NOVI ISTORIZAM I KULTUROLO[KE STUDIJE U ...zmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/...KQU^NE RE^I: Kwi`evnost za decu, novi istorizam, kulturolo{ke studije, dru{tveni kontekst,

$Page 1: NOVI ISTORIZAM I KULTUROLO[KE STUDIJE U ...zmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/...KQU^NE REÎ: Kwièvnost za decu, novi istorizam, kulturolo{ke studije, dru{tveni kontekst,$
INTERNACIONALNI

VIDOKRUG

UDC 821.111–93.09

� Jelena SPASI]

NOVI ISTORIZAMI KULTUROLO[KESTUDIJE UANGLOSAKSONSKOJKRITICIKWI@EVNOSTIZA DECU

SA@ETAK: Uzimaju}i u obzir marginalizovanostkritike kwièvnosti za decu, rad polazi od prednosti ovemarginalizacije i ukazuje na wenu autenti~nost u smislumogu}nosti razli~itih pristupa delima pisanim za decu,pri ~emu dolazi do brisawa jasnih granica izme|u prou-~avawa kwièvnih tekstova, istorije i kulture. Stoga no-vi istorizam i kulturolo{ke studije, kao srodni kriti-~ki pravci koji se bave analizom sveobuhvatnog istorij-skog i kulturolo{kog konteksta kwièvnog dela, konstru-i{u duh vremena i istraùju recepciju kwièvnog dela iwegovo prisustvo u kwièvnim kanonima. U radu se dajeskica ideja, razvojnih linija i predstavnika ovih kriti-~kih pravaca, pri ~emu se relevantni primeri odnose naj-~e{}e na viktorijansku prozu za decu.

KQU^NE REÎ: Kwièvnost za decu, novi istorizam,kulturolo{ke studije, dru{tveni kontekst, recepcija kwi-èvnog dela, kwièvni kanon, viktorijanska proza za decu

Savremena anglosaksonska kritika kwièvno-sti za decu donosi sa sobom {iroki dijapazon mo-

3

gu}nosti analize i ~itawa dela pisanih za decu. Je-dan od najeminentnijih anglosaksonskih kriti~aradana{wice, Piter Hant (Peter Hunt), profesor kwi-èvnosti za decu na Univerzitetu u Velsu, Kardif,koji je napisao i priredio jedanaest kwiga o kwièv-nosti za decu, ukqu~uju}i Uvod u kwièvnost za de-cu (An Introduction to Children’s Literature, 1994)i Me|unarodnu priru~nu enciklopediju kwièvno-sti za decu (The International Companion Encyclo-pedia of Children’s Literature, 1996), smatra da samtermin „kwièvnost za decu” najavquje uzbudqivunau~nu oblast i ovaj stav zasniva na uverewu da kwi-ge za decu, upravo zbog toga {to su dugo van in-teresovawa intelektualnih i kulturolo{kih posle-nika, ostaju naizgled oslobo|ene pra}ewa standardaklasi~ne kwièvne kritike. [tavi{e, za mnoge ~i-taoce, kwige za decu su u domenu li~nog zadovoq-stva, {to zna~i da predstavqaju pravu kwièvnost,ako prihvatimo hipotezu da se „kwièvnost” sasto-ji od tekstova koji angaùju, mewaju i podsti~u in-tenzivne reakcije kod ~italaca1. ̂ ini se da je kwi-èvnost za decu kulturolo{ki marginalizovanaoblast, {to ima svoje prednosti budu}i da, kao ta-kva, ona nije postala „vlasni{tvo” bilo koje grupeili discipline, ve} je privla~na i interesantna zaprou~avaoce kwièvnosti, istorije, psihologije,medija, itd. i stoga joj se moè pristupiti sa bilokog navedenog aspekta. Wena su{tina bri{e graniceizme|u disciplina i vrste ~italaca, postaju}i nataj na~in jedna od najìvqih i najoriginalnijih vr-sta umetnosti, pri ~emu je od velike va`nosti dakriti~ari na|u pravi na~in da „konstrui{u” idejudetiwstva koja leì u osnovi ove oblasti.

Upravo kao {to su kwige za decu deo ideolo{-kih struktura kultura {irom sveta, tako je i wiho-va istorija ideolo{ki konstruisana i odraàvatenzije izme|u edukativnih, religijskih i politi~-

kih vidova mo}i s jedne strane i razli~itih konce-pata u vezi sa fantazijom i ma{tom s druge.2 Kwi-èvnost za decu ima svoju istoriju i ogroman uti-caj, te i spekulativna i teoretska kritika anglo-saksonske kwièvnosti za decu odnedavno postajusve obimnije i bogatije. Pri tome, prou~avawekwièvnosti za decu dobija nove integralne ele-mente kao {to je na~in na koji se pri~a prenosi,usmenom ili pisanom re~ju, slikom ili simbolom,ali i okolnostima pri komunikaciji i wenim mo-gu}im efektima, odnosno domen onoga {to se uop-{teno naziva „kritikom” pro{iruje se van tradi-cionalnih granica kwièvne kritike. Pri tome,jedna od osnovnih odlika teorije i kritike kwi-èvnosti za decu jeste da se polazi od pretpostavkeda se termini „deca” i „ kwièvnost” u kwièv-nosti za decu mogu razdvojiti, te da su mawe-vi{enezavisni jedan od drugog. Problem kritike kwi-èvnosti za decu javqa se u okviru ograni~ewa sa-me oblasti i tenzije uspostavqene kontradiktor-nostima i jazovima izme|u pretpostavke da pojmovi„deca” i „kwièvnost” imaju o~igledna, doslednai logi~ki izvedena zna~ewa i stvarne upotrebeovih pojmova na veoma specifi~an i ~esto promen-qiv i nedosledan na~in. U stvari, definicije kwi-èvnosti za decu i detiwstva na taj na~in postajuisprepletene u okviru diskursa kwièvnosti za de-cu i me|usobno se odre|uju.3

Istorija i kultura nude mogu}nosti da se kwi-èvna dela pisana za decu, a samim tim i slika de-tiwstva, sagledaju u {irem dru{tvenom kontekstu.Posledwih godina do{lo je do pomerawa od shva-tawa istorije kao fiksirane, neutralne podloge zakwièvnost ka sloènim idejama o istoriji kaopri~i kulturolo{ki konstruisanoj u sada{wosti.Toni Votkins (Tony Watkins), jedan od uglednihanglosaksonskih kriti~ara, istraùje ove nove

4

1 Upor. Peter Hunt, Understanding Children’s Literature, PageBrothers, London, 1999, str. h.

2 Ibid., str. 1.3 Ibid., str. 17–25.

koncepte istorije i kulture i razmatra implika-cije prou~avawa kwièvnosti za decu kao dela {i-reg ideolo{ki osve{}enog poqa kulturolo{kihstudija. On radi u Centru za me|unarodno istra-ìvawe detiwstva – kwièvnosti, kulture i medija(Center for International Research in Childhood: Li-terature, Culture and Media – CIRCL) na Univerzi-tetu u Redingu i vodi projekat „Nacionalni i kul-turolo{ki identitet u medijima i kwièvnosti zadecu”. Prire|iva~ je zbirke eseja Herojska figu-ra u popularnoj de~ijoj kulturi (The Heroic Fi-gure in Children’s Popular Culture, 1999) Kwièv-nost za decu i wena teorija (Children’s Litera-ture and Theory, 1999). Posebno se interesuje zaprikazivawe prostora, mesta i istorije s jednestrane i wihovog odnosa sa nacionalnim i kulturo-lo{kim identitetom u kwièvnosti i medijima zadecu s druge strane.

Tokom ve}eg dela XX veka istorija se posma-trala kao fenomen van kwièvnosti koji garantu-je istinitost kwièvnog tuma~ewa: „Istorija jebila jedna jedina, unikatna, neproblemati~na, van-tekstualna i vandiskurzivna realnost koja je garan-tovala za na{e ~itawe tekstova koji su ~inili wi-hov kulturolo{ki izraz”4. Prema tradicionalnomvi|ewu istorije i kulture, nije bilo pote{ko}a upovezivawu teksta sa kontekstom: istorija je bilajedna jedinstvena i funkcionisala je kao osnova za~itawe kwièvnog dela, a kultura je bila ne{to{to je samo delo reprodukovalo ili izraàvalo.Istorija kwièvnosti bila je hibridni ali prepo-znatqiv ànr koji je bio u koordinaciji sa kwi-èvnom kritikom, biografijom i intelektualnom/sociolo{kom podlogom u okviru narativa razvoja.5

Ovakve ideje dugo su dominirale istorijom kwi-èvnosti za decu. Stoga Xon Rou Taunsend (JohnRowe Townsend), britanski pisac i kriti~ar izLidsa i jedan od prvih autoriteta u anglosakson-skoj kritici kwièvnosti za decu, u petom izdawu(1990) svoje standardne jednotomne kwièvnosti zadecu Napisano za decu – skica kwièvnosti zadecu (Written For Children – an Outline of Child-ren’s Literature, 1965) pi{e: „Dok se trudim da po-smatram kwièvnost za decu u wenom istorijskomi sociolo{kom konceptu, moji standardi su su-{tinski kwièvni”6. Me|utim, tokom sedamdese-tih godina XX veka do{lo je do preokreta ka isto-riji i u ameri~koj teoriji kwièvnosti za odrasle,po{to je ova po~ela da se osloba|a dominacije de-konstrukcije. Promena shvatawa istorije i wenogodnosa sa kwièvno{}u imala je svoje korene u de-lu teoreti~ara i kriti~ara kao {to su Mi{el Fu-ko (Michel Foucault), Rejmond Vilijams (RaymondWilliams), Edvard Said (Edward Said) i FrenkLentrikija (Frank Lentricchia). Tokom osamdesetihgodina XX veka novi termini povezani sa kwièv-nom istorijom (ukqu~uju}i termine „nova istori-ja”, „kulturolo{ka poetika” i posebno „novi isto-rizam”) u{li su u re~nik kritike kroz dela kri-ti~ara kao {to su Stiven Grinblat (Stephen Gre-enblat), Luiz Montroz (Louis Montrose) i XeromMakgan (Jerome McGann).

Novi istorizam se razlikuje od starog po nedo-statku vere u objektivnost istorijskog prou~avawa,nagla{avaju}i na~in na koji se pro{lost kon-strui{e ili kreira u sada{wosti. „Istorija jeuvek u praksi ~itawe pro{losti. Mi kreiramo na-rativ iz dostupnih dokumenata, pisanih tekstova,tuma~e}i ih da bismo proizveli znawe o svetu ko-

5

4 C. Belsey, ‘Making histories then and now: Shakespearefrom Richard II to Henry V’, in Barker, F., Hulme, P. and Iversen,M., eds, Uses of History: Marxism, Postmodernism and the Ren-aissance, Manchester University Press, Manchester, 1991, str. 26.

5 L. Buell, ‘Literary History as a Hybrid Genre’, in Cox, J.and Reynolds, L.J., eds, New Historical Literary Study: Essays

on Reproducing Texts, Representing History, Princeton UniversityPress, Princeton, W, 1993, str. 216.

6 J. R. Townsend, Written for Children: An Outline of EnglishLanguage Children’s Literature, 5th edn, Bodley Head, London,1990, str. xi.

ji vi{e ne postoji. Pa ipak, mi uvek upravo iz sa-da{wosti proizvodimo to znawe: iz sada{wosti usmislu da je ona jedini entitet koji jo{ uvek pos-toji i jo{ uvek je dostupna i iz sada{wosti u smi-slu da pro{lost biva oformqena iz razumevawaste~enog u sada{wosti. Mi unosimo ono {to znamosada da bismo daqe poneli ono {to ostaje iz pro-{losti da bismo proizveli razumqivu istoriju.”7

Dakle, istorija se posmatra kao vrsta pri~awa pri-~e ka sada{wosti, odnosno tekstualni konstrukt ko-ji odjednom sam postaje interpretacija otvorena zanove interpretacije. Ideja jedne jedinstvene isto-rije pomera se u korist postmodernog konceptaistorijâ, teku}e serije qudskih konstrukcija, pri~emu svaka od wih predstavqa pro{lost u odre-|enom sada{wem trenutku za odre|eni sada{wiciq.

Porast broja radikalnih alternativnih istori-ja, kao {to su ̀ enska istorija ili postkolonijal-no ponovno pisawe evrocentri~ne i britanske im-perijalisti~ke istorije, zajedno sa jo{ op{tijimbrisawem granica izme|u disciplina kao {to suistoriografija, sociologija, antropologija i kul-turolo{ke studije, bacili su sumwu na validnost,relevantnost i dostupnost istorijskih ~iwenica.Kulturolo{ka istorija pribliìla se predmetuprou~avawa humanisti~kih nauka i antropologije:„Odgonetawe zna~ewa smatra se centralnim zadat-kom kulturolo{ke istorije, ba{ kao i kulturolo-{ke antropologije”8. S pojavom postmodernog kon-cepta „istorijâ” teorija je dobila zadatak da od-govori na pitawa u vezi sa validnim razlikama iz-me|u narativa istorije i fikcije tekstova da bi

se utvrdila istori~nost tekstova i tekstualnostistorije.9

Pojavqivawe novih formi kwièvnog istori-zma povezano je sa dru{tvenim promenama i napo-rima da se napi{e istorija afroameri~ke popula-cije, ba{ kao i èna i mawina u okviru dru{tva.Zauzvrat, ovi dru{tveni ciqevi povezani su sa ob-novom zaboravqenih tekstova, ukqu~uju}i i one ko-jima se akademske studije nikada nisu bavile. Na-ravno, ovakve promene donele su korist akademskomprou~avawu kwièvnosti za decu. Najve}i uticaj usvemu ovome imao je Mi{el Fuko. Kao {to DejvidPerkins (David Perkins) kaè, „Fuko je ohrabriosvoje ~itaoce da odbace tradicionalni romanti-~arski model kwièvne promene kao kontinuira-nog razvoja da bi po~eli da preme{taju kwièvnetekstove povezuju}i ih sa diskursima i reprezen-tacijama koje nisu kwièvne i da ispituju ideolo-{ke aspekte tekstova da bi uzeli udela u socijal-nim borbama sada{wice i ovo ostaje karakteri-sti~na praksa istorijskog kontekstualizma – novogistorizma, feministi~ke istoriografije i kul-turolo{kog kriticizma.”10 Su{tina i ideje novogistorizma mogu se sumirati slede}om definicijomprema kojoj: a) svaki ekspresivni ~in usa|en je umreù materijalisti~ke prakse; b) svaki ~in dema-skirawa, kritike i suprotstavqawa koristi alatke(sredstva) koje prezire i preuzima rizik da padnekao `rtva prakse koju izlaè; c) kwièvni i ne-kwièvni tekstovi cirkuli{u nerazdvojno jedni oddrugih; d) nijedan diskurs, zami{qen ili arhivski,ne daje pristup nepromenqivim istinama ili izra-àva nepromenqivu qudsku prirodu i e) kriti~kimetod i jezik adekvatni su da opi{u kulturu pod

6

7 H. Felperin, Cultural poetics” versus „cultural materialism”:the two New Historicisms in Renaissance studies, u: Barker, F.,Hulme, P. and Iversen, M., eds, Uses of History: Marxism, Post-modernism and the Renaissance, Manchester University PressManchester, 1991, str. 89.

8 L. Hunt, (ed.) The New Cultural History, University of Ca-lifornia Press, Berkeley, 1989, str. 12.

9 L. A. Montrose, Professing the Renaissance: the poetics andpolitics of culture, u: Veeser, H.A., ed., The New Historicism,Routledge. London, 1989, str. 20.

10 D. Perkins,ed., Theoretical Issues in Literary History, Har-vard University Press Cambridge and London, 1991, str. 4

kapitalizmom i u~estvuju u ekonomiji koju opisu-ju.11

Postoje dve {kole novog istorizma i to: ameri-~ka, koja se ponekad naziva i kulturolo{ka poeti-ka i britanska, koja se ~esto pomiwe kao kulturo-lo{ki materijalizam, koji predstavqa kombinacijuistorijskog konteksta, teorijskog metoda, politi~keposve}enosti i tekstualne analize. Istorijski kon-tekst „podriva nenadma{an zna~aj koji se tradici-onalno pripisuje kwièvnom tekstu i omogu}ava namda demaskiramo wegovu istoriju; teorijski metododvaja tekst od imanentne kritike koja poku{ava daga samo reprodukuje pod svojim uslovima, dok tek-stualna analiza sme{ta kritiku tradicionalnihpristupa tamo gde ne moè da bude ignorisana. Ovozovemo kulturolo{kim materijalizmom.”12

Primeri kako bi se neke od ovih ideja novogistorizma mogle primeniti na kwièvnost za decumogu se prona}i u tekstovima Mici Majers (MitziMyers)13, me|unarodno priznatog kriti~ara i po-znavaoca kwièvnosti za decu i dugogodi{weg pre-dava~a na Kalifornijskom univerzitetu u Los An-|elosu. Zauzimaju}i stav koji predstavqa me{avinuameri~kog i britanskog novog istorizma, Majerso-va isti~e da bi novi istorizam kwièvnosti za de-cu „integrisao tekst i dru{tvenoistorijski kon-tekst, pokazuju}i, s jedne strane, kako vankwièvne

kulturolo{ke formacije oblikuju kwièvni dis-kurs i, s druge strane, kako vidovi kwièvne prak-se jesu postupci koji deluju da se izvesne stvari do-gode – oblikuju}i psihi~ku i moralnu svest mladih~italaca, ali isto tako i nude}i mnoge razli~itevidove kulturolo{kog rada, od zadovoqavawa fan-tazija autora do ozakowivawa ili podrivawa domi-nantne klase i ideologije o polovima. On bi è-leo da zna kako i za{to pri~a ili pesma postajutakve da prenose poruku koju prenose, kakve suokolnosti iz okruèwa bile (ukqu~uju}i upotrebeposebnih vrsta kwièvnosti za decu pisanih za au-tora, dete i odraslog ~itaoca i kulturu odre|enogperioda), kao i koje vrste kulturolo{kih tvrdwidelo iznosi i na koja pitawa odgovara. On bi obra-tio posebnu pa`wu na konceptualne i simboli~kepravce gre{aka ukazuju}i na specifi~ne ideolo-{ke mehanizme u vezi sa vremenom, mestom, rodomi klasom u tekstu. On bi ispitao na~in nastankadela, istorijat wegovog izdavawa, ~itala~ku publi-ku i wihove ~itala~ke navike, po~etnu recepcijui kriti~ku istoriju, ukqu~uju}i i detaqe u vezi satim kako je ono upisano ili izbrisano iz kanona.”14

Na ovaj na~in je i sama pristupila delu Marije Ex-vort (Maria Edgeworth) , anglo-irske spisateqices kraja osamnaestog i po~etka devetnaestog veka isvojim kriti~kim esejima proslavila stvarala{tvoza decu iz pera ove irske Xejn Ostin, najpoznatijepo svojim pri~ama za decu. Na ovaj na~in ona je po-ku{ala i u velikoj meri uspela da baci novo svet-lo na viktorijansko doba. Majersova tako|e smatrada su pojmovi „dete”, „detiwstvo” i „kwièvnostza decu” uslovni, a ne su{tinski budu}i da otelo-tvoruju socijalnu konstrukciju odre|enog istorij-skog konteksta. Oni su korisne fikcije koje ima-ju za ciq da zamaskiraju realnost isto onoliko kaoi da budu wen odraz i takvi pojmovi su danas uskopovezani sa jezikom i ideologijom romanti~arske

7

11 H. A. Veeser, The New Historicism Reader, Routledge, Lon-don, 1994, str. 2.

12 J. Dollimore and A. Sinfield, eds, Political Shakespeare:New Essays in Cultural Materialism, Manchester UniversityPress, Manchester, 1985, str. vii.

13 M. Myers, Missed opportunities and critical malpractice:New Historicism and children’s literature, Children’s LiteratureAssociation Quarterly 13, 1988, str. 1: 41–43.

M. Myers, Socializing Rosamond: educational ideology andfictional form, Children’s Literature Association Quarterly, 14,1989, str. 2: 52–58.

M. Myers Sociologizing juvenile ephemera: periodical contra-dictions, popular literacy, transhistorical readers, Children’s Li-terature Association Quarterly 17, 1992, str. 1: 41–45. 14 Myers, op. cit., 1988, str. 42.

kwièvnosti i kritike.15 Ona je ove ideje prime-nila na pisce za decu iz XVIII veka. Naime, detekonstruisano u okviru romanti~arske ideologijeponovo se javqa kao vordsvortovsko dete prirode ulikovima kao {to su Kiplingov Mogli i Dikon izTajne ba{te autorke Franses H. Bernet (FrancesHodgson Burnett, The Secret Garden) i, kao {to je-dan kriti~ar smatra, „mnoge kwige za decu koje uprvi plan isti~u decu o~igledno mudriju od odra-slih sa kojima dolaze u kontakt – poput I obrnu-to F. Enstija (F. Anstey, Vice Versa) ili triolo-gije E. Nezbit o avanturama petoro dece i ~udesnogbi}a Psameada koja se sastoji od: Petoro dece iTo, Feniks i tepih i Pri~a o Amuletu (E.Nesbit, Five Children and It (1902), The Phoenixand the Carpet (1904), Story of the Amulet (1906))– bile bi nezamislive bez romanti~arskog istica-wa detiwstva i sve radoznalosti ali i plemeniterazboritosti koji vode decu junake kroz avanturepomaù}i im da na|u pravi put.16

Ista kriza u humanisti~kim naukama koja je do-vela do radikalnog preispitivawa prirode istori-je i pojave nove istoriografije kulture, ukqu~uju-}i kwièvni novi istorizam, tako|e je doprinelanastanku kulturolo{kih studija. Te{ko je preci-zno definisati oblast kulturolo{kih studija, za-to {to su se one, kao {to Brantlinger isti~e, „po-javile iz aktuelne krize i kontradiktornosti hu-manisti~kih i dru{tvenih disciplina ne kao uskokoherentan, jedinstven pokret sa utvr|enim pro-gramom, ve} kao relativno razu|ena grupa tenden-cija, tema i pitawa”17. Pa ipak, ima nekoliko za-jedni~kih ta~aka izme|u novog kwièvnog istori-

zma i kulturolo{kih studija i wihove relevantno-sti za prou~avawe kwièvnosti za decu. Na pri-mer, mogu}e je posmatrati dela kao {to su GrejamovVetar u vrbaku (Kenneth Grahame, The Wind inthe Willows), antropomorfna pri~a o ̀ ivotiwamau pastoralnoj verziji Engleske i Baumov ârob-wak iz Oza (Baum, The Wizard of Oz), jedna odnajpoznatijih pri~a u ameri~koj pop kulturi, takoda one ne samo da funkcioni{u kao verzije engle-skog i ameri~kog nacionalnog mita sa pejzaìmakoji predstavqaju realnu Englesku i realnu Ame-riku, ve} i u smislu da postaju mesto za ideolo{kuborbu i prisvajawe industrije kultura.18 Naime, uovim delima o~igledno je da kwièvno delo pisanoza decu nosi sa sobom implicitne kritike indu-strijalizacije tada{weg savremenog dru{tva, odno-sno motivi i likovi oslikavaju ekonomsko-politi-~ku sliku devedesetih godina devetnaestog veka, patako, na primer, ̀ uti put od cigala moè da se tu-ma~i kao zlatni standard, tada{wa monetarna po-litika, ve{tice sa istoka i zapada kao opasnostod lokalnih banaka, a Limenko moè da predstavqafabri~ke radnike industrijskog severa kojima jerad u te{kim uslovima oduzeo srce, odnosno du{u.Ponekad se pretpostavqa da, zbog toga {to su kwi-ge za decu osmi{qene za relativno neiskusnu ~ita-la~ku publiku, one moraju biti van uticaja ideo-logija i politike i, na neki na~in, oslobo|ene te-reta roda, rase, dru{tvene klase. Me|utim, ne samoda je nemogu}e da bilo koji tekst, ma kako jednosta-van, bude nevin na ovaj na~in, ve} je tu i problemneravnoteè izme|u odraslih pisaca i dece ~itala-ca. Pisci, u neku ruku svesno a u neku i nesvesno,unose ideologiju svog doba u dela koja stvaraju, pri~emu u ovom slu~aju pod ideologijom podrazumeva-mo sve pretpostavqene stavove i diskurse dru{tve-

8

15 Myers, op. cit., 1988, str. 52.16 A. Richardson, Childhood and romanticism, u: Sadler, G.

E., ed., Teaching Children’s Literature: Issues, Pedagogy,Resources, The Modern Language Association of America, NewYork: 1992, str. 128.

17 P. Brantlinger, Crusoe’s Footprints: Cultural Studies inBritain and America, Routledge. New York, 1990, str. ix.

18 T. Watkins, Cultural studies, new historicism and children’sliterature, u: Hunt, P., ed., Literature for Children: ContemporaryCriticism, London: Routledge, 1992, str. 60.

nih i kulturolo{kih vrednosti, prikrivenih ilineprikrivenih u tom smislu, a svakako da onda ovajpojam ukqu~uje i sam zdrav razum koji je uvek po-vezan sa vrednostima i osnovnim pretpostavkamasvakodnevnog ̀ ivota. Stoga, trebalo bi stereotip-no prikazivawe polova posmatrati, izme|u osta-lih, i kao indikator nekih dubqih poruka. Na pri-mer, o~igledno je da postoji veza izme|u viktori-janske proze za decu i ciqne ~itala~ke publike,odnosno trì{ta, budu}i da pri~e i ~asopisi zadevoj~ice pou~avaju svoje male ~itateqke o tradi-cionalnim porodi~nim i ku}evnim vrednostima,dok pri~e i ~asopisi za de~ake promovi{u vrlinumilitaristi~kog hri{}anstva kojom se oni pripre-maju da podràvaju i da se bore za o~uvawe bri-tanske imperije na svim kontinentima, smatraju}iBritance legitimnim gospodarima porobqenih ko-lonija. Upravo zato su likovi devoj~ica ili malo-brojni, ili ih nema u avanturisti~kim romanima,dok likovi de~aka ne samo da dominiraju, ve}, na-o~igled ~italaca, preko no}i postaju odva`ni he-roji spremni za svaku akciju.

Kulturolo{ke studije se bave generisawem icirkulacijom zna~ewa u industrijskim dru{tvima,a da pri tome postaju raznovrstan i ~esto ospora-van kwièvnokriti~ki pravac koji ukqu~uje razli-~ite pozicije i putawe u specifi~nim konteksti-ma, postavqa mnoga pitawa, napaja se iz vi{estru-kih izvora i oblikuje se u okviru razli~itih in-stitucija i lokacija. Prema britanskoj tradiciji,prou~avawe kulture ukqu~uje i simboli~ki i ma-terijalisti~ki domen ne daju}i privilegiju nijed-nom od wih, ve} radije preispituje odnos izme|uwih. Neprestanom interakcijom sa politi~kim,ekonomskim, socijalnim i ideolo{kim, kulturo-lo{ke studije impliciraju prou~avawe svih ele-menata koje ~ine ìvot uop{te. U SAD kulturo-lo{ke studije dobile su ne{to druga~iju implika-ciju prisustvom nove etnografije, u kojoj je pri-

marna antropolo{ka teorija i praksa (postdisci-plinarna antropologija) koja je povezana sa radomfeministi~kih, afroameri~kih i postkolonijal-nih teoreti~ara koji se bave identitetom, istori-jom i dru{tvenim odnosima.19

Kulturolo{ke studije odlikuju se slede}im ka-rakteristikama:

a) Postoji uverewe da se smisao za realnost mo-è dose}i samo kroz jezik ili druge kulturolo{kesisteme koji su usa|eni u istoriju;

b) Fokus interesovawa usmerava se na mo} iborbu za zna~ewe, budu}i da dominantne grupe po-ku{avaju da o~uvaju kao prirodno zna~ewe upravoono koje sluì wihovim interesima, dok se podre-|ene grupe opiru ovom procesu na razli~ite na~i-ne, poku{avaju}i da kreiraju zna~ewe koje sluìwihovim sopstvenim interesima;

c) Kulturolo{ke studije poku{avaju da teoret-ski obrade subjektivnost kao socio–kulturolo{kukonstrukciju, pri ~emu svi kulturolo{ki sistemi,ukqu~uju}i i jezik, kwièvnost i sve proizvode ra-zli~itih vidova masovnih komunikacija igraju va-`nu ulogu u konstrukciji i dekonstrukciji ovogfenomena;

d) Karakteristi~an je na~in na koji ovaj pravacposmatra komunikaciju, ukqu~uju}i proces ~itawa,pri ~emu ~itawe postaje pregovarawe izme|u soci-jalnog smisla upisanog u tekst i zna~ewa socijal-nog iskustva nastalog razli~ito{}u stavova mnogo-brojnih posmatra~a: ovo pregovarawe je diskurziv-no, {to je upravo karakteristi~no za kwièvnostza decu;

e) Kulturolo{ke studije se ne bave iskqu~ivopopularnom kulturom iskqu~uju}i visoku kulturuili obrnuto, odnosno one zahtevaju od kriti~ara dautvrde na~in delovawa odre|enih postupaka u prak-si vezanih za stalno pomerawe granica izme|u le-

9

19 L. Grossberg, C. Nelson, and P. Treichler, eds, CulturalStudies, Routledge. New York, 1992, str. 4–14.

gitimne i popularne kulture i za ono {to se po-stiè u specifi~nim kontekstima. Usled toga kul-turolo{ke studije se interesuju za formirawe,trajawe i promene u kwièvnim kanonima ukqu~u-ju}i i kanon kwièvnosti za decu. Na primer, kwi-ge koje nisu mogle u po~etku da u|u u kanon kwi-èvnosti za decu, kao {to su Baumove kwige o Ozu,kasnije su dobile kwièvno priznawe i bile ukqu-~ene u ovaj kanon. Neke druge kwige, koje su tradi-cionalno bile ukqu~ene u kanon kwièvnosti zadecu, kao {to je serijal romana o Narniji K .S.Luisa, Tolkinov Hobit i Kiplingova Kwiga oxungli, bile su kritikovane na osnovu toga {tovrednosti koje poseduju teè da budu iskqu~ivomu{ke i idejno vezane za belu rasu.

f) Kulturolo{ke studije koriste ideologijukao centralni koncept. Pri tome, polazi se odpretpostavke da, ako je ideologija otelotvorena ukulturolo{kom tekstu, glavni zadatak kulturolo-{kog kriti~ara nije samo da razume zna~ewe tek-sta, ve} i da razotkrije ono {to izgleda kao pri-rodna socijalna konstrukcija koja favorizuje odre-|enu klasu ili grupu u dru{tvu. Proces ideolo{kekritike ili ideolo{ke dekonstrukcije ~esto se iz-vodi u kwièvnim studijama uz pomo} pristupa ko-ji ukqu~uje kombinaciju tekstualne analize, teoret-skog metoda i prou~avawa istorijskog konteksta.20

Me|utim, ideologija se tako|e moè posmatratii u neutralnom smislu i ovakav stav je izraèn udelu Freda Inglisa (Fred Inglis), koji je dosta pi-sao o kwièvnosti za decu.21 On je profesor kul-turolo{kih studija na Univerzitetu u [efildu, uVelikoj Britaniji, tako da se i wegovi radovi u ve-likoj meri bave odnosom kulture, istorije, etike

i medija.22 U svojim radovima on daje prednost nekulturolo{kom materijalizmu ve} kulturolo{kojhermeneutici. U kwizi Kulturolo{ke studije(Cultural Studies, 1993) on se zalaè za to da sekulturolo{ke studije izjedna~e sa prou~avawemvrednosti i vrednovawem. Ova kwiga je posve}enakulturolo{kom antropologu Klifordu Gircu (Clif-ford Geertz) poznatom po svom uticajnom stavu daje ~ovek ̀ ivotiwa zapletena u mreè zna~ewa kojesam tka i da upravo ove mreè ~ine ono {to nazi-vamo kulturom. Za wega analiza kulture mora bitiinterpretativna u potrazi za zna~ewem, a sama kul-tura se defini{e kao skup tekstova i pri~a kojeoni sami o sebi pri~aju.23 Stoga, model kulturo-lo{ke analize koju Inglis favorizuje jeste in-terpretativan u svojoj su{tini i ima za ciq ne darazotkrije masku tekstova, koriste}i takve kwi-èvne koncepte kao {to su ideologija ili hegemo-nija koji dekonstrui{u i demistifikuju ideologi-je, ve} da razume intersubjektivna zna~ewa. On sezalaè protiv tendencije u okviru kulturolo{kihstudija da se i estetika i moralnost degradiraju upolitiku tako da se studije kulture prevode u po-litiku bez ostatka. On se pita, koriste}i frazukoja je postala deo naslova wegove kwige o kwièv-nosti za decu: „[ta se de{ava sa obe}awem sre}ekoje daje umetnost? A {ta sa samom umetno{}u?”24

Prate}i Gircov koncept, Inglis defini{e kultu-ru kao skup pri~a koje mi pri~amo sebi o samimasebi i smatra da se na{ istorijski promenqividentitet formira iz iskustva i pripoveda~ketradicije kojoj pripadamo. Upravo na osnovu ovog

10

22 Fred Inglis, Culture: key concepts in the social sciences,Polity Press, Cambridge, 1989.

Fred Inglis, Clifford Geertz: culture, custom and ethics, PolityPress, Cambridge, 2000.

Fred Inglis, Media Theory, Basil Blackwell, Oxford and Cam-bridge, 1993.

23 C. Geertz, The Interpretation of Cultures, Hutchinson, Lon-don, 1975, str. 448.

24 Upor. Inglis, op. cit., 1993, str. 181.

20 Upor. Peter Hunt, op. cit., str. 34–35.21 F. Inglis, Ideology and the Imagination, Cambridge Univer-

sity Press, Cambridge. 1975.F. Inglis, The Promise of Happiness: Value and Meaning in

Children’s Fiction, Cambridge University Press, Cambridge,1981.F. Inglis, Cultural Studies, Blackwell, Oxford, 1993.

identiteta mi tuma~imo svet. U jednom delu svojekwige, veoma relevantnom za prou~avawe kwièv-nosti za decu, on isti~e mi{qewe da „pri~e kojepri~amo sebi o samima sebi nisu samo pomo} zaop{te moralno obrazovawe; one obuhvataju upravoono moralno obrazovawe koje se moè dobiti usavremenom svetu. One nisu pomo} u sticawu oset-qivosti niti dodatak kultivisanom ìvotu. Onesu teorije koje nam pomaù da se setimo pro{lostii da razumemo budu}nost”.25

Zbog razli~itosti me|u paradigmama kulturo-lo{kih studija i dinami~noj prirodi ove oblastite{ko je generalizovati karakteristike koje leèu osnovi ovakvog kriti~kog pristupa kwièvnostiza decu. Me|utim, rad kriti~ara kao {to su FredInglis (Fred Inglis), Karin Lesnik-Ober{tajn(Karin Lesnik-Oberstein), @aklin Rouz (JacquelineRose) i Xek Zips (Jack Zipes) ne moè i ne sme dabude zanemarqiv. Karin Lesnik-Ober{tajn preda-je kwièvnost za decu na Univerzitetu u Redingui zajedno sa Tonijem Votkinsom radi u Centru zame|unarodno istraìvawe detiwstva – kwièvnosti,kulture i medija (Center for International Researchin Childhood: Literature, Culture and Media, CIRCL).Me|u wenim istaknutim radovima su: Kwièvnostza decu: kritika i fiktivno dete (Children’sLiterature: Criticism and the Fictional Child, 1994)i (kao prire|iva~) Deca u kulturi: pristupi de-tiwstvu (Children in Culture: Approaches to Child-hood, 1998), kao i ~lanci i poglavqa o kwièvno-sti za decu i teoriji kwièvnosti za decu. U svo-jim istraìvawima bavi se detiwstvom kao kul-turolo{ki i istorijski konstruisanom kategori-jom, a ne kao biolo{ki ili psiholo{ki datom ikoristi antropologiju, sociologiju, psihoanalizui kwièvnu i kriti~ku teoriju da potkrepi svojestavove. Weni najnoviji radovi ukqu~uju rad napsihoanalizi, feministi~koj teoriji i teoriji re-

cepcije, ali weno op{te interesovawe nastavqa dabude vezano za rad u socijalnim i dru{tvenim nau-kama iz interdisciplinarne perspektive. @aklinRouz radi kao profesor engleske kwièvnosti naUniverzitetu u Londonu i poznata je po svom raduna temu odnosa psihoanalize, feminizma i kwièv-nosti. Redovno pi{e za ~asopis London Review ofBooks. Me|u wene najpoznatije radove ubrajaju seSlu~aj Petra Pana ili nemogu}nost proze zadecu (The Case of Peter Pan or the Impossibility ofChildren’s Fiction, 1984) i Stawa ma{te (Statesof Fantasy, 1998). Xek Zips je profesor Univer-ziteta u Minesoti ~iji su radovi i predavawa o baj-kama transformisali istraìvawa o bajkama i wi-hove lingvisti~ke korene i socijalnu funkciju.Prema wegovom mi{qewu, bajke imaju zna~ajnu so-cijalnu funkciju, ne samo za kompenzaciju ve} zarazotkrivawe: svetovi projektovani u nekim od naj-boqih bajki otkrivaju jazove izme|u istine i laìu na{em neposrednom dru{tvu. Me|u najreprezen-tativnije radove ovog plodnog kriti~ara spadaju:Nemojte se kladiti na princa (Don’t Bet on thePrince, 1987), Isku{ewa i jadi Crvenkapice (TheTrials and Tribulations of Little Red Ridinghood,1983), Bajka kao mit, mit kao bajka (Fairy Taleas Myth, Myth as Fairy Tale, 1994) i Za{to baj-ke traju (Why fairy Tales Stick, 2006). Iako su na-vedeni kriti~ari u mnogim aspektima me|usobnorazli~iti, oni predstavqaju akademski priznatkrug koji se isti~e na poqu kulturolo{kih studi-ja kwièvnosti za decu i doprinosi wenom boqemrazumevawu upravo isticawem razli~itosti i mno-gostrukosti pristupa delima namewenim najmla|oj~itala~koj populaciji.

Bave}i se analizom sveobuhvatnog istorijskog ikulturolo{kog konteksta shva}enog kao sloèn ipromenqiv fenomen, novi istorizam i kulturolo-{ke studije predstavqaju poku{aj da se konstrui{eduh vremena i uspostave recepcija kwièvnog dela

11

25 Ibid., str. 214.

i wegov uticaj u svom vremenu, koji tako postajuvremeplov za put kroz istoriju kwièvnosti, omo-gu}avaju}i novim generacijama da shvate i osete po-loàj deteta u dru{tvu kroz odraz stvarnog ̀ ivo-ta u kwièvnom delu.

Literatura

1. Belsey, C., ‘Making histories then and now: Sha-kespeare from Richard II to Henry V’, in Barker,F., Hulme, P. and Iversen, M. (eds) Uses of Hi-story: Marxism, Postmodernism and the Renais-sance, Manchester University Press, Manchester,1991, str. 26

2. Brantlinger, P., Crusoe’s Footprints: CulturalStudies in Britain and America, Routledge. NewYork, 1990.

3. Buell, L., ‘Literary History as a Hybrid Genre’,in Cox, J. and Reynolds, L.J. (eds) New Histori-cal Literary Study: Essays on Reproducing Texts,Representing History, Princeton University Press,Princeton, W, 1993, str. 216.

4. Dollimore, J., and Sinfield, A., eds, Political Sha-kespeare: New Essays in Cultural Materialism,Manchester University Press, Manchester, 1985.

5. Felperin, H., „Cultural poetics” versus „culturalmaterialism”: the two New Historicisms in Re-naissance studies’, in Barker, F., Hulme, P. andIversen, M. (eds) Uses of History: Marxism, Post-modernism and the Renaissance, Manchester Uni-versity Press Manchester, 1991, str. 89.

6. Geertz, C., The Interpretation of Cultures, Hut-chinson, London, 1975, str. 448.

7. Grossberg, L., Nelson, C., and Treichler, P., eds,Cultural Studies, Routledge. New York, 1992.

8. Hunt, L., ed., The New Cultural History, Univer-sity of California Press, Berkeley, 1989.

9. Hunt, Peter, Understanding Children’s Literature,Page Brothers, London, 1999.

10. Inglis, Fred, Ideology and the Imagination, Cam-bridge University Press, Cambridge, 1975.; ThePromise of Happiness: Value and Meaning inChildren’s Fiction, Cambridge University Press,Cambridge, 1981; Cultural Studies, Blackwell,Oxford, 1993; Culture: key concepts in the socialsciences, Polity Press, Cambridge, 1989; CliffordGeertz: culture, custom and ethics, Polity Press,Cambridge, 2000; Media Theory, Basil Black-well, Oxford and Cambridge, 1993.

11. Montrose, L.A., ‘Professing the Renaissance: thepoetics and politics of culture’, in Veeser, H. A.(ed.) The New Historicism, Routledge. London,1989.

12. Myers, M., ‘Missed opportunities and criticalmalpractice: New Historicism and children’s lite-rature’, Children’s Literature Association Quar-terly 13, 1988, str. 1: 41–43.; ‘Socializing Rosa-mond: educational ideology and fictional form’,Children’s Literature Association Quarterly, 14,1989, str. 2: 52–58.; ‘Sociologizing juvenile ep-hemera: periodical contradictions, popular litera-cy, transhistorical readers’, Children’s LiteratureAssociation Quarterly 17, 1992, str. 1: 41–45.

13. Perkins, D., ed., Theoretical Issues in LiteraryHistory, Harvard University Press Cambridge andLondon, 1991.

14. Richardson, A., ‘Childhood and romanticism’, inSadler, G.E.,ed., Teaching Children’s Literature:Issues, Pedagogy, Resources, The Modern Lan-guage Association of America, New York: 1992,str. 128.

15. Townsend, J. R., Written for Children: An Outlineof English Language Children’s Literature, 5thedn, Bodley Head, London, 1990.

16. Watkins, T., ‘Cultural studies, new historicismand children’s literature’, in Hunt, P.,ed., Litera-ture for Children: Contemporary Criticism, Lon-don: Routledge, 1992, str. 60.

12

17. Veeser, H.A., The New Historicism Reader, Rout-ledge, London, 1994.

Jelena Spasi}

NEW HISTORICISM AND CULTURAL STUDIESIN THE ANGLO–SAXON CRITICISM OF

CHILDREN’S LITERATURE

Summary

Taking into account the marginalisation of criticism ofchildren’s literature, this work takes it as a starting pointand emphasises its authenticity in the sense of providingpossibilities for many different critical approaches to workswritten for children, but, for all that, it is noticeable thatclear–cut borders between studying literary texts as such,history and culture blur. Therefore, new historicism and cul-tural studies, as related critical theories that deal with theanalysis of the complete historical and cultural context of abook, construct the atmosphere of the period and examinethe critical reception of a book and its presence in literarycanons. This paper offers an outline of ideas, developmen-tal lines and representatives of these two critical theories,while relevant examples refer mostly to the Victorian chil-dren’s fiction.

Key words: children’s literature, new historicism, cultu-ral studies, social context, critical reception of a book, lite-rary canon, Victorian children’s fiction.

UDC 82–343.09

� Stana SMIQKOVI]

ÛDESNO,FANTASTI^NO IREALNO U BAJKAMA(po Cvetanu Todorovu,Karlu Gustavu Jungu,Vladimiru Propu iBrunu Betelhajmu)

SA@ETAK: U ovom radu raspravqa se o relacijama:~udesno, fantasti~no i realno u bajkama na osnovu prou-~avawa gorenavedenih kriti~ara i teoreti~ara. Ova trija-da obja{wena je sa teorijskog, potom i kriti~kog aspek-ta, uz navo|ewe primera svetske, evropske i srpske bajke.

KQU^NE REÎ: ̂ udesno, realno, fantasti~no u baj-ci, kritika o ànru bajke.

Dosada{wa kwièvna kritika koja se bavilaànrom bajke specifi~na je, a mi{qewa prou~ava-laca su razli~ita. Materijal koji je iza{ao iz pe-ra kwièvnih kriti~ara obiman je i ukazuje nasloènost tuma~ewa ove kwièvne forme. Prvomesto zauzima fenomen ~udesnog, kojeg pisci gradespecifi~nim umetni~kim sredstvima. Zahvaquju}ima{ti, imaginativnim slikama, igri re~i i snovi-ma, ~udesnost u bajci dobija svoju vi{ezna~nu di-menziju. Po mi{qewima kwièvnih kriti~ara baj-kopisci svojim kreacijama pronalaze niti kojima

13

uspe{no spajaju stvarno i nestvarno, mrak i svet-lost i na taj na~in upu}uju ili pletu pri~e o ̀ ivo-tu i utkivaju u pri~e ìvot koji je uvek na ivicistvarnosti i bajke. Kao primer moè posluìtiAndersenova bajka Devoj~ica sa {ibicama, u ko-joj su prisutna dva puta: put u ̀ ivot i put u smrt.Devoj~ica iz ìvota odlazi na nebo, ~ine}i takoputawu koja je odvodi umrloj baki. Nevino dete, po-smatrano o~ima pisca, bira ovaj put, iako se nala-zi na zapo~etoj ̀ ivotnoj stazi. Iskustvo je gorko,{to nije svojstveno bajkovitom tekstu, ali ̀ eqa jerealna: dete ne vidi smisla, izlaza nema, kraj jero|ewe za wega.

Bajkovito, magijsko, mitsko i fantasti~no kaostrukturalni elementi bajke duboko su usa|eni ipredstavqaju jedno posebno ukorewewe u ̀ ivot we-nog teksta. Iako su pojedini tuma~i skloni da ka-ù kako je bajkoviti tekst crno–bela slika nekedaleke stvarnosti i postojawa, na osnovu prou~a-vawa psihoanaliti~ara kao {to su Jung i Betel-hajm, strukturalista Propa, Todorova i drugih pro-izilazi da je bajka nepresu{no vrelo ~udesnog,fantasti~nog i realnog iz kojeg kroz razna vreme-na i prostore dopiru, kako isti~e pesnik Tagore usvom eseju [ta je umetnost..., pozdravi koje qud-ske du{e {aqu kao odgovor najvi{em da se kroz ta-mni svet ~iwenica u svetu otkrivaju bezgrani~nelepote.

Prou~avaoci bajke potenciraju zna~aj bogatstvaunutra{weg bajkovitog jezgra. Od wega poti~e sve{to je junaku predodre|eno i {to mu se predskazu-je. Wemu }e se sve vratiti i obogatiti doìvqajei stvarnost. Bajkopisci slede unutra{wu logiku ifilozofiju ̀ ivota bajke i time potvr|uju mi{qe-wa kriti~ara: od junaka i wegove psiholo{ke sve-sti polazi sve, kre}e se u vi{e krivih linija kakobi se vratilo tekstu u kome egzistira akter. Sim-boli~no ~ekawe da se ne{to desi, metamorfozira,prerasta u pri~u koja se grana. O tome Cvetan To-

dorov u kwizi Uvod u fantasti~nu kwièvnostgovori uz dosta detaqa i primera iz svetskih baj-ki, narodnih i pisanih. On ukazuje na elementefantasti~nosti koji se prepli}u sa ~udesno-real-nim slikama. Junak bajke stalno je izme|u dva sve-ta: stvarnog i imaginarnog. Za~u|en je pred do-ga|ajima koji ga do~ekuju i situacijama i pojavamakoje nastaju iznenada. Po wegovim istraìvawima,pojam fantasti~nog podrazumeva uvla~ewe ~itaocau svet likova, samo {to treba razlikovati ~udnood ~udesnog. Fantasti~no ne podrazumeva samo po-stojawe ~udnog doga|aja koji izaziva neodlu~nostkod ~itaoca i kod junaka. To je i na~in ~itawa, ko-ji za sada moèmo odrediti negativno: to ~itawe nesme biti ni pesni~ko, ni alegorijsko.1 Tako obja-{wava i funkcije junaka.

U kwizi Morfologija bajke Vladimir Propdefini{e funkcije junaka do detaqa, isti~u}i wi-hove ~udesne mo}i. On sistematizuje i izdvaja ju-nake ruskih narodnih bajki i odre|uje funkcije ko-jima se grana i dinamizira, ure|uje tok, razvoj iishod radwe. Junak je taj koji odlu~uje, bira, shva-ta ili ne, bori se, pobe|uje. On ne zalazi dubqe uwihovu psihu, kako to ~ini Bruno Betelhajm u kwi-zi Zna~ewe bajki. Po Jungu, junak bajke, tragaju}ipo svetu, traga, simboli~no re~eno, po sebi, svojojma{ti, da bi na kraju postao svestan svog identi-teta. Jedan od boqih primera, po na{em mi{qewu,jeste bajkoviti roman Alisa u zemqi ~uda LuisaKerola. Junakiwa se neprekidno pita {ta se de{a-va sa wenom duhovnom i fizi~kom strukturom.Analizira situacije, postupke, doga|aje i qude. Izperspektive deteta, i naizgled naivnog iskustva,evoluira realna slika dru{tvenog ̀ ivota u Engle-skoj i uop{te. Junakiwa se ne odvaja od svog duhov-nog identiteta i de~jeg promi{qawa. To je kod weuro|eno, s potrebom da se razvija i bogati.

14

1 Cvetan Todorov, Uvod u fantasti~nu kwièvnost, Be-ograd, 1987, str. 36.

Duhom bajke, kroz funkcionisawe junaka i sli-ka kojima se predstavqaju, po~ev od narodnih baj-ki pa do pisanih, stalno se proverava ~ovekovidentitet i psihi~ko bogatstvo, svesno i nesvesno,mitsko, religijsko, ~udesno. Jednom re~ju, unutra-{wi red kome teì junak i ~ovek uop{te. Bajka jetakva forma koja zagovara unutra{wi red i sklop.Kada se kockica izmakne, red se gubi, te junak mo-ra da ~ini ~uda kako bi se dostigla harmoni~na ra-vnoteà misli, akcija i pojava. No, on mora da us-postavi red u svojim mislima, najpre, kako se u svo-jim psihoanaliti~kim opservacijama zalaè i Bru-no Betelhajm. Dodajmo i Jungovu misao: „Ma{tarijaje jedan oblik energije, uprkos ~iwenici da se nemoè meriti.” On daqe isti~e: „Duh ~oveka pravikreativnim, stalno ga podsti~u}i, dodaju}i mu sre-}ne ideje, stalnu mo}, entuzijazam i inspiraciju.”2

Mnoge pri~e junaka o sebi i drugima odigrava-ju se u wihovoj svesti. Zna~ajnu ulogu, isti~e Prop,za razvoj i razre{ewe problema u bajci ima kon-centracija mo}i junaka, kao {to su starci, vile,devojke ptice ili zmije, patuqci... Jung navodi jed-nu rusku bajku koja moè posluìti kao primer, ukojoj je starac, kao simbol mudrosti i iskustva, na-zvan kraqem {ume.

Analogno wegovom primeru, navodimo GeteovuBajku o zelenoj zmiji i lepoj Qiqani, u kojoj jesimbolika mudrosti i znawa utkana u bi}e zelenezmije koja bquje zlatnike. Osim vizuelnih efeka-ta koji boje ovu bajku, akusti~ni efekti su vrlomo}ni i dopiru svojom silinom i do antropomorf-nih bi}a, kakvo je zmija. Vatra i voda nadvladava-ju svojom snagom ~oveka, zmija je tu da mu svojim ne-mu{tim jezikom ukazuje put povratka iz realnostiu bajku, ako je to mogu}e. Na taj na~in on stvaradoga|aj bajke i u wene tokove uvodi ~udesna bi}a:zmiju, diva, plamene lutalice, zlatnog, srebrnog ibronzanog kraqa, lepu Qiqanu. Svaki lik ima za-

datak da prona|e odre|eno re{ewe, a kako kaè[iler, re{ewe bajke je u samoj bajci, samo wenutajnu treba de{ifrovati. Starcu je predodre|enoda svetli samo tamo gde ima svetlosti. Wegova sve-tiqka je ~udesna jer preobraàva stvari: drvo usrebro, kamen u zlato. On zna sve tajne. Wihovasimbolika sadràna je u tajni otkrovewa. Saznaje-mo: ono {to nas podsti~e da tragamo, uvodi nas utajne ~udesnog opstajawa. One su rezultat duhovnogtragala{tva.

