vratima na kojima je pisalo Poarno stepenite, pitajudi se da li su moda ta vrata, protivno propisima, ipak zakljucana u vreme kada posetioci dolaze u bolnicu. Nisu bila zakljuana. Uzdahnuvi sa olakanjem, on se sjuri niz polumrano stepenite ko je de ga odvesti do jednog od mnogobrojnih izlaza na zadnjoj strani ogromne graevine. Oni me ekaju dole u holu i kod kola, mislio je, brojedi u sebi spratove. Ako se izvuem na zadnji izlaz, dobidu neto u vremenu, iako je Sumiko u pravu. Suvie su dobro organizovani. Jo dva sprata, a onda. . .? I dalje je jurio niz stepenice punom brzinom i zato nije bilo lako zaustaviti ogromnu masu njegovog tela u trenutku kada su se, ved iza njegovih lea, iznenada otvorila vrata poarnog prolaza na drugom spratu. Hej! uzviknuo je neko. Stani! Stao je i okrenuo. Slubenici bolnice, pa ak i oni iz obezbeenja, ne govore takvim glasom. Tip sa pitoljem zadovoljno se cerio, iako je po njegovom licu videlo da je i on do maloas trao. Kuda tako urno, Tabasko Pite? upita on tiho. Neki moji prijatelji ele da govore sa tobom... Izbijajudi iz grmlja u svom podnoju, litica se gotovo vertikalno dizala u nebo. Izdaleka je izgledala potpuno glatka, ali mladid koji se verao uz nju otkrio je iznenaujude mnogo pu kotina i brazgotina na njenom licu. Kie i vetrovi ostavili su svoje tragove, mislio je, traedi pogledom slededi oslonac. Mnogo je lake nego to sam mislio, ali. Umor je postepeno nagrizao ak i njegovu ogromnu snagu i on dopusti sebi nekoliko trenutaka predaha, sa licem naslonjenim uz hrapavi kamen, sklopljenih oiju.

13

Ovo ne lii na jedan od uobiajenih zadataka senseija Tanake, mislio je. Suvie je sve ovo lako, bez obzira to sam potpuno nag i nemam nikakvog alpinistikog pribora. Ili. . .? Ili je i ovo jedna od novih lukavih zamki senseija Tanake. Nije njegov obiaj da ini lakim ispite na koje stavlja svoje uenike u koli ninucua, znao je mladid. Ova stena samo deluje zastraujude, veranje uz nju nije posebno teak zadatak. Sem ako stvarni problemi ne ponu negde pod samim vrhom. . . Ne, nije to. Sa mesta do koga je stigao jasno se vidi da do vrha nema vedih prepreka. ta onda? Kakva nova pretnja ga oekuje kad stigne na vrh? Haragei, to podsvesno preo sedanje opasnosti koje punokrvni nina stie dugotrajnim ve banjem, za njega je jo uvek bio nedostini cilj. Za mladida sa Zapada bilo je ak mnogo tee da postigne ono potpuno je dinstvo sa okolinom kakvo je za Istonjaka gotovo sasvim prirodno; Smijee se, dakle osloniti samo na ono to mu kau vid, sluh, miris i dodir. Utoliko gore. Sada je bio potpuno siguran da sensei Tanaka ima u planu neku novu zamku. Moda je i to saznanje znak da haragei i kod njega konano poinje da se razvija? Talas straha na trenutak preplavi mladida, i on sklopi oi, oslanjajudi se itavim telom o povrinu stene. Zamke senseija Tanake nikada nisu naivne. Zapravo, sve te zamke su u krajnjoj liniji bile smrtonosne; nije li koliko jue soplstvenim oima video kako je Vada neoprezno uleteo u jamu iskopanu i kamufliranu nasred staze kojom su svako jutro odlazili u salu za vebanje? 'Ne, upozori ga glas iz podsvesti. Otvori oi, ovee! Da, taj glas je u pravu. Pogreio je. Otvorio je oi i zadrao dah, oslukujudi. Jo dvadesetak stopa do vrha litice. Zamka senseija Tanake svakog trenutka se moe sklopiti.. . Paljivo je osmotrio stenu nad svojom glavom. Hmmm. . . Raistinje koje izbija iz pukotina u steni vrlo je privlano. oveku se ini da to gipko bunje olakava poislednji deo puta, pruajudi vrst i pouzdan oslonac. Gledaj dobro, govorio je sensei Tanaaka. I zapamti da nina ne gleda samo oima, ved i razumom. Stvari NIKADA nisu onakve kako izgledaju, to mora zapamtiti, sine moj . To raslinje. Mlae je i vitkije od onoga to raste nekoliko stopa, dalje, na potpuno nepristupanom delu stene. Zato? Mladid sa Zapada osmehnu se za sebe. Da, starac je u pravu. ovek mora gledati i razumom ne samo oima. to onaj koji se pre njega verao ovom liticom nije uinio. 14

Taj ovek se uhvatio za bunje i preneo itavu teinu tela na njega. Koren ne moe biti suvie duboko u tankom sloju zemlje zaostale u pukotini. I bunje i telo neoprezne rtve odleteli su zajedno do dna ponora, a ovo raslinje je izniklo kasnije, na istom mestu. U redu, nede ga koristiti kao oslonac. Postoji i drugi put, prilino teak, ali jo uvek ne i nesavladiv. Zamka u zamci, upozori on sebe. Zamka u zamci, rei koje Tanaka vrlo esto upotrebljava. eka li ga neka nova opasnost na putu kojim je sada krenuo? Svakako, eka! Kakvo de lie imati ta opasnost? On zaslade, postepeno premetajiudi teinu, tela sa jedne noge na drugu. Miidi udova ved su mu ukoeni od dugog veranja, od neprestane napetosti, a to nije dobro. Kad opasnost stigne, morade da reaguje munjevito, inae. . . Mora zapamtiti sve to se dogodi, sine moj, govorio, je sinod Tanaka. Svaki pokret trave na vetru, krik ptice u umi, igra sunevih zraka na uzdrhtaloj povrini vode. . . Sve to ima svoje znaenje, sve je ,deo sveta kojem pripada. . . udno, njegova memorija kao da je bolje funkcionisala od memorije ostalih uenika. Gotovo bez napora uspevao je da odgovori na, zakuasta pitanja senseija Tanake o onome to se odigralo tokom dana, u dvorani za vebanje i oko nje. Napregnuto osmatrajudi vrh litice, on jo jednom propusti u mislima film 'dnevnih dogaaja. Razili su se iz dvorane za vebanje, svaki na. svoju stranu, sa, razliitim zadacima. Neki su krenuli na jug, kroz umu, drugi prema jezeru, severozapadno od zgrade kole. Naidi? Na koju je stranu krenuo Naii? Jedini koji je otvoreno pokazivao da ne podnosi stranog belog psa. Ni jednu jedinu re nisu razmenili za skoro dve godine kako se nalaze zajedno. To to nije video kamo se uputio Nai ne moe biti sluajnost! To samo znai da je Naii NASTOJAO da izbegne njegov pogled! Vrlo dobro. Najsigurnije je ako pretpostavi da ga, Nai u ovom trenutku strpljivo eka na vrhu litice. Sa kamenom ili debelom granom u ruci. ON nimalo nede oklevati da ga zbaci u ponor. Sensei Tanaka ga je poslao, naravno. Ono to je rekao sinod za njegove pojmove je bilo sasvim dovoljno upozorenje. Ako mladid sa Zapada u slede dih nekoliko trenutaka umre, Tanaka de aliti za njim, ali nede osetiti ni traak grize savesti. Njegov posao je da stvori ninie od mladida koji su doli u njegovu kolu. On nije kriv to posao zahteva da ubije trojicu od etvorice uenika u tom procesu. U redu, a sada da vidi moe li da bude brz, spretan i tih, tri osobine koje Tanaka neprestano naglaava. Naii je dovoljno blizu da moe uti ak i njegovo disanje ako bude neoprezan. Nekoliko minuta kasnije, buno diudi, on se priblii vrhu litice i oprezno podie desnu ruku navie.

15

Vie je naslutio trenutak u kojem je udarac pao, nego to je imao vremena da registruje pogledom podignutu ruku iji prsti vrsto steu ovedi kamen. Imao je vrst oslonac pod nogama, levom rukom sigurno se drao za hrapavu izboinu, tako da je sebi mogao dopustiti luksuz da hitro izmakne desnu aku van domaaja udarca. Kamen zveknu o stenu, zvukom samo donekle priguenim guvom granica i lida kojoj je maloas sa puno strpljenja dao oblik ljudske glave i natakao na prste desne ake. Naii je bio suvie nestrpljiv. Da je saekao jo samo jedan trenutak shvatio bi da to to pokuava da pogodi NIJE glava belog psa iz Amerike! Mladid jasno u poluglasni krik bola i iznenaenja, jo jedan dokaz da ni u Naciju nema dovoljno materijala za pravog ninu. U poloaju u kojem se nalazi, nede imati dovoljno vremena da se uspravi i priskoi da bi ponovo napao, ak i ako se odmah pribere. Napreudi sve miide u telu, mladid sa Zapada glatkim, hitrim pokreetom iskoi na vrh litice, traedi najpogodniji oslonac za svoje bose tabane. Sensei de mi zameriti to odmah ne zaadajem udarac, pomisli, uivajudi u igri miida na Naijevom licu. Iznenaenje, bol, gnev, strah, proi-rali su kao kaleidoskop licem Japanca. _Ali ne elim to da uinim. elim da pokaem i Naiju i svima ostalima da sam dobar koliko i oni.. . a moda i bolji! Dobar ti dan, Nai! re e podrugljivo iredi usne u os meh. Ne raduje se to me vidi, ini mi se? Naglim pokretom Japanac se uspravi na noge, a pod polu-sputenim kapcima oi mu trijumfalno blesnue. Glupi bali pas nije iskoristio svoju priliku i za to de biti ka njen. U borbi golim rukama nema nikakvih izgleda protiv njega, Nacija, momka koji se od svih drugih izdvaja svojom fizikom snagom i vetinom bo renja. Desna ruka mu je povreena, istina; krv kaplje sa prstiju, i bele kosti vire kroz pokidanu kou, ali on to jo ne oseda. A-ko bude potrebno modi de da zada udarac tom akom kao da se nita nije dogodilo. Umri, strance! procedi kroz zube. Modni miidi odigo e ga u vazduh i on se u skoku vesto okretao, ispruajudi zgrene noge, ciljajudi sa oba stopala u grudi protivnika. Takav udarac, ak i ako ne uspe da smrska grudni ko, to mu je osnovni cilj, na ovom mestu bide fatalan. Nema oveka koji moe odravati ravnoteu na neravnim stenarija pod kojim zjapi ponor. Mladid sa Zapada, meutim, dobro je savladao filozofiju bo renja, moda mnogo bolje nego golu tehniku borbe sopstve-nim telom, bez ikakvog oruja. U takvoj borbi snaga moe biti prednost, ali su refleksi i hitrina ono to odluuje; energija protivnikovog udarca moe se okrenuti protiv njega samog i to je ono pravilo koje je i ovoga puta eleo da iskoristi. Padajudi na levo koleno, on izmae grudi i glavu van domaaja udarca, iako ukrodeno Naijevo stopalo prohuja kraj samog njegovog obraza. Desna ruka, povijena u laktu, podie se navie, kratkim, odsenim pokretom, pogaajudi odozdo Naijevu nogu ispod kolena. 16

