NOVI SADnovisad2021.rs/wp-content/uploads/2017/11/Novi-Sad-Outdoors-priručnik.pdf · dokument se suštinski oslanja na publikaciju 1Priručnik za urbani dizajn, koja predstavlja

NOVI SAD OUTDOORS

Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora

u kontekstu realizacije projekata Fondacije Novi Sad 2021

– Evropska prestonica kulture

Fondacija Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Centar za arhitekturu Beograd / CAB

http://novisad2021.rs/

http://www.cab.rs/

2 Novi Sad Outdoors

NOVI SAD OUTDOORS

Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora

u kontekstu realizacije projekata Fondacije Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture

Manual for design of small urban public spaces

for projects of the Foundation Novi Sad 2021 – European Capital of Culture

Priredili / Editors:

Goran Petrović i Vanja Petrović

Fotografije / Photo credits:

Vanja Petrović, Ana Divac

Centar za arhitekturu Beograd / Centre for Architecture Belgrade

Gundulićev venac 33

11 108 Belgrade

SERBIA

PAK 101302

[email protected]

www.cab.rs

© Centar za arhitekturu Beograd, 2017.

Priručnik za uređenje malih javnih gradskih prostora 3

Uvod u prepoznavanje

i unapređenje kvaliteta

javnih prostora:

urbani dizajn, kontekst,

detalji, implementacija.

4 Novi Sad Outdoors

SADRŽAJ


1. Uvod.................................................................................................................................... 8

2. Novi Sad kao evropska prestonica kulture 2021. .............................................................. 10

2.1. Opšti ciljevi ................................................................................................................. 11

2.2. Intervencije u prostoru u kontekstu realizacije opštih ciljeva EPK ............................... 13

SLIKA 2. BERLIN POTSDAMER PLATZ ........................................................................... 14

3. Javni prostor i urbani dizajn .............................................................................................. 16

3.1. Šta je javni gradski prostor ......................................................................................... 17

Formalno i suštinski ........................................................................................................... 17

Javni prostor je javno dobro .............................................................................................. 17

Javni prostor podstiče poslovanje i stvaranje nove vrednosti ............................................. 17

Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema ......................................................... 17

Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema i podstiče stvaranje nove

vrednosti.Javni prostor podstiče efikasnost saobraćaja ..................................................... 18

Javni prostor je važan za javno zdravlje ............................................................................ 19

Javni prostor povećava bezbednost .................................................................................. 19

Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju ..................................................................... 19

Javni prostor privlači mlade ............................................................................................... 19

Javni prostor je mesto za učešće građana u odlučivanju i održavanju ............................... 19

Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju. .................................................................... 20

3.2. Pojmovi u procesu uređenja javnog prostora .............................................................. 23

3.3. Prepoznavanje i vrednovanje potencijala javnih prostora ........................................... 27

Kriterijumi kvaliteta javnog prostora ................................................................................... 27

Merenje kvaliteta javnog prostora ...................................................................................... 27

Pokazatelji kvaliteta javnog prostora ................................................................................. 29

3.4. Šta je urbani dizajn ..................................................................................................... 33

Ključni principi urbanog dizajna ......................................................................................... 35

4. Kontekst ............................................................................................................................ 36

Šta se podrazumeva pod kontekstom ................................................................................ 37

Zašto je kontekst važan ..................................................................................................... 37

Lokalna zajednica.............................................................................................................. 37

Stvaranje posebnih mesta ................................................................................................. 37

6 Novi Sad Outdoors

Poigravanje bojom, teksturom, dinamikom i razmerom. Parter kao povezujuće

tkivo.Aktiviranje ključnih vrednosti i resursa lokacije i uklapanje u okolinu ......................... 40

Nasleđe ............................................................................................................................. 42

Ljudi .................................................................................................................................. 42

Kretanje ............................................................................................................................. 43

Obezbeđivanje izvodljivosti ............................................................................................... 45

Pružanje vizije ................................................................................................................... 45

5. Detalji ................................................................................................................................ 46

Šta se smatra detaljem ...................................................................................................... 47

Zašto je detalj važan? ....................................................................................................... 47

5.1. Pozitivan javni prostor ................................................................................................ 49

Definisanje prostora, njegove namene i karaktera ............................................................. 49

5.2. Uspešan javni prostor ................................................................................................. 51

Društveni prostori .............................................................................................................. 51

.......................................................................................................................................... 52

Pobuditi čula ...................................................................................................................... 53

5.3. Posebna mesta .......................................................................................................... 55

Jačati lokalni karakter ........................................................................................................ 55

Saditi lokalno ..................................................................................................................... 55

Kvalitetna mesta su građena da traju ................................................................................ 55

5.4. Ulični mobilijar ............................................................................................................ 57

Raščistiti nered .................................................................................................................. 57

Umetnost u javnom prostoru ............................................................................................. 57

5.5. Znakovi ...................................................................................................................... 59

Učiniti mesto čitljivim ......................................................................................................... 59

5.6. Rasveta ...................................................................................................................... 59

Osvetliti scenu ................................................................................................................... 59

5.7. Bezbednost i osećaj bezbednosti ............................................................................... 59

6. Implementacija .................................................................................................................. 62

6.1. Upravljanje procesom projektovanja ........................................................................... 67

6.2. Kako početi ................................................................................................................ 69

Napomene o raspisivanju tendera za konsultante za urbani dizajn .................................... 69


6.3. Uvažavanje konteksta ................................................................................................ 71

6.4. Stvaranje urbane strukture i uspostavljanje veza ........................................................ 73

6.5. Detalji mesta .............................................................................................................. 77

6.6. Praćenje ..................................................................................................................... 79

7. Dokumenti i legislativa relevantna za projekte intervencija u javnom prostoru ................ 80

7.1. Odabrani propisi iz oblasti planiranja i građenja ......................................................... 81

7.2. Dokumenti koji usmeravaju razvoj Novog Sada .......................................................... 84

8. Summary ........................................................................................................................... 86

8 Novi Sad Outdoors

1. UVOD


U kontekstu priprema za 2021. godinu, u kojoj će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture, u

samom gradu i okolnim opštinama započete su pripreme za brojne intervencije manjeg obima u

javnom prostoru. Kako bi se ovom poslu pristupilo planski, Fondacija Novi Sad 2021 – Evropska

prestonica kulture angažovala je Centar za arhitekturu Beograd da sopstveno iskustvo u

metodološkim istraživanjima javnog prostora primeni na konkretnom slučaju Novog Sada.

Konkretan rezultat rada na ovom istraživanju je elektronska publikacija – priručnik za uređenje

malih javnih prostora, kao svojevrstan uvod u prepoznavanje i unapređenje kvaliteta javnih

prostora. Cilj koji težimo da postignemo, a u čemu se nadamo da će ova publikacija biti od

koristi, jeste da se sve intervencije u javnom prostoru izvode planski i u skladu sa istim

usvojenim načelima; da svi projekti budu istovremeno u skladu sa opštim proklamovanim

ciljevima Evropske prestonice kulture, bid buk-a projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica

kulture, ali i u skladu sa lokalnim posebnostima, potrebama stanovnika i korisnika prostora; da

primenjena rešenja budu moguća i održiva u lokalnom kontekstu; da, u krajnjoj liniji, budu dobro

projektovana i kvalitetno izvedena.

Poseban zadatak ovog priručnika je da olakša komunikaciju između različitih učesnika u

procesu uređenja javnog prostora, te da u najranijoj fazi posebno podstakne uključivanje

građana i njihovih udruženja u odlučivanje o projektima kojima će se uređivati njihov prostor.

Na kraju, cilj nam je i da postavimo smernice na osnovu kojih će profesionalci u ovom poslu –

od organa uprave, preko planera i projektanata, do onih koji brinu o finansiranju i realizaciji

projekata, moći da jasno prepoznaju kvalitete prostora i predloženih rešenja. Pozivanjem na

najbolje primere iz svetske prakse i propisivanjem metodologije rada predupređujemo moguće i

očekivane nedoumice i nesporazume.

U metodološkom i strukturnom smislu, kao i u pogledu definicija pojmova i procesa, ovaj

dokument se suštinski oslanja na publikaciju Priručnik za urbani dizajn1, koja predstavlja

domaće izdanje izuzetno uticajne knjige Urban Design Compendium, u izdanju britanske

vladine agencije Homes and Communities. Uz podršku Inženjerske komore Srbije, ova

publikacija je kao posebno izdanje pripremljena i podeljena svim licenciranim urbanistima u

Srbiji, te je kao dokument poznat stručnoj javnosti pogodna kao pomoć u komunikaciji i oslonac

u predstojećim projektima.

U radu su kao izvor informacija o dobrim praksama i globalno prihvaćenim pristupima,

vrednostima i definicijama korišćene i druge publikacije novijeg datuma, od kojih posebno

navodimo Global Public Space Toolkit: From Global Principles to Local Policies and Practice.2

Centar za arhitekturu Beograd visko ceni ukazano poverenje i veruje da će ova publikacija, kao

jedan od prvih projekata Novog Sada kao evropske prestonice kulture, biti ne samo vredan

rezultat, već i korisna podrška i podsticaj budućim aktivnostima Fondacije, čiji su cilj zadovoljni

građani Novog Sada u kvalitetnim novim ili unapređenim javnim gradskim prostorima.

Biće nam posebno drago ako ovim priručnikom ohrabrimo i Fondaciju i građane da poveruju da

je moguće pokrenuti i uspešno realizovati značajne, kvalitetne i stvarno potrebne zahvate u

javnom prostoru – i vrlo velike i sasvim male.

1 Petrović, G. i Polić, D., eds. Priručnik za urbani dizajn. Beograd: Orion Art i Prograf, 2008. 2 Garau, Pietro et al.: Global Public Space Toolkit: From Global Principles to Local Policies and Practice.

UN-Habitat, Nairobi, n.dat.

10 Novi Sad Outdoors

2. NOVI SAD

KAO EVROPSKA

PRESTONICA KULTURE

2021.


2.1. OPŠTI CILJEVI

Projekat Evropski grad kulture pokrenut 1985. godine, imao je za cilj da prikaže evropskoj

javnosti posebne aspekte kulture u gradovima, naznači bogatstvo i različitost evropske kulture i

promoviše veće međusobno upoznavanje evropskih gradova. Pod novim imenom Evropska

prestonica kulture, ova ideja je postala jedan od najvećih i globalno najprepoznatljivijih projekata

Evropske unije u oblasti kulture. Projekat je vremenom dalje napredovao i prilagođavo svoje

ciljeve potrebama unapređenja i promocije kulture evropskih gradova. Ovaj proces je obeležilo

nekoliko prekretnica, od kojih je najznačajnija bila 1990. godine, kada je, nakon niza nacionalnih

prestonica, u Velikoj Britaniji umesto Londona izabran Glazgov.

Grad koji nosi jednogodišnju titulu Evropske prestonice kulture ima priliku ne samo da ukaže

globalnoj publici (tržištu) na svoje kulturno nasleđe i dostignuća, nego i da otkrije sopstveni

urbani karakter, u skladu sa EU strategijom Evropa 2020. Nove perspektive za unapređenje i

razvoj Novog Sada i njegovo kvalitetnije privredno, ekonomsko i kulturno profilisanje pojavile su

se nakon odluke Evropske komisije da jedna evropska prestonica bude grad iz zemlje

kandidata. Novi Sad je 2009. godine, a intenzivnije od 2013, započeo pripremu kandidature,

kojom je 2016. godine i osvojio prestižnu titulu.

Projekat Evropska prestonica kulture, u ciklusu koji je po svemu u okvirima ideje „kreativna

Evropa“, je posvećen razvoju lokalnih kulturnih kapaciteta kao modusa za razvoj naprednog,

kreativnog i demokratskog društva. Tranziciona i postkofliktna društva imaju posebnu potrebu

da pronađu zajednički prostor za dijalog i svaku drugu komunikaciju kojom će se zbližiti i

učvrstiti kao zajednica. Istovremeno, brze promene 21.veka donose izazove na koje se mora

reagovati, što zahteva sposobnost suočavanja sa izazovima i primernim reakcijama na

probleme koji se kreću od (nepredvidivih) klimatskih do ratnih sukoba koji (direktno ili indirektno)

jesu izazov otpornosti lokalnih zajednica.

Prostori komunikacije, kao i sama komunikacija, ne mogu se lako pronaći i uspostaviti, ali

potreba za njima postoji. Javni prostori Novog Sada, koji su srednjeevropskog tipa, su oduvek

postojali, odnosno nastajali u skladu sa tadašnjim potrebama. Novi javni prostori Evropske

prestonice kulture 2021. godine treba da se dimenzionišu prema novim potrebama i na nov

način, baziran na participaciji građana i svih relevantnih aktera, pre svega u smislu sadržaja. U

domenu oblikovanja, javni konkurs je najbolji način da se dobije najbolje rešenje, a kvalitetan

sastav žirija kvalitetan garnat da će rezultat biti najviših standarda.

Projekat Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture uspostavlja nove prakse, kako bi ne

samo postojeće unapredio, nego i okupio prvenstveno građane Novog Sada u zajedničku

izgradnju kulture u gradu koji se njome oduvek najviše ponosio.


SLIKA 1. HEINRICH-BÖLL-PLATZ

Lokacija: Keln, Nemačka

Vreme realizacije: 1982-1986.

Autor projekta: Dani Karavan

Link

http://www.metropolen.de/koeln/sehenswuerdigkeiten/plaetze-strassen-und-viertel/heinrich-boell-platz


2.2. INTERVENCIJE U PROSTORU U KONTEKSTU REALIZACIJE OPŠTIH CILJEVA

EPK

Prostorni aspekt je jedan od najvažnijih u okviru projekta Evropska prestonica kulture. Promena

koju ovaj projekat donosi je najvidljivija kroz osmišljavanje i sprovođenje projekata izgradnje

novih objekata i prostora. Nove strukture za lokalnu zajednicu predstavljaju simbolu uspeha

samog projekta i, na poseban način, formalizaciju procesa stvaranja novih kapaciteta za kulturni

razvoj, kao i obavezu da se koriste u budućnosti. Kulturna infrastruktura nije samo scena za

kulturne i umetničke programe, nego je i sama sebi cilj, posebno kroz procese kojima se

garantuje široka participacija svih.

Bid buk projekta „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“ prikazuje i kapacitete gradske

kulturne infrastrukture. Kao glavni problem naglašena je neodgovarajuća ponuda postojećih

objekata i prostora za savremene kulturne potrebe grada i građana. Razvojni fokus3 treba

usmeriti ka unapređenju postojećih i izgradnji novih kapaciteta infrastrukture i to, pre svega,

kroz projekte inkluzije, odnosno participacije građana, boljeg korišćenja postojećih kapaciteta,

promociji značaja javnih prostora, ojačavanja kapaciteta grada u ovom domenu, osnaživanjem

veza sa nevladinim sektorom i obnavljanjem saradnje sa obrazovnim, profesionalnim,

umetničkim i drugim udruženjima.

Moto projekta Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture je „Za nove mostove“. U skladu sa

tim, formirana su četiri programska stuba – mosta. Most „Nada“4, je posvećen javnim prostorima

i podizanju infrastrukturnih i ljudskih kapaciteta projekta Novi Sad 2021. Ovaj most treba da

obezbedi održivost i da uključi više građana u sve buduće programske aktivnosti.

Kroz projekat Novi Sad 2021, građani će po prvi put biti uključena u izgradnju kulturnih

kapaciteta Novog Sada zajednički izgrađujući razvojnu platformu.