Fenomen metamorfoze i polimorfnosti, kao imotivi o korisnim ìvotiwama, tako|e, produk-cija su fantazije. Bi}a kao predstavnici drugogsveta, me|u kojima se naj~e{}e sre}u patuqci, vi-le, ale, zmajevi... plod su verovawa u natprirodnesile. Cvetan Todorov razmatra odnos izme|u fan-tasti~nog i figurativnog jezika i tvrdi da se nat-prirodno ra|a iz jezika i na taj na~in postaje sim-bol jezika. ̂ udesno se naj~e{}e vezuje za bajke. Onkaè: „Bajka je samo vrsta ~udesnog, i natprirod-na zbivawa u woj ne izazivaju nikakvo iznena|ewe...Ono {to bajke razlikuje jeste odre|eni na~in pi-sawa, a ne pripadnost natprirodnom.” On izdvajaslede}e tipove ~udesnog: hiperboli~no ~udesno,egzoti~no ~udesno, instrumentalno ~udesno, nau~no~udesno. Svim ovim vrstama suprotstavqa se ~isto~udesno. Nabrojana ~etiri tipa ~udesnog mogu sedokazivati pojedinim segmentima iz bajki. Po To-dorovu, ~isto ~udesno je neobja{wiv fenomen. Ipak,on koristi misao Pjera Mobija i wegovo deloOgledalo ~udesnog u kome stoji: „Iza prijatnosti,radoznalosti, svih uzbu|ewa koja nam pruàju pri-~e, bajke i legende, iza potrebe da se razonodimo,zaboravimo, da stvorimo sebi ose}awe prijatnostiili straha, pravi ciq ~udesnog putovawa je, to ve}moèmo da shvatimo, potpunije izraàvawe sveop-{te stvarnosti.”

Linija razdvajawa stvarnog i nestvarnog, kakose iz mi{qewa kriti~ara saznaje, nevidqiva je, sa-

15

2 K. G. Jung, Duh bajke, Beograd, 2001, str. 15.

mo se ma{tom bajkopisaca i recipijenata moè do-segnuti. Svako od kriti~ara i teoreti~ara predpojmom ~udesnog postavqa pitawe: ~ime se postiè,kojim se umetni~kim sredstvima gradi slika – pro-izvod imaginacije. O~igledno je slagawe u slede-}em: ma{ta je najvi{a i najzna~ajnija estetska ka-tegorija koja se postiè igrom sna i jave, metamor-fozom, ponirawem u psihi~ki svet junaka, sudari-ma realisti~nog i fantasti~nog, metajezikom u ra-zli~itim varijantama, nemu{tim jezikom, simboli~-nim uzletima du{a junaka, savla|ivawem prepreka,sloènim strukturama likova koji prolaze krozpojmqive i nepojmqive ̀ ivotne peripetije, po~evod realnog pa do sveta fantazije. Posebna je pri~ao pojavama biqnog, ìvotiwskog i mitskog sveta.

Najvi{e pa`we u raspravama kriti~ara pokla-wa se junacima. Prop, Todorov, Betelhajm i Jung naizabranim primerima bajki prate wihov razvojkroz radwu koju bajkopisac stvara. Naro~ito je tovidqivo kod Junga i Betelhajma. Oni smatraju dase kroz akcije otkriva wihova ma{ta, misao, mud-rost, jezik, sposobnost snalaèwa u iznenadnoj inametnutoj situaciji. Mali princ, na primer, sr-cem i ma{tom otkriva svojstva kosmi~kog bezmer-ja. Neki od junaka ma{tom odlaze iz stvarnosti unepostojawe, iz imaginarnog sveta u poetski san.

Betelhajm i Prop prate metamorfozu junaka iotkrivaju zna~ewa wihove polimorfnosti. Isti~uda veliku mo} imaju ~arobna svojstva ̀ ivotiwa ko-jima ovi prethodno u~ine dobro delo. To su, presvega, zmajevi, divovi, qudski stvorovi preobra-èni u zveri, magijska bi}a, kao {to su ve{tice,lepotice preobraène u ptice labudice, cve}e,biqke, uspavane lepotice, ne`ne grlice. To su sa-mo neki od likova koji me|usobno komuniciraju,ako se stvori prilika u bajci. Junaci iz realnogìvota, ovog sveta, dolaze u dodir i sa mitskim ju-nacima. U takvim situacijama wima nadolazi ~u-desna snaga kojom savladavaju prepreke i ostvaruju

ciq. Li~nosti magi~nog sveta, kao proizvod fan-tazije, ometaju ostvarewe ciqa glavnog junaka. Wi-hove pojave simbolizovane su kroz zvuk, viku, fiju-kawe, vodu, poplave. Sve je to deo ~udesnog, a kadase podigne fantasti~na zavesa ìvot se pojavqujekao na dlanu. Iz ̀ ivota nestaje novi i preobraè-ni svet. Pisci i kriti~ari svoja umewa, znatièqui istraìvawa baziraju upravo na tim ìvotnimfenomenima, ba{ kao i ~ovek u ulozi junaka An-dersenove bajke Lete}i kov~eg. On u svom duhov-nom uzletu moè ne samo da zamisli, nego i da opi-{e boga. Glavni junak teì da pri~om i wenom ~u-desno{}u osvoji sultanovu k}er. U toj svojoj zami-sli èli da ~uje {ta okolina misli o wemu kakobi se uverio u ispravnost postupka. Priprema va-tromet i oslu{kuje {ta svet o tome kaè. Jedan odgledalaca u momentu uzbu|ewa saop{tava: „Videosam samog Boga: o~i su mu bile kao sjajne zvezde, abrada kao zapeweno more! Vozio se u ogwenom pla-{tu.” Portret stvoren vizuelno-akusti~kim efek-tima i potpunim predavawem svetu koji ne posto-ji, a zanimqiv je, samo bajkovita radwa moè odgo-netnuti. Iz konkretnog predmeta i pojave nastajuapstraktni. Apstraktno ìvi izvan svesnog.

* * *

Trijada ~udesno, fantasti~no i realno u bajka-ma, po na{im istraìvawima navedenih autora idela, ukazuje na mogu}nosti vi{esmislenog i vi{e-zna~nog pristupa ovim pojmovima. Nedoumice i ra-zli~itosti pristupa problemu potvr|uju ne samona~in razmi{qawa autora studija, ve} i wegovoprecizno odre|ewe na op{tepoznatim primerimaevropskih bajki. Iz toga proizilaze i saznawa oduhovnoj kulturi naroda ~ije bajkovite tekstove au-tori navode kao primere.

êtiri velike kulture proète kroz izu~avawaPropa, Todorova, Betelhajma i Junga otkrivaju jo{

16

jednu nere{ivu zagonetku koju na kraju postavqamokao pitawe: da li se tamni vilajeti bajke mogu sa-mo ~itawem i interpretacijom osvetliti? I jo{jednom: kako odgovoriti ako bi se do razre{ewa su-{tine ~udesnog i ~udnog, realnog, fantasti~nog imitskog do{lo? Odgovor daje sama bajka.

Stana Smiljkovi}

MIRACULOUS, FANTASTIC ANDREAL IN FAIRY TALES

(According to Cvetan Todorov, Karl Gustav Jung,Vladimir Prop and Bruno Betelheim)

Summary

This paper discusses the relations of miraculous, fanta-stic and real in fairy tales on the basis of research done bythe critics and theorists mentioned above. This triad hasbeen explained from the theoretical and critical aspects, withexamples of world, European and Serbian fairy tales.

Key words: miraculous, real, fantastic in fairy tales, cri-ticism on fairy tales

UDC 82–343.09

� Aniko UTA[I

BAJKE KAO LEK(O kwizi Poetika bajke

Ildiko Boldiàr1)SA@ETAK: Rad se bavi kwigom Poetika bajke Ildi-

ko Boldiàr, sa ciqem da prikaè stvarala{tvo ove au-torke. Wene analize bajki, studije, ~lanci i kritike izoblasti kqièvnosti za decu vredni su pa`we, a ova we-na zbirka doprinela je tome da se stvori kritika de~jeliterature u Ma|arskoj i da ona postane praksa.

KQU^NE REÎ: bajke kao terapija, kwiga za decu,kwiga bajki, kritika kwièvnosti za decu

Ildiko Boldiàr je 2004. godine objavilazbrirku studija, ~lanaka i kritika Poetika baj-ke, sa podnaslovom Spisi o bajkama, deci i kwi-gama (Mesepoétika – Írások mesékrol, gyerekekrol,könyvekrol). Smatra se da je ova kwiga u velikojmeri doprinela tome da se u Ma|arskoj uop{testvori kritika kwièvnosti za decu, te da ona po-stane i praksa.

Autorka je ve} svojim prvim teorijskim delomVra~awe i kura za mr{avqewe – Bajke, pripove-

17

1 Ildiko Boldiàr (Boldizsár Ildikó, 1963, Dunaújváros, Ma-|arska)

Pisac, urednik, kriti~ar, esejist, etnograf. Bavi se prven-stveno istraìvawem bajki; i sama pi{e bajke, neke od wih suprevedene na engleski, italijanski, francuski i nema~ki jezik.Radi i kao terapeutkiwa bajkama. Izme|u ostalog pi{e i ~lan-ke, kritike, studije iz kwièvnosti za decu. Dobitnica je vi{erenomiranih kwièvnih nagrada. Dva puta je dobila i IBI–je-vu (IBBY – International Board on Books for Young) nagradu zasvoje kwige (1998, 2005).

da~i bajki, motivi (Varázslás és fogyókúra – Me-sék, mesemondók, motívumok, 1997, 2003) otvorilanovi put u istraìvawu bajki. Naime, Ildiko Bol-diàr, kako to isti~e Joèf Hava{reti2, ovajànr posmatra prvenstveno kao literaturu, zna~ikao umetni~ko delo koje poseduje osoben pogled nasvet i osobena formalna obele`ja. Ona, kaè daqeHava{reti, poku{ava da spoji propovsku i honti-jevsku tradiciju tuma~ewa bajki. Zatim, po{to sewena istraìvawa odnose kako na usmene tako i napisane bajke, u ovoj kwizi dobija zna~ajnu ulogu iproblematika pribliàvawa kwièvnim, autor-skim bajkama, prema metodici i iskustvu folklo-ristike.

Ildiko Boldiàr nastavqa da analizira pozna-te narodne pri~e i bajke svetske kwièvnosti izsasvim novog ugla i u Poetici bajke. Pri tom, onase sluì i postignu}ima etnografije, psihoanalizei istorije kulture i religije. Spisateqka nam po-stavqa interesantna i intrigantna pitawa, poku-{avaju}i, naravno, da odmah dâ i odgovore na wih.

Recimo, u prvom poglavqu (Bajke nam pomaùda ìvimo) ona se zamislila nad pitawem za{tonema vrtova u bajkama. Bajke prosto ne vole vrto-ve, tvrdi Ildiko Boldiàr, u klasi~nim umetni-~kim bajkama moèmo prona}i svega dve spomenavredne ba{te: prelepi vrt sebi~nog diva OskaraVajlda i onaj tajanstveni F. H. Bernet. Ni u narod-nim pri~ama nije mnogo boqa situacija. ̂ ak i akose u wima pojavi poneki vrt, moèmo biti sigurnida }e se vrlo brzo desiti neka nesre}a, recimo, ne-poznati po~inioci ukradu zlatnu jabuku ili se is-postavi da iz prekrasne ba{te ipak ne{to nedo-staje, poput neke ~udotvorne biqke ili sviraju}efontane. „Vrt je za bajke dosadno mesto radwe.”Idili~ne prilike poput miri{qave trave, krasnog

cve}a i cvrkuta ptica ne daju mogu}nost junaku daisproba svoju snagu, da u~ini ne{to za boqitaksveta. A heroji uvek kre}u u avanturu da bi usavr-{ili ono {to je nesavr{eno, bilo u sebi, bilo usopstvenom okruèwu. „Vrt je prebivali{te sre}-nika, a junak bajke se ne nalazi u stawu sre}e, negoje neprekidno na putu ka woj. Su{tina wegovog pu-ta je potraga, a ne boravak na jednom mestu.”3 –konstatuje Ildiko Boldiàr.

Potom je zanima i Za{to je Trnoruìca spa-vala sto godina? – jer wena pri~a je jedna od „naj-neobi~nijih bajki”. Naime, ovde se radi o ̀ eni ko-ja se proslavila spavawem. „Radi se o jednoj ̀ eni,koja ni{ta drugo ne radi, samo spava.” Ildiko Bol-diàr smatra da je Trnoruìca potonula u duboki duga~ak san da bi sakupila snagu koja }e joj bitipotrebna da izmeni, obnovi dotada{wu formu ̀ i-vota. Svi mi moramo da se promenimo, a to ne idepreko no}i. Da bi do{lo do ovih promena ponekadje nu`no da im prethodi stoletni san. Kraqevi}zna kada treba da stigne, ali i Trnoruìca morada zna kada se vaqa probuditi.

Po{to bajke nisu ni{ta drugo do put do na{esamospoznaje, veli ova autorka, one pruàju mogu}-nost da nau~imo ne{to o sebi. A dobre bajke nisuvezane za uzrast i ne bi ih trebalo automatski sta-vqati na policu de~je sobe.

Nadaqe, Ildiko Boldiàr o{tro razdvaja mu-{ke i ̀ enske likove u bajkama. Sa gledi{ta zna~e-wa bajki nije svejedno kog su pola akteri. Junakiweuglavnom ~ekaju druga~ija isku{ewa nego junake.@enske probe se razlikuju od mu{kih po tome {tosu one prvenstveno ku{we du{e, a ne snage i hra-brosti. Tako ona Pepequgu ~ita kao tipi~nu „èn-sku pri~u”. Pepequga je nas ène nau~ila (Pepe-quga i red) da pre nego {to ne{to novo zapo~ne-mo, naro~ito kad smo na nekoj ìvotnoj prekret-

18

2 Havasréti József: Boldizsár Ildikó: Varázslás és fogyókúra(mesék, mesemondók, motívumok), videti na sajtu: www.meseter-apia.hu/index.php?action=rolam

3 Svi citati iz literature i iz Poetike bajke su moji pre-vodi. (A. U.)

nici, treba da pospremimo, da napravimo reda okosebe. Treba da razlikujemo {ta je o~inak, a {takorisno seme. Me|utim, Pepequga, bez obzira nato {to je puno shvatila tokom prebirawa ra-zli~itih zrnevqa, jedno nije umela da nau~i: daveruje. Ne uzda se u to da }e na}i mira i spokoj-stva pored princa, a da wegovi izaslanici nisu ta-ko dosledni i pomalo agresivni kod scene probecipele, mo`da bi ona jo{ uvek sedela tamo u pe-pelu. „Bajka, dakle, poru~uje svakoj Pepequzi, dase u presudnim trenucima ne sme ustuknuti” – za-kqu~uje Boldiàr – „treba stvari doku~iti dokraja. Svakoj nozi pristaje jedna cipelica.”

Wene analize bajki prosto ne moèmo ostavitipo strani, stil wenih tekstova i spoznaja sakrive-na u wima jednostavno prikivaju ~itaoca za kwigu,primetio je Joèf J. Fekete4.

I dok je prvo poglavqe Poetike posve}enouglavnom ovim tuma~ewima, drugo i tre}e (Bajka idete; Kakva je dobra kwiga bajki?) daje nam uvidi u kriti~ki pristup autorke. îni nam se da suova potowa dva poglavqa pomalo {arolika, moza-i~na, kao da su bez nekog smi{qenog koncepta,budu}i da su se i tu na{le neke analize bajki (po-put „...i ̀ iveli su sre}no, sve dok nisu umrli...”– Porodi~ni modeli u narodnim pri~ama i umet-ni~kim bajkama), ~ije bi mesto, mo`da, ipak bilou prvom delu Poetike. No, bez obzira na to, Il-diko Boldiàr je uvek prepuna vrcavih komentara,zgodnih primedaba i argumentovanih odgovora napostavqeno pitawe ili datu problematiku. „Onasme da zauzme stav za ili protiv pojedinih dela ilifenomena. Da kaè da ili ne, a svoje mi{qewe neumotava u misti~an ̀ argon.” – isti~e u predgovo-ru Poetike bajke Pal Beke{5.

Ovu spisateqicu zanima gotovo sve iz oblastide~je literature: od ma|arskih narodnih pri~a,romskih bajki, pri~a bosanskih izbeglica, svetskipoznatih romana, preko tinejxerskih dnevnika, pasve do pozori{nih predstava za decu i izdavawade~jih kwiga. Pored savremenih ma|arskih pisacaza decu u Poetici ima mesta i za jednog Egzipe-rija, Kiplinga, \anija Rodarija, a tuma~e se i po-znati likovi de~je kwièvnosti poput Herisovog~ika Remusa, Endeovog Moma, Meri Popins P. L.Travers6. Naravno, tu je i Hari Poter. Ovom de-~jem junaku i celom „Hari Poter ludilu” vra}a sevi{e puta u svojoj kwizi.

Na{u autorku kopka u ~emu je tajna X. K. Rou-ling? Zakqu~uje, pro~itav{i prvu kwigu u nizu oovom malom ~arobwaku (Zmajeva krv i ugriz vu-kodlaka – X. K. Rouling: Hari Poter i kamenmudrosti), da je wen besprimeran uspeh ovoliko:„Malo mitologije, malo ezoterije, nedovr{enapri~a, humor i abrakadabra – tako se gube vredno-sti i u svetu magije i u svetu bajke. Ali nemojmoo~ajavati, bitno je da dete ponovo ~ita!” Kasnijeipak posve}uje ovom fenomenu i jednu duù i dubqustudiju, traè}i i pozitivne strane romana o Ha-riju Poteru. Izdvoji}emo ovom prilikom samo je-dnu wenu opasku. Naime, Ildiko Boldiàr kaè daje X. K. Rouling napisala prvu akcionu kwigu u de-~joj kwièvnosti, koja zaista podse}a na akcionefilmove, me|utim umesto trojstva „klawa-{utira-wa-eksplozije” u svakom pasusu se de{ava ne{to{to drì budnom na{u pa`wu i tako prosto kwigune moèmo da odloìmo (Prva akciona kwiga ude~joj kwièvnosti – O kwigama o Hariju Po-teru X. K. Rouling). Jer ni deca nisu kao {to sunekad bila. Ona ìve u svetu informatike, navi-

19

4 Fekete J. József: Mesepoétika (Boldizsár Ildikó: Mesepoéti-ka), videti na sajtu: www.meseterapia.hu/index.php?action=rolam

5 Békés Pál: Eloszó, u: Boldizsár Ildikó: Mesepoétika (Írásokmesékrol, gyerekekrol, könyvekrol), Akadémiai Kiadó, Budapest,2004, str. 8.

6 Ildiko Boldiàr pogre{no navodi ime spisateqke romanao Meri Popins: P. M. Travers! – dok znamo da se radi o P. L.Travers. Moèmo se samo nadati da je re~ o {tamparskoj gre-{ci. No, zanimqivo je da pojedini kriti~ari, pi{u}i o Poe-tici bajke, preuzimaju ovu gre{ku (npr. Erika ônto{)!

knuta na brzinu, tako da jedan klasi~an, „spor” ro-man za wih jednostavno ne bi bio interesantan.

Dana{wa deca sa „bit-mozgovima” najve}i deosvog vremena provode ispred kompjutera, igraju}ise raznih kompjuterskih igrica. Poprimaju speci-jalne forme pona{awa, adaptiraju se prosto ovomvirtuelnom svetu. Ildiko Boldiàr smatra da imabitne razlike izme|u deteta koji slu{a bajku i po-istove}uje se sa wenim herojima i deteta koji tip-ka po tastaturi i svoju sudbinu kroji mi{em. Nai-me, ono prvo vidi svojom ma{tom i svojim srcem,a ono drugo o~ima i mozgom. Ildiko Boldiàr imare{ewe i za ove „bit-mozgove”: treba im pri~atinarodne pri~e – jer bajke imaju terapijsku mo}!(Deca sa bit-mozgovima i bajke). Autorka istotako ukazuje i na {tetan uticaj tv-bajki za lakuno} (Uznemiruju}e bajke), koje su uglavnom crtanifilmovi prepuni agresije, eventualno glupe ilididakti~ke pri~ice; prema tome, vi{e uznemirujudecu, ne donose im smiraj na kraju dana, kako bi totrebalo da bude.

Ildiko Boldiàr pomno prati i de{avawa uMa|arskoj koja se ti~u de~je kwièvnosti. Konsta-tuje da se u ovoj zemqi jo{ uvek ne posve}uje dovoq-no pa`we ovoj vrsti literature, dok, recimo, u za-padnoj Evropi postoje posebne katedre i institu-ti za prou~avawe kwièvnosti za decu i omladinu.Zatim ukazuje i na to da, bez obzira {to se na tr-ì{tu pojavquje sve vi{e dobrih kwiga, kritikanema za wih ni dobru ni lo{u re~. „Za{to se nebi mogla oceniti i jedna kwiga bajki prema meri-lima ostalih kwièvnih ànrova?” – pita se au-torka i dodaje: „To bi bio tek pravi praznik: dase vodi diskurs o literaturi najmla|ih na na~inkoji im dolikuje!” Ona daje ne samo svoj sud, negoi predloge kako bi se moglo ne{to popraviti naovom planu. Pre svega trebalo bi osnovati univer-zitetsku katedru za de~ju kwièvnost i pokrenutiteorijski ~asopis koji bi usaglasio rad istraì-

va~a koji momentalno delaju izolovano jedni oddrugih (Punoletstvo kwièvnosti za decu; [ta}e biti s tobom, Pepequgo? – Savremena pitawama|arske kwièvnosti za decu; Skok u daq beznogu).

Ildiko Boldiàr diè glas i protiv diletan-tizma i komercijalizacije u izdava{tvu. Kwiàresu prepune izdawa za decu sa ki~astim crteìma,lo{im tekstovima, prera|enim, krivotvorenim baj-kama, koje ovako postaju totalna suprotnost samojsebi i unose pometwu i me|u roditeqe i me|u de-cu (Kakva je dobra bajka? – Ludvig Beh{tajn: Za-~arana princeza; Samo to ne! – U odbranu bajki).Naro~ito je kriti~na prema izdava~koj ku}i Ara-nyhal (Zlatna ribica). Ova institucija je izdalaseriju poznatih bajki poput Crvenkape, Sneàne,Ivice i Marice. Me|utim, tekst bajki nije u pro-zi ve} u stihovima, a pesmice su sro~ene u usiqe-nim rimama. Ove „zanzabajke”, kako ih naziva au-torka Poetike, blesave su i nerazumqive; mutansu bu}kuri{. „U bajkama je obi~aj, da ulovqena zla-tna ribica ispuwava tri ̀ eqe. Kad sam ve} uspelai ja da ulovim Zlatnu ribicu, ograni~ila bih sesamo na jedu ̀ equ: molim izdava~a, nek ne dira vi-{e u (narodne) pri~e!” – zavr{ava svoju kritiku aujedno i kwigu Ildiko Boldiàr.

Na{a autorka, kao bajkoterapeut i tuma~ bajki,zna da su one melem za du{u i da nam pruàju hva-taqke kako bismo mogli podneti te{ko}e ̀ ivota.Bila je svesna ve} i [ahrazad7 – kaè IldikoBoldiàr – jedna od najmudrijih me|u pripoveda-~ima bajki i pramajka svih pri~alaca „da je bajkai weno kazivawe sredstvo za preìvqavawe”.(Sto~etrdesetpet obe}avaju}ih no}i – Bajke Hi-qadu i jedne no}i I tom no} 1–145.)

20

7 Tj. [eherezada. A po najnovijem prevodu na ma|arski jezik,po originalnom arapskom: [ahrazad. U Ma|arskoj su 2000. go-dine po~eli izdavati, u 8 tomova, celu zbirku neprera|enihbajki Hiqadu i jedne no}i.

Ildiko Boldiàr uvek pi{e na razumqivom,svima dostupnom jeziku. Svejedno je, konstatujeErika ̂ onto{8, da li ~itamo wene grandiozne stu-dije ili kratke ~lanke, sve ih karakteri{e jasnovo|ewe toka misli, ukazivawe na uzajamne poveza-nosti i o~iglednost.

Mi bismo jo{ dodali da Ildiko Boldiàr uno-si i sebe, svoje li~no iskustvo i emocije u svojetekstove; ako postoje ̀ enske bajke i ̀ ensko pismo,onda postoji – {to da ne? – i ènska kritika. Ito kwièvnosti za decu.

Literatura

1. Boldizsár Ildikó: Mesepoétika – Írások mesékrol,gyerekekrol, könyvekrol, Akadémiai Kiadó, Buda-pest, 2004

2. Csontos Erika: Személyre szabott csodák, na sajtu:www.es.hu/pd/display.asp?channel=KRITIKA29&article=2005–0725–1820–55AJPL

3. Fekete J. József: Mesepoétika (Boldizsár Ildikó:Mesepoétika), na sajtu: www.meseterapia.hu/index.php?action=rolam

4. Havasréti József: Boldizsár Ildikó: Varázslás és fo-gyókúra (mesék, mesemondók, motívumok), na saj-tu: www.meseterapia.hu/index.php?action=rolam

Anikó Utasi

FAIRY TALES AS A REMEDY(Poetics of Fairy Tales – about Ildikó Boldizsár’s Book)

Summary

This work deals with Ildikó Boldizsár’s book under thetitle of Poetics of Fairy Tales (Mesepoétika) and has an in-

tention to introduce the activity of this author. She is remar-kable for her critical analyses of fairy tales, studies, articlesand critiques from the domain of children’s literature, whilethis book of hers has contributed to establishing children’sliterary criticism in Hungary, but also to bringing it intopractice.

Key words: fairy tales as a therapy, children’s book, bookof fairy tales, children’s literary criticism

21

8 Csontos Erika: Személyre szabott csodák, videti na sajtu:www.es.hu/pd/display.asp?channel=KRITIKA29&article=2005–0725–1820–55AJPL

O POÊCIMA KRITIKE

SRPSKE KWI@EVNOSTI

ZA DECU

UDC 82–93.09

� Tihomir PETROVI]

KRITIKAKWI@EVNOSTIZA DECU

SA@ETAK: Rad se bavi prirodom kwièvne kritikekao objektivne esteti~ke teorije i metagovora i speci-fi~nostima kritike kwièvnosti za decu. Kritika kwi-èvnosti za decu proizlazi iz de~je umetnosti, wome jeproèta, ali wene op{tije komponente proisti~u iz kri-tike seriozne kwièvnosti.

KQU^NE REÎ: kritika, estetika, struktura, feno-menologija, deca, kwièvnost za decu

Kwièvna kritika je objektivna esteti~ka teo-rija koja otkriva, interpretira i vrednuje, obra-zlaè i tuma~i kwièvne kvalitete. Ozna~avanaod samog po~etka (III vek p.n.e.) kao tuma~ewe tek-stova i re~i, defini{e se kao pa`qiva analizaumetni~ke proizvodwe. Otkrivaju}i su{tinu tek-sta, krajwe i najunutarwije, ona ukazuje na wegovustrukturu, na wegove individualne zakone i idejnustranu. Na taj na~in pomaè se uìvawu u puno}iumetni~ke re~i – kao {to, isto tako, biva da se~italac odvrati od estetskih uìvawa koja mu re~neposredno pruà. Drè}i se postavke teorijekwièvnosti, ona prou~ava literarne postupke, re-konstrui{e na~in i tehniku stvarala{tva, ispitu-je estetsko-kwièvne pojave u wihovoj dijalekti~-koj sprezi i zamr{enosti, realizuje na~in na kojinastaju kwièvna zna~ewa koja proizvodi tekst.

Funkcija ovog vida nauke je informisawe ~ita-la~ke javnosti, usmeravawe, signalizirawe, isprav-

22

qawe, u~ewe i razlikovawe la`nog bisera od pra-voga (kriti~ari se „pretvaraju u pse ~uvare isprav-nih misli“; oni „treba da budu kao ~obanski psi:da vode, zaustavqaju i vra}aju ovce na livadu“, Da-lamber). Ukazivawe na disbalans izme|u estetskogi neestetskog doprinosi uspostavqawu hipoteti~kei srazmerno razlo`ne hijerarhije u beletristi~kojprodukciji; istovremeno dokumentuje u~inak dela.Ovo jeste izvorni doprinos ìvoj kwièvnosti.

Kritika kao metagovor, „diskurs u diskursu“(Bart), iznad svega, suo~ava se sa poetskom lepo-tom dela, sa onim {to se ne da obujmiti, razumetii svesti na logi~ki ta~no odrediv izraz. Ona ukqu-~uje u sebe nauku, ali weno bi}e se ne izjedna~ujesa bi}em nauke. Proèta emotivnim i intelektual-nim sudovima, na sredini izme|u umetnosti i nau-ke, ona po sebi nije ni apsolutno objektivna ni ap-solutno subjektivna.

Kritika kao kreativna delatnost temeqi se nadiskurzivnom mi{qewu, na samostalnom provera-vawu vrednosti, na definisawu problema; na deduk-ciji, analizi, povezivawu segmenata dela, uo~avawuwihovih veza, diferencirawu komponenti problem-skih situacija i na preispitivawu vrednosti.Odre|eni i priznati kriterijumi tuma~ewa i vred-novawa zasnivaju se na zakonitostima estetike, po-etike i lingvistike. Razotkrivawe zagonetke dela,wegovo posmatrawe sa svih strana, oslawa se na od-govaraju}e norme ukusa i umetni~ke standarde.

Nau~no uobli~avawe i uop{tavawe percepcija,lirskih doìvqaja, refleksija i emocija – koji sumogu}i ako se ima u vidu sli~nost qudskih umova,ali koji se zbog naro~ite op{irnosti ne mogu obu-hvatiti pravilima i povezati sa redom, regulom,merewem, formom – dakle su|ewe o nepredvidqi-vim i te{ko merqivim stvarima svojevrstan je tra-gi~ni kriti~ki i kwièvnoistorijski perpetuummobile. îwenica je da u kritici ne postoje uni-verzalna merila kwièvne vrednosti i da u woj

istina ne postoji. Delo, kao i ̀ ivot, kao i priro-da, kao i zagonetni svet, sadrì skrivene elemente.

Suo~ena sa elipti~nom i gnomskom strukturomdela, imanentna kritika ga prevodi na jezik kojinije svojstven samo kwièvnosti. Svedena na pre-vo|ewe na diskurzivan jezik onoga {to je impli-citno u delu na eksplicitan na~in, ona ceni slojprikazanih predmeta i sloj aspekata kao mesta neo-dre|enosti, osvetqava postupak, pesni~ki jezik,ukratko, wegovu vi{eslojnost i skrivenu simboli-ku. Otkriva se wegov razbijeni smisao i nekohe-rentna unutra{wost nalik nere{ivom rebusu. Te-{ko je eksplicirati i dekodirati otvorenu struk-turu i poruke koje deluju nerazumqivo i opskurno.Pri razlagawu i tuma~ewu kompleksnosti sistemaunutarwe autoregulacije i objektivnih veza, goto-vo uvek, ostane neki talog neizrecivog, nedoku~i-vog, mutnog i nepristupa~nog hladnom razumu, onatamna mesta u tekstu kao deo jednog univerzalnogmisterija. Potreban je, re~eno je, kriti~ar-detek-tiv da bi se otkrile skrivene funkcionalne ozna-ke onoga {to se uzima kao izraz najvi{e slobodei najli~niji ~ovekov produkt.

Pretpostavka da kwièvnost „mo`da predstavqanajduì i najsna`niji govor koji je qudski duh sa-mom sebi uputio“, te da wena snaga nije u lepoti oka-mewenih formi i oblika, ve} u divergentnoj perspek-tivi wenog tuma~ewa, doìvqavawa – korespondirasa ume}em prosu|ivawa, interpretacije i ocewi-vawa. Izvla~ewe svega {to se iz govora moè izvu-}i (Robert Kanters), govorewe povodom umetni~kogdela, analiza i reinterpretacija, iznalaèwe tajnii atribut fikcijskog, daju kritici karakter neza-visne i autonomne pisane re~i. Bave}i se tu|im is-kustvom, tuma~ewem i vrednovawem stvari, „pisanasamo pola“, ona postaje i sama novo delo, jedna vr-sta umetnosti, poluumetnost, kao kritika kritike.

Drè}i do teksta, moderna nau~na misao usme-rena je na wegovo unutra{we ustrojstvo, iskqu~uje

23

spoqa{we faktore i prepri~avawe koji razbijajuwegovu strukturu, sasvim ga ogoquje, pa prema tomene daje ono {to je u wemu sadràno. Oslobo|enarepresivne kwièvne teorije koja misao drì kaopod kakvom opsadom, savremena kritika razumeva ituma~i tekst na koherentan na~in, utemeqen nadiskurzivno-asocijativnom na~elu i na na~elu na-u~ne istine i dokaza. U sredi{tu metodskog inte-resovawa je tekst, adekvatnost izraza, jezi~ko zna-~ewe. Ocene se prevashodno baziraju na esteti~kimelementima harmoni~nosti, emocionalnoj i misao-noj produbqenosti, ume}u transponovawa realno-sti, bogatstvu jezika, figurativnosti, stilskoj le-poti, autenti~nosti, izvornosti umetni~kog sveta,drugim re~ima, na onome {to je legitimno i speci-fi~no samo za jezik poezije, to jest literarnost ilepotu.

Prodor u delo, u nijanse wegovog kovibrirawasa svetom koji ga je rodio, kretawe u atmosferiduha i lepote, zahteva od pojedinca posebne kvali-tete nau~nika i umetnika. U kriti~aru kao inte-lektualcu i „~oveku od pera“ sjediwene su dve pro-tivure~ne osobine: kriti~ki duh i sposobnost odu-{evqewa, znawe i ukus. On je estetolog i izu~ava-lac koji poseduje erudiciju i kulturu, snagu logikei dijalekti~ku mo} mi{qewa, a u isto vreme i spo-sobnost emocionalnog reagovawa, osloba|awa uti-saka, raspoloèwa, ose}awa i ma{te. Argumento-vano tuma~ewe, uop{tavawe obrazloèwa, prosu|i-vawe, zakqu~ivawe i sistematizovawe, potom uro-|ena ose}ajnost, prijem~ivost, senzibilnost, empa-tija, seizmografska osetqivost za estetsko, spo-sobnost da se autor „shvati pravilnije od wega sa-mog“, bitna su wegova svojstva. Urawawe u indivi-dualno, razotkrivawe „igre ogledala“ i vrednostiizraza, uokvirewe estetike, fiksirawe utisaka,misaona samoodgovornost – zahtevaju samostalnoproveravawe vrednosti, uo~avawe i razlikovawerelevantnih od nerelevantnih, iziskuju najo{tri-

je „unutra{we oko“, pa`wu, najtananije i najbudni-je ose}awe. Ravan opisivawa, ravan interpretaci-je i ravan vrednovawa kwièvnog fenomena stvarje povezivawa uobraziqe i razuma, stvar nepred-vidqivosti zanosa inspiracije i hladnog uma.

Delo nije zadato, ve} ga ~italac otkriva tuma-~ewem wegovih zna~ewa. Pri ocewivawu jedini va-è}i sud moè i treba da bude estetski. Estetskisud koji je ne{to vi{e od doìvqaja prijatnostiukqu~uje jedinstvo subjektivnog i objektivnog, in-tuitivnog i racionalnog, relativnog i apsolutnog,pretpostavqa opservacije i percepcije ~esto var-qive i pogre{ne, ali kojima se ne moèmo odupre-ti. Stvar koja se u svojoj nu`nosti pokazuje ili do-kazuje, on je ocena za koju nema dovoqno osnova, aipak neoboriva. Estetski sud, polazio je Kant odpomisli, proizlazi iz slobodne igre razuma i uo-braziqe, a ne iz razuma kao takvog, iz wegove mo}ipoimawa, iz ~ulne intuicije i wene koloritne ra-znolikosti kao takve.

Sud o delu, takozvani objektivni sud, nije isto{to i neobrazloèno, neopravdano i samovoqnogovorewe, ve} odbrana argumentima, sposobno{}u,duhovito{}u. Ocewivawe vrednosti neodvojivo jeod razumevawa i interpretacije. Posredi je aktiv-nost koja nastaje kao rezultat korespondencijekwièvnog izu~avaoca i dela shva}enog i primqe-nog. Podvrgnuto tradiciji, konvenciji i modi, vre-dnovawe zahteva razumevawe umetnosti i kwièvnisenzibilitet, to jest sposobnost da se oseti arti-ficijelna vrednost artefakta. Zahteva se poznava-we pro{losti, upore|ivawe doìvqaja konkretnogdela sa wegovim doìvqajima drugog dela, prih-vatawe sada{wih konvencija i nau~nih dostignu}a.

Lepo koje se shvata kao imaginativno-emocio-nalno-misaoni, odnosno sadrìnsko-kompoziciono-formalni sklop, apsolutan je i ni~im zamenqivfenomen. Delo koje zra~i lepotom pokazuje nekenove vrednosti. U piramidi vrednosti koje se iz-

24

vode iz wega samoga estetska vrednost je na vrhu,iznad dru{tvene, religijske, edukativne, filozof-ske, moralne i saznajne klase vrednosti. Mali jerazmak izme|u najvi{eg i najnièg estetskog stepe-na. Zna~ewe kwièvnog artefakta koje postoji uwemu samom, a ne izvan wega ili u nekom wegovompre-egzistentnom obliku, nije stati~no i jednomzauvek dato.

Teorija kwièvnosti za decu kao specijalizova-na teorija, prirodno, podrazumeva kwièvnoteorij-sku misao uop{te. Nije mogu}e weno poimawe iz-van nauke o kwièvnosti. Kwièvnoteorijski ka-pital je jedan i nedeqiv i separatno razmatrawekwièvne pojave unapred je osu|eno na neuspeh. Na-protiv, uspostavqawe teorijskih postavki i za-kqu~aka u smislu wihovog privremenog vaèwa za-mislivo je u okviru duha i integriteta kwièvneteorije kao celine i kwièvnosti u wenom feno-menolo{kom i ontolo{kom smislu. Teorija o ko-joj je re~ proizlazi iz de~je umetnosti, wome jeproèta, ali wene op{tije komponente proisti~uiz seriozne kwièvnosti.

Ozna~avawe, imenovawe, opisivawe, ukazivawena relativnost misli o de~joj literaturi, odgovorna nelagodno pitawe {ta je kwièvnoumetni~kodelo za decu, pretpostavqa prevashodno razgrani-~ewe izme|u kwièvnosti za decu i kwièvnostiuop{te. Konfrontirawem stavova naziru se nekerazlike, wihove dodirne, paralelne ili kompara-tivne ta~ke, ukazuje se na ono {to ih, s obziromna wihovu specifi~nost, razdvaja i {to ih, ujed-no, izjedna~ava. Apostrofirawe estetskih komple-mentarnih kvaliteta samog dela za mlade i dela zaodrasle povla~i vidqiviju me|u izme|u „jedne” i„druge” kwièvnosti, ustanovquje uhvatqiviju za-konitost.

Misao o de~joj kwièvnosti polazi od detetakao prirodnog adresata. Mesto malog ~itaoca, zna-~ewe lepe re~i za wega, wegov horizont o~ekivawa

i wegovo zrewe uspostavqaju odre|ene teorijske ak-siome i postulate. Teorijska misao ovog vida, s tihrazloga, procewuje psiholo{ke, psihopedago{ke iobrazovne fakte kao izvankwièvne fakte umet-ni~kog dela. Pri analizi, naime, sadrìnskih istilskih posebnosti de~je literature uzima se damerila razvojne psihologije, pedagogije, sociolo-gije i eti~ko-esteti~ki momenti imaju svoje teorij-sko opravdawe. Respekt, me|utim, edukativno-di-dakti~ko-kognitivnog, koji ne doti~e estetsku su-{tinu, oduzima delu od ̀ anrovske ~istote i od je-dnostavnosti oblika, te samim tim teoriju stavqaizvan nauke o kwièvnosti.

Polaze}i od sistema vrednosti po meri samogdela, racionalizuju}i pojedina~na tuma~ewa kojabi prerasla u okvirnu kwièvnu doktrinu, kriti-~ka misao ovoga vida vrednuje ma{tu, igru i humorkao primarne esteti~ke kategorije tekstova koji-ma su deca ciqna grupa. Ako se po|e od op{te po-dudarnosti mi{qewa o kwièvnosti ovog vida kaosastavnog dela kwièvnosti uop{te, sledstvenotome da se delo koje woj pripada moè objasnitiintegralnim poimawem kwièvnosti, onda se moèpostaviti principijelna i metodska distanca izme-|u teorijske misli o de~joj kwièvnosti i kwièv-nosti za odrasle. Danas je ovaj vid teorijske misliotvoren prema modernijim evropskim stremqewi-ma. Zasnovan na savremenim kriti~kim na~elima,na jedinstvu elemenata kriti~ke tradicije i avan-gardne estetike, na pedagogizaciji i uzmaku od di-daktike, on predstavqa relativno samostalan kor-pus kwièvnoteorijske misli.

Svaka klasifikacija kwièvnih tvorevina je„nu`no zlo”. Kwièvne podele, proistekle iz prak-ti~nih potreba, radi preglednijeg i podesnijeg iz-lagawa, prihvataju se uslovno i sa sve{}u o wiho-voj promenqivosti. I granica izme|u teorijske mi-sli o de~joj kwièvnosti i teorijske misli o kwi-èvnosti u celini labava je i nedovoqno razgovet-

25

na. Mogu se, utvr|ivawem wihovih ekvivalenataili homologija, pretpostaviti samo specifi~nesli~nosti. Te{ko je, primera radi, na}i posebnekonture i obrise izme|u estetske i socijalne kri-tike, za koje bi se, na prvi pogled, komparativnimrazmatrawem wihovih zajedni~kih crta ili dodir-nih ta~aka, granica mogla fiksirati. Specifi~-nost ovog teorijskog ogranka je zanimawe za samojedan segment kwièvnosti. Iako za predmet imadelo kome je specifikum „de~je”, a koje podleèesteti~kim kriterijumima i osnovnom hermeneu-ti~kom na~elu kao i kwièvne tvorevine za odra-sle, ne odbacuje se nijedan metod ili kriterijumpoznat nauci o kwièvnosti, niti se podre|uje hi-jerarhijski „vi{oj” teoriji. Teoreti~ar ~iji jepredmet razmi{qawa kwièvnost za decu, osimkwièvnokriti~ke i kwièvnoteorijske spreme ipoznavawa umetnosti u celini nu`no poseduje ne-ophodnu teorijskokriti~ku specijalizaciju. Pola-ze}i od iskustva, ukusa i merila mladih, od zako-nitosti funkcionalne sprege umetni~kog oblika irecepcije, izu~avalac vrednuje, osim estetskog, ipsiholo{ki u~inak na nivou detiwstva, za stan-dardnu kriti~koteorijsku misao „neinteresantan”vrednosni elemenat. Latentna, izvorna de~ja senzi-bilnost, sposobnost poimawa i suptilna opserva-cija, polazne ta~ke su za izmirewe kriti~arevogdoìvqaja i doìvqaja mladog recipijenta. Pri-bliàvawe objektivnom sudu i potraga za valeri-ma lepote pretpostavqaju poimawe dela iz hori-zonta malog ~itaoca i usagla{avawe ukusa kriti-~ara s wegovim ukusom. Saobraàvawe esteti~kih,semanti~kih i moralnih dimenzija teksta, otkriva-we su{tine de~je literature u celini i iznala-èwe teorijskih recepata zahteva dvojstvo utisa-ka. Pristup koji ne zapostavqa unutarwe estetskevrednosti teksta adresovane naivnom ~itaocu i po-nirawe u wegovu dubinu aksiom je teorije pevawai mi{qewa za mlade.

Kao grana nauke o kwièvnosti (nauke koja nepoznaje spokojstvo egzaktnih nauka jer se ne bavine~im op{tim, kao {to su zakoni, ve} pojedina~-nim kao {to je autor, umetni~ko delo), kritika sebavi te{ko dokazivim i qudskim umom neodvaga-nim fenomenom: prevo|ewem smisla dela, bez ostat-ka, pojmovima ili slikovitim ekvivalentima, natle diskurzivnih oblika svesti i pristupa~nog is-kustva. Razre{ewe tajne kwièvne re~i koja sekrije, ali koja ipak postoji, dubqe zadirawe u su-{tinski problem, vi{ezna~nost i estetska vred-nost pretpostavqaju pristup sa stanovi{ta lepote.Ali nema na~ina da se zagonetno poetsko pletivode{ifruje i razodene ta~no{}u ma{ine za merewe,da se pokaù nepredvi|ene i te{ko merqive ~iwe-nice kao {to su qudska ma{ta i ose}awa. Kwièv-na kritika je relativno samostalna duhovna dis-ciplina; neodre|enost i protivure~nost su wenebitne crte. „Ova nauka sa~iwena od pravila, nemanikakvih pravila. Ne moè se ~ak re}i ni da imaomiqeni predmet prou~avawa”, pi{e Hajden Vajc.

Kriti~ka misao o de~joj kwièvnosti proiste-kla je iz {iroke mogu}nosti podele kwièvnoteo-rijske misli prema ànrovskim oblicima i kate-gorijama: jezi~kim, semanti~kim, stilskim, struk-turnim, formalisti~kim, antropolo{kim, filo-zofskim, psiholo{kim, istorijskim, recepcijskim,komunikacijskim i wima sli~nim; ona je rezultatraslojavawa kwièvne kritike prema horizontal-noj paraleli. Okrenuta modelu klasi~ne kritike,po Milari}evim re~ima, „laboratoriji izvedenojna bazi paralelizma sa kritikom ozbiqne kwièv-nosti tako {to dedukuje wene zahteve”, ona postav-qa ista pitawa, re{ava iste probleme i kruì okoistih sumwi i nadawa kao i kritika seriozne kwi-èvnosti. Wene bitne komponente op{tije, teorij-ske prirode, proiza{le su iz kritike, odnosnokwièvnosti uop{te, i zato se ona samo uslovnoizdvaja iz glavnog kriti~arskog toka. Razlike, uko-

26

liko postoje, izme|u we i kwièvne kritike u ce-lini su u nijansama i prevlasti ovog ili onog me-toda ili vrednosnog elementa.

Specifi~nost ove grane kritike i mikroseg-menta kwièvnosti u celini jeste tuma~ewe estet-ske funkcionalnosti kwièvnog dela za decu i we-govih strukturnih delova koji grade wegovo estet-sko bi}e. Weni misaoni zahvati ispoqavaju se ukriti~kom tuma~ewu i problematizovawu vizije ipotpunosti dela, u otkrivawu neuo~qivih vredno-sti u susretu sa delom, u interpretaciji umetni~-kih doìvqaja koji izrawaju iz wegovog poetskogjezgra i ostaju neartikulisani u ~itao~evoj svesti.U osnovi forme ovog vida kwièvnokriti~kog mi-{qewa jeste ukazivawe na estetska svojstva umet-ni~kog dela za mlade kao, hermeneuti~ki uzeto, en-titeta po sebi, i kwièvnosti za mlade napose, akoja se ne podudaraju sa svojstvima kwièvnostiuop{te, ili koja se ne mogu bez rezerve podvestipod wih.

Neizdvojena iz op{tih kwièvnoteorijskih na-~ela, u ~vrstom dosluhu sa kritikom u svim wenimvidovima, misao o de~joj literaturi pristupa tek-stu metodama i merilima koji se mogu primeniti uobe strane hipoteti~ne granice kritike. Wen kri-ti~ki mehanizam i principijelna metodolo{kastanovi{ta proisti~u iz kreativnog dodira saumetni~kim delom. Treba, svakako, konstatovati dasvaka metodologija, u smislu ~vrstih apsolutnihpravila, vi{e ko~i nau~ni napredak nego {to gapospe{uje. Metoda previ{e iskqu~uje specifi~neokolnosti u kojima se razja{wava odre|ena pojava,posebna sadrìna, kao i drugi faktori, apriornora~unaju}i sa stabilnim i u osnovi nepromenqivimkarakterom predmeta istraìvawa. Samorazumqivoje kori{}ewe referencijalnih znawa estetike, so-ciologije, psihologije i pedagogije kako bi se kwi-èvnost za decu pribliìla u wenom kategorijal-nom kqu~u. Kriterijumi ili, boqe, kriti~ki as-

pekti koji su se nametnuli i u~vrstili sami od se-be jesu: namewenost detetu, dostupnost, zanimqi-vost, ma{tovitost, igrivost, (ne)didakti~nost, po-tom pristup sa pedago{kih, moralnih, obrazovnihi wima sli~nih opcija. Objektivno, navedeni i ne-navedeni kriti~arski aspekti suàvaju i gu{e kri-ti~arsku kreativnost.

Nasuprot tuma~ewu dela u svetlu vaspitnoobra-zovnog efekta i wegove utilitarnosti, modernakwièvna teorija polazi od hipoteze da je igrazna~ajno polazi{te funkcije de~je literature icentralna kategorija programskog nacrta kriti~kemisli. Usvojiv{i teoriju igre, ona delo obja{wa-va kao autonomnu umetni~ku strukturu, to jest kao„poeziju igre”. Igra kao probni kamen i vrhunskavrednosna kategorija dominantna je oznaka ovog ob-lika kriti~ke misli. Tuma~ewe kwièvnog tekstaiz ugla ma{te, humora, ritma, hedonizma, metafo-ri~nosti, kao sna`nih estetskih izvora prijatnihose}awa, uzima se – kao i u slu~aju igre – kao kri-ti~ki promi{qen i ~vrsto zasnovan princip. Ra-svetqavawe teksta iz ovakve perspektive preferi-ra kwièvnu re~ ~iste poetske invencije i visokogdometa igre duha i lepote. Ne podleè nikakvojsumwi da prilaz s pedago{ko-psiholo{kog i mo-ralno-socijalnog aspekta i pozicija ima svoje le-gitimno opravdawe. Delo se ne moè objasniti sa-mo esteti~kim argumentima. Iskqu~ivo estetskogledi{te siroma{i karakter i specifi~nu poetskustrukturu, u koju ulaze i vanestetski vrednosni ele-menti i koji, dodatno, pridonose wegovom umetni~-kom zna~aju. Didakti~ki aspekt u {irem smislu re-~i, u kritici literature namewene malom ~itaocu,za razliku od kritike koja nema ovu primewenu oz-naku, relevantan je metod, ne u nastavno-metodskomsmislu re~i, ve} u gadamerovskom smislu kao put ko-jim se uvek ide i koji se moè slediti.

Kwièvni kriti~ar, ~iji je predmet razmi{qa-wa kwièvnost za decu kao oblik diskursa, posedu-

27

je nesumwivo uè sposobnosti i neophodnu kriti-~ko-teorijsku specijalizaciju. U potrazi za valeri-ma lepote koja slika ìvot i stvarnost u jednomspecifi~nom sistemu verbalnih odnosa, on polaziod sopstvenog doìvqaja i ukusa, ali i od doìvqa-ja i ukusa deteta-~itaoca. On poseduje osetqivostda sagleda stvar iz de~jeg obzora i de~jeg vredno-snog poimawa. Prokr~iti put do su{tine kwièv-nog dela, ukazati na wegova bitna obele`ja – „u}i”u delo kao pojedina~no, individualno ostvarewe,otvoreno za beskrajno tuma~ewe, mogu}e je samo po-sredstvom razli~itih kriti~kih metoda. Neophod-no je sinhrono ispitivati literarne ~iwenice svi{e aspekata, u smislu kritike Nortropa Fraja.Pluralizam je kriti~ki metod i orijentacija ko-jom se ispituje tekst s jezi~ke, stilske, strukturnei semanti~ke strane, metod koji izmiruje spoqa-{wi i unutra{wi pristup.

Tenovska koncepcija izu~avawa onoga {to sto-ji „iza” pisca i wegovog ostvarewa, podastirawesudu arhivskih podataka, sagledavawe stvari u di-jahronijskoj perspektivi, svojim krajnostima suizazvali antipozitivisti~ku pobunu u prou~avawukwièvnosti. Vi|ewe koje za osnovni kriterijumuzima estetski uìtak koje delo izaziva jedno je odkriti~kih vidova koji se protive eksplicitnomkwièvnokriti~kom tuma~ewu.