Japanac vrisnu shvativi da je promaio, da nema vie sile na svetu koja moe zdrati nje govo telo to se krede po paraboli unapred odreenoj poe tnom brzinom i uglom skoka. Ispruio je prste desne ruke u oajnikom pokuaju da se doepa protivnikove kose, ali ni u tome vie nije mogao uspeti. Doplerov efekat uini krik viim, piskavijim. Njegov odjek ostade da lebdi oko litice ekoliko dugih trenutaka poto je tupi udar objavio da je Nai stigao do samog podnoja. Postepeno, miid po miid, mladid sa Zapada oputao je svoje telo, oprezno razgledajudi okolinu. Sensei Tanaka mogao je, moda, poslati jo jednog uenika da se umea u borbu. Da li je video sve to se odigralo na vrhu litice? Opipavajudi bosim prstima tle, on se oprezno nae preko ivice, traedi pogledom sitnu priliku uitelja. Tanake vie nije bilo u .podnoju. Uzalud ga je traio pogledom nekoliko trenutaka. Na ravno, i to to je uinio samo je nova lekcija. Pravi nina ne urla nad mrtvim telom protivnika, ne dobu je pesnicama po grudima. Nina duti i nastavlja dalje, svojim putem. . . Nina. Nina otvori oi. Znao je sve o trenutnom sta nju svog tela, dimenzijama pro storije u kojoj se naao, delo-vima nametaja. Jedan jedini trenutak bio je dovoljan da se ta masa podataka izvue iz me morije i prepusti analizi mozga. Znao je i sve o sebi. Sada. Holden je bio u pravu, amnezija je ipak bila samo prolazna. Jedan ovek sedi na stolici na kojoj je pre nekoliko sati sedeo Joikava. Oi su mu budne, crna cev pitolja pretedi bulji pravo u usta, nini. Joikava, ta velika i opasna nepoznanica, veoma je oprezan, zakljui, prouavajudi lice i pokrete oveka koji ga je nepomino fiksirao pogledom. Taj tip nije jedino ob ezbeenje; udovi su mi sputa-, ni konim kaievima. Nikakva prepreka:, da sam u punoj snazi, ali. . . Znao je da su. rane u njegovim pludima iste i da ved poinju da zarastaju, da je rana na glavi odista samo ogrebotina koja nije vrena panje, sa da kada su posledice potresa mozga prole. Meutim, jo je rano za prave napore; mora tedeti snagu za trenutak kada de panja njegovih uvara popustiti. Budan si? upita ovek sa pitoljem hrapavim glasom. Da. Ovaj samo klimnu glavom. Leva ruka dotae zvono postavljeno kraj Leslijevog uzglavlja, desna os'taide daleko van domaaja nine. Koraci u holu bili su prepoznatljivi. Samo telesina poput Joikavine moe stvarati takve umove ak i na dubokim skupim tepisima. Izai ree Joikava svom oveku, pokazujudi glavom prema vratima. 17

Kako je na dragi bolesnik? Bolje. Vrlo dobro. Pamdenje ti s vratilo? Da. Joikava saeka da se vrata zatvore za, revolveraem, a onda se nae napred. kao da eli da zarije pogled svojih oica u oi nine. Znam da si nina, Eldrid. Bolje je da ne gubi vreme na odricanje, kako bismo to pre preli na, stvar. Pravu stvar! Zna? Da, znam, do avola! Sta jalo me je to osamnaest mese-ci truda i gomilu para, ali se na kraju isplatilo. Dobio sam te, Eldrid. U mojim, si rukama i moe samo da bira: smrt ili pokornost! Pokornost? osmehnu se Amerikanac. Ako zaista ve-ruje da. sam ja nina, onda bi trebalo da zna da za nine takva re ne postoji. Ima, naina da te prinudim, Eldrid oi se pretedi suzie, jedva vidljive u svojim uskim prorezima. Nema. Ima, ipak. Prekrio si neke od osnovnih zakona ninu-cua i time mi se sam predao u ruke. Seti se: nina ne zna za ljubav i prijateljstvo. Suimiko i Tabasko Pit su, dakle, ivi!, prolete nini kroz glavu. Naravno, Joikava eli da ih upotrebi kao sredstvo protiv mene. I to bi mu moglo i uspeti. Joikava se zavalio u stolici motredi Leslijevo lice. Strpljivo, hladnokrvno. . . bez traga uzbuenja, iako je morao biti svestan da se u ovom trenutku nalazi na domaku toliko eljenog cilja. Samo, kakav je to cilj? Sta eli od mene, Joi-,kava? elim da uini neto za ene, Eldrid. Neto za ta je sposoban samo jedan nina. uo si za Sinove pakla? Sinove pakla? Sta je to, neka verska sekta? Ne udi me, zapravo, to ne zna za njih osmehnu se Joikava. Vrlo su tajanstve ni. I vrlo modni, uzgred. Da, oni su neka vrsta verske sekte i imaju neto to ja. elim. Ti de im to uzeti i predati meni, u zamenu za svog prijatelja i svoju devojku. Ako uz to eli jo i novac, samo reci. Cifra me ne zanima, Eldrid. 18

ta, je to to moram uzeti od Sinovaa pkla, Joikava? Jedna tajna. Tajna. .. besmrtnosti . . . Sada sam ja tvoj gospodar, nino! produuje Japanac, a oi mu trijumfalno sijaju. Ja sam bio taj koji je nainio zamku u koju si uleteo. Go dinamaa sam te pratio, proua vao tvoje navike, gubio tvoj tr ag i ponovo te nalazio. Malo je nedostajalo da se izvue ipak, ali samo zato to si bio toliko glup da se baci pred devojku da je zatiti svojim telom. Nije bilo planirano da te meci pogode u glavu, nino. Zamka? Godine? I .. . i jo neto... Devojka? Devojka! Kakva devojka? Da si ostao na mestu, kao to ti je haragei bez sumnje rekao da mora uiniti produi posetilac nita ti se ne bi dogodilo, ovee! Bilo bi vremena, da govorimo, da sklopimo sporazum od kojeg bismo obojica imali koristi. Sva sreda to sam raunao s takvom mogudnodu, pa je hirurka eki pa bila spremna, inae . .. - Kakva devojka? Devojka koja je bila s tobom paljiv pogled sitnih oiju. Tebi se pamdenje zaista nije potpuno vratilo, ili... ? Kao i nekoliko trenutaka ranije re nina, sada i re de vojka izaziva navalu asocijaci ja. Ali, u toj zbrci nema jasnih obrisa tela, lica, imena . . . Sumiko kae Japanaac. To ime ti neto govori? Sumiko? Ne . . . Japanac ga sumnjiavo posmatra, a onda okrede glavu. Holden! Doi ovamo! Sada govori engleski, otro, zapovednikim tonom. Glasom kakvim se ovek obrada sluzi s kojim nije u ba najboljim odnosima. Poznate oi, na licu koje je sada bez hirurike maske. Usko i mravo lice od onih to ne ulivaju poverenje. Da li je mogude da jo pa ti od amnezije, Holden? Mogude je. Jo uvek veoma malo znamo o funkcionisa-nju mozga, mister Joikava. Rekao si da nede biti nikakvih posledica, Holden! u glasu se oseda jasna pretnja. Strah u Holdenovim oima. On slee ramenima i iri ruke. Rekao sam . . . Do avola, mister Joikava, gledate me tako kao da sam mu ja ispalio metak u glavu! Koliko vremena? 19

Ne znam. Nekoliko sati, nekoliko dana . . . Nekoliko meseci, nekoliko godina! podrugljivo dobaci Joikava. Nekoliko stoleda! Ustao je s vidnim naporom na licu. Jo smeniji i nezgra-pniji, bava na kratkim, krivim nogama, sa sitnom delavom glavom. Veeras du ponovo dodi, Holden. Uini ta treba da se uini. Kad ponovo doem, elim da taj ovek potpuno raspolae svojim psihikim modima! Ali, mister Joikav, ja... Vrata se zalupie sa treskom, ostavljajudi Holdena da nemo bulji u njihovu glatku povrinu. ovek koga je Joikava nazvao imenom nina, stie da za pazi kako iza vrata nije bolniki hodnik, kako je oekivao. Naprotiv, ono to je video, mn ogo vie je podsedalo na rasko no ureeni hol jednog od onih dvoraca koje du obale Kalifo-rnije sebi diu filmske zvezde i ljudi upadljivo dubokih depova. Holden? Da? Sluaj, ovee, ako glumi amneziju pred Joikavom, mogu ti redi da od toga nema mnogo koristi. On je gadan tip! Nadam se da nisi za-oravio ta znae te dve rei: a-dan tip! Hajde, izlazi! zapovedi Pitu ovek koji je sve vreme sedeo uz njega, pritiskujudi mu cev pitolja uz trbuh. Sa ovom vredom na glavi? promumla Tabasko. Ni sluajno, prijatelju; mogu se spotadi, a ti moe pomisliti kako elim da ti umaknem, pa de mi opaliti metak u lea! Hajde, hajde! nasmeja se ovek. Voza je ved obiao kola da bi otvorio vrata na Pi-tovoj strani. Nita ti se nede dogoditi. . . bar jo neko vreme! Oprezno opipavajudi podlogu nogom Pit se izvue iz kola i udahnu vazduh kroz grubu tkaninu vrede koju su mu natka-li na glavu jo pre nego to su mu vezali ruke u kolima na parkingu bolnice. Hmmm, pomisli on, sve vazduh, zelenilo .. . Negde daleko od grada. Da vidimo gde su me doveli. . . Pola sata vonje kroz grad, pa jedan veliki most, desetak milja priblino u pravcu severa, etiri ili pet na. jug, drugi veliki most i pet milja, ne mnogo opteredenim putem .. . Ros, recimo. Ili moda ak San Anselmo. Proklete budale, da su me pitale pokazao bih im mnogo kradi put iz grada do ovog odvra tnog mesta! Opipavao je tle pod nogama, iako ga. je ovek otpozadi neprestano gurao pitoljem u lea. Lesli ga je tome nauio; budi uvek siguran ta ima pod nogama za sluaj da u slededem minutu mora pokuati napad ili se braniti od njega. Sitan ljunak, ne ba siguran oslonac. Uostalom, to je znao jo od trenutka kada je uo um pod tokovima automobila. 20

Pazi, ovde su stepenice upozori ga pratilac. Koliko? etiri! nasmeja se ovaj. Odao sam ti veliku tajnu, a? Nisi ba inteligentan, ortak, ali do etiri si valjda nauio da. povrati cirkulaciju u noga-, tu su vrata, pravo pred tobom! Klimatizirana unutranjost kude, dubok, meki tepih pod no gama. Cev pitolja zari mu se u rebra, pokazujudi da mora skrenuti levo. Jo jedna vrata, iza njih topliji vazduh koji otkriva da u ovom delu zgrade nema klima-ureaja. Sad idemo nanie! upozori ga pratilac. Polako, ne bi bilo dobro da slomi vrat pre nego to zavrimo razgovor s tobom. Grube betonske stepenice, od jek koji govori da mu je tavanica tik nad glavom. Metalna vrata koja kripe u dnu stepenica i ponovo beton. Jadna ne ba nena ruka st re mu vredu sa glave i Pit za-trepta, osvrdudi se oko sebe. Prazna podrumska prostorija, osvetljena golom sijalicom iznad vrata i dnevnom svetlo-du kroz prozorid zatvoren reetkama. Jedna gruba drvena stolica. I nita vie. ekaj tu! dobaci ovek sa vrata. Neko de ved dodi po tebe. Hej, a ruke? Prokletstvo, mogao bi mi osloboditi bar jednu; ta ako budem morao da pikim? Snai se isceri se revolvera, sa treskom zatvarajudi vrata za sobom. Tabasko jasno uo kako se klju okrede u br avi i slee ramenima. Godine zajednike borbe protiv organizovanog zloina uinile su da mnogo naui od nine, a pre svega ono najvanije: sve dok si iv, ishod bitke jo nije odluen. ivahno koraajudi unaokolo, da povrati cirkulaciju u nogama ukoenim od dugog sade-nja, on obie sva etiri zida, zavirujudi sada mnogo paljivije oko grubih ivica kamenih blokova. Ue kojim su mu vezali ruke na leima nije bilo naroito kvalitetno; sa malo truda mo da bi mogao da ga dovoljno nane na jednoj od kamenih iv ica i potom raskine veze. Prekidajudi zadovoljno zvi-dukanje samo da bi oslunuo umove iz okoline, on poe strpljivo da trlja uzetom o ivicu koja je davala neto vie nade od ostalih. Ako ovi tipovi sva svoja jaja, dre u, jednoj korpi", mislio je, lako se moe dogoditi da je i Lesli tu negde. Ta brava na vratima ne deluje mi ba ubedljivo; S malo srede mogla bi se otvoriti, a onda. . . onda demo ved videti!

21

Pretresli su ga, naravno, im su ga ugurali u kola, tamo kod bolnice, ali ljudi koji se slue iskljuivo pitoljima, nikada ne maju dovoljno mate. Mnogo pre poznanstva sa ninom Tabasko Pit stvorio je sopstveni arsenal trikova, za ulazak u zakljuane prostorije ili izlazak iz njih. Jedan deo tog pribora, sitni komadi metala i ice, i sada je bio uz njega, na sigurnom mestu, a zubi i snani prsti mogu za. kratko vreme nainiti prava uda. Samo da najpre popusti ovaj prokleti konopac .. . Konopac, meutim, nije bio ozbiljnije ni naet kada je zauo korake na stepenicama. Odskoio je od zida i sruio se na stolicu, proklinjudi u sebi tipove kojima se uvek previe uri. Dvojica. Nepoznatih lica, ali lica koja ne obedavaju nita do bro. to je jo gore, nemaju or uja u. rukama, znak da veruju u sebe i svoje snage. Sem ako neto oruja nema u izlizanoj konoj torbi koju onaj drugi, uz tihi zveket metala, sputa na pod. Moje ime je Barston dostojanstveno objavi onaj prvi prouavajudi Pitovo lice. Doao sam da. od tebe doznam neke stvari, momak. I to du i uiniti. Pit se isceri, drsko uzvradajudi pogled. Sve to eli, momak. Pod jednim uslovom . . . Ti nisi tu da postavlja uslove, prijatelju skoro neno odvrati Barston. Bojim se da ovaj moram postaviti uzdahnu Tabasko. Pitaj ta hode . . . samo da to ne bude matematika;! Vai? Mudar momak! iskrivi Barston usta. Sad demo videti i koliko si zaista mudar .. . Moj ef eli da zna gde su stvari koje pripadaju Eldridu? Tu smo!, uzdahnu Tabasko u sebi steudi zube. I protiv svoje volje pogled mu se neprestano otimao prema izlobi me talnih predmeta koje je drugi ovek sistematski, bez urbe, redao po betonskom podu. Kleta, kuke, noevi. . . Barston i njegov asistent bili su pravi profesionalci, oevidno. Bar kada je u pitanju problem dolaenja do informacija protiv volje onoga ko ih poseuje. Kada je Barstonov asistent paljivo poloio na pod i pos-lednji rekvizit, malu lemilicu sa cevi pocrnelom od plamena, Pit otrese glavom da bi zbacio znoj sa, ela. Sad pokai koliko si tvrd, mladidu!, ree on sebi steudi vilice. Mora misliti samo o jednoj jedinoj stvari... da te ne smeju ubiti ako ele da doznaju gde je Leslijeva oprema nine! Dakle? Barston je bez urbe zavrtao rukave otkrivajudi maljave podlaktice. Tabasko shvati da je itav nastup paljivo prostudi-ran da izazove panini strah kod rtve jo pre nego to pone prijateljsko ubeivanje.

22

Sad mi je ao to nisam pa ljivije sluao Leslija kada mi je objanjavao kako se nervnim blokadama bol moe uiniti po dnoljivim. Uasava me i sama pomisao da bih mogao odati ime Sumiko... i da bi se uskoro i ona mogla nadi u ovom podrumu! Dakle uzdahnu on da ponem od samog poetka? Od poetka, prijatelju . .. Da li se vara, ili u Barsto-novom glasu ima i razoarenja to de i ova rtva propevati pre nego to muenje i pone? U poetku izgovori Tabasko sveanim i ozbiljnim glasom u poetku bee svetlost . . . Aaahhh! Barstonovo li ce se ozari. Mudar momak, ba kako sam i rekao! Loni, ta preporuuje za mudre momke, tek onako, za zagrevanje? Hmmm ... Loni prie, prouavajudi Pitovo lice. Ja ne bih da odmah preemo na rune stvari, Barst. Zgodan mo mak; teta bi bilo da enske po sle ovoga ponu da ga izbega-vaju, a? Savijajudi noge pod stolicu, Pit se osloni itavom teinom, oprabavajudi njenu vrstodu. Pre nekoliko godina Lesli mu je priao o triku koji je jednom upotrebio u slinoj situaciji. Ko zna, moda bi taj; trik mogao upaliti jo jednom? I ja sam za to sloi se Barston profesionalno neutralnim glasom. Igla u nerv tri-geminus, ta misli? Dobra ideja, Barst! Odlina ideja! Ceredi se, Loni je bez urbe prilazio sa dugom iglom u ruci, obrdudi je tako da je Pit moe dobro pogledati. Kako je i oekivao, Barston se izmae korak u stranu da ne smeta drugom oveku. Dri mirno glavu! upo zori Loni. Ne bi bilo dobro da promaim i zarijem ti ovu iglicu u grkljan, prijatelju . . . Tabasko stee zube, boredi se sa talasima panike. Vano je da jo samo nekoliko trenutaka ostane miran i koncentri-san na ono to eli da uini, a posle toga . . . SADA! Podigavi obe noge istovremeno, Pit zadade Loniju udarac odozdo u donji trbuh. Covek prekasno shvati ta de se; dogoditi, pokua da se izvije u stranu, ali ne uspe: glasno vr-isnuvi, on ispusti iglu na pod ,i odlete u stranu, sklupan oko ruku priljubljenih za bolno me sto. , Nastavljajudi pokret, Pit pade na kuk, nastojedi da nae to bolji oslonac rukama vezanim na leima; njegove noge ,sada su se kretale paralelno sa podom u pokuaju da pokosi Barstona i tako stekne nekoliko dragocenih trenutaka pre nego to se uspravi i dovri po sao. Postoji nain da se protivnik savlada ak i sa rukama vezanim na leima; ak i poetnici u ulinim tunjavama znaju da udarac 23