Kroz grupne diskusije, konferencije i javne debate, građani će iznositi mišljenje o načinu

korišćenja javnog prostora, a kroz niz projekata i realizovati svoje ideje (kroz strimove De:sign,

Room for Art, Public i Spaces Quart).

Od svih projekata, posebno je značajan projekat „Moba“. Kao tradicionalni način međusobnog

pomaganja suseda, najčešće oko poslova koji zahtevaju timski rad, običaj mobe je danas

gotovo potpuno nestao. Program „Moba“ je pre svega usmeren na građane Novog Sada i

njihovo angažovanje u u transformaciji javnih prostora u određenim delovima grada (lokalna

moba), ali i na volontere iz drugih evropskih gradova, koji bi pomogli u transformaciji lokalnih

javnih prostora (međunarodna moba).

3 Bid buk projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ (2016), Odeljak 4.2.1., 24 4 ibid., Poglavlje IV, Mosta Nada, 16.


SLIKA 2. BERLIN POTSDAMER PLATZ

Lokacija: Berlin, Nemačka


Autor projekta: Hilmer Sattler Architekten

Link

Elementi urbane opreme - ikonografija grada.

https://www.h-s-a.de/projekte/bahnhof_potsdamer_platz/4


Stvarno moguća i održiva rešenja javnog prostora prema potrebama građana

Javni prostor je važan element evropskog grada kao sastavni deo urbano-morfoloških,

funkcionalnih i kulturnih obrazaca. U okviru javnih prostora se odvijaju i prepliću različite

društvene, poslovne i kulturne aktivnosti lokalne zajednice, u vremenskim ritmovima, od

svakodnevnih do godišnjih. Istovremeno, javni prostor je komunikaciona platforma za formalno i

neformalno okupljanje ljudi, što podstiče društvenu interakciju, pospešuje ekonomski razvoj

(ugostiteljstvo, trgovina, usluge…) i obogaćuje urbanu životnu sredinu.

Osnovnu fizičku karakteristiku javnih prostora određuje oblik, funkcionalne od osnovne namene

na koje utiču delatnosti iz neposrednog okruženja (trgovine, poslovanja, stanovanja i zabave),

ali i saobraćajne komunikacije pešačkih, biciklističkih i automobilskih tokova i linija javnog

saobraćaja. Neki prostori imaju sopstvenu samostalnu funkciju kao mesta okupljanja,

reprezentacije i spektakla (glavni gradski trg, trgovi ispred javnih objekata), odnosno odmora i

rekreacije (parkovi i šetališta).

Politika uređenja javnih prostora u Novom Sadu je forsirala uređenje isključivo najužeg centra

grada u okviru pešačke zone u tradicionalnom gradskom centru. Zanemarivanje drugih prostora

u zonama bogatog graditeljskog nasleđa na obodu centra, u naseljima nastalim u periodu 1945-

1991, ali i u svim drugim delovima grada je posledica nedostatka strategije. Slobodni,

neizgrađeni prostori, ponekad čak i uređeni, vremenom su zbog neodržavanja fizički propali,

postali nepristupačni, nebezbedni ili se neprimereno koriste (najčešće za parking).

Ulaganje u uređenje i obnovu javnih prostora ima nekoliko benefita: učvršćivanje osećaja

urbanosti lokalne zajednice, poboljšanje imidža grada i političke promocije lokalne samouprave,

ali ono je i u interesu privatnih investitora. U cilju ojačavanja javnog interesa, primenjuje se

sistem integrisanog planiranja i menadžmenta javnog prostora koji treba da obezbedi model

vrednovanja, procene ekonomskih, socijalnih i drugih benefita na urbanu životnu sredinu, kako

bi se predložile konkretne smernice za realizaciju.

Projekat „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ je, od svih drugih projekata navedenih

u bid buk-u, započeo realizaciju projekata uređenja javnih prostora u čak 46 urbanih džepova.

Najbolja zaostavština ovog procesa, osim nove prakse fokusiranja na javne prostore u svim

delovima grada, biće upravo promocija značaja i vrednosti javnih prostora za svakodnevni život

građana, iz čega treba da proisteknu nove vrednosti različitih zajednica, moguće u svim

delovima Novog Sada. Najvažniji prvi korak je upravo edukacija o tome šta je to javni prostor,

zašto i zbog čega je on važan za svakog pojedinca, a time i lokalnu zajednicu i društvo u celini.

U ovom procesu Novi Sad je predvodnik u Srbiji.


3. JAVNI PROSTOR

I URBANI DIZAJN


3.1. ŠTA JE JAVNI GRADSKI PROSTOR

Formalno i suštinski

Član 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 81/09 – ispravka,

64/10 – odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14)

daje sledeću definiciju:

površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili

izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje

javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.).

U stvarnosti, javni prostor (a ne dvodimenzionalna površina) u gradu je prostor koji je de facto

dostupan svima bez ograničenja, odnosno koji svi građani mogu ravnopravno i bez naknade da

koriste po sopstvenom nahođenju. Suštinska odlika javnog prostora je da ljudi ne samo mogu ili

smeju, već i da ga zaista koriste.

Javni prostor je javno dobro

U javnom prostoru ljudi funkcionišu kao građani, odnosno dele svoje aktivnosti sa drugima:

kreću se od jednog do drugog mesta, koriste mogućnosti za rekreaciju ili kulturne sadržaje,

kupuju, sreću se sa drugim ljudima ili naprosto šetaju.

Veličina i kvalitet javnih gradskih prostora je dobar pokazatelj ukupnog stanja društva.

Izveštaj UN-Habitata iz 2012. State of the World Cities Report 17 se zalaže za:

… potrebu gradova da unaprede javni domen, prošire javna dobra i konsoliduju opšte

pravo na njih kao put ka širenju napretka. Ovo dolazi kao odgovor na primećeni trend

zatvaranja ili ograničavanja ovih dobara i resursa u enklave napretka, ili njihovo trošenje

kroz neodrživo korišćenje.

Stoga, javni prostori u našim gradovima zahtevaju prioritetnu pažnju. Javni prostor treba da

služi svim stanovnicima grada, a posebno najugroženijim i obespravljenim grupama. Nasuprot

privatnom vlasništvu, javni prostor pripada svima nama. Svako ulaganje u javni prostor, bez

obzira na izvor finansiranja, uvećava naš zajednički gradski kapital. Javni prostor je javni kapital

koji možemo da koristimo, menjamo, povećavamo i ostavimo budućim generacijama.

Javni prostor podstiče poslovanje i stvaranje nove vrednosti

Kvalitetan javni prostor direktno podiže vrednost okolnih nekretnina i podstiče odvijanje svih

gradskih funkcija u njima, pa i komercijalnih. Takođe, kvalitetan javni prostor pruža važne, mada

često potcenjene prednosti svim vrstama formalnog ili neformalnog preduzetništva i poslovanja

koje se u njemu odvija.

Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema

Odgovarajuća struktura, kvalitet i distribucija javnih prostora u gradu neophodni su za

ostvarivanje održivosti grada kao celine. Pored tradicionalnih oblika i namena javnog prostora,

novi koncepti poput urbanog baštovanstva predstavljaju aktivan odgovor na posledice

klimatskih promena i druge nove izazove života u gradu.


SLIKA 3. MUZEJ STEDELIJK

Lokacija: Amsterdam, Holandija

Vreme realizacije: 2012.

Autor projekta: Benthem Crouwel Architects

Link

Javni prostor obezbeđuje održivost urbanih sistema i podstiče stvaranje nove vrednosti.

http://www.archdaily.com/350843/stedelijk-museum-amsterdam-benthem-crouwel-architects


Javni prostor podstiče efikasnost saobraćaja

Dobro projektovane ulice i drugi javni prostori podstiču hodanje i vožnju bicikla i stvaraju

bezbedno okruženje kroz ograničavanje brzine i uopšte korišćenja motornih vozila. Savremena

rešenja javnog prostora zasnivaju se na prednostima integrisanog korišćenja svih vidova

prevoza.

Javni prostor je važan za javno zdravlje

Kvalitetni javni prostori unapređuju zdravlje ljudi tako što pružaju mogućnosti za fizičku aktivnost

i igru, čine hodanje atraktivnom opcijom, smanjuju stres i deluju umirujuće.

Javni prostor povećava bezbednost

Raznovrstan javni prostor, sa mešavinom različitih namena, korisnika, oblikovnih karakteristika i

stanja objekata, predstavlja živo i prometno mesto i samim tim umanjuje utisak nesigurnosti.

Strah od kriminala, mnogo više nego stvarna opasnost, često odvraća sve, a ne samo ranjive

grupe, od korišćenja nekih veoma kvalitetnih javnih prostora.

Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju

Način na koji grad oblikuje svoje stanovnike i to kako oni oblikuju svoj grad u velikoj meri zavisi

od toga da li gradska infrastruktura obezbeđuje svim stanovnicima jednake mogućnosti za

razvoj. Društveni odnosi u javnom prostoru odslikavaju klasne, rodne, starosne i etničke

različitosti u pogledu načina korišćenja javnih prostora u gradu.

Unapređenje dostupnosti kvalitetnih javnih prostora najranjivijim stanovnicima grada je moćno

oruđe za unapređenje jednakosti, promociju inkluzije i borbu protiv diskriminacije u gradu.

Nedovoljan i neadekvatan stambeni prostor može se u izvesnoj meri kompenzovati bogatstvom

kvalitetnih javnih prostora i druge infrastrukture i usluga (što je kao princip dosledno

primenjivano u vreme izgradnje novih stambenih naselja od šezdesetih do osamdesetih godina

prošlog veka).

Javni prostor privlači mlade

Mladi koriste javni prostor aktivno i često i za njih on je mesto za boravak van direktne

roditeljske kontrole. Ali deca i mladi se susreću sa brojnim preprekama i ograničenjima koja

utiču na dostupnost javnih prostora ili njihovu želju da u tim prostorima borave.

U zavisnosti od uzrasta, faktori koji negativno utiču na korišćenje javnog prostora od strane

mladih mogu biti: gustina saobraćaja u stambenim ulicama, strah od kriminala ili nasilništva,

nedostatak prostora predviđenih za igru dece ili boravak tinejdžera, kao i trend komercijalizacije

prostora za rekreaciju, odmor i igru.

Javni prostor je mesto za učešće građana u odlučivanju i održavanju

Dok je participaciju građana teže ostvariti u projektima koje realizuje privatni sektor, kao što su

izgradnja nove poslovne zgrade ili stambenog naselja, mnogo je lakše, ali i važnije i efikasnije


SLIKA 4. WIJDE HEISTEEG


Link

Javni prostor promoviše jednakost i inkluziju.

https://www.google.rs/maps/@52.3687916,4.8871811,3a,60y,91.62h,91.95t/data=!3m6!1e1!3m4!1sf-uZK4XMN99pZS91fSja2A!2e0!7i13312!8i6656?hl=en


to sprovesti u slučaju intervencija u javnom prostoru. Građani se često i rado pokreću i

organizuju zbog javnog prostora koji žele da stvore ili sačuvaju.

Zapravo, stvaranje, održavanje i korišćenje javnog prostora jesu idealne prilike za uključivanje

građana, kako na nivou grada u celini, tako i na nivou lokalne zajednice.


SLIKA 5. MARKTPLATZ

Lokacija: Dizeldorf, Nemačka

Vreme realizacije: od 1392.

Link

Javni prostor kao mesto na kojem se vekovima odvija gradski život.

https://de.wikipedia.org/wiki/Marktplatz_(D%C3%BCsseldorf)


3.2. POJMOVI U PROCESU UREĐENJA JAVNOG PROSTORA

Proces uređenja javnih prostora danas podrazumeva aktivno učešće i komunikaciju različitih

zainteresovanih strana – od investitora i organa lokalne samouprave i državne uprave, preko

stručnih organizacija, do stanara ili korisnika prostora i njihovih formalnih ili neformalnih

udruženja. Neki od učesnika ovog procesa po prvi put će se sresti sa određenim pojmovima, a

neki će pojmove koji im zvuče poznato razumeti na pogrešan način.

Naime, pojmovi iz oblasti urbanizma nisu u potrebnoj meri poznati van usko stručnih krugova, a

nisu ni dovoljno istraženi i standardizovani u okviru same struke. Razlozi se mogu definisati

sasvim pragmatično – zbog nedostatka procesa urbane rekonstrukcije (i (re)dizajna gradova

Srbije) u obimu i na način kako se ona odigrava u ostalim evropskim zemljama, nije postojala

potreba za ovakvom terminologijom.

Kako bismo predupredili moguće i očekivane probleme u komunikaciji usled nerazumevanja,

dajemo ovaj kratki pregled osnovnih pojmova. Abecedna struktura treba da olakša snalaženje,

ali sasvim je prihvatljivo i podjednako korisno pročitati ga odjednom i redom, od početka do

kraja.


Tabela 1. Pojmovi u procesu uređenja javnog prostora

best practice / good practice

Najbolja / dobra rešenja ili postupci.

brownfield Braunfild (brownfield) označava da su uz prostor nasleđeni i ljudi (odnosno nezaposleni koje treba zbrinuti) ili prostor značajno ugrožen ostacima nekadašnjih industrijskih aktivnosti.

Braunfild lokacije su lokacije prevaziđene namene.

v. greenfield

design / urban design

Pod pojmom urbani dizajn kod nas se obično podrazumeva rad u arhitektonskoj razmeri, odnosno oblast između planskih akata višeg reda i arhitektonskih projekata.

U smislu u kome se, međutim, u literaturi pominje termin urban design, on obuhvata i planersku i projektantsku aktivnost, tako da se može shvatiti kao planiranje i projektovanje.

design process Na isti način, design process znači proces planiranja i projektovanja.

design quality Kvalitet rešenja.

gentrification Džentrifikacija ili podizanje nivoa standarda određenog mesta, odnosno prostora.

U novije vreme, ovom pojmu se daje negativna konotacija, odnosno njime se ukazuje na negativne posledice urbane obnove, gubitak duha mesta i neravnopravan položaj postojećih sadržaja i stanovnika u odnosu na nove.

greenfield Grinfild (greenfield) su nove, neopterećene lokacije, odnosno investicije.

v. brownfield

greyfield Termin u upotrebi u Sjedinjenim Državama i Kanadi za ekonomski prevaziđene (zastarele) komplekse objekata i parcele.

Ovaj neologizam je nastao u skorije vreme i, za razliku od braunfilda označava da na lokaciji nema problema sa zagađenim zemljištem i ostacima industrije (jeftinije je za reciklažu).

Izraz se koristi za nepregledne povrsine pod asfaltom koje prate objekte i komplekse prevaziđenih namena , kao što su megamarketi ili skladišta.

kolaboracija planiranja i projektovanja

Zajedničko delovanje planiranja i projektovanja i zajedničko razumevanje problema obezbeđuju posvećivanje pažnje lokalnim problemima i smanjivanju mogućeg otpora lokalne zajednice prema promenama.

kontekst Kontekst je karakter i lokacija područja u kome će se realizovati predloženi projekat urbane obnove. Njega čine njegova istorija, oblici naselja, zgrada i prostora, ekologija i arheologija, njegov položaj.

landscape gradski pejzaž

lokalna zajednica Lokalne zajednice mogu imati i ulogu u implementaciji projekata i upravljanju u kasnijem periodu. Angažovanost i posvećenost mogu se obezbediti kroz uključivanje u ranim fazama procesa planiranja i projektovanja.


mesto U rečnik urbanog dizajna spada i termin genius loci, koji označava preovlađujući osećaj mesta. Doživljaj mesta čine slojevi shvatanja – naselja u prostoru, njegove opšte strukture, gradske četvrti, ulice, objekta. On nastaje razumevanjem fizičke i humane geografije, istorije i morfologije ranijih namena i gradskog pejzaža na određenoj lokaciji i u njenoj okolini.