Kritika obja{wava bit kwièvnosti kao vre-menski odre|ene metafori~ne istine i obja{wavawene pojmove: mimezis, poesis, estetis, literar-nost; analizuje tekstovno-hermeti~ka pitawa kwi-èvnog dela. Radi uspostavqawa teorijskih odred-nica poetike de~je literature i wenog diferenci-rawa kao zasebnog kwièvnog ogranka teorijsko-kriti~ka misao se oslawa na prou~avawa koja delotuma~e sa stanovi{ta kwièvnog stila i kwièv-nog oblika. U pitawu je kriti~arska orijentacijau ~ijem je sredi{tu izu~avawa kwièvni postupak(izbor re~i, stih, pesni~ke figure, raspored re~i

i tako daqe) i za~udnost (kojim se kod ~itaoca po-stiè utisak na osnovu koga se napu{ta re~ni~kozna~ewe re~i). Dok su ruski formalisti analizo-vali delo sa gledi{ta kwièvnog stila i kwièv-nog oblika, fenomenolozi vide u wemu slojeve ko-ji obrazuju „polifonu harmoniju”: sloj zvu~awa,sloj zna~ewa, predmetnost i sloj shematizovanihaspekata. Naime, Roman Ingarden svojim prou~ava-wima usmerava kwièvnu kritiku na jezik i na de-lo, to jest tekst kao celinu. Deviza fenomenologa– „natrag samim stvarima”, „natrag ispitivawu je-zika” – dala je plodne rezultate u neposrednom sa-gledavawu i rasvetqavawu su{tine intendiranogpredmeta. Strukturalisti~ki prilaz umetni~komdelu kojim se izu~ava wegovo ustrojstvo, odnosnoumetnost kao semiolo{ka ~iwenica, s pomenutimkriti~kim metodama, doprinosi prevo|ewu jezikaumetnosti (umetnosti za decu) na jezik filozofi-je; prevo|ewu s jezika slika na jezik logike.

Nepobitno, kriti~ki metod bilo kojeg usmere-wa ili ànra promi{qa na intelektualan na~inoblik, strukturu, sadrìnu i ideju dela. Generalnogledano, svaki metod u nauci daje odre|ene rezulta-te i eksplikativne metodske mogu}nosti. Suo~ava-we s pesni~kim slikama name}e, osim obrazovawai dubine intelekta, logi~ku misao po nu`di odeve-nu estetskom formom. Stavqawe, me|utim, na~inaizraza u slu`bu kriti~ke misli i sukcesivnog ra-zumevawa konteksta zahteva ja~e vezivawe za ta~-nost izraza negoli za sjaj re~i, vi{e za ~istotu je-zika negoli na~ina na koji se izraàva misao i re-~eni~na harmonija. Hermeneuti~ko ~itawe ne teìopaàjnim i ~ulnim slikama, formi koja uti~e nasadrìnu, ve} obratno: logi~noj formi koja iskqu-~uje estetsku, a koju ipak proìma prirodna i ja-sna primesa. Komunicira se jezikom referencijal-no usmerenim, u slu`bi razumnog i smirenog izno-{ewa fakata, koji gravitira ve}em stepenu izri-~itosti i o~iglednosti.

28

Jezik kwièvne kritike, koja valorizuje i veri-fikuje interne principe i zakone de~je beletri-stike, unekoliko se izdvaja od jezika kritike uop-{te. Pre svega, i ovde je u pitawu pojmovni jezik,a ne slikovit, denotativan, a ne afektivan; jeziku slu`bi predo~avawa, a ne dokazivawa. Kao jeziknauke, usredsre|en je na odnos imenovawa i stvar-nosti; smera strogo odre|enom zna~ewu i plas-ti~nosti izraza.

Logi~no je da kritika o de~jem literarnom tek-stu bude upu}ena direktno detetu kao prirodnomadresatu. Kriti~ka eksplikacija, u kategorijamade~jeg mi{qewa i idioma, zahteva druga~iju strate-giju tuma~ewa i druga~iji vokabular. „Kwièvno-kriti~ki tekst treba da omogu}i deci da sama se-bi pomognu i poznaju svoje potrebe” – ~itamo u kwi-zi koja se iskqu~ivo ti~e kritike de~je literature– treba da bude saop{ten na|enim sredstvima, po-de{enim i pojednostavqenim stilom. Nu`no je, za-celo, uspostavqawe dijaloga s malim ~itaocem (~i-taj: nespremnim da razabere i doìvi zagonetnostdela) kako bi mu se prenela zna~ewa koja delo ima.

Ali to je kritika didakti~ko-metodi~kog, ili,nasuprot woj, iskqu~ivo poetskog karaktera.

Tihomir Petrovi}

CRITICISM OF LITERATURE FOR CHILDREN

Summary

The paper deals with the nature of literary criticism asan objective aesthetical theory and metaspeech, as well aswith the specific aspects of criticism of literature for chil-dren. The criticism of literature for children result fromChildren’s art, it is imbued with it, but its general compo-nents result from the criticism of serious literature.

Key words: criticism, aesthetics, structure, phenomeno-logy, children, literature for children

UDC 821.163.41–93.09

� Voja MARJANOVI]

KRITIKA JENEDEQIVAPogled na kritiku

i kriti~are

srpske kwièvnosti

za decu i mlade

SA@ETAK: U prvom delu rada re~ je o kritici kaostvarala~kom ~inu, koja je nedeqiva kada je re~ o op{toji de~joj kwièvnosti za decu i mlade. Jedina razlika je utome {to kritika de~je literature vodi ra~una o feno-menu recepcije i nije namewena mladom ~itaocu, ve} rodi-teqima, vaspita~ima, studentima i svima koji ovu kritikuvi{e razumeju od de~jeg recipijenta.

Rad prati prve kriti~are srpske de~je kwièvnosti:Milana [evi}a, Ja{u Prodanovi}a, Gvida Tartaqu, VasuStaji}a i Simu Cuci}a, koji su postavili temeqe ove kri-tike, koja je uglavnom bila pozitivisti~ka i impresioni-sti~ka, a pristupala je literaturi za decu i mlade pedago-{ki, prosvetiteqski i dogmatski.

Ogled je fragment iz duè studije, koja }e biti objav-qena kao kwiga pod istim naslovom.

1.

Kritika je oduvek bila, pa i danas je, meritornikatalizator izme|u pisca, kwièvnog dela i ~itao-ca. Nezamislivo je da weno odsustvo od dela budeskrajnuto sa putawe pi{~evog anga`mana i da si-

29

rovu stvarnosnu materiju i duhovnog sveta pretvo-ri u rafinirane oblike umetni~ke misli i re~i.îtalac bi bez kriti~ke misli o delu i piscu bioosiroma{en za istinsku viziju ̀ ivotne slike sve-ta koju mu kritika prezentuje na plasti~an, suge-stivan, realisti~ko-imaginaran i filozofsko-eti-~ki na~in. Pisac i kriti~ar su, prema tome, dvoj-stvo u realizaciji stvarnosne matrice mogu}eg inemogu}eg, a ~italac je subjekt koji i pisca i kri-ti~ara prima optikom strogo subjektivnog prihva-tawa ili neprihvatawa wihovog vi|ewa i tuma~ewaspoqweg sveta.

Po sebi se razume da je kwièvna kritika stva-rala~ki ~in. Ona to jeste ako analizom i sinte-zom, dakle reinterpretacijom umetni~kog dela, po-staje i sama novo delo.

Kreativnu i kwièvnoteorijsku kritiku, presvega, stvara talentovani kriti~ar koji uo~ava ~el-ne elemente jedne kwièvne tvorevine, a to zna~ida odre|uje kreativnost autora koji pi{e delo. Onima mo} da prodre u pi{~ev naum, da asocijativnoi deskriptivno pi{e, a u igri su i drugi ~inioci:pripoveda~ki i narativni nerv, smisao za kompo-zicionu shemu ̀ ivotne materije, opsrevacija liko-va, stil i jezik i laka retori~nost ponu|enih sadr-àja stvarnosti. Takva kritika i kriti~ar uklapa-ju se u osnovne postulate kriti~kog opredeqewa zada ili ne, {to treba da bude ciq kriti~kog prosu-|ivawa.

Bez obzira na sve specifi~nosti kritike kaostvarala~kog ~ina, ona mora da bude moralna iestetska. To podrazumeva radikalna vrednovawaìvota i qudi, temporalne okolnosti (vreme pro-{lo, vreme sada{we, vreme budu}e), dakle ona tre-ba da se zasniva na argumentima, li{enim svih mi-stifikacija, navija~kih strasti, crno-belog sen~e-wa stvarnosti i stvarawa virtuelnog sveta, dalekood mogu}e zbiqe i wene validnosti. Takva kriti-ka, po mi{qewu Alena Rob–Grijea, mora nositi sa

sobom vrednost tradicije koje mogu sluìti kao je-dini kriterijum, a to su dela vitalnih snaga na{iho~eva i dedova, nekad odbacivanih a danas i za bu-du}nost prihva}enih. U saradwi takvih odnosa kri-tike, kriti~ara i ̀ ivota, ostvaruju se vredni krea-tivni poeni, misli Dragan Jeremi}, pa se takva sa-radwa odvija na obostranu korist: ìvot i kriti-~ar i delo i ~italac.

Ako prevazilaèwem starodrevne teze da seumetnost pa i kritika mogu deliti po bilo kakvomstvarala~kom, vremenskom ili poeti~kom kodeksu,danas moèmo re}i da je takvo mi{qewe prevazi-|eno. Kritika je nedeqiva. Ona se primewuje sasvim ar{inima na kwièvno delo bilo da je name-weno odraslom, iskusnom i obrazovanom ~itaocu,ili naivnom i neiskusnom detetu. Svi kriteriju-mi, svi instrumentarijumi ukqu~uju se u vrednova-we umetni~ke tvorevine sa punim pravom i punomodgovorno{}u.

2.

U odnosu na takozvanu infantilnu, perifernuili minornu kwièvnost, kako se nekada lai~kimislilo o literaturi za decu i mlade ~itaoce, izu-zetka nema. Jer, ona je, po mi{qewu uglednog Bje-qinskog, vredna i treba je negovati. Bjeqinski tokaè u decidiranoj izjavi da delo ako je vredno zadecu – vredno je i za odrasle. Ovde moramo, ipak,dodati stav da izme|u de~je i literature za odraslepostoji jedan princip. A on je percepcejski, s obzi-rom na to da predstavqa stoèrni kamen vododel-nice izme|u zrelog i odraslog ~itaoca i onog na-ivnog, tek u formirawu doìvqaja stvarnosti iwenih materijalnih i duhovnih vrednosti.

Kritika kwièvnosti za decu, daqe, nije name-wena de~jem uzrastu. Ona je prevashodno namewenaodraslima: roditeqima, vaspita~ima, u~iteqima,

30

profesorima i kriti~arima, dakle svima koji }emladima, wihovom opcijom mi{qewa i jezika, go-voriti o delu i wegovim vrednostima i nevredno-stima. To zna~i da tuma~ mora obuhvatiti sve ele-mente dela: od sadrìne, preko forme – do poruke,bez koje nijedno umetni~ko delo nema svrhu svogapostojawa.

3.

Ako se sloìmo da srpska literatura za decu imlade ima svoj hronotip, onda je prirodno da wuprati i odgovaraju}i hronotip kriti~ke misli.

Po gruboj klasifikaciji, hronotip kritikeovoga ànra mogu}e je pratiti u tri perioda ilitrenutka wenog razvoja i delovawa. Prvi bi bioza~etni~ki (period do J. J. Zmaja, zatim Zmaj i we-govi sledbenici i epigoni). Drugi bi obuhvatao pe-riod pred po~etak Drugog svetskog rata, zatim me-|uratni period i pojavu evropskih kwièvnih pra-vaca i pokreta (nadrealizam, zenitizam, impresio-nizam, dadaizam). Ovi pravci, a naro~ito nadreali-zam, imali su znatnog uticaja na srpsku de~ju kwi-èvnost (Aleksandar Vu~o), a podr{ku su mu daliugledni kriti~ari toga vremena (Marko Risti},Milan Dedinac, Du{an Mati}). Tre}i period biobi stasawe i razvoj nove, moderne srpske kwièv-nosti, sa pojavom Du{ana Radovi}a, Dragana Lu-ki}a, Qubivoja R{umovi}a, koji posle DesankeMaksimovi}, Branka ]opi}a, Arsena Dikli}a ijo{ nekih me|uratnih i posleratnih pisaca ispu-wavaju miqe de~je kwièvnosti. Dodu{e, uslovnaklasifikacija bi mogla da zabeleì i ~etvrti pe-riod razvoja kritike za mlade, nazvav{i ga post-radovi}evim i postr{umovi}evim, mada takveseriozne i analiti~ke kritike, bar {to se one te-ku}e i novinske ti~e, gotovo da i nema.

4.

Obeleèna prosvetiteqsko-racionalisti~kimtonom od pojave Zaharije Orfelina (1785), prekoLuke Milovanova (1784–1828) i Dositeja Obrado-vi}a (1739–1811), pa zatim rodona~elnog pesnikaJovana Jovanovi}a Zmaja (1833–1904) i posle wega,srpska kwièvna re~ je pratila pisce i dela po vo-kaciji kwièvnog mwenija i pisawa. Sva predanatezi ideolo{ke prosvetne promisli da za decu tre-ba pisati pou~no, a za polzu napretka nacije, kwi-ge koje }e vaspitavati i upu}ivati mlade u dobroa ne zlo kritika je oberu~ke podràvala, pa se ta-ko ustrojavao tip kriti~ara kakvi su Milan [evi},Ja{a Prodanovi}, Vasa Staji}, Ivan Ladik, GvidoTartaqa i Sima Cuci}.

Milan [evi} (1866–1933) jedan je od emisara,utemeqiva~a srpske kritike i periodike predzma-jevskog i zmajevskog perioda. Bio je ugledni pro-svetni i kulturni pregalac, gra|anskog i patrijar-halnog vaspitawa, ~ovek od imena i zvawa. De~jukwièvnost je doìvqavao kao polzu srpske naci-je. Pisao je o woj i ustoli~io budu}eg rodona~elni-ka srpske de~je pesme i pri~e Jovana Jovanovi}aZmaja. Wegova kwiga, ogled De~ja kwièvnost srp-ska (Novi Sad, 1911), bila je podstrek mnogim {kol-skim pregaocima i zaqubqenicima u kwige za mla-de da i oni po|u u avanturu pra}ewa i populari-sawa de~je literature kao zanimqivog kwièvnogànra. Milan [evi} je prevashodno periodi~ar,istori~ar i delimi~no kriti~ar koji pi{u}i osrpskoj de~joj kwièvnostio objektivno ocewujewene rezultate, stavqaju}i akcenat na didakti~kei naravou~iteqne re~i, koje srpski pisci toga vre-mena, na ~elu sa Zmajem, upu}uju mladima. Wegovogled o stawu i tokovima srpske de~je kwièvno-sti wegovog vremena prvi je ozbiqniji rad o karak-teru i kreativnim snagama na{e de~je literature.

31

Danas od tog ogleda uglavnom polazimo kada se vra-}amo fenomenu kriti~ke opservacije pro{losti.

De~jom kwièvno{}u bavio se seriozno i obo-àvani folklorista toga vremena Ja{a Prodano-vi} (1867–1948). On je akcenat svoga rada uglavnomstavqao na folklornu tematiku de~je literatureiz koje izrasta umetni~ka. I Ja{a Prodanovi} jepo profilu periodi~ar, koji u delu za decu i mladeceni moralni ciq, nacionalni duh, istinu i dobro-tu – jednom re~ju, kodeks etike i patrijarhalnostisvoga vremena. Uz Vasu Staji}a, Ivana Ladika, Gvi-da Tartaqu i Simu Cuci}a jedan je od retkih za-qubqenika u de~ju kwigu, koju je cenio po dogmiprosvetiteqstva i didaktici dobra a ne zla me|uqudima u srpskom nacionu.

Vasa Staji} i Ivan Ladik slede Prodanovi}evkoncept vrednovawa de~je kwige. I oni akcenatstavqaju na dogmati~ke poruke kwièvne re~i, za-laù se za princip pedago{kih lekcija, uzdiùpisce koji vaspitavaju mlade` i cene samo onu kwi-èvnu re~ koja obrazuje, vaspitava i okrenuta jenarodu i ote~estvu. Wihov u~inak i doprinos srp-skoj de~joj kwièvnosti toga perioda znatno je ma-wi i uì od uticaja Milana [evi}a i Ja{e Pro-danovi}a.

Pesnik, postzmajevac, ~esto imitator Zmajevepoetike ali plodan i uporan kwièvni posve}enikGvido Tartaqa (1898–1984) napisao je mawu kwi-ìcu posvetiv{i je razmi{qawu i ocewivawu de-~je kwièvnosti (De~ja kwièvnost, 1940). Gvi-do Tartaqa nije kriti~ar po vokaciji. Pisao je~lanke o piscima i kwigama svoga vremena, wegovetekstove moèmo nazvati bele{kama, zapisima iliimpresijama. Sklon popularisawu i prigodnom be-leèwu utisaka o piscima, kwigama i pojavama,Tartaqa nema ve}eg zna~aja u periodici srpskekritike. Wegov zna~aj je u trudoqubivosti da ogla-si pojavu nekog pisca i da odoka kaè uglavnom po-hvalne re~i i preporuke. Pisao je ~esto o pesni-

cima-sabra}i, da bi javnosti skrenuo pa`wu na jo{jednog pisca ili kwigu, odanog deci i de~joj kwizi.

Mnogo dubqe, svestranije i upornije prvom kor-pusu kritike srpske kwièvnosti za decu oduìose Sima Cuci} (1905–1988), koji je objavio dvekwige ~lanaka, bele{ki i kritika: Iz de~je kwi-èvnosti I (1951), Iz de~je kwièvnosti II (1974)i izbor Ogledi iz kwièvnosti za decu (1978),koji je, sa predgovorom, uredio Dragoqub Jekni}.

Prosvetar, misionar nauke i {kolstva, direk-tor gimnazije u Zrewaninu i ideolo{ki poklonikrevolucionara @arka Zrewanina, Sima Cuci} jekwièvni kriti~ar stare {kole, sa konzervativ-nim pristupom de~joj literaturi, piscima i deli-ma. Bio je ta~an i strog, mada ~esto li~an tuma~ iocewiva~ de~je literature. Pripadao je angaòva-noj i socijalnoj kwièvnoj struji. Kwièvnoj umet-nosti prilazio je pedago{ki i pozitivisti~ki, bioje zastupnik stare estetike i normativne etike.Nije se uklapao u savremene kwièvne tokove i dokraja ̀ ivota ostao je kriti~ar realisti~ke orijen-tacije. Wegov kriti~arski stav je bio da svakompiscu ili kwizi treba re}i da ili ne.

Sima Cuci} je pisao o raznovrsnim temama imotivima srpske kwièvnosti iz perioda poslePrvog svetskog rata, me|uratnog i perioda posleDrugog svetskog rata. Najvi{e se interesovao zapoeziju i prozu pisaca koji pi{u kwige sa tezom.Oboàvao je Zmaja i wemu se svestrano predavao.Zmaj mu je bio orijentir za de~ju pesmu romanti-~arskog doba, pa je prihvatao sve arfimativnetekstove o Zmaju kakvi su, na primer, eseji MilanaBogdanovi}a. Pored Zmaja, Cuci} je velikog piscavideo u Branku ]opi}u. Nije se slagao sa likovi-ma u romanima Stevana Bulaji}a; nije bio odu{ev-qen piscima koji neguju bajku, a nije bio sklon nipojavi nau~ne fantastike, koja se po~ela pojavqi-vati kao tema u srpskoj proznoj literaturi posleDrugog svetskog rata (êdo Vukovi}, Voja Cari}).

32

Cuci}evi parametri u kwièvnoj kritici bili sustereotipni. On nije ose}ao vremenske promene udru{tvu, literaturi i novim poetikama pisaca.Nije bio sklon modernim strujawima. Sa ovla{nimocenama pristupao je Aleksandru Vu~u, GrigoruVitezu i Draganu Luki}u. Pomenuti pisci kao damu nisu legli na srce, pa je o wima pisao uzdrà-no, ispoqavaju}i skepsu prema svemu {to je novo imoderno. O Desanki Maksimovi} je pisao afirma-tivno, isti~u}i da je ona dobar i savremen pisackoji uspe{no pi{e (i za decu i za odrasle). Vo-leo je wen spoj sa prirodom, ruralnu naklowenostdetiwsvu iz srpske [umadije, a o Miri Ale~kovi}hvalospevno govori kada pi{e o wenom romanuZbogom velika tajno, predlaù}i joj da se potru-di pa da napi{e jo{ boqi roman za decu.

Sima Cuci} je pisao i o stranim piscima. Di-vio se Majakovskom i ̂ ukovskom. Voleo je kod ovihpesnika to {to decu nacionalno edukuju, {to imrazvijaju nacionalnu svest, {to su na putu socijal-nog i novodo{log dru{tva u svojim sredinama.

Najpouzdaniji i najobjektivniji sud o kriti~aruSimi Cuci}u dao je Dragoqub Jekni}, koji je na-~inio izbor wegovih kritika i ~lanaka iz dve po-menute Cuci}eve kwige. Jekni} zapisuje: „Cuci}evpristup de~joj literaturi je moralisti~ki i im-presionisti~ki.” Wega odu{evqavaju, kaè Jekni},vedrina i realizam; bio je shemati~an i struktu-ralno kli{etirano ograni~en, ali je odlu~no usta-jao protiv {unda i wegova re~ je ~esto o{tricakoja se~e kvaziliterarne tvorevine. Dragoqub Jek-ni} priznaje Simi Cuci}u da je stvorio tip kri-tike, tip prikaza koji podrazumeva krajwu u{tedure~i; on je, nastavqa Jekni}, realisti~ki bio za toda kritika treba da govori da ili ne.

Ova Jekni}eva ocena sasvim je prihvatqiva, ami dodajemo da je kriterijum da ili ne osnova iuslov da kriti~ar kaè pravu ocenu o piscu i delu,bez la`nog hvalospeva, podilaèwa i poltronstva

i kwièvne familijarnosti. Ovaj stav Sime Cuci-}a trebalo je prihvatiti {ezdesetih, sedamdesetihi osamdesetih godina, pa i danas. Sa wim je na{akwièvnost za decu i mlade imala vi{e koristinego {tete, jer bi nadvladao kvalitet nad kvanti-tetom, koji, po Milanu Bogdanovi}u, uvek nanosi{tetu jednoj nacionalnoj literaturi.

Doprinos Sime Cuci}a razvoju kriti~ke misliu srpskoj kwièvnosti za decu i mlade do prvepolovine dvadesetog veka je neosporan. On je kri-ti~ar koji se ne moè zanemariti. ̂ esto citiran,iako „bez vlastite poetike i estetike”, dakle bez„|ubrewa duha nau~nom i esejisti~kom literatu-rom” (D. Mati}), Cuci} je bio i ostao neka vrstakop~e izme|u kwièvnokriti~ke re~i za decu ne-kada i danas. Dakle, pripadao je kriti~arima kojisu bar formalno ozna~ili kraj didaktizma, pedago-{ke poruke, staromodnosti i neelasti~nosti u pro-storima pisawa savremene kwièvne kritike kojavrednuje dela upu}ena mladim ~itaocima.

Voja Marjanovi}

REVIEW IS INDIVISIBLE

Summary

In the first part of this work the author writes about re-view as a creative act, that is indivisible when it’s spokenabout literature in general and the literature for little chil-dren and the elder ones. The only difference is that the re-view of children’s literature takes care of phenomenon ofreception. The author emphasizes that this review is notaimed at the young readers, but at parents, teachers, stu-dents and others who understan it better than young re-ciepients.

In the second part the autor writes about the early cri-tics of Serbian children’s literature: Milan [evi}, Ja{aProdanovi}, Gvido Tartalja and Sima Cuci}. Their contribu-

33

tion is important because they laid foundations of this genrethat, mainly, was positivist and impressionistic and ap-proached children’s literature pedagogically, enlightenedlyand dogmatically.

The paper is a fragment of a longer study, that will bepublished as a book under the same title.

UDC 821.163.41–93.09 Kosti} L.UDC 821.163.41–93.09 Jovanovi}–Zmaj J.

� Predrag JA[OVI]

ODNOSLAZE KOSTI]APREMA ZMAJEVOJPOEZIJI ZA DECU

SA@ETAK: U ovom radu analiziramo deo Kosti}evekwige o Zmaju gde on promi{qa Zmajevu poeziju za decu idaje svoje vi|ewe ovog dela beletristi~kog opusa Jovana Jo-vanovi}a Zmaja. Tako }emo, sa jedne strane, sagledati me-todolo{ke nazore Laze Kosti}a, a sa druge moèmo vide-ti domete wegove aksiolo{ke opservacije Zmajeve poezijeza decu na primeru celovitog „ogleda”/ poglavqa kwige.

KQU^NE REÎ: Laza Kosti}, Jovan Jovanovi} Zmaj,poezija za decu, starmalke.

Ovaj rad je rezultat ponovqenog ~itawa kwigeO Jovanu Jovanovi}u Zmaju (Zmajovi) wegovu peva-wu, mi{qewu i pisawu, i wegovom dobu (1902), kaoi prebirawa po kriti~koj hermeneuti~koj gra|i odelu Laze Kosti}a i Jovana Jovanovi}a Zmaja.

Prilikom istraìva~kog zahvata nametnulo senekoliko problemskih ta~aka. Prvo, primetno jeda su se kriti~ari Lazine i Zmajovine aktuelno-sti uglavnom zadràvali na mogu}nosti dovo|ewaLazine kwige o Zmaju u jedan vankwièvni, skanda-lozni kontekst. Tako imamo, u najmawu ruku, ~udanodnos prema prvoj monografskoj analizi jednog odnajve}ih pesnika srpskog romantizma – Zmajovi,koja, opet, dolazi iz pera jednog od najve}ih pesni-ka srpskog romantizma – Laze Kosti}a.

34

Ostalo je zabeleèno u Brankovom kolu da jene samo napadan govor Laze Kosti}a o Zmaju 1899.godine1, ve} i da je kasnije napadana i wegova kwi-ga o Zmaju, kao i da ne{to kasnije nije izostala nipohvalna ocena sinteze koju je donela ta kwiga.Tim povodom Dragi{a @ivkovi} beleì da je istiMilan Budisavqevi}, urednik Brankovog kola, ko-ji je vodio hajku protiv Kosti}evog govora i kwigeo Zmaju2, kasnije potpisan inicijalnim potpisomU, u jednom trenutku bio o{tar protivnik Kosti-}eve kwige, a u drugom se pohvalno izja{wavao owoj. Naime, u Brankovom kolu, gde je napadao Ko-sti}evu kwigu, ne{to kasnije }e isticati da }e sauspostavqenom vremenskom distancom, u odnosu nadela ovih srpskih velikana, „o Zmaju vredeti samosud Lazin, vredi}e u Zmaja ve~no ba{ ono {to jeLaza u wemu na{ao slavujsko”.3 Ve} ovo govori dasu na postoje}oj srpskoj kwièvnoj sceni postojaliporivi koji su najmawe bili manifestacija kwi-èvnih ube|ewa i naklonosti, ali to ne}e bitipredmet ovog rada.

Drugo, evidentno je da su analiti~ki radovikriti~ara zasnovani na stavovima aksiolo{kihkrajnosti. Te krajnosti su uglavnom zavisile od in-dividualne naklowenosti analiziranom piscu. Po-laritetno prikazivawe ovih pisaca nije razvijanoda se dokaè poeti~ka raznovrsnost epohe, ve} na-protiv, polemika se rukovodila jednom destruktiv-nom tendencijom koja teì dokazivawu superiorno-sti jednog pesnika u odnosu na drugog.

Posmatrano u tom pravcu, smatramo ispravnimstav Mladena Leskovca koji isti~e da je vulgarnopostavqati pitawe ko je ve}i pesnik, Zmaj ili Ko-

sti}4, jer su oni su{tinski druga~iji i kroz ispo-qavawe individualne drugosti dokazali su svojepoetike, snagu svojih kwièvnih nazora.

Ipak, ostra{}enih radova nije malo. Oni su su-bjektivne prirode bilo da hvale, bilo da brane ilinapadaju. U krajwoj instanci, problem nije sadrànu samoj argumentaciji, koliko u egzaltiranoj pone-senosti kojom se prezentuje ta argumentacija. Takvavrsta ponesenosti je, recimo, ona kojom MladenLeskovac isti~e Zmajevo pesni{tvo, pa kaè: „Svina{i kriti~ari (...) su se jednodu{no sloìli uoceni da je Zmajeva poezija za decu ono najboqe {toje stvorio ovaj pisac.”5 Mi danas, kad imamo celo-vitiji uvid u dijahroniju kriti~kih radova o Zmaje-voj poeziji, znamo da nije tako. Dovoqno je navestiBogdana Popovi}a pa videti da se nisu svi kriti-~ari jednodu{no sloìli oko vrednosti Zmajevogpesni{tva za decu.

Sa druge strane, nije ba{ ni da su se svi slo-ìli da je poezija za decu ono najboqe {to je stvo-rio Jovan Jovanovi} Zmaj. Prvo, to je tvrdwa iz-re~ena u eufori~noj ponesenosti opisivanim. Da-kle, nije re~ o neupu}enosti ve} o subjektivnom od-nosu prema sopstvenom stavu. Opet, moèmo da ka-èmo da je ve}ina kriti~ara isticala \uli}e i\uli}e uveoke kao vrhunsko pesni{tvo. I LazaKosti}, na kraju, najlep{e pi{e o Zmaju kad anali-zira \uli}e i \uli}e uveoke. Me|utim, iako i da-nas6 nailazimo na isticawe Zmajevih \uli}a i\uli}a uvelaka u odnosu na wegovu poeziju za de-cu, izgleda da se to ~ini po automatizovanom odno-

35

1 Jovan Vu~kovi}, Proslava Zmajeva u Matici srpskoj,Brankovo kolo, 1899. br. 48; videti i Brankovo kolo br. 50.

2 Dragi{a @ivkovi}, Laza Kosti} o Jovanu Jovanovi}uZmaju, u: Evropski okviri kwièvnosti IV, Prosveta, Beo-grad, 1997, str. 203.

3 U. (Milan Budisavqevi}). Slava Ti, Lazo, i hvala!, Bran-kovo kolo, 1910, br. 49, str. 770.

4 Mladen Leskovac, Jovan Jovanovi} Zmaj, u: Jovan Jovano-vi} Zmaj, Pesme, Matica Srpska, SKZ, Novi Sad, Beograd,1970, str. 33–34.

5 Isto, str. 30.6 Tu se ~ini isticawa vredno da je u okviru Politikine edi-

cije „Biseri srpske kwièvnosti”, kao 12. kwiga publikovanazbirka \uli}a i \uli}a uvelaka. To }e sa jedne strane oprav-dati isticawe ovih Zmajevih zbirki do danas, a sa druge strane}e pokazati odnos aktuelnosti ne samo prema Zmajevoj poezijiza decu, ve} prema poeziji za decu uop{te.

su prema kwièvnoistorijskom i kwièvnokriti-~kom nasle|u. Jovan Qu{tanovi} nalazi da je mo-gu}e utvrditi sasvim druga~iji „modus istori~no-sti kwièvnosti za decu”7, jer „na~in na koji jeZmaj pevao o ‘|uli}ima’ pripada pro{losti – na-~in na koji je pevao za decu jo{ je po mnogim svo-jim odlikama moderan.”8 To zna~i da se od istra-ìva~a, ne samo kwièvnosti za decu ve} teoreti-~ara istorije kwièvnosti uop{te, o~ekuje da sa-gledaju kakav je to specifikum sadràn u diskur-su poezije za decu koji omogu}ava povezivawe ovogkwièvnog podru~ja. Smatramo da su za takvoistraìvawe idealni kwièvnici kao {to su JovanJovanovi} Zmaj, Stanislav Vinaver, Du{an Radovi}i drugi, koji su stvarali kako za decu tako i zaodrasle.

Tre}a problemska ta~ka ti~e se ~iwenice da suse kriti~ari ~esto osvrtali na Kosti}ev kriti~kiodnos prema Zmajevoj poeziji za decu. Me|utim, tiosvrti su uglavnom uop{teni, rekli bismo konsta-tivni. Takvi radovi ne dopu{taju mogu}nost pro-mene stava jer su apriornih tendencija, ali uistinuse ne mogu uzeti kao kona~na datost. Takvih rado-va je dosta, a neki su i novijeg datuma.9 Iz takvihradova gde su Kosti}eve negativne ocene Zmajevogpesni{tva ve{to utkane u tekst kao jedan vid ne-posrednije i sugestibilnije citatnosti, samo se po-tvr|uju prvo naklonost interpretatora a potom iwegov stav, ali izostaje celovita slika kako Ko-

sti}eve kwige o Zmaju, tako i wegovih kriti~kihnazora o poeziji za decu.

Ne zalaze}i u genezu nastanka Kosti}eve kwigeo Zmaju10, jer bi to iza{lo iz okvira predmetaovog rada, pa`wu }emo fokusirati samo na onaj deokwige koji se ti~e Zmajeve poezije za decu. U dru-gom izdawu kwige O Jovanu Jovanovi}u Zmaju (Zma-jovi), koja je {tampana u okviru sabranih dela LazeKosti}a, deo koji je namewen analizi pesama za de-cu obuhvata strane 159–187 ili poglavqa: „‘De~i-je’ pesme – ‘Ded i unuk’. Pesma o Pesmi” i „‘Pesmao Maksimu’ i ‘Diìmo {kole’”.

Nije iskqu~eno da je ovo prvi analiti~ki osvrtna Zmajevu poeziju za decu. Ovaj Kosti}ev ogledunutar kwige o Zmajevoj poeziji za decu zna~ajan jenajmawe iz dva razloga: prvo, pokazuje interesova-we za teorijsko odre|ewe pojma poezije za decu.Gledano sa teorijskog aspekta, primetno je da Ko-sti} od jedne sintagme, koja pokazuje, ali ne odre-|uje jedan deo beletristi~kog stvarala{tva, praviparadigmu koja }e se u srpskoj kwièvnosti i danasdogra|ivati.11 Sa druge strane, zna~ajno je da sepromi{qawe termina bazira neposredno na kwi-èvnom praksisu poezije za decu, i to kod wenognajeminentnijeg predstavnika – Jovana Jovanovi}aZmaja.

Posmatrano iz ugla na{e aktuelnosti, kada po-jam kwièvnosti za decu i mlade teì diferenci-jaciji do osamostaqivawa, Kosti}evo promi{qawepojma moè delovati arhai~no, sa leksi~kog aspek-ta ~ak i nategnuto. Mi danas znamo da se daje pred-nost upotrebi prisvojnih prideva sa nastavkom

36

7 Jovan Qu{tanovi}, Crvenkapa gricka vuka, Dnevnik,Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2004. str. 30.

8 Isto, str. 31.9 Tako u radu Damwana Antonijevi}a, Ni zmajevke ni slavu-

janke, koji je prvi put objavqen u Detiwstvu 1979. godine, adrugi put u kwizi Kritika kwièvnosti za decu (2005), ko-ji ve} prema naslovnom uzna~ewu treba da govori o Kosti}evomodnosu prema Zmajevoj poeziji za decu, u radu od devet strana,a dvadeset pasusa, nailazimo samo na jedan pasus gde se nepo-sredno govori o poeziji za decu. Pasus je zakqu~en re~enicom:„Re~ju, ni Zmaj kao pesnik za decu, {to je najpopularnijastrana Zmajevog pesni{tva, nije najsre}nije pro{ao u Ko-sti}evom tuma~ewu.” (kurziv je Antonijevi}ev).

10 Videti: Dragi{a @ivkovi}, Evrpski okviri srpske kwi-èvnosti IV, Prosveta, Beograd, 1997, str. 205–207.

11 Sima Cuci}, Iz de~ije kwièvnosti, 1951, Novi Sad;Iz de~ije kwièvnosti II, Zrewanin, 1974; Tihomir Petrovi},Dete i kwièvnost, Leskovac, 1991; Kwièvnost za decu– teorija, Sombor, 2005; Cvijetin Ristanovi}, Kwièvne te-me, Bijeqina, 2003; Predrag Ja{ovi}, Transpozicije kwièv-nosti za decu, Kru{evac, 2007; Damwan Antonijevi}, Kriti-ka kwièvnosti za decu, Novi Sad, 2005.

-iji kad im predhodi grupa suglasnika, a oblici sanastavkom -ji kad nema grupe suglasnika, kao u re-~ima de~ji, ma~ji, pasji, bo`ji, itd. Ovakvo stawegovori da je Kosti} prakti~no bio predhodnica sa-vremenom pravopisu, ali da nije uvek najsre}nijeformulisao svoja pravopisna gledi{ta.12 I u teo-rijskom promi{qawu korpusa kwièvnosti za de-cu on predstavqa prvinu. Zato je nezaobilazan udijahronijskom nizu prou~avawa teorije i kritikekwièvnosti za decu. Recimo i da, koliko wegovponu|eni prisvojni pridev de~in deluje arhai~nodanas, toliko je od zna~aja da je ponu|ena konstruk-cija list za decu danas op{teprihva}ena u srp-skoj kwièvnosti.

Za pesmu Ded i unuk Kosti} smatra „da ima ra-zloga {to je omiqena, jer je u veoma ugodnom ob-liku vaspitna.”13 Dakle, Kosti} je, op{te uzev,prihvatao vaspitni moment u poeziji za decu, alimu je smetalo {to je sama pesma „suvi{e pametna”,pa isti~e: „...meni je ugodniji i lep{i i najneznat-niji |uli}, i najble|i uvelak, nego ova smi{qenapoezija.”14 Kosti} smatra da je sve u ovoj pesmi ra-zmi{qawe, smi{qeno i promi{qeno stvarawe bezemocija.

Emotivne naboje koji su sadràni u dedinoj su-zi, celivawu gusala i uzvi{enom savetu unuku Ko-sti} tuma~i kao pozitivista koji nagiwe raciona-listi~kom poimawu stvari. Imaju}i u vidu da je di-jalekti~ar i zastupnik ideje o borbi suprotno-sti15, kao i ~iwenice da je autor rada OdgovorSvetozaru Markovi}u na wegov ~lanak „Realnostu poeziji” (1870), gde se isti~e kao duhovni i este-ti~ki antipod Svetozaru Markovi}u, moèmo pri-metiti da wegovo materijalisti~ko-realisti~ko

tuma~ewe Zmajeve poezije deluje nekoherentno u od-nosu na wegovu teoriju ukr{taja. Prema woj umet-nost, a pre svih poezija, predstavqa plodan ukr{tajzanosa i razuma, simetriju i harmoni~an sklad in-ventivne ma{te i realne istine. Ovakvu nedosled-nost Kosti} je pokazao i prilikom analize pesmeTiho no}i. Takvih nedoslednosti nalazimo dostau kwizi o Zmaju, naro~ito kad je Kosti} dokazivaoneostvarenost pesama koje je odredio kao zma-jevske.16

U odnosu na tuma~ewe pesme Ded i unuk, sa ko-jim je mogu}e sporiti se (ne sa ocenom pesme, ve}sa na~inom na koji je ocena izre~ena), moèmo kon-statovati da Kosti} pored uo~ene „smi{qene re-fleksivnosti” registruje i momenat koji ne odgo-vara prirodi i uzrastu deteta. Zato za to sra~una-to delovawe na recepciju, koje Kosti} naziva „po-zori{ni efekat”17, nalazi da bi bilo efektnije„da je deda poqubio gusle, a dete (...) da je na tosamo zaiskalo da i ono poqubi. To bi dedi bioznak da je dete osetilo za{to je on poqubio javo-rovu pratilicu srpske slave i muke, iako jo{ sa-svim ne razume, pa bi se tek tada od radosti zapla-kao. I to bi bile prave, verovne suze, verovnije odonih.”18

Zmajeve pesme za decu Kosti} ne ubraja ni u sla-vujanke ni u zmajevke, ve} su one starmalke. To nepredstavqa mewawe „bipolarne kategorizacije”19, kao{to neki misle, jer se u poetiku Zmajevog pesni{tvane uvodi tre}i element – starmalke, ve} je re~ opojavnoj varijanti u okviru zmajevki. To }e re}i da

37

12 Uporedi: Laza Kosti}, O Zmaju, Novi Sad, 1989, str. 160i Pravopis srpskog jezika, Novi Sad, 2002, str. 143.

13 Laza Kosti}, O Zmaju, Novi Sad, 1998, str. 161.14 Isto.15 Du{an Nedeqkovi}, Srpski dijalekti~ki pankalizam u

XIX veku, u: Laza Kosti}, Beograd, 1960, str. 219–231.

16 Damwan Antonijevi}, nav. delo, str. 20.17 To pokazuje da je Kosti} pesmu doìvqavao vrlo kom-

pleksno. On je verovao da, pored harmonije ukr{taja emotivnogi racionalnog, pesma deluje i eufonijom i ritmom, ali na jedanvizibilni na~in, kakvim se deluje na sceni dramskim prikazom.Zato pun efekat pesme Kosti} odre|uje kao „pozori{ni efe-kat”, dakle kao trodimenzionalno delovawe na sva ~ula.

18 Laza Kosti}, nav. delo, str. 162.19 Damwan Antonijevi}, nav. delo, str. 26.

je bipolarna kategorizacija Zmajeve poezije, kojaje zasnovana na Kosti}evoj teoriji ukr{taja, osta-la da ocrta krajnosti Zmajevog pesni~kog izraza.

Pesme koje je Kosti} odredio kao starmalkeniti produbquju ovu bipolarnu kategorizaciju, ni-ti omogu}avaju sredi{wu, spojnu ta~ku bipolarneteorije ukr{taja, to je smo podvrsta zmajevskih pe-sama. Kosti} smatra da se one „su~eqavaju sa zma-jevkama, sa ‘de~ijim’ i sa {aqivim pesmama, a pogde{to i zahvataju u te oblasti.”20 U imenovawupesama za decu i o deci sadràna je i wihova kva-lifikativna odrednica, ali u odnosu na recepcijui u odnosu na autora. Pesme su odre|ene kao star-malke jer Kosti} smatra da one nisu prilago|enedetiwem uzrastu, ni po na~inu kako u wima detegovori, ni prema na~inu kako se detetu govori. Za-to se sti~e utisak da ta smi{qena refleksivnostdolazi od strane nekog starmalog deteta, ili dete-ta kojem su pripisane takve osobine.

Dakle, Kosti} nije mogu}nost ukr{taja video uZmajevoj de~ijoj poeziji, koju odre|uje kao star-malke, jer nisu „ni jedno ni drugo”21 (ni slavujankeni zmajevke), on mogu}nost ukr{taja vidi u prepli-tawu slavujskog i zmajevskog, s tim {to je uvek sla-vujsko isticao nad vredno{}u zmajevskog. Prematome, starmalke kao varijanta zmajevske pesme ni-su nikako u~estvovale u bipolarnoj teoriji ukr-{taja, jer po svojoj prirodi to nisu ni mogle, bu-du}i da u Kosti}evom konceptu nisu predstavqalejedan od dva glavna toka pesni~kog izraza JovanaJovanovi}a Zmaja.

Pored toga {to Kosti} uzima pesmu Ded i unukkao primer starmalke, uzima i ~uvenu Zmajevu pe-smu Diìmo {kole. Kosti} dokazuje da je ova pe-sma u esteti~koj sferi ostala neostvarena, jer je udubokoj diskrepanciji sa logikom i poznavawem de-tiwe prirode. Naime, on smatra da nijedno dete ne-

}e nikad moliti da se diù {kole, jer je to suprot-no wegovoj prirodi. Kaè: „Pravoj, zdravoj decinije stalo do {kole. Ona ne}e nikoga moliti dadiè {kole, bar to ne}e ~initi bez nagovora i su-gestije, ne}e to ~ini posebice. Ono dete {to ona-ko prekliwe svog babu kao ono tvoje, to nije pra-vo i zdravo dete kako ga je bog stvorio, to je nekistarmali, to je dete, ne tvoje pesni~ke ma{te, jerto se nikad ne odvaja od onoga {to je Bog stvorio,nego dete tvoje pedago{ke refleksije, to je detekakvo ti misli{ da bi trebalo da bude.”22

Ta~no je da je ovakva argumentacija utemeqenana ~istoj racionalizaciji poetskog sadràja. To,implicite, vodi do zakqu~ka da je mogu}e druga~ijeposmatrati ovu pesmu, gde bi se, recimo, eufori~naponesenost pesnika pravdala potrebom aktuelnogtrenutka. To bi bilo donekle blaè izre~eno ak-siolo{ko mi{qewe, ali sama ocena ne bi bilapromewena. Ovakvim stavom Kosti} ne samo da jepokazao da poznaje detiwu psihologiju, {to se, sva-kako, ne odri~e ni Zmaju, ve} je motivski antici-pirao prozne sadràje za decu u budu}nosti, kao{to su dela Orlovi rano lete, Hajduci, Auto-biografija i mnoga druga, gde je {kola uzeta kaotematski suprotstavqena su{tina prirodi deteta.Zanimqivo je da sistemom isticawa te suprotstav-qenosti izme|u {kole i deteta dete dobija na de-skriptivnom planu unutar predstavqenog sveta ipokazuje se u puno}i svoje kompleksne su{tine.

Uvi|aju}i da wegova kruta diferencijacija Zma-jeve poetike na slavujsku i zmajevsku pesmu onemo-gu}ava uspostavqawe univerzalnog kosmi~kog prin-cipa ukr{taja, Kosti} uvodi mogu}nost ukr{tawa,preplitawa slavujskog i zmajevskog, kako bi seZmajeva poezija potvrdila kao ukr{taj pesni~kogzanosa i razumskog stvarawa. Zato Kosti} na neko-liko mesta relativizuje svoj stav23 isti~u}i da u

38

20 Laza Kosti}, nav. delo, str. 164.21 Isto, str. 164.

22 Isto, str. 181.23 Dragi{a @ivkovi}, nav. delo, str. 215.

nekim slavujankama ~ujemo i zmaja, a u nekim zma-jevkama ~ujemo prigu{enog slavuja (pesma Vidov-dan). Tako je, prema wegovom mi{qewu, pesma \ur-|evdan „po zamisli prava slavujanka, ali po obradije me{ovita, ima ne{to i zmajeva masla.”24 Na dru-gom mestu, povodom pesme Obraz ja~i od srca, Ko-sti} zakqu~uje ovako: „To je, rekao bih, jedna lepasnohvatica {to ju je slavuj ispevao qutito, kaozmajevim srcem. Kamo sre}e da je slavujeva dru`basa zmajem navek urodila takovim plodom!”25

Postoji mi{qewe i da je Laza Kosti} napraviovrlo uspelu parodiju na LVII \uli} (Ala j’ lepovaj svet)26. Me|utim, ~ini se da Lazi nije biociq da pravi parodiju, niti ju je napravio, jer po-sle isticawa da ne veruje u nehoti~no odvijawestvari i posle navedenog LVII \uli}a, konstatu-je: „Zar to nije da zaboravi{ na sve filozofe i –zmajeve ovoga sveta, kao {to ni pesnik u tom ~asujama~no nije mislio ni na kakova zmaja, nego samona svoj simvol, na slavuja, a jo{ mawe je mogao mi-sliti na [openhauera, koji bi taj cik mladog pe-sni~kog optimizma odmah preveo u svoj pesimizam,otprilike ovako: Ala je bled / Ovaj svet, – / Slaboìto, / Silna snet; – / Ovde selo, / Onde grad, /Gde je ~ovek / Svud je smrad / ............. / Gavran grak-}e / Ne zna ‘di, / Vrag se smeje / Hi–hi–hi!”27

Na osnovu ove eksplikacije moèmo zakqu~itida je Laza ne smo duhovito, ve} i pesni~ki veomave{to pokazao da se na platformi ostvarene pesme,wene vesele ritmi~nosti i re~i ispevanih u slavuìvota moè napravi ritmi~ki identi~na, ali pozna~ewu sasvim druga~ija pesma. Ona podse}a napredhodnu, ali je weno nali~je, jer je zasnovana nasasvim druga~ijem filozofskom konceptu, kakav je

[openhauerov, koji je svojom pesimisti~kom pro-jekcijom ìvota pre odricawe no pohvala ìvotu.

Rukovode}i se citiranim izlagawem moèmo vi-deti da Kosti} smatra da pesnik ima preimu}stvonad filozofom, kao mudriji i kao ~ovek celishod-nijeg mi{qewa i stava. Izvedenoj komparaciji, ko-ja predhodi i ishodi iz ovog izlagawa, od Getea,preko [openhauera i Horacija, nije ciq samo iz-dizawe pesnika nad filozofom, ve} to da pokaèkoliko Zmaj odudara po svojoj „slavujskoj milini”kako od [openhauera, tako i od Zmaja, koji je pokonceptu, prema Kosti}evom ube|ewu, identi~an[openhauerovoj filozofiji.

Generalno uzev{i, Kosti} nema visoko mi{qe-we o Zmajevoj poeziji za decu. On smatra da je„ve}inu tih pesmica, gotovo sve mogao napisati makakav ‘stihotvorac’.”28 On je smatrao da nijedna odispevanih pesama za decu nije ni prineti ma kojem\uli}u ili \uli}u uveoku29, jer u wima, premaKosti}evom ube|ewu, ima vrlo malo originalnog.Tim povodom kaè: „U odeqku X De~ije pesme imasvega 58 pesama. Od tih samo ~etrnaest je ispevaona{ slavqenik, a ove ostale, wih 44, slovom ~etr-deset i ~etiri, preveo je ili prepevao ‘po tu|oj za-misli’ ili k slici’, opet ne svojoj, a to je ponaj-vi{e mehani~ki posao, to nije zadatak za pesnika,nego za obi~nog stihotvorca.”30

Zmajeve autorske pesme Kosti} navodi poimeni-ce.31 Kao posebno lepu pesmu, ~ija je „misao od ve-like, nesagledive dubqine”32, isti~e pesmu Koje jeboqe?.

39

24 Citat preuzet iz: Dragi{a @ivkovi}, Evropski okvirisrpske kwièvnosti IV, Prosveta, Beograd, 1997, str. 215.

25 Laza Kosti}, nav. delo, str. 457.26 Damwan Antonijevi}, nav. delo, str. 24.27 Laza Kosti}, nav. delo, str. 54.

28 Isto, str. 164.29 Isto, str. 165.30 Isto, str. 168.31 To su: Mali Jova, Vetar, Stra{qivac, îgra i deca,

Pozdrav deci, Borba bra}e na{e, Materina maza, Ko je gospo-dar, Ciganka, \a~e poletar~e, Joja i guska, Pamtite deco!,Ded i unuk i Koje je boqe?.

32 Laza Kosti}, nav. delo, str. 169.

Ova pesma je idealan primer na kojem je mogu}evideti da je Kosti} birao pesme za analizu koje }eodgovarati unapred odre|enoj metodologiji – teo-riji ukr{taja. Tako se sti~e utisak da se pesmaprilago|avala metodi. Pesmu Kosti} koristi radidokaza ispravnosti metode. To }e re}i da se pesmaprilago|ava metodi, a ne metoda pesmi. Svuda gdeje metodom potvr|ena teorija ukr{taja nailazimoili na pesmu vanredne vrednosti, prema Kosti}evojinterpretaciji, a takvih je malo, ili na pesmu ko-ja nije uspela, bilo zbog toga {to nije ra|ena pre-ma logici realnog, objektivnog sveta, bilo zbog to-ga {to nije originalna, {to je uostalom, zamerioi ovoj pesmi. Naime, prona{ao je da posledwi sti-hovi pesme Koje je boqe? nisu originalni i da nepripadaju Zmaju, ~ak ni kao prepev. Identi~ne sti-hove Kosti} je prona{ao kod Alfonsa Kara. Ipak,Kosti} nalazi da Zmaj verovatno nikad nije „nivideo tih stihova. Al’ ta se misao toliko motalapo kwièvnom svetu, da je morala do}i do Zmajove.Meni se tako ~inila poznato da bih rekao da jemnogo starija i od samog Kara.”33

Ovaj navod pokazuje, sa jedne strane, da je Kosti-}ev odnos prema kwièvnoj tradiciji aktivan, a sadruge strane dokazuje da kwièvnu tradiciju do-ìvqava kao ̀ ivi organizam, koji se razvija u sva-kom segmentu svog postojawa, ali prema vrlo upro-{}enom principu razumevawa kwièvnih uticaja,koji se svodi na prosto primawe uticaja malihkwièvnosti od ve}ih i znamenitijih. Kosti} ni-je mogao sagledati i obrnuti proces, jer je to, nakraju, tekovina savremenih komparativnih kwièv-nih izu~avawa. To }e kod nas tek, kao mogu}nost, do-kazati Zoran Kostantinovi}. On je pokazao da seprostirawe kwièvnih uticaja vr{i u oba smera,kako od razvijenih ka nerazvijenim kulturama ({toje prirodan sled), tako i od nerazvijenih ka razvije-nim kwièvnostima, {to predstavqa drugi stepen

uticaja u op{tem procesu razvoja kwièvnosti.34

Isticawa je vredan i stav Dioniza \uri{ina, kojiupozorava da prilikom komparativnih izu~avawa netreba uo~avati samo sli~nosti, kako bi se dokazaouticaj, ve} je neophodno pokazati i razlike kako bise data kwièvna pojava objasnila u celini.35

Zna~ajno je ista}i i pismo Milovana Danojli}aupu}eno Tihomiru Petrovi}u, gde Danojli} isti~e„da bi trebalo obratiti posebnu pa`wu Zmajevimposrbicama u de~ijoj poeziji. To jesu originalnepesme, a ipak su odsvirane pema tu|im partitura-ma. Zato bi trebalo znati nema~ku i ma|arsku poe-ziju onog vremena i te jezike. „Ne verujem“ – kaèDanojli} – „da su ^vorak i O mi{u danas ìvepesme u nema~kom, koliko su ìve u srpskom.”36

Dakle, da bismo ocenili Zmajeve posrbice, pre-vode, prepeve, pesme ra|ene prema slici ili slika-ma i pesme ra|ene prema stihovima drugih pesamaili celih pesama, neophodno je znati izvore, a tekpotom pristupiti komparativnom sagledavawu tihpesama. U tom smislu, Kosti}evo prosto odricawesvake vrednosti ovim pesmama je, najblaè re~eno,ishitreno i ne moè se uzeti kao prihvatqivo.

Na kraju svog ogleda o Zmajevoj poeziji za decuKosti} se razra~unava i sa Zmajevom posebno hva-qenom Pesmom o pesmi. On nalazi da je ova pesmamogla biti Srbima ono {to je Nemcima [ilero-va pesma Zvono. Me|utim, i ovde Kosti} nalazi daova pesma ne moè u}i u vrh srpskog pesni{tva jerje ra|ena prema slici, pa prema tome nije origi-nalna. Smatramo da i ovde Kosti} prenagquje, jerse rukovodi dosta uskogrudim ube|ewem da svakapesma koja je ra|ena prema ne~emu, bilo da je zapredloàk kori{}ena slika, bilo pesma, obavezno

40

33 Isto, str. 172.

34 Zoran Konstantinovi}, Komparativno vi|ewe srpskekwièvnosti, Novi Sad, 1993.

35 Dioniz \uri{in, [ta je svetska kwièvnost?, prev.Miroslav Dudok, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1997.

36 Odjek re~i, priredio Du{an A. Jani}, Leskovac, 2007,str. 74.

nije original. Kao da Kosti} namerno nije hteo ma-kar da poku{a da u ovakvim zahvatima vidi i odre-di Zmaja kao svestrano obave{tenog intelektual-ca i kao umetnika koji je nagiwao multimedijal-nom ispoqavawu kreativnih naboja svoje umetni~keprirode. Na kraju, sam Kosti} je znao da je Zmaj iz-vrstan crta~. U toj qubavi prema vizuelnim ume-tnostima mogao je videti Zmajevu te`wu da slikare~ima, a da vizuelne slike i reprodukcije na ko-je je nailazio koristi kao inicijalnu kapislu, po-~etni stvarala~ki impuls da ono {to je vizuelnopredstavqeno i potvr|eno preto~i u novi umetni-~ki izraz i diskurs.

Za dijahronijsko izu~avawe kwièvnosti za de-cu od zna~aja su i zamerke koje je Kosti} uputioSrpskoj kwièvnoj zadruzi i Odboru koji se anga-òvao oko prire|ivawa i {tampawa Pevanije. Srp-skoj kwièvnoj zadruzi Kosti} je zamerio {to jeuredni{tvo iz prire|enih Zmajevih pesama za decu(De~je pesme) izostavilo Pesmu o pesmi. Zamerai Odboru Matice srpske, koji nije u Pevaniji ovupesmu prikqu~io delu gde su publikovane Zmajevepesme za decu, jer je Zmaj u Nevenu od 1881. u pri-logu uz pesmu naglasio da ovu pesmu namewuje deci(„Uliva je deci u du{u ~ika Jova”).37

Pored Kosti}evog protivqewa ovim interven-cijama, za nas je ovom prilikom od zna~aja razlogkojim se rukovodilo uredni{tvo Srpske kwièvnezadruge. Oni, prema Kosti}evom navodu, nisu ovupesmu prikqu~ili svom izboru, jer nije bila za„malu decu” kojoj je wena kwiga bila namewena.Ovo se ~ini zna~ajnim jer ve} predstavqa institu-cionalnu diferencijaciju beletristi~kog izrazaza decu na onaj koji je namewen mla|em i starijemuzrastu. To je sigurno Zmajeva zasluga, ali govorii o zrelosti izdava~ke delatnosti i institucio-nalnoj svesti kada je re~ o ovom segmentu beletri-sti~kog stvarala{tva.

Kosti}eva ocena onoga o ~emu je pisao su{tin-ski je objektivna, ali je ~esto vrlo grubo izre~ena.Opet, ne treba smetnuti sa uma da Zmaj ni{ta bo-qe nije pro{ao ni u analiti~kim opservacijamaBogdana Popovi}a i Jovana Skerli}a, koji su zaono vreme predstavqali vrh u esteti~ko-kriti~kompromi{qawu beletristi~kog korpusa. Ipak, delu-je ~udno da Kosti} i pored sve erudicije i infor-macija kojima je nesumwivo raspolagao nije sve-stranije pri{ao ovom delu Zmajevog pesni~kogstvarala{tva. Kosti} nije mogao da sagleda zna~ajprvine Zmajevog anagaòvawa na stvarawu i negova-wu ne samo kwièvnosti za decu, ve} i de~ijegstvarala{tva; on nije me|u |uli}ima, koje izdièna rang svetskog pesni{tva, stavqaju}i ih u isturavan sa Geteovim pesmama, mogao da prona|e makarjedan koji bi odgovarao i deci, kao {to su |uli}iAla j’ lep, Mati sinu kod kolevke, itd., Takve pe-sme nije na{ao ni me|u rodoqubivim i refleksiv-nim pesmama kao {to su pesme Tri hajduka i Sve-tli grobovi, koje i danas igraju veliku ulogu priformirawu svesti dece {kolskog uzrasta o domo-vini, zna~aju i zna~ewu nacionalnog ose}aja pri-padnosti. Nije uo~io fenomen pesme Tijo no}i,koja, iako ju je autor namenio deci, postaje i do da-nas ostaje himna zaqubqenih. Ne samo da je biogluv i bezose}ajan za ovaj fenomen, ve} je ovu pe-smu ocenio kao neostvarenu umetninu.38

Na osnovu izloènog moè se zakqu~iti da, ipored toga {to je Kosti} imao voqu da obradi iZmajevu poeziju za decu u svojoj ~uvenoj kwizi oZmaju, on je to u~inio uzgred, bez pravog ose}aja zazna~aj i zna~ewe ovog dela pesni~kog stvarala{tvaJovana Jovanovi}a Zmaja. Opet, ako imamo u viduda je ovo jedan od prvih, ako ne i prvi analiti~kiosvrt na Zmajevu poeziju za decu i ako znamo da do-lazi iz pera jednog pesnika a ne kriti~ara, ~inise daleko mawim propustom no {to je to propust

41

37 Laza Kosti}, nav. delo, str. 187. 38 Isto, str. 96–97.

koji }e Bogdan Popovi} napraviti dve godine ka-snije ~lankom Jovan Jovanovi} Zmaj koji je objaviou Srpskom kwièvnom glasniku, u to vreme je-dnom od najzna~ajnih kwièvnih glasila u Srbiji.

Literatura

1. Laza Kosti}, O Zmaju, Novi Sad, 1989.2. Zoran Mi{i}, Laza Kosti}, u: Laza Kosti},

Beograd, 1960, str. 353–364.3. Dragi{a @ivkovi}, Evropski okviri srpske

kwièvnosti IV, Beogad, 1997.4. Du{an Nedeqkovi}, Srpski dijalekti~ki pan-

kalizam u: Laza Kosti}, Beograd, 1960, str.219–241.

5. \or|ija Vukovi}, Sporna kwiga, u: Kwièvnodelo Laze Kosti}a, Beograd, 1982, str. 89–124.

6. Milan Ka{anin, Sudbine i qudi, Beograd, 1968.7. Radomir Konstantinovi}, Bi}e i jezik IV, Beo-

grad, 1983.8. Anica Savi} Rebac, Laza Kosti} kao tuma~

poezije Zmajeve, Srpski kwièvni glasnik, kw.XXVIII, 1929, str. 210–214.

9. Ivanka Udovi~ki, Laza Kosti} – prvi velikikriti~ar i afirmator Jovana Jovanovi}a Zma-ja, Zbornik Matice srpske za kwièvnost ijezik, kw. XXVI, sv. 3, 1983, str. 401–426.

10. Slobodan Jovanovi}, Laza Kosti} o Jovanu Jo-vanovi}u Zmaju, Brankovo kolo, 1903, br. 20.

11. Damwan Antonijevi}, Kritika kwièvnostiza decu, Novi Sad, 2005.

12. Jovan Qu{tanovi}, Crvenkapa gricka vuka,Novi Sad, 2004.

13. Mladen Leskovac, Jovan Jovanovi} Zmaj, u: Jo-van Jovanovi} Zmaj, Pesme, Novi Sad, Beograd,1970, str. 7–41.

14. @ivomir Mladenovi}, Jovan Jovanovi} Zmaj, Le-topis Matice srpske, kw. 338, 1993. str. 177–192.

15. Vasilije Radiki}, ̂ itanka nara{taja, Beograd,1989.

16. [Milan Budisavqevi}], Slava Ti, Lazo, i hvala,Brankovo kolo, 1910, br. 49, str. 769–770.

17. Pavle Popovi}, Jovan Jovanovi} Zmaj i wegovi\uli}i, u: Jovan Jovanovi} Zmaj, \uli}i. \uli-}i uveoci, Beograd, 2005, str. 5–42.

18. Predrag Palavestra, O Lazi Kosti}u kao kri-ti~aru, u: Laza Kosti}, O kwièvnosti – me-moari, Novi Sad, 1991, str. 7–16.

19. Jovan Skerli}, Istorija nove srpske kwièv-nosti, Beograd, 1953.

20. Dragoqub Jekni}, Srpska kwièvnost za decu,istorijski pregled, kw. 1, Beograd, 1998.

21. Tihomir Petrovi}, Istorija kwièvnosti zadecu, Vrawe, 2001.

Predrag Ja{ovi}

LAZA KOSTI]’S RELATION TOZMAJ’S POETRY FOR CHILDREN

Summary

The autor analyses the part of Laza Kosti}’s book onZmaj in which he pondered over Zmaj poetry for childrenand presented his opinion of this part of Zmaj’s literaryopus. On the one hand, we could consider methodologicalstandpoints of Laza Kosti}, and, on the other, we could seethe reach of his axiological opservation of Zmaj’s poetryfor children on the example of a whole „experiment“/chap-ter of the book.

Key words: Laza Kosti}, Jovan Jovanovi} Zmaj, poetryfor children, „precocious“ poems

42

UDC 821.163.41–93.09 Prodanovi} J.

� Medisa KOLAKOVI]

KWI@EVNOSTZA DECU U VI\EWUJA[EM. PRODANOVI]A

SA@ETAK: Rad se bavi odnosom istaknutog kultur-nog, kwièvnog i politi~kog pregaoca Ja{e M. Prodano-vi}a prema kwièvnosti za decu: wenoj funkciji, estet-skim i vaspitnim kvalitetima. Razmatraju se Prodanovi-}evi najzna~ajniji tekstovi iz ove oblasti u kontekstuvremena u kome su nastali i iz kwièvnoistorijske per-spektive. Pokazuje se da je Ja{a Prodanovi} imao zna~ajnuulogu u ustanovqivawu autonomije kwièvnosti za decu iu oblikovawu wene kritike kao zasebne discipline.

I

Ove godine navr{ilo se 60 godina od smrti Ja-{e M. Prodanovi}a, ~ija je li~nost imala jednu odva`nijih uloga u Srbiji, po~etkom 20. veka. Mini-star prosvete, akademik, politi~ar, narodni posla-nik, profesor, kwièvnik, kwièvni kriti~ar,recenzent uxbenika, urednik vi{e kwièvnih ~a-sopisa, ~etrdeset godina bavio se i de~jom litera-turom.

Ro|en 1867. godine, Prodanovi} je imao tu sre}uda, u svojim najboqim godinama, bude svedok uzle-ta srpske kwièvne kritike, po~etka novih kwi-èvnih, politi~kih i kulturnih razdobqa i prava-ca. Moèmo re}i, koriste}i re~i D. Vito{evi}a,da je Prodanovi} jedan od onih mawe istaknutih

ali zaslu`nih i nepravedno zaboravqenih „saput-nika“ Bogdana Popovi}a, Jovana Skerli}a, BrankaLazarevi}a i Isidore Sekuli}. Uz Prodanovi}a,uglavnom su to bili kwièvni kriti~ari okupqenioko Srpskog kwièvnog glasnika, u razdobqu kojeje vrlo sloèno i bogato, a vrlo malo istraèno.1

Analiziraju}i op{te stavove ovog kriti~arskogkruga Vito{evi} napomiwe da je Prodanovi} izme-|u dve struje, estetizma (koji oli~ava B. Popovi})i utilitarizma (kojem nagiwe J. Skerli}), bliìovoj drugoj. Ipak, do izricawa generalnih sudovavezanih za ovu vrstu kriti~kog rada Ja{e Prodano-vi}a neophodno je osvrnuti se na same tekstove iautorove stavove koji su ponekad neposredno izneti,a ponekad rasuti i utkani u neke druge tekstove.

U ciqu sagledavawa kompletnijeg i kontinuira-nog kriti~kog rada Ja{e Prodanovi}a na poqu de~jeliterature neophodno je krenuti od prvih tekstovaiz 1898. i 1899. godine. Iako ovi tekstovi ne spada-ju u Prodanovi}eve citiranije tekstove, u wima senaziru na~ela kojih se, kako }e se pokazati, Proda-novi} drào do kraja svog kriti~arskog rada.2

U pedago{ko-kwièvnom listu U~iteq za1899. godinu Prodanovi} u tri nastavka iznosi svo-ja zapaàwa o de~joj lektiri3. U tom osvrtu, me|u-tim, on komentari{e i trenutnu situaciju u kwi-èvnosti. Nimalo zadovoqan zate~enim stawem,Prodanovi} navodi nedostatke dve struje stvarala-

43

1 Kritika u Skerli}evo doba, priredio D. Vito{evi}, Ma-tica srpska – Institut za kwièvnost i umetnost, Novi Sad–Beograd, 1975, str. 7.

2 Obrada teme Kwièvnost za decu u vi|ewu Ja{e M. Pro-danovi}a zami{qena je kao svojevrsna trilogija. Prvi deo ~ineradovi u kojima Prodanovi} uop{teno raspravqa o kwièvno-sti za decu, drugi }e se baviti kritikom pojedina~nih dela, dok}e tre}i deo biti baziran na sagledavawu Prodanovi}evog pri-re|iva~kog rada, prvenstveno ~itanki za niè razrede sredwih{kola od 1928. do 1934. godine.

3 J. Prodanovi}, De~ja lektira, U~iteq: pedago{ko-kwi-èvni list, sv. 4, god. XIX, Beograd, 1899, str. 177–187; sv. 5,str. 257–266; sv. 6, str. 337–350.

ca – starih i mladih. Starima zamera da gube sve-ìnu ideja, jasno}u i lepotu izraza, da su preop-{irni, da im „razmi{qawe postaje neka vrsta ra-strojenosti. Ose}a se da stara~ka iznemoglost lo-mi vedrinu duha, i da kwièvne proizvode zadahwu-je nekom vrstom paralize“. Iz takvog {tiva ~ita-lac, po re~ima Prodanovi}a, izlazi umoran i na-kon velikog posla – mala je dobit. Nasuprot stari-jim, mladi pisci nemaju snagu a ni vremena da bistekli jak autoritet, dok osredwi pisci, ~iji tale-nat samo povremeno bqesne, vr{e ulogu prvokla-snih pisaca. Nakon ovog kratkog osvrta, Prodano-vi} gorko zakqu~uje:

„Tako je, u nejednakoj meri, na svim poqima.Ipak, ima jedna vrsta kwièvnosti u kojoj smo pre-|e bili siroma{ni, a danas smo ve} ubogi. To jede~ja kwièvnost“.

Vreme od pre dvadesetak godina, kaè autor, nu-dilo je mawe kwiga za decu, ali boqeg kvaliteta,a danas u mno{tvu kwiga deca ostaju bez dobre lek-tire. îwenicu da su pisci kwièvnosti za decumalobrojni i u drugim nacionalnim kwièvnosti-ma Prodanovi} nalazi u specifi~nosti „posla“ ipotrebi da misao upu}ena de~jem ~itaocu mora dapro|e kroz dva „destilatora”: qubav prema deci iduboku proniknutost u de~ju du{u. Uz sve to, doda-je, treba „vladati perom“, i paziti da „ton ne pre-|e doma{aj de~jeg shvatawa”. Stoga je jasan razlogmalom broju originalnih stvaralaca kwièvnostiza decu u na{oj kwièvnosti i Prodanovi} tuisti~e pojave Zmaja, îka Steve i donekle Nena-dovi}a. Ipak, mnogo je ve}i broj imitatora i pre-ra|iva~a, ~iji se rad vi{e isplati a zahteva maweume{nosti i angaòvanosti. Takvim pristupom do-bio se ve}i broj kwiga ali i „lo{ drugar deci, ateàk porez roditeqima“.

Tako je de~ja kwièvnost postala izvorom mate-rijalnih ugodnosti i bavqewe wome smatralo sesporednim poslom uz izvesne profesije i poloàje.

Kompilirawe {tiva de~je kwièvnosti, nastavqaon, dovodi do situacije da se na jednom mestu na|uveliki autori zajedno sa „sitnim kwièvnim fabri-kantima”. I motive autora ovakvih kompilacija Pro-danovi} deli u dve grupe: jedni to rade iz neznawa,drugi iz interesa, i s tim u vezi zakqu~uje:

„...U nas se kompilacijama moè u}i u najve}ekwièvne ustanove, ovla{nim radom bez duha ispreme dobiti glas kwièvnog prvaka i za lo{eproizvode primiti dobar novac. I kad tako stojistvar, kad je re~ o kwièvnom kremu, za masu obi~-nih pisaca ne mogu se postavqati naro~iti uslovi“.

Sve napred re~eno posluìlo je Prodanovi}usamo kao uvod za glavnu raspravu o tome {ta tre-ba da bude predmet de~je kwige, odnosno lektire.Iako je bilo osporavawa lektire kao dodatnog de-~jeg {tiva, Prodanovi} isti~e da je to pogre{anstav, jer lektira treba da bude dopunska „hrana” zade~ji um, da zadovoqi de~ju znatièqu i pokrenema{tu, a tu pisac za decu moè biti od velike po-mo}i. Navode}i mno{tvo primera za opravdanostlektire, Prodanovi} se vra}a na po~etnu misao:koja je i kolika je vrednost kwièvne gra|e pogod-ne da postane de~ja lektira? To ga, kako isti~e,interesuje i kao nastavnika i kao roditeqa.

Kao najboqu de~ju lektiru Prodanovi} izdvajanarodne epske pesme, koje, po wegovom mi{qewu,imaju pozitivnu nacionalnu i esteti~ku vrednosti nalazi da je u wima najmawe „uli~kog morala”kojim su obilno natrpane de~je kwige. Opravdaweza izostavqawe ovih pesama od strane pisaca iurednika de~jih listova Prodanovi} vidi u dva ra-zloga. Prvi zbog poznatosti, a drugi zbog duìnesamih pesama, ali se kao ~ovek sa nastavni~kimiskustvom ne slaè ni sa jednim. Ponekad Proda-novi}, u ̀ eqi da naglasi svoj stav, i pretera. Po-rede}i istoriju u narodnoj epici sa konkretnom na-cionalnom istorijom, nagla{ava kako patwe i po-bede epskih junaka izazivaju naizmeni~no suze ali

44

i ponos i radost u dece. Sve to ima neprocewivusnagu i predstavqa nacionalni i moralni dobitak~ije }e blagodeti biti u potpunosti sagledane teku generacijama koje slede. Na samom kraju odeqkao narodnoj epici Prodanovi} uzvikuje:

„Humanisti pedagozi ustaju protiv lektire ko-ja razvija antisocijalna ose}awa. Spenser to u~vr-{}uje u predrasude; Ruso bi obeleìo kao neizbe-`nu posledicu opadawa u moralu, a Tolstoj u imevi{ih moralnih ideja vojuje protiv nacionalneborbe! Svaka ~ast filosofima i moralistima!Ali kad jedan narod, napadnut sa svih strana, po-cepan grubom silom tu|inskom, ometan u svom na-pretku sredstvima nedostojnim za jedan kulturnivek, kad taj narod sprema generacije za svoje oslo-bo|ewe, on time vr{i delo pravde. Vi{e od toga,takav narod daje sna`nog impulsa moralnom na-pretku, jer zaustavqa prohteve ja~ih naroda za pod-jarmqivawe slabijih – i to je posredna mo} moralu,i ~eli~i duh slabijih da odbrane svoj opstanak – ito je neposredna dobit za rod qudski i wegove naj-vi{e ideale.“4

Kada govori o moralnom uticaju lektire, Pro-danovi} postavqa i pitawe predstavnika idealnogprimera koji bi bio dovoqno dobar i upe~atqiv daosnaì de~ji moral. Takvog predstavnika, po we-govim re~ima, treba traìti u pro{losti jer „sa-da{wost je siroma{na individualnom veli~inom”,napomiwe da se izreka da niko ne moè biti pro-rok u svojoj zemqi ne odnosi samo na prostor ve}i na vreme.

U tom, kako on kaè, idealnom primeru, moè-mo prepoznati junake iz srpske epske pro{losti,jer je upavo epskom poezijom „pro{losti izre~enazahvalnost, a budu}nosti ukazan primer“.5 Daqe, onnavodi primere epskih pesama koje u mladim ~itao-cima bude najplemenitija, qudska i patriotska ose-

}awa (Mali Radojica, Stari Vujadin, BolaniDoj~in, Kraqevi} Marko i soko, Marko Kraqevi}i beg Kostadin, Uro{ i Mrwav~evi}i...), i defi-ni{e narodnu poeziju kao „himnu li~nom ponosu,dostojanstvu ~ovekove li~nosti, koje se ne da ni-~im iskupiti, jer je skupqe od ìvota.”6

Jo{ jednu vrednost narodne epike, koja nepo-sredno uti~e na ja~awe moralnog ose}awa, Proda-novi}, pored sadrìne, vidi i u wenom pesni~komobliku, objektivnosti, tonu, bogatstvu stilskihfigura i saètim poetskim slikama. Prethodno re-~enim Prodanovi} je èleo da naglasi nacional-nu, moralnu i esteti~ku va`nost narodne poezije.

Za~iwu}i odeqak o umetni~kim pesmama, autorzakqu~uje kako umetni~ke epske pesme koje bi bi-le podesne za decu gotovo i ne postoje, balade iromanse su im te{ko pojmqive, te tako ostaje da sevidi {ta se de{ava sa lirikom. Ovu vrstu Proda-novi} deli u tri grupe: didakti~nu, nacionalnu ispecijalnu de~ju liriku. Za didakti~nu liriku ne-ma pohvalnih re~i, nagla{avaju}i da ona retkouspeva da „preko srca do|e do razuma“, a da je pi-scima ove lirike veoma te{ko da uzbude i zanesu~itaoce, {to je specifi~no za pesme u kojima jepouka osnovni ciq. Didakti~ne pesme, tako, nera-do se ~itaju, ~ak i kada ih pi{e omiqeni de~ji pe-snik Zmaj.

Pohvalne re~i izostale su i za patriotsku li-riku, jer, kako Prodanovi} navodi, u nedostatku ve-likih promena, pravog rodoqubqa i visoke inte-lektualne mo}i pesnika, patriotske pesme gubevrednost i postaju „stvar mode”, sa puno velikihre~i, uzvika i prekora. Kao ilustraciju navodislede}e stihove:

Blago onom koji qubinarod svoj,U takav se odavnina

45

4 Nav. delo, str. 186.5 Nav. delo, str. 259. 6 Nav. delo, str. 259.

ûje poj,A ja volim, a ja qubimNarod svoj –Srpstvo qubim, pa sam sre}anBoè moj!

Ili:

Kad napadne du{man kletiDomovinu da ti vre|a,Budi srca juna~kogaNek okrene r|a le|a....

Ne èle}i da se pravda, Prodanovi} isti~e dajo{ od Ka}anskog nema velikog patriotskog pesni-ka, iako su wegovi, kao i stihovi Jak{i}a i Zmaja,puni „nategnutosti i prazno}e”, Branko Radi~evi},Laza Kosti} i Vojislav Ili} jedva da ih i imaju,a kao potvrdu da samo velike promene i veliki du-hovi mogu pisati pravu patriotsku poeziju Proda-novi} navodi Wego{a.

Odeqak teksta koji do kraja ne daje vi{e poda-taka o samoj definiciji pojma specijalne de~je pe-sme posve}en je, u potpunosti, de~joj poeziji JovanaJovanovi}a Zmaja. Najve}e vrednosti ove poezijeProdanovi} vidi u Zmajevoj qubavi prema deci, we-govom poznavawu de~je du{e, {to je rezultiralo„jasnom, istinitom, vedrom, dovoqno pou~nom, iuvek zabavnom” poezijom. Ilustruju}i svoja zapa-àwa o Zmajevoj poeziji, Prodanovi} navodi pesmuiz Nevena koju pamti uprkos godinama:

Jo{ sam nejak, jo{ sam maliZato su mi guske dali,Da ih ~uvam, brigu moju,Da ostanu sve na broju...

U woj, po Prodanovi}u, pesnik nepogre{ivo po-nire u du{u seqa~kog deteta, gradiraju}i ̀ eqe, bezme{awa varo{kog elementa, ostvaruju}i istinit ineusiqen oblik, i lako stiè do de~jeg srca.

Najgoru situaciju u de~joj kwièvnosti Proda-novi} prime}uje u pripovetkama, jer su velikim de-lom izgubile svoju umetni~ku funkciju i postale„suha pedago{ka proza”. Pored pomenute tendenci-je, navodi jo{ nedostataka de~je pripoveda~ke pro-ze, a to su: nagla{avawe didakti~kog elementa imoral sveden na pouke najnièg reda. Upro{}avaweteorije da se treba ~uvati nevoqa u ̀ ivotu, bez ob-zira da li su one rezultat slu~ajnosti ili su po-sledica karaktera, dovodi do potpuno suprotnogefekta. Upozorewa izneta u pripovetkama, umestoda odvrate mladog ~itaoca od nevoqe, mogu ga ipodsta}i da ih iskusi i tako dobije „prvenstvo me-|u jo{ neiskusnim drugovima“. Re{ewe za pravil-no prezentovawe moralne poruke u pripovetkamaProdanovi} vidi u razgovoru izme|u mladog ~itao-ca i nastavnika koji bi objasnio i kroz pri~u pri-bliìo poentu neiskusnom detetu. Drugi problem,vezan za moral, Prodanovi} vidi u, kako ga on na-ziva, trgova~kom moralu: „Starije treba pozdrav-qati, jer moèmo dobiti jabuka; treba rano ustaja-ti, pa }e{ na}i kesu s novcima (i zadràti je!);pomozi siromahu, pa }e{ posle i ti osiroma{itii do}i da od wega traì{ pomo}i; u~i dobro, pa}e{ postati gospodin...“7 Na samom kraju ovogodeqka zakqu~uje da nagrada dobrom delu treba bi-ti samo ose}awe zadovoqstva. Podse}aju}i da je do-brih pri~a sa socijalnom tematikom mawe od onihkoje se odnose na nacionalni moral, Prodanovi}navodi nekoliko primera iz stranih kwièvnosti,ali je najzanimqivije da od doma}ih pisaca, kod ko-jih se moè na}i neka dobra patriotska pri~a,isti~e samo Janka Veselinovi}a. Razlog za to, powegovim re~ima, treba traìti u teìni obradesame tematike, koja zahteva vrsne kwièvne talen-te koji bi uspeli da se pribliè deci, koja, iakomo`da ne}e razumeti sve lepote ovakvog {tiva, mo-

46

7 Nav. delo, str. 340.

gu instinktivno uìvati u wima kao {to uìvajuu prirodnim lepotama.

Jo{ jedan bitan segment vezan za pripovetkeProdanovi} vidi u tonu kojim se vr{i vaspitni(moralni) uticaj. Prednost daje nagla{avawu do-brih pojava u ìvotu, dok negativne smatra veomaopasnima i takvima koje ~esto izazivaju suprotanefekat i podsti~u mlade da se u svom, kako on ka-è, razvijenom de~jem egoizmu, poistovete sa nega-tivnim junakom.

„Kakav Vu~ko (iz pripovedaka L. K. Lazarevi-}a) sa svim wegovim istupima postaje wihov vo|ai potajni uzor. Tako donekle biva i sa ~itawem.Robinzon, kwiga koja je po mi{qewu pedagoga vr-lo moralna, osvaja decu ba{ tom svojom stranom:silnim patwama i hrabrom izdr`qivo{}u junako-vom. Niko i ne kori Robinzona za teàk greh napu-{tawa o~eve ku}e; svi se dive wegovoj snazi, svièle takve primere, svi sawaju o tim avanturama.Tako je i sa Galebovom stenom8: ni opasnost za ̀ i-vot ne moè mlada ~itaoca (ja govorim iz li~nogiskustva) rastaviti sa krasnom mi{qu o kakvomizletu na more, ma i protiv voqe roditeqske“.9

Prodanovi} kao nu`nu isti~e potrebu da se iz-begavaju satiri~ni ton, jak podsmeh i tu`ni prizo-ri, nagla{avaju}i da to ne moè i}i u prilog va-spitnoj ulozi pripovetke.

U slede}em poglavqu Prodanovi} raspravqa opojedinim ànrovima narodne kwièvnosti. Na-zvao ih je gatkama, mada je u zagradu stavio da seraspravqa o skaskama, mitovima i bajkama. Odmahna po~etku nagla{ava da su dva glavna razloga zbogkojih gatke spadaju u spornu vrstu de~je kwièvno-sti. Prvi je nedovoqna proètost moralom, a dru-gi da razvijaju}i de~ju ma{tu uti~u negativno na

wihov intelekt. Oba razloga Prodanovi}, u ve}inislu~ajeva, smatra neosnovanima. Me|utim, slaè seda ima gatki u kojima je, kako kaè, fantasti~nielemenat isuvi{e istaknut, a izuzetno opasnimasmatra gatke u kojima „mrtvaci igraju glavnu ulo-gu”. Ipak, na kraju, zakqu~uje da su dobre gatke ne-ophodne u de~joj literaturi jer pospe{uju ma{tu,suprotstavqaju}i se „mehani~kom pam}ewu i ne-plodnom rezonovawu“, te da je „uobraèwe neopho-dan elemenat i za nauku i za umetnost” i „ako ononije dovoqno razvijeno, ne moè se stvoriti ni unauci, ni u umetnosti ni{ta veliko i od trajnevrednosti”.

Kao najboqe gatke u na{oj kwièvnosti, koje suva`ne za decu, navodi slede}e: Prava se muka ne dasakriti, Zlatoruni ovan, Ko mawe i{te, vi{emu se daje, Sve, sve, ali zanat, Dobra dela ne pro-padaju itd. Sve one na}i }e svoje mesto i u ~itan-kama koje je Prodanovi} sastavio u periodu od1928. do 1934. godine.

Zanimqivo je da basne Prodanovi} karakteri{ekao „umetni~ki kwièvni oblik” koji je neposred-no usmeren na moral, da „mnogo vi{e uti~u na um,no na ose}awe”, i zbog toga su „obeleène kao kwi-èvnost za odrasle”. Gatke tu imaju prednost, jermoral iznesen u wima, ponekad naivan, ipak osli-kava izvestan period narodnog razvitka, te stogaima „jaku istorijsku vrednost”. Osnovnu opasnostod zastupqenosti basni kao {tiva za decu Proda-novi} vidi u wihovom dvojnom moralu, koji naravnozavisi od interpretacije, a u slu~aju lektire, ko-ja se ~ita samostalno, od moralne konstitucije ~i-taoca. Iako daje mno{tvo primera, nave{}emo sa-mo jedan, koji se odnosi na Dositejevu basnu Pas ka-sapski i kurjak:

„Ose}ate li da ova basna ima samo jedan smisao:himna li~noj slobodi. Kurjak je jadan i izglad-neo, ali on voli trpeti najve}e nevoqe, nego dopu-stiti lanac oko vrata. Krasna pouka i pojedincu i

47

8 Radi se o romanu francuskog pisca Sando @ila, koju jeProdanovi} verovatno ~itao u originalu. Drugo izdawe objav-qeno je u prevodu M. \. Mili}evi}a 1896. godine.

9 Nav. delo, str. 342.

narodima, koja nije dovoqno prakti~na ali je stro-go moralna. Me|utim, Dositej je izveo suprotno na-ravou~enije, i umesto kurjaka istakao psa za pri-mer, a kurjaka je izloìo o{troj osudi“.10

Za samog Dositeja Prodanovi} }e jednom pri-likom re}i da je „jedan od na{ih prvih i najve}ihkwièvnih uvoznika, s razvijenom mo}i odabirawa,ali u jednom odre|enom pravcu i po ome|enom pro-gramu”.11

Pogre{an je utisak da Prodanovi} nije cenio ivoleo Dositejev rad. Naprotiv, on je, po re~imaMiroslava Panti}a, bio jedan od Prodanovi}evihnajdraìh pisaca.12

Opreznost pri uno{ewu u de~ju kwièvnostProdanovi} savetuje i kod poslovica i zagonetki,kako narodnih tako i umetni~kih. Kod poslovicatraì potrebno tuma~ewe, a kod zagonetki trebaobratiti pa`wu da „ne mu~e suvi{e de~ju pronic-qivost”.

Biografije slavnih qudi, kao i anegdote iz wi-hovog ̀ ivota, smatra izuzetno korisnim i poèq-nim za de~ju lektiru. One, uglavnom bez izuzetka,predstavqaju najboqe moralno {tivo. Ipak, nagla-{ava da treba paziti da se ne isti~u moralna delakoja to nisu, i da se naj~e{}e gre{i kada je „re~o monarsima i velikodostojnicima, jer sjaj wihovapoloàja slabi intenzivnost wihovih pogre{aka”

Veliku vaspitnu funkciju Prodanovi} vidi i uzastupqenosti putopisa, etnografskih, geograf-skih tekstova, i opisa biqnog i ̀ ivotiwskog sve-ta, napomiwu}i da treba obratiti pa`wu da ne bu-du razvu~eni ili da wihov ton ne bude i suvi{e su-voparan, da {tivo moè zadovoqiti de~ju radozna-lost i obogatiti wihov um pozitivnim ose}awem.

O pozori{nim komadima iz de~jeg sveta Proda-novi} nema pozitivno mi{qewe i smatra da ih tre-ba potpuno izostaviti iz de~je lektire, jer, s obzi-rom da prenose neku pouku, u tu svrhu boqe je upo-trebiti neku pri~u, basnu ili poslovicu s tuma~e-wem. U wima, kako on kaè, nema onoga {to je naj-bitnije za pozori{no delo – nema radwe, a pripre-ma tih komada, koja po pravilu prevazilazi de~jesposobnosti, stvara od wih „va{arske lutke”, testoga on u ovoj vrsti ne vidi nikakvu dobit.

Na samom kraju ovog teksta istaknuta je i va-`nost ilustracija kao bitna estetska komponentakojoj se nije posve}ivalo mnogo pa`we, prevashod-no zbog materijalnih razloga, ali je tu i opaska datreba izbegavati karikature zbog wihovog lo{eguticaja na moralni razvitak dece.

U tekstu De~ji listovi u nas13 Ja{a Prodano-vi} iznosi neke generalne stavove o kwièvnostiza decu, odnosno {ta je to {to bi bilo podesno dapostane dobra de~ja literatura. Kako se stavoviizneti u ovom tekstu detaqno razmatraju u ve} ana-liziranom tekstu iz 1899. godine, nave{}emo samoneke od karakteristika koje on smatra bitnim zade~je ~asopise. Na prvom mestu isti~e raznovrs-nost sadràja koji mora biti ure|en po utvr|enimprincipima, odnosno potrebu da izme|u ~lanaka nebude nesaglasnosti i protivre~nosti. Drugi pred-uslov je koncentrisawe sadrìne na {to kra}iobim ~lanaka, jer previ{e obiman ~lanak postaje

48

10 Nav. delo, str. 346.11 K. Milutinovi}, Kwièvni i nau~ni lik Ja{e Prodano-

vi}a, pre{tampano iz Spomenice Ja{e Prodanovi}a, Beograd,1958, str.

12 U prilog tome nave{}emo samo jedan naslov Prodanovi-}eve kwige, „koja je o~igledno opona{awe poznatog Dositejevogìvotopisnog dela“: @ivot i prikqu~enija Jakova Prodano-vi~a u politi~estvu nare~enoga Ja{e, so~iweni wim istimi na svjet izdawa revnovanijem jego iskrewej{ih prijateqmnozih dobrih qudij. M. Panti}, Dve crtice o Ja{i Proda-novi}u. U: Ja{a Prodanovi} – ̀ ivot i delo: zbornik rado-va sa Okruglog stola odrànog u Pirotu 28. decembra2000, Ni{, Centar za nau~na istraìvawa SANU i Univerzi-teta u Ni{u i Stud. grupa za srpski jezik i kwièvnost Filo-zofskog fakulteta u Ni{u, 2003, str. 18.

13 J. Prodanovi}, De~ji listovi u nas, Prosvetni glasnik,god. XIX, br. 3, Beograd, 1898, str. 156–161.

teàk i nerazumqiv, a to, kako navodi, nije manasamo de~je kwièvnosti.

Tako|e, treba izbegavati preterani pesimizamkoji gu{i de~je dobro raspoloèwe, no ne trebapreterati ni u ̀ eqi da se deca razvesele jer i tomoè imati suprotan efekat koji bi vodio nepro-mi{qenoj satiri i sarkazmu i omalovaàvawu ono-ga {to je za po{tovawe, a kao najva`niji zadatakde~je kwièvnosti Prodanovi} isti~e potebu da sekod dece izazove qubav prema svom narodu, te`waka dobrim delima i simpatija za one koji stradaju.

Iz svega navedenog prime}uje se da je, na samomkraju 19. veka, Ja{a Prodanovi} od de~je kwièv-nosti zahtevao visok moralni i vaspitni u~inak.

Doba moderne, ili doba kritike, svrsta}e u svo-je okriqe i Prodanovi}a, koji je oblikovao stil izadrào svoje principe bez obzira na turbulenci-je perioda i kwièvne tendencije. Prodanovi} odkwièvnog dela ne zahteva samo da bude umetni~ko.Bitni su i kompozicija, jezik i stil, visoka pisme-nost, a kada je re~ o de~joj literaturi jo{ i pri-merenost i pozitivna moralna tendencija.

Najcitiraniji Prodanovi}ev tekst svakako jeDe~ja kwièvnost, objavqen prvo u Kwièvnomseveru 1927, a zatim, iste godine, ponovo {tampanu posebnoj tematskoj bro{uri u redakciji M. V.Kneèvi}a. Tu, na sebi svojstven na~in, Prodano-vi} najglasnije istupa za spas de~je kwièvnosti,traì qubav za decu, lepotu {tiva, primeren toni socijalan i human moral i ustaje odlu~no protiv„inkvizicijske torture” koja je zavladala u kwiga-ma za decu. Pisci za decu, kaè Prodanovi}, „`r-tvuju}i kwièvnu lepotu moralnoj te`wi daju de-ci u lo{em, nekwièvnom obliku neki primiti-van, antisocijalan i nehuman moral”. Pre svega, odpisaca za decu zahteva razumevawe de~je du{e i de-tiwstva, jer oni pi{u „kao da nisu bili deca”:

„Ako je dete zavuklo ruku u ti~ju dupqu – tu sena{la opaka guja i usmrtila de~aka! Ako se ve{alo

o kola – ko~ija{ mu je isterao oko! [...] A ako ka-kav nerazborit de~ak nije platio glavom, stradalasu mu od roditeqa le|a i pole|je a ni kosa ni u{inisu ostali po{te|eni...“14

Navode}i jo{ primera neukusa i nepodobnog mo-ralnog materijala u de~jim kwigama, Prodanovi}ponavqa svoju tezu o trgova~kom moralu, gotovoidenti~nu onoj koju je izneo pre gotovo tri deceni-je u U~itequ.

Decenijama }e, kako kaè D. Vito{evi}, Pro-danovi} voditi borbu protiv plitkih i nametqi-vih pedagoga za „pro~i{}ewe de~je lektire“.15 Do-nose}i svoj sud o trenutnoj situaciji u kwièvno-sti za decu, Prodanovi} }e 1933. godine re}i sle-de}e:

„U na{oj de~joj kwièvnosti jo{ se nije potpu-no ni odjutrilo a kamo li razdanilo. U woj jo{ima jedva prozirne tame, sumra~ja i zamagqenosti.Ali se ipak, uglavnom, dobro poodmaklo od starogvremena, kada se de~ji um preoptere}ivao bezna~aj-nim ~iwenicama a ose}awe rawavalo jezovitim sce-nama. Sve se vi{e smrt odgoni iz de~jih kwiga; po-stupno i{~ezava vaspitna tortura; stalno otan~ava~ar{ijski moral i neprekidno ~ili u~evni enci-klopedijski duh. Ali se ovda onda vampiri sahra-wena pro{lost! I tada po de~jim kwigama zaigra{tapi} namr{tenog pedagoga, pqusne po koji uda-rac, prokrijum~ari se poneka jecava i pla~evnaprigoda i rasprti se pokakva snishodqiva, udvori-~ka, du{egubna i koristoqubiva pouka. Dete prola-

49

14 J. Prodanovi}, De~ja kwièvnost. U: Kwièvni sever,ure|uje M. V. Kneèvi}, god. 3, kw. 3, sv. 11.

15 Kritika u Skerli}evo doba, priredio D. Vito{evi},Matica srpska – Institut za kwièvnost i umetnost, Novi Sad–Beograd, 1975, str. 37. Na istom mestu Vito{evi} navodi daprave kritike de~je kwièvnosti nije bilo, iz razloga {to ni-je bilo ni „prave“ de~je literature, isti~u}i, po wemu, usam-qen primer – kritiku Zmajeve poezije Marka Cara iz 1900, po-pravqenu i nanovo objavqenu 1933. godine u Letopisu Mati-ce srpske. Tako Vito{evi} ne pomiwe radove Prodanovi}a izU~iteqa i Prosvetnog glasnika.

zi, ~itaju}i takve kwige, izme|u bi~a koji preti ne-vaqalima i kese koja se obe}ava dobrima. S jednestrane duva surovi kazneni severac a s druge pu{esladuwavi merkantilni ju`wak. Pa sad ‘stani nadomak, ako si momak’, {to rekao Zmaj...“16

Stavove da moralno i patriotsko ne bude nau{trb estetskog i da se didakti~nost ne ostvarujepo svaku cenu, odnosno da je didakti~nost bez poe-zije neprihvatqiva, zadrà}e za sve vreme svogkriti~arskog veka. I ta doslednost je, moglo bi sere}i, jedna od pozitivnih osobina Prodanovi}a kaokriti~ara.

Medisa Kolakovi}

POETRY FOR CHILDREN IN AVISION OF JA[A M. PRODANOVI]

Rezime

The paper considers the relation of a prominent cultur-al, literary and political figure – Ja{a M. Prodanovi} – to-wards literature for children: its function and aesthetic andeducational traits. Prodanovi}’s most important texts fromthis fieild have been discussed in the context of time of theirorigin, as well as from the perspective of a literary history.It has been pointed out that Ja{a Prodanovi} had an impor-tant role in establishing autonomy of literature for childrenand in forming its criticism as a distinct discipline.

UDC 821.163.41.09 Vinaver S.

� Tijana TROPIN

STANISLAVVINAVER IKWI@EVNOSTZA DECU

SA@ETAK: Stanislav Vinaver je za decu preveo neko-liko dela koja danas spadaju me|u klasike – Alisu u ~a-robnoj zemqi Luisa Kerola, Izistinske pri~e RadjardaKiplinga i Petra Pana u obradi Danijela O’Konora. Ti-me je uveo modernu i zna~ajnu englesku de~ju kwièvnostu vidokrug doma}e ~itala~ke publike; osim toga, prekoovih prevoda je {irio i sopstvene poglede na de~ju kwi-èvnost, udahnuv{i im sopstveni duh, humor i radozna-lost.

KQU^NE REÎ: Stanislav Vinaver, prevo|ewe, de~jakwièvnost, poetika

Uvod

Stanislav Vinaver nije pisao za decu, niti sebavio kritikom kwièvnosti za decu, ali je prevo-dio dela koja i danas spadaju u klasike ovog ̀ anra:Alisu u ~arobnoj zemqi Luisa Kerola, Izistin-ske pri~e Radjarda Kiplinga, jednu obradu PetraPana od Danijela O’Konora, izbor pri~a iz Hi-qadu i jedne no}i i bajke Hansa Kristijana Ander-sena. Do pre nekoliko godina, me|utim, kada je iz-dava~ka ku}a „Dereta“ po~ela da objavquje bibli-oteku Prevodi Stanislava Vinavera, ~esto je pre-{tampavan samo wegov – relativno pozni – prevodToma Sojera, koji spada u omladinsku literaturu, a

50

16 J. Prodanovi}, Kwige za decu i omladinu, Srpski kwi-èvni glasnik, nova serija, kw. 38, br. 8, 16. april 1933, str.632.

rani Vinaverovi prevodi iz perioda 1923–1925, ko-je je objavqivalo Vreme, uglavnom su zanemarivani.

Zbog ~ega? Iz istog razloga iz kog prema ovimprevodima moèmo suditi o wegovom stavu premade~joj kwièvnosti: oni su veoma slobodni. Nosetipi~an vinaverovski pe~at improvizacije i razi-granosti. Naro~ito su Alisa u ~arobnoj zemqi iPetar Pan toliko slobodno prevedeni da je nafrontispisu upotrebqen izraz „prepri~ao“ umesto„preveo“. Oni su upravo stoga kasnije u izdava~kojpraksi potisnuti drugim, vernijim prevodima: Ali-sa u prevodima Jasmine Ribar i Luke Semenovi}a,Petar Pan u razli~itim prevodima sa Barijevogproznog teksta. Jasno je da su boqe bili primqeniprevodi koji su se vernije dràli prvobitnog tek-sta a mawe odraàvali li~nost prevodioca: Ki-plingove Just So Stories su, recimo, generacije upo-znavale u – tako|e izvrsnom – prevodu Luke Seme-novi}a, koji koristi te~an i kolokvijalan jezik,ali sebi dozvoqava mnogo mawe slobode.

Vinaverovi prevodi omladinske literature po-kazuju mawe odstupawa i doìveli su sasvim dru-ga~iju recepciju – prevod Toma Sojera je i danasstandardni srpski prevod, budu}i da je mnogo bli-ì modernim kriterijumima vernosti originalu, ai so~niji Tvenov humor se mawe opire vinaverov-skom prevo|ewu. Tako je i sa Andersenovim bajka-ma i pri~ama iz Hiqadu i jedne no}i, koje su pr-vobitno bile namewene odraslima, ali se danasuglavnom recipiraju kao dela za decu.1

Sam Vinaver je drào do svog doprinosa kwi-èvnosti za decu, {to je istakao i u polemici saVeliborom Gligori}em (videti tekst Jovana Qu-{tanovi}a)2 zastupaju}i stav da dela za decu tre-ba osloboditi pou~nog sadràja i teìti ka {tovi{im umetni~kim dometima. Na sli~ne iskaze na-ilazimo i u kratkim predgovorima koje je pisao zasvoje prevode:

Kad se iz predmeta kwièvnosti izvadi àoka na{ih

krupnih i sitnih strasti, strasti koje kre}u i pokre}u

qude – a koje su nepristupa~ne za de~ju du{u – {ta osta-

je? Obi~no – a primer nam je na{a suha i beskrvna de~ja

literatura – onaj talog bezbojnih proizvoda u kojima li-

~nosti ne postoje jer nema daha ìvota, jer nema onoga

{to bi ih rukovodilo, jer je iz wih istrgnuto ono ~ime

qudi ìve.

U stvari – trebalo bi da je ostalo ne{to najve}e a to

je: visoka, najvi{a poezija, zajedni~ka i deci i qudima,

zajedni~ka svima uzrastima.3

51

1 U ovom tekstu se wima ne}emo baviti zbog nedostatka pro-stora, ali zainteresovane upu}ujemo na odli~an ~lanak ZoriceMan~i} u kome ona pruà detaqnu uporednu analizu nekolikopostoje}ih prevoda Andersenove bajke Carevo novo odelo i za-kqu~uje: „Prevod pod nazivom ‘Careve nove haqine’ (1947), ko-ji je uradio Stanislav Vinaver, posredan je prevod s nema~kogjezika. Iako je re~ o posrednom prevodu, analiza je, suprotnoo~ekivawima, pokazala da je u mnogim segmentima kvalitativnoi kvantitativno ta~niji od ostalih prevoda. Ovaj prevod, kaoi mnogi drugi Vinaverovi prevodi Andersenovih bajki i pri-povedaka, moè posluìti kao zanimqiv primer kulturolo{kog

prilago|avawa teksta na ciqnom jeziku.“ Man~i}, Zorica: An-dersen – prevod, prerada, adaptacija, Zbornik matice srpskeza kwièvnost i jezik, kw. 55, sv. 1, 2007, str. 29.

2 „Tim obrtom Vinaver zapo~iwe svoj post scriptum u posled-wem nastavku polemike i ispisuje tekst mawi od jedne strani-ce u kome govori o svom radu na kwièvnosti za decu, o JovanuJovanovi}u Zmaju, ali i, efektno promewenim jezikom, nastavqapolemiku s Gligori}em. Pritom, zanimqivo je Vinaverovo vi-|ewe Zmaja. Ono je potpuno izvan (i iznad) rasprave koju je na-metnuo Bogdan Popovi} o tome koliko je Zmaj poznavao „de~judu{u“, a u kojoj je Milan Bogdanovi}, samo koju godinu pre ovepolemike, odlu~no presudio u korist Zmaja. Vinaver uzdiè Zma-jev u~inak u promeni ukupne srpske kulture uz pomo} poezije zadecu i doìvqava Zmajevu delatnost na poeziji za decu kao vaàndoprinos modernizaciji srpske kulture.“ Qu{tanovi}, Jovan,Pojava izraza „moderna de~ja poezija“ – polemi~ki kontekst,u ~asopisu Detiwstvo, br. 1–2. 2001. Preuzeto sa http://www.zmajevedecjeigre.org.yu/detinjstvo/br1-2_01/01pojava.html

3 Kipling, Radjard: Izistinske pri~e (iz ìvotiwskogcarstva). Prepri~ao Stanislav Vinaver. Beograd, 2002, Dere-ta, prema izdawu iz 1925, Vreme, str. 5–6.

Alisa u ~arobnoj zemqi

Vinaver je autor prvog prevoda Luisa Kerola nasrpski, ali promene koje je uneo u tekst Alise uzemqi ~uda tolike su da se moè govoriti samo oskra}enoj adaptaciji. Prevodilac unosi ekvivalen-te za pojmove koji bi bili nerazumqivi srpskoj de-ci toga doba – za pomiwawe engleskih obi~aja, de-taqe engleske istorije koje zamewuje detaqima srp-ske sredwovekovne istorije, „kavkaska trka“ sepretvara u izbore itd. Engleska imena se zamewu-ju doma}im (sem Alisinog), egzoti~ne ptice i ̀ i-votiwe doma}im vrstama. To ponegde dovodi do ve-likih odstupawa od originala i nejasno}a u tekstu:Grifon postaje Kuna a La`na korwa~a Alaska, mo-èmo pretpostaviti, samo da bi prevodilac mogaoda unese nekoliko sopstvenih igara re~ima u tekst.Tako je otpala i mogu}nost da se koriste klasi~neTenijeleve ilustracije ili, uostalom, bilo kojeilustracije ra|ene prema originalu, bez stvarawazabune kod ~italaca. Da bi se o~uvala analogija iz-me|u imena lika i vrste ~orbe, Vinaver `rtvujemogu}nost da se stvori bilo kakva predstava o iz-gledu lika – ime La`na korwa~a ipak pruà barnekakve nagove{taje, a ime Alaska ba{ nikakve.Kerol, kao i Kipling, gaji pomalo suv, uvek suzdr-àn britanski humor u kome se mnogo toga podra-zumeva, a Vinaver je skloniji rableovskom preteri-vawu, listama i izvesnoj arhaizaciji re~nika (zbogsvega toga je uvek lako prepoznati wegov prevod).U jednom trenutku Pubove odbrane Beli zec zapa-da u deseterac. Tako se potpuno izneverava origi-nal: ~ak nije re~ o neuspelom nalaèwu stilisti~-kog ekvivalenta – naàlost, Vinaver nije prevo-dio Iza ogledala gde bi mogao da do|e do izraàja(prevode}i Jabberwocky ili jezikoslovqe Jaj~i}aOval~i}a).