elom u lice ponekad moe imati tee po-siledice od udarca pesnicom. : Barston je, meutim, bio op rezan; lak kao ptica, on odsko-xi u stranu. tavie, Pit na nje govom licu ugleda izraz zadovoljstva. On se raduje otporu, pro-let bio!, prolete mu kraz gla u dok se batrgao u pokuaju da se uspravi. U redu, Bar tone, ako ba tako hode, ui-lidu sve da ti oteam tvoj prljavi posao! Udarac nogom u vrh brade, dmeren i precizan, vrati Pi-a ponovo na pod. Zatresavi lavom, on pokua da se uspravi na kolena, ali ga je Barston sledio hitrim, majim pokretima. Slededi udarac vrhom cipele bio je usmeren u slepo-onicu i Pit samo delimino us pe da ga ublai trzajem glave. Bez urbe, metodino, Barston je zadavao udarac za udarcem; u trbuh, potiljak, rebra, bubrege, birajudi mesta za ko ja je veoma dobro znao da de doneti najvie bola Pitu. Steudi zube, boredi se sa crvenkastom maglom koja mu je tre perila pred oima, Tabasko jo etiri puta pokuca da se uspra vi, ali bi ga svaki put novi uda rac bacao natrag na pod. Kako je, Loni? u kao iz velike daljine Barstonov glas. Bolje stenjao je drugi ovek, s mukom se uspravljajudi. Preputam ti ga veliko duno se cerio Barston. Potpuno je tvoj, Loni. . . i mislim da si tek sada u pravom raspoloenju za razgovor sa njim, ha ha ha! Nina je leao, praktino ne pokretan, iako su koni kaie-vi bili podeeni tako da mu ne ograniavaju, potpuno manje pokrete udovima. Zapravo, nije ni bilo potrebe za. kretanjem, jo ne u ovoj fazi ozdravljenja u kojoj se samo njegovo telo, voeno drevnom disciplinom joge, brine za otklanjanje nastalih povreda. Vreme je na njegovoj strani, znao je. Ma koliko Joikava znao o ninama, to znanje moglo je zagrebati tek povrinu stoledimaa debelog vela taj ni kojii prekriva pravu istinu. Joikava pretpostavlja da se nina bre od obinog oveka moe oporaviti od svojih rana, ali ne moe ni slutiti da se taj proces zapravo odvija fantasti nom brzinom. Recimo da je prepolovio naj optimistiniju Holenovu prognozu, procenjivao je Lesli u sebi. Ako je Holden izjavio da du za tri meseca dostidi svo ju raniju snagu, Joikava je to sveo na mesec i po dana. ak i na mesec, moda, ali to ne menja stvar. Za najvie etiri ili pet dana mogu poeti vebe koje de izloiti teim napre zanjima moja pluda. Ako izdre taj napor, izadi du odavde dva ili tri dana posle toga. . . A u meuvremenu, treba is koristiti svaki trenutak da se svim raspoloivim ulima prikupi to vie podataka o kudi u kojoj se naao, njenoj okolini, rasporedu prostorija, broju uvara i posluge. Sve to znanje bide mu neophodno u trenutku kada zapone svoj put u slobodu, dok Joikava sanja slatke snove o veitom ivotu. Prostorija u kojoj je leao, preureena u najmodernije op remljenu bolniku sobu za intenzivnu negu, bila je odlino izolovana od zvuka, ali sluh ni ne tako je otar da za njega gotovo' nema prepreka. I u o-vom asu on prekide svoje razmiljanje o Joikavi i Sinovima pakla da bi se koncentrisao na zvuk motora u daljini.

24

Kuda je daleko od svakog na selja, to je ved odavno zakljuio. Vrlo verovatno na kraju dugog privatnog puta na kome nema praktino nikakvog sa obradaja. Koliko zna o ljudima slinim Joikavi, na dve ili tri milje od kude nalazi se rampa, moda ak i ograda koja zaustavlja sve neeljene posetioce. Joikava je otiao pre svega tridesetak minuta. Premalo da bi to ponovo mogao biti on. Sem toga, ovaj motor zvui dru kije nego motor Joikavinog mercedesa ... . um tokova na ljunku pred kudom. . . koraci. . . teta to ne moe uti i glasove, ali vibracije koje se kroz pod i zidove prenose do njegove postelje mogu pomodi da ideritifilkuje pojedine lanove Joikavine ekipe. Ne, ova trojica su novi.. . m, neto se dogaa. . . Nina ispod trepavica baci gled na lice uvara. Ni po :emu se nije razlikovao od o-eka koga je smenio sat rani-'e; isti koncentrisani pogled, is leernost i sigurnost s ko-'m dri pitolj uperen u telo ine. Ti momci zaista ozbiljno shvataju svoj posao, prelete Lesliju kroz glavu. Mora postojati razlog za to. .. a taj razlog je svakako skrivena televizijska kamera uz iju pomod neko tredi paljivo prati ta rade i zatvorenik i njegov uvar. Sklapajudi ponovo oi, on pa ljivije osi usnu korake koji su se udaljavali od njega kroz o-no predvorje iji je samo jedan deo mogao videti kada bi eko na trenutak otvorio vra-sobe. Da li se to vara? Meki tepih priguuje umo-e, a ovek iji su mu se ko-aci uinili poznatim, hoda ne-igurno, ne na uobiajeni nain, ak, ipak. . . Da! Tabasko Pit je ovde! U Jo-ikavinoj jazbini! Uhvaden bez sumnje. Moda vezanih oiju ili sapetih nogu, to bi moglo objasniti njegove nesigurne kretnje. . . Na drugoj strani predvorja otvorie se vrata koja jo nijednom nije uo da se otvaraju. ak i kada su se ponovo zatvorila, do njega dopree mno go snanije vibracije nego nekoliko trenutaka ranije. Betonske stepenice, zaklju i on. Nema zvune izolacije i zato se um koraka bolje pre nosi kroz zidove i pod. Pita vode nanie. U podrum. . . A tu ga ne eka nita dobro, bojim se! Znao je, naravno zbog ega su Joikavini ljudi doveli ovamo Tabaska; uz ninu, Joikavi je bilo potrebno i njegovo oruje i oprema, a oni se vie nisu nalazili u kudici na obali okeana u kojoj su Lesli i Sumiko povueno iveli ved vi e od pola godine. Joikava je eleo da mu Lesli kae gde su njegovi prijatelji sklonili oruje, ali ovaj to nije mogao redi. Kod tako impulisi-vne osobe kao to je Tabasko Pit postupci se nikada ne mogu predvideti potpuno precizno. . . U svakom sluaju, Pit je sada ovde. Da li de biti dovoljno mudar da odmah oda skrovite i tako sebe potedi muenja? 25

Nede, znao je nina. Pit sva kako veruje da je nina jo u-vek u tako loem stanju da ne moe preduzeti nita protiv Jo ikavinih ljudi i boride se kao sam avo pre nego to konano prizna gde je sakrio drago-ceni plen. Uinide mu uasne stvari, znao je. Da li de igra odmah poeti? Sta moe uiniti da ih sprei? Da li de, pre svega, njegovo telo uopte MODI neto da uini da bi ih spreilo? Nekoliko trenutaka kasnije on sa olakanjem shvati da se dva oveka vradaju stepenicama navie, poto su sa treskom zalupili i svakako zakljuali me tama vrata. To je dobro; ali se ne srne zavaravati pomilju da de Pita dugo ostaviti na mi ru.. U svakom sluaaju sada ima vie vremena da smisli plan ko ji bi mu omogudio da se ume-a. Plan koji de imati utoliko vie izgleda na uspeh ukoliko se manje granii sa zdravim razumom! Petnaestak minuta kasnije njegov oajniki plan dobio je osnovne obrise. Nasuprot uobi ajenoj praksi nini, sve ostale detalje morade da prepusti trenutnoj, divljoj improvizaciji, u nadi da ga njegovo jo uvek teko povreeno telo nede izdati u odlunom trenutku. . . Voleo bi da ima vie vremena za razmiljanje, da u mati jo nekoliko puta pree zamiljeni put, proveravajudi koliko je izvodljivoono to eli da uini. To je nemogude, meutim; pred kudom su se zaustavila jo jedna kola i iz njih su izala dva oveka koje je neko poveo pravo niz stepenice u podrum. ' Specijalisti za muenje su stigli, zakljui nina. Vre-me je da preemo na stvar. . . Sklopivi oi, jer ono to eli da uini zahteva najvedu mo gudu koncentraciju, on najpre uspori svoj dah i otkucaje srca, znajudi da de to osetljivi se nzori odmah preneti osobi koja u nekom drugom delu kude paljivo prati ta se zbiva sa bolesnikom. Indijski jogi, to je poznata injenica, mogu u takvom stanju ostati itave sate, ali njemu toliko vremena nije potrebno. . . Uurbani koraci na stepenicama prvog sprata, u predvorju. Troje ljudi; Holden stie sa itavom ekipom, uplaen za svog dragocenog pacijenta. U-pravo onako kako je i planirao. . . Revolvera se tre kad se vra ta, otvorie. Iako je sve vreme motrio ninu, nije primetio ni ta neobino. : ta 'je bilo, dok? Cemu ta :' trka? Skloni se protenja Ho Iden lica izoblienog od straha. Neto nije u redu, boga mu! ta si mu uinio, proklet bio? Ja? Nisam se ni pomakao sa ove stolice, prokletstvo, a on. .. Zavei i izai! Napolje! 26

Mister Joikava, on. . . Napolje!!! JA odgovaram za ovog oveka ovde, boga mu, a ne ti! Zar ne vidi da umire; ta si, do avola, mislio? Da de skoiti na tebe i oteti ti to gvoe iz ruku! Mrmljajudi neto, revolvera se oprezno povue, tiho zatvarajudi vrataa za sobom. Puls se jedva oseda pro mrmlja ovek koji je drao Le-slijevu levu aku. Oduvek sam mislio da te unutranje povrede. .. Zavei prastenja Holden, oajniki se osvrdudi oko sebe. Adrenilin! Brzo! Direktno u srce! Holden, zar ne misli da bi trebalo najpre. . .? U redu, daj prvo kiseo-nik! Hajde, ovee, ta si se ukoio! Povratak iz joga-transa, po pravilu, traje due nego poniranje u njega, ali nina sada mora ignorisati to pravilo, jer nema previe vremena za delo vanje. Naglo ubrzavi rad srca, Lesli udahnu, ispunjavaj udi pluda vazduihom. Sa maskom za kiseonik u ruci, Holden zasta-de i glupavo se zagleda u irom otvorene oi pacijenta za koga se trenutak ranije smeo zakleti da je samo korak od smrti. Hej! vrisnu. Pa on nije. Miidi nine naglo se napee, postelja pod njim zakripa. Debeli koni kaievi s praskom se raskidae, sva etiri istovremeno!' Ispravljajudi se u sededi poloaj, nina zadade kratak, otar udarac ivicom dlana Holde nu u grkljan. Zakrkljavi, lekar se srui na pod, tamo gde je nina i eleo: tano pod noge drugom oveku koji je nainio samo jedan neodluni korak prema postelji. Otar bol probode grudi nine, ali on je ved bio na nogama, boredi se sa kratkotrajnom vrtoglavicom. Pa ak i tada, znatno sporiji nego obino, jo uvek je bio previe brz za tredeg oveka, onoga koji je ostao sa rukama na ventilu, boce sa kiseonikom. Udarac pesnicom u bradu stigao ga je trenutak pre nego to je irom otvorio usta da dozove u pomod. Novi talas vrtogilavice. Sklapajudi oi, nina preciznim udaroem noge pogodi tredeg oveka, onoga koga je Holden bacio na pod u svom padu. Vid mu nije bio potreban za tako jednostavan udarac, ali veoma brzo mora povratiti ravnoteu, jer uvar sa pitoljem svakog trenutka moe uleteti i otvoriti vatru. Samo da se razie ova magla pred oima, prokletstvo! On jo jednom duboko udahnu vazduh, posmatrajudi kako se kvaka na vratima brzo okrede. Desna ruka ved mu je stezala jedini predmet koji je u ovom trenutku mogao posluiti kao oruje. SADA!

27

Dugi, tanki kabl koji je do maloas povezivao senzor na levoj ruci nine sa elektronskim ureajima kraj zida, fijuknu kroz vazduh. Proleteo je kroz tek odkrinuta vrata, mnogo pre nego to je Joikavin revoIvera mogao uopte i videti ta se dogaa u prostoriji. Slobodni kraj, otean metalnim utikaem, munjevito se omota rtvi oko vrata; snaan trzaj itavim telom, u precizno odreenom trenutku. Vrata se otvorie do kraja, proputajudi u sobu oveka ko ji je u meuvremenu ispustio oruje da bi obema rukama epao tanku icu urezanu u vrat. Izbuljene oi, razjapljena, usta, ved pomodrelo lice. Stegnuvi zube pred novim talasom bola u grudima, nina mu prekrati muke jo jednim otrim trzajem miida, tako snanim da ica kao skalpel presee grkljan i prekide vratnu arteriju iz koje iknu mlaz krvi. Dobro, to je gotovo. Sve bi bilo u redu kada bi imao dovoljno snage. . . Ali je mora imati! Mora! Odozdo, iz podruma, dopire kroz zidove prigueni krik, ali dovoljno glasan da otro uhu moe razaznati agoniju u Pitovom glasu. Bose noge dokaie neki metalni predmet i nina se oprezno sae da dohvati sa poda isputeni pitolj. Vatreno oruje je poslednje to bi jedan nina odabrao za obraun koji sledi, ali on sada ne moe da bira. Pridravajudi se rukom za zid, Lesli poe prema vratima iza kojih se krije stepenite su terena. Oko njega, kuda je bila potpuno tiha, kao i obino. Ili to bubnjanje krvi u uima samo priguuje ostale umove. Precenio je svoju snagu, sada je to znao. Neto to se jednom nini ne sme dogoditi! Modi de da naini jo tih tridesetak koraka do podrumskih vrata, moda ak imati dovoljno snage da ih otvori. Ali, ta onda? Muitelji de biti koncentrisani na Pita; ako uspe da ih iznenadi, on i Tabasko imaju neke anse. Ako ne.. . pa, i brza smrt moe da bude uteha, zar ne. Ponekad. Krik koji sada odzvanja u uskom prostoru stepenita jedva da i podseda na ljudski glas. Mora pouriti: Pitu je sve tee i tee. Jo etiri stepenika. Ali ta neobojena metalna vrata pred njim izgledaju sve dalje i dalje! Jedva da ih sada i vidi u srebrnastoj magli koja mu ispunjava vidno polje. ta se to, do avola, dogaa? Jo dva stepenika . . . jedan... Dodir prstiju o hladni metal na trenutak pomae. On oslanja obraz na vrata pitajudi se da li su zakljuana. Obino jesu. Muitelji ne vole publiku. . .

28

Diudi pitolj, nina zakuca drvenom drkom o elik. Oslonjen o zid, sklopljenih oiju, oslukivao je korake koji su se pribliavali vratima sa drage strane. Ovih nekoliko sekundi predaha mogli bi i za njega i za Pita znaiti razliku izmeu ivota i smrti. Ko je to, do avola? Ja sam. Mister Joikava me poslao da pogledam kako napredujete. . . Idi i reci mu da de dobiti ono to hode za. . . desetak minuta. A, ne! Rekao mi je da se lino uverim kako napredujete, A znate kako je kad Joikava. neto kae. . U redu, u redu, do avola! Zveket kljua u vratima, Nina otvori oi i udahnu, odjednom zaboravljajudi na sve ono to ga je do tog trenutka sputavalo i naruavalo njegovu snagu. Loni je imao tu nesredu da otvori vrata i radoznalo se zapilji u nepoznato lice. Podignuta ruka nine spusti se, pokretom tako hitrim da Loni ne stie da ga isprati ak ni pogledom; drka pitolja brutalno smrvi nosnu kost, zazivajudi njene krhotine u prednji reanj mozga. Lonijevo mrtvo telo refleksno poskoi, stopala se odvojie od poda, ali samo na trenutak, pre nego to je itavo telo ponovo srui sa umom nemarno odbaene teke vrede. Barston je reagovao ved na zvuk mrvljenja kostiju; poluokrenut, on odbaci iz desne ruke lemilicu iz koje je sukljao plamen i posegnu njome pod sako. Lesli je imao vremena da se leima osloni o zid, rairi noge i obezbedi siguran oslonac pre nego to je pritisnuo obara. Jednom, drugi, tredi put... Prvo zrno okrete Barstona za devedeset stepeni, otkrivajudi uasnu izlaznu ranu metka na leima. ovek kome je ovo oruje pripadalo imao je gadan obiaj da zaseca vrhove svojih metaka, kako bi se pri ulasku u telo metak raspao, kidajudi sve pred sobom. Les? proapta Tabasko trepdudi zamagljenim oima. Za ime boje, je si li to ti, Les? Nina otvori usta da neto odgovori, ali beton pod njegovim nogama nagnu se na jednu, pa na drugu stranu. Srebrnasta magla preplavi mu vidno polje i on lagano skliznu niz zid, uzaludno pokuavajudi da se zadri rairenim rukama. . . U redu je ree Joikava. Svi napolje! Ljudi u belim mantilima zaglavie na vrata. Na svom leaju Lesli rairi usne u prezriv osmeh. Japancu taj osmeh nije promakao. Da sloi se, klimajudi glavom. Amerika je udna zemlja; mnotvo vrlo sposobnih ljudi, ali nijedan od njih vie nema kime. ta se to dogaa u ovoj zemlji to tako slama ljude, Eldrid? Ne sve. Samo one koji se mogu kupiti, Joikava. 29

Nisam siguran da je to prava re. Najzad, i tebe sam kupio, zar ne? Ovde u Americi postoji drugo ime za to. Ucena. U emu: je razlika? Bitna. Kupovina i prodaja podrazumevaju dobru voIju obe strane; ucena je neto sasvim drugo. Tu obe strane neprestano trae nain kako da raskinu pogodbu, a zadre ono do ega im je stalo., Da, moda si u pravu. Na tvoju nesredu, ja jo uvek drim adute, iako priznajem da su mi za dlaku izmakli iz ruku. Da si imao samo malo vie snage, ne bih te zatekao ovde kada sam se vratio. Vara se, Joikava. Da sam imao malo vie snage, ti bi me zatekao ovde kada si se vratio. Samo to bih ja posle toga otiao, a ti ostao. Zauvek. ovek koji se igra sa otrovnom zmijom mirno ree Japanac i ne zasluuje bolju sudbinu ako postane neoprezan. Bio sam neoprezan jer sam poverovao Holdenu da se ti ne moe oporaviti jo danima. Tu greku vie nedu ponoviti. Svejedno. Nainide neku drugu. Moda. U meuvremenu, ti si ipak u mojim rukama i naa pogodba jo uvek vai. Teki elini lanci zazveketae kad nina pomeri ruku, nametajudi se udobnije na leaju: Vai ree nina. U-ostalom, ved si preduzeo korake da se osigura sa jo jedne strane, zar ne? Sumiko je ovde. Pravi avo! isceri se Joikava, ali je bilo i tragova potovanja u njegovom glasu. Kako si to doznao, proklet bio? Imam svoje naine. Pretpostavljam da de, im stignu novi specijalisti, ponovo muiti i Tabaska i nju da bi doznao gde je moje oruje? Moda i ne. Moda mi ti jo uvek moe redi gde je. Bio si dovoljno dugo nasamo sa tim momkom da bi ti mogao preneti tu informaciju. Nina se tiho nasmeja. Na alost, izgubio sam svest im sam ubio onu dvojicu dole. A i da nisam, ne bih mogao od Pita doznati gde je oruje. Ni on to ne zna, Joikava. ta? ! Pa zar nije on bio taj koji ga je sakrio? Jeste, Ali. . . Prokletstvo! Hipnoza! Tako je. Kao to vidi, nikakvo muenje ne moe ti pomodi. Pit ti ne moe redi gde je moje oruje ak da to i eli vie od svega na svetu. 30

Lukav si, nino, ali ipak ne dovoljno lukav za mene! To demo videti. Veoma dobro shvatam zbog ega eli svoje ape da stavi na te stvari. Plai se da bih mogao rtvovati i prijatelja i devojku koju volim da bih pobegao odavde. Prijatno je razgovarati sa ljudima koji apsolutno razumeju tvoje namere dostojanstveno ree Joikava. Zna se da nijedan nina nikada nije ostavio svoje oruje u rukama neprijatelja. Neke zakone ninucua si prekrio, Eldrid, ali taj sigurno nede. Pat pozicija, zar ne? Za sada Joikava se s naporom uspravi, trljajudi sle poonice kratkim, debelim prstima. Umoran sam. Odmoridu se i razmisliti o tome. Sigurno, postoji nain, da se iz devojke izvue re koja de tvom prijatelju vratiti pamdenje. Uvek postoji nain sloi se nina. Ponekad i veoma jednostavan. Joikava zastade na pola puta do vrata i namrti elo. Vrlo jednostavan? Ne misli moda da kae. . . ahhh! Zato da ne. I ja du se osedati mnogo bolje kada znam da je moje oruje u blizini, je li tako? Zna li tu re, Eldrid? Vrlo verovatno, eleo bih da je ujem od Sumiko. Ahh! Joikavine oi zablistae. Ponovo mala trgovina. Hteo bi da je vidi, ovee, nita drugo! U tome nema nikakve opasnosti po tebe, Joikava. Japanac zamiljeno odmahnu glavom. To se nikada ne zna. Najbezbednije je pretpostaviti da se u svakoj tvojoj rei, svakom pokretu, krije smrtonosna zamka. Onda razmisli o ovome to sam predloio. U tvom je interesu da do mog oruja doe sa to manje uloenog vremena i napora. Razmislidu Joikava klimnu glavom, otvarajudi vrata. A u meuvremenu. .. On se izimae da naini mesta dvojici ljudi grubih lica sa skradenim dvocevkama u rukama. Jedan od njih stade uz leaj do nogu nine, drugi se iz mae do bonog zida i tu osloni. Cevi oruja pretedi su zjapile, a Lesli vide da su obe puke spremne da opale na najmanji dodir prsta. Nadam se da tvoji uvari imaju dobre nerve nasmeja se nina. I da znaju ta de im se dogoditi ako jedna od tih puaka sluajno opali. Posle ovih lanaca ne misli li da je tolika predostronost suvina, Joikava? 31

Suvina svakako nije. ovek mora biti oprezan sa zmijama otrovnicama, Eldrid. . . Gledajudi u vrata koja je Joikava zatvorio za sobom, Lesli se osmehnu. Dobro izabrano poreenje, nimalo preterano. Zapravo, otrovna zmija, ak i ona najopasnija, bezazleno je stvorenje u poreenju sa japanskim ninom. . . Sklopio je oi, oputajudi postepeno miid po miid. Jueranji poduhvat stajao ga je uasno mnogo energije i radi njega je morao posegnuti za najdubljim rezervama koje poseduje ljudsko telo, a nine umeju da ih iskoriste. Ipak njegove rane nisu se otvorile i sada je osedao kako mu se snaga postepeno vrada. Izgledi da ponovo doe do slobode sada su mnogo' manji nego dvadeset etiri asa ranije, naravno. Joikava zaista vie nede ponoviti iste greke. A s druge strane, sada su i Sumiko i Tabasko Pit u neposrednoj blizini, potpuno bezbedni, bar za neko vreme. Da, odade Joikavi gde se nalazi oruje nine. Neka ovaj misli da je time dobio u ruke nove jake karte. Protivnik koji je uveren da kontrolie situaciju obino naini poneku greku. Pre ili kasnije, uostalom, Joilkava mu mora dati njegovo oruje u ruke, ako eli da se doepa tajne Sinova pakla. Posle toga. . . U meuvremenu, moda bi trebalo pokuati nadi odgovor zato je Joikava odabrao ba njega, jedinog Amerikanca, je dinog ne Japanca ak, koji je ikada postao nina? U Japanu ih ima. Vie nego to se zna i manje nego to se pretpostavlja. Ipak, usluge nine mogu se kupiti. Joikava sa svojim vezama u podzemlju Japana to mora znati. Postoji neki dublji motiv to je odabrao ba njega. Ne, nema dovoljno elemenata da bi naao pravi odgovor na to pitanje. Odgovor, najzad, i nije toliko vaan, jer od Joikave ionako ne oekuje nita dobro, pa ak kada bi nekim udom ovaj i doao do eljene tajne. Koraci u predvorju jo jednom su ga prenuli iz dubokih misli. Kao i obino, bio je potreban samo trenutak da postigne punu koncentraciju. Lica dvojice njegovih uvara ostadoe nepomina. Kako je i oekivao, nijedan od njih nije bio obuen da reagiuje na slabane stimulanse iz okoline. To de vreme njihove reakcije uiniti duim u trenucima odluke; kad za to doe as, nijedan od njih dvojice nede biti u stanju da zaustavi ninu. Poznao je korake u predvorju. Osimehnuo se, iznenadivi tako uvare, koji se zbunjeno zgledae. I lice Sumiko obasjavao je sredan osmeh. Malo blee i umornije lice nego obino; pod jednostavnim svilenim kimonom oi nine otkrie zategnute zavoje oko desnog ramena. Njihov poloaj ree mu da je rana devojke vie neugodna i bolna nego teka. Zdravo, devojice ree on tiho. Ona naini pokret kao da eli da mu prie, ali ovek koji je pratio stee vrde njenu miicu i zadra je.

32

Ona uzdahnu, pokuavajudi da umiri drhtaj pri, pogledu na oveka koga voli. Kako je samo sputano lancima i kablovima senzora. njegovo divno, modno telo! ujem da si dobro, Les ree priguenim glasom. Da. Ne ba u velikoj formi. To se vidi. Joikava mi je dao dva minuta, ne vie. . . Velikoduno ledeno se osmehnu nina. Nemoj se brinuti, devojice. Sa mnom je sve u redu. I sa Pitom; ima samo nekoliko lakih opekotina po grudima, nita vie. Les... rekao je. . . rekao je da treba da ti kaem jednu re. Da li ti to zaista eli? Da. Tako je najbolje za sve nas. Ako ti tako misli. ,. Vreme je grubo ree ovek koji je sve vreme vrsto stezao Sumiko za miicu. Njegova druga ruka bila je prazna, iako je imao pitolj zataknut za opasa pantalona. Kratkim pokretom glave nina odgovori na neizreeno pitanje u oima devojke. Ne, glasio je taj odgovor. Jo nije vreme. Joikava je nainio jo jednu greku. Sitno i naizgled krhko telo devojke ga je prevarilo; trebalo je da pomisli kako ena koju voli jedan nina nije obina. ak i sa zavojima oko povreenog ramena, Sumiko je bila u stanju da jednim jedinim preciznim udarcem savlada svog pratioca i u delidu sekunde ga izbaci iz borbe. Posle toga samo bi je jedan korak razdvajao od blieg od one dvojice sa skradenim dvocevkama. Posle toga.. . Ne, ipak ne. Procena nine bila je ispravna. Suvie rizika u poduhvatu koji ima malo izgleda na uspeh. Sumiko je jo oklevala da mu kae traenu re. Neto u njoj bunilo se protiv toga da oruje, najveda svetinja nine, padne u ruke neprijatelja. Da li je ta re ime jednog mesta? neno upita Lesli. Da. .. osmeh joj ozari lice. Znala sam da de se i ti setiti najpre toga, Les. . . Onda mi ne mora nita govoriti, devojice. Ona se na trenutak odupre ruci koja je vukla prema vratima. Idi sada ree Lesli. Nemoj se bojati. Ovo ne moe trajati jo dugo... ovek koji je doveo Sumiko kretavo se nasmeja, oigledno bolje upuden u planove svog gazde. Taj smeh odzvanjao je jo dugo u uima nine i kada su se koraci Sumiko i njenog pratioca izgubili u tiini kude. Laguna tajni? s nevericom upita Joikava. Samo to? 33

Samo to osmehnu se nina. ta to znai? To je ime koje smo Sumiko i ja dali onom mestu u ijoj si nas blizini uhvatio. Niko drugi nije znao da ga tako zovemo. Ni Pitu te rei nita ne znae, ali de redi gde je sakrio moju opremu im ih uje.. Joikava se pritajeno osmehnu. Nine su udna bida ree vie za sebe. Da li sam ti rekao kako praznoverni ljudi u Japanu veruju da je u svakog od njih uao po jedan demon podzemnog sveta? Znam to verovanje. Nimalo udno;, nine se bore kao demoni, a gotovo ih je isto tako teko videti kao demone. Demoni su besmrtni zamiljeno ree Joikava. Tako kau. Ja jo nijednog nisam sreo da bih to proverio. Ti ne veruje u besmrtnost, Eldrid. Ne. Zato? Nina stee ramenima, tako da lanci tiho zazveketae. A zato bih verovao? Nisam jo uo za oveka koji ne moe umreti. A uo sam i video mnogo njih koji su umrli. Samo misli da nisi uo. Legende o besmrtnicima postoje od stvaranja sveta, zar ne? Kao i legende o demonima osmehnu se nina. I o veticama, vampirima, vukod lacima. . . Tano. ovek se mora zapitati ima li neke osnove za sva ta verovanja, jer nema nijednog naroda na ovoj planeti koji ne poznaje takva bida u svojoj mitologiji. Ti, dakle, veruje da je besmrtnost.. . mogudna? To nisam rekao. Recimo za sada da sumnjam da neko o tome zna vie od mene i da vrlo paljivo uva tu tajnu. Sinovi pakla? Sinovi pakla klimnu Joikova glavom. Ili Brada Drugog dolaska, kako su se nekada nazivali. To ime mi ved neto govori. Samo trenutak. . . Pa da! Diosaja Venders! Joikava se zavali u stolici, prekrtajudi ruke na ogromnom trbuhu. Sitne oice blistale su od zadovoljstva samim sobom. Na pravom si putu, nino. ta zna o njima? 34

Hmm. . . taj Venders je tvrdio da ivi ved etiri stotine godina, ako se ne varam. Negde u svojoj dokumentaciji Sumiko poseduje sve to se ikada moglo doznati o njima. Mene nisu posebno zanimali. Koliko znam, ta sekta nikada nije stekla mnogo pristalica i vrlo brzo se ugasila. Nije. Pretpostavljam da ti zna mnogo vie o njima, Joikava. ta se dogodilo sa Vendersom? Kaliforniia, nekim udom, nije bila pogodno tle za njegovu sektu, a i policija se umeala u neke Vendersove sumnjive poslove sa nekretninama. Pobegao je iz Amerike sa nekolicinom vernih pratilaca i gomilom novca pokupljenog od ljudi koji su bili spremni na sve da bi postali besmrtni. Ili bar produili svoj ivot, Gomilom novca? nasmeja se nina. Ne ba originalno, a? Ti misli da je Venders varalica. I ja bih to isto rekao do pre tri godine. Meutim. . . Meutim? Pre tri godine sreo sam oveka koga sam upoznao neposredno pred poetak rata. U Japanu. Bio je ved tada uspean poslovni ovek, a doao je u Nagoju kako bi podigao fabriku poljoprivrednih maina. Tada sam bio vrlo mlad i radio za jednog od poslovnih, agenata jakuize. Kao to verovatno zna, najvedi deo novca steenog u podzemlju ulae se u sasvim legalne poslove. Kao i ovde, uostalom. Dakle, moj posao je bio da pratim i titim Helmersa tako se zvao Amerikanac dok se zabavlja po nodnim klubovima. Voleo je ene, iako je ved tada bio u prilinoj starosti. Svaku nod je provodio sa drugom gejom. Sve ovo rekao sam ti samo da bih objasnio kako sam prilino dobro upoznao Helmersa; moe sada zamisliti moje iznenaenje kada sam ga ponovo sreo, u Aikapulku, pre ti godine. Ne preterujem kad ti ovo govorim, nino: izgledao je bolje nego etrdeset i neto godina ranije u Nagoji! Siguran si da je to bio on, a ne, recimo, njegov sin? Joikava odmahnu glavom. Naravno, i meni je to najpre palo na pamet. Meutim, on me je odmah prepoznao; i ne samo to: bio je u stanju da mi podrobno opie izgled prostorija u kojima, je tada boravio u Nagoji, ak se setio i imena devojaka koje sam mu dovodio! Fantastina memorija slee nina ramenima. A to se izgleda tie, hormonske injekcije, ili Nita od toga! Sve te mogudnonsti morao sam vrlo brzo odbaciti, a, ja nisam od onih koji lako prelaze preko injeica, Eldrid. Rekao sam ti: ako je u Nagoji Helmers izgledao kao da ima sedamdeset, a imao je tek neto preko ezdesete, sada, u Akapulku, izgledao je kao da ima jedva, etrdeset pet! Hmmm . . . zvui neverovatno. . .

35

Tu se slaemo osmehnu se Joikava. Naravno, pokuao sam da doznam ta se dogodilo sa njim, ali je on verovatno izbegao razgovor o toj temi. Uskoro je i nestao iz Akapulka, ali ja nisam odustao, jer crne je takva promena zapanjila . .. I zagolicala dobaci nina. Da, priznajem, i zagolicala. Jo ne osedam svoje godine Joikava nape miide dobro skrivene pod slojevima sala ali de i to vreme uskoro dodi. Uvek sam bio ovek od akcije; mirna starost, posvedena uspomenama, nije za mene, Eldrid! Jo jedna stvar u kojoj se slaemo. S tim to ja jo uvek ne verujem u drugu mladost. ta si posle toga doznao o Helmersu, Joikava? Sve to se moglo doznati. Izmeu ostalog i to da je do te fantastine promene kod njega dolo poto je stupio u sektu Brade Drugog dolaska. Sada se, istina, nazivaju Sinovima pakla, zato to Dosaja Venders tvrdi kako pripadnici sekte jo ovde, na Zemlji, moraju prodi kroz pakao kako bi, oideni od dotadanjih grehova, doekali drugi dolazak Isusa Hrista. Naravno, poto do tog dolaska treba da proe jo mnogo godina, besmrtnost, ili bar dugovenost, veoma je vana za pripadnike sekte. Ne znam nina sumnjiavo zavrte glavom. Recimo da se ne vara za Helmersa, ali. . . Hekners nije jedini, Eldrid. Postoje na ovoj planeti jo tri oveka za koje sam siguran da su proli Vendersov tretman, ma. u emu se on sastojao'. I bar jo trostruko vie za koje ozbiljno sumnjam.. Ukratko u tome ima neega. I ja elim da ti dozna ta je to! Zato ba ja, Joikava? Zato to Venders vrlo palivo uva svoju tajnu. Svi koje sam do sada slao umrli su. Ili jednostavno nestali. A to nisu bili poetnici, Eldrid, daleko od toga. Jasno. . . Ipak, ini mi se da, bi ti pravi japanski nina mnogo vie odgovarao od mene, zar ne? Moda, Da li se to Lesliju uinilo, ili je u Joikavinim oima na trenutak zasvetlucao plamen lukavstva. Moda... ali sam ja odabrao i dobio tebe, Eldrid. Sto nije nimalo sluajno, zakljui nina u sebi, prouavajudi nepokretno lice Japanca, U redu, Joikava san, ti ima jo planova o kojima ne eli da govori. Imam ih i ja, pa smo potpuno ravnopravni, i u tome . . . Ako ja ne uspem, traide drugog? osmehnu se Lesli. A ta mi drugo preostaje? Lesli klimnu glavom.

36

Sada, poto znamo na emu smo, moemo li predi na detalje. Gde se Venders nalazi? Kako je uvan? Kojim su putem tvoji ljudi do sada pokuali da mu priu? Ili si ih poslao u smrt pre nego to si prikupio dovoljno podataka o jazbini Sinova pakla, Joikava? Pravo je uivanje gledati velikog maestra na, delu klimnu Joikava glavom. Ne, nisam ih naslepo poslao u smrt. Znali su sve ono to i ja znam, plod dugog i upornog traganja za detaljima koji bi im mogli pomodi. Zbog ega onda nisu uspeli? Bojim se da de to ti morati da mi kae, nino. U redu. Detalji, dakle: , kako, zato? A ne! Japanac odmahu, glavom. To je tema o kojoj emo govoriti nasamo. Samo ti i ja. Kad doe vreme za to. Nedemo o tome govoriti samo ti i ja, Joikava. Ne zaboravi, nas je troje. Debeli podvoljak zatrese se od pritajenog smeha. ao mi je, Eldrid, ali nita od toga. Tvoji prijatelji ostaju u mojim debelim apama! Govee, ta bi mi inae garantovalo da de se vratiti sa Vendersovom tajnom ako uspe da doe do nje? Moja re mirno odvrati Leisli. Tvoja re? Ha! Re nine, Joikava upozori ga Lesli. I nine su, ipak, samo ljudi! Tano. Upravo zato i postavljam uslov idemo sve troje ili niko! Nisi u situaciji da postavlja uslove, Eldrid! piskavi glas zakripa, u njemu se osedala loe prikrivena pretnja, Ni ti da bira, Joikava. Prodi de mnogo vremena, pre nego to nae oveka. koji bi ti davao bar malo nade da se doepa onoga to eli. Ako ga uopte nae! Njihovi pogledi se sukobie. Joikava stee vilice, savlaujudi gnev. Ne! ree na kraju. Oni ostaju! Nina klimnu glavom,, ledenog lica. Nije odgovorio nita. Eldrid... da li shvata ta si uinio ovoga trenutka? Osudio si na smrt ne samo sebe nego i njih dvoje! Na uasnu smrt, Eldrid! Bez odgovora. Pogleda uprtog navie, u tavanicu, nina se drao kao da ne uje taj prodorni, piskavi glas. 37

Znao je da je ovo odluni trenutak, prvi pravi sukob volja dvojice ljudi. Sukob u kojem on nema. ta da izgubi. Joikava nije od onih koji bi u gnevu uinili nepromiljen potez. Prodi de mnogo vremena pre nego to se odlui da likvidira oveka koji mu prua nadu da de dobiti ono to eli. U mrtvoj tiini jasno se uo krgut Japanevih zuba. U redu, Eldrid ree odabrao si smrt. . . Vas dvojica, uperite mu puke u glavu! Nijedan miid ne pomeri se na licu nine. Duboko u podsvesti, haragei se probudi, intenzivno upozoravajudi da preti bliska opasnost. Brojim do tri, Eldrid! Joikavin glas postade priguen, nesiguran, glas oveka koji se bori sa samim sobom. Jedan ... Nikakvog pokreta. Nikakvog uma. ovek na postelji, sputan lancima, kao da je ved bio mrtav. Dva! Eldrid! Nina se osmehnu i okrete glavu prema Japancu. Kada je progovorio, glas mu je sadravao umirujude tonove. Glas vetog hipnotizera koji savreno dobro poznaje prirodu svog sagovornika. To to ini je glupost, Joikava. Nagle odluke nikada nisu dobre odluke. Uostalom, uvek nas moe pobiti, zar ne? U tvojim smo rukama. . . Joikava pree rukom preko ela oroenog znojem. Drugom dade znak uvarima da spuste oruje. Razmislide jo jednom o svojoj odluci, Eldrid? Da. Umalo da pogreim, pomisli nina. Joikava je Japanac ... i morao bi narediti da me ubiju kako ne bi izgubio obraz pred svojim ljudima. Na ovaj nain, dok oni misle da sam ja popustio, Joikava je ved prihvatio moj uslov ... iako to jo ni sam ne zna! U redu, onda! Japanac se s naporom otre od stolice. Nastavidemo na razeovor sutra.... i ta je to? radoznalo upita Lesli. umovi iz predvorja ved su bili privukli njegovu panju, ali kada su se vrata otvorila i dva oveka ugurala kroz njih neobinu napravu,', morao se iznenaditi njenom izgledu. Na prvi pogled podsedala je na groteskna invalidska kolica, sa svojim seditem montiranim na dva toka. Od obinih kolica,, meutim, naprava se razlikovala time to je bila naikana lancima i elinim polugama, nalik srednjovjekovnim mehanizmima za muenje, Televizijska kamera bez sumnje je pratila svaki pokret u sobi, tako da dvojica Joikavinih novih ljudi ne odgovorie nita. uvari su svakako ved bili upudeni u stvar: bez traga iznenaenja na licima, oni se izmakoe u stranu da bi dvojici pridolih dopustili da kolica, primaknu leaju.

38

Sprava koju du esto viati ovih dana, pomisli nina, prouavajudi pogledom komplikovani ureaj. Himimm . . . Joikava se zaista, ne ali, izgleda da sam se uzalud nadao da du dobiti priliku za bekstvo na putu do sale za vebanje i natrag . . . Kao da ele da potvrde njegove zakljuke, Joikavini ljudi radili su spretno i hitro, bez ijedne izgovorene rei. Odmotavajudi lance sa stolice, oni ih dovukoe do vezanih udova nine. Pored onih koji su ga drali vezanog uz leaj, sada je na svakoj ruci i nozi imao jo po jednu alku, vrsto zatvorenu mehanizmom sa oprugom. Peti lanac vodio je do obrua koji su mu paljivo sklopili oko vrata, Proverivi jo jednom sve nove veze, jedan od dvojice novih mahnu rukom prema kameri skrivenoj u uglu prostorije. Negde u kudi neko je dotakao prekida daljinske komande i lanci koji su nini vezivali za leaj sa zveketom otvorie svoj mehanizam. Ustani ree onaj koji je rukovodio koimplikovanom procedurom. Vrlo polako; ove moje prijatelje ved svrbe prsti! Glumedi naprezanje, Lesli se lagano uspravi. Dodir poluge na seditu ved je aktivirao mehanizam koji je lagano namotavao lance, privlaedi ga stolici na tokovima. Okreni joj lea! nasmeja se Joikavin ovek. Tako de ti biti mnogo udobnije, prijatelju,! Nina ga poslua, pokoravajudi se zateznoj sili u lancima. Oprezno se spustio u stolicu, osedajudi kako mu lanci privlae udove uz vrste eline poluge zavarene za njeno telo. Morao je gledati pravo pred sebe, jer mu je sve kradi lanac sa obruem za vrat dovukao glavu do ipke koja je iza njegovih lea trcala vertikalno uvis iz naslona stolice. Osmehujudi se za sebe, nina je pogledom prouavao predvorje kroz koje su ga dva oveka provezla uz glasnu kripu tokova to upadaju u duboki tepih. Izgledalo je otprilike onako kako je i dokuio sluedi se samo ulom sluha. Stepenite koje vodi na sprat, vrata iza kojih se ide do stepenita suterena, jo nekoliko vrata od kojih de jedna sigurno voditi do zadnjeg dela zgrade. Dugi prazni hodnik golog poda ree mu da je kuda neto veda nego to je oekivao. Miris kuhinje iza jednih od vrata kraj kojih su ga provezli; za ovako veliku ekipu Joikava svakako mora imati i stalnog kuvara. Mnogo ljudi, zakljui, proveravajudi proraun do kojeg je ranije doao. Petnaest, najmanje. Bezbednije je ako raunam da ih je dvadeset.. . Hodnik se zavravao jo jednim dvostrukim vratima i jedan od one dvojice proe napred da ih otvori. Iza tih vrata bila su jo jedna. Vrata od solidnog elika, sa tekom polugom postavljenom popreno preko njih. Joikavin ovek pritisnu dugme u zidu pored tih vrata. Sve je u redu ree u reetku interfona. Otvorite. 39

Elektromotor skriven u zidu tiho zazuja, podiudi polugu iz njenog leita. Hvatajudi za ruku, ovek sa naporom privue vrata sebi, otvarajudi ih. Dobro je, Krib protenja. Gurni ga sad! Drugi ovek otro gurnu kolica i ona poletee niz blagi nagib poda. Nina u kako se vrata zalupie za njim, ponovo zvuk motora koji je polugu vradao na njeno mesto. Ono to je Joikava nazvao salom za vebanje vie je podsedalo na prostranu zatvorsku deliju nego na bilo ta drugo Tri gola slepa zida, vrata na etvrtom, onom koji je nini ostao iza lea. Gotovo kvadratna prostorija, sa stranama dugih tridesetak jardi, oevidno dograena na zadnji deo kude. I vrlo visoka; do tavanice ima najimanje dvadeset stopa. Jaka bela svetlost neonskih cevi pod tavanicom, etiri oka televizijskih kamera u etiiri gornja ugla, negde uz njih svakako i mikrofoni. Zvunik iznad vrata. Da II me uje, Eldrid? Da. Kako ti se dopada? Mislim, da li ti pod odgovara smejao se Joikava. Za poetak, sala je prazna; kasnije de dobiti i nekoliko strunjaa ako poeli. Nije potrebno. Sem toga, neki prijatelj mogao bi mi prokrijumarit top u strunjai, zar ne? Ha-ha-ha! smejao se Joikava, Otprilike jedina sprava koja bi te mogla izvudi iz te prostorije, dobro si zakljuio. Spremi se, sada te oslobaam ! Signal daljinskog ureaja otvori u istom trenutku sva etiri obrua koji su pridravali udove i vrat nine i on se izvue iz stolice, okrenuvi se da je proui pogledom. Hmimm . . ., pomisli. Mehanizam za daljinsko upravljanje dobro je zatiden elinim ploama. Ipak, to je neki ureaj, komplikovaniji, to ga je lake sabotirati. Pitam se da li je i Joikava razmiljao o toj injenici ? Mene zanima neto drugo ree naglas. Kako de me tvoji ljudi ponovo vezati kada zavrim sa vebanjem? Vrlo jednostavno. Ti de biti tako ljubazan da zauzme mesto i postavi alke oko vrata, ruku i nogu, posle ega de se oni opet automatski zatvoriti. A ta ako ne sednem u tu spravu? Tvoje pravo. Nede dobiti nita time; znam da nine vrlo dugo mogu da podnose e i glad, ali de pre ili kasnije biti prinuen da popusti. Ima i rezervno reenje: malo uspavljujudeg gasa u sistem za ventilaciju i sve de ponovo biti u najboljem redu, ha-ha ha! Mislio je odista na sve!, priznade nina u sebi, iredi ruke i lagano udiudi vazduh. Prilika da se posle toliko vremena ponovo slobodno krede opila ga je gotovo je zaboravio 40

kakvo jednostavno uivanje moe osetiti ovek u sasvim obinim pokretima. Samo to to nisu dugo bili obini pokreti; oprezno ispitavi stanje svog tela, posebno pluda, nina je postepeno prelazio na sve komplikovanije vebe, angaujudi istovremeno sve vedi broj miida, oprobavajudi njihovu gipkost i vrstinu, naruene gubitkom krvi i dugim mirovanjem. esto je prekidao vebanje, zastajudi da se opusti i obrie znoj sa lica i tela dlanovima svojih ruku. Potpuno nepotrebno, naravno. Nine dobro poznaju svoje telo i poznaju nain za svesno regulisanje njegove temperature, zraedi viak nastale toplote kroz kou. Ovoga puta, meutim, mora odigrati malu predstavu za nevidljive posmatrae; Joikava mora misliti da je mnogo manje fiziki spreman nego to u stvari jeste. Sve vreme zvunik je dutao. Japanac svakako nije eleo da ometa koncentraciju nine i za to se javio tek gotovo sat kasnije, u vreme jo jednog dueg predaha. Umoran, Eldrid? Prilino. Ipak, moram redi da mi je ovo prijalo... U to ne sumnjam. Dobar si glumac, moram priznati! ta to treba da znai, Joikava? Piskavi smeh, jo vie izoblien prolaskom kroz membranu zvunika. Pokuava da me prevari, a to nije lepo. Ima mnogo vie snage i brzine nego to eli da ja poverujem, zar ne? Nina slee ramenima. Ja se ne bih usudio da to kaem. Uostalom, Holden de ti bolje od mene redi u kakvom sam stanju . Holdan je prokleta budala koja samo misli da neto zna o ljudskom telu. Uskoro mi vie nede biti potreban. A to se tie tvoje snage .. . postoji veoma jednostavan nain da to proverim . . . Da? Odmakni se od ulaznih vrata. Do kraja, u najdalji ugao. .. Pitajudi se ta to Joikava sada smera, nina poslua. Mehanizam zazuja jo jednom i vrata se otvorie i ponovo zatvorie proputajudi u salu za vebanje jednog oveka. Brdo mesa i sala, priliku koja u jednom trenutku podseti ninu na Joikavu. Ovaj ovek, meutim, mnogo je vii i deblji od Joikave. I mnogo mlai. Njegovo miidavo' telo namazano je uljem, kao kod svakog sumo rvaa koji se sprema na borbu. On se zove Hosogaja pree Joikava iznenada na japanski. Moj je verni rob, spreman da umre ako mu ja to naredim. Je li tako, Hosogaja? 41

Nagi din sklopi dlanove pred grudima, duboko se klanjajudi glasu iz zvunika. Nai! sloi se Hosogaja dubokim, brundavim