U domaćoj praksi ovaj termin se najčešće zamenjuje terminom prostor. Čini nam se da je adekvatnije uvesti termin mesto (place), budući da se on može shvatiti višeznačno.

mešanje funkcija Za razliku od nekada preovlađujuće doktrine strogog zoniranja sadržaja, savremeni priručnici kao jednu od glavnih vrednosti gradskih prostora navode upravo izmešanost funkcija. Na primeren način isprepletane funkcije obezbeđuju održivost lokacije i unapređuju kvalitet prostora.

Uspešne i održive zajednice su proizvod udaljenosti koju ljudi moraju da pređu da bi došli do svakodnevnih sadržaja, postojanja dovoljnog broja takvih sadržaja da se zadovolje njihove potrebe i mesta i prostora na kojima se mogu odvijati različite aktivnosti.

project

Projekat, ali ne u smislu investiciono-tehničke dokumentacije, nego celokupnog poduhvata ili akcije koja se sprovodi, a čiji je deo i dokumentacija.

regeneration and development

Obnova i razvoj. Najčešće urbana obnova i razvoj, ali može biti i, recimo, ekonomska ili društvena.

U domaćoj literaturi javlja se termin regeneration i prevod unapređenje ili čak regeneracija. Ovaj pojam može da se odnosi kako na najuže prostore, tako i na širu teritoriju grada. Podrazumeva učešće različitih aspekata rekonstrukcije u tom postupku.

Kod nas češći termin urbana rekonstrukcija nije dovoljno precizan kao zamena, pošto podrazumeva nešto uže polje aktivnosti od obnove.

Urbana obnova je najširi oblik rekonstrukcije. Najčešće se upotrebljava kada je predmet pažnje čitav grad.

Izrazi rehabilitacija, regeneracija i obnova najčešće se upotrebljavaju u anglosaksonskim zemljama i SAD. U Britaniji se često koristi i termin urbana renesansa. U Francuskoj, Španiji i Italiji češći naziv je remodelacija, a uz navedene manje razlike globalno se misli na isto: oživljavanje grada.

stakeholders Urbani dizajn nije domen rada samo jedne profesionalne grupe; on bi trebalo da predstavlja zajednički rad različitih učesnika u procesu (stejkholdera), koji zastupaju različite interese.

Sam termin stakeholders potiče sa Divljeg zapada – kada naseljenik pobode kolac (stake), on ne taj način označava prava (claim) nad određenim komadom zemlje.

He marked the spot on his map where he had seen the gold and returned later that month to stake his claim.

Danas, stejkholderi su oni koji imaju uticaja na donošenje određenih odluka, odnosno vođenje nekog procesa.

sustainability Održivost. Najčešće kao sintagma održivi razvoj.

urbana struktura Termin urbana struktura se odnosi na šemu ili raspored gradskih blokova, ulica, zgrada i javnih prostora, koji čine urbanu sredinu. Međusobni odnosi svih ovih elemenata, a ne njihove pojedinačne karakteristike, zajedno čine prostor, odnosno mesto.


SLIKA 6. PLAZA DEL ICTÍNEO

Lokacija: Barselona, Španija

Dobra vidljivost i delotvorna rasveta pružaju osećaj lagodnosti i sigurnosti u javnom prostoru.


3.3. PREPOZNAVANJE I VREDNOVANJE POTENCIJALA JAVNIH PROSTORA

Kriterijumi kvaliteta javnog prostora

Jan Gehl i Brižit Svar su razvili kriterijume za ocenu kvaliteta javnog prostora u gradovima.

Tokom godina, oni su kriterijume za ocenu šta čini javni prostor prijatnim mestom sveli na

proveru ispunjenosti sledećih karakteristika:

Zaštita od saobraćajnih nesreća;

Zaštita od kriminala i nasilja;

Zaštita od neprijatnih čulnih iskustava;

Mogućnosti za šetnju;

Mogućnosti za stajanje;

Mogućnosti za sedenje;

Mogućnosti da vidite (preglednost);

Mogućnosti za slušanje i govor;

Mogućnosti za igru i odmor;

Sitna trgovina i usluge;

Projektovanje za uživanje u pozitivnim elementima klime;

Projektovanje za pozitivna čulna iskustva.

Merenje kvaliteta javnog prostora

Vodič za oblikovanje prostora u izdanju Komisije za arhitekturu i izgrađenu sredinu (CABE) daje

sledeće smernice:

Merenje kvaliteta znači uključivanje različitih zainteresovanih strana u ocenu koliko dobro

određeni prostor funkcioniše. Kroz ovaj proces možete naučiti o zahtevima različitih grupa ljudi

da shvate da li su njihove potrebe ispunjene. Bice identifikovane i dobre i loše karakteristike i

podstaknute nove ideje za poboljšanja i kako do njih doći.

Ovaj proces ce pomoci da se razviju dobri odnosi između korisnika i onih koji upravljaju

prostorom, ali će takođe pomoći da unapređenja postanu prioritet.

Merenjem kvaliteta se postiže da se odluke zasnivaju na validnim dokazima.

Obilazak lokacije je sastavni deo procesa. Ovaj obilazak priprema učesnike da popune upitnik

koji beleži pojedinačne percepcije prostora. Utisci se beleže ocenjivanjem lokacije po 41

parametru, grupisanim u osam oblasti:

pristup: pronalaženje puta i snalaženje u prostoru;

korišćenje: koje aktivnosti i mogucnosti prostor nudi;

drugi ljudi: kako prostor zadovoljava različite potrebe;

održavanje: da li je prostor čist i održavan;

okolina: da li je prostor siguran i udoban;

dizajn i izgled: kako prostor izgleda i od čega je napravljen;

zajednica: koliko je prostor bitan za lokalne stanovnike;

vi: kako prostor čini da se osecate.


SLIKA 7. PLAZA DE LA CATEDRAL

Lokacija: Kadiz, Španija

Link

Javni prostori se neminovno menjaju. Postoje razni načini da se naglasi njihov istorijat i značaj.

https://en.wikipedia.org/wiki/C%C3%A1diz_Cathedral


Pokazatelji kvaliteta javnog prostora

U tabeli u nastavku su dati pokazatelji na osnovu kojih se može objektivno odrediti kvalitet

nekog javnog gradskog prostora kroz analizu dostupnih konkretnih numeričkih vrednosti.


Tabela 2. Pokazatelji kvaliteta javnog prostora

Dostupnost Kvalitet Raspored

Avenije

Bulevari

Dužina po kvadratnom

kilometru, na nivou

grada

Nivoi buke

Estestki utisak

Dužina po odabranom delu grada

Udeo površine odabranog dela u

odnosu na ukupnu površinu grada

Ulice

Dužina po kvadratnom

kilometru, na nivou

grada

Procenat popločane u odnosu na

nepopločanu površinu, ukupno na

nivou grada

Udeo odgovarajuće osvetljenih

ulica, na nivou grada

Udeo uličnih frontova sa

prodavnicama, na nivou grada

Udeo slepih uličnih frontova, na

nivou grada

Dužina po kvadratnom kilometru u

odabranom delu grada prema

pokazatelju na nivou grada


nepopločanu površinu u

odabranom delu grada prema

pokazatelju na nivou grada


ulica u odabranom delu grada


ulica u odabranom delu grada

prema pokazatelju na nivou grada

Udeo uličnih frontova sa

prodavnicama u odabranom delu

grada

Udeo slepih uličnih frontova u

odabranom delu grada

Biciklističke

staze

Kilometara na 1.000

stanovnika, na nivou

grada

Udeo odvojenih i zaštićenih staza

u odnosu na ukupan broj/dužinu

Kilometara na 1.000 stanovnika u


Udeo odvojenih i zaštićenih staza

u odnosu na ukupan broj/dužinu u


Odnos pokazatelja na nivou grada

prema odabranom delu

Javni prevoz

putnika

Kilometara tramvajskih

ili metro linija na 10.000


grada

Kilometara odvojenih

saobraćajnih traka

samo za autobuski

prevoz na 10.000


grada

Učestalost

Kilometara tramvajskih ili metro

linija na 10.000 stanovnika u




Kilometara odvojenih saobraćajnih

traka samo za autobuski prevoz

na 10.000 stanovnika u




Trgovi Površina po

kvadratnom kilometru,

na nivou grada

Nedominantnost saobraćajnih

funkcija

Površina po kvadratnom kilometru

u odabranom delu grada


Trotoari Srednja širina

(medijana), na nivou

grada

Odnos površine

trotoara prema površini

ulice, na nivou grada

Procenat trotoara bez

prepreka


nepopločanu površinu, ukupno na

nivou grada

Osvetljenje

Srednja širina (medijana) u


Odnos površine trotoara prema

površini ulice u odabranom delu

grada

Pešački

prelazi

Povezanost ulica je

između 80 i 120

raskrsnica po

kvadratnom kilometru

Broj raskrsnica po kvadratnom

kilometru

Spušteni trotoari za invalidska

kolica, broj u odnosu na ukupnu

površinu grada

Zvučna upozorenja na

semaforima, broj u odnosu na

ukupnu površinu grada

Spušteni trotoari za invalidska

kolica, broj po kvadratnom

kilometru u odnosu na pokazatelj

na nivou grada

Drveće Broj drveća po

kilometru ulice ili puta

Broj drveća po kilometru ulice ili

puta u odabranom delu grada i u

odnosu na pokazatelj na nivou

grada

Parkovi i

bašte

Površina po ukupnom

broju stanovnika grada

Udeo stanovnika koji

žive udaljeni više od

200 do 300 m od

otvorene zelene

površine ili gradskog

parka

Budžet za održavanje parkova po

stanovniku

Površina po broju stanovnika

odabranog dela grada



Udeo stanovnika na više od 200

do 300 m od parka u odabranom

delu grada i odnos pokazatelja na

nivou grada prema odabranom

delu

Igrališta za

decu

Ukupan broj na 1.000

stanovnika

Ukupan broj na 1.000 stanovnika




Javni

sportski

tereni

Ukupan broj na 1.000


grada

Slobodan pristup, dostupnost i

stanje održavanja

Ukupan broj na 1.000 stanovnika


Javne plaže Ukupna dužina na

1.000 stanovnika, na

nivou grada

Voda u kojoj se može kupati,

neometan pristup

Prosečno vreme putovanja javnim

prevozom do najbliže obale reke

ili jezera, za odabrani deo grada


SLIKA 8. PIJACA SANTA CATERINA



Autor projekta: Enric Miralles

Link

Genius loci – vrhunska arhitektura i urbani dizajn stavljaju kontekst i korisnika na prvo mesto.

https://en.wikiarquitectura.com/building/santa-catarina-market/


3.4. ŠTA JE URBANI DIZAJN

Urbani dizajn spaja brojne elemente stvaranja mesta – odgovornost prema životnoj sredini,

društvenu jednakost i ekonomsku izvodljivost, na primer – kako bi se dobila mesta koja se

odlikuju lepotom i posebnim identitetom. Urbani dizajn prevazilazi svoje korene kao što su

planiranje saobraćaja, arhitektonsko projektovanje, ekonomija razvoja, pejzažno uređenje i

inženjering. On obuhvata sve te elemente.

Ukratko, urbani dizajn je proces stvaranja nove vizije nekog prostora, a zatim angažovanja

eksperata na realizaciji te vizije.

Zadatak urbanog dizajna je da, kroz izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih prostora i

objekata, oslanjajući se na lokalni kontekst i nasleđe, ali i istovremeno ih obogaćujući i

unapređujući, dovede do realizacije kvalitetnih oblikovnih i funkcionalnih rešenja.

Proces izgradnje, kao i učesnici u procesu - organi centralne i lokalne vlasti, političari i

profesionalci, developeri, investitori i izvođači - uhvaćeni su u klopku sistema koji stvara

izgrađenu sredinu, ali ne i mesto. Da bi kvalitetna mesta postala standard, a ne izuzetak,

potrebno je prevazići čitav niz prepreka, kao što su:

Razdvojenost profesionalnih disciplina - saobraćajni i geodetski inženjer, arhitekt, pejzažni arhitekt, urbanista-planer – umesto prihvatanja multidisciplinarnog pristupa,

Nedovoljno priznavanje legitimne uloge javnog sektora u promovisanju visoko kvalitetnih rešenja kroz planiranje, opremanje lokacije, nabavke i investicije,

Prevashodno konzervativna, kratkoročno orijentisana priroda građevinske industrije, zasnovana na ponudi – pogotovo firme koje grade stambene objekte na veliko i koje su usredsređene na kuću ili stan kao proizvod, pre nego na stvaranje mesta, načina života ili zajednice,

Prednost koju industrija nekretnina i finansija daje objektima i zonama samo jedne namene,

Nedostatak inovacija u pristupu izgradnji u pogledu principa održivog razvoja, korišćenja novih tehnologija, efikasnosti građenja, kao i planiranja i projektovanja primerenog 21. veku,

Reaktivni pristupi i načini razmišljanja o planiranju i kontroli građenja koji primenjuju kvantitativne standarde (zoniranje, gustina, parking, rastojanja koja obezbeđuju privatnost itd.) umesto da pružaju kvalitativne savete i sudove i

Odsustvo pouzdanog, snažnog i promišljenog, opšteprihvaćenog niza smernica i procedura, putem kojih se može obezbediti kvalitetno planiranje i projektovanje.

Projektovanje nije delatnost rezervisana samo za projektante i njihove saradnike. Urbani dizajn,

kao i svi drugi oblici planiranja i projektovanja, treba da podrazumeva i dijalog sa klijentima, bez

obzira da li je reč o korisnicima određenog područja ili o onima koji će se verovatno tu doseliti.

To je proces koji treba da se zasniva i oslanja na interese korisnika. Korisnici najbolje znaju

kako funkcioniše postojeće naselje, o njegovim potrebama i mogućnostima. Kolaboracija ili

zajedničko delovanje planiranja i projektovanja i zajedničko razumevanje problema obezbeđuju

posvećivanje pažnje lokalnim problemima i smanjivanju mogućeg otpora lokalne zajednice

prema promenama.

Lokalne zajednice mogu imati i ulogu u sprovođenju i implementaciji projekata i upravljanju u

kasnijem periodu. Angažovanost i posvećenost mogu se obezbediti kroz uključivanje u ranim

fazama procesa planiranja i projektovanja.


SLIKA 9. MUZIEKGEBOUW



Autor projekta: 3XN

Link

Nove tipologije javnih gradskih prostora.

http://www.archdaily.com/38816/muziekgebouw-3xn


Urbani dizajn nije domen rada samo jedne profesije; on treba da predstavlja zajednički rad

različitih aktera (stejkholdera), koji zastupaju različite interese. To znači da se mora uključiti

čitav niz profesionalnih veština i znanja u svakoj od faza procesa projektovanja, pri čemu će se

članovi tima međusobno proveravati i podsticati u radu i biti u svakom trenutku podložni kritici

dobro informisanih klijenata. Na taj način oni će kroz zajednički rad doći do jedinstvenog

koherentnog proizvoda za koji su se svi opredelili.

Ključni principi urbanog dizajna

Mesta za ljude

Da bi neki prostor, odnosno mesto, funkcionisao dobro i na radost korisnika on mora biti

siguran, udoban, raznovrsan i atraktivan. Takođe, mora da bude prepoznatljiv i zabavan i da

pruža mogućnost izbora. Živa mesta stvaraju mogućnosti za susrete, igru na ulici i uživanje u

posmatranju prolaznika.

Obogaćivanje postojećeg

Nove intervencije treba da obogate postojeći gradski prostor. To podrazumeva podsticanje

specifičnog odgovora koji nastaje iz okruženja i komplementaran je sa njim. Ovo se odnosi na

sve nivoe – centar, grad, susedstvo i ulicu.

Uspostavljanje veza

Mesta treba da budu takva da se do njih lako dolazi i da se fizički i vizuelno uklapaju u okolinu.

Potrebno je posvetiti pažnju kretanjima pešaka, biciklista, vozila javnog prevoza i automobila – i

to baš tim redom.

Saradnja sa pejzažom

Potrebno je postići ravnotežu prirodne i izgrađene sredine i iskoristiti pogodnosti svake lokacije

– klimu, pokrenutost terena, pejzažne i ekološke vrednosti – kako bi se obezbedila energetska

efikasnost i udobnost.

Mešanje različitih namena i oblika

Stimulativna, ugodna mesta su ona koja mogu da prime različite zahteve najšireg kruga

korisnika, uslova ili društvenih grupa. U takvim prostorima uspešno su uklopljeni različiti objekti,

funkcije, gustine i oblici vlasništva.

Upravljanje investicijama

Da bi se planirana rešenja mogla adekvatno primeniti projekti moraju biti ekonomski održivi i

dobro vođeni. Da bi se to postiglo, potrebno je razumevanje tržišnog ponašanja developera,

dugoročna posvećenost lokalne zajednice i uprave, jasno utvrđeni mehanizmi za sprovođenje i,

konačno, shvatanje svega navedenog kao dela procesa projektovanja, odnosno planiranja.

Projektovanje za promene

Novoizgrađeni prostori treba da budu dovoljno fleksibilni da mogu da odgovore na buduće

promene namene i načina korišćenja i demografske promene. Ovo zahteva planiranje i

projektovanje efikasnog korišćenja energije i resursa, fleksibilno korišćenje zemljišta, javnih

prostora i infrastrukture i nov pristup pitanjima prevoza, upravljanja saobraćajem i parkiranja.


4. KONTEKST


Šta se podrazumeva pod kontekstom

Kontekst je karakter i lokacija na kojoj će se realizovati predloženi projekat urbane regeneracije.

Njega čine njegova istorija, struktura prostora, njegova ekologija i arheologija, njegova lokacija.

Kontekst obuhvata i stanovništvo, pojedince koji žive u blizini područja i način na koji su

organizovane lokalne zajednice kako bi građani postali stvarni učesnici u planiranom razvoju.

Razumevanje ukupnog konteksta lokacije je polazna tačka u projektovanju prostora, odnosno

mesta sa karakteristikama koje ga čine posebnim.

Zašto je kontekst važan

Kontekst ima suštinski značaj. Radi se o razumevanju pozicije nove izgradnje i načina kako

pozicionirati novu gradnju. To obuhvata niz elemenata i učesnika, bilo neposredno ili posredno.

Mesta koja odlikuju visoko kvalitetna rešenja nastaće samo ako je pristup dovoljno prostudiran.

Planeri i projektanti moraju da uzmu u obzir prioritete koji slede.

Lokalna zajednica

Cilj je obezbediti da predloženi razvoj unapređuje lokalnu zajednicu i pomaže uspešnu

realizaciju projekta.

Uvažavanje dinamike života lokalne zajednice obuhvata:

Lokalna shvatanja i inicijative,

Lokalnu istoriju i običaje,

Stavove drugih uticajnih grupa (stejkholdera) i pojedinačnih učesnika (kao što su developeri, vlasnici zemljista, komunalna preduzeća),

Organizacionu ili institucionalnu strukturu i

Politički kontekst.

Projekat je osnovna alatka za vođenje pregovora o ustupcima između različitih interesnih grupa

i obezbeđivanje uzajamno usklađenih rešenja. Najbolji način da se dođe do neophodnog

razumevanja navedenih elemenata i potencijalne uloge projektovanja u jačanju postojećih

lokalnih zajednica jeste da se usvoji strategija učešća javnosti koja obuhvata sve lokalne

interesne grupe i pojedince.

Proces revizije u kom glavnu reč ima lokalna zajednica bavi se nizom važnih pitanja: Koji su

problemi zapaženi? Kakve su lokalne predstave o mestu? Mogu li novoizgrađeni objekti da se

uklope u taj postojeći identitet ili ga treba ponovo osmisliti? Koje su prepoznatljive osobenosti

lokacije i njene okoline? Gde se nalaze glavni pravci kretanja, privlačne tačke i glavni centri

aktivnosti? Da bi se odgovorilo na ova pitanja od suštinske je važnosti uključiti lokalno

stanovništvo u proces planiranja i projektovanja. Korisno je i konsultovati istorijske arhive kako

bi se shvatilo kako je mesto vremenom evoluiralo.

Stvaranje posebnih mesta

Nalaženje inspiracije u autentičnom karakteru naselja jača lokalni identitet. Projektovanje bez

obzira na kontekst dovodi do stvaranja mesta koja mogu biti bilo gde.


SLIKA 10. GRAND PLACE

Lokacija: Brisel, Belgija

Vreme realizacije: od XIV veka

Link

Javni prostor i pored jasno određenog karaktera pruža okvir za različite sadržaje i prolazi kroz neprekidne transformacije.

https://en.wikipedia.org/wiki/Grand_Place


Doživljaj mesta čine slojevi shvatanja – naselja u prostoru, njegove opšte strukture, gradske

četvrti, ulice, objekta. On nastaje razumevanjem fizičke i humane geografije, istorije i

morfologije ranijih namena i urbanog pejzaža na određenoj lokaciji.

Tabela 3. Procena karaktera mesta

Uloge i odnosi lokacije/područja prema njegovom strateškom kontekstu

Funkcija

Saobraćajna povezanost sa širim područjem

Odnos prema susednim područjima

Karakteristike u odnosu na slična područja

Identitet

Susedna područja Namena zemljišta

Vizuelni identitet

Procena karaktera Istorijski razvoj

Struktura naselja

Arheologija

Kulturne karakteristike i nasleđe

Lokalna istorija

Boja i tekstura

Lokalna svakidašnja (vernakulara) arhitektura

Tretman fasada

Izgled krovova

Elementi fasada, prozori

Ritam i struktura

Detalji i ukrasi

Težnje lokalne zajednice

Lokalna/regionalna tradicija građenja i materijali

Ostale lokalne tradicije

Manifestacije/festivali

Nazivi mesta

Prirodno okruženje/ekologija/lokalno poreklo (biljke, drveće itd.)

Analiza izgleda ulica i javnog prostora

Vizuelna prenatrpanost

Rasveta

Prepreke

Žive ograde

Ulični mobilijar, javno oglašavanje i simboli

Umetnost u okviru javnih prostora, performansi

Bezbednost

Zgrade, objekti i prostori

Organizacija i oblik prostora

Interakcija između javnog i privatnog

Organizacija i oblik zgrada (uključujući visinu, oblik i strukturu)

Starost i stanje zgrada i objekata

Odnosi između izgrađenog i neizgrađenog prostora

Osećaj zatvorenosti

Tipovi zgrada

Kontinuitet fasada

Urbana jedinica

Javni i otvoreni prostori

Namene i aktivnosti

Prizemlja

Spratovi

Žižne tačke

Javni i otvoreni prostori

Umetnosti i kultura

Znamenitosti i sadržaji

Obrazovanje

Zabava i rekreacija

Zapošljavanje

Vizuelna analiza Vizuelni doživljaj područja

Princip punog i praznog

Pogledi (lokalni i strateški), perspektive i obeležja

Vizure grada

Kapije i granice

Granice i prepreke

Estetski kvalitet

Čitljivost


SLIKA 11. HEINRICH-BÖLL-PLATZ

Lokacija: Keln, Nemačka


Autor projekta: Dani Karavan

LInk

Poigravanje bojom, teksturom, dinamikom i razmerom. Parter kao povezujuće tkivo.

http://www.metropolen.de/koeln/sehenswuerdigkeiten/plaetze-strassen-und-viertel/heinrich-boell-platz


Aktiviranje ključnih vrednosti i resursa lokacije i uklapanje u okolinu

Aktiviranje ključnih resursa lokacije – postojećih izgrađenih formi, zemljišta i geologije,

odvodnjavanja, pejzaža, korišćenja energije sunca i vetra – kako bi se gradilo po principima

održivog razvoja.

Postizanje pažljivog uklapanja u pejzaž ili okolnu izgrađenu sredinu, uz primenu odgovarajućih

materijala, oblika i elemenata za određenu lokaciju; poštovanje pešačkih staza, povezivanje

ulica i puteva i odnos prema postojećim urbanim strukturama.


Tabela 4. Podsetnik za procenu ekoloških aspekata prema karakteristikama predložene

gradnje

Karakteristike postojeće sredine U

ređenje

pejz

aža

Mo

guće v

anr.

situacije

i opasnosti

Za

hte

vi tr

ansport

a

Kre

tanje

saobra

ćaja

Pro

izvodnja

Potr

ebna r

adna s

naga

Potr

ažnja

uslu

ga

Odla

ganje

otp

ada

Potr

ebe z

a v

odom

Skla

diš

tenje

zalih

a

Rad o

pre

me

Utr

ošak s

irovin

a

Polo

žaj obj. i r

adova

Ure

đenje

tere

na

Mo

guće v

anr

sit.

Kre

tanje

saobra

ćaja

Potr

. ra

dna s

naga

Rad o

pre

me

Utr

ošak s

irovin

a

Izgra

dnja

obje

kata

Polo

žaj obj. i r

adova

Za

štita

od v

ode

Raščiš

ćavanje

tere

na

Fizičko okruženje

Stanje i vrsta tla

Površinska i podzemna voda

Topografija i geologija

Klima, mikro-klima, orijentacija, izloženost

Kvalitet vazduha

Hidrologija (uključujući kvalitet vode i slivove)

Zemljište i korišćenje zemljišta

Nekretnine (stambeni i poslovni prostor)

Zabava i slobodno vreme

Poljoprivreda

Šume

Povezanost sa prirodom

Ekologija i zaštita prirode

Kopnena i vodena staništa i zajednice

Biljne i životinjske vrste

Životinje i biljke pod posebnom zaštitom

Nasleđe

Položaj u pejzažu, struktura i tip

Arheologija

Istorijski lokaliteti i karakteristike

Kulturne znamenitosti

Ljudi

Zdravlje i dobrobit ljudi

Zapošljavanje

Kulturna i lokalna povezanost u zajednici

Stanovišta

Buka i vibracije

Prevoz

Dostupnost


Kretanje

Uspešan razvoj zavisi od dobrog pristupa i veza. Povezanost lokacije sa okruženjem je važna

čak i za najmanje objekte. Lokacija koju treba rekonstruisati ima postojeće tačke pristupa, ali

one ne moraju biti odgovarajuće ili na pravom mestu.

Kontekstualna analiza, koja će obezbediti osnovu za generalno rešenje kretanja, mora da

utvrdi:

Kako će se trase koji vode od nove lokacije uklopiti u postojeću infrastrukturu,

Mogućnost postojanja svih vrsta kretanja, a prednost se daje pešacima, biciklistima i javnom prevozu putnika,

Kako nova gradnja može koristiti području u celini, na primer, tako što će doći do produženja autobuskih linija ili otvaranja pešačkih staza koje vode direktno do centra naselja i

Kako će biti obezbeđeno kretanje u svim fazama izgradnje.

Na početku rada na projektu treba utvrditi osnovne principe rešenja saobraćajnih veza. Sve

ostalo se projektuje kasnije, u skladu sa ukupnim rešenjem lokacije.

Posmatranjem kako se ljudi kreću kroz postojeće naselje mogu se otkriti različiti faktori koji utiču

na kretanje. Način na koji se ljudi kreću, pogotovo pešice, nije uslovljen samo najjednostavnijom

i najočiglednijom putanjom, već na njega utiču i, na primer, raznovrsnost i interesovanja,

bezbednost, svetlost i senka, komercijalne aktivnosti, pejzaž, buka i zagađenje. Analiza kretanja

ukazuje kako se ti elementi mogu dodati i unaprediti. Podsetimo se da se doživljaj putovanja

takođe razlikuje u zavisnosti od posebnih potreba žena, dece, starijih osoba, invalida itd.

Tabela 5. Podsetnik za analizu kretanja

Protok Dostupnost i pokretljivost

Pešaci

Biciklisti

Javni prevoz putnika

Privatna vozila

Presedanja

Protočnost

Prepreke

Prava prolaska

Čitljivost Mesta pristupa / kapije

Hijerarhija saobraćajnih kretanja i prostora

Generisanje saobraćaja Postojeći nivoi kretanja

Predlozi i projekti za budućnost

Smeštaj za automobile i servisna vozila Parkiranje

Servisiranje

Upravljanje saobraćajem


SLIKA 12. METROPOL PARASOL

Lokacija: Sevilja, Španija


Autor projekta: Jürgen Mayer H.

Link

Stvaranje novih gradskih repera u strogo zaštićenim zonama grada, uz aktivno učešće građana.

http://www.archdaily.com/201961/metropol-parasol-j-mayer-h-arup


Obezbeđivanje izvodljivosti

Obezbediti ekonomsku efikasnost i mogućnost realizacije.

Predlozi moraju da odgovaraju konkretnoj lokaciji i njenom kontekstu, te da se razlikuju u

zavisnosti od vrste projekta, odnosno razmere. Ključ svega je primerenost: visoko urbanizovano

rešenje neće biti primereno na prigradskoj lokaciji i obrnuto.

Tabela 6. Spisak za ocenu izvodljivosti

Tržište Postojeće studije izvodljivosti

Vlasništvo i zakup

Trenutni pritisci na izgradnju

Ponuda i potražnja (u odnosu na konkurenciju, društveno-ekonomski profil, regionalni kontekst itd.)

Troškovi

Izvori finansiranja (državni / privatni / partnerstvo)

Krediti

Inženjering Postojeće usluge i infrastrukturni priključci

Postojeće prepreke (kao što su temelji i podrumi)

Najveća ograničenja (kao što su kolektori ili gasovodi)

Stanje zemljišta (kao što su kontaminacija i sleganje)

Geologija

Arheološka istraživanja

Odvodnjavanje

Objekti nastali kao rezultat ljudskog rada (kao što su mostovi / putevi)

Zahtevi ostalih organa (kao što su komunalna preduzeća)

Pružanje vizije

Vizija odražava težnje lokalne zajednice, prodaje projekat developerima i predstavlja dugoročni

cilj učesnika u realizaciji projekta. Ona je otelotvorenje strategije za budućnost koju svako može

da prihvati i da radi na njenom ostvarivanju u određenom periodu.

Vizija je spoj konkretnih fizičkih i finansijskih činjenica i niza težnji. Njihovo zajedničko delovanje

(sinergija) je od suštinske važnosti, odnosno - šta je to što želimo, kako to ostvariti, ko su akteri

u procesu, odakle dolazi novac, ko će nositi viziju do njene realizacije i koji su to mehanizmi za

realizaciju.


5. DETALJI


Šta se smatra detaljem

Ovde se misli na oblikovanje zgrada i javnog prostora, a posebno na način i mesto njihovog

međusobnog spoja. Elementi građevina su, na primer, nivelacije, obrada uglova, linije krova,

vrata i prozori, materijali, boja i tekstura pločnika. Elementi javnog prostora tiču se ulice,

popločanja i trga, kao i zelenila, urbanog mobilijara, rasvete i umetnosti u javnom prostoru

(public art). Elementi koji povezuju objekte i javni prostor su stepenici, ograde, predbašte,

zidovi, vrata i prozori, odnosno veze između horizontalnih i vertikalnih ravni u prostoru.

Zašto je detalj važan?

Identitet i kvalitet mesta postižu se ili gube upravo kroz razradu detalja. Svi mi podsvesno

prepoznajemo kvalitet prostora na osnovu prethodnog iskustva i duboko smo svesni toga da li

nam neko mesto odgovara ili ne. No, dobar projekat nije nužno i upadljiv. Uspešno oblikovane

zgrade, ulice i trgovi ne moraju da budu nametljivi. Uspešna mesta stvaraju osećaj spokojstva,

ona su prijatna (i gotovo slučajna) mešavina više združenih dobrih elemenata.

Treba prepoznati važnost dobre razrade detalja, jer ona može da:

Stvori ili razori mesto, odnosno prostor,

Podstakne zalaganje uključenih developera, lokalne zajednice i uprave za održanje visokih standarda,

Omogući svim korisnicima prostora da u njemu uživaju na uravnotežen i delotvoran način,

Stvori i zadrži vrednost, a iznad svega i da

Osigura autentičnost, bilo da se radi o trgu, bulevaru ili maloj ulici.

Ključni su dobar projekat, kvalitetni materijali i saglasnost svih aktera sa tog područja oko

njegovog dugoročnog održavanja.


SLIKA 13. RUE DE L'EPÉE


Mikro intervencije menjaju percepciju korisnika i način korišćenja javnog gradskog prostora.


5.1. POZITIVAN JAVNI PROSTOR

Jedno od osnovnih pravila dobrog urbanističkog rešenja je da objekti pozitivno određuju oblik i

namenu javnog prostora, a da otvoreni prostor bude projektovan tako da podstiče različite

aktivnosti. Zgrade doprinose kvalitetu javnog prostora podsticanjem ljudi da se sreću,

razgovaraju i u njemu borave.

Detaljno projektovanje gradskog prostora podrazumeva razradu izmedju građevinskih linija, ali i

trodimenzionalno, što doprinosi stvaranju karaktera ulica i trgova, koje zatim oživljavamo

zelenilom, uličnim mobilijarom, umetnošću u javnom prostoru i čitavim nizom drugih dodataka

koji tim prostorima daju toplinu i životnost.

U tradicionalnom modelu grada prostor (ulica, trg) je nastao pre zgrada koje ga okružuju. U

posleratnom razvoju ovaj princip se izgubio, a nova naselja planirana su kao nizovi objekata.

Društvena odgovornost zgrada da pozitivno doprinesu životu u gradovima često je

zanemarivana. Prioritet u modernističkom gradu imalo je planiranje saobraćaja, posebno

raskrsnica i parking prostora. U tom smislu, potrebno je prekinuti praksu formiranja prostora kao

„preostalog“ posle planiranja glavnih saobraćajnica i zgrada.

Ovde se promoviše princip kvaliteta gradskog prostora kao najvažnijeg – bilo da se radi o

bulevaru, ulici, trgu, uličici ili parku.

Definisanje prostora, njegove namene i karaktera

Otvoreni prostor treba projektovati tako da bude pozitivan, jasno određen i omeđen. Ne bi

trebalo da bude dvosmislenosti ili „ostataka“ prostora. Ovo se može postići davanjem jasne

namene, karaktera i oblika svakom spoljašnjem prostoru i uspostavljanjem jasnih granica

pomoću okolnih zgrada, zidova, ograda, drveća i živica. Najbolja provera da li je spoljašnji

prostor pozitivan je izrada crteža sa zgradama kao telima i spoljašnjim prostorom kao osnovom.

Odgovarajuća osnovna namena prostora zavisiće od opreme koju sadrži u odnosu na potrebe,

kao i od karaktera okolnih namena, korisnika i matrice kretanja. Ulice, trgovi i parkovi mogu biti

predviđeni kao povezane raznolike „spoljašnje sobe“ čiji karakter se menja zavisno od toga da

li:

Vode do određenih mesta ili odredišta za boravak, obedovanje, susrete i događanja,

Prolaze kroz ili pored prostora kao što su omiljene ulice ili trgovi,

Zaustavljaju se na mestima za sedenje i posmatranje prolaznika ili pak

Predstavljaju spoj svih tih stvari – u vidu višenamenskih prostora u kojima ljudi žive, rade i zabavljaju se.

U svakom gradu postoje različiti i različito važni prostori. Važno je sagledati kako svaki novi

zahvat doprinosi toj hijerarhiji, odnosno prilagoditi pristup u skladu sa tipom prostora (bilo da je

reč o stazi, ulici ili pijaci), karakterom (da li treba da služi spontanoj razonodi ili će možda imati

neki formalni značaj) i veličinom.


Svedena obrada pločnika između objekata izraženih likovnih kvaliteta. Podređeni položaj vozila.

SLIKA 14. NEUER ZOLLHOF



Autor projekta: Frank Gehry

Link

https://en.wikipedia.org/wiki/Neuer_Zollhof


5.2. USPEŠAN JAVNI PROSTOR

Ugodan i podsticajan javni prostor, koji ohrabruje društvenu interakciju, zahteva da se ustrojstvu

prostora i elementima koje on sadrži posveti dužna pažnja. To obuhvata površine – šta je tvrdo,

šta je meko, koji oblici sadnje su prikladni, koje su površine i za vozila i za pešačko korišćenje,

na primer. To takođe zahteva da se pitanja bezbednosti, umetnosti u javnom prostoru, uličnog

mobilijara, rasvete i znakova itd. razmatraju uporedo. Projektant će morati slobodno da se kreće

gore-dole, iz razmere u razmeru projektovanih elemenata.

Društveni prostori

Najbolji javni prostori često imaju čvorišta aktivnosti (sa kafićima ili pijacama na ulici, na primer)

dopunjena tihim zonama za odmor i posmatranje ljudi. Prilikom odlučivanja o relativnom

pozicioniranju područja aktivnosti pažnja se mora posvetiti sledećem:

Vidljivosti – ljudima se mora omogućiti da imaju pogled kroz prostore, kao i mogućnost da odaberu mesta na kojima će sedeti ili se zadržavati, već prema žarištima aktivnosti,

Orijentaciji – jugu okrenute, sunčane i skrovite tačke sa sedenjem najomiljenija su mesta zadržavanja,

Opremi za sedenje i zastajanje na trgovima i u parkovima, na čvorištima aktivnosti i prelazima i

Mestima za igru dece i to ne samo na prostorima namenjenim igri – od posebne je važnosti da se u blizini stanovanja urede površine za igru dece i susrete roditelja i onih koji se staraju o deci.

Postoje brojna sredstva stvaranja „scenske postavke“ za živahno i zanimljivo okruženje.

Najuspešniji način da se obezbedi dobro korišćenje javnog parka ili trga je da se upriliči izvor

delatnosti duž ili unutar prostora (kafe, prodaja hrane). Ne zaboravite da ljudi privlače ljude.

Pored toga, u središnjim područjima, mogu se stvoriti prostori koji:

Privlače ulične izvođače,

Preobraćaju trgove u večernja gledališta filmova ili pozorišnih predstava i

Služe održavanju vašara, karnevala ili parada.

Ljudi različitih kulturnih ili starosnih grupa, uključujući decu, osobe sa posebnim potrebama i

stare, koristiće prostore na različite načine. Umesto razdvajanja tipova aktivnosti, a time i

korisničkih grupa, mnogo je celishodnije potražiti načine oblikovanja raznovrsnih prostora koji

različitim ljudima pružaju priliku da uživaju u različitim delatnostima na istom prostoru koliko god

je to moguće.

Najbolje iskorišćene staze prate prirodne linije između odredišta. To se postiže polaganjem

staza duž omiljenih pravaca, uz obezbeđeno usputno sedenje i rasvetu. To se može učiniti tako

što ćete posmatrati uzore kretanja kroz određeni prostor i pratiti tragove. Često je, na primer,

moguće projektovati dijagonalne pešačke staze kroz parkirališta. Tako se stvara pešacima

naklonjen pristup i pospešuje sagledavanje oblika i predela parkirališta.


SLIKA 15. KO-BOGEN DÜSSELDORF / PARK HOFGARTEN



Autor projekta: Daniel Libeskind

Link

Uzročno-posledične veze atraktivnog javnog neizgrađenog prostora i izgrađenog gradskog tkiva.

http://libeskind.com/work/ko-bogen-dusseldorf/


Pobuditi čula

Čulo vida nije jedino čulo koje čini karakter mesta. Na korisnike utiču i zvuci i mirisi i dodir

(rukom i pod nogom). Stvaranje prostora koji pobuđuju sva čula zahteva da se zapitamo:

Dodir – Kakav osećaj izaziva?

Osećaj mesta je pod uticajem površinskih tekstura i mikroklimatskog delovanja. Tekstura je

najvažnija kod površina koje dolaze u dodir sa većinom ljudi i kod onih uočljivijih. Projektovanje

za sunce, vetar i kišu čini mesto ugodnim bez obzira na godišnje doba. To znači da je najbolje

osunčane tačke koristiti za sedenje u proleće i jesen, a senovite tokom leta.

Zvuk – Koji zvuci doprinose stvaranju karaktera?

Zvuk može poboljšati atmosferu mesta, a oblikovanjem predela može da se nadzire stepen

buke u spoljnoj sredini. U nekim će prilikama rastinje moći da pruži zastor protiv napadnih

zvukova, naročito onih od saobraćaja. Zvuci takođe mogu biti izvor prigušenih prijatnih zvukova

poput tekuće vode, ptičjeg cvrkuta ili pak ćarlijanja vetra u krošnjama što stvara osećaj bliskosti

– tren mira u srcu grada. Delatnosti koje proizvode buku mogu i da ožive središnje prostore, bilo

da je reč o štandovima, muzici ili sezonskoj razonodi.

Miris – Koji bi se još mogao dodati?

Doživljaj nekog mesta može se pojačati njegovom aromom, bilo da je reč o mirisu cveća, kafe ili

svežeg hleba. Čak i kad su jednima neprijatni, drugi ih mogu smatrati upravo suštinskom

osobinom mesta poput mirisa kvasca koji odaje blizinu pivare. Birmingemski Brindli Plejs

(Brindley Place), na primer, spaja zvuk vode iz fontana sa mirisom prodavnice kafe što ljude

privlači u sam njegov centar i stvara izvor živosti.


SLIKA 16. PIAZZALE DELLA PACE / GIARDINO DELLA PILOTTA

Lokacija: Parma, Italija


Autor projekta: Mario Botta

Link

Javni prostor kao scenografija i inspiracija za nesvakidašnje.

http://www.botta.ch/en/CITT%C3%80%20E%20TERRITORIO?idx=15


5.3. POSEBNA MESTA

Jačati lokalni karakter

Lokalna različitost i karakter mogu se podstaći likovnom obradom gazišne ravni:

Korišćenjem lokalnih materijala,

Zadržavanjem istorijskih asocijacija – upotreba kranova kao skulptura na londonskim dokovima, unošenje različitih elemenata u ulični pejzaž poput starih tramvajskih linija ili arheoloških nalaza ili, čak, pretvaranje železničkog nadvožnjaka u park,

Uspostavljanjem simbola ili oznaka kao što su otisci lišća u pločniku i cveća lokalnog drveća urezani u betonske ploče, ali i obradom podnog zastora kao javnog umetničkog dela i

Uključivanjem zajednice kao što su lokalni radnici na popločavanju ili, na primer, priređivanje projektantskih konkursa u lokalnim školama.

Saditi lokalno

Sadnja može da opredeli prostor i njegovu svrhu. Ona može dati usmerenje ili karakter,

razdvojiti ili zatvoriti. Vrste mogu da budu probrane tako da stvaraju razna raspoloženja ili

karakter. Korišćenje mesnih ili područnih biljnih vrsta podržava biodiverzitet i ukazuje na to u

kom se kraju zemlje nalazite. Postojeće rastinje treba, gde god je to moguće, privlačno i

ekološki vredno zaštiti, naročito od građevinskih preduzimača i snabdevača. Zasadi trešanja u

jednom i jasena u drugom bloku ukazuju u kojoj ste ulici. Drveće, žbunje, biljni pokrivač,

puzavice i sezonsko cveće mogu još više da istaknu posebnost. Sezonska zanimljivost se može

postići primenom svih ili samo jednog od ovih elemenata. Jestivo voće može doprineti

nesputanosti.

Kvalitetna mesta su građena da traju

Specifikacije materijala i režimi održavanja moraju imati visoke standarde vizuelne privlačnosti,

trajnosti i ekoloških karakteristika. Materijali utiču na korisnikovo opažanje i treba ih odabrati

tako da budu u vezi sa nameravanom projektovanom brzinom saobraćaja mesta. Slobodni

šljunak, na primer, usporava pešake i vozila, dok glatke površine dopuštaju brži prolazak.


Diskretni elementi uređenja u prostoru bogate simbolike i istorije.

SLIKA 17. TRG ISPRED

KONZERVIRANIH RUŠEVINA

BOMBARDOVANE KAISER

WILHELM MEMORIJALNE

CRKVE

Lokacija: Berlin, Nemačka



5.4. ULIČNI MOBILIJAR

Javni prostor zauzima mnoštvo komponenti bilo da je reč o sedištima, ogradama,

nadstrešnicama, kutijama, stubovima, rasveti, graničnicima ili znacima. Sve to zahteva pomnu

pažnju.

Raščistiti nered

Javne površine su često neuredne. Na putevima i ulicama često preovlađuju ružne i aljkavo

nanesene bela i žuta boja. Oni su zagađeni takozvanim „uličnim nameštajem“ koji obuhvata

sve od kanti za otpatke, klupa, stubaca, rešetki, rasvete, putokaznih stubova, kamera za nadzor

i podstanica do parkinga („češljeva“) za bicikle i telefonskih govornica.

Ovim mnoštvom obično gazduju i upravljaju različita tela. Što je najgore, nema nikakvog

usaglašavanja, a funkcionalna razmatranja se rukovode jedino inženjerstvom i usmerena su na

automobile. Pešaci su ili potpuno zapostavljeni ili se smatraju sporednim. Neki od ovih

predmeta se i postavljaju sa opravdanjem da su na „dobrobit pešaka“, premda pešački prelazi u

vidu torova za ovce i zaštitne ograde samo otežavaju pešačke tokove i olakšavaju slobodno

kretanje automobila. Pažljiviji pristup podrazumeva usaglašenu strategiju projektovanja,

postavljanja, upravljanja i održavanja što obezbeđuje doslednost stila i boja. Ovo bi dovelo do

združenog delovanja ključnih učesnika kao što su agencije za puteve, lokalne uprave i

komunalna preduzeća. Smernice za projektovanje obuhvataju:

Uklanjanje površnog i zastarelog, uspostavljanje vizuelne logike, sa jasnom porukom za pešake, bicikliste i vozače motornih vozila,

Projektovanje prostora tako da su namenske uloge njegovih delova jasne i da potreba za oznakama, preprekama i sličnim bude svedena na najmanju meru,

Sakrivanje ili zaklanjanje određenih elemenata kao što su revizioni ormari, koji su neizbežni, ali vizuelno dosadni i često postavljeni tako da smetaju pešaku – njih je najbolje sakriti u zelenilo ili uz ivicu zgrade ukoliko je presudno da budu smešteni na otvorenom, a što se pak tiče stuba za rasvetu, njegovo oblikovanje, visinu i stepen osvetljavanja treba pažljivo primeriti određenom prostoru i

Izrada sveobuhvatne i usaglašene strategije elemenata za svaki prostor, njihovo pažljivo odabiranje u skladu sa kontekstom-predelom, zgradama i zastorom gazišne ravni – ovde su mogući kako „posebni“ tako i „tipski“ projekti, a treba i podsticati projektante da koriste najbolje od onoga što nudi savremeno oblikovanje, a ne da se i dalje oslanjaju na „nasleđe“ što se previše često može izjednačiti sa oponašanjem.

Umetnost u javnom prostoru

Umetnost u javnom prostoru daje najveći doprinos stvaranju posebnog karaktera i osobenosti

prostora, dovođenjem ljudi u mesto i prolasku kroz njega. Dodatni kvalitet se može dobiti za

srazmerno mali deo ukupne vrednosti projekta.

Kod velikih zahvata obično je od velike koristi pripremiti strategiju uklapanja umetničkih radova

u javni prostor. Ona utvrđuje lokacije i tipove radova i daje osnov za odabir umetnika i

obezbeđivanje finansiranja.


SLIKA 18. PLAÇA DE L'ICTINEO


Elementi urbane opreme mogu imati i utilitarni i simbolički karakter.


5.5. ZNAKOVI

Učiniti mesto čitljivim

Znaci mogu biti jedan od glavnih uzroka zbrke i često delovati zbunjujuće. Nije retko da se znaci

postavljaju jedino za vozila tako da stranca koji se kreće pešice može da zadesi jednosmerno

lutanje ukrug. Odgovor leži u:

Doslednom i usaglašenom projektovanju ovih elemenata na širem području,

Čitljivom predočavanju strukture mesta kako bi potreba za znacima, naročito onim namenjenim saobraćajnim putokazima i regulisanju saobraćaja, bila svedena na najmanju moguću meru,

Okupljanju oznaka za pešake na određenom lokalitetu, u posebnim čvornim tačkama i

Smerovima koje određuje tip popločavanja – postavljanjem umetničkih elemenata pri oblikovanju pločnika i uvođenjem drugih maštovitih sredstava za olakšavanje orijentacije.

5.6. RASVETA

Osvetliti scenu

Neretko se sistem rasvete odabira za potrebe osvetljavanja glavnih saobraćajnica. Ovi sistemi

su često nesrazmerni i ružni. Projektovanjem mesta koja su dobro osvetljena za pešake, sa

posebnom pažnjom koja se posvećuje tačkama sukoba pešaka i vozila, ona postaju sigurnija i

lišena pretnje, ali treba paziti da se izbegne nepotrebno zagađenje svetlošću.

Rasveta može da bude uz pomoć visoko postavljenih uličnih svetiljki koje je ponekad najbolje

postaviti na zgrade, kao i sa stubaca, svetiljki ugrađenih u pod, osvetljavanjem detalja, zgrada i

fasada i izloga prodavnica, reflektora i ukrasnih rasvetnih tela. Komponovanjem svih ovih

raspoloživih izvora može se dobiti željeni nivo osvetljenosti, uz skretanje pažnje na određene

komponente i sakrivanje drugih. Oblik i boja svetla takođe mogu stvarati trodimenzionalnu

skulpturu preobražavajući opažanje mesta i dramatično bojeći njen noćni prizor. Više svetla

podstrek je noćnim događanjima.

5.7. BEZBEDNOST I OSEĆAJ BEZBEDNOSTI

Sigurnost i bezbednost su bitni elementi svakog gradograditeljskog zahvata. Stvaranje osećaja

lične i bezbednosti zajednice u gradovima složeno je pitanje, a opažanje bezbednosti ili

opasnosti nije uvek neposredno povezano sa stvarnom pojavom zločina. Osećamo se lagodno i

sigurno kada koristimo područja u kojima je dobra vidljivost i delotvorna rasveta, tamo gde

osećamo da drugi ljudi mogu da nas vide i čuju. Promišljeno projektovanje je važan alat jačanja

osećaja ugodnosti i čini mesta bliskim korisnicima, lako shvatljivim i bezbednim. Ono može

pomoći da se područja otvore što većem broju korisnika i da se stvori zajednički osećaj

poverenja u korišćenje ulica i druge opreme.

Ima na pretek dokaza da je istančani spoj dobrog projektovanja, dobrog upravljanja i

uključenosti zajednice delotvoran u stvaranju bezbednije sredine, smanjenju štetočinstva i

opasnosti i straha od zločina i nasilja. Jedna od najdelotvornijih mera za postizanje bezbednosti

zajednice i predodbrane protiv zločina je stvaranje živahnih, životom prožetih gradskih sredina i

javnih površina lake preglednosti i nadzora.


SLIKA 19. PLAÇA DEL FOSSAR DE LES MORERES



Autor projekta: Alfons Viaplana

Link

Link

Stvarna bezbednost i osećaj sigurnosti su temelj svakog uspešnog javnog prostora.

https://en.wikipedia.org/wiki/Fossar_de_les_Moreres

http://www.barcelonaturisme.com/wv3/en/page/1216/the-fossar-de-les-moreres.html


Postoje u suštini tri ključna načela građenja u bezbednom okruženju:

Obezbeđivanje prirodnog nadzora i prisustva ljudi što se postiže

postavljanjem fasada zgrada prema javnom domenu,

„držanjem ulica na oku“ i izbegavanjem izlaganja slepih fasada,

mešovitim namenama, pogotovu u prizemnoj ravni, jačanjem životnosti u različito doba

dana i noći i tokom vremena,

projektovanjem protočne mreže ulica umesto ranjivijih slepih prilaza,

lociranjem uličnih parkinga ispred zgrada ili u bezbednim privatnim dvorištima i

obraćanjem pažnje na to da rastinje ne bude previsoko niti previše gusto da zakloni

moguće napasnike na određenim mestima, zatim

Svođenje sukoba na najmanje obezbeđivanjem bezbednih pešačkih i biciklističkih putanja i

Projektovanje uz područno učešće zajednice.

Kada na javnu površinu gledaju kao na svoju, ljudi počinju da preuzimaju odgovornost

za nju. Mesta mogu biti oblikovana tako da jačaju osećaj vlasništva, uzajamne zaštite i

pripadnosti.

Sigurnost zgrada i privatnog prostora može se postići bez pribegavanja agresivnim dodacima

ograđivanja dvorišta bodljikavom žicom, stupcima, šalonima i drugim vizuelno napadnim

bezbednosnim merama. Stvaranje utvrđenih poseda predstavlja priznavanje poraza – i privatne

i javne mere bezbednosti često podrivaju gradski karakter prostora. Protočne ulice uz neusiljeni

nadzor biće dug put unapređivanja sigurnosti, ali ako se oseti potreba za određenim sredstvima,

ona visprenim oblikovanjem mogu biti pretvorena u umetnička dela.

Ulaz i izlaz iz svake zgrade treba da budu pod odgovarajućim i jasnim nadzorom. U slučaju

glavnih ulaza na radna mesta, u trgovinske i javne zgrade, treba usvojiti spoj odgovarajućeg

osoblja i dobrog osvetljenja, prikladnog javnog saobraćaja, parkinga i saobraćajnica nadziranih

iz glavne zgrade.


6. IMPLEMENTACIJA


Uspeh zahvata u javnom prostoru uglavnom zavisi od:

Široke i potpune posvećenosti, počev od uključenih lokalnih zajednica, vlasnika zemljišta, developera, javne uprave, agencija za finansiranje, dobrovoljnih organizacija i profesionalnog tima planera i projektanata sve do kvalitetnog rešenja,

Uspostavljanja odgovarajućeg rukovođenja projektovanjem i procesa preispitivanja u svakoj fazi projekta – uz jasno postavljenu strukturu upravljanja projektom i podnošenja izveštaja i

Od samog početka okupljanja kvalitetnih višedisciplinarnih timova stručnjaka, koji kao čvrsto povezana jedinica rade na opredeljenoj viziji i prihvaćenim ciljevima projekta.

Neophodno je upozoriti da se proces projektovanja mora voditi na propisan i strukturisan način.

To podrazumeva planiranje različitih delatnosti i učešće lokalne zajednice, kako bi pažnja bila

usmerena na kvalitet koji treba održati tokom čitavog trajanja projekta – od ideje, tokom

izgradnje i upravljanja procesom. Za postizanje uspeha ključno je da proces izrade projekta

bude jasno definisan i da svaki korak doprinosi ostvarenju dugoročne vizije.


Javno-privatne inicijative i promocija društvene odgovornosti velikih kompanija.

SLIKA 20. CAIXA FORUM

Lokacija: Madrid, Španija


Autori projekta: Herzog & de

Meuron

Link

https://www.dezeen.com/2008/05/22/caixaforum-madrid-by-herzog-de-meuron/

https://www.dezeen.com/2008/05/22/caixaforum-madrid-by-herzog-de-meuron/


Tabela 7. Faze upravljanja projektom

1. POLAZ KONKRETNI REZULTATI

Okupljanje upravljačke grupe i najužeg tima naručilaca

Određivanje rukovodioca projekta

Postavljanje glavnih ciljeva projekta

Određivanje strategije i sredstava koje ona zahteva

Obrazovanje višedisciplinarnog tima projekta

Određivanje projektnog zadatka, raspodela odgovornosti i nadležnosti

Utvrđivanje opštih ciljeva, obima rada i očekivanja

Definisanje budžeta i izvora finansiranja

Procena doprinosa tima i priprema programa

Odlučivanje o linijama komunikacije

Podsticanje aktivnog učešća lokalne zajednice

Uspostavljanje procesa revizije za praćenje i proveru

sažetak projekta

plan sprovođenja projekta

polazni predlozi projekta

PREISPITIVANJE NARUČILACA I OVERA

2. UVAŽAVANJE KONTEKSTA

Prikupljanje postojećih podataka i informacija

Pristupanje analizi lokacije i proceni konteksta o Procena lokalne zajednice o Analiza politike planiranja o Procena karaktera o Procena okoline i pejzaža o Analiza saobraćaja o Procena tržišne ponude i

potražnje o Inženjerska podobnost

Susretanje sa stejkholderima i utvrđivanje stavova lokalne zajednice

Povezivanje sa «komunalcima»

Probiranje informacija

Pripremanje SWOT analize (analiza prednosti, slabosti, mogućnosti i opasnosti)

Preduzimanje „Planiranja za stvarnost“ ili, po potrebi, priređivanje povremenih radionica

Uspostavljanje načela i opštih ciljeva projektovanja

Saglašavanje oko ukupne vizije i početnih ideja koncepta

izveštaj o proceni i određenju projekta

načela i opšti ciljevi projektovanja, vizija i početne ideje o konceptu


3. STVARANJE URBANE STRUKTURE / USPOSTAVLJANJE VEZA

Definisanje kriterijuma za ocenjivanje

Potvrđivanje osnovnog slučaja

Stvaranje varijanti (ako je neophodno)

Vrednovanje varijanti

Uspostavljanje poželjnog pristupa

Predstavljanje temeljnih projektnih načela timu naručilaca / forumu lokalne zajednice

(zavisno od predmeta projekta)

Skica predloženog zahvata, konteksta, i predloga njihovog pretapanja

Obrađivanje plana

Procena uticaja na životnu sredinu, lokalnu zajednicu i saobraćaj i finansijska procena

Priprema smernica urbanog dizajna

Određivanje mehanizama isporuke

Preispitivanje projekta (interno i od strane lokalne zajednice)

nacrt plana

skica rešenja za aplikaciju za dozvolu / saglasnost o zahvatu / procene uticaja (na životnu sredinu, lokalnu zajednicu, saobraćaj itd.), finansijska procena


4. DETALJNA RAZRADA MESTA

Utvrđivanje prioriteta (kratkoročnih / srednjoročnih / dugoročnih)

Priprema akcionog plana i programa

Usredsređivanje na detaljnu razradu i održivost prioritetnih projekata

Nastaviti sa izradom Generalnog plana: - Sektorski planovi - Trodimenzionalne predstave - Lokacijske posebnosti i različiti

aspekti urbanog dizajna

Razrada mehanizama sprovođenja i programa

razrada plana

smernice ili kodeksi urbanističkog planiranja

projektni zadaci

akcioni plan


5. NAKNADNO PRAĆENJE

Potvrđivanje dogovora o sprovođenju i upravljanju

Zvanično usvajanje plana / sažetaka

Promocija / plasiranje predloga

Održavanje učešća lokalne zajednice

Stvaranje medijskog interesovanja

Ozvaničenje zapisnika o reviziji projekta

Praćenje sprovođenja projekta u odnosu na principe, ciljeve i namere plana

Dogovor o postupku ažuriranja

strategija sprovođenja

pojedinačni projektni predlozi

izveštaji o praćenju


Reintegracija zelenila u javni gradski prostor kao način unapređenja životne sredine.

SLIKA 21. PASSEIG DE SANT

JOAN




6.1. UPRAVLJANJE PROCESOM PROJEKTOVANJA

Šema na prethodnoj strani pruža pojednostavljeni okvir upravljanja procesom projektovanja. On

prikazuje put koji prelaze naručilac i projektni tim i ističe najvažnije korake – počev od

započinjanja projekta do okončanja detaljnog projekta i upravljanja postupkom. Ostali deo ovog

poglavlja opisuje ukratko svaku fazu i spregnut je sa smernicama za projektovanje u ovom

dokumentu, uz dodatne izvore koji se mogu koristiti u kasnijem radu.

Treba napomenuti da se ova šema odnosi na proces urbanog dizajna, a ne i na projekat u

celini. Stoga je to samo skica procesa koji je u stvarnosti mnogo složeniji nego što prikazana

deonica može da odslika, jer zahteva postojanje brojnih povratnih petlji i ponavljanja,

neprekidne procene i preispitivanja. Iako je prikazana šema sasvim primenljiva i na velike

zahvate, gde se zahteva mnoštvo ulaznih podataka, važno je naglasiti da je promišljeno

upravljanje urbanim dizajnom neophodno u projektima svih razmera. Tačno je da proces

urbanog dizajna mora biti primeren okolnostima, ali je važno da se on sukcesivno sprovodi. To

bi uključivalo:

Samo jedno mesto (telo, punkt) za upravljanje procesom projektovanja,

Jasno određene zadatke i odgovornosti i

Preispitivanje naručilaca i overu po okončanju svake od faza, vezano za proizvod rada ili konkretne rezultate,

Uspostavljen sistem budžetske kontrole, označavanje izvora finansiranja i vremenske dinamike i

Strategija pribavljanja (javne nabavke) i mehanizmi izvršenja neophodni za realizaciju projekta.


SLIKA 22. PLACE CHARLES ROGIER



Autor projekta: Xaveer de Geyter architects

Link

Novi materijali i tehnologije u službi stvaranja održivih urbanih prostora.

http://xdga.be/gallery/place-rogier/


6.2. KAKO POČETI

Treba prepoznati glavnu pokretačku snagu projekta, bez obzira da li je to interes lokalne

zajednice, privatno partnerstvo, lokalna ili neka druga državna uprava. Tako se dolazi do

upravnog odbora ili komisije u kojoj mogu biti stanovnici, lokalna vlast, privrednici, ustanove,

lokalne ili posebne interesne grupe. Pošto bude obrazovana, ta grupa preuzima nadzor nad

užim timom naručilaca koji ima izvršnu ulogu u daljem razvoju projekta. Rukovodilac projekta (ili

vođa tima / sponzor projekta) preuzima odgovornost u koordinaciji i izradi projekta.

Od suštinske važnosti je početna procena koju sprovodi naručilac, kako bi se odredili ključni

problemi na sveobuhvatan način, mada unapred. Rani seminar / sednica razmene mišljenja

višedisciplinarnog tima i naručilaca može izuzetno mnogo da pomogne utvrđivanju osnovnih

postavki. Ciljevi projekta su utvrđeni, zajedno sa okvirnom strategijom njihovog postizanja i

potrebnim izvorima sredstava, imajući u vidu finansiranje i ograničenja u sredstvima. Dileme

projekta moraju biti jasno postavljene od samog početka. Ta informacija je osnov sažetka

projekta koji treba uobličiti u vidu zvaničnog dokumenta kao deo plana sprovođenja pojekta koji

jasno navodi:

Ljude uključene u projekat, njihova imena i kontakt adrese,

Podatke o timu, odgovornosti i dodeljenim ovlašćenjima,

Opšti projektni zadatak, ciljeve, svrhu rada i očekivani proizvod,

Utvrđeni budžet i izvore finansiranja,

Ciljeve nabavki, načine komunikacije i mehanizme izveštavanja i

Procenu programa i procesa revizije praćenja i kontrole

Potom se od višedisciplinarnog projektnog tima (ili timova) zahteva da podnese detaljne

projektne predloge koji prate tenderski materijal, ukoliko se smatra prikladnim. Izboru izvršioca

treba da prethode pregovori i diskusija sa odabranim timom (vidi Napomene o raspisivanju

tendera). Ovo pomaže usaglašavanju i predstavlja ključni korak u izgradnji tima naručilaca i

projektanata.

Proces treba da podstakne aktivno učešće svih sektora lokalne zajednice od samog početka.

Aktivna razmena sa članovima tima i lokalno posvećenje procesu kroz finansijsku podršku,

usluge ili vreme koje posvećuju volonteri stvara osećaj učestvovanja u rezultatima i na taj način

pomaže održavanju energije potrebne za realizaciju projekta.

Napomene o raspisivanju tendera za konsultante za urbani dizajn

Primeniti postupke pretkvalifikacije da bi se suzio izbor (najviše 4-6 timova),

Dati odgovarajući rok za podnošenje ponuda (4 nedelje za pretkvalifikaciju, 4 nedelje za tenderski postupak),

Usredsrediti se na ocenu svakog pretkvalifikovanog tima i pristup konkretnom zadatku,

Razmotriti sistem ocenjivanja pre upućivanja poziva za pretkvalifikaciju i podnošenja ponuda i jasno ga iskazati,

Razmotriti kako da se dobije najbolje za uloženi novac, jer ideja „najjeftinije je najbolje“ nije prikladna za ovu vrstu posla. Preporučuje se sistem sa dve koverte (tehnička i finansijska ponuda), gde se finansijske ponude razmatraju tek pošto je postignuta saglasnost oko najboljeg tehničkog izbora,

Usaglasiti postupak sa važećom domaćom regulativom ili zahtevima stranih finansijskih organizacija, kao i evropskom Direktivom o uslugama 2006/123/EC.


Inkluzija i osećaj pripadnosti, likovnost i čovekomernost.

SLIKA 23 PIJACA SANTA

CATERINA



Autor projekta: Enric Miralles

Link

https://en.wikiarquitectura.com/building/santa-catarina-market/


6.3. UVAŽAVANJE KONTEKSTA

Sređivanje postojećih podataka i informacija je od izuzetnog značaja. Prikupljene informacije

treba da obuhvate:

Procenu i prihvatanje od strane lokalne zajednice,

Analizu urbanističkih mera (uključujući regionalne razvojne planove),

Procenu karaktera,

Procenu stanja životne sredine i predela (uključujući analize topografije, geologije, uslove tla i mogućeg zagađenja, ukoliko postoji potreba),

Analizu kretanja,

Procenu tržišne ponude i potražnje i

Tehničku izvodljivost (uključujući raspoloživost usluga).

Sve ovo zahteva susrete učesnika (stakeholders), pretresanje lokalnih stavova i analizu potreba

zajednice, traganje po arhivima i sagledavanje lokalnih mogućnosti. Tesna veza sa lokalnim

komunalnim preduzećima obezbediće da predlozi budu realni.

Kontekstualna prihvatljivost proizvešće razvojne potencijale i realno izvođenje projekta.

Informacije treba probrati i sažeti kroz SWOT analizu ili sličan metod. Važnu komponentu čini

prepoznavanje fizičkih ograničenja u korišćenju zemljišta koje će uticati na projekat.

Ovakva analiza se može sprovesti kao deo planiranja za stvarnost, ili projektantskih radionica,

na primer, koji predstavljaju korisne načine grupnih analiza (brainstorming-a), postizanja

konsenzusa i usredsređivanja lokalne zajednice. SWOT analiza daje polaznu podlogu za

pripremu načela i ciljeva urbanog dizajna kojima se teži. Pre prelaska na narednu fazu, treba se

složiti oko opšte vizije, uzajamnih dobrobiti postignutih između učesnika i diskutovanih

konceptualnih polaznih ideja, što će izoštriti postavke plana.


SLIKA 24. TRG SERGELS

Lokacija: Stokholm, Švedska


Autor projekta: David Helldén

Link

Slojevitost javnog gradskog prostora i hijerarhija elemenata koji ga sačinjavaju.

https://en.wikipedia.org/wiki/Sergels_torg


6.4. STVARANJE URBANE STRUKTURE I USPOSTAVLJANJE VEZA

U ovom trenutku postaju važni predlozi kako da se popravi postojeće mesto, stvore nove

urbane forme i uvedu dodatne aktivnosti. Uporedo sa prostornim rešenjem, koje predlaže oblik,

stapa se deo koji se bavi detaljima.

Da bi timovi projektanata i naručilaca procenili najbolji način napredovanja, potrebno je najpre

usaglasiti se oko kriterijuma za procenu. To će povezati načela projektovanja i potrebe lokalne

zajednice, ekonomsku održivost i inženjersku izvodljivost. Važno je da strategija izmene

(ozdravljenja) zemljišta, ako je potrebno, sledi oblikovne principe, a ne obrnuto. Kada je

zemljište posebno zagađeno biće potrebno vratiti se oblikovanju, projektovanju kako bi se

postigao najviši kvalitet i najekonomičnije rešenje. Način suočavanja sa zagađenjem treba da

bude deo kreativnog procesa oblikovanja. Projektovanje je proces ponavljanja i podrazumeva

stalna i česta preispitivanja svih rešenja sa povećanjem broja dobijenih informacija.

Tada je potrebno proveriti osnovnu postavku što će uključiti nultu i opciju predloženu zbog

poređenja. One uglavnom neće ponuditi više od tri različita strateška rešenja, čak i za velike

lokacije. Ponekad će poželjno rešenje biti timu toliko očigledno da će se ostale opcije pokazati

izlišnim. Čak i u tom slučaju proces upravljačkog donošenja odluka mora biti dokumentovan

kako bi ostao jasan službeni trag i promovisao „najbolje prakse“.

Vrednovanje varijanti uspostavlja željeni pristup u oblikovanju projektnog tima. U zavisnosti od

razmere i opsega projekta temeljna načela projekta će biti predstavljena naručiocu (lokalnoj

upravi, npr.) i, ukoliko je prikladno, javnosti. Predloge treba sačiniti u povratnoj sprezi sa

lokalnom zajednicom -– često je u ovoj fazi dragocena sposobnosti uključenih ljudi da odmere

argumente za i protiv različitih scenarija i shvatanje logike željnog razvoja projekta, ali tehnički

podaci moraju biti pouzdani i iskazani na korisnicima jasan način.

Kako rešenje postaje određenije, utvrđuje se i prostorni razmeštaj – matrica objekata, namena i

bruto građevinska površina. Specijalistima to koristi za procenu vrednosti i ekonomsku procenu

troškova.

Naručilac odmerava socijalna i ekonomska razmatranja (postojeća i nova tržišta, lokalni i

regionalni uticaj, troškove, troškove, vrednosti, razliku između cene projekta i raspoloživih izvora

finansiranja) sa opisom i ciljevima projekta. To čini osnovu neprekidnog dijaloga između

naručioca i projektantskog tima koji služi stalnom usavršavanju projektnog rešenja.

Kada su projekti podrobno obrađeni ideje o novoj urbanoj formi, sadržini i kombinaciji oba

zahtevaju manje strogo istraživanje i provere. Procene planova mogu da budu u formi studija

uticaja na životnu sredinu, lokalnu zajednicu i/ili uticaja saobraćaja. Finansijska procena će

svakako biti potrebna da bi se osiguralo da predlozi budu zasnovani na stvarnim ekonomskim

postavkama. Projekte takođe treba razmotriti u odnosu na:

Ekonomske i finansijske parametre - uz pomoć cost-benefit analize i projekcije prometa (cash-flow),

Odgovarajuću realizaciju projekta - da li će to biti partnerstvo, developer, zajedničko ulaganje (joint-venture) ili investicioni fond i

Odgovornosti upravljanja i održavanja, pogotovu otvorenih prostora i zajedničkih prilaza.


SLIKA 25. MONT DES ARTS



Autor projekta: René Péchère

Link

Jednostavni, vešto primenjeni elementi uređenja stvaraju jedinstven i održiv javni prostor izuzetnog kvaliteta.

https://en.wikipedia.org/wiki/Mont_des_Arts


Okvir za izgradnju ili plan je verovatni ishod ove faze, koji je još uvek u nacrtu, sve dok ne budu

razrađeni detaljni predlozi, ali se on može obogatiti detaljnijim smernicama za oblikovanje i

specifičnim idejama za pojedinačna rešenja. Ovaj paket može činiti osnovu za razgovore sa

planerskim zvaničnicima kao predlog za sprovodjenje ili sporazuma o izgradnji.

Potom će uslediti period revizije unutar projektnog tima, naručilaca i javnosti pošto reakcija

lokalne zajednice bude podstaknuta izložbama, radionicama i, po potrebi, tematskim

sastancima.


Zamagljena granica između zgrade, javnog gradskog prostora i prirodnog okruženja.

SLIKA 26. EYE - NEW DUTCH

FILM INSTITUTE



Autor projekta: Delugan Meissl

Link

https://www.designboom.com/architecture/delugan-meissl-eye-film-institute/


6.5. DETALJI MESTA

Uporedo sa povećanjem detaljnosti projekata određuju se se i prioriteti za kratkoročnu,

srednjoročnu i dugoročnu primenu. Oni se mogu formalizovati u akcioni plan ili postati deo

revidiranog plana za primenu rešenja, sa detaljnim projektom i studijama podobnosti usmerenim

na prioritetne deonice celokupnog projekta – ciljanjem na realistične ideje koje pomažu lokalnim

zajednicama da ispune viziju svoje budućnosti. Predlozi plana dobijaju dodatno određenje

korišćenjem sektorskih planova (na primer, „razdvajanje“ saobraćajnica, oblikovanje predela i

oblikovanje zgrada) i trodimenzionalne predstave perspektiva, kompjuterskih modela, maketa i

aksonometrija, već prema prilici.

Kako se plan pomera prema pre-arhitekturi pažnja se posvećuje tome kako pojedini elementi

(često nastali kod različitih developera i njihovih konsultanata) mogu da funkcionišu zajedno

kako bi se osigurao pozitivan odnos zgrada i javnog prostora. Ključni proizvodi ove faze su

priprema smernica za detaljno projektovanje u narednim fazama. Oni će verovatno biti

uobličene kao vodič / pravilnik za projektovanje ili sažeta uputstva za izgradnju koja mogu da

budu čvršće postavljena u okviru konačnog plana. Uputstva za projektovanje uspostavljaju bitna

načela i smernice ili kriterijume za sprovođenje, dok su propisi zbir zahteva za dimenzionisanje

blokova i parcela, ulica, trgova, zgrada i prilaza. Sažeta uputstva za izgradnju su pojedinačni

lokacijski uslovi, spoj važeće politike planiranja i urbanističkih parametara, ponekad vezana za

proces javnog nadmetanja.

Dokumenti koji predstavljaju projektni zadatak za urbani dizajn mogu se korisno urediti na

osnovu sledećih kriterijuma:

Specifične smernice za projektovanje i izgradnju na određenoj lokaciji,

Specifične smernice za glavne javne prostore kao što su ulice, pešačke staze, parkovi, vrtovi i priobalja,

Polazne smernice za trodimenzionalne elemente projekta kao što su poprečni preseci ulica i zgrada, uglovi i uređenje parkirališta i

Polazne smernice za detaljne komponente javnog prostora kao što su oblikovanje podloge, ulični mobilijar, signalizacija (razne oznake) i rasveta.

Na detalje utiču i mehanizmi isporuke, kao i program primene. Oni se razmatraju od samog

početka, ali se u ovoj fazi potvrđuju, posebno pojašnjavanjem:

Upravljanja javnim područjima kroz inicijative kao što su agencije lokalne zajednice, lokalna partnerstva i direkcije - upravljanje i nadzor nad javnim područjima kao što su trgovi, parkovi i dečja igrališta su ključni za očuvanje fizičkog i društvenog kvaliteta životne sredine, te će ovo biti predmet detaljnih razgovora sa lokalnom vlašću i grupama i udruženjima gradjana,

Uređenja i održavanje ulica, trgova i parkova i

Upravljanje kvalitetom kroz obaveze, nagodbe i druge pravne i finansijske sporazume i ugovore.


Javni i polu-javni prostori, povezani elementima urbane opreme.

SLIKA 27. MERCAT DEL

ENCANTS



Autor projekta: b720

Fermín Vázquez Arquitectos

Link

http://www.archdaily.com/453829/mercat-encants-b720-fermin-vazquez-arquitectos


6.6. PRAĆENJE

Kada se postigne dogovor oko projekata detalja, primena i upravljanje treba da budu usmereni

naročito na:

Program sprovođenja da bi se osigurao niz različitih aspekata realizacije projekta i odabir lokacija,

Upravljanje prodajom / dodelom lokacija kako bi se osigurao dosledan kvalitet oblikovanja i

Uspostavljanje visokokvalitetnog režima upravljanja i održavanja, naročito u javnom domenu, po završetku projekta.

Zvanično usvajanje plana ili projektnih zadataka kao dopunskih uputstava za planiranje

obezbeđuje njihovu ozbiljnost kada dođe do praćenja i kontrole projekta. Napori koji se ulažu u

promociju i marketing pomažu da se održi prisustvo lokalne zajednice i pobudi zanimanje

medija i developera.

Formalizovanje protokola o proveri projekta osigurava da skup naručilaca „drži projekat na oku“

kad je reč o očuvanju kvaliteta u skladu sa ciljevima projekta. Može se pokazati prikladnim da

se autor plana zadrži u ulozi konsultanta kada naručilac razmatra izgradnju na pojedinačnim

parcelama ili celokupnog projekta po fazama. Diskusije posvećene reviziji projekta, koje se

organizuju od samog početka, koje okupljaju višedisciplinarne stručnjake i predstavnike lokalne

zajednice, mogu da osiguraju da svi učesnici slede isti pravac. Primena projekta prati se u

odnosu na namere plana, projektne uslove, opšte ciljeve, dogovorene konkretne rezultate i

posebne ciljeve. Sledi ažuriranje postupaka da bi projekti ostali usaglašeni. Prilikom primene

pojedinačnih projekata povremeno se sprovode preispitivanja, kroz poređenje sa najboljim

primerima i uz korišćenje ovog Priručnika kao jednog od uporišta.


7. DOKUMENTI

I LEGISLATIVA

RELEVANTNA

ZA PROJEKTE

INTERVENCIJA

U JAVNOM PROSTORU


7.1. ODABRANI PROPISI IZ OBLASTI PLANIRANJA I GRAĐENJA

Pravilnik o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti („Sl. glasnik RS”, br. 7/2016)

Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS„, br. 72/2009, 81/2009 - ispr, 64/2010 - odluka US,

24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014

i 145/2014)

Pravilnik o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)

Pravilnik o klasifikaciji objekata („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)

Pravilnik o legitimaciji i opremi urbanističkog i građevinskog inspektora („Sl. glasnik RS„, br.

30/2015)

Pravilnik o načinu razmene dokumenata i podnesaka elektronskim putem i formi u kojoj se

dostavljaju akta u vezi sa objedinjenom procedurom („Sl. glasnik RS„, br. 113/2015)

Pravilnik o načinu zatvaranja i obeležavanju zatvorenog gradilišta („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)

Pravilnik o načinu i postupku za raspisivanje i sprovođenje urbanističko-arhitektonskog

konkursa („Sl. glasnik RS„, br. 31/2015)

Pravilnik o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje

licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku

dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih

licenci („Sl. glasnik RS„, br. 24/2015)

Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe zakona o planiranju i izgradnji

(„Sl. glasnik RS„, br. 85/2015)

Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)

Pravilnik o postupku donošenja i sadržini programa uklanjanja objekata („Sl. glasnik RS„, br.

27/2015)

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem („Sl. glasnik RS„,

br. 113/2015)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja i održavanja centralnog registra planskih dokumenata,

informacionog sistema o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema i digitalnom formatu

dostavljanja planskih dokumenata („Sl. glasnik RS„, br. 33/2015)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske

knjige („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora („Sl. glasnik RS„, br. 22/2015)

Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini

predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku

građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl. glasnik

RS„, br. 27/2015)

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja



Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije

prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS„, br. 23/2015 i 77/2015)

Pravilnik o sadržini, načinu, postupku i rokovima izrade i objavljivanje separata („Sl. Glasnik

RS„, br. 33/2015)

Pravilnik o sadržini, postupku i načinu donošenja programa uređivanja građevinskog zemljišta


Pravilnik o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se

osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama („Sl.

glasnik RS„, br. 22/2015)

Pravilnik o uslovima i kriterijumima za su/finansiranje izrade planskih dokumenata („Sl. glasnik

RS„, br. 48/2015)

Pravilnik o uslovima i načinu rada komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, komisije

za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata i komisije za planove jedinice lokalne

samouprave („Sl. glasnik RS„, br. 55/2015)

Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova („Sl. glasnik

RS„, br. 58/2012, 74/2015 i 82/2015)

Pravilnik o uslovima za postavljanje privremenih montažnih objekata na površinama javne

namene („Sl. list grada Pančeva„, br. 18/2015)

Uredba o lokacijskim uslovima („Sl. glasnik RS„, br. 35/2015 i 114/2015)

Uredba o uslovima, načinu i postupku pod kojima se građevinsko zemljište u javnoj svojini može

otuđiti ili dati u zakup po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade, kao i

uslove, način i postupak razmene nepokretnosti („Sl. glasnik RS„, br. 61/2015 i 88/2015)

Pravilnik o utvrđivanju visine troškova stručne kontrole tehničke dokumentacije („Sl. glasnik

RS„, br. 137/2014)

Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja građevinske dozvole („Sl. glasnik RS„, br. 93/2011 i

103/2013 - odluka US)

Pravilnik o metodologiji i proceduri realizacije projekata od značaja za Republiku Srbiju („Sl.


Pravilnik o sadržini i obimu prethodnih radova, prethodne studije opravdanosti i studije

opravdanosti („Sl. glasnik RS„, br. 1/2012)

Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada


Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada („Sl. glasnik RS„, br. 61/2011)

Uredba o utvrđivanju programa implementacije Prostornog plana Republike Srbije od 2010. do

2020. godine, za period od 2011. do 2015. godine („Sl. glasnik RS„, br. 102/2011)

Pravilnik o sadržini informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole („Sl. glasnik RS„, br.

3/2010)


Pravilnik o uslovima, načinu vođenja i pristupa, kao i o sadržini registra investitora („Sl. glasnik

RS„, br. 55/2010)

Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu


Zakon o energetici (Sl. glasnik RS„ 145/2014)

Pravilnik o energetskoj dozvoli („Sl. glasnik RS„, br. 15/2015)

Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Sl. glasnik RS„, br. 63/2013)

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS„, br. 135/2004 i 88/2010)

Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za

koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS„, br. 114/2008)

Zakon o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS„, br. 111/2009 i 20/2015)

Pravilnik o načinu izrade i sadržaju Plana zaštite od požara autonomne pokrajine, jedinice

lokalne samouprave i subjekata razvrstanih u prvu i drugu kategoriju („Sl. glasnik RS„, br.

73/2010)

Uredba o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od požara („Sl.


Pravilnik o organizovanju zaštite od požara prema kategoriji ugroženosti od požara („Sl. glasnik

RS„, br. 92/2011)

Strategija zaštite od požara za period 2012-2017. Godine („Sl. glasnik RS„, br. 21/2012)

Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS„, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon,

72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US)

Uredba o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu („Sl. glasnik RS„, br.

109/2009 i 8/2010)

Zakon o javnim putevima („Sl. glasnik RS„, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i

104/2013)

Uredba o kategorizaciji državnih puteva („Sl. glasnik RS„, br. 105/2013, 119/2013 i 93/2015)

Zakon o vodama („Sl. glasnik RS„, br.30/2010 i 93/2012)

Zakon o šumama („Sl. glasnik RS„, br. 30/2010, 93/2012 i 89/2015)

Zakon o poljoprivrednom zemljištu („Sl. glasnik RS„, br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009 i

112/2015)

Zakon o železnici („Sl. glasnik RS„, br. 45/2013 i 91/2015)

Uredba o kategorizaciji železničkih pruga („Sl. glasnik RS„, br. 115/2013)

Pravilnik o elementima železničke infrastrukture („Sl. glasnik RS„, br. 10/2014)

Zakon o održavanju stambenih zgrada („Sl. glasnik RS„, br. 44/95, 46/98, 1/2001 - odluka

USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011)


Zakon o stanovanju („Sl. glasnik RS„, br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94,

47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i

99/2011)

Zakon tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Sl. glasnik RS„, br.

36/2009)

Zakon o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS„, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015

– odluka US i 96/2015)

Zakon o javnoj svojini („Sl. glasnik RS„, br.72/2011, 88/2013 i 105/2014)

Zakon o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS„, br. 53/95, „Sl. list SRJ”, br. 16/2001 - odluka SUS i („Sl.

glasnik RS„, br. 20/2009 i 55/2013 - odluka US)

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. glasnik RS„, br. 6/80 i 36/90, „Sl. glasnik RS„,

br. 29/96 i „Sl. glasnik RS„, br. 115/2005 - dr. zakon)

Zakon o obligacionim odnosima („Sl. glasnik RS„, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89,

„Sl. list SRJ„, br. 31/93 i „Sl. list SCG„, br. 1/2003 - Ustavna povelja)

Zakon o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS„, br.93/2014, 121/2014 i 6/2015)

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, („Sl. glasnik RS„, br.72/2011, 108/2013 i

142/2014.

Zakon o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS„, br. 26/2001, „Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka

SUS i „Sl. glasnik RS„, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010,

24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon)

Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Sl. glasnik RS„, br. 88/2011)

Zakon o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS„, br. 36/2015)

Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Sl. glasnik RS„, br.

88/2010)

Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS„, br. 96/2015)

7.2. DOKUMENTI KOJI USMERAVAJU RAZVOJ NOVOG SADA

Strategija privrednog razvoja Grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada broj 49/

2009)

Generalni plan grada Novog Sada do 2021. godine (Prečišćen tekst) („Službeni list Grada

Novog Sada“ broj 39/ 2006)

Odluka o utvrđivanju starog jezgra Novog Sada za prostornu kulturno- istorijsku celinu

(„Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 7/ 2008.)

Odluka o uređenju grada („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 53/ 2008)

Odluka o određivanju akustučnih zona na teritoriji Grada Novog Sada („Službeni list Grada

Novog Sada“, broj 54/2015)


Studija zaštite životne sredine na području Novog Sada, JP „Urbanizam“ Zavod za urbanizam

Novi Sad, 2015. godine, 2009. godine

Studija oblikovanja gradskih celina i arhitektonskog oblikovanja objekata u Novom Sadu, , JP

„Urbanizam“ Zavod za urbanizam Novi Sad, 2015. godine, 2010. godine

Analiza lokacija za postavljanje javnih česmi sa uređenjem, JP „Urbanizam“ Zavod za

urbanizam Novi Sad, 2015. godine.


8. SUMMARY


In the context of preparations for the year 2021, in which Novi Sad will be the European Capital

of Culture, preparations have started in the city and surrounding municipalities for numerous

small-scale interventions in the public space. The spatial aspect is one of the most important in

the European Capital of Culture project. The change it brings is most visible in realization of

new facilities and spaces. New facilities represent a symbol of success of the project itself and,

in a specific way, the formalization of the process of creating new capacities for cultural

development, as well as the obligation to be used in the future. Cultural infrastructure is not just

a scene for cultural and artistic programs, it is itself a goal, especially when realized through

processes that guarantee the broad participation of all.

The Foundation Novi Sad 2021 - the European Capital of Culture invited the Centre for

Architecture Belgrade to implement its own experiences in methodological research of public

space and help establish a framework for upcoming urban design projects.

The result of the work on this research is a manual for design of small urban public spaces, as a

unique introductory guide for identification and improvement of the quality of public spaces,

aiming that all interventions in the public space are carried out in a planned manner and in

accordance with the same adopted principles; that all projects are at the same time in line with

the general proclaimed goals of the European Capital of Culture, the bid book of the project

Novi Sad 2021 - the European Capital of Culture, but also in accordance with the local specifics,

the needs of inhabitants and users of the space; that the solutions implemented are possible

and sustainable in a local context; that, ultimately, they are well designed and quality

implemented.

The specific task of this manual is to facilitate communication between different parties in the

process of public space design and, at the earliest stage, to especially encourage the

participation of citizens and their associations in decisions on projects that will deal with their

spaces.

The goal is also to set guidelines on the basis of which professionals in this business – from

authorities, planners and designers, to those who deal with financing and construction of

projects - will be able to clearly recognize the quality of spaces and proposed solutions. By

referring to the best examples and by prescribing the work methodology, we avoid possible and

expected doubts and misunderstandings.

This manual starts with the presentation of the aspirations of Novi Sad as the European Capital

of Culture and the goals and possibilities of projects dealing with public space. It gives the

reader basic introductory information on the importance of various aspects of public space, a

brief vocabulary of professional terms, basic tools for identification and valorisation of quality of

public spaces and a definition of urban design. It further explores the issues of local context and

details in public space design, ending with a description of the process of implementation of

urban design projects. A list of relevant laws, bylaws and other documents is given as a legal

framework for projects.

We hope to encourage both the Foundation and citizens to believe that it is possible to start and

successfully realize significant, high-quality and really necessary interventions in the public

space - very large as well as very small ones.


SLIKA 28. SUPERMARKET CONCEPT

STORE OUTDOORS

Lokacija: Beograd, Srbija


Autor projekta: Vanja Petrović / CAB sa Jürgen Mayer H.

Link

http://www.cab.rs/blog/blog_portfolio/basta-supermarketa


Centar za arhitekturu Beograd je nezavisna organizacija, koja deluje kao nacionalni centar za

održivi razvoj u arhitekturi, urbanizmu, stanovanju i srodnim oblastima.

Naše delovanje obuhvata rad na izradi planske i projektne dokumentacije, na osnovu koje je

izgrađen značajan broj objekata, ali i arhitektonske i urbanističke konkurse, istraživanja,

publikacije i studije, kroz koje utvrđujemo sopstvene teorijske i metodološke principe ili

razrađujemo tehničko-tehnološka rešenja.

Kao nezavisna organizacija posvećena radu na poslovnim rešenjima iz oblasti arhitekture i

urbanizma, nudimo održiva konsalting i inženjering rešenja, koja posebno razvijamo za svaki

pojedinačni projekat. Kako bismo osigurali održivost, oslanjamo se na sveobuhvatnost naših

usluga.

Naši klijenti su domaće i međunarodne finansijske organizacije, kao i organi državne uprave i

lokalne samouprave, javna preduzeća i privatne kompanije. Naša stručnost, profesionalan

pristup poslu i dugogodišnje iskustvo nas preporučuju kao poslovnog partnera konsalting

kompanijama i javnim i privatnim organizacijama u regionu.

Projekte koje smo radili za Bosniu i Hercegovinu, Hrvatsku, Kubu, Francusku, Iran, Libiju, Crnu

Goru, Filipine, Srbiju, Sloveniju, Tajvan, Ujedinjene Arapske Emirate, SAD, Jemen i druga

zanimljiva mesta, finansirali su (između ostalih):

Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Luksemburška agencija za

razvoj, Vlada Republike Srbije, Narodna banka Srbije, Grad Beograd, Svetska banka,

Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji i mnoge druge vizionarske institucije, kompanije

i pojedinci.

Počastvovani smo sa više važnih nagrada i priznanja za naše radove na domaćim i

međunarodnim arhitektonskim konkursima, kao i za realizovane projekte (nagrade salona

arhitekture i urbanizma, nominacija za Nagradu Evropske Unije za savremenu arhitekturu –

Mies van der Rohe Award).

Bavljenje arhitekturom za nas podrazumeva i konstantno obraćanje stručnoj i široj javnosti, kroz

organizaciju ili učestvovanje na različitim skupovima, izložbama, predavanjima i drugim

događajima.


SLIKA 29. JUVELINE DETENTION FACILITY

Lokacija: Kruševac, Srbija


Autor projekta: Centre for Architecture Belgrade / CAB

Link

http://www.cab.rs/blog/rimejk-cuvenog-sivog-doma


The Centre for Architecture Belgrade is an independent organisation, acting as the national

centre for sustainable development in the field of architecture, urban planning, habitation and

related areas.

Our activity encompasses the work on development of planning and design documentation,

used for construction of a significant number of buildings, but also on architectural and urban

planning competitions, research, publications and studies, through which our theoretical or

methodology principles are being established and technical and technological solutions are

developed.

As an independent provider of architecture and urban planning related business solutions, we

offer sustainable, customized consulting and engineering solutions. In order to ensure

sustainability, we highly emphasize the comprehensiveness of our range of services. Our clients

are national and international financing agencies as well as public institutions and private

companies.

Our expertise, professional working ethics and long-standing experience recommend us as a

business partner for consulting companies and public and private institutions in the region.

Our designs for Bosnia & Herzegovina, Croatia, Cuba, France, Iran, Libya, Montenegro,

Philippines, Serbia, Slovenia, Taiwan, United Arab Emirates, USA, Yemen and other cool

places have been financed by (among others): European Bank for Reconstruction and

Development, European Investment Bank, Luxembourg Agency for Development Cooperation,

Government of the Republic of Serbia, National Bank of Serbia, City of Belgrade, World Bank,

European Delegation to the Republic of Serbia and many other visionary institutions, companies

and individuals.

We have been honoured with several important awards and recognitions for our entries at

national and international architecture competitions as well as for realized projects (awards at

annual national architecture and urban planning exhibitions, nomination for the European Union

Prize for Contemporary Architecture – Mies van der Rohe Award).

For us, practicing architecture also means to persistently address our colleagues and broad

public through organization or participation in various conferences, exhibitions, lectures and

other events.


Documents

NOVI SADnovisad2021.rs/wp-content/uploads/2017/11/Novi-Sad-Outdoors-priručnik.pdf · dokument se suštinski oslanja na publikaciju 1Priručnik za urbani dizajn, koja predstavlja