Postoje odre|ene materijalne oma{ke u prevo-du (npr. po~etna slika sedewa na klupi umesto, ka-

ko je ispravno, na obali reke); ali danas pre sve-ga smeta upiwawe da se po svaku cenu uvode igrere~i kako bi se nadma{io original, {to je izuzet-no teàk poduhvat kada se prevodi Kerol, i pro{i-rivawe teksta obja{wewima tih ~esto nategnutihdosko~ica (kao u Pubovoj odbrani).

Zna~ajan je pristup prevo|ewu pesama: Vinaverje na{ jedini prevodilac koji se odlu~io da ponoviKerolov postupak parodirawa poznate lirike zadecu na doma}em materijalu – npr. parodira Zma-jevu pesmu Leti ~ela malena i pretvara je u Le-ti ra~e maleno. To istovremeno bogati prevod zajedan sloj ali ga i osiroma{uje: pod uslovom da de-ca poznaju parodirani original, mo}i }e da uìva-ju u Vinaverovoj parodiji kao takvoj (a nije iskqu-~eno da je to prvi primer prave parodije sa kojimse susre}u), ali zato Vinaverov izbor predlo{kaza parodirawe ~esto onemogu}ava uvid u sadrìnuKerolove pesme. Izuzetak je uspela parodija kojoju originalu odgovara Ti si star, o~e Vilijeme:

Uzo deda svog unuka, / Metno ga na krilo, / Al je pra-

va jedna bruka / [ta je posle bilo!(...) Dedi oko zab-

listalo / Suzama je sav okupan: / „Skidaj mi se sa o~iju /

Jer }e{ biti lupan’.“4

Ovde parodi~nost nema satiri~ni karakter kaou Pantologiji – Vinaver parodira dobro}udno, uno-se}i jake elemente nonsensa u pesme; ostaje otvore-no pitawe da li je, mo`da, ovim ukazao na mogu}iput nove lirike za decu. Svakako da bi podrobni-ja analiza ovih parodija mogla doprineti i stvara-wu detaqnije slike o Vinaverovom odnosu premaZmaju (i drugim pesnicima za decu toga doba).5

52

4 Kerol, Luis: Alisa u ~arobnoj zemqi, Beograd, Dereta,2001.

5 Vredi navesti ovaj odlomak u kome Vinaver poredi sebe iZmaja: „P. S. G. Gligori} me sa ne{to duhovite zluradosti ~ininaslednikom ~ika Jove i zove Zmaj Sta{om. Ja se ne bih qutioda me je nazvao i ~ika Sta{om. Ceo moj rad na de~joj literatu-ri dobio bi time najve}e svoje priznawe. Zmaj Jova u~enik ne-

Petar Pan i sveti Sava

Prevod Petra Pana, kao jedan od najmawe po-pularnih Vinaverovih prevoda, nije pre{tampavansve do edicije „Prevodi Stanislava Vinavera“, mo-è se pretpostaviti i stoga jer je Vinaver preveoadaptaciju komada koju je napisao Danijel O’Ko-nor, a ne sam Barijev roman za decu. I ovaj prevodse odlikuje posrbqivawem imena, na primer, VendiDarling postaje An|a Dragovi}. Karakteristi~anje mali previd: sluàvka koja se pomiwe samo dvaputa u tekstu prvi put dobija ime Lenka a drugiput zadràva ime Liza. Kapetan Kuka postaje LukaKuka a wegovi gusari dobijaju imena o~igledno mu-slimanskog porekla (Asan, Alil, Smail); u skladusa time izmewena je i scena u kojoj on nudi zarob-qenim de~acima da se pridruè gusarima – Vina-ver ne samo da zapada u desetera~ki ritam i leksi-

ku narodne pesme („da si kadar zametnuti kavgu“,kaè Kuka Xonu/Joci) nego zamewuje i parodi~nagusarska imena koja Kuka nudi de~acima, „Xek kr-vavih ruku“ i „Crnobradi Xo“, imenima iz epskihnarodnih pesama „Quta Guja, sa Kladu{e Muja“ i„Starac Fo~a od stotinu qeta“, a umesto da viknu„Dole kraq“, de~aci treba da otpevaju pesmu u ko-joj se ruè sveti Sava i prosveta:

Vatra gori, Sinan vi~e:Gori, gori, sve{teni~e,To si od nas zasluìo[to si raju prosvetio, (str. 85)

Vrhunac svakako dostiè u Vendinom govoru de-~acima: dok u originalu ona poru~uje kako se nadada }e „na{i sinovi umreti kao engleski xentlme-ni“, Vinaver tu jezgrovitu poruku zamewuje dugimgovorom:

An|a divno govora{e De~acima koliko je krvi proli-

veno dok se izborila sloboda; i kako se te{ko do{lo do

{kole i do prosvete, koju danas imamo, da niko ne ostane

slep kod o~iju. Kako su Turci gonili prosvetiteqe narod-

ne, jer je prosveta narodu otvarala o~i i u~ila ga da slo-

bodno ìvi i mre. I kako su Turci ~ak i mrtvoga sveto-

ga Savu spalili, kao prvoga nastavnika i prosvetiteqa na-

rodnoga. Pa im je govorila kako je prosveta najve}e oru`-

je na{ega vremena, i kako sva deca vole svetoga Savu, svo-

ju slavu. Jo{ im re~e neka ginu, kada se ve} mreti mora,

ali kao junaci, kao {to dolikuje sinovima jednog juna~-

kog, slobodnog i prosve}enog naroda, a da bi im i wihove

prave majke to isto rekle, da su ne{to ovde. (str. 85–86)

Ovo je za Vinavera izuzetno redak primer po-pu{tawa vladaju}oj didakti~koj poetici i ubaci-vawa pou~nog govora o Svetom Savi i {kolstvu.Ista tendencija je, dodu{e, jo{ vidqivija u drugimprevodima za decu tog perioda – didaktika, bri-sawe semanti~kih signala o stranom poreklu tek-sta, pojednostavqivawe ili arhaizovawe (izdawa

53

ma~kog gra|anskog morala, preko de~je kwige uneo je u na{ukulturu novu etiku napora i rada i zvezdanu etiku Kantovog ka-tegori~koga imperativa, na mesto donekle sli~ne ali neobuzda-nije i jednostrane etike krvi i osvete. Ja sam pak poku{ao darazven~am za neko vreme na{u de~ju literaturu od pouke da bihostvario za wih {to ve}i integral poezije.

I tako sam opet morao da se pozabavim onima kojima pripa-da budu}nost – na{om decom. Wima pripada ne samo wihova sop-stvena budu}nost, nego i, u jednom kona~nom i samerqivom vidu,i na{a ro|ena budu}nost, kao vremenski udaqeniji i tek doc-nije obnaèni deo na{e sada{wice. I, neka mi bude dopu{tenoda na{u orbitu rezimiram ovako, u vezi sa celim pokretom od-nosnih sistema: Radujem se vedro pojavi g. Risti}a, g. Gligori}ai wihove druìne.

Wihova o{tra ma da nepravedna kritika – produèwe je na-{e. Ali jo{ vi{e o~ekujemo od nara{taja koji tek ima da do|e,i koji je tako|e na{, a koji }e sazrevati pod uticajem Alise,Izistinskih pri~a i takve literature, jer jo{ vi{e verujemu – veliku poeziju. Ta velika poezija (isto kao i vitalna kri-tika) jeste tako|e i prete`no, plod na{ega starawa, ona je na-{e intuitivno osveèwe bli`wima, dar na{ i smerno otkro-vewe, i amanet na{ ~ove~anstvu.“ Vinaver, Stanislav: @ivaumetnost i materijalisti. U: Zli vol{ebnici: polemike ipamfleti u srpskoj kwièvnosti 1917–1943. Kw. 2 – 1930–1933.ur. Gojko Te{i}. Slovo qubve – Beogradska kwiga – Maticasrpska 1983. Str. 277. Navedeno prema: Vreme, XII/3632, 11. fe-bruar 1932, str.2.

Cvijanovi}a predstavqaju prave posrbe – Srce, Go-li{an, Neposlu{ni ]ira), ̀ eqa da se strana de-la u potpunosti asimiluju, svare, u~ine svojima, dase isperu od eventualnih {kodqivih elemenata. SamVinaver se protiv tih tendencija uvek bunio, naj-eksplicitnije i najjezgrovitije saìmaju}i svojestanovi{te u tekstu Moralna poezija i weni vero-u~iteqi.6 Zbuwuju}e je {to je ovde oti{ao tolikodaleko u suprotnom smeru. Postoji jo{ mnogo si-gnala lokalizacije – sirene postaju vile primor-kiwe (dodu{e, nagla{ava se postojawe ribqeg repai zadràva bar izgled sirena), Petar Pan se poslepobede nad kapetanom Kukom poredi sa Kraqevi}emMarkom kad je smo`dio Troglav Arapina, a gospo-|a Dragovi} pregra|uje de~je krevete pirotskim}ilimima.

Izistinske pri~e

Kiplinga je Vinaver veoma cenio i ~esto ga po-miwao u raznim tekstovima; izme|u ostalog, zanim-

qivo je uporediti kratak predgovor wegovom sop-stvenom prevodu i duì predgovor Goli{anu, po-srbi Kiplingove Kwige o xungli koju je uradio Ni-kola Cvijanovi}. Vinaver se vrlo pohvalno izraà-va o preno{ewu „u srpsku stihiju“ Kiplinga i po-redi svoj i Cvijanovi}ev pristup prevo|ewu, odba-cuju}i prvi navedeni na~in, doslovni prevod, kaopogre{an:

Drugi na~in je ~isto vizijski – zvukovit. Pomo}u zvon-

kih i muklih naizmeni~nosti izvajati reqef. To sam ja

poku{ao u wegovim „Just so Stories”, koje }e uskoro izi}i.Tre}i je na~in: omogu}iti o{trinu i plastiku odnosa

pomo}u gradiva trajnog, pouzdanog, nepokolebqivog, a bli-

skog prisno-doma}eg. Takav je danas bespovratno zavr{e-

ni, jezik narodnih pesama. Wihov je duh prevodilac G.

Cvijanovi} sigurnim nagonom uneo u Xunglu, i od gore u

Indiji do~arao goru Romaniju.7

Na drugom mestu Vinaver pi{e o slobodi, nedoslov-nosti svog prevoda i o preno{ewu duha originala.

Prevodio sam sa drhtavom i blagodarnom qubavqu ovu

kwigu koju su jedni nara{taji ve} nau~ili napamet, a dru-

gi se spremaju da je nau~e, da je unesu u sva svoja tkiva i

na~ine do kraja ìvota svojom.

Prevod je slobodan, on se starao da iznese ne toliko

slu~ajne bukvalne pojedine Kiplingove re~i, koliko wihov

ve~niji sklad, Kiplingovu nedoku~ivu i mudru muziku. A

ona struji ne samo preko i pored re~i, obilaze}i ih, nego

ide, probija i provire i kroz samu wihovu sr`, i {iba iz

wihovog kamena svetlim ~udom tajnih i neslu}enih izvora.8

U predgovoru Goli{anu on suprotstavqa svojprevod i Cvijanovi}evu posrbu, i mada se suzdrà-

54

6 „Oduvek je postojala te`wa da se poezija podvrgne narav-stvenosti i pouci. Bezbrojni moralni qudi traìli su i od pe-snika slu`bu moralu, vladaju}em ili nastupaju}em moralu. Popravilu, svaka moralna i didakti~na poezija u istoriji bila jer|ava i proma{ena.

Popovi i vra~evi, proroci i sveci – svi su traìli od pe-snika da ovaj svoju liru ugodi wihovoj veronauci. To je prirod-no. Propovednici traè od svakoga da se wihovoj religiji pot-~ini, pa traè i od pesnika koji je, kako oni zami{qaju, vrlopogodan za propagandu wihovih, kao i svakih drugih teza.

êsto se pesnici pot~iwavahu i padahu. (...) Kada se pesnikpot~ini morali{u}em uticaju pomodne dogme do kraja, on vr{isamoubistvo. On stoji visoko na tablici priznatih vrednostipartije i struje – ali najniè na tablici pesni~koj.“ (str. 132)

„Nemojmo brkati kvalitet sa kvantitetom. Ja sam du-boko uveren da smo bili plodni, i da smo podejstvovali na du-hove. Obnovili smo jezik i izraàjnost, obogatili smo ~ula i~ulnost kod nas. To mi ne izgleda malo“. Moralna poezija iweni verou~iteqi, u Kriti~ki radovi Stanislava Vinavera,priredio dr Pavle Zori}, Matica srpska, Novi Sad, Institutza kwièvnost i umetnost, Beograd, 1975. Str. 137

7 Kipling, Radjard: Goli{an. Pri~e iz Indije. Posrbio drNikola Cvijanovi}. Sa predgovorom Stanislava Vinavera.Kwiàra C. B. Cvijanovi}a, Beograd, 1924.

8 Kipling, Radjard: Izistinske pri~e (iz ìvotiwskogcarstva). Prepri~ao Stanislav Vinaver. Beograd, 2002, Dere-ta, prema izdawu iz 1925, Vreme, str. 5–6.

va od prevelikog pribliàvawa teksta ~itaocu, po-vremeno mu ipak pribegava: mewa imena likova izengleskih u srpske (dodu{e, samo u paratekstu uzilustracije) i pojedine iskaze – „bele hridi Albi-ona“ tako postaju „bele hridi Jadrana“. Da bi pre-vod u~inio bliìm doma}oj deci, izbacuje velikibroj signala za strano poreklo pri~a: kad Kiplingnabraja razli~ite vrste antilopa koje ̀ ive na Ju-`noafri~koj visoravni, Vinaver prelazi u igru –antilopa postaje, mo`da asocijacijom na „anti-po-pa“, „Kudi-popa“ i razvijawem se pretvara u niz sa„Ne-kudi-popa“ i „Nit-kudi-nit-ne-kudi-popa“. Da-qe, Kipling u istoj pri~i pomiwe rock-rabbits, je-dnu vrstu sitnih glodara; Vinaver prevodi nazivbukvalno, kao „ze~evi iz kr{a“ jer mu to pruàpriliku da doda kako „nisu vredeli ni kr{ene pa-re“ i ponovo uvede igru re~i. Ne samo da uvek ~uvamelodiju, rimu i spiskove originala, koji ove pri-~e ~ine tako podesnim za ~itawe naglas, ve} ih po-nekad i pro{iruje i dodaje nove.

[to se ti~e izbora prevedenih pri~a, Vinaverje preveo samo prvih pet od dvanaest pri~a, ali, zarazliku od kasnijih prevodilaca, prevodi i pesmena kraju svake pripovetke, ~esto na taj na~in {to~uva samo semanti~ka àri{ta (ovde, imenice) ioko wih gradi novu pesmu. Ove strategije poja~avajurazigranost i infantilnost originala i uklawajupovremenu didaktiku ili rasisti~ke detaqe kakvihima kod Kiplinga (npr. upotreba termina nigger upri~i „Kako je leopard dobio svoje krugove“).

Branko Mom~ilovi} u svojoj detaqnoj analiziprevoda Izistinskih pri~a kaè:

U napred navedenim primerima osim kolokvijalizaci-

je primetna je jo{ jedna Vinaverova sklonost. On, naime,

upotrebqava srpskohrvatske kolokvijalne i idiomatske

izraze, {to u principu ne mora da bude nelegitimno. U

nekim slu~ajevima, me|utim, wegov poku{aj da „presadi“

Kiplinga na doma}i teren nema dovoqno opravdawa. (...)

...ne moè [se] zakqu~iti da je re~ o prevodio~evom nezna-

wu ili previdu, ve} pre o specifi~nom shvatawu prevo-

|ewa i ̀ eqi da se postignu odre|eni efekti kod de~je ~i-

tala~ke publike, pre svega komi~ni, zasnovani na doma-

}im, i stoga prepoznatqivim, jezi~kim osobenostima i si-

tuacijama. (str. 167)

Mom~ilovi} navodi i nekoliko primera u ko-jima Vinaver pro{iruje Kiplingov tekst, dodaju}ineku vrstu naravou~enija ili epiloga (str. 169),kao u pri~i Slonovo dete: „Zavla~io si nos svugde,i sad ti je izvu~en za svagda“. Ipak, treba primeti-ti i da ova re~enica ima izraèn paralelizam ialiteraciju, zbog ~ega se stilski (ako ne i smisa-ono) uklapa u Kiplingov tekst. Tako jo{ jednomVinaver-didakti~ar sara|uje sa Vinaverom-pesni-kom.

Ovakvi prevodila~ki postupci, pre svega kolo-kvijalizacija, opravdani su onda kada se smera na{to ja~i komi~ni efekat u tekstu – tako je Vina-ver postupao prevode}i za odrasle Klo{merl,Gargantuu i Pantagruela i Tristrama [endija;me|utim, uvek postoji opasnost od prekora~ewagranica primerenog, kao {to je to o{tro formuli-sao Branimir @ivojinovi} u svome tekstu o Vina-verovom prevodu Geteovog Vertera:

Ima tu i jedna druga strana, koju bih nazvao eti~kom:

te`wa prevodioca da uvek bude u prvom planu, da zaseni

autora, nadirodi Iroda. Ovo, mo`da, moè da pro|e kod

Ha{ekovog [vejka ili kod Rablea, ali kod Getea ili Ed-

gara Alana Poa nikako ne moè. Takva te`wa je duboko

neeti~ki ~in – a eti~ko postupawe je osnovno u prevodi-

la~kom poslu – i najbrìm putem dovodi do potpuno su-

protnog rezultata: do apsolutnog izneveravawa autora, sve

i kad u prevodu ne bi bilo nijedne materijalne gre{ke.9

55

9 @ivojinovi}, Branimir: Geteov Verter u prevodu Stani-slava Vinavera, Prevodna kwièvnost, zbornik radova [e-stih beogradskih prevodila~kih susreta, 4–7. decembar 1980,ur. Ugqe{a Radnovi}. Beograd, Udruèwe kwièvnih prevodi-laca Srbije, 1981, str. 119.

Da rezimiramo: Vinaverovi prevodi za decu ni-su uvek izdràli probu vremena, ali je on ~estonudio originalna i uspe{na re{ewa za pojedineprobleme; wegovim naporima imamo da zahvalimoza prvi srpski prevod Luisa Kerola, kao i za jo{nekoliko tekstova koji su ne samo bez izuzetka vi-soke umetni~ke vrednosti, ve} su ostali popularnisve do danas. Wegovi prevodi poseduju sve osnovneosobine koje se i danas cene u kwièvnosti za de-cu: ma{tovitost, poeti~nost, slobodu i kreativ-nost jezika, odsustvo didakti~nog elementa (ilibar wegovu nenagla{enost) i, pre svega, humor.

O rezultatima prevo|ewa mora se suditi premaonome {to su Vinaverovi prevodi zna~ili za na{ukwièvnost za decu u trenutku kad su se pojavili– oboga}ewe korpusa tekstovima koji su biraniprema novim, modernisti~kim, neutilitarnim kri-terijumima i stvarawe podloge na kojoj }e kasnijemo}i da se razvijaju nove generacije druga~ijih idruga~ije kreativnih pisaca.

Ipak, kad uporedimo wegove prevode sa doma}omkwièvno{}u za decu dvadesetih godina pro{logveka, mora se priznati da su Vinaverove zasluge vr-lo velike. Wegovi prevodi su kao dah sveèg ̀ ivo-ta: i wihov koren nonsensa, {ale i ludosti najavioje ono {to }e trideset godina kasnije raditi Du-{ko Radovi}.

Literatura

1. Bari, X. M. i O’Konor, Danijel: Povest PetraPana, prepri~ao Stanislav Vinaver, Dereta,Beograd, 2002.

2. Vinaver, Stanislav: Moralna poezija i weniverou~iteqi, Kriti~ki radovi StanislavaVinavera, priredio dr Pavle Zori}, Maticasrpska, Institut za kwièvnost i umetnost, No-vi Sad, Beograd, 1975, str. 137.

3. Vinaver, Stanislav: @iva umetnost i mate-rijalisti, Zli vol{ebnici: polemike i pam-fleti u srpskoj kwièvnosti 1917–1943. Kw. 2– 1930–1933. ur. Gojko Te{i}, Slovo qubve –Beogradska kwiga – Matica srpska, Beograd,Novi Sad, 1983, str. 277. Navedeno prema: Vre-me, XII/3632, 11. februar 1932, str.2.

4. @ivojinovi}, Branimir: Geteov Verter u pre-vodu Stanislava Vinavera, Prevodna kwièv-nost, zbornik radova [estih beogradskih pre-vodila~kih susreta, 4–7. decembar 1980. ur.Ugqe{a Radnovi}. Udruèwe kwièvnih prevo-dilaca Srbije, Beograd, 1981.

5. Kerol, Luis: Alisa u ~arobnoj zemqi. Prepri-~ao Stanislav Vinaver, Dereta, Beograd, 2001.

6. Kipling, Radjard: Izistinske pri~e (iz ì-votiwskog carstva). Prepri~ao StanislavVinaver. Beograd, 2002, Dereta, prema izdawuiz 1925, Vreme, str. 5–6.

7. Kipling, Rudjard: Goli{an. Pri~e iz Indije.Posrbio dr Nikola Cvijanovi}. Sa predgovoromStanislava Vinavera. Kwiàra C. B. Cvijano-vi}a, Beograd, 1924.

8. Qu{tanovi}, Jovan: Pojava izraza „moderna de-~ja poezija“ – polemi~ki kontekst, Detiwstvo,br. 1–2. 2001. Preuzeto sa http://www.zmajevedecjeigre.org.yu/detinjstvo/br1-2_01/01pojava.html

9. Man~i}, Zorica: Andersen – prevod, prerada,adaptacija, Zbornik matice srpske za kwièv-nost i jezik, Novi Sad, 2007, kw. 55, sv. 1. str.27–40.

10. Mom~ilovi}, Branko: Izistinske pri~e Rad-jarda Kiplinga u prevodu Stanislava Vinave-ra, Zbornik radova Instituta za strane je-zike i kwièvnosti, Novi Sad, 1990, Filo-zofski fakultet, t. 12, str. 163–173.

56

Tijana Tropin

STANISLAV VINAVER ANDLITERATURE FOR CHILDREN

Summary

Stanislav Vinaver translated several classic works forchildren by Lewis Carroll, Rudyard Kipling and James Ma-thew Barrie. He established a groundbreaking presence ofimportant contemporary English children’s literature in Ser-bia and, furthermore, he disseminated his own ideas on amodern Serbian children’s literature through these transla-tions, impregnating them with his own spirit, curiosity andhumour.

Keywords: Stanislav Vinaver, translation, children’s lite-rature, poetics

UDC 821.163.41–93.09 Cuci} S.

� Slavoqub OBRADOVI]

KRITIKASIME CUCI]A

SA@ETAK: Kriti~ki tekstovi Sime Cuci}a pripa-daju teku}oj kritici i otuda u wima, {to je karakteri-sti~no za ovu kritiku, kratko prikazivawe kwièvnih de-la za decu i mlade koje se naj~e{}e zasniva na impresijikriti~ara. Kada je re~ o kritici Sime Cuci}a, trebaista}i da ovaj kriti~ar nije uspeo da udari temeqe na ko-jima treba da po~iva kwièvna kritika kwièvnosti zadecu. U wegovoj kritici nema jasnih principa i metoda.On je uglavnom prikazivao dela i ukazivao na neke pro-bleme vezane za tematiku dela za decu. Jedan od nedosta-taka wegove kritike je nepotpuno otkrivawe intencijazna~ewa i smisla dela na sistematski na~in.

KQU^NE REÎ: teku}a kritika, impresija, temeq,princip, metod, zna~ewe, smisao

Kwièvna kritika kwièvnosti za decu i kwi-èvna kritika kwièvnosti za odrasle imaju isticiq – da budu spona izme|u pisca i ~itala~ke pu-blike. Ovo bi bilo wihovo generalno obele`je.Me|utim, kada je re~ o kwièvnosti za decu i mla-de, ~itaoci su publika koja ne poseduje u dovoqnojmeri odre|ena znawa iz poetike i teorije kwièv-nosti te samim tim nije u stawu da shvati smisaoonoga o ~emu kriti~ari pi{u. To zna~i da je delo-vawe kwièvne kritike kwièvnosti za decu imlade suèno, te je ova kritika vi{e namenska usmislu da moè biti putokaz piscima i odraslimakoji su pokatkad skloni da uzmu u ruke neku kwiguza decu i mlade. Dece se vrlo retko dotaknu i sa-veti, tj. preporuke, da neku kwigu vaqa da pro~ita-

57

ju. Ako imamo na umu da se prikazi, ~lanci i od-lomci iz studija posve}eni kwièvnosti za decu imlade naj~e{}e objavquju u periodici koja je vandoma{aja mladih, onda je problem jo{ jasniji. Tajproblem su odavna uo~ili i mnogi pisci za decu imlade te se neki na prvim stranama obra}aju ~ita-ocima, navode razloge zbog kojih su napisali odre-|enu kwigu, delimi~no tuma~e ono {to ih je inspi-risalo i „traè” od dece da izreknu svoj sud o kwi-zi. Tako su ~inili Branislav Nu{i}, Branko ]o-pi}, Desanka Maksimovi}, Stevan Rai~kovi} imnogi drugi. Svi oni su imali na umu da kwièvnodelo ima svoj ìvot jedino ako je prihva}eno od~italaca.

Svesni smo da mi{qewe da se kwièvna kriti-ka za decu razvija uporedo sa razvojem ove kwièv-nosti ima mnogo rawivih mesta. Pre bismo bili upravu ako tvrdimo da je kwièvna kritika posve-}ena pojedinim kwièvnim delima za mlade nepre-stano „kaskala” za ovim oblikom kwièvnog stva-rawa. O kwièvnim delima koja nisu bila, bar neu po~etku, namewena deci i mladima, kao {to suRobinson Kruso Danijela Defoa, ̂ i~a Tomina ko-liba Harijet Bi~er Stou, Guliverova putovawaXonatana Svifta i da ne nabrajamo daqe, naprostonema kritike u kojoj se ova dela vrednuju kao delanamewena deci. Ipak, deca su prihvatila pomenu-ta i mnoga druga kwièvna dela, a o razlozima zbogkojih su to u~inila vi{e puta je pisano i na tompitawu se ne}emo zadràvati u ovom radu.

Od Zmaja do danas kwièvna kritika kwièv-nosti za decu i mlade nije uspela da se oformi kaoozbiqna i osobena disciplina za razliku od kriti-ke tzv. „velike” ili „ozbiqne” kwièvnosti zaodrasle. To ne zna~i da u pro{losti nije bilo onihkoji su se interesovali za vrednovawe kwièvno-sti za mlade, ali ~iwenica je da u kritici kwi-èvnosti za decu nema onih poput Jovana Skerli}a,Bogdana Popovi}a, Milana Marjanovi}a, Jovana

Dereti}a i drugih koji su se sistematski bavilikritikom kwièvnosti za decu. Za dva veka razvo-ja ove kwièvnosti nismo dobili nijednu celovi-tu istoriju srpske kwièvnosti za decu i mlade.Muris Idrizovi} i Dragoqub Jekni} napisali suKwièvnost za djecu u Jugoslaviji (1989), a Tiho-mir Petrovi} — Istoriju srpske kwièvnostiza decu (2001).

Re~ je o kwigama koje zasluùju svaku pohvalu,bez obzira {to u ovim kwigama nema ni re~i o pre-ko sto pisaca za decu. Idrizovi}eva i Jekni}evaistorija je uxbeni~kog karaktera i u woj su kriti-~ki opservirani pisci sa prostora tada{we Jugo-slavije. Petrovi}eva kwiga je prava istorija u tomsmislu {to se autor zadràvao samo na onim deta-qima koji jedno delo ~ine mawe ili vi{e vrednimu umetni~kom smislu. Petrovi} je saètiji od Idri-zovi}a i Jekni}a, ali i on je ostavio veliki brojpisaca za decu i mlade da ~ekaju neko budu}e vremekada }e wihovo delo biti vrednovano.

Zapisi o kwièvnosti za decu Slobodana @.Markovi}a i pored namenskog uxbeni~kog karakte-ra imaju veliku vrednost u procesu razvoja kriti-~ke misli u Srbiji. Slobodan @. Markovi} je usvojim Zapisima, posebno u prvoj kwizi, a kasni-je i u mnogim tekstovima objavqenim u ~asopisi-ma, udario temeqe na kojima treba da se zasnivakriti~ka recepcija kwièvnosti za decu. Zahvaqu-ju}i Markovi}u stavqena je ta~ka na pitawe nazi-va ove kwièvnosti. Re~ je o kwièvnosti za de-cu i omladinu a ne o de~joj kwièvnosti, koje ni-kada nije ni bilo.

Bez jasnih na~ela nema mogu}nosti da se konsti-tui{e kwièvna kritika kwièvnosti za decu. Ja-sno je da izme|u kreativnog, tj, stvarala~kog ~inapisca i kriti~kog ~ina vrednovawa dela postojirazlika, ali postoji i ne{to {to povezuje ova dva~ina: svest da je re~ o delu koje je nameweno mladi-ma. To zna~i da kriti~ar koji, {to se podrazume-

58

va, i{~itava i vrednuje ono {to je napisano, morada vodi ra~una o tematici, o sadrìni, stilu ijeziku, kao i o mnogim drugim elementima uskovezanim za su{tinu poetike kwièvnosti za decukao {to su: igra, nonsens, humor, psiholo{ko obli-kovawe likova, avanturizam, fantastika, ma{ta,fikcija itd. Kriti~ar koji u vrednovawu dela po-lazi samo od svojih utisaka moè da ostvari samoimpresionisti~ke vrednosne sudove. Impresija jevarqiv argument, ali to ne zna~i da u vrednovawudela treba da bude u potpunosti iskqu~ena. Deloje sloèna i slojevita struktura i od kriti~ara seo~ekuje da dubqe prodre u su{tinu dela i da otkri-je i one vrednosti koje se te{ko uo~avaju nakon je-dnog ~itawa. Iako se od kriti~ara ne o~ekuje dabude savetodavac, on je u velikoj meri onaj ko us-merava razvoj kwièvnosti za decu, a da bi to u~i-nio kriti~ar mora da poseduje veliko predznawe izoblasti o kojoj pi{e, mora da ima na umu i di-jahroniju i sinhroniju, kao i vreme u kome nastajeneko delo, da poznaje istorijske i socijalne pri-like zemqe u kojoj je nastalo kwièvno delo za de-cu, poeti~ka kretawa, da ima istan~an ukus, jasnumetodologiju na kojoj zasniva kriterijume vredno-vawa, sposobnost diferencirawa i odre|ivawaprofila kwièvnog dela, jednom re~ju – metode iprincipe koji }e biti zasnovani na argumentima.Podse}amo na Rolana Barta koji je isticao da kwi-èvna tvorevina ima vi{e zna~ewa1. On je u svomtekstu Kritika i Istina (Crituque et Vérité)pisao i o zadatku kriti~ara: „Zadatak kriti~aranije da rekonstrui{e poruku dela, ve} da rekon-strui{e wegov sistem, kao {to zadatak lingvistenije da de{ifruje smisao jedne re~enice, ve} dautvrdi formalnu strukturu koja omogu}uje preno-{ewe tog smisla”2. U predgovoru kwizi Kwièv-nost, mitologija, semiologija Nikola Milo{e-

vi} daje svoj komentar Bartovih razmi{qawa: „Je-zik kritike – kao i svaki drugi jezik, a meta-jezikpogotovu – ne moè se ocewivati na osnovu krite-rijuma istinitosti, nego na osnovu kriterijuma va-qanosti. Vrednost jednog kriti~arskog postupkameri}emo, dakle, prema stepenu wegove koherentno-sti.”3

Kriti~aru koji èli da vrednuje kwièvno de-lo za decu i omladinu mora da je u potpunosti jasanpredmet analize i sinteze. Izme|u analize i sin-teze dela ne sme da postoji nepremostivi zid. Ana-liza u okviru kriti~kog vrednovawa treba da je sa-èta, {to zna~i da je prepri~avawe sadrìne ne-potrebno, a nakon saète analize nu`na je sintezaizre~enih vrednosnih sudova. U pravu je Bart kadaisti~e da istinu kwièvnog dela treba traìti ipo dubini i po {irini. U ovom radu ne}emo se ba-viti Bartovim tuma~ewem kwièvnosti kao siste-ma znakova „~ije bi}e nije u poruci, ve} u siste-mu”. Imamo na umu da deca kao recipijenti prihva-taju ili odbacuju kwièvno delo kao celinu. Ta ce-lina je sastavqena od vi{e delova koji ne morajuda budu u uzro~no-posledi~noj vezi. Dete je, kao ~i-talac, dakle – recipijent, kriti~ar u malom i we-gov sud o delu ~esto moè biti istovetan s vredno-snim sudom kriti~ara koji poseduje ne samo ̀ ivot-no iskustvo ve} i znawe iz istorije i teorije kwi-èvnosti. Desi se da i dete i kriti~ar kaù da imse dopada jedan deo kwièvnog dela, na primer za-plet, neka akcija i sli~no, ali im ne odgovarajuuvod i kraj jer su stati~ni. Navodimo ovaj primerjedino s namerom da istaknemo koliko je odgovoranzadatak kriti~ara kwièvnosti za mlade. Dobarkriti~ar kwièvnosti za decu mora da vrednujekwièvno delo objektivno, argumentovano, na ja-snim metodolo{kim postavkama, sa {to mawe im-presionisti~kih sudova, ali on neprestano mora da

59

1 Roland Barthes, Crituque et Vérité. Seuil, Paris, p 54.2 Ibid., str. 257.

3 Rolan Bart, Kwièvnost, mitologija, semiologija, No-lit, Beograd 1971, predgovor Nikole Milo{evi}a, str. 15.

ima na umu dete i wegovo potencijalno mi{qewe.Najslabije su one kritike kriti~ara koji su zabo-ravili da pi{u o kwizi koju }e ~itati dete, a do-kaz za ovo su Laza Kosti}, Milan Bogdanovi}, Qu-bomir Nedi} i drugi koji su odricali svaku vred-nost Zmajevoj poeziji za decu. Ne zaboravqamo niburna reagovawa, dodu{e ne toliko od strane kri-ti~ara koliko od srpske crkve i drugih du{ebri`-nika, vezana za Harija Potera ameri~ke spisate-qice Xoane K. Rouling. Naprosto, u Srbiji je za-vladala panika i strah da nam fiktivna proza Rou-lingove ne odvede decu na stranputicu. Stekao seutisak da se mladi u Srbiji nikada nisu sreli uliteraturi sa ve{ticama i zmajevima, da nisu pro-~itali Alisu u zemqi ~uda i da su, kako bi to re-kao Bruno Betelhajm, ali u posve drugom kontek-stu, „na{a deca mali idioti”. Betelhajm je nave-denu jezi~ku konstrukciju upotrebio u jednom ra-zgovoru koji je objavqen u ~asopisu Detiwstvo,a wome je branio bajku i pravo deteta na slobodnoulaèwe u svet ma{te.

Do ~estih nesuglasica i razmimoilaèwa izme-|u vrednosnih sudova kriti~ara i mi{qewa dece onekom kwièvnom delu dolazi, pored drugih ~ini-laca, i zbog toga {to postoji razlika izme|u psi-he odraslog ~itaoca, mislimo na kriti~ara, i psi-he deteta.

U{li smo u tre}i milenijum sa istim stawemkada je re~ o kwièvnoj kritici kwièvnosti zadecu. Ova disciplina se jo{ nije konstituisala.Sti~e se utisak da stojimo u mestu. Sve je vi{e im-presionisti~kih prikaza i recenzija pisanih izkurtoazije. Progla{avaju se dobrim kwièvna delakoja ne mogu da izdrè stroìju analizu. Kriti~a-ri se zadràvaju na onome {to je povr{no kada jere~ o sloènoj strukturi kwièvnog dela. Mnogizaboravqaju na o~ekivawa dece i na ukus. ̂ iweni-ca je da je ukus kategorija kojom se bavi estetikai da ne moè da se defini{e iz vi{e razloga. Za-

boravqamo da je dobra samo ona kritika kwièvnogdela za decu u kojoj su se poklopila mi{qewa kri-ti~ara i dece {to, svakako, ne treba shvatiti gene-ralno, kao princip od koga nema odstupawa. Na-ve{}emo samo primer tetralogije Gradimira Stoj-kovi}a Hajduk u Beogradu. Ovoj tetralogiji i pis-cu nisu bili potrebni kriti~ari. Deca su je pri-hvatila i bibliotekari su bili zbuweni. ̂ itaoci~ekaju na red da uzmu kwigu. Utrkuju se i deca iodrasli jer svi bi da je pro~itaju. Na stranu to{to su mnogi kriti~ari zaobi{li ove Stojkovi-}eve kwige ili su o wima pisali parcijalno, a ~e-sto i pateti~no, pa ~ak i haoti~no. Me|utim, nakonpomenutih kwiga Stojkovi} je nastavio da dopisujeHajduka i to je najve}a gre{ka koju je u~inio.

Predmet kwièvne kritike uop{te je kwièvnodelo. Svakako, nije zgoreg podsetiti se da kriti-ka dobrim delom po~iva na doìvqaju onoga {to jeumetni~ko u delu. Ne treba gubiti iz vida da narazumevawe kwièvnog dela veliki uticaj ima vre-menska distanca. Filolo{ki kriti~ar ima zapredmet jezik nekog kwièvnog dela. Takvu kri-tiku nazivamo kritikom teksta. Estetska kri-tika, ~iji su koreni u humanizmu, bavi se jezi~kimizrazom i obra}a pa`wu na stilske figure, na wi-hovu upotrebu, a tako|e ih sistematizuje u ciqu do-no{ewa kona~nih sudova o umetni~koj vrednostinekog kwièvnog dela. U 19. veku razvija se ideo-lo{ka kritika. Ova kritika nastoji da uspostaviveze izme|u kwièvnog dela i dru{tvene stvarno-sti i ukazuje na politi~ke, socijalne i nacionalneelemente, tj. na wihov uticaj na kwièvno stvara-we. Pored navedenih postoji i utilitaristi~kakritika, koja vrednost kwièvnog dela traì unacionalnom sadràju. U 19. veku razvija se bio-grafska kritika koja nastoji da do umetni~kihvrednosti pojedinih dela do|e preko podataka izìvota kwièvnika. îwenica je da biografskikriti~ari mogu da uspostave odre|ene veze izme-

60

|u kwièvnog dela i ìvota pisaca, ali je o~itoda o vrednosti nekog dela ne mogu da se izreknuvrednosni sudovi ukoliko se polazi samo od bio-grafskih podataka. To je slabost i sociolo{kekritike ~iji je osniva~ Ipolit Ten, a koja se za-sniva na shvatawu da je kwièvno delo, kao i kwi-èvnost uop{te, proizvod sredine (miqea). Po Te-novom mi{qewu, na kwièvno stvarawe uti~u rasa,sredina (miqe) i vreme. Za impresionisti~kukritiku smo ve} istakli da uglavnom polazi, ka-da je re~ o vrednovawu kwièvnog dela, od doìv-qaja dela kriti~ara koji se obi~no prepu{ta svo-jim utiscima i izri~e ih kao da je re~ o delu kojeje sâm napisao, a ne o tu|em delu. Pozitivna stranaove kritike ogleda se u tome {to ukazuje na komu-nikabilnost kritike „koja zavisi i od jezika odop}ih stvarala~kih sposobnosti kriti~ara, ali jepretjerala u traèwu da kriti~ar bude i u tom po-gledu gotovo umjetnik”4.

Prakti~na kritika se primewuje u analiti~-kim biografijama i ona nije predmet na{ega rada.Jedino isti~emo postojawe nagla{ene sli~nostiizme|u pomenute kritike i kriti~kih kwièvnihocena ili, kako ih ve} uobi~ajeno nazivamo, recen-zija.

Kwièvna kritika uop{te, pa i kwièvna kri-tika kwièvnosti za decu, deo je nauke o kwièv-nosti, a kao deo pomenute discipline treba da po-sreduje izme|u dela i ~italaca. Bez dubqeg i ana-liti~kog zalaèwa u vi{eslojnu strukturu dela ibez po{tovawa principa i polazi{ta hermeneuti-ke nema ni ostvarewa ciqa. Kwièvno delo je otvo-reno za svaku vrstu ~itawa i u wemu je „poruka”~iju zagonetnost treba otkriti, {to zna~i da jekriti~ar pozvan da u vi{ezna~nosti kwièvnog de-la otkrije odnos izme|u ozna~enog i ozna~avaju}eg.Taj odnos moè da se otkrije i impresionisti~kim

(subjektivisti~kim) pristupom kwièvnom tekstu,ali i oslawawem na tradiciju u kojoj kriti~ar mo-è da prona|e obrazac koji }e ga voditi i kroztradiciju i ka ciqu: „Razumevawe kwièvnog tek-sta podrazumeva dve stvari: odgovaraju}u kwièvnutradiciju ili rastegqiv obrazac za tekstove i kri-tiku koja pomaè u oblikovawu ovog obrasca i slu-ì kao vodi~ za wegovu interpretaciju, koja nas unajmawu ruku priprema za kompleksnost kwièvnogizraza... Jedino u {ta moèmo biti sigurni jeste daje kwièvno razumevawe dvodelno: ono traì kwi-èvne diskurse i kwièvnokriti~ke diskurse”5.

Tekstolo{ke i naratolo{ke teorije novijeg sudatuma. Po ovim teorijama delo se vrednuje i in-terpretira u tri ravni: kroz dimenziju teksta, pis-ca i recepcije primaoca.6

Kriti~ki tekstovi Sime Cuci}a pripadaju te-ku}oj kritici. Otuda u ovim tekstovima, {to je ka-rakteristi~no za teku}u kritiku, kratko prikazi-vawe kwièvnih dela za decu i mlade koje se naj-~e{}e zasniva na impresiji kriti~ara. Jasno je daizme|u teku}e i nau~ne kritike postoje razlike.Nau~na kritika je kompleksnija; a kriti~ar se za-dràva na vi{e aspekata kwièvne strukture. Unau~nu kritiku spadaju monografije, rasprave istudije. Ipak, bez obzira da li je re~ o teku}oj ilinau~noj kritici nu`no je da i jedna i druga dotaknuone vrednosti kwièvnog dela koje su neosporne, apodrazumeva se da }e kriti~ar koji pi{e nau~nukritiku imati vi{e prostora za argumentaciju.Kwièvnost za decu i mlade je deo kwièvnostikao celine iz koje se izdvaja iskqu~ivo iz formal-nih razloga i specifi~nosti kao {to su: temati-ka, sadrìna, kompozicija, jezik i stil, struktura,psiholo{ka karakterizacija likova, fantastika,

61

4 Joè Topor{i~, Uvod u kwièvnost, Znawe, Zagreb 1969,str. 550.

5 Xefri Hartman, Kwièvni komentar kao kwièvnost,Kwièvna kritika, br. 2, 1983, str. 95.

6 B. A. Uspenski, Poetika kompozicije; Semiotika ikone,Nolit, Beograd 1979, str. 92.

ma{ta, avanturizam, akcija, fikcija, snovi, nonsens,humor itd. Kwièvno delo za decu nameweno je presvega deci i zbog toga je u wemu dominantnija na-ivnost, za razliku od kwièvnih dela za odrasle.Izme|u kwièvnosti za odrasle i kwièvnosti zadecu ne postoji apsolutna granica. Mnoge teme izkwièvnosti za odrasle moèmo prona}i u kwi-èvnosti za decu, ali to ne zna~i da }e iste temebiti obra|ene na isti na~in. Pisci za decu vodera~una o misaonim mogu}nostima deteta da procenisadràj dela i da, ukoliko se to od wega zahteva,npr. u nastavi, iznese svoje impresije i razmi{qa-wa o pro~itanom delu. To zna~i da pisci za decuunapred odre|uju sadràj i motivsku strukturu de-la. I deca i kriti~ari interpretiraju kwièvnodelo, ali to ne zna~i da }e se wihove interpreta-cije uvek poklopiti. Kriti~ar, za razliku od dece,poseduje odre|ena znawa i razvijenije ~itala~koiskustvo. U tuma~ewu i vrednovawu kwièvnog de-la za decu kriti~ar se opredequje za spoqa{wiili za unutra{wi pristup kwièvnom delu, a ~e-sto je u situaciji da u kritici koristi, mawe ilivi{e, oba pristupa. Savremena kwièvna kritikakwièvnosti za decu ne iskqu~uje spoqa{wi pri-stup delu u smislu ukazivawa na sredinu u kojoj jedelo nastalo, potom na dru{tvene i nacionalneelemente, na tradiciju i odre|ena filozofskashvatawa, na kulturnu klimu i poetike odre|enihpravaca, na podatke iz pi{~eve biografije ili nato kako je delo bilo prihvatano od recipijenata upro{losti. Ipak, unutra{wi pristup kwièvnomdelu vi{e odgovara su{tini i strukturi kwièv-nog teksta. Unutra{wi pristup delu po~iva naimanentnom metodu iz koga se razvija imanentnakritika za koju se ~esto koristi sinonim interpre-tacija. Pomenuti metod primewuju novi kriti~ari,formalisti, fenomenolozi, strukturalisti.

Kwièvna kritika kwièvnosti za decu trebada je podsticajna. Od kriti~ara se o~ekuje da svo-

jom kritikom usmerava pisce ka onim podru~jimakoja su inspirativna za mlade ~itaoce. Sima Cuci}je u svojim osvrtima i ~lancima ukazivao na ono{to je dobro u pojedinim delima a ujedno je nedvo-smisleno kritikovao ono {to ne odgovara ukusu de-teta. Me|utim, Cuci} nije kriti~ar modernog sen-zibiliteta i to je razlog {to se ~esto zadràvaona onim elementima koji su vi{e idejnopoliti~kino nau~noesteti~ki. U mnogim osvrtima i ~lanci-ma Cuci} je ukazivao na nedostatke u kwièvnimdelima za decu, kao {to su: naivna bajkovitost, ra-zvu~enost radwe, preterano isticawe avanturisti-~kog, nefunkcionalne opise i op{irne uvode, „sim-patije za dobro, priqe`no dete”, nestilizovanostre~enice, sentimentalnost, sloèna kompozicionastruktura i sli~no.

Svestrana i minuciozna kwièvna kritika kwi-èvnosti za decu ne treba da se zadràva samo ni-voima senzornog procesa, ve} mora da ide ka vi{immisaonim procenama koje }e biti plod jasnih kri-terija. Kriti~ar se bavi interpretacijom kwièv-nog teksta. Nesumwivo je da se i nau~nik bavi in-terpretacijom umetni~kog dela. Kriti~ar kwièv-nosti za decu prinu|en je da koristi pojmove iz te-orije kwièvnosti koja je nauka, ali on neprestanomora da ima na umu da je kwièvnost za decu speci-fi~na oblast kwièvnog stvarawa i da je, imaju}iprethodno na umu, kriti~ko-istraìva~ki konceptpogodniji od nau~noistraìva~kog u smislu dono-{ewa vrednosnih sudova, zakqu~aka i ocena.

Kada je re~ o kritici Sime Cuci}a, treba ista-}i da ovaj kriti~ar nije uspeo da udari temeqe nakojima treba da po~iva kwièvna kritika kwièv-nosti za decu. U wegovoj kritici nema jasnih prin-cipa i metoda. Cuci} je uglavnom prikazivao delai ukazivao na neke probleme vezane za tematiku de-la za decu. Jedan od nedostataka wegove kritike jenepotpuno otkrivawe intencija zna~ewa i smisladela na sistematski na~in.

62

II

Sima Cuci} je bio pisac i kriti~ar Maticesrpske. Sa ovom institucijom, koja je vrlo zna~aj-na za kulturu srpskog naroda, ovaj pisac i kriti~arje odràvao saradni~ke odnose vrlo dugo. Ti odno-si su zahla|eni u posledwoj deceniji ̀ ivota SimeCuci}a. Sude}i po prepisci izme|u Sime Cuci}ai nekih wegovih prijateqa Sima Cuci} je do kra-ja ̀ ivota imao pozitivno mi{qewe o Matici srp-skoj, ali ne i o qudima koji su se na{li na ~eluMatice krajem sedme i po~etkom osme decenije dva-desetog veka. Kritikom kwièvnosti za decu SimaCuci} je po~eo da se bavi krajem tre}e decenijedvadesetog veka, po svojoj prilici 1928. godine.^lanke, osvrte i prikaze objavqivao je u Letopi-su Matice srpske. Kritikom se bavio pre po~et-ka Drugog svetskog rata, ali je prve prikaze o kwi-gama za decu objavio tek 1942. godine. Po mi{qewuDragoquba Jekni}a Cuci} je posledwi osvrt obja-vio 1962. godine. Za ̀ ivota Sime Cuci}a Maticasrpska je objavila kwigu wegovih ~lanaka i osvrtaIz de~je kwièvnosti (1951). Wegovu drugu kwi-gu, Iz de~je kwièvnosti II, objavio je Centar zakulturu u Zrewaninu 1974. godine u ediciji „Esej ikritika“, Biblioteka „Ulaznica“. Posledwi tekstSime Cuci}a objavqen u drugoj kwizi napisan je1962. godine. U ~lanku O kwigama „koje ne idu”...(Jedna popularno napisana astronomija) Cuci}pi{e o kwizi Milutina Milankovi}a Kroz vasio-nu i vekove (1952). Do danas nije razja{weno pi-tawe da li je Sima Cuci} objavqivao prikaze na-kon 1960. godine, ali iz bibliografije se vidi daje 1961. godine objavqen Cuci}ev tekst o Juraju Bre-ànu i wegovom delu Krista u Kwièvnim novi-nama (XII, 137, 1961, str. 9).

U kwièvnosti za decu Sima Cuci} je zna~ajni-ji kao kriti~ar no kao pisac omladinskih romana.Za omladinu je objavio tri romana: IV b napred

(1938), I Moca ho}e u {kolu (1946) i Prvi ko-raci (1948). Objavio je oko 210 ~lanaka i prikaza.Pisao je o kwigama za decu iz doma}e i strane li-terature. Napisao je vi{e ~lanaka i osvrta iz do-ma}e, tj. jugoslovenske kwièvnosti za decu, {to jei razumqivo jer u wegovo vreme retko su prevo|enavrednija kwièvna dela iz svetske literature. Ge-neralni je utisak da je Cuci} kao kriti~ar bioo{tar ali ne i dosledan, {to zna~i da nije imaoizgra|enu metodologiju niti kriti~ka na~ela ko-jih bi se drào u svakoj prilici. Znao je ~esto dapohvali ono {to nije za pohvalu i da kritikuje ono{to nije bilo po wegovom ukusu. Uglavnom, Cuci}je traìo zdravu literaturu za decu. Pod pojmomzdrava podrazumevao je ona kwièvna dela koja od-govaraju ukusu dece i koja ih ne udaqavaju od stvar-nosti. Nije imao razumevawa za ono {to je novo ito je razlog {to je o nadrealistima, posebno oAleksandru Vu~u i wegovoj poemi Druìna Pet pe-tli}a, pisao mlako i nedoìvqeno.

Programska na~ela kritike Sime Cuci}a nala-zimo u wegovom tekstu Na{a de~ja kwièvnosti u tekstu îka Jova danas. Oba teksta su objav-qena u wegovoj prvoj kwizi. Za Simu Cuci}a Zmajnije bio samo rodona~elnik srpske poezije za decuve} i pesnik koji je postavio temeqe razvoja kwi-èvnosti za decu uop{te. Od svih srpskih pisacaza decu Sima Cuci} je najvi{e uvaàvao Jovana Jo-vanovi}a Zmaja, a to je jedan od razloga {to je usvojoj kriti~arskoj aktivnosti bio sputan upravoZmajem.

Na po~etku kwige Iz de~je kwièvnosti (1951)je pi{~eva Re~ unapred. Iz ovog uvodnog obra}awakriti~ara navodimo dva kra}a odlomka: „Nastojaosam, u okviru svojih sposobnosti i tada{wih mo-gu}nosti, da ukazujem na ono {to je vaqano i do-bro u na{em kwièvnom nasle|u, a u ~emu bi na{adeca i omladina mogla dobiti dru{tveno i kwi-èvno zdravo i napredno {tivo”. Potom dodaje:

63

„Me|u tim kwigama (misli na kwige u izdawu No-lita, Zlatne kwige, Kadoka, prim. S.O.) nalaze sei mnoge na koje je trebalo ukazati kao na nekwi-èvne i {tetne, kao na mnogobrojnu literaturu ukojoj se na laàn i izve{ta~en na~in prikazuje ̀ i-vot deteta ili omladinca. Jer za de~ju i omladin-sku kwièvnost vaì isto ono merilo koje i zasvaku drugu kwièvnost...” Prvi zadatak koji tre-ba da ispuni kwièvnost za decu i omladinu je dabude „dru{tveno i kwièvno zdravo i napredno{tivo” i ovo je bez ostatka eksplicitan stav SimeCuci}a. Ostavqamo po strani to {to kriti~ar nepravi razliku izme|u kwièvnosti za decu i omla-dinu i {tiva. Izostavili smo deo teksta u komekriti~ar bliè obja{wava koje je kwige izdvojioiz kwièvnosti za decu, a izdvojio je one „{to }ezaista mo}i da obogate ma{tu i prodube qudska isocijalna ose}awa na{eg deteta i omladinca”. Uka-zuju}i na laàn i izve{ta~en na~in prikazivawaìvota deteta Sima Cuci} samo konstatuje da „zade~ju i omladinsku kwièvnost vaì ono isto me-rilo koje i za svaku drugu kwièvnost”. Koje je tomerilo? Cuci} je nedore~en, mada odgovor posto-ji: kwièvno delo je ili dobro ili lo{e. Sredinenema, bez obzira na to da li je re~ o kwièvnomdelu za decu ili za odrasle. Ovakvih i sli~nih ne-dore~enosti ima previ{e u kriti~kim opservacija-ma Sime Cuci}a. On je eksplicitno bio protiv la-`nih pisaca za decu koje naziva „patentiranim”, akoji „su tokom vremena (stvorili) jednu osobituvrstu de~je kwièvnosti, uglavnom la`nu, nereal-nu, koja je tako daleko od de~je psihe i od kwièv-nosti uop{te” (Na{a de~ja kwièvnost). Ponovonedore~enost kad je re~ o pojmu nerealan, jer po-znato je da su mnoge avanturisti~ke teme plod pi{-~eve imaginacije, da i ne govorimo o bajkama ifantasti~noj prozi. Za razliku od „patentiranih”pisaca, Zmaj je originalan jer je u svojoj poezijidao puno}u ìvota deteta: „Wegovi vedri i puni

ìvotne snage stihovi pruàju nam mali de~ji svetu svima nijansama i prelivima. Tu je {iroko i mo-}no obuhva}en de~ji {aroliki i pun doìvqaja ̀ i-vot”.

Sima Cuci} ima za Zmaja samo pohvalne re~i:„Zmaj je uspeo, nego iko u nas, da duboko zahvati ude~ju du{u, da prodre duboko u lavirinte de~je psi-he, u de~ji unutra{wi, intimni ̀ ivot. Zato nam gaon, zamahom pravog umetnika, tako rasko{no raz-otkriva. I mi imamo, sa piscem, jednu istinsku ipravu viziju de~jeg ìvota. Deca, de~ji svet kodZmaja nisu vo{tane figure, ve} prava deca od krvii mesa”. @ivot dece u Zmajevoj poeziji je, isti~eCuci}, osoben, aktivan i pun doga|aja. Da bi pot-krepio sopstvenu tvrdwu Sima Cuci} poziva u po-mo} Milana [evi}a i wegovo mi{qewe o Zmajevojpoeziji izneto u kwizi Obrazovawe i prosve}i-vawe (Beograd, 1923): „Dete }e u ~ika Jovinim pe-smama nau~iti da qubi porodicu, svoj zavi~aj i svojnarod, upozna}e svoje odnose i du`nosti”. Za razli-ku od Cuci}a, [evi} isti~e implicitno da je Zma-jeva poezija utilitarna u nacionalnom smislu, tj.isti~e samo one elemente koji su patriotski iporodi~ni, ali ostaje nejasno koje to svoje odnosei du`nosti treba da upoznaju deca nakon ~itawaZmajevih pesama. Ni Sima Cuci} nije zaboravio daistakne koliko je zna~ajno da kwièvnost za decutreba da uti~e na razvijawe nacionalnih ose}awakod dece. On isti~e zna~aj kwièvnog dela JagodeTruhelke, Ivane Brli} Maùrani}, Vladimira Na-zora i Mata Lovraka, jer: „Kod svih tih pisaca ose-}a se prirodnost, fino}a zapaàwa, duboko nacio-nalno ose}awe”. Sintagmu nacionalno ose}aweSima Cuci} nije objasnio ni u jednom svom tekstu,~lanku ili osvrtu. Me|utim, osetio je potrebu dajasnije formuli{e svoj stav iznet u uvodnom deluteksta Re~ unapred: „Jer za de~ju i omladinskukwièvnost vaì isto ono merilo koje i za svakudrugu kwièvnost...” U op{irnijem tekstu Na{a

64

de~ja kwièvnost dopunio je prethodno mi{qe-we: „Kwièvnost je ili kwièvnost ili nije kwi-èvnost. De~ja kwièvnost, dakle, mora biti sa-stavni deo prave, umetni~ke kwièvnosti”. Dobradopuna, ali nonsensna konstatacija: „... sastavnideo prave, umetni~ke kwièvnosti”.

Naprosto neshvatqivo! Jedini zakqu~ak moèda glasi: kwièvnost za decu nije prava, umetni~kakwièvnost, ali ona mora da bude wen deo. Kriti-~ar je mislio suprotno a dozvolio je sebi nelogi-~nu jezi~ku konstrukciju koja izaziva nedoumicu.Nedoumice nema kad tvrdi: „Poznata je stvar da susvi veliki kwièvnici ujedno i dobri de~ji pis-ci. Tolstoj, [ekspir, Dikens, Sjenkjevi~ ve} su ra-nije prire|ivani za decu”. Kriti~arevo mi{qeweje logi~no i kada pojmove „prava” i „de~ja” kwi-èvnost stavqa izme|u navodnika. Pravo meriloza kwièvnost za decu (Cuci} koristi termin de-~ja kwièvnost, prim. S.O.) Sima Cuci} je pro-na{ao u delu teksta Ja{e Prodanovi}a De~ja kwi-èvnost (izdawe Kwièvnog severa, Subotica,1927): „Ako u jednom spisu nema ni stilske lepote,ni prave poezije, ni istinske mudrosti, ni dobropogo|ene umetni~ke istine, ni ~arobne primamqi-vosti bajaka, ni sna`no izraènih patriotskih,moralnih i socijalnih ose}awa, taj spis, ne moèbiti pogodan za omladinu”. Rukovode}i se Proda-novi}em, Sima Cuci} je roman Mata Lovraka DecaVelikog Sela proglasio za „na{ najboqi de~ji ro-man”, a od prevedenih dela najboqi je, po Cuci}e-vom mi{qewu, roman Eriha Kestnera Hrabri ra-zred prof. Justusa. Evo i razloga zbog ~ega je po-sledwe delo dobro: „Povrh svega, glavni junaci ra-de na izgradwi jednog novog, socijalnijeg, eti~ni-jeg dru{tva”. U vreme kada je objavqen roman MataLovraka Deca Velikog Sela, 1933. godine, u hrvat-skim {kolama po~iwu da se stvaraju |a~ke zadrugeu kojima |aci sprovode samoupravu, a to je onaj slojromana za koji }e kriti~ar re}i da je najslabiji,

isti~u}i „da to vi{e nisu deca iz Velikog Selave} iz Oksforda ili Berlina”. To je mala zamer-ka, obi~na sitnica, Lovrakova nesmotrenost, a„glavna odlika ovog romana, koja ugu{uje sve nedo-statke, jeste u tome, {to ovi mali{ani propoveda-ju jedan novi kult, kult rada – kroz zajednicu – zasve pojedince”. Kriti~aru ne odgovaraju |a~ke za-druge i |a~ka samouprava a hvali kult zajedni~kograda, {to je i bio ciq |a~kih zadruga. Jo{ jednanelogi~nost u dono{ewu vrednosnog suda.

Pod sna`nim uticajem Zmajeve poezije i Ja{eProdanovi}a Sima Cuci} je pitawe „de~je kwièv-nosti” povezao s pedagogijom, sociologijom i psi-hologijom: „Jer, pitawe de~je kwièvnosti nijesamo prosvetno-pedago{ko, ve} i psiholo{ko, i so-cijalno, i, kao takovo, treba da postane predmet{ireg, svestranijeg interesovawa”. U samo jednojre~enici pri kraju teksta Na{a de~ja kwièv-nost kriti~ar }e naprosto zavapiti: „Kako smoèqni istine u de~joj kwièvnosti!” Budu}i da jeCuci}ev tekst objavqen posle Drugog svetskog ra-ta, razumqivo je {to se kriti~ar zalagao za istinuobnove i izgradwe zemqe, za dete koje }e i u ̀ ivo-tu i u literaturi biti neprestano aktivno i kojene}e, poput mnogih pisaca-samozvanaca, ko~iti „sva-ki zdravi napredak”.

Avanturizam je ~esta tema u kwièvnosti za de-cu. U po~etku svog rada na kwièvnoj kritici kwi-èvnosti za decu Sima Cuci} je bio protiv pusto-lovina i avantura koje odvla~e dete iz realnog ̀ i-vota. Ali kada je Branislav Nu{i} objavio romanHajduci kriti~ar je promenio mi{qewe i priznaoda su odrasli ~esto razmi{qali o raznim pustolo-vinama: „Priznajmo da smo svi mi, ako nismo to iizveli, bar mnogo razmi{qali o raznim pustolovi-nama! Kao {to se vidi, predmet je vrlo blagodaran,i dosada obilato iskori{}avan”.

Pi{u}i o ̂ apekovim bajkama Cuci} je jasno iz-neo svoj stav o bajkama: „Bajka, ina~e, ima sumwivu

65

vrednost. To je, vrlo ~esto, no` sa dve o{trice”.Ovakva neverovatna i neargumentovana tvrdwa neodnosi se na bajke Karela âpeka, ve} se „odnosisamo na one bajke koje se jo{ uvek pi{u na stereo-tipan na~in. To vredi za one bajke koje imaju zaciq da udaqe decu od stvarnosti i da im u du{uunesu pometwu i nemir. To vredi za sve bajke kojetruju de~ju ma{tu. To vredi za one bajke, koje supreìvele ovo doba i kojima se ve} smeju mnoga de-ca”. Tako pi{e Sima Cuci}: neargumentovano, ne-dore~eno, nelogi~no i nejasno, ali on u su{tininije protiv autorske bajke u kojoj ima humora „ko-ji izaziva spontani, praskavi, ìvotni smeh” kao{to je to slu~aj s âpekovim bajkama.

Jovan Jovanovi} Zmaj je imao mnogo razumevawaza svet deteta i za sve ono {to je u tom svetu ~i-sto i zdravo, vedro i {aqivo, a wegova naravou~e-nija su iz ~ista srca odraslog ~oveka koji ose}apotrebu da posavetuje dete. Sima Cuci} isti~e dase Zmaj obratio nekom anonimusu opomenom: „Ne-moj biti neki starkeqa... {to je izmajstorisano ineprirodno, to mi ne godi”. Ovakav Zmajev stav go-dio je Simi Cuci}u kao podloga koju }e iskoristi-ti da iznese svoje shvatawe o tome kakva treba daje „de~ja kwièvnost”: „Ova mala poruka anonim-nom Lazi je dvojako zna~ajna: ona nam pokazuje do-bro i jedino ispravno shvatawe de~je kwièvnosti,koje je Zmaj imao, i nesavremenost onih de~jih pi-saca koji nikako ne}e da se drè gorweg na~ela dau kwizi namewenoj deci ne sme biti izmajstorisa-nih i neprirodno sloènih stvari”. Moderna poe-zija za decu davno je negirala ovakva razmi{qawao poeziji za decu jer u woj ima izmajstorisanih si-tuacija, alogi~nosti i nonsensnog humora i jo{mnogo toga {to je u nivou de~jih mentalnih sposob-nosti i wihovog pona{awa u igri. Danas je anahro-na i tvrdwa Sime Cuci}a izneta u osvrtu na nad-realiste i Aleksandra Vu~a: „Pisawe de~je kwi-èvnosti mora se bazirati kako na realnom ̀ ivo-

tu tako i na ciqeve vaspitawa”. Jednostavno, kri-ti~aru nije odgovarala avantura Vu~ovih de~akakoji su doneli odluku da spasu iz zato~eni{tva de-voj~icu Miru.

Ako je suditi po mi{qewu Sime Cuci}a da je„te`wa ka avanturama samo jedna karakteristi~nacrta koja se ispoqava mahom kod varo{ke dece”,onda je jasno da ovaj kriti~ar nije imao sluha zaìvot dece na selu i da je postavio nepotrebnuogradu izme|u dece koja ̀ ive u ruralnoj sredini ione koja ̀ ive u gradu. Uostalom, tekst o poemi Alek-sandra Vu~a pisan je s prikrivenom ironijom, ~ak isarkazmom koji se implicitno provla~i od prve doposledwe re~enice. Za wega je u poemi „cela radwaname{tena”, da se i ne osvr}emo daqe na niz nelo-gi~nosti poput zavr{ne konstatacije da }e Vu~ovupoemu mo`da voleti naro~ito „varo{ka deca”.

Vrednosni sud Sime Cuci}a o Vu~ovoj poemi jepotpuno jasan i izraz je kriti~arevog subjektivnogukusa. Me|utim, smisao kritike je da otkrije zna-~ewe esteti~kih vrednosti i da olak{aju ~itaocune samo da razume pojedina kwièvna dela ve} i daga usmeri na ono {to je u konkretnom delu vredno.Sima Cuci} nije pripadao u~enim kriti~arima inije posedovao potrebne sposobnosti da uo~i novetendencije. U pojedinim ~lancima i prikazima onje ipak uspevao da istakne ono {to je umetni~kinajvrednije, mada se i u takvim tekstovima nijeoslawao na odre|ena teorijska, metodolo{ka iestetska znawa. Dragoqub Jekni} ima mnogo po-hvalnih re~i o kwièvnoj kritici Sime Cuci}a.Za kriti~ara tvrdi da je imao „stalno pred o~imaborbu za pravu kwièvnost” i dodaje: „Vrednostikoje Cuci}eva kritika afirmi{e u kwièvnim de-lima za decu jesu: originalnost kwièvnog postup-ka, ma{tovitost kwièvne strukture, ideolo{ko--teoretska o{trina, socijalno ose}awe, sposobnostkwièvnog dela da ja~a duh i razvija plemeniteosobine, da podsti~e vi{a ose}awa, da navikava na

66

pravi, intenzivan i po{ten rad kao jedini uslov~asnog ̀ ivota, da gaji lako}u pevawa i pripoveda-wa, lirizam i snovnost, da uvodi nove poetske idea-le, da se zalaè za ̀ ivotnu puno}u li~nosti, jezi-~ku bri`qivost, psiholo{ka sen~ewa i prelive,da razbija okvire regionalnosti, da okupqa u sebihumorne situacije, da se zasniva na dinami~nosti,vedrini i ̀ ivotnoj radosti, da neguje borbenost izajedni{tvo dece, da svoje sadràje crpe iz svihsfera stvarnosti, a posebno nau~nih tekovina i ot-kri}a”.7

U Cuci}evoj kritici ima elemenata koji }e sejasnije uo~iti u modernoj kritici kwièvnosti zadecu. U prvoj fazi bavqewa kritikom, predratnoj,Sima Cuci} je vi{e pedagog no esteta i analiti-~ar. Tek u posleratnom periodu Cuci} je u~inioiskorak u smislu ponirawa u slojevitu su{tinukwièvnog dela, ali ni tada nije bio dosledan. Je-dino u wegovoj recepciji Zmajeve poezije ima redai sistema, jasnih principa i merila. U su{tini,ovaj kriti~ar je u vrednovawu kwièvnih dela zadecu polazio od li~nih impresija koje su u osnoviimpresionisti~ko-realisti~ke prikaziva~ke kri-tike, {to je uo~io i Dragoqub Jekni}. Nedvosmi-slena tvrdwa Dragoquba Jekni}a „da upravo sa Si-mom Cuci}em po~iwe vreme savremene srpske kri-tike kwièvnosti za decu” ukazuje na vrednost Cu-ci}eve kriti~arske aktivnosti.

Sima Cuci} se bavio kritikom u vremenu kojenije bilo nakloweno kwièvnosti za decu. U pred-ratnom i posleratnom periodu kwièvnost za de-cu je bila pastor~e o kome skoro da nije bilo nikratkih vesti ni ~lanaka u listovima i ~asopisi-ma. Cuci} je jedan od onih koji su svojim kritika-ma ispuwavali prazninu. ̂ inio je to savesno. Imaoje sluha za ono {to je dobro u delima za decu i tra-

ìo je da se moderna kwièvnost udaqi od tradi-cionalnih preìvelih formi i sadràja. I kadaje pisao kao didakti~ar, imao je na umu decu. Mnogivrednosni sudovi izre~eni o nekim kwigama imajusvoju aktuelnost i danas. Isto se moè re}i i za we-gova neshvatawa nekih dela koja je srpska kritikaocenila vrednim, kao {to je, da navedemo samo jedno,poema Druìna Pet petli}a Aleksandra Vu~a.

I pored mnogih nedostataka, nedoslednosti,olakog dono{ewa vrednosnih sudova, nesistemati~-nosti, didaktizma, negativnog odnosa prema bajci,basni i avanturizmu, nedovoqnog isticawa zna~ajaigre za razvoj deteta i sli~no, kriti~arska delat-nost Sime Cuci}a je zna~ajna jer je inicirala daqirazvoj srpske kritike kwièvnosti za decu.

Slavoljub Obradovi}

CRITICISM OF SIMA CUCI]

Summary

Since the critical text of Sima Cuci} belong to currentcriticism, the review of literary works for children and theyoung ones rest on impressions of critics. It should bestressed that Sima Cuci} has not succeeded to make foun-dations on which a literary criticism should rest on. His cri-ticism does not include clear principles and methods. Oneof disadvantages of his criticism is an insufficient discov-ery of intentions of meaning of literary works in a systema-tic way.

Key words: current criticism, impression, foundationprinciple, method, meaning, reference

67

7 Dragoqub Jekni}: Kriti~ka delatnost Sime Cuci}a,Sima Cuci}, Ogledi iz kwièvnosti za decu, Gradska bibli-oteka „@arko Zrewanin“, Zrewanin 1978, str. 8.

UDC 821.163.41–93.09 Risti} M.

� Miomir MILINKOVI]

KWI@EVNOSTZA DECUIZME\U DVASVETSKA RATAU KRITI^KOJVIZURIMARKA RISTI]A

SA@ETAK: Rad se bavi kwièvno{}u za decu izme|udva svetska rata u vizuri Marka Risti}a. Ta vizura je bit-no uslovqena Risti}evom nadrealisti~kom pozicijom iwegovim socijalnim anga`manom.

KQU^NE REÎ: ekspresionizam, nadrealizam, avan-garda, socijalna literatura, poezija za decu

Vreme izme|u dva svetska rata moglo bi se, uistorijskom hronotopu, definisati kao va`na fazau razvoju srpske kwièvnosti za decu. Taj periodkarakteri{e neobi~an intenzitet kwièvnih zbi-vawa, iniciranih unutra{wim dru{tvenim i kul-turnim previrawima i uticajima koji su dolaziliiz modernih tokova evropske kwièvnosti. Ekspre-sionizam, koji se u Evropi javio po~etkom XX ve-ka, bio je u srpskoj kwièvnosti ratnim zbivawi-ma pomeren na po~etak tre}e decenije tog stole}a,kada }e Andre Breton u Francuskoj osnovati nad-realisti~ki kwièvni pokret. Vremenski tesnac u

kojem su se su~eqavale i lomile ideje modernog itradicionalnog izdrào je teret oba velika pokre-ta, koji su apsorbovali ~itav niz kwièvnih stru-ja i programa, nastalih u burnim kulturnim previ-rawima i kwièvnim polemikama. Otuda se izjaveStanislava Vinavera 1921 – „Svi smo mi ekspresi-oniste!“ – i Marka Risti}a 1929 – „Srpska posle-ratna kwièvnost moè se po~eti re~ju ekspresi-onizam” – mogu prihvatiti kao platforma novihkwièvnih tendencija, pogotovo ako se ima u vidui nadrealizam, koji }e Marko Risti} najaviti u pr-vom broju ~asopisa Svedo~anstva, 1924. godine.

Nove kwièvne tendencije kristalisale su sekroz pregrupisavawe izme|u modernista i nadrea-lista, koja su u sve zao{trenijoj formi kulminira-la na razme|i tre}e i ~etvrte decenije XX veka.Kritike modernizma ili ekspresionizma odvijalesu se u krajnostima, pa nije bio redak slu~aj da seisti kriti~ar jednom o ovom pokretu izraàvaafirmativno, da bi ga u nekoj drugoj prilici pori-cao ili omalovaàvao. Stav Marka Risti}a tako|ese mewao i evoluirao, zajedno sa programskim sa-dràjem i dinamikom novih kwièvnih tendecni-ja. U ve} pomenutoj studiji on tre}u deceniju XXveka defini{e kao doba ekspresionizma u kome suna modelovawe kwièvne klime poseban uticaj ima-li kwièvni ~asopisi i revije, pre svih Misao,Hipnos, Putevi, Svedo~anstva, Ve~nost i dr. Go-vore}i o zna~aju 1924. godine u kojoj su neki stva-raoci „osetili va`nost sasvim drugih preokupaci-ja”, Risti} najavquje pojavu jedne nove orijentacijeu kwièvnosti, koju jo{ uvek ne izdvaja iz epoheekspresionizma. Uvaàvaju}i principe ekspresio-nisti~ke {kole, on zapaà da jedan broj pisaca po-sebno insistira na podsvesnom i nadstvarnom, ~imese nedvosmisleno opredequje za platformu nadrea-listi~ke {kole. Samo dve godine nakon objavqi-vawa studije Kroz noviju srpsku kwièvnost, uNovoj literaturi, on se, u poeti~koj platformi

68

manifestnog karaktera, Nacrt za jednu fenomeno-logiju iracionalnog, koju je objavio sa Ko~om Po-povi}em, otvoreno prestrojava u korpus nadreali-sta, koji ̀ ele da se distanciraju od ekspresionistai wihovog shvatawa kwièvnosti i umetnosti.

Nadrealizam je u me|uratnoj kwièvnosti po-stao istinski izraz srpske kwièvne avangarde, ka-ko na kwièvnom, tako i na ideolo{kom planu. Uokviru ovog pravca javio se i pokret socijalne li-terature, koji na umetni~kom planu nije doneo ni-{ta novo, ali je bio u funkciji ~ovekove borbe zaboqi ̀ ivot. U studiji Kroz noviju srpsku kwièv-nost Marko Risti} je isticao da je i AleksandarVu~o, kao pesnik nadrealisti~ke {kole, prihvatiotridesetih godina koncept dru{tveno angaòvaneliterature. To je naro~ito vidqivo u poemi za de-cu Podvizi Druìne pet petli}a (1931). Srpskapoezija za najmla|e je u ovoj Vu~ovoj poemi dobilaistinskog korifeja modernih kwièvnih tenden-cija. Risti} jo{ isti~e da Vu~ova „de~ja poezijapredstavqa jednu homogenu celinu sa wegovom poe-zijom za odrasle, koja mu je omogu}ila da shvati, dase dovoqno oslobodi od predrasuda moralisti~kei racionalisti~ke cenzure da bi shvatio da je na-~elo poezije i na~elo detiwstva u su{tini isto,da je to na~elo èqe, koja je u opreci sa repre-sivnim ustrojstvom dru{tvene dana{wice.” Vu~oje srpsku kwièvnost za decu, naro~ito na planujezika i stila, uveo u tokove modernih kwièvnihzbivawa.

Studiju O modernoj de~joj poeziji Risti} je obja-vio 1934. godine, kada mnogi na{i pisci stvarajupod uticajem socijalne literature. Ni on, kao osve-do~eni nadrealista, nije bio imun na takve utica-je, {to je istaknuto u nekim stihovima wegove naj-boqe poeme, Podvizi druìne Pet petli}a. Ta-kvih mesta u ovoj poemi ima dosta, a Vu~o navodiove stihove:

Najve}im delom sveta danas kreke}u pare,Umesto plodnih wiva dremaju smrdqive bare,Najve}im delom sveta danas su jo{ jedini sitiHuqe i paraziti.

Ovim stihovima, koji ilustrativno prikazujusocijalne deformacije klasnog dru{tva i koji postrukturi i ideolo{koj prirodi pripadaju prokla-movanom modelu angaòvane literature, on pretpo-stavqa stihove koji seù do iracionalnog, podsve-snog i ~udesnog:

Repata i mra~na boqka,Svud na svetu zvana „splin”,Od koje se skupe usta,Ko sklopqena morska {koqka,A u srcu, ~ini ti se, nosi{ jedan stari klin.

Ili:

ûdnovati jedan san:Pred wime je ̀ uti salon,U salonu raste trava,Krava nosi dva {e{ira,Jedan {e{ir crni oblak,Drugi {e{ir beli barjak;Krava nosi dva pe{kira...

U prethodnim stihovima Risti} jasno daje pred-nost estetskom nad utilitarnim, iracionalnom nadracionalnim. Racionalno i iracionalno su dvagledi{ta koja stvarala{tvo nameweno deci osvet-qavaju sa udaqenih i nepomirqivih gledi{ta umet-ni~kog stvarawa. Profetski karakter Vu~ove poe-zije najpotpunije se ispoqava kao protest protiv„ugwetavawa deteta”. Insistirawe roditeqa da posvaku cenu naprave od dece „ono {to su oni” ekla-tantan je primer pedago{ke torture. Moralisti~kipristup u podizawu mladih nara{taja posredstvomkwièvnosti koja im je namewena stavqa se u funk-ciju formirawa wihove savesti koja je, „u samom

69

~oveku, najdragoceniji saveznik dru{tvene represi-je”. Socijalna kwièvnost za decu odbacuje iz gra-|anske kwièvnosti sve ono {to ~ini wen poetskikarakter – ma{tu, fantastiku i ~udesno – zadrà-vaju}i pri tom elemente pou~nog i racionalnog.

Vu~o je u periodu od 1929. do 1932. godine u Po-litikinom dodatku za decu objavio tri poeme zadecu: Putovawe i avanture hrabrog Ko~e, Polude-li biciklet i Podvizi druìne Pet petli}a, odkojih Risti} ovu posledwu, me|u brojnim kwigamakoje su se na{le u izlozima beogradskih kwiàra,promovi{e kao jedinu „pravu kwigu de~je poezije”.Govore}i o sadrìni ove poeme Risti}, implicit-no, raspravqa o problemu vaspitawa i odgoja mla-dih. Roditeqi i vaspita~i ~esto zaboravqaju da sui oni bili deca, a to im ne pada te{ko, po{to sui sami bili ̀ rtve pogre{nog vaspitawa i obrazo-vawa. Posledice lo{eg odgoja su stroga pravila inorme koje gu{e slobodno detiwstvo, sputavaju ma-{tu i spontanu igru de~je infantilne prirode.Me|utim, detiwstvo se ne moè okovati ni obuzda-ti gra|anskim normama, niti komi~nim racionali-zmom odraslih. Wihove stege ne mogu biti dovoqnojake da obuzdaju snagu de~jih snova i prigu{e melo-diju lakokrilog, spontanog humora.

Kao predstavnik srpske avangarde koja je svojimidejama i delima davala osnovni ton i boju kwi-èvnim zbivawima izme|u dva svetska rata, Vu~oje poemom Podvizi druìne Pet petli}a uneoneke odlike nadrealisti~kog humora. Ovom novi-nom on pravi zna~ajan iskorak iz tradicionalnepoetike i nagove{tava nov na~in umetni~kog obli-kovawa koji svojom moderno{}u katkad udaqava po-eziju od nivoa svesti i intelektualnih dometa ma-log ~itaoca, {to se vidi i iz stihova koje je Ri-sti} naveo u studiji o Vu~ovoj poeziji. Sa stano-vi{ta kwièvne istorije, bio je to trenutak u ra-zvojnim tokovima srpske kwièvnosti za decu ka-da se pored zmajjovinske linije humora, na kojoj su

stvarali Desanka Maksimovi} i Gvido Tartaqa, ane{to docnije Mom~ilo Te{i}, Branko ]opi} iDragan Luki}, za~ela i jasna linija nadrealisti~kekomike, kao poseban vid poetskog avangardizma. Tajavangardizam, u ne{to modifikovanom obliku,oglasi}e se nakon Drugog svetskog rata u stvarawuDu{ka Radovi}a, Aleksandra Popovi}a, Brane Crn-~evi}a, Qubivoja R{umovi}a, Gordane Brajovi} idrugih, a osta}e prisutan i u pevawu savremenihpesnika, na razme|i XX i XXI veka.

Opredeqewem za humoristi~ko-satiri~nu pro-jekciju detiwstva i junake iz siroma{nih gradskih~etvrti Vu~o je znatno pro{irio tematski okvirpoezije i postavio obrasce moderne komike. Kole-baju}i se izme|u sme{nog i ozbiqnog, racionalnogi iracionalnog, on se opredelio za pesni~ki izrazu kome se stvarno i nadnaravno dopuwuju i proì-maju, u iluzivnim slikama detiwstva koje predstav-qaju parodiju ~ovekove i de~je svakodnevice. Ri-sti} u ovoj poemi nalazi elemente kerolovske fan-tastike, koja razbija kli{etirane modele tradici-onalne poetike i utire put novoj etapi srpske kwi-èvnosti za decu i mlade.

Doti~u}i se pojedinih mesta Vu~ove poeme, a na-ro~ito onih koja su modelovana po zakonima moder-ne poetike, Risti} {ire i dubqe raspravqa o kri-terijumima umetni~kog stvarawa, o estetskoj, idej-noj i tematskoj vrednosti poezije namewene malim~itaocima. Problem stvarawa u poeziji za decu je-ste problem odnosa intuitivnog i utilitarnog, utrenutku poetskog nadahnu}a, kada pesnik taj odnosmoè „efikasno da sprovede, ali i da upropasti”.Ve{tim balansirawem izme|u ovih krajnosti dobarpesnik moè se osloboditi poezije koja ne grca podbremenom „starmale mudrosti” i konvencionalnihobzira, a koja, istovremeno, nije ispevana samo seberadi, ve} radi onih ~iji se ̀ ivot u woj preslikava.

U svojoj definiciji poezije Risti} posebno in-sistira na spontanoj igri duha koja bi odraàvala

70

prirodnu potrebu deteta i zadovoqila potrebe we-govih unutra{wih afiniteta. Vu~ova poezija za de-cu je, po mi{qewu Marka Risti}a, ogledalo pri-rodne spontanosti i jedan vid duhovne relaksaci-je, koja dete ne udaqava od ̀ ivota, ali ga ~ini vi-sprenim i o{troumnim i sposobnim da se slobod-no suprotstavi ove{talim normama gra|anske upa-ra|enosti, uobli~ene u komi~nu masku ̀ ivotne sva-kodnevice.

U ranijim periodima de~je literature pisci sunastojali da u svojim delima presudno uti~u na ra-zvoj li~nosti deteta, na wegove navike i pona{awei na sam na~in ̀ ivqewa. Takvo opredeqewe rezul-tiralo je kontraproduktivnim efektima, koji suimali poguban i „zaglupquju}i uticaj” na decu.Stariji pedagozi i Zmajevi epigoni nastojali su danedostatke porodi~nog i {kolskog vaspitawa kom-penzuju didakti~kim sadràjem poezije i da stvoredetiwe „nad-ja” koje je po Vu~u „glavni unutra{wifaktor deformacije i upropa{}avawa li~nosti”.

R|avi produkti socijalne literature, stvaraniizvan na~ela poetike i estetike, upro{}avawemkompleksnog fenomena lepog, svode poetsku re~ naogoqeni utilitarizam, koji na umetni~kom planurazbija suptilne vrednosti stilskog izraza, pretva-raju}i poeziju u propagandni plakat, kratkoro~nihi ograni~enih dometa. Angaòvana literatura ob-mawuje i „kretenizira” mlade nara{taje ~iji duhstrada u zamci „intelektualnih {ablona, morali-sti~kih zabluda i socijalnih laì”. Od savremenihpesnika o~ekuje se da stvaraju posve novu poeziju,kako po sadrìni, tako i po na~inu umetni~kogoblikovawa.

U vremenu velikih kwièvnih previrawa, u ko-jima se kristali{u razli~iti pogledi na poeziju imi{qewa o wenoj ulozi u dru{tvu, Marko Risti}se svrstao u prve redove srpske avangarde, koja in-sistira na radikalnim poetskim modelima, u ~ijojbi se strukturi osetio duh novih nara{taja, novi

poetski zvuk koji ~itaoca uvodi u svet intuitivnogi esencijalnog i omogu}ava mu da, uprkos ograni-~enim mo}ima, sledi neutoqive i neuhvatqiveporive du{e. Pri tom poezija, ma koliko da je pro-dukt trenutnog pesnikovog raspoloèwa, obavezujepesnika na izvesnu odgovornost. To zna~i da poet-ska re~, ~ak i kada je poziv na eksces, mora uvekodslikavati ìvot u ~ijem je sredi{tu ~ovek.

Struktura i forma pesme odre|ena je intenzi-tetom podsvesnog emotivnog naboja, koji razdirekarakter op{tosti, izvan ~ulnog, racionalnog iutilitarnog. Insistirawem na ovim svojstvima po-ezije Risti} se ni u jednom trenutku ne deklari{eza lepotu izvan eti~kih i sociolo{kih principa,jer bi to po wemu zna~ilo tragawe za ne~im {to jenesvrsishodno, izvan konkretnog umetni~kog dela.

Iako o kwièvnosti za decu nije pisao mnogo,Marko Risti} je svojom studijom Kroz noviju srp-ku kwièvnost utemeqio polazi{ta novih kwi-èvnih tendencija u razvojnim tokovima literatu-re za mlade, ne samo izme|u dva svetska rata, ve}i po~etkom druge polovine XX veka. Na platfor-mi wegovih stavova peva}e docnije mla|e genera-cije pesnika, na ~ijem ~elu stoji ime i delo Du{a-na Radovi}a.

Miomir Milinkovi}

LITERATURE FOR CHILDREN BETWEEN WORLDWARS IN A CRITICAL VISION OF MARKO RISTI]

Summary

The paper deals with literature for children betweenworld wars in a vision of Marko Risti}. This vision is sig-nificantly determined by Risti}’s surrealistic position andhis social engagement.

Key words: expressionism, surrealism, avant-garde, so-cial literature, poetry for children

71

UDC 821.163.41–93.09 Jak{i} M.

� Zorica HAXI]

POEZIJA I PROZABEZ ODJEKA –KWI@EVNO DELOMILETE JAK[I]ANAMEWENO DECI

SA@ETAK: U radu se ukazuje na prijem kwièvnog delaMilete Jak{i}a namewenog najmla|oj ~itala~koj publici.

KQU^NE REÎ: Mileta Jak{i}, kwièvnost za de-cu, kwièvna kritika

Mileta Jak{i} (1869–1935) u{ao je u srpskukwièvnost i kao pesnik i kao pripoveda~. Pesni-~ki i prozni po~eci Milete Jak{i}a bili su ve-zani za Neven Jovana Jovanovi}a Zmaja, gde je 1884.godine objavio prvu pesmu Evo nam prole}a, a dvegodine kasnije i prvu pripovetku Zvonce. Od Ne-vena, dakle, moèmo da pratimo recepciju wegovogkwièvnog dela. Iako su ovo tek po~eci „probe pe-ra“, u rubrici „îka Jovina po{ta“ nailazimo ina Zmajeve odgovore Mileti Jak{i}u koji su biliblagonakloni. No, jasno je da Jak{i}eve radove{tampane u Nevenu moèmo posmatrati iskqu~ivokao wegove kwièvne poku{aje, jer prve radove ob-javquje kao petnaestogodi{wi mladi}, dakle dete,a ne kao formirani kwièvnik koji svoju poezijui prozu namewuje deci.

Prvu zbirku pesama Mileta Jak{i} objavquje1899. godine. Sledi i zbirka pripovedaka naredne

godine. Prijem pesni~kih zbirki Milete Jak{i}au kwièvnoj kritici je poznat – usledila je nega-tivna kritika Qubomira Nedi}a, a potom jo{ ne-koliko kritika koje su poku{ale da rehabilitujuwegovo pesni~ko delo. Ipak, utisak je da je prekiNedi}ev sud prevagnuo. Nedi}eva kritika Jak{i-}eve poezije verovatno je doprinela tome da se nina wegove pripovetke ne obrati zna~ajnija pa`wa.Mileta Jak{i} je izvesno vreme posle Nedi}evekritike prestao da objavquje u kwièvnim ~asopi-sima. Naredna zbirka pripovedaka Crno ma~e po-javquje se 1921. godine, da bi druga zbirka pesamausledila godinu dana kasnije. Nakon ove zbirkepriprema i objavquje zbirku poezije i proze za de-cu, dramu Sun~anica, zatim Legende i pri~e za de-cu i odrasle. Posledwa zbirka pripovedaka Mirnavremena pojavila se 1935. godine, u godini smrtina{eg kwièvnika. Pored radova objavqenih u pe-riodici navedene zbirke ~ine pesni~ki i prozniopus Milete Jak{i}a.

Dakle, na po~etku kwièvnog stvarawa MileteJak{i}a wegovo poetsko i prozno delo nije ostaloneprime}eno od strane kwièvne kritike; ipak,~ini se da je kritika koju su ispisali wegovi sa-vremenici nanela vi{e {tete nego koristi, i uslu~aju osporavawa, i u slu~aju afirmacije.1 Wego-ve zbirke posve}ene deci, kao i wegov dramski rad,do dana{weg dana su ostali skrajnuti.

Zbirke namewene deci Mileta Jak{i} zavr{ava1926. godine. Na ovaj podatak, izme|u ostalog, na-ilazimo i u Dnevniku Milana [evi}a,2 koji je 29.avgusta zabeleìo i ovo: „Bio Mileta Jak{i}, do-neo tri stvari za dobre kwige na{oj deci (Legende

72

1 Mileta Jak{i} je u svojoj bele`nici (ROMS, inv. br. M.10537) zapisao i slede}e stihove koji se jasno odnose na wegovpoloàj u srpskoj kwièvnosti: „Kudioci su me vijali / Na mr-tvo isprebijali / I sa Parnasa me svukli – // A ovi povoqnogmwewa / Oni iz saàqewa / S pohvalama dotukli...“ Ispod nave-denih stihova stoji i datum: 12. II 1925.

2 ROMS, inv. br. 17591.

za decu, u stihu i prozi, Pesme, Sun~anica, dra-ma)“. Iako je ove zbirke, kako smo rekli, zavr{iojo{ 1926. godine, Jak{i} je mu~io muku sa izdava-~ima jer niko nije pokazivao interesovawe da ihobjavi.3 Upravo mu je Milan [evi} najvi{e poma-gao u nastojawima da te zbirke ugledaju svetlostdana, pa se on moè smatrati Jak{i}evim mento-rom iz ove oblasti, {to potvr|uje i wihova sa~u-vana prepiska. Kona~no, i pre nego {to }e MiletaJak{i} objaviti zbirke namewene deci Milan [e-vi} }e u tekstu Na{a de~ja ili omladinska kwi-èvnost, objavqenom u ~asopisu Kwièvni sever,4

navesti i Miletino ime uz imena Ivane Brli} Ma-ùrani}, Danice Bandi} i Vladimira Nazora, kaoimena pisaca koji „utiru danas put pravoj de~jojkwizi“. U antologiji De~ja kwièvnost pomenu-tog ~asopisa objavqena je i Jak{i}eva pesma Zim-ske no}i.5

Ba{ u godini kada objavquje De~ju zbirku pesa-ma i proze, Mileta Jak{i} }e se u pismu MarkuMaletinu poàliti na tada{we kwièvne prilikei izdava~e: „Oni se, pre nego {to pristaju da {toizdadu, pitaju {ta o avtoru misli slu`bena kriti-ka. Slu`bena kritika me|utim o meni ne misli ni-{ta, a izdava~i opet nemaju svog kriteriuma pa sezbog kwiàrskog uspeha, oslawaju na autoritete.“6

Ovaj deo iz pisma upu}enog tada{wem uredniku Le-

topisa Matice srpske najboqe ukazuje na stavkwièvne kritike prema kwièvnom delu MileteJak{i}a. Zbirke koje su se posle pojavile te 1929.godine i narednih godina potvrdile su ~iwenicukoju je Jak{i} izneo u pismu. Pro{le su neprime-}eno.

Ipak, krenimo redom. Najpre, pogledajmo {tasve spada u deo Jak{i}evog opusa namewenog deci.

Pomenuta Jak{i}eva De~ja zbirka pesama i pro-ze objavqena je 1929. godine. Iste godine pojavqu-ju se jo{ dve zbirke pesama za decu za koje je, {toje mawe poznato, upravo Mileta Jak{i} vr{io oda-bir pesama. To su De~ja zbirka pesama Jovana Jo-vanovi}a Zmaja i De~ja zbirka pesama VojislavaIli}a. Sve tri zbirke izdala je Matica srpska. Opojavi ovih zbirki pojavilo se samo kratko obave-{tewe u Letopisu Matice srpske u kojem, izme-|u ostalog, pi{e: „Nije potrebno ove kwige naro-~ito preporu~ivati. Imena pesnika su dovoqna ga-rancija da su dati najboqi stihovi za decu i omla-dinu kojih ima u na{em pesni{tvu. [to se ti~e iz-bora, sigurno je da bi ga malo ko mogao u~initi satoliko razumevawa i ose}awa kao g. Mileta Jak-{i}.“7

Drama Sun~anica, koju pisac odre|uje kao ~a-robnu igru u tri ~ina pojavquje se iste, 1929. godi-ne. Legende i pri~e za decu i odrasle objavio je kwi-àr Geca Kon 1931. godine. I o pojavi ove zbirkepojavquje se samo kratko obave{tewe u LetopisuMatice srpske.8 Tako je izgledao prijem Jak{i-}evih zbirki za decu u kritici koja je napisana zawegovog ìvota – koncizni izve{taji o pojavizbirke. Od tih izve{taja pa sve do danas nije de-taqnije osvetqen i prou~en kwièvni rad MileteJak{i}a namewen deci.

73

3 O tome svedo~i i sa~uvana prepiska Milete Jak{i}a i Mi-lana [evi}a.

4 Milan [evi}, Na{a de~ja ili omladinska kwièvnost,Kwièvni sever, god. III, kw. III, sv. 11, novembar 1927, str.455–457.

5 De~ja kwièvnost, uredio Milivoje V. Kneèvi}, Subo-tica, 1927, str. 27.

Mileta Jak{i} je pesmu Zimske no}i objavio u ~asopisuKwièvni sever 1. novembra 1927. godine, str. 451. Ovu pesmu}e, dopuwenu jednom strofom, Mileta Jak{i} uneti i u svojuDe~ju zbirku pesama i proze.

6 Videti: Prepiska sa Markom Maletinom, Sudari MileteJak{i}a, prir. M. Nenin i Z. Haxi}, Novi Sad, 2005, str.86–89.

7 Videti: J, Tri kwige de~jih pesama, Letopis Matice srp-ske, god. CIII, kw. 321, sv. 1, juli 1929, str. 153.

8 Videti: N, Mileta Jak{i} – Legende i pri~e, LetopisMatice srpske, god. CV, kw. 329, sv. 1–2, juli–avgust 1931, str.153–154.

Ivanka Jovanovi}, koja se u svojoj doktorskojdisertaciji bavila celokupnim opusom Milete Ja-k{i}a9 imala je nameru da pronikne u sve oblastiwegovog kwièvnog rada, me|utim, o~igledno je sa-svim ispustila iz vida wegovu De~ju zbirku pesa-ma i proze. Drugom zbirkom, Legende i pri~e za de-cu i odrasle, Ivanka Jovanovi} se malo pa`qivi-je bavila, poku{avaju}i da odgonetne eventualnepi{~eve uzore (Selma Lagerlef) i pruàju}i kra-tak sadr` legendi i pri~a koje su se na{le u kwi-zi. Da prethodno pomenutu zbirku nije imala u vidujasno je i po tome {to je napravila gre{ku kada jenapisala da su u zbirci Legende i pri~e za decu iodrasle prvi put objavqene legende An|eo smrti,Bele i crvene ruè i Kukavica. (Dakle, nije bila upravu kada je re~ o posledwim dvema legendama, ko-je se nalaze u De~joj zbirci pesama i proze.) Ivan-ka Jovanovi} u svojoj kwizi o Mileti Jak{i}u ni-je poku{ala da prona|e mesto ovog pisca u istorijisrpske kwièvnosti za decu.

Sklonost Milete Jak{i}a za „doìvqaje de~jegsveta“ spomiwe Tihomir Petrovi} u Istoriji srp-ske kwièvnosti za decu.10 Jak{i}evu sklonost,me|utim, Tihomir Petrovi} }e negativno oceniti.Isti~u}i uspele pejzaè i tematizaciju prirode, onnaziva Jak{i}a pravim vojislavistom u kwièvno-sti za decu. Dakle, i ono {to je uspelo, kao da ni-je originalno. Tihomir Petrovi} zakqu~uje da jevi{e nego uo~qiv Jak{i}ev didakti~ki, bogoslov-

ski karakter u kwièvnosti za decu, kao i da Ja-k{i} stvara „na nivou op{teg i zajedni~kog, pre-ma nekom op{tem predlo{ku, {to razvodwava io-nako wegovu klimavu stihovanu re~“.11

Dakle, ~ini se da su i oni malobrojni koji sunapisali nekoliko redova o Mileti Jak{i}u i owegovom delu namewenom deci bili povr{ni u su-dovima i da su olako donosili kona~ne ocene pre-uzete uglavnom od kriti~ara wegovih savremenika,drè}i se op{tih mesta.

Me|utim, kada se prelista, na primer, De~jazbirka pesama i proze iz 1929. godine lako jeutvrditi na koji na~in je Mileta Jak{i} kompo-novao ovu zbirku. On je napravio (antologijski)odabir iz prethodnih zbirki i od wih sa~iniozbirku namewenu deci!12 Da li je to neko od kri-ti~ara primetio? Da li se moè govoriti o Jak{i-}evoj sklonosti za „pode{avawem lire prema zahte-vima mladih“?13 Ova ~iwenica, komponovawe zbir-ke za decu selekcijom radova „za odrasle“, od izu-zetnog je zna~aja iz jednostavnog razloga: MiletaJak{i} nije kwièvnost za decu doìvqavao kaonamensku, nije delio ~itala~ku populaciju premabroju godina i nije tematski i idejno èleo da seudaqava od, za wega, univerzalnih kwièvnih vred-nosti. Sasvim je druga stvar koliko je wegovo stva-rala~ko dostignu}e u skladu sa wegovim estetskimidealima.

Kada je re~ o stihovima koje je Mileta Jak{i}pisao sa namenom, iskqu~ivo za decu, moèmo re}ida i oni postoje. Me|utim, ovakve stihove on je pi-

74

9 Ivanka Jovanovi}, Mileta Jak{i}, Matica srpska, NoviSad, 1969.

10 Tihomir Petrovi} u ovoj Istoriji pomiwe zbirku pri~aCrno ma~e (1921), De~ju zbirku pesama i proze i Legende ipri~e za decu i odrasle. Dramski rad Milete Jak{i}a samose konstatuje. Prire|iva~ki rad Milete Jak{i}a se ne spomi-we, iako se Tihomir Petrovi} sluìo De~jom zbirkom pesamaVojislava Ili}a koju je sastavio Mileta Jak{i}. Naravno, ovose ne moè uzeti kao zamerka jer na kwizi nigde ne stoji da jewen prire|iva~ Mileta Jak{i}.

U Istoriji srpske kwièvnosti Jovana Dereti}a nijed-nom re~ju se ne spomiwu zbirke Milete Jak{i}a namewene naj-mla|oj ~itala~koj publici.

11 Tihomir Petrovi}; Istorija srpske kwièvnosti zadecu, Vrawe, 2001, str. 151.

12 Naime, skoro sve pesme koje su se u ovoj zbirci na{le Ja-k{i} je objavio u prethodne dve zbirke. Izuzetak su pesme: Tre-{wa, Molitva, Jesen, San jednog mrava, Zimi, Ptice govo-re, Zimske no}i i ~etiri legende u prozi Bele i crvene ruè,Kukavica, Mudri sluga i Pri~a o |avolu. Me|utim, navedenepesme i legende su, pre nego {to su se pojavile u De~joj zbir-ci stihova i proze, bile objavqene u kwièvnoj periodici.

13 Tihomir Petrovi}, nav. delo, str. 151.

sao na dopisnicama koje je slao samo jednom dete-tu, svojoj }erki Emiliji-Cuci Jak{i}.14 Ove stiho-ve nije nigde {tampao.

Me|utim, potpuno je nepoznato da je Mileta Ja-k{i} imao jo{ mnogo lepih ali neostvarenih name-ra koje su vezane za kwièvnost za decu. Iz wegoverukopisne zaostav{tine moèmo saznati i kakve subile te namere. U prvom redu interesantna je we-gova ideja da sastavi antologiju poezije za decu, an-tologiju „lepih mesta, dobrih opisa prirode, du-{evnih raspoloèwa ({timunga) iz pojedinih pe-sama na{ih pesnika; doneti lepe slike, simboleapstraktnih pojmova i mor. ideja n. primer onugrandioznu \urinu sliku nada bolesnog ~oveka.“15

Mileta Jak{i} je u ovoj hipoteti~koj antologijinameravao da ispod svakog citata „jasno i prosto“kaè o predmetu koji se u stihovima obra|uje. Ovonije trebalo da bude samo antologija poezije ve} iproze: „Mogu se u ostalom donositi i lepi prozniopisi prirode tj: sawa, {timunga iz najboqih na-{ih proznih pisaca.“16 Zabeleìo je i koji pisci

je trebalo da u|u u ovu antologiju: „Uzeti iz \. Ja-k{i}a, Vojislava, Du~i}a, M. Jak{i}a, L. Kosti}a,J. Gr~i}a Milenka (mo`da [ap~anina)“.

Daqe, Jak{i} je imao jo{ neke ideje koje se ti-~u wegovog rada na poqu de~je kwièvnosti – name-ravao je da „udesi“ antologiju Dositejevih basanaza decu pod naslovom Dositej – deci, u kojoj bi ba-sne skratio, saèo, doneo prostim de~jim stilom,bez naravou~enija. Zatim, nameravao je da sastaviHristove pri~e (parabole) za decu. (Naslov Hri-stos – deci). Navodi, daqe, i koje Legende (po hri-{}anskoj simbolici) namerava da sastavi za decu.(Mileta Jak{i} u bele`nici navodi koje bi to le-gende bile, neke od wih je i objavio u svojoj zbir-ci iz 1931. godine). Zatim pi{e o De~jem kalenda-ru koji bi bio namewen deci i wihovim roditeqi-ma. Kako ne bismo navodili sve {to je Jak{i}spremao za taj kalendar, re}i }emo samo da je pla-nirao u wega da uvrsti legende, pri~e o na{im zna-menitim qudima (uz ovu napomenu napisao je da }eod Cviji}a traìti autobiografske podatke iz de-tiwstva), zatim pesme, od Jovana Maksimovi}a bi,tako|e, zatraìo da ne{to napi{e za kalendar, atraìo bi i jednu propoved za decu od episkopaNikolaja Velimirovi}a.

Verovatno da ove namere Mileta Jak{i} nijeuspeo da ostvari zbog nedostatka materijalnihsredstava i sve lo{ijeg zdravstvenog stawa. Videlismo da je imao pote{ko}a i prilikom objavqivawasvojih kwiga za decu. Ipak, ove bele{ke Milete

75

14 Emilija Cuca Jak{i} ro|ena je 29. aprila 1924. godine. Mo-`da bi se moglo konstatovati da je Mileta Jak{i} po~eo inten-zivnije da se interesuje za kwièvnost za decu od kada je u zre-lim godinama postao otac. Ovo su dve pesme namewene Cuci ko-je su zapisane na dopisnicama koje joj je slao iz bawe Koviqa~e:

Mom jaretu: „Po brdu se vere / Usput cve}e bere, / Onda ra-di leka / Pije kozjeg mleka // Kad u ve~e posle / Ve~erati hte-de: / Daj {niclu!... gle jare! / Zar i {nicle jede?“ (ROMS, inv.br. 25084)

Mojoj Cuci: „Vidi: ova seka / Kako pije mleka. – / Pij ga,Cuco, i ti / Pa }e{ dunda biti.“ (ROMS, inv. br. 25085; Naovoj razglednici je slika devoj~ice koja pije iz {oqice – Mi-leta Jak{i} je, dakle, ispevao ono {to se vidi na slici, kao{to je ~inio u vreme kada je bio saradnik Nevena.)

15 Bele`nica Milete Jak{i}a, ROMS, inv. br. M. 10536. U ci-tiranom delu Mileta Jak{i} misli na pesmu \ure Jak{i}a Putu Gorwak ~ije }e stihove i navesti nakon ovog zapisa. Daqe Mi-leta izdvaja jo{ jedan deo iz \urine pesme Raja koja sadrì „zi-mwi pejza`, onaj nedosti`ni opis prirode sa zimskim {timun-gom „. Sva daqa navo|ewa, ukoliko nije druga~ije nazna~eno, od-nose se na bele`nicu koja se ~uva pod navedenom signaturom.

16 Mileta u bele`nici navodi i primer kako bi, otprilike,ta obja{wewa izgledala:

„Znate li za ono melanholi~no raspoloèwe u letwe ve~eri,kada umorno sunce klone, zalazi za goru, ostavqaju}i svuda nekutihu setu, tugu za danom koji nas ostavqa, koji vi{e nikadne}emo videti. Taj {timung je saèt u ova dva lepa stiha: kadpesnik opisuje ve~e u manastiru:

Kriju} zrake sunce provu}i se i{teKroz zeleno grawe u nemo dvori{te....

kao da se posledwom snagom hvata na{e hemisfere da dodirnelist, stablo wezino pre nego je ostavi.

Taka mala analiza stihova i wihovo zna~ewe treba daprethodi citiranim stihovima.“

Jak{i}a koje se ti~u kwièvnosti za decu su dra-gocene jer pokazuju da on nije de~ijoj kwièvnostiolako pristupao, da je imao dosta planova i idejapomo}u kojih je kod dece hteo da razvije qubav pre-ma pisanoj re~i. Prema deci nije postupao snishod-qivo.

Iz svega navedenog moèmo zakqu~iti da je poshvatawu kwièvnosti za decu kao integralnog de-la kwièvnosti Mileta Jak{i} bio blizak ideja-ma Milana [evi}a. Najzad, pomenuti [evi}ev teksto kwièvnosti za decu, objavqen u Kwièvnom se-veru, Mileta Jak{i} }e u jednom pismu pohvalitii re}i: „O tom treba jo{ pisati.“17

Naàlost, Jak{i}ev kwièvni rad namewen de-ci ostao je bez odjeka.18 Kriti~ari su, kao po ne-kom nepisanom pravilu, izbegavali da o Mileti Jak-{i}u progovore kao i o de~jem piscu. Mnogo togau vezi sa Miletom Jak{i}em ostalo je nepoznatona{oj kwièvnoj istoriji. Na primer, ne zna se daje Mileta Jak{i} prevodio za decu. Iz pisma upu-}enog Milanu [evi}u 2. oktobra 1934. saznajemoda je zavr{io prevo|ewe kwige za decu od ruskihpisaca.19 [ta je sve Mileta Jak{i} preveo za de-cu i koju kwigu u ovom pismu pomiwe, naàlost,ostalo je nepoznato. Mileta Jak{i} se stoga ukazu-je pred nama kao jo{ interesantniji i zagonetnijipisac.

Zorica Hadì}

POETRY AND PROSE WITHOUT INFLUENCE –MILETA JAK[I]’S LITERARY WORKWRITTEN FOR CHILDREN AUDIENCE

Summary

In this work we present Mileta Jak{i} as an importantwriter in the field of children’s literature. All Mileta Jak{i}‘spapers written for children audience were not recognized asprominent works – at least by literary critics. Additionally,it seems that a few who mentioned Mileta Jak{i} and hisworks were trivial in their conclusions. They also gave re-viewals lightly, following Jak{i}‘s contemporary critics intheir main words.

Key words: Mileta Jak{i}, children’s literature, literarycriticism

76

17 Pismo Milete Jak{i}a Milanu [evi}u od 12. decembra,ROMS, inv. br. 24240.

18 Interesantno je ukazati i na podatak da je Jak{i}evazbirka Legende i pri~e za decu i odrasle pre{tampana 2002.godine sa izmewenim naslovom (Hristos na putu, Legende ipri~e za decu i odrasle) i ne{to izmewenim rasporedom le-gendi i pri~a u odnosu na izdawe iz 1931. godine. Prire|iva~ove zbirke je Tiodor Rosi}.

19 ROMS, inv. br. 24249

POGLED NA SAVREMENU

KRITIKU SRPSKE

KWI@EVNOSTI ZA DECU

UDC 821.163.41–93.09

� Cvijetin RISTANOVI]

SAVREMENIDJELATNIKRITIÂRIKWI@EVNOSTIZA DJECU

SA@ETAK: U radu su razmatrani kriti~arski opusidesetoro najuglednijih tuma~a u srpskoj kwièvnosti zadjecu: Slobodana @. Markovi}a, Voje Marjanovi}a, Zori-ce Turja~anin, Radomira @ivoti}a, Dragoquba Jekni}a,Vasilija Radiki}a, Miomira Milinkovi}a, Stane Smiq-kovi}, Tihomira Petrovi}a i Jovana Qu{tanovi}a. Pripredstavqawu djelatnih kwièvnih kriti~ara autor radase bavi konkretnim djelom svakog od wih i prikazuje wi-hov doprinos razvoju kritike kwièvnosti za djecu.

Po{to svaki kriti~ar razli~ito doìvqava kwièv-nu umjetnost, bilo je nu`no ukazati na evidentne razlikeu pristupu wenom izu~avawu. Lepeza razli~itosti vredno-vawa djela za mlade kre}e se od klasi~nih do postmoder-nih istraìva~kih metoda, {to je u radu, tako|e, sagle-dano.

KQU^NE RIJEÎ: kwièvnost za djecu, kwièvnakritika, djelatni kriti~ari, metode vrednovawa

Uvod

Mogu}nost da se pristupi ocjewivawu djela kri-ti~ara koji u ovom vremenu tuma~e kwièvno stva-rala{tvo za mlade podrazumijeva respektabilanstepen razvijenosti tog stvarala{tva i kritike ko-

77

ja ga vrednuje. Ma koliko nam se dometi kwièvnekritike kwièvnosti za djecu ~inili skromnim,~iwenica je da se danas wome bavi tridesetak li-ca. Iako svi izu~avaoci nisu usmjereni iskqu~ivona kritiku kwièvnosti za djecu nego i na wenuistoriju i teoriju, a pojedini i na metodiku jezi-ka i kwièvnosti, ipak je svakome od wih glavnapreokupacija vrednovawe kwièvnog djela za mlade.

Razlike u pristupu djelima za djecu nisu uzroko-vane samo li~nim afinitetom i subjektivnim sklo-nostima nego i ̀ ivotnom dobi kriti~ara. Mada tonije pravilo, stariji kriti~ari koriste tradicio-nalne metode vrednovawa, dok su mla|i orijenti-sani na primjenu modernih i postmodernih sistemavalorizovawa kwièvnog djela. Zato u kriti~ar-skim opusima desetoro autora nalazimo cijelu le-pezu razlika u postupku vrednovawa stvarala{tvaza mlade, ~emu smo tako|e posvetili odgovaraju}upa`wu.

Na po~etku obrade navedene teme èqeli smoda pone{to kaèmo o djelatnosti svih trideset sa-vremenih kriti~ara kwièvnosti za djecu. Me|u-tim, obimnost gra|e, heterogenost oblasti kojimase bave pojedini kriti~ari, metodolo{ke razlikeu pristupu stvarala{tvu za djecu, nagnale su nas dabitno redukujemo prvobitni plan i da se orijenti-{emo na djela desetoro savremenih kriti~ara kwi-èvnosti za djecu. Ostale }emo samo pomenuti doneke nove prilike kad }emo i wima posvetiti vi{eprostora.

Kriti~ari o kojima je u radu rije~ pore|ani supo godini ro|ewa.

Slobodan @. Markovi}

Malo je istori~ara i kriti~ara u srpskoj kwi-èvnosti koji su kontinuirano i predano, u dugomperiodu, pratili pojave u kwièvnosti za djecu,

znala~ki afirmisali umjetni~ke vrijednosti novihdjela iz te oblasti, ukazuju}i na originalne stva-rala~ke postupke i predo~avaju}i domete u razvo-ju ovog vida kwièvnosti. Me|u istrajnim izu~ava-ocima kwièvnosti za djecu danas prvo mjesto pri-pada Slobodanu @. Markovi}u, koji se toj kwièv-nosti potpuno posve}uje duè od pet decenija. Po-tvr|uju to wegove ~etiri vrijedne kwige Zapisa okwièvnosti za decu (I–1970, II–1982, III–2003,IV–2007), zatim wegova dva izbora stvarala{tvaiz te oblasti – Antologija srpske pri~e za decu(1992) i Antologija srpske poeme za decu (1996).

Po prirodi odmjeren i takti~an, a uz to kriti-~ar sa velikim iskustvom, Markovi} sudove o poja-vama, piscima i djelima izri~e krajwe oprezno. Onsebi stavqa u zadatak da u djelu pisanom za mladevrednuje ono {to je u wemu novo, originalno, neo-bi~no, ma{tovito, uzbudqivo.

Kad danas ~itamo Markovi}eve Zapise o kwi-èvnosti za decu, shvatamo koliko je autor ulo-ìo truda da sakupi, prou~i i prezentuje neke zabo-ravqene ~iwenice iz istorije kwièvnosti za dje-cu, a posebno one koje se odnose na osnivawe i iz-davawe ~asopisa i listova za djecu, koji su, tako|e,vrlo zna~ajan pokazateq stasawa ovog vida kwièv-nosti do wene zrelosti.

U ogledima i studijama iz istorije i teorijekwièvnosti za djecu Markovi} je ukazivao na su-{tinska pitawa kwièvne umjetnosti namijewenemladima – da je ona iskaz ̀ ivotne radosti i qepo-te, da svojim umjetni~kim sadràjima ukqu~uje di-jete u igru, da razvija ma{tu i bogati dje~ji svijet,da kod djeteta stvara optimizam i vjeru u sopstvenesnage, kao i vjeru u vrijednosti ̀ ivota uop{te.

Nau~no utemeqenim interpretacijama ànrov-ski razli~itih djela, zrelim promi{qawem o te-matskim, strukturnim, estetskim i recepcijskimpitawima literature za djecu Markovi} se pred-stavqa kao jedan od najboqih poznavalaca srpske

78

kwièvnosti namijewene mladima. Kwièvnosti zamlade on prilazi sa svom ozbiqno{}u i svojimkriti~arskim opusom i antologi~arskim radomznatno joj podiè ugled.

Na koricama ~etvrte kwige Zapisa o kwièv-nosti za decu nalazi se autorov zakqu~ak o tomvidu stvarala{tva: „Savremena kwièvnost za de-cu je raznovrsna po ̀ anrovima i temama, razvijenogi bogatog poetskog izraza i po umetni~koj vred-nosti ne zaostaje za ostalim kwièvnim oblasti-ma. Pojam kwièvnosti za decu podrazumeva delakoja su po svojoj unutra{woj strukturi bliska mla-dim ~itaocima. Me|utim, po svojim osnovnim oso-binama, po tematici, izrazu i umetni~kom dometu,ova dela se ne izdvajaju iz modernijih, savremenihtokova kwièvnosti i umetnosti”.

Voja Marjanovi}

Kwièvni kriti~ar i istori~ar kwièvnostikoji ve} ~etiri decenije pomno prati pojavu novihautora i kwiga u literaturi za djecu i o wima da-je svoje kriti~ke ocjene jeste Voja Marjanovi}. We-ga interesuje sve ono {to se na neki na~in ti~estvarala{tva za djecu, pa su se pod wegovom kri-ti~kom lupom na{le kwige raznih ̀ anrova: zbirkepjesama i pripovjedaka, romani, antologije i zbor-nici poezije i proze, kwige ogleda i kritika, isto-rije kwièvnosti, metodi~ka literatura o pitawi-ma recepcije kwièvnosti namijewene mladima,monografije, teorije kwièvnosti, retorike. Goto-vo da nema iole zna~ajnijeg kwièvnog stvaraocaza djecu o kome Marjanovi} nije dao svoj kriti~kisud.

Do sada je objavio nekoliko stotina ogleda iprikaza i pedesetak kwiga kriti~ke literature.Najva`nije wegove kwige iz oblasti kwièvne kri-tike i istorije kwièvnosti su: Ogledi iz savre-

memene kwièvnosti za decu (1971), Glas auto-nomnog sveta. Eseji i kritike (1975), Lice i na-li~je de~je kwièvnosti (1979), Pravo na detiw-stvo, kritike (1996), Portreti srpskih pisacaza decu (1998). Marjanovi} je publikovao vi{ekwiga o stvarala{tvu Branka ]opi}a, od kojih jenajva`nija @ivot i delo Branka ]opi}a (2003).Sastavio je i objavio vi{e antologija, od kojih sunajpoznatije: Iz na{e i strane kwièvnosti za de-cu (hrestomatija, 1982), Nova antologija srpskepoezije za decu (1995), Nova antologija srpskepripovetke za decu (1997).

U izricawu kriti~kih ocjena Marjanovi} ne tak-tizira i ne dodvorava se ni najve}im pjesnicima ipripovjeda~ima, nego odva`no i samouvjereno sudio djelu vrednuju}i prvenstveno ono {to je u wemunovo, neobi~no, autohtono, to jest ono {to je ima-nentni kvalitet kwige za djecu. Marjanovi}eve in-terpretacije djela za djecu nisu suvoparne niti pi-sane po {ablonu, ve} iskreno iskazane impresijepa`qivog i dobronamjernog ~itaoca.

Marjanovi}evo kwièvnoistorijsko i kwièv-nokriti~ko djelo izdvaja se po autenti~nosti ocje-na i stalnoj brizi kriti~ara da istinski vrijednakwièvna djela namijewena mladima ne ostanu ne-zapaèna i nepodràna.

Zorica Turja~anin

Na prostoru Bosne i Hercegovine, a zatim Repu-blike Srpske, Zorica Turja~anin je najvi{e u~ini-la na afirmaciji stvarala{tva za djecu. Posao kri-ti~ara i istori~ara kwièvnosti za djecu zapo~elaje objavqivawem kwiga Metodi~ki pristup roma-nu za djecu (1974), a nastavila djelima Roman zadjecu (teorijski i didakti~ki pristup) (1978),Kqu~evi zlatnih vrata (1978) i Sveàw novihkqu~eva (1999).

79

Postavqawem teorijsko-metodi~kih osnova ro-manu za djecu Zorica Turja~anin je u~inila prvi ko-rak u konstituisawu poetike toga ànra, {to je,kasnije, u svojim novim kwigama studija, ogleda ikritika pro{irivala i produbqivala. Me|utim,nije se zadràla samo na osvjetqavawu ̀ anrovskihosobenosti romana za djecu, nego je dala vrijednepriloge o estetici pri~e (bajke) i poezije, naro-~ito one nove, nastale u drugoj polovini XX i napo~etku XXI vijeka. Kao kriti~ar {irokih in-teresovawa, ona je „mladoj literaturi” pristupilaznatno {ire od obi~nog pra}ewa teku}e produkci-je. Pojave i djela vrednovala je sveobuhvatno, saistorijskog, socio-psiholo{kog, teorijskog i onto-lo{kog aspekta i na taj na~in pokazivala obim idubinu poznavawa stvarala{tva za djecu.

Zorica Turja~anin posjeduje istinski dar dauo~i i nespornu sposobnost da ocijeni i afirmi{eona djela koja vrednosnu qestvicu kwièvnosti zadjecu pomjeraju navi{e. U mnogo slu~ajeva ona jebila prva koja je otkrila darovite mlade pjesnikei pripovjeda~e za djecu u Bosni i Hercegovini, od-nosno u Republici Srpskoj.

U svojim kriti~ko-esejisti~kim radovima onaznala~ki odvaja vrijedno od bezvrijednog, estetskood banalnog, stvarala~ko od pomodnog. Wene ocjenesu meritorne i uvjerqive.

Radomir @ivoti}

Radomir @ivoti} pripada prvoj, uslovno re~e-no, tradicionalisti~koj grupi kwièvnih kriti~a-ra jer se po op{tem pristupu kwièvnom djelu zadjecu ne razlikuje mnogo od Slobodana @. Marko-vi}a, Voje Marjanovi}a i Zorice Turja~anin. Ot-klon od orijentacije koju zastupaju navedeni kriti-~ari @ivoti} pravi samo u smislu davawa ve}egzna~aja jeziku i stilu u kwièvnom djelu. On se

uporedo bavi teorijskim pitawima kwièvnosti zadjecu, na primjer ̀ anrovima kratke pri~e, romana,dramske forme za dje~ji uzrast i ocjewivawem sa-vremene produkcije za djecu.

Kao marqiv i odgovoran kwièvni poslenik@ivoti} strpqivo prou~ava gra|u, prikupqa po-datke, konsultuje mi{qewa drugih i tek nakon cje-lovitog upoznavawa materije izri~e vlastiti sud.Nastoji da wegov kriti~ki tekst, bez obzira na te-matiku i obim, uvijek ima teìnu i dubinu.

U kwizi Poezija Dragana Luki}a (1974) on je me-|u prvima otkrio vrijednosti i bogatstvo Luki}evepoezije, ukazav{i na ~iwenicu da qubav ~ini osnovLuki}evog pjevawa i da upravo beskrajnom qubavqupjesnik tako sna`no uti~e na savremeno dijete.

Posebnu pa`wu @ivoti} je poklonio izu~avawuprirode, funkcije i zna~aja novinske kritike, {toje predmet wegove kwige Novinska kritika. Stu-dija s prilozima (1988).

Uz izu~avawe poeti~kih problema kwièvnostiza djecu, @ivoti} je vrlo uspje{no obra|ivao i ne-ka prakti~na pitawa u vezi sa poloàjem kwige zadjecu u ovom vremenu, uticajem medija na svijest sa-vremenog ~ovjeka, odnosom medija prema kwizi zadjecu, kao i pitawima recepcije savremene kwièv-nosti za djecu. O tim i drugim pitawima kwièv-nosti za djecu @ivoti} raspravqa u djelu Kwigai dete (1999), koje sadrì ànrovski razli~itekriti~ke radove: eseje, kritike, rasprave, ~lanke,prikaze i zapise.

@ivoti} je vrlo racionalan tuma~ djela kojizna da uo~i problem i da ga, bez okoli{awa, konci-zno saop{ti.

Dragoqub Jekni}

Duè vrijeme se bavio kwièvnom kritikom iistorijom kwièvnosti za djecu. U prijeratnom pe-

80

riodu, dok je ̀ ivio u Sarajevu, u koautorstvu sa Mu-risom Idrizovi}em objavio je obimnu istoriju kwi-èvnosti za djecu autora iz cijele biv{e dràve podnaslovom Kwièvnost za djecu u Jugoslaviji (1989).

Po prelasku u Beograd objavio je tri kwigeSrpske kwièvnosti za decu (1994). Wima je obu-hvatio stvaraoce za djecu od 1717. do 1990. godine.Sastavio je i Antologiju srpske kwièvnosti zadecu koju, tako|e, ~ine tri kwige (Poezija, Pri~ai Roman, 1996).

Kwièvno djelo Dragoqub Jekni} tuma~i prven-stveno sa estetskog stanovi{ta, ali ne zapostavqani wegovu psiholo{ku, sociolo{ku, eti~ku i peda-go{ku stranu. Ipak, u Jekni}evim interpretacija-ma u prvom planu su djetiwstvo, sloboda, ma{ta iigra, kao relevantni elementi svakog vrijednog dje-la za djecu.

Kako je i sam pjesnik, Jekni} je u svojim ogledi-ma o piscima za djecu dubqe ulazio u psihu stvarao-ca i davao wegov profil uo~avaju}i u pi{~evomopusu ono po ~emu se on izdvaja kao autenti~nastvarala~ka li~nost.

Pi{~ev jezik Jekni} tuma~i s ozirom na wegovumo} da rije~ima i simbolima oblikuje novu stvar-nost i da je u umjetni~kom djelu prezentuje kaoesteti~ku ~iwenicu.

Od zavr{etka gra|anskog rata u biv{oj Jugosla-viji Dragoqub Jekni} ne prati stvarala{tvo zadjecu i ne pi{e kwièvnu kritiku o wemu.

Vasilije Radiki}

Pripovjeda~, esejista i kriti~ar, Vasilije Ra-diki} se uporedo bavi i kritikom kwièvnosti zadjecu. Objavio je ̂ itanku nara{taja (1989), mo-nografiju o listu za djecu Neven, studiju Zmajevopesni{tvo za decu (2003) i ve}i broj ogleda iprikaza o piscima i djelima za mlade.

Radiki}ev kriti~ki pristup djelu bitno je dru-ga~iji od onoga koji je praktikovala tradicionali-sti~ka kritika. U tuma~ewu djela Radiki} primje-wuje nove metode. Kwièvno djelo tretira, prven-stveno, kao jezi~ki fenomen i istraùje pjesni~kijezik kao najbitniji wegov elemenat. Potpunookrenut najnovijem, postmodernom na~inu vrednova-wa kwièvne tvorevine, Radiki} u sredi{te svogistraìvawa stavqa djela koja zna~e raskid sa tra-dicijom i ustoli~ewe novih formi iskazivawa.

Radiki}u je vrlo bliska poetika igre u poezijiza djecu i zato je u svojim kriti~kim radovima pa-`wu posve}ivao onim pjesnicima koji su zdu{noprihvatili takav vid pjevawa, prije svega Du{anuRadovi}u (Elementi vizuelizacije pesni~kog govo-ra u stvarawu Du{ka Radovi}a), Qubivoju R{umo-vi}u i Milovanu Vitezovi}u (Zasek u re~: skra}e-nice u funkciji pesni~ke igre), Popu D. \ur|evu(Tragala~ka dosqednost). Ovaj autor je 2001. go-dine objavio ogled Avangardne i neoavangardnetendencije u srpskoj kwièvnosti za decu u ko-me je nazna~io pojavu novog modela pjevawa putemneverbalnih, vizuelnih znakova i apostrofiraousamqenog, ali dosqednog signalisti~kog pjesnikaza djecu Popa D. \ur|eva, koji je u svojim zbirka-ma I love av av jou (1996) i Slik kovnica (1998)uveo nove postupke u pjesni{tvo za djecu upotreb-qavaju}i vizuelni jezik kao dominantno sredstvokomunicirawa.

Poetiku zasnovanu na nonsensu i ludizmu Radi-ki} tretira kao „poetiku osporavawa”, jer je wezinciq da destruira i negira tradicionalne i da ina-uguri{e nove forme pjevawa. „Osporavawe” u sa-vremenoj poeziji ostvaruje se depoetizacijom pje-sni~kog jezika, depatetizacijom pjesni~kih sveti-wa i parodirawem pjesni~kih veli~ina.

U novom, bitno druga~ijem tuma~ewu kwièvnihdjela za djecu Radiki} je pokazao pouzdanost i kom-petentnost.

81

Miomir Milinkovi}

Mada Miomir Milinkovi} nije iskqu~ivo ori-jentisan na kritiku stvarala{tva za djecu (pi{eprozu, poeziju, studije i oglede o estetskim proble-mima uop{te), ipak se sa samo dva svoja djela po-sve}ena pitawima kwièvnosti za djecu (Horizon-ti detiwstva, 1999. i Strani pisci za decui mlade, 2006) i sa dvije kwige u kojima po jedandio pripada kritici kwièvnosti za djecu (Biseripoetike, 2000. i Kwièvna razmatrawa, 2002),svrstao u prvi red savremenih kriti~ara i istori-~ara kwièvnosti za djecu.

S obzirom na kvalifikovanost i iskustvo, Mi-linkovi} o piscima i djelima sudi slobodno i suve-reno, bez ve}eg oslawawa na mi{qewa drugih. Dje-lo doìvqava i tuma~i na osnovu onoga {to onoeksplicitno i implicitno sadrì kao umjetni~kientitet, ne raspliwuju}i svoju misao na asocija-tivne slike i pojmove.

Kao kwièvnog kriti~ara i istori~ara Milin-kovi}a podjednako interesuje stvarala{tvo za mla-de doma}ih i stranih autora. Kwiga Horizonti dje-tiwstva sva je okrenuta doma}oj literaturi. U wojsu sabrani seriozno pisani ogledi o najpoznatijimsrpskim pjesnicima i pripovjeda~ima za djecu.

U kwizi Strani pisci za decu i mlade Mi-linkovi} je prvi u nas dao oglede o 45 svjetskihpisaca za djecu sa obimnim predgovorom o poeticiproze za djecu. êtrdeset pet studioznih radova osvjetskim klasicima dje~je literature pokazuje daMilinkovi} uo~ava su{tinu tog vida kwièvnogstvarala{tva i da u wemu isti~e tematsko bogat-stvo, kompozicionu raznovrsnost, originalnost ukarakterizaciji likova, ma{tovitost, svjeìnu ide-ja, kao i ̀ anrovsku i stilsku razu|enost. Bez obzi-ra na to {to je Milinkovi} svoja mi{qewa osla-wao na ve} izre~ene vrednosne sudove o djelima zadjecu, on je nalazio mogu}nost da ih tretira „kao

elemenat univerzalne lepote” i da se djelom bavikao estetskim fenomenom koji u sebi objediwujesociolo{ke, eti~ke i didakti~ke elemente.

Mada su Milinkovi}evi ogledi i studije o kwi-èvnosti za djecu nastali iz pragmati~nih razlo-ga (da sluè kao uxbenici studentima i priru~nicinastavnicima), oni su dobrano nadma{ili taj ciq.Kriti~kom zrelo{}u i sigurno{}u u primjeni sa-vremenih metoda vrednovawa kwièvnih djela Mi-linkovi}eve kwige predstavqaju ozbiqnu, ponekadi rijetko stru~nu literaturu, kakva je, na primjer,kwiga Strani pisci za decu i mlade.

Stana Smiqkovi}

Stana Smiqkovi} podjednako se bavi teorijskimi metodi~kim aspektima kwièvnosti za djecu. Uoblasti kwièvnosti za djecu najzna~ajnija joj jekwiga Autorska bajka (1999), koja predstavqa cje-lovitu interpretaciju bajke kao ̀ anra, kao i pri-kaz dometa autorske bajke u srpskoj kwièvnosti.Po{av{i od toga da je bajka najvitalnija kwièvnavrsta, Smiqkovi}eva je osvjetlila wen razvojniput od evropskih bajkopisaca ([arla Peroa, Bra}eGrim, Aleksandra Sergejevi~a Pu{kina, HansaKristijana Andersena, Karla Kolodija, Luisa Ke-rola, Karela ̂ apeka, Antoana Sent-Egziperija) dosrpskih autora bajki (Desanke Maksimovi}, Branka]opi}a, Branka V. Radi~evi}a, Stevana Rai~kovi-}a i Grozdane Oluji}).

U studiji Autorska bajka posebno mjesto datoje strukturi i recepciji bajke.

Poslije objavqivawa kwige Autorska bajka Sta-na Smiqkovi} publikovala je niz zrelih ogleda oteorijskim pitawima autorske bajke, kao i velikibroj prikaza novih kwiga srpskih bajkopisaca:Branka V. Radi~evi}a, Grozdane Oluji}, TiodoraRosi}a, Laze Lazi}a, Vesne Aleksi} i drugih.

82

Mada se u opusu Stane Smiqkovi} ne moè po-vu}i stroga granica izme|u kwièvnoteorijskihogleda i metodolo{kih interpretacija, u novijevrijeme primjetna je wena sve ve}a okupiranost me-todi~ko-didakti~kim pitawima. To potvr|uju i we-ne kwige: Korak po korak ka boqem pisawu (2004),Mala pozornica za osnovce (2005), Nastava srp-skog jezika i kwièvnosti I i II (2005), Pred-{kolska i {kolska lektira (2006). Weni meto-di~ki radovi pokazuju da je autorka suverena i uovoj oblasti.

Tihomir Petrovi}

Tihomir Petrovi} je najagilniji kriti~ar iistori~ar u savremenoj srpskoj kwièvnosti za dje-cu. Pojavio se po~etkom posqedwe decenije XX vi-jeka kada je objavio tri zna~ajna djela toga ̀ anra:Dete i kwièvnost – kwièvna kritika o srp-skoj kwièvnosti za decu (1991), Velibor Gligo-ri} o realizmu (1993), Ogledi i kritike iz kwi-èvnosti i jezika (1993). Navedene kwige poka-zuju da je Petrovi}evo interesovawe za kwièvnostu po~etku bilo {ireg spektra. Kasnije se ovaj au-tor sve vi{e usmjeravao na istoriju i teoriju kwi-èvnosti za djecu. Objavquje redom kwige o kwi-èvnosti za djecu: Zmaj i srpska kwièvnost zadecu (1997), Ma{ta i igra (pogled na srpsku kwi-èvnost za decu XX veka sa posebnim osvrtom nadelo Desanke Maksimovi}) (1998), Srpske pesni-kiwe za decu (1999), [kolski pisci (1999), Cvet-nik narodne kwièvnosti za decu (2000), da binaredne, 2001. godine, bilo objavqeno wegovo kapi-talno djelo Istorija srpske kwièvnosti za de-cu, koje predstavqa najcjelovitiji prikaz razvojnogputa srpskog kwièvnog stvarala{tva za mlade.

U Istoriji srpske kwièvnosti za decu Pe-trovi} je studiozno predstavio dvovjekovni razvoj

srpske kwièvnosti za djecu: markirao wene mati-~ne tokove i meandre, wene uspone i padove, glavnepokreta~e razvoja, ali i wegove trabante, zatimkonkretna umjetni~ka ostvarewa i teorijska uop-{tavawa, pa pojave koje su bitno uticale na pro-dukciju i kvalitet djela za djecu, dakle, sve ono{to bitno determini{e prirodu i karakter ovegrane kwièvnosti.

Petrovi}eva Istorija srpske kwièvnosti zadecu pisana je akribijom istrajnog nau~nog radni-ka koji je sabrao, klasifikovao, vrednovao i siste-mati~no izloìo na hiqade podataka iz istorijesrpske kwièvnosti za djecu, ali i zanosom kwi-èvnog poslenika potpuno odanog umjetni~koj ri-je~i.

Nakon pojave Istorije srpske kwièvnostiza decu Petrovi} je nastavio intenzivno da se bavistvarala{tvom za djecu, ali se u novijem vremenuvi{e posve}uje teorijskim pitawima. Kao rezultattoga nastale su wegove kwige: Kwièvnost za de-cu – teorija (2005) i Retorika (2006). Poslijetoga Petrovi} je sa~inio i publikovao i Antolo-giju srpske poezije (2006), u kojoj su, pored klasi-ka, svoje mjesto na{li i najmla|i stvaraoci za dje-cu koji su u kwièvnost u{li u posqedwoj deceni-ji XX i na po~etku XXI vijeka.

Petrovi}a kao istori~ara kwièvnosti i kwi-èvnog kriti~ara, uz akribi~nost, odlikuju i pouz-danost, obavje{tenost i serioznost. On svoje sudo-ve utemequje na ~iwenicama, a zakqu~ke o pojava-ma u kwièvnosti, djelima i autorima izvodi naosnovu strpqivog prou~avawa pi{~evog djela ivremena u kome je ono nastalo.

Jovan Qu{tanovi}

Jovan Qu{tanovi} pripada krugu malobrojnihkwièvnih kriti~ara koji djela za djecu vrednuju

83

najnovijim kwièvnoteorijskim metodama. Oslawa-ju}i se na iskustva strukturalista, semioti~ara ifenomenologa, on smjelim ponirawem u dubqe slo-jeve djela otkriva wegove prave vrijednosti.

Po{av{i od ~iwenice da je u poeziji i proziza djecu posqedwih decenija XX i po~etkom XXIvijeka do{lo do su{tinskih promjena, Qu{tanovi}analizira djela onih srpskih pisaca u kojima su tepromjene najvidqivije – Du{ana Radovi}a, Milova-na Danojli}a, Qubivoja R{umovi}a, Mo{e Odalo-vi}a i Popa D. \ur|eva (kad je u pitawu poezija),Slobodana Stani{i}a, Gradimira Stojkovi}a, Ve-sne Aleksi} i Vojislava Despotova (kad je rije~ oprozi).

Orijentisan prema novoj poetici, Qu{tanovi}u djelima za djecu traga za onim {to ih svrstava ukorpus postmoderne literature: parodijom, ironi-jom, humorom, ponekad i cinizmom. U svojim ogle-dima on kvalifikovano demonstrira postupke de-konstrukcije ove{talih kwièvnih formi i de-patetizacije nekih pjesni~kih svetiwa. U tom po-gledu wegov kriti~ki metod ima najvi{e zajedni~-kog sa metodom kwièvnog vrednovawa koji prakti-kuje Vasilije Radiki}.

Kriti~kim radovima o kwièvnosti za djecu sa-branim u kwizi Crvenkapa gricka vuka (2004)Qu{tanovi} se predstavio kao seriozan istraì-va~ zavidne radoznalosti i inventivnosti.

Studijom De~ji smeh Branislava Nu{i}a(Umetnost Nu{i}evog humoristi~kog pripoveda-wa za decu) (2004) Qu{tanovi} je otkrio da Nu-{i}eva djela Autobiografija (1924) Hajduci (1934),iako pisana u prvoj polovini XX vijeka, sadrèmoderne modele naracije u kojima je vrlo zna~ajnuulogu imao humor.

Kao kwièvni kriti~ar i istori~ar Qu{ta-novi} ispoqava sistemati~nost i analiti~nost.

Umjesto zakqu~ka

Predstavqawem djelatnosti desetoro navedenihkriti~ara nastojali smo pokazati sada{wi stepenrazvijenosti kritike kwièvnosti za djecu. Svje-sni smo mawkavosti ovog ogleda, jer, uz pomenutaimena, postoji bar jo{ toliko onih koji su svojimkriti~kim djelom, tako|e, upotpunili sliku razvo-ja kwièvnog stvarala{tva za djecu i znatno do-prinijeli wegovoj afirmaciji. Neka nam bude do-pu{teno da u ovoj prilici navedemo bar wihovaimena. To su: Branko Risti}, Sneàna [aran~i}--ûtura, Milutin \uri~kovi}, Milutin @. Pa-vlov, Slavoqub Obradovi}, Spomenka Kraj~evi},Predrag Ja{ovi}, Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi},Milivoje Mla|enovi}, Sun~ica Deni}, Olivera[ija~ki, Vesna Aleksi} i drugi.

Po~etkom XXI vijeka u kritici kwièvnostiza djecu pojavilo se vi{e mladih, vrijednih tuma~a.Oni se, {to je sasvim prirodno, okre}u djelimamla|ih doma}ih autora (Vesne ]orovi} Butri},Uro{a Petrovi}a, Igora Kolarova, Dejana Alek-si}a), ali, {to je jo{ va`nije, i djelima stranihpisaca za djecu (Klajva Stejplsa Luisa, Xona Ro-nalda Rejela Tolkina, Xoane Ketlin Rouling, Mi-haela Endea, Kornelije Funke, Lasla Darva{ija,Filipa Pulmana i drugih).

Mada je te{ko predvidjeti koliko }e se oni du-go baviti ovim poslom, nadamo se da }e ve}ini toipak biti trajna preokupacija i da }e oni jo{ us-pje{nije nastaviti ono {to smo mi zapo~eli. Odte nove generacije kriti~ara do sada su na sebeskrenule pa`wu: Medisa Kolakovi}, Zorica Haxi},Olivera Radulovi}, Zorana Opa~i}, Radmila Gi-ki}, Valentina Hamovi}, Jelena Spasi}, MarinaTokin, Aniko Uta{i, Milica Seqa~ki, Nata{aPolovina.

84

Cvijetin Ristanovi}

CONTEMPORARY CRITICS OFLITERATURE FOR CHILDREN

Summary

This paper considers critical works of ten most promi-nent interpreters in Serbian literature for children: Slobodan@. Markovi}, Voja Marjanovi}, Zorica Turja~anin, Radomir@ivoti}, Dragoljub Jekni}, Vasilije Radiki}, Miomir Milin-kovi}, Stana Smiljkovi}, Tihomir Petrovi} and Jovan Lju-{tanovi}. The author presents their works and discusses theircontribution to the development of criticism of children's li-terature.

Since every critic has their own impression of literature,it was necessary to point out to evident differences in criti-cal approaches to it. There is a whole range of different me-thods of evaluation of literature for children – from classi-cal to postmodern ones.

Key words: literature for children, literary criticism, acti-ve critics, methods of evaluation

UDC 82–93.09

� Radomir @IVOTI]

SAVREMENAKRITIKAKWI@EVNOSTIZA DECU(Stalno otvorenapitawa)

SA@ETAK: U analiti~kom ~lanku isti~e se zna~ajsavremene kritike kwièvnosti za decu, wena dru{tvenafunkcija, smisao i povezanost sa kwièvnom teorijom ikwièvnom istorijom. U tom kontekstu defini{e se liksavremenog kriti~ara i tvrdi da savremena kritika prak-ti~no po~iwe procvat tek od 1970. godine. Kriti~ki segovori o novinskoj i studijskoj kritici, o negativnoj po-javi pesnik-kriti~ar, o kwièvnoj produkciji i kwièv-noj kritici, a posebno o kritici, produkciji i nagradamau kwièvnosti za decu i mlade. Konstatuje se inflacijanagrada u kwièvnosti za odrasle i mawak nagrada u kwi-èvnosti za decu. Prakti~no, kritika kritike zna~ipredlog za korenite promene u odnosu na izdava~e, ukida-we klanova u kritici i poo{trene kriterije za rad ̀ iri-ja i dodeqivawe nagrada. Kritika moè da doìvi prepo-rod samo ako se izbori za efikasnije izvr{avawe svojedru{tvene funkcije.

KQU^NE REÎ: Savremena kritika, lik savremenogkriti~ara, vrste kritike, pesnik-kriti~ar, pozitivna inegativna kritika, kwièvna produkcija i kritika, vrstenagrada u kwièvnosti

85

Budu}i da sam o kwièvnoj kritici za decu (no-vinskoj, studijskoj i {kolskoj) pisao vi{e puta1,neminovno bih ponavqao misli o funkcijama kri-tike, o metodama esteti~ke i nau~ne kritike, o po-delama i ànrovima kritike itd. Stoga sam seopredelio da ovoga puta progovorim o kriticikritike, o liku savremenog kriti~ara, o funkci-jama kritike i wenom doprinosu i uticaju na stva-rawe kwièvnosti za decu, tj. o bolnim ili stal-no otvorenim pitawima.

Osnovni postulati savremene kritike su znawei ume}e tuma~ewa (interpretacije) umetni~kih vre-dnosti u kwièvnosti za decu, kriti~ko vrednova-we (ocena, preporuka) i situirawe u kwièvnoisto-rijski kontekst. Dakle, savremena kwièvna kriti-ka podrazumeva uvaàvawe kwièvne teorije (poe-tike) i kwièvne istorije.

Savremeni kriti~ar

Savremeni kriti~ar kwièvnosti uop{te, a po-sebno kwièvnosti za decu, treba da bude veomaobrazovan, da poseduje znawa iz de~je psihologijei pedagogije, da razume de~ji svet i ̀ ivot, da pri-mewuje metode kritike – esteti~ke i nau~ne, da imakriti~ko iskustvo, autoritet i smisao za objektiv-no vrednovawe.

Na{a savremena kritika razvijala se i ̀ anrov-ski umnoàvala uporedo sa kwièvnim stvarawemza decu. Ona je pratila kwièvnu produkciju, oda-birala, tuma~ila i vrednovala i time usmeravala

kwièvnu istoriju i pomagala joj. I kako se kwi-èvno stvarawe za decu oboga}ivalo idejno, temat-ski, ànrovski – tako se i kritika razvijala od{kolske do studijske kritike.

U posleratnom periodu, od Drugog svetskog ra-ta do danas, kritika je imala uspone i padove. Ne-posredno posle rata bila je strogo ideolo{ki usme-rena, u revolucionarnom i socijalisti~kom duhu,skoro iskqu~ivo {kolska (predgovori, pogovori,metodi~ka uputstva). Govore}i o tom periodu, VojaMarjanovi}2 ta~no zakqu~uje: ve}ina radova iz ovekwièvne oblasti pisana je prigodno, prikaziva-~ki ili apologetski.

Savremena kritika u modernom smislu, uvaàva-ju}i na~elne, glorifikatorske i nekriti~ne tek-stove do Drugog svetskog rata o kwièvnom stva-rawu za decu A. Vu~a, D. Maksimovi}, I. Andri}ai B. ]opi}a3 ipak nastaje tek oko 1970. godine.Tom usponu mnogo je zna~ila institucionalna po-dr{ka. Nekoliko godina pre 1970. na Filolo{komfakultetu uveden je predmet Kwièvnost za decu.Zmajeve de~je igre u Novom Sadu tako|e su imalesvoj uticaj i na razvitak kritike kwièvnosti zadecu (stalno savetovawe). ̂ asopis Detiwstvo iz-lazi od 1975. godine i publikuje teorijske i kriti-~ke radove iz oblasti kwièvnosti za decu. Radovise publikuju paralelno i u ~asopisima Kwièv-nost i jezik i Nastava i vaspitawe. Slobodan@. Markovi} objavquje 1971. godine Zapise o kwi-èvnosti za decu I, a Voja Marjanovi} ima ve}dve kwige kritika o kwièvnosti za decu.

Studijska kritika kwièvnosti za decu tako|eje u punom zamahu: Velizar Bo{kovi} objavquje stu-diju o stvarala{tvu D. Maksimovi} (1973), Milo-van Danojli} publikuje eseje Onde potok, onde

86

1 Osobenosti kritike kwièvnosti za decu, Novinskakritika, Nau~na kwiga, Beograd, 1988; Uticaj kritike napromene u srpskoj kwièvnosti za decu u drugoj polovini XXveka, Detiwstvo, 3–4/1991; Kritika poezije za decu na ra-zme|u XX i XXI veka, Detiwstvo 3–4/2007; Poetika na{esavremene pri~e za decu, Detiwstvo, 3–4/2004; O prezentaci-ji pesme za decu, Detiwstvo, 3–4/1995; objavio sam 4 kwige oovoj temi, ili oko 200 bibliografskih jedinica...)

2 Voja Marjanovi}, De~ja kwièvnost u kwièvnoj kriti-ci, Predgovor, Savremena administracija, Beograd, 1982.

3 Misli se na kriti~ke tekstove: o A. Vu~u (M. Risti}, M.îpli}), o D. Maksimovi} (M. Bogdanovi}, R. Tautovi}), o de-lima za decu Branka ]opi}a i o nekim pri~ama I. Andri}a.

cvet (1973), Radomir @ivoti} {tampa lingvosti-listi~ku studiju Poezija za decu Dragana Luki}a(1975), Vladimir Milari} ima ve} tri kwige (Vre-me kao igra~ka, 1967; De~je jezi~ko stvarala{tvo,1969; Novi de~ji pesnici, 1972), Zorica Turja~a-nin objavquje studiju o savremenom romanu za decu(1975). Ovome bi se mogle pribrojiti i kwige Vla-dete Vukovi}a, Momira ̂ aleni}a i Nova Vukovi}a.

U srpskoj kwièvnosti za decu ima zaslu`nihpisaca koji zavre|uju studijsku kritiku: MiroslavAnti}, Dobrica Eri}, Stevan Rai~kovi}, QubivojeR{umovi}, Slobodan Stani{i}, \or|e Radi{i}.

Zna~ajne studije iz oblasti kwièvnosti za de-cu usledile su posle osamdesetih godina: nekolikomagistarskih teza o Du{anu Radovi}u i, svakako,najobimnija studija Voje Marjanovi}a @ivot i de-lo Branka ]opi}a4.

Pesnik-kriti~ar

U na{oj savremenoj kritici kwièvnosti za de-cu i mlade danas stoji otvoreno pitawe: treba linovinsku kritiku, dakle, o novim kwigama za decuda pi{u pisci za decu, jedni o drugima, po princi-pu ti meni ja tebi!5. Takvu kritiku uo~io je jo{davno Dalibor Cvitan6. On tvrdi da se takve kri-tike ne razlikuju mnogo, jer pisci pi{u u krajwojliniji sami o sebi. Ja ipak mislim da nismo toli-ko oskudni u kriti~arima da to ~ine i pesnici. Ovihgodina to ~ine tzv. univerzalci: pesnik za decu,pesnik za odrasle i jo{ novinar-kriti~ar. Da lisu zaista novinari univerzalne neznalice? Pouzda-

no znam da se ovim poslom nisu bavili: DesankaMaksimovi}, Du{an Radovi}, Du{an Kosti}, Dra-gan Luki}, Blagoje Roga~, Stevan Rai~kovi}, Bran-ko ]opi}, a drugima neka to sluì na ~ast. Ovde nemislim na dragocene teorijske tekstove nekih pe-snika, kao, na primer, onaj Dragana Luki}a o bajci.

Pisci za decu imaju objektivnu potrebu da kri-ti~ari pi{u o wihovim delima. Saradwa pisca ikriti~ara je neophodna. Desanka Maksimovi} je,povodom izostanka kritike o jednom wenom romanuza decu i mlade, zaàlila {to nema stalnog kri-ti~ara. Dragan Luki} je bio istinski sre}an {tose o wegovim kwigama pi{e u listovima i ~asopi-sima. On je ~ak podsticao mla|e kriti~are, hrabrioih i nije bio zakeralo i kad bi se pojavile prime-dbe na wegovo stvarawe. Uspe{no je komunicirao is decom, i s roditeqima, i s kriti~arima. Luki} jeiskreno usvajao primedbe i verovao da kriti~ar ni-je onaj koji samo hvali, ve} i onaj koji isti~e slabo-sti u umetni~kom delu. Ali Luki} nije pripadao ni-jednom klanu (a danas u kwièvnosti za odrasle upra-vo vladaju klanovi). Na kriti~ke primedbe, najzad,dostojanstveno su reagovali i A. Vu~o, i D. Maksi-movi}, i M. Ale~kovi} (uporediti kriti~ko pisa-we o stvarawu D. Maksimovi} kriti~ara V. Cari}a,M. Bogdanovi}a, R. Tautovi}a i H. Tahmi{~i}a).

Moderna kritika uvek zna~i podr{ku piscu zadecu i mlade, ~ak i kad je negativna. Ali to nega-tivno treba da bude pokazano, obrazloèno, dobro-namerno protuma~eno. Kriti~ar svojom objektivno-{}u usmerava kwièvno stvarawe. Naàlost, danas ukwièvnoj kritici za decu nema nikakvih primeda-ba, sve je idealno, a kwièvna produkcija cveta.

Kwièvna produkcija i kwièvna kritika

Nekada se o {tampawu kwige za decu vodila po-sebna briga: izdava~ko preduze}e, odbori, komisi-

87

4 Dr Voja Marjanovi}, @ivot i delo Branka ]opi}a, Glassrpski, Bawa Luka, 2003.

5 O ovom pitawu videti op{irnije u mom ~lanku Osobenostkritike kwièvnosti za decu, Novinska kritika, Nau~nakwiga, Beograd, 1988, str. 50.

6 Dalibor Cvitan, Osobitosti kritike kwièvnosti zadjecu, Umjetnost i dijete, G – II, br. 9–10, 1970.

je, obavezni stru~ni recenzenti. Danas, naàlost,svaki umi{qeni kwièvnik moè da objavi kwiguza decu, a recenzente pro forma imenuje sam, od-nosno u dogovoru s izdava~em. Rezultat ovakve po-litike privatnog izdava{tva je velika produkcijai slab kvalitet. Ovakvom stawu je kumovala i kla-novska politika u pojedinim listovima koji imajurubriku „Nove kwige”. U tom smislu je zanimqivapojava da je podlistak Politika za decu (~etvrt-kom) ukinuo rubriku u kojoj su se prikazivale novekwige, stru~no, nau~no, odgovorno. Kao da tu ru-briku nisu ~itali roditeqi, nastavnici, biblio-tekari, pisci za decu! Umesto pouzdane ocene dobi-li smo ure|iva~ku politiku koja takore}i, verova-tno u nedostatku kvalitetnijih tekstova, vrti istepisce. Drugi pak listovi, kao Kwièvne novine,vrlo retko objave tekst o kwizi za decu. Samo se~asopis Detiwstvo moè pohvaliti istrajno{}ui kvalitetom, ali se izlaèwe ~asopisa svelo nadva dvobroja godi{we, i to sa zaka{wewem, vero-vatno iz finansijskih razloga. ̂ itava Srbija sve-la se na dva centra: Beograd i Novi Sad koji do-nekle brinu o popularizaciji kwige za decu. A iko }e da se bavi kwigom za decu kad se autorimaprikaza i drugih priloga ne ispla}uje ni dinar ho-norara?

Na osnovu izloènog moè se zakqu~iti da jenu`na promena u izdava~koj politici kwige za de-cu i mlade. I uvaàvawe kritike.

Kritika i nagrade

Kritika, produkcija i nagrade u kwièvnostiza decu oduvek su bili u odnosu me|uzavisnosti.Kritika je prosu|ivala kwièvnu produkciju za de-cu i mlade i implicite sugerisala umetni~ke vre-dnosti dela dostojnih za nagradu. Takvu stru~nu inau~nu kritiku s razlogom su uvaàvali ~lanovi

ìrija i nije se moglo desiti da kwiga koja imanegativnu kritiku ipak bude nagra|ena. ^lanoviìrija su bili smewivi, obi~no imenovani na dvegodine, a predsednik ̀ irija uvek je bio prethodnonagra|eni. Ako je i bilo politi~kih intervenci-ja (uglavnom se moglo odnositi na kwièvna delaza odrasle), one nisu zalazile jo{ i u oblast kwi-èvnosti za decu i mlade. To, me|utim, nije zna-~ilo da je kwièvnost za decu drugorazredna.

Danas je u Srbiji karakteristi~na inflacijanagrada. Smatra se da se godi{we dodequje oko 400nagrada (kwièvnost, novinarstvo, film, pozori-{te, likovna umetnost, muzi~ka umetnost, sportitd.). Iz oblasti kwièvnosti za decu i mlade,uzimaju}i u obzir celinu biv{e SFRJ, bilo je tri-desetak nagrada. Iz ove oblasti u Srbiji danas je-dva da opstaje desetak nagrada: one koje dodequjuZmajeve de~je igre iz Novog Sada (Poveqa, Nagradaza izuzetan stvarala~ki doprinos savremenom iz-razu u kwièvnosti za decu, Nagrada za doprinospopularisawu kwièvnosti za decu, Zmajev {tap,Nagrada „Rade Obrenovi}”); Nagrada „Neven” (do-dequje organizacija Prijateqi dece Srbije), Na-grada „Gordana Brajevi}” (Aleksinac), Nagrada Po-litikinog Zabavnika (Beograd), „Zlatni kqu~i}”Smederevskih pesni~kih jeseni, „Zlatno Ga{inopero” Festivala humora za decu u Lazarevcu. Nekenagrade su davno uga{ene (Mlado pokolewe, Zla-tni leptir...), a neke nedavno, usled silnih tran-sformacija. Dakle, moè li se govoriti o kon-tinuiranom delovawu nagrada?

O smislu i zna~aju nagrade u umetni~kom stvara-la{tvu, o nagradi kao priznawu za postignuto imotivaciji za jo{ nepostignuto, o psiholo{ko-pe-dago{kom aspektu nagrade, vaspitnom sredstvu, oekonomskom i moralnom aspektu nagrade govori Jo-vanka Krsti} Boì}7. U wenoj studiji re~ je o vi-{efunkcionalnom ispoqavawu kwièvne nagrade,o kriterijumima, estetskoj proceni dela, o estet-

88

skom ukusu, o vrednovawu u nauci i umetnosti, oìriju i ìrirawu, ali i o politici nagra|iva-wa8. Istraìva~ je izvr{io i izvesnu kategoriza-ciju nagrada (oduzeta nagrada, odbijena, vra}ena, o~e-kivana, poklowena, nedodeqena), tako da je ova stu-dija od vi{estruke koristi za ~lanove ìrija zanagrade iz oblasti kwièvnosti za decu i mlade9.

O stimulativnom dejstvu nagrada u oblasti kwi-èvnosti za decu i mlade, o kvantitetu i kvalite-tu nagrada, o uticaju kwièvnih kriti~ara na dode-qivawe nagrada, o stru~nosti i smewivosti ~lano-va ̀ irija trebalo bi da vodi brigu i Upravni od-bor Zmajevih de~jih igara. Analizom stawa i pre-ispitivawem politike nagra|ivawa spre~ile bi senegativne pojave koje su danas u kwièvnosti za de-cu i za odrasle i slepcu uo~qive (institucionalnapovezanost, strana~ki klan, izdava~ki klan, kriti-~arski klan, crnogorski klan, regionalni klan...).Kwièvnost za decu i mlade je najosetqivija oblastumetni~kog stvarawa i nagrade treba da zna~e pri-znawe, ali i motivaciju za novo stvarawe. Degra-dacija kwièvne kritike i kwièvnih nagradaimala bi neèqene efekte i negirala bi kritikukao pokretnu i ̀ ivu estetiku.

Radomir @ivoti}

CONTEMPORARY CRITICISM OFLITERATURE FOR CHILDREN

(Permanently open questions)

Summary

In his analytic paper the author stresses the significanceof contemporary literature for children – its social function,

meaning and connection with theory and history of litera-ture. In this context, a figure of a contemporary critic hasbeen defined, and the flourish of criticism has been situat-ed in 1970. The author critically comments newspaper andscientific criticism, criticize the phenomenon of a poet-cri-tic, writes about literary production and literary criticism,particularly about criticism, production and literary prizesin the field of literature for children and young ones. Thereis an inflation of prizes in literature for adults, and the lackof prizes in literature for children. Practically, the criticismof criticism implies the proposal for radical changes relat-ing to publishers, eradication of cliques in criticism andtightening criteria for literary juries and prize awarding. Thecriticism can be renewed only through the efficient fulfill-ment of its social function.

Key words: contemporary criticism, figure of a contem-porary critic, kinds of criticism, poet-critic, affirmative andnegative criticism, literary production and criticism, literaryprizes

89

7 Jovanka Krsti} Boì}: Umetnost u svetlu nagrade, Ub,1995.

8 Isto, str. 649 Isto, str. 123

UDC 82–93.09

� Milutin \URI^KOVI]

O SAVREMENOJKRITICIKWI@EVNOSTIZA DECU I MLADE

Te{ko je stvarati, ali je, tako|e,te{ko i suditi.

(Detu{)

SA@ETAK: U radu se ukazuje na aktuelna dostignu}ana{ih savremenih tuma~a i kriti~ara kwièvnosti za de-cu i mlade. Ovom pitawu pristupa se kroz sinhronu i dija-hronu perspektivu.

KQU^NE REÎ: kwièvna kritika, kwièvnost zadecu i mlade, detiwstvo

O ulozi, zna~aju i specifi~nosti kritike kwi-èvnosti za decu i mlade ve} je dosta toga kazanorazli~itim povodima i u raznim okolnostima. Me-|utim, pojava novih naslova, novih imena u ovojoblasti, kao i aktuelni kulturolo{ki, eti~ki iesteti~ki tokovi i te kako mogu biti podsticajniza nove pristupe i tuma~ewa. I pored narasle alii neujedna~ene kwièvne produkcije, ne moèmobiti previ{e zadovoqni tretmanom i statusomkritike kwièvnosti za decu i mlade, pre svegazbog wene nemogu}nosti da bude prisutnija i auto-ritativnija u doma}oj periodici.

Teku}a kritika, koja se stvara za potrebe listo-va i ~asopisa jedva i da postoji (izuzimaju}i De-

tiwstvo). Ipak, raduje ~iwenica da je sve vi{epasioniranih zaqubqenika i stru~waka koji odmahreaguju na ono {to je lepo i kvalitetno. Desi se,istina, da neka vredna izdawa za decu i mlade budusasvim zanemarena i pre}utana. Svojevremeno je Pe-tar Xaxi} ukazivao da se sluh kriti~arev ispro-bava i verifikuje samo u dodiru sa novim, nepozna-tim.

Savremena kritika kwièvnosti za decu i mla-de kod nas doìvqava odre|ene stvarala~ke prome-ne, sadràne ne samo u tzv. smeni generacija, ve}i u istorijskim, teorijskim i uop{te kwièvno-kriti~kim sagledavawima, koja su, po prirodi stva-ri, u korak sa vremenom i prihva}enim idejno-me-todolo{kim i nau~no-stru~nim zahtevima. Ona sei daqe bori za svoje mesto i percepciju, odnosnoza svoj identitet i kreativnu prepoznatqivost,stvaranu kao posebno sredstvo komunikacije, ne zadecu, jer wima nije namewena, ve} za odrasle ~itao-ce, a najvi{e za vaspita~e i nastavnike, bibliote-kare i pedagoge. S obzirom na to da se kwièvnostza decu i mlade neprestano razvija i oboga}uje kaokontinuirani dijalekti~ki proces, samim tim jerazumqivo i logi~no da u skladu sa tim napredujui estetska merila, kriterijumi i metodolo{ko-te-orijske osnove, kao i celokupan kwièvnoistra-ìva~ki sistem, koji je, ina~e, nedeqiv i op{teva-è}i u svojoj semanti~koj mnogostrukosti i stvara-la~koj perspektivi.

Kao duhovna aktivnost i pokreta~ka snaga, kri-tika kwièvnosti za decu i daqe mora biti anti-cipatorska i popularizatorska, te treba da vi{e-struko doprinosi upoznavawu i poimawu sveta de-tiwstva i poetike pisane re~i za decu i omladinu.Prema tome, taj ̀ eqeni ~in saznavawa, kako bi torekao Rene Velek, rezultat je i ciq kojem teìmoi predstavqa, zapravo, jedan od vode}ih i kreativ-nih principa svake istinske kwièvnokriti~kemisli.

90

Dodu{e, u konglomeratu razli~itih tuma~ewa iistraìvawa, a naj~e{}e u teku}oj novinskoj kri-tici, svedoci smo nedovoqne stru~ne i teorijskeobave{tenosti, odnosno nau~ne i metodolo{ke si-stemati~nosti pojedinih autora i wihovih prilo-ga, {to moè da minimizira i obezvredi celokup-na nastojawa kritike kwièvnosti za decu i mlade.Prirodno je da novo vreme i novi pisci traè no-va tuma~ewa. Ali, kritiku ne moè svako da pi{e,pa se izno{ewe li~nih impresija, neargumentova-nih stavova i neodmerenih ocena nikako ne moèsmatrati prihvatqivim i pouzdanim.

Vrednosni sistem kwièvnosti za decu i mladetreba da bude i ostane osnovno estetsko merilo ipolazna metodolo{ka pretpostavka, zarad lak{eme|usobne komunikacije i potvr|ivawa kritikekao ravnopravnog eti~kog i esteti~kog ~ina. U tomsmislu, kritika je uvek otvorena za nova saznawa,nove kriti~ke metode, mogu}nosti novih kriti-~kih tuma~ewa (Radomir Ivanovi}), pa otuda i po-treba za permanentnim usavr{avawem aparature,metodologije i pristupa u celini, {to svakako do-prinosi ve}oj objektivnosti i wenoj recepciji.Ivo Andri} je nekim povodom rekao da pisac imajedan rizik, prevodilac dva, a kwièvni kriti~arvi{e rizika. Ova misao je apsolutno ta~na, naro-~ito ako se ima u vidu kome je namewena, odnosnoko se bavi kritikom kwièvnosti za decu i mlade.

Sa visoko izraènom kriti~kom sve{}u, ose}a-wem mere i odgovorno{}u, savremeni tuma~i i kri-ti~ari kwièvnosti za decu i mlade, u prvom re-du Tihomir Petrovi}, Vasilije Radiki}, CvijetinRistanovi}, Jovan Qu{tanovi}, Miomir Milinko-vi}, Slavoqub Obradovi} i mnogi drugi, pokazujustaru istinu da pisati o drugima zna~i istovre-meno pisati o sebi. Istorijski, teorijski i kri-ti~ki prilozi pomenutih i drugih autora, i poredsvoje idejno-tematske raznovrsnosti, studioznosti,kompleksnosti, a ponekad i neujedna~enosti, i te

kako doprinose tome da savremena kriti~ka misaobude znatno utemeqenija i prihva}enija.

Savremeni kriti~ari i tuma~i kwièvnosti zadecu i mlade, a to su naj~e{}e profesori fakul-teta i visokih {kola na kojima se prou~ava ovajpredmet, potvr|uju da se literatura za mlade nala-zi u stalnom kretawu kao neprekidan proces iotvoren sistem, kako bi to rekao Zoran Konstan-tinovi}. Tuma~i i kriti~ari kwièvnosti za decui mlade imaju, uglavnom, jasno ocrtane profile,metode i tematska podru~ja interesovawa, koja suraznovrsna, po mnogo ~emu intrigantna i zahvalnaza prou~avawa. To posebno pokazuje Tihomir Pe-trovi}, autor prve na{e istorije i teorije kwi-èvnosti za decu i mlade. Ova dva kompleksna po-duhvata nastala su kao rezultat vi{egodi{weganaliti~kog rada i istraìvawa, te popuwavaju ve-liku prazninu u na{oj nauci o kwièvnosti, naro-~ito kada je re~ o literaturi za decu.

Izuzetne rezultate ostvario je i Vasilije Ra-diki}, ~ija je doktorska disertacija o Zmajevojpoeziji za decu veoma visoko ocewena, kao drago-cen prilog prou~avawu poetike kwièvnosti zamlade. Ogledima i esejima o Stranim piscima zadecu Miomir Milinkovi} je sintetizovao svoje,~ini se, najzna~ajnije nau~no dostignu}e u oblastiprou~avawa kwièvnosti za decu, a isto se moère}i i za Priloge kwièvnoj kritici SlavoqubaObradovi}a, autora vi{e zapaènih studija, ogle-da i eseja. Tako|e, ne sme se zaobi}i ni studija Pe-tra Pijanovi}a Naivna pri~a, koja se problemskiti~e ̀ anrova i modela srpske autorske proze. Ovomnizu istaknutih prou~avalaca kwièvnosti za de-cu i mlade pripadaju svakako i Jovan Qu{tanovi},Milivoje Mla|enovi}, Stana Smiqkovi} i Slavi-ca Jovanovi}, ~ije su doktorske disertacije o poe-ziji za decu i poetici modernog, drami za decu, au-torskoj (umetni~koj) bajci i poetici Du{ana Ra-dovi}a vi{estruko korisne i dragocene.

91

Starija generacija kriti~ara i tuma~a (Slobo-dan @. Markovi}, Voja Marjanovi}, Radomir @ivo-ti}, Dragoqub Jekni}, Zorica Turja~anin, Cvije-tin Ristanovi}, Branko Stojanovi}, Dragoqub Ga-ji}, Zvonimir Opa~i}, Nikola Cvetkovi} i drugi)zaokruìla je, uglavnom, svoj u~inak i rad na ovompoqu, koji je nezaobilazan, za svaku pohvalu i po-{tovawe. Nasuprot wima, imamo novu generacijukriti~ara i sve poznatijih tuma~a kwièvnosti zadecu i mlade kojoj pripadaju Sun~ica Deni}, Bran-ko Risti} (Recepcija kwièvnosti za decu), Pre-drag Ja{ovi} (Transpozicije kwièvnosti za de-cu), Sneàna [aran~i}-ûtura (Novi ̀ ivot sta-re pri~e), Du{ica Poti}, Valentina Hamovi}, Me-disa Kolakovi}, Zorana Opa~i}, Svetlana Kalezi}--Radowi} i mnogi drugi, koji jo{ uvek treba dastvaraju i da se dokazuju svojim radom i rezulta-tima. Naravno, ovaj spisak nije kona~an, pa se uvekmoè dopuwavati novim imenima i prilozima.

Pomenuti i drugi kriti~ari umnogome su do-prineli tome da se doma}a i strana kwièvnost zadecu i mlade (ovde se, pre svega, misli na klasike– pisce iz {kolske lektire i nastavnih planova)sagleda i prou~i iz razli~itih aspekata, a to je odneprocewive koristi ne samo za obi~ne ~itaoce,ve} i za |ake, studente, nastavnike i vaspita~e.Posmatrano u celini, savremena kritika kwièv-nosti za decu i mlade kod nas ima svojih uspona ipadova, ali i pored svega toga ona stremi stvara-la~koj/ istraìva~koj preduzimqivosti i ambici-oznim teorijskim poduhvatima, ~iji rezultati tektreba da iza|u na povr{inu. U svakom slu~aju, iovo do sada pomenuto govori da smo za relativnokratko vreme dobili brojna i zna~ajna ostvarewa,kao {to su univerzitetski uxbenici, istorija, teo-rija, antologije, studije, priru~nici, hrestomatijei sl.

Ono {to je, tako|e, veoma va`no i indikativnojeste ~iwenica da mnogi savremeni kriti~ari kwi-

èvnosti za decu, pored svoje akademske naobrazbei stvarala~kog iskustva, neposredno pokazuju da po-znaju ontologiju i fenomenologiju sveta detiwstva,wegovu estetiku i poetiku, kao i moderan eti~kisenzibilitet, koji ~ini integralni deo struktureskoro svakog literarnog dela za mlade. To vi{e ni-je naivna svest kao nekada, ve} dragoceno i ̀ ivot-no pitawe elaborirano u slojevima pisane re~i zadecu. Prema tome, kriti~ari od nerva i ukusa ima-ju razumevawa za takvo empirijsko shvatawe i kri-ti~ko sagledavawe ìvota i sveta.

Milutin \uri~kovi}

ABOUT CONTEMPORARY CRITICISMOF CHILDREN’S LITERATURE

Summary

In this work the author presents new books of critics ofliterature for children. This problem will be interpreted fromsynchronic and diachronic perspective.

Key words: critics, children’s literature, childhood

92

UDC 821.163.41–93–32.09 ]opi} B.

� Sneàna [ARANÎ]-ÛTURA

O OGRANIÊWIMANEKIHMETODOLO[KIHPOLAZI[TAU TUMAÊWUKWI@EVNOSTIZA DECU –KRITI^KARECEPCIJA]OPI]EVIH DELA

SA@ETAK: U radu se razmatraju ograni~ewa nekihmetodolo{kih polazi{ta u tuma~ewima dela za decu Bran-ka ]opi}a. Pre svega, re~ je o pristupima zasnovanim nabiografizmu i vezivawu analize za pi{~eve uspomene ise}awa na detiwstvo, uop{te za fenomen li~ne, privatne„mitologije” kao prividnog upori{ta za tuma~ewe kwi-èvnog dela. Zatim, re~ je o ograni~ewima koja proisti~uiz poimawa kwièvne kritike kao delatnosti koja, traga-ju}i za pozitivnim aspektima kwièvnog dela, posebno udomenu recepcije i efekta koji ona imaju na dete kao ~i-taoca, dovodi do gotovo iskqu~ivog bavqewa sadrìnskimslojem tekstova. Ukazano je i na ograni~ewa pristupa ute-meqenih na ponavqawu ve} uo~enog ili sasvim o~iglednog,na opisivawu dela, na nedoslednom, olakom i improvizo-

vanom odnosu prema kqu~nim kwièvnoteorijskim poj-movima.

KQU^NE REÎ: Kwièvnost za decu, Branko ]opi},

kritika, tuma~ewe

Iako je neprimereno ~itati kwièvno delo sa-mo prema vlastitim ̀ eqama, ~italac ima pravo daprona|e veze na koje autor nije ni pomi{qao (Eko,2001, 127), {to u ~itawima i tuma~ewima kwièv-nosti za decu ~esto ostaje vi{e nego uzdràno. Ra-zlog se ne pronalazi toliko u izboru metoda – zna-na je ~iwenica da je svaki ograni~en i uvek pred-stavqa tek jednu od mogu}nosti, ve} u pristupu oda-branom putu, shvatawima prirode i funkcije tuma-~ewa kwièvnosti za decu. Radi potkrepqivawaove pretpostavke biraju se primeri vezani za kri-ti~ku recepciju ]opi}evih dela za decu i mlade.Jer, izazovno i otvoreno, sklono parodiji kao obra-scu igre literarnim konvencijama i oblicima, am-bivalentno u mnogim slojevima, a {to je tek deoizazova koje upu}uje – ]opi}evo delo nije iscrp-nije osvetqavano u tom duhu. Ustupaju}i mestoopreznosti, inventivnost u tuma~ewu wegovih delaostaje tek u naznakama.

To je posledica, najpre, opredeqewa mnogih tu-ma~a ]opi}evih ostvarewa za decu da mawe-vi{eneguju posebnu vrstu biografskog metoda ili se barwim ispomaù po potrebi. Posmatrawem kwièv-nih dela kroz pi{~eva se}awa i uspomene iz detiw-stva i zavi~aja, izjave i svedo~anstva, nagove{tava-ju se neka stvarala~ka polazi{ta, izvori inspira-cije i literarne gra|e, prevladavaju}e teme, filo-zofija ìvota... Ali, ~ini se, ovakva zapaàwaipak ostaju na rubovima tuma~ewa. Ne samo zbogop{tih zamerki biografizmu, jer, kona~no, ovde inije re~ o „pravom” pozitivisti~kom biografizmu,opsednutom sakupqawem i najneznatnijih ~iwenicaiz pi{~evog ìvota, „rovarewu” po intimnosti,

93

neumesnoj indiskretnosti... Tako|e, razlog nije niu poimawu kwièvnog dela kao „idealnog dokumen-ta” o pi{~evom ̀ ivotu, pa ni u, na taj na~in, izno-va oìvqavanoj ideji o smislenosti ovakvog pri-stupa. Upitnost wegovog doprinosa vezuje se za ~i-wenicu da se wime kvalitativno oduzima mnogo-strukosti dela i pojednostavquju stvari, da se pri-vatnost mitologizuje i nudi kao zamena za tuma~e-we. Vrednost ]opi}evog dela nije samo u melanho-li~nom osvrtawu na sre}na vremena i „povla{}eneprostore” detiwstva, u varijacijama autobiograf-sko-memoarskog pripovedawa, u ve~itoj ~e`wi zapovratkom in illo tempore, mada se ne spori da upra-vo to jeste, jednim delom, „zlatna ìca” wegovogopusa. Nije ovde re~ o potrebi za nekakvim radi-kalnim imanentnim pristupom, on je podjednako ne-dostatan. Tako|e, nije re~ ni o osporavawu potrebeda se gleda i izvan dela, naprotiv, svako tuma~ewei jeste postavqawe u kontekst. Re~ je o tome dasu mogu}nosti biografskog pristupa ovde dodatnosuène. Prvo zato {to se koriste zarad impresio-nisti~ko-romansiranog ispisivawa stranica o ]o-pi}evom detiwstvu, pri ~emu o konkretnom delu go-vore malo ili nimalo.1 Afektivan odnos premakwièvnosti jeste podsticajan, pa i preduslov bi-

lo kakvog bavqewa kwièvno{}u, ali je suvi{an unau~nom postupku (RKT, 2001, 464). Drugo, mogu}-nosti pomenutog pristupa smatraju se dodatno su-ènim zato {to naj~e{}e sluè za isticawe o~i-tog, ve} re~enog i potpuno jasnog. Jer, uvek iznovadokazivati ]opi}evu vernost detiwstvu, zavi~ajuili „umnim pri~ama deda-Rada” – ne donosi pomaku razumevawu slojevitosti wegovog dela. Tako|e, ve-liko je poverewe tuma~a u ]opi}eve intervju-izjave,se}awa ili kakve srodne zapise koji se mogu smatra-ti i dragocenim i zanimqivim, ali ne i relevan-tnim za poimawe kwièvnog dela. Ne zbog nekakvogradikalnog zalagawa za eliotovsku impersonalnost,ve} zbog uverewa u ta~nost zapaàwa Miodraga Pa-vlovi}a da ono {to pesnik sam o svom delu kaè nemoè biti „privilegovan podatak”, {tavi{e, upra-vo to je, u smislu potencijalnog nau~nog oslonca,krajwe nepouzdan temeq (Pavlovi}, 1974, 128).

Drugo bitno ograni~ewe vezano je za metodolo-{ki okvir koji kritiku kwièvnosti za decu po-ima kao plemenitu i dobronamernu delatnost kojauvek traga za „pozitivnim aspektima” u smislu dej-stva koje ima na ~itaoca. Ovde se ni posredno neèli sugerisati da je smisao kritike nedobrona-mernost ili „obra~unavawe” sa piscem i wegovimdelom, nakon ~ega bi bilo pravo ~udo ako „pesmaili kwiga izi|e iz tog krvavog obra~una kakotako~itava i zdrava”, ali zato nije nikakvo ~udo {topisci naj~e{}e izlaze „s modricama i izmrcvare-ni” (Mati}, 1956, 220). Odgonetawe kwièvnogdela za decu ne podrazumeva samo tragawe za jedin-stvenom skalom vrednosti koja je sadràna u de~i-joj logici i na~inu poimawa, de~ijem aspektu ~aki ako on jeste differentia specifica. Razmatrawe ko-je kre}e od onoga {to dete duhovno, intelektual-no, emotivno prihvata, {to mu zadovoqava potrebe,od humanizma, slobode, dobrote, istinitosti, eti-~nosti – samo je jedna strana, sasvim relevantna,mo`da i kqu~na. Spornim se ne ~ini ovakvo pola-

94

1 Tek radi ilustracije navodi se samo jedan primer. Govore-}i o „drevnom duhu Bosne” u koji je ]opi} jo{ u detiwstvu pro-niknuo, Nasiha Kapixi}-Haxi} kaè:

„Bilo je to sre}no i bezbri`no doba wegovog ̀ ivota u komsu klupe ispred seoskih ku}a ’ìvjele pri~ama’, u kom su u pri-~ama ìvjele {ume i potoci, kukuruzi{ta i mlini{ta. Svabriga je bila u tome {to je ponekad trebalo quqati malog bra-ta u kolijevci, a spoqa je dje~ja graja vukla i dozivala. Dje~aktada nije mogao ni slutiti {ta }e i wemu i wegovom bratu ̀ i-vot donijeti. Znao je samo za dosadu kraj kolijevke i za ~e`wukoja ga je vukla u {ume, na proplanke.

Tako je teklo i minulo ovo rano djetiwstvo. Do{lo je vrije-me da se po|e u svijet za sre}om. A ubrzo je do{ao rat i bor-ba za slobodu svih rodnih bregova. Me|utim, u du{i je djetiw-stvo ostalo netaknuto. ]opi} je u sebi sa~uvao svaku uspomenuna wega, kao na najve}e blago, i ~esto mu se u pjesmi vra}ao”(Kapixi}–Haxi}, 1981, 97).

zi{te, ve} ishodi{te u bole}ivom, pokroviteq-skom i pou~itelnom razaznavawu fenomena de~ijerecepcije ili u odu{evqavawu pi{~evim ume}emda pogodi u srce stvari (to bi trebalo da se podra-zumeva).2

Iz ovoga proizilazi, ~ini se, jo{ jedna bitnacrta tuma~ewa kwièvnosti za decu: gotovo iskqu-~ivo bavqewe sadrìnskim, tematskim, idejnimslojevima i to naj~e{}e u vidu po~etne ili zakqu-~ne opaske nakon mawe-vi{e podrobnog prepri~a-vawa. Vrednost i veli~ina kwièvnosti traì sei prepoznaje u velikim ìvotnim vrednostima.3

Ostavqati po strani, recimo, ̀ anrovsku raznorod-nost ]opi}evih ostvarewa, sasvim izvesno razgra-navawe srpske kwièvnosti za decu po ovom pitawu– ogre{ewe je koje nastaje kao posledica pristupautemeqenog na nizawu omiqenih (i piscu i ~itao-cima) tema i motiva. [tavi{e, i ovo bi mogloimati sasvim izvestan doprinos da naj~e{}e neostaje, opet, na ponavqawu re~enog i lako uo~qi-vog. S tim u vezi je i slede}e.

Mnoga tuma~ewa ]opi}evih dela ne idu daqe odukazivawa na o~iglednosti, a kako, „po sjajnim

slutwama Krleè i Vinavera, suveren smisao umet-nosti daje vizija, a ne deskripcija, tako vaqda ivrednost kritici obezbe|uje tuma~ewe i stvarala-~ko ’vi|ewe vi|ewa’, a ne opis dela” (Gordi},1983, 158). Ipak, ve}ina tekstova o ]opi}evimkwigama za decu ne prema{uje razinu opisivawa,pa i prepri~avawa s tek ponekom opaskom u duhupromi{qawa o delu i, mawe-vi{e, svodi se na„opet to, samo malo druk~ije”. Ako je re~ o teksto-vima namewenim krugu profesionalno zaintereso-vanih ili zaqubqenicima u kwièvnost, a to je sa-svim mogu}e pretpostaviti, jer, da se iskoristi je-dna primedba Dubrovskog (Serge Doubrovsky) – ~i-tala~koj publici je obi~no svejedno da li se poja-vila jo{ jedna dobra ili r|ava kwiga o Rasinu (Du-brovski, 1989, 7) – ovde bi se moglo re}i: o ]opi}u– onda se ovakav pristup ~ini dodatno nesvrhovi-tim. Ovakav na~in promi{qawa kwièvnosti de-luje kao da se upu}uje nesviklima na analiti~nost,kao da namerno nudi nekakvu upro{}enu matricu.Odnosno, postoji nekoliko kqu~nih ta~aka ]opi-}evog poeti~kog sistema koje su bitne i o kojimase, ba{ zato {to su bitne, dosledno pi{e (detiw-stvo, priroda, lirizam, patriotizam, humor...). I,nije sporno {to se one kao neka vrsta okosnica po-navqaju, ve} {to se zapaàwa i zakqu~ci o wimaponavqaju gotovo doslovno. Moè biti da se ovdenazire Gadamerovo (H. G. Gadamer) poimawe meto-da u nauci o kwièvnosti – da uvek treba polazi-ti putem kojim su drugi ve} pro{li, da je to meto-di~ki i da se upravo time odlikuje nau~ni postu-pak (RKT, 2001, 463). Uvaàvati prethodne rezul-tate – zahtev je koji se po sebi podrazumeva. No,istovremeno, nu`na je i svest o wihovoj relativ-nosti, a posebno se nu`nom ~ini potreba za „sme-nom paradigmi” (T. S. Kun). Pomawkawe stvarala-~ko-otkrivala~kog nastojawa, pa i izvesnog hazar-derstva koje svako uo~avawe novog nosi sa sobom –bitno je ograni~ewe u tuma~ewu ]opi}evih dela,

95

2 Recimo, u svom promi{qawu o osobenostima autorske baj-ke Branka ]opi}a, Stana Smiqkovi} pi{e: „Detiwstvo prisut-no u bajkama Branka ]opi}a op~iwava du{e ~italaca, odvodiih u sve nove i nove predele ma{te, osvetqava puteve kojimahode medvedi, leptiri, jeèvi, patuqci, vile i zmajevi. (...) Pu-tuje pisac, a sa sobom vodi mlade ~itaoce isto onako kako gaje kroz svet pri~e vodio wegov deda Rade u svetove snova i ma-{te. (...) Zaokupqen i opijen lepotom prirode i ̀ ivotom sit-nih ìvotiwa u woj, pisac lirskim tonovima ukazuje ~itaoci-ma koliko su ta radovawa lepoti sa prirodnih izvora potreb-na, koliko to krepi du{u i opija misao, vu~e je napred ka novimotkri}ima” (Smiqkovi}, 1999, 146–147).

3 Primera ima mnogo, a navodi se samo nekoliko iz peraDragutina Ogwanovi}a koji u ]opi}evoj pri~i Tri druga i je-dan razbojnik prepoznaje samo „isijavawe” patriotizma i ide-ju „da je snaga otpora u srazmeri sa slogom i zajedni~kom bor-bom” (Ogwanovi}, 1978, 262), a u poemi Crveni vrabac samo„alegori~nu pesnikovu sliku ìvota i patriotizam” te wego-vo „ukazivawe na zna~aj upornosti, rada i borbe” (Ogwanovi},1978, 264)...

koje, u tom smislu, ne donosi bitno druga~ije sta-vove jo{ od onih koje je, recimo, Sima Cuci} svoje-vremeno formulisao. Vi{edecenijski odmak nijedoneo i sistemati~niji pomak. Pone{to je prera-slo razinu Cuci}eve teze i dobilo vi{e prostora,ali u osnovi, to su isti kvaliteti iskazani na go-tovo istovetan na~in.

Recimo, kako je Cuci}, jo{ 1946. godine, povo-dom zbirke U carstvu leptirova i medvjeda ista-kao ]opi}evu ume{nost da oìvquje prirodu i ne-ìvi svet i time postigao sveìnu u pripoveda~komsvetu kwièvnosti za decu, tako isto ponavqa mno-go kriti~ara koji se pojavquju znatno kasnije.4

Ili, povodom romana Orlovi rano lete, Cuci} je1958. godine svoju pozitivnu procenu utemeqio nanekoliko elemenata. Zapazio je „pesni~ki i sim-boli~an naslov”5, sugestivnost, dinami~nost i dra-mati~nost, prirodnost i neposrednost ]opi}evogpripovedawa,6 wegovo vanredno ume}e da uobli~iupe~atqive likove uz majstorsku, tananu psiholo-giju deteta i detiwstva7, va`nost humora, auten-

ti~nog de~ijeg jezika, neuni{tiv ]opi}ev optimi-zam (Cuci}, 1958, 427–428).

Sve pomenuto jesu neke od su{tinskih poeti~-kih odlika ]opi}evih dela i o wima, bez ikakvesumwe, vaqa govoriti, ali svaka od navedenih odli-ka jeste vredna zasebne studije i zama{nijeg anali-ti~kog pristupa i ne mora ostajati na nivou nomi-nalizacije. Tako, na primer, Cuci}evo zapaàwe oànrovskoj posebnosti zbirke U carstvu leptiro-va i medvjeda8 jeste {krto i nedore~eno, ali jestei inventivno. Me|utim, ta vrsta „indikatora” ~e-sto ostaje bez odjeka, iako je dovoqno intrigantnaza iscrpnije promi{qawe o ̀ anrovskim kretawimaproze za decu koje je ]opi} nagovestio ve} svojomprvom kwigom, a potpuno razigrao u potowim.

Uop{te, utisak je da uzdrànost prati rasvet-qavawe mnogih kqu~nih mesta ]opi}eve poetike,pa princip imenovawa deluje kao osnovni. Recimo,veze sa usmenom tradicijom jesu, na~elno, svojstvokoje gotovo svaki prou~avalac ]opi}evog delauo~ava i – imenuje. No, to je stvar o~iglednosti.Intrigantno pitawe je kako to povezivawe ]opi}postiè i, jo{ va`nije, {ta time postiè, ali

96

koje je i H. Georgijevski tuma~io kao kqu~ni razlog za izuzetnupopularnost ovog dela (Georgijevski, 2005, 143); i N. Vukovi}je isticao da su junaci ovde najvi{e deca, u krugu tipi~nih si-tuacija i pona{awa (Vukovi}, 1989, 219); tako|e, i D. Jekni}ukazuje na va`nost „psiholo{ke puno}e” ]opi}evih junaka (Je-kni}, 1999, 170), kona~no, ]opi}ev smisao da „oseti unutarwisvet malih junaka” nagla{ava i V. Marjanovi} (Marjanovi},2003, 362)...

8 „Ove wegove pripovetke o ìvotiwama nisu ni basne nipri~e o ̀ ivotiwama, kako se ranije pisalo. To je sasvim jedannov kwièvni rod, svojstven zasad samo ovom talentovanom pis-cu” (Cuci}, 1951, 137). To }e ponoviti i znatno kasnije Drago-qub Jekni}: „]opi}eve pri~e nisu li~ile ni~emu napisanom,nisu bile imitacije narodnih basni i pri~a o ̀ ivotiwama, alisu bile utemeqene na najboqim tradicijama narodnog pripove-dawa” (Jekni}, 1999, 165). Ipak, na pitawe {ta se pod tim osno-vama podrazumeva i kako one zaista funkcioni{u u ]opi}evojzbirci, odnosno, o kakvoj vrsti utemeqewa je re~ i u kakveoblike „narodnog pripovedawa” – po pravilu se kazuje malo ilinimalo.

4 O ]opi}evom „vanrednom smislu da se saìvi” sa svetomkoji ga okruùje povodom iste zbirke pi{e i Tihomir Petro-vi} (Petrovi}, 2006, 95). Tako|e, i Slobodan @. Markovi}nagla{ava sugestivno ]opi}evo „personificirawe” (Marko-vi}, 1973, 151). O istom govori i Voja Marjanovi} kada kaèda je prvom svojom zbirkom za decu ]opi} skrenuo na sebe pa-`wu i kao „pripoveda~ jakog smisla za personifikovano, antro-pomorfno i simboli~no oblikovawe prirode” (Marjanovi},2003, 327). „Oìvqavawe ~arobnog sveta zavi~ajnog detiwstva,sveta ìvotiwa, sveta tajanstvene prirode” u ovoj kwizi Dra-goqub Jekni} tuma~i kao svet koji „srpsko pripovedawe za de-cu nije poznavalo” i koje je ]opi} ovom kwigom „uzdrmao dotemeqa” (Jekni}, 1998, 165).

5 To zapaàju i isti~u mnogi kasniji tuma~i ovog romana.Recimo, N. Vukovi} (Vukovi}, 1989, 219), ili D. Jekni} kojiprime}uje da je naslov romana „simboli~an i metafori~an, aisto-vremeno simboli~an i poeti~an u narodnom duhu” (Jekni},1998, 33).

6 O tome posebno govori i V. Marjanovi} (Marjanovi},2003, 364).

7 O tome govori i C. Ristanovi} (Ristanovi}, 1997, 65);„zanimqiva portretizacija grupe junaka” je jedno od obele`ja

se na ta pitawa naj~e{}e krajwe {turo odgovara.Ukoliko se i ponudi izvesna {irina, ona je vezanaza prepoznavawe fenomena „nacionalnog duha”, pi-tawa „uro|enog i nasle|enog”, zavi~ajnog „zadojava-wa”. Uop{tenim iskazima („so~an narodni jezik”„folklorni kolorit”, „klasi~ne narodne pripove-da~ke osnove”, „tradicija narodnog pevawa i pri-povedawa”...) ne ukazuje se dovoqno ni na me|uod-nos dva korpusa tekstova, ni na svojstva i zna~aj]opi}evog individualnog stvarala~kog pristupa.Otuda, uz ve} pomenuto izrazito poverewe u pi{-~eve iskaze, proisti~e i prili~no svedeno, ogra-ni~eno, pa i neprihvatqivo ~itawe ]opi}evih de-la kao ostvarewa „inspirisanih” usmenom tradi-cijom i nastalih pod wenim „uticajem”. Pitawe„inspiracije”, isto kao i pitawe „uticaja”, pono-vo vra}a tuma~ewe na pi{~eva se}awa na prve pri-~e koje je u detiwstvu slu{ao, na kauzalni poziti-visti~ko-biografski princip obja{wavawa. Svasloènost i inovativnost ]opi}evih postupaka,sva plodotvorna igra postoje}im radi osmi{qava-wa sopstvenih dela, vidovi i mogu}nosti intertek-stualnosti, sva su{tinska modernost wegovog dela– ostaju tek ovla{ ocrtani. Kada se i ponudi ne-{to iscrpnije vi|ewe, koje prevazilazi nivo pome-nutih uobi~ajenih sintagmatskih sklopova, upitnoostaje metodolo{ko polazi{te koje katkad ne uva-àva su{tinske poeti~ke razlike usmenog i indi-vidualnog uobli~avawa kwièvnog teksta.9

Analiti~ka uzdrànost prati i tuma~ewe dru-gih kqu~nih elemenata ]opi}eve poetike. Tako }e,na primer, ]opi}ev humor biti „slojevit”, vezanza „izvornu” komiku, „lokalnog kolorita”, „sve`”,„vedar”, „pitak”, posledica situacija, govora, upo-trebe stihova... Wegov pripoveda~ki postupak sve-den je mahom na nekoliko uop{tenih epiteta tipa„prisan”, „zanimqiv”, „uzbudqiv”, „slikovit”...Svo|ewe analiti~kog ~ina na izbor {to ìvopi-snijeg „sinteti~nog” epiteta te{ko da moè odgo-voriti na pitawa sloènosti ]opi}evog humora,pripoveda~kog postupka, odnosa prema usmenoj tra-diciji, itd. Izostajawe sistemati~nijeg prodirawau problematiku ne moè se pravdati prirodom tek-stova, wihovom prigodno{}u ili ̀ eqom da ponudepo~etni „uvid” u ]opi}ev opus za decu. Jednim de-lom neophodnim se ~ini metodolo{ki okvir kojibi najpre jasno ome|io poqe ispitivawa, ~ija for-mulacija ne bi podrazumevala golemo poqe „ìvo-ta i dela” i ostajala na povr{nom ukazivawu o sve-mu pomalo. Bitnom se ~ini usredsre|enost na odre-|eni problem, a ne uzdràvawe od navedenih pro-blemskih àri{ta i wihovo ostavqawe po straniu jednoj paradoksalnoj situaciji: o~igledno i jasnove} pri prvom ~itawu uporno dobija najvi{e pro-stora i pa`we, a skriveno i tek naslu}eno – naj-mawe.

Posebna vrsta ograni~ewa nekih tuma~ewa ]o-pi}evih dela mogla bi se odrediti kao „vi|ewe stezom” vezano za didakti~ko-prosvetquju}u funk-cionalnost kwièvnog dela. Neretko se i neka iz-vanredna ]opi}eva dela tuma~e u duhu tendencijei pouke, ~ak i kada nude obiqe izazovnijih zna~ew-skih slojeva (kao, recimo, pri~a Stra{ni zmaj10).

97

9 Ukazuju}i na veze ]opi}eve poeme Jeèva ku}ica i usmenepri~ice koju je Karaxi} zabeleìo uz poslovicu „Moja ku}icamoja slobodica”, te nakon navo|ewa pomenute pri~e, Nasiha Ka-pixi}-Haxi} kaè: „narodni pripovjeda~ je, eto, sve {to je ̀ e-lio re}i u ovoj pri~ici rekao kratko, jasno, saèto, s minimu-mom potrebnih rije~i, bez ikakvih sporednih opisa, figura, pa~ak bez ijednog epiteta. Me|utim, Branku ]opi}u je ovo bilosasvim dovoqno za poemu u kojoj }e dati maha svojoj ma{ti, svomsmislu za sliku, za gra|ewe likova, poetski dijalog, pjesni~kufiguru i tako daqe” (Kapixi}-Haxi}, 1981, 114). Ni{ta od na-vedenog nije neta~no, ali je sporan nagove{taj koji se iz ovakveformulacije i{~itava o izvesnoj „nedoraslosti” usmenog proznog

izraza, sporno je sasvim olako prelaèwe preko, ~ini se, kqu~ne~iwenice da je ovde re~ o dva razli~ita poeti~ka sistema, dvana~ina uobli~avawa teksta. Pohvala ]opi}u moè biti upu}ena,ali ne na ra~un oduzimawa na vrednosti „idejnom predlo{ku”.

10 Govore}i o ]opi}evom „suptilnom ismevawu neznawa, ma-na i slabosti qudskih”, Slavko Leovac nadovezuje i komentar:

Isto nastojawe jo{ je izrazitije kada je re~ o „ma-we” uspelim delima (recimo, Bajka o batinama11

ili ̂ arobwak Mikica12). Upornost tuma~a kwi-èvnosti za decu u iznalaèwu pouke, katkad je,~ini se, ja~a od namere samog autora. Ako se ve}ogoqavawe pouke smatra neprihvatqivim u stvara-la~kom oblikovawu kwièvnog dela, onda bi i na-gla{avawe ogoqenog didaktizma u tuma~ewu moglobiti posmatrano na isti na~in. Od kritike se o~e-kuje da, ako ve} ne moè da bude metod, bude intui-cija, da vidi i vi{e i boqe od prose~nog ~itaoca,od deteta-~itaoca zasigurno. Uop{te, o~ekuje se dasavremena misao o kwièvnosti odustane od pre-pri~avawa sadrìne i vaspitno-obrazovnih efeka-ta, da teì{te postavi na strukturu i kwièvni

postupak (Petrovi}, 1991, 217). No, ~ini se, ukonkretnom primeru to retko biva. Mo`da zboguverewa da je „bi}u” kwièvnosti za decu poukaimanentna; mo`da zbog uverewa da je svrha kritikei tuma~ewa da se uvek bavi i time; mo`da zbog bo-jazni da }e „racionalizacijama” izgubiti na samo-svojnosti i posebnosti...

Kona~no, posebno ograni~ewe u tuma~ewimakwièvnosti za decu jeste vezano za problem ter-minologije. Jer, ako nijedan metod pojedina~no nemoè obezbediti punu ozbiqnost i pouzdanost tu-ma~ewu, tome ipak moè doprineti metodi~nost uispitivawima, a ona podrazumeva upravo termino-lo{ku preciznost ([kreb, 1976, 27). O kwièvnimpitawima moè se govoriti jezikom kwièvnosti,upiwawe da se po svaku cenu kritika kwièvnosti(za decu) koristi metajezikom kwièvne teorijeza~as moè biti osporeno relativno{}u svake mo-gu}e teorije i metoda, mnogostruko{}u zna~ewa istestvari, razli~itim uglovima gledawa na isto...Ipak, to ne podrazumeva drugu krajnost: improvi-zovan pojmovni aparat, zazirawe i od poku{avawauspostavqawa izvesne terminolo{ke doslednosti.Pri tom, ne spori se podsticajna strana termino-lo{ke neujedna~enosti, u smislu izazova koji datitermini upu}uju u razli~itim kontekstima, vreme-nima ili sredinama (Petrovi}, 1972, 234), samo{to ovde nije re~ o tome. Me|u najrelativnijimpojmovima u ovom kontekstu izdvajaju se odredniceànrova koji se ve} po svojoj prirodi smatraju na-~elno „otvorenim” oblicima (recimo, bajka iliroman). Tako se u tuma~ewu ]opi}evih dela bajkakoristi u naj{irem mogu}em zna~ewu i povodom ~i-tavog niza dela. Mawe-vi{e gde god se uo~e razli-~iti vidovi ~e`we za dalekim, nepoznatim, druga-~ijim, uzbudqivim, „sun~anim” ìvotom delo se„defini{e” kao bajka, a ona, pak, kao „san o sre-}i”, ̀ anr pun „nemira i tragawa”, „zemqa” u kojuse ~italac poziva, koja ga ~ini „bogatijim”... To u

98

„U divnoj pri~i Stra{ni zmaj, na primer, ]opi} je pokazaokako se, u novim uslovima, kada se zemqa i qudi bogate novimsadrìnama i saznawima, kako se sada niko ne pla{i zmaja, paje jednom zmaju beskrajno dosadno i vidi da je potpuno nepotre-ban” (Leovac, 1956, 12). Svrha pri~e, ~ini se, ide u drugompravcu, a ne da pokaè kako se savremeno dru{tvo ne pla{izmajeva! Pre svega u pravcu razigravawa parodijskog pristupa~itavom nizu ànrova usmene tradicije, u pravcu dekonstruk-cije ustaqenog poretka, „le~ewa” smehom... Kao pou~nu, ovupri~u, znatno kasnije, tuma~i i Cvijetin Ristanovi} kada za-kqu~uje da je wome „iskazana velika istina da silnici mijewa-ju svoje pona{awe tek kada se suo~e sa ja~im od sebe” (Rista-novi}, 1997, 62).

11 Ova pri~a se ne mora ~itati samo kao pri~a koja „veli~avreme kada su ‘zvani~ni organi’ doneli zakon o zabrani fizi~-kog ka`wavawa u {koli” (Marjanovi}, 2003, 340). Kao izdvo-jena, moè se tuma~iti kao pi{~evo pla}awe „duga trenutku”,ali u kontekstu ]opi}evog opusa ima znatno punije zna~ewe –ona jeste i svojevrsno polemisawe sa elementima obi~aja i ve-rovawa, koji, kada gube svoje primarno zna~ewe, ostavqaju mo-gu}nost da se zadràni, zapam}eni oblik degradira humorom.

12 Ova pri~a nesumwivo ima nagla{enu tendencioznu, dekla-rativnu poentu. Otuda je i procewena kao delo nevelike estet-ske efektnosti, programskog usmerewa, kao izraz pi{~evog„pla}awa duga trenutku” (Marjanovi}, 2003, 340; Ogwanovi},1978, 264). No, pri~a se ne mora nu`no svesti na neestetskopoentirawe i sabiti u zavr{nicu. To nije sporno, ali je pri~aârobwak Mikica zna~ajna, recimo, i zbog pojedinosti kojepotvr|uju ]opi}evo poznavawe usmenog komunikativnog ~ina.To joj obezbe|uje bar jo{ jednu tematsku ravan i jo{ jedan iza-zov za tuma~ewe.

okvirima teorijske improvizacije i moè bitiumesna veza, no, time ne biva jasnije ni pojedina~nodelo, ni fenomen autorske bajke, ni osobenost ]o-pi}eve autorske koncepcije ànra. Ovakvim isrodnim formulacijama po pravilu se ide mimoproblematike. To je, opet mawe-vi{e, stvar re-tori~ke ve{tine onoga koji pi{e, li~ne impresi-je i sopstvene jezi~ke domi{qatosti, sopstvenoglirizovanog doìvqaja odre|enog kwièvnog ob-lika. Izvesna doslednost, pa i strogost u for-mulisawu i poimawu odre|enih teorijskih pojmovakoji se koriste ne zna~i zalagawe za krutost ilinedosti`nu jednozna~nost, ve} jasnost i „minu-cioznu kritiku pojmovnog sistema” ([kreb, 1976,36) kao preduslova za vlastito oku{avawe uodgonetawu tajne kwièvnog dela.

A posebnost ]opi}evog literarnog sveta i daqeostaje izazov za tuma~ewe, i daqe izaziva nedoumi-ce. Kona~nih istina i vrednosnih sudova nema i nemoè biti – wihovo dosezawe nije nikada ni biloidealan ciq. Poenta je, ~ini se, samo u stalnompromi{qawu o delu, u predanom tragawu za druga-~ijim vi|ewima i zna~ewima, u istrajavawu u po-ku{ajima. Ako se pri tom u te`wi da se sve ne sve-de na „opet to, samo malo druga~ije” i omakne ka-kvo „u~itavawe” i upotrebqavawe dela radi doka-zivawa vlastitog „vi|ewa vi|ewa” i to moè bitiod zna~aja, bar kao potvrda mogu}ih asocijacija ko-je delo izaziva, a {to je, tako|e, svedo~anstvo owegovoj slojevitosti. Kona~no, rizik u traèwunovog ili posmatrawu istog na nov na~in uvek po-stoji, a savremena kwièvnoteorijska svest i po-~iva na pretpostavci da kwièvno delo moè ima-ti mnogo interpretacija, tuma~ewa, osvetqavawa...[to one bivaju iscrpnije, sistemati~nije, razno-likije i samo delo „postaje”, uslovno re~eno, {ire,ve}e, nepreglednije, te i poznato po~iwe da se po-maqa kao novo i vredno ~u|ewa. Bez namere da sesugeri{e potreba za nekakvim eksperimentalnim

isprobavawem savremenih teorijskih i kriti~kihprincipa i metoda kako bi se dokazala i pokazala„doraslost” kwièvnosti za decu kao pogodnog tek-stualnog materijala, nekakvog „poligona” za testi-rawe, ovde se nastojalo bar povr{no ukazati na mo-gu}nost i potrebu da se fenomenu kwièvnog delaza decu pristupa temeqitije. Wegova sloèna je-dnostavnost, posebno kada je re~ o ]opi}evimostvarewima, ne samo da omogu}uje, nego i izazivastudiozne analiti~ke pristupe, koji bi se, jedva je-dnom, morali odvojiti od neprikosnovenog povere-wa u se}awa na detiwstvo kao „prostora” u kom je]opi} „sve nau~io”; od ograni~avawa na iskqu~ivotragawe za plemenitom poukom; od „metodolo{kog”manira prepri~avawa, doslovnog ponavqawa ve} uo-~enog, od pukog imenovawa; od impresionisti~kogimprovizovawa... I to ne zato {to je sve re~enonavodno nedopustivo pogre{no, ve} zato {to mno-go drugog jo{ uvek ~eka na red.

Literatura

1. Vukovi}, Novo (1989): Uvod u knjièvnost zadjecu i omladinu, NIO „Univerzitetska rije~”,Nik{i};

2.Dubrovski, Ser` (1989): Za{to nova kritika? Kri-tika i objektivnost, prevod Branko Jeli}, Knjièv-na zajednica Novog Sada, Novi Sad;

3. Georgijevski, Hristo (2005): Roman u srpskojkwièvnosti za decu i mlade, Zmajeve de~je igre,Novi Sad;

4. Gordi}, Slavko (1983): Duh postupka, u: Slaga-we vremena. Preispitivawe kriti~kih pri-stupa, Matica srpska, Novi Sad;

5. Eko, Umberto (2001): Granice tuma~enja, prevodMilana Pileti}, Paidea, Beograd;

6. Jekni}, Dragoqub (1999): Srpska kwièvnostza decu. Istorijski pregled, MAK, Beograd;

99

7.Kapidì}-Hadì}, Nasiha (1981): Od Zmaja doViteza, Zavod za izdavanje ud`benika, Sarajevo;

8. Leovac, Slavko (1956): Branko ]opi}, LetopisMatice srpske, god. 132, jul–avgust, kw. 378, sv.1–2, Novi Sad;

9. Marjanovi}, Voja (2003): @ivot i delo Bran-ka ]opi}a, Glas srpski, Bawa Luka;

10. Markovi}, Slobodan @. (1973): Zapisi o kwi-èvnosti za decu, Interpres, Beograd;

11. Mati}, Du{an (1956): Kad god se povede teo-retska diskusija o kwièvnosti, u: Anina bal-ska haqina, Srpska kwièvna zadruga, Beograd;

12. Ognjanovi}, Dragutin (1978): Memoari detinj-stva Branka ]opi}a, u: Stvaraoci i deca. Ogledii studije iz jugoslovenske knjièvnosti, Nova knji-ga, Beograd;

13. Pavlovi}, Miodrag (1974): Poezija i kultura,Nolit, Beograd;

14. Petrovi}, Svetozar (1972): Priroda kritike, Liber,Zagreb;

15. Petrovi}, Tihomir (1991): Dete i kwièvnost.Kritika o srpskoj kwièvnosti za decu, Domkulture „@ika Ili} @uti”, Leskovac;

16. Petrovi}, Tihomir (2006): [kolski pisci,Zmajeve de~je igre, Novi Sad;

17. Ristanovi}, Cvijetin (1997): Srpski pjesniciza djecu, Zavod za uxbenike i nastavna sredstvaRepublike Srpske, Bijeqina;

18. Re~nik knjièvnih termina (2001), fototipsko iz-danje, Institut za knjièvnost i umetnost u Beo-gradu, Romanov, Bawa Luka;

19. Smiqkovi}, Stana (1999): Autorska bajka, U~i-teqski fakultet, Vrawe;

20. Cuci}, Sima (1958): Prvi de~ji roman Branka]opi}a, Letopis Matice srpske, god. 134, no-vembar, kw. 382, Matica srpska, Novi Sad;

21. Cuci}, Sima (1951): Iz de~je kwièvnosti.Osvrti i ~lanci, Matica srpska, Novi Sad;

22. [kreb, Zdenko (1976): Studij knjièvnosti, [kol-ska knjiga, Zagreb.

Sneàna [aran~i}-ûtura

ON LIMITATIONS OF SOME METHODOLOGICALSTANDPOINTS IN INTERPRETATION OF

LITERATURE FOR CHILDREN – CRITICALRECEPTION OF BRANKO ]OPI]'S WORKS

Summary

In this paper the author discusses limitations of certainmethodological standpoints in interpretation of Branko}opi}'s books for children. Firstly, these approaches arebased upon biographism and channaling analyses towardsthe author's memories and remembrance of childhood, and,generally towards the phenomenon of a private „mitholo-gy" as an apparent point of support in interpretation of lit-erary works. Further, there are also limitations resultingfrom understanding literary criticism as a discipine which,looking for positive aspects of a literary work, especially ina domain of reception and the influence on a child-reader,takes into account only the subject matter of texts. The au-thor also pointed out the limitations of approaches basedupon repeating the things already defined, or the obviousones, upon description and the inconsistent, superficial andimprovised relation to the crucial notions of the theory ofliterature.

Key words: literature for children, Branko ]opi}, criti-cism, interpretation

100

Documents

NOVI ISTORIZAM I KULTUROLO[KE STUDIJE U ...zmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/...KQU^NE RE^I: Kwi`evnost za decu, novi istorizam, kulturolo{ke studije, dru{tveni kontekst,