novo

sads

ki

Novi Sad • III godina • br. 114 • četvrtak, 20. 4. 2017. • 19 dinara

Prijatelj Srbije iz najtežih vremena

vraćen deo duga Peteru handkeu

Đurađ Jakšić, predsednik novosadskog

Gradskog odbora SRS-a

Čekamo vanredne parlamentarne

izbore zmaj jovina epicentar svetske mode

2 20. APRIL 2017.

320. APRIL 2017.

4 20. APRIL 2017.

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Prelomdart group agencija, novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,

ljiljana Budić Stanković redakcija@nsreporter.rs

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad,

telefon i faks +381 21 /3824 333 office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

Čekamo vanredne parlamentarne izbore

Đurađ Jakšić, predsednik novosadskog Gradskog odbora Srpske radikalne strankestr. 10/11

nastavak izbornog proleća

U nedelju se biraju odbornici u Vrbasu, Odžacima i Kovinustr. 12/13

najstarija zgrada u novom sadu

Vladimir Vrgović: Novi Sad 1944–1969. (3)str. 14/15

zmaj jovina epicentar svetske mode

Dešavanja sa Serbia Fashion Weeka prenosiće se u SAD, Kanadi, Rusiji, Kazahstanu i širom Evropestr. 20/21

metak i bez presude!

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (6)str. 24/25

vraćen deo duga peteru HandkeuSlavni austrijski književnik primio nagradu „Milovan Vidaković” str. 6/7

sadržaj

veseo i šaren deČji vaskrs

Novosadski bajkeri podelili poklone mališanima Doma u Veternikustr. 18/19

520. APRIL 2017.

četvrtak, 13. april

Mirović i Vučević čestitali Vaskrs

petak, 14. aprilUskršnje farbanje jaja

u Savezu slepih

Povodom Vaskrsa u Savezu slepih u Novom Sadu održana je akcija tradicio-nalnog farbanja jaja. Već nekoliko godi-na članovi Udruženja slepih i slabovidih okupljaju se da pokažu svoja umeća i na

tradicionalan način farbaju jaja.– Jaja ćemo kasnije odneti u Svratište,

to je već višegodišnja tradicija. Moram pohvaliti naše žene jer one su među

najaktivnijima u našoj gradskoj organi-zaciji slepih. Ovom prilikom ih je i malo koliko zna da ih bude kad imamo veće

akcije – kazao je predsednik Saveza sle-pih i slabovidih Goran Vuković.

nedelja, 16. aprilVaskršnji sabor umetnika

na salašu Dobra nada

Novosadska fondacija Duša paorska organiza-tor je tradicionalnog Vaskršnjeg sabora umetni-ka koji se održava na salašu Dobra nada pored

Horgoša. Uz njih je domaćin ovogodišnje prired-be Dom za decu Kolevka, a od 20. do 27. aprila okupiće se brojni slikari, grafičari, duboresci i vajari ne samo iz Srbije već i zemalja regiona. – Paori su iskreni prema zemlji i nebu, kao i

umetnici. Prvi stvaraju hranu za stomak, drugi hrane dušu. Zato i jesmo tako povezani – kaže glavni organizator Vaskršnjeg sabora Nikola

Simijanović.

ponedeljak, 17. aprilKnjige o Milunki Savić i Vojvodi Vuku

U Muzeju Vojvodine u Novom Sadu u petak, 21. aprila od 19 sati povodom obeležavanja stogodiš-njice Prvog svetskog rata, biće održana promocija knjiga „Mi-lunka Savić – vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti” i „Vojvoda Vuk – ratnička legenda” u izda-nju Prometeja i Radio-televizije Srbije.Autori knjiga su istoričari dr Vi-doje Golubović, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politi-ku i privredu u Beogradu i pred-sednik Saveza udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca, Predrag Pavlović, pukovnik JNA u penziji i dugogodišnji predavač nacional-ne i vojne istorije na Vojnoj aka-demiji u Beogradu, i Novica Pešić, novinar i publicista.

subota, 15. aprilVodeni park i hotel

pored Spensa

Spens je raspisao oglas za izradu studije izvodljivosti akva-parka i hotela kako bi

se na parceli tog preduzeća gradio nov za-bavno-poslovni kompleks. Ova ideja nije novost, ali su sad preduzeti prvi konkret-ni koraci, a vrednost investicija bila bi oko

600 miliona dinara. Pored zatvorenog i otvorenog bazena, bilo bi poželjno izgraditi akva-park, čime bi se sadržaji upotpunili i kompletirala ponuda vodenih sportova. Hotel je logičan nasta-vak jer u naš grad dolaze brojni sportisti i

funkcioneri iz celog sveta.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović čestitao je vaskršnje praznike svim vernicima koji slave ovaj praznik.– Najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs i vaskrsnuće Hristovo, ove godine svi hrišćani sveta slave zajedno istog dana, 16. aprila. Ovaj praznik je slavljenje pobede života, koja nas snaži da i u svakodnevnom životu i suočeni s raznim iskušenjima, istrajemo na putu istine i pravde, nade i ljubavi. Svim crkvenim velikodostojnicima, sveštenstvu i vernicima želim srećne predstojeće praznične dane uz želju da ih, sa svojim najmilijima, provedu u zdravlju i dobrom raspoloženju – poručio je predsednik Mirović.Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević takođe čestitao je Vaskrs svim vernicima koji pro-slavljaju najveći hrišćanski praznik.– Najsrdačnije vam čestitam Vaskrs sa željom da ga provedete u duhovnom i sveopštem miru, međusobnom razumevanju i toleranciji, okruženi svojim porodicama i prijateljima. Neka ovaj praznik donese radost u naše domove i veru u bolju budućnost – istakao je Vučević.

utorak, 18. april

Novo vozilo za čišćenje pijacaJKP „Tržnica” Novi Sad ku-pilo je novo vozilo za čišćenje pijaca, a kupovinu je obezbe-dio Grad Novi Sad iz sred-stava za kapitalne subvenci-je. Nova čistilica trenutno se nalazi na Kvantaškoj pijaci, a koristiće se i na drugim pija-cama ukoliko se za to ukaže potreba. U toku je obuka rad-nika za rukovanje vozilom kako bi u što kraćem periodu ono bilo stavljeno u rad.

sreda, 19. april

Sneg u apriluNije uobičajeno, ali nije ni nemoguće da padne sneg krajem aprila u nizinama pa i u Novom Sadu. Zna da padne beli pokrivač i kasnije, kao što je bilo 11. maja 1953. godine. Ko se seća, pre petnaestak godina celo proleće bilo je hladno i kišovito a onda je sneg u aprilu pao na tek procvetale voćke. Rod je bio prepo-lovljen te godine, a cene udvostručene. Ostaje da se nadamo da ćemo ove godine bolje proći.

6 20. APRIL 2017.

Slavni austrijski književnik primio nagradu „Milovan Vidaković”

Na sceni „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozori-šta otvoren je jedanaesti Festival proznog stvara-laštva Prosefest, a nagra-da „Milovan Vidaković” otišla je u ruke književni-

ku i prijatelju Srbije Peteru Handkeu. – Ja sam pisac iz Austrije, moja majka je

Slovenka, a pišem na Geteovom jeziku – re-kao je Handke pošto je primio nagradu.

Uz plaketu dobio je i novčani deo nagra-de od kog je dve trećine namenio novosad-skoj deci.

Ljubav prema pisanoj reči. Ovo je lepa nagrada, a kako sam tek stigao na fe-stival, ne mogu još da ga ocenim, zahvalio je austrijski pisac.

– Ali siguran sam da je Prosefest dobar, s obzirom na to da je na njemu bio Orhan Pa-

muk. Leonard Koen bi se ovde veoma lepo uklopio da je još živ. On je mnogo bolje pi-sao nego što sada piše Bob Dilan, koji odav-no ne piše tako dobro kao nekada. Takođe, trebalo bi da pozovete i Vana Morisona, s kojim sam veoma lepo sarađivao – predlo-žio je Handke.

Pred punom pozorišnom salom Prosefest je svečano otvorio direktor Kulturnog cen-tra Novog Sada Bojan Panaotović.

– Novi Sad je, svi znamo, evropska pre-stonice kulutre 2121. godine, ali je svetska prestonica kulture zahvaljujući ne samo dobitniku nagrade „Milovan Vidaković”, austrijskom piscu i prijatelju Srbije Peteru Handkeu već i svim slavnim piscima širom regiona, Evrope i planete koji su učestvova-li na Prosefestu prethodnih deset godina. Suštinska poruka Prosefesta jeste širenje ljubavi prema pisanoj reči, i to ne bilo ka-kvoj i bilo čijoj pisanoj reči. Ovaj festival

podrazumeva širenje ljubavi prema pisanoj reči onih ljudi koji šire dobrotu i koji traga-ju za mudrošću, istinom, razumevanjem i tolerancijom među ljudima – istakao je Pa-naotović.

Svi su žrtve. Kao domaćin i prvi čovek Kulturnog centra, u ime građana Srbije, izja-vio je da se ne može ni rečima, ni delima, ni nagradama iskazati zahvalnost i dug koji Srbija ima prema Peteru Handkeu.

– Ono što ga razlikuje od drugih jeste naj-pre iskren i objektivan pristup književnosti i pisanoj reči ali i društvu i svetu uopšte. Kada je jednom narodu i jednoj državi bilo najteže u celokupnoj njegovoj novijoj isto-riji, i kada je prolazio i brodio kroz najgo-re trenutke u ukupnoj svojoj istoriji, i kada je bezmalo unisono čitav jedan svetski pol, jednu stranu u građanskom ratu proglasio za pariju, krivca, ubice i zlikovce – pojavio

Nijedan naš unuk ni praunuk, i nijedna biblioteka, nijedno pozorište i Matica srpska nikada ne smeju zaboraviti ovo slavno ime svetske književnosti i

slavno ime za naš narod – Peter Handke, rekao je Bojan Panaotović

VraćeN deo duga Peteru HaNdkeu

Foto: Miloš PavkovAutor: Miloš dukić

720. APRIL 2017.

se jedan čovek koji je rekao: istina je znatno složenija, to je građanski rat, nema nevinih, svi su žrtve. Posmatrajte stvari objektivno, trezveno, uravnoteženo; ne postoje samo zli Srbi i ostali koji su dobri. Taj koji je to rekao, bio je Peter Handke – rekao je Panaotović.

Produktivno razaranje konven-cija. Prema njegovim rečima, nijedan naš unuk ni praunuk, i nijedna biblioteka, nijed-no pozorište i Matica srpska nikada ne sme-ju zaboraviti ovo slavno ime svetske knji-ževnosti i slavno ime za naš narod – Peter Handke.

U nastavku svečanosti govorio je Han-dkeov prevodilac i književnik Žarko Rada-ković.

– Handkeova proza, drame i lirika danas su najbitnija književnost moga vremena. Sve je u njoj tako jasno, tačno, čisto i uver-ljivo. Tekstovi odmah privlače čitaoca, ak-tiviraju empatiju, otvaraju goruća pitanja i produktivno razaraju konvencije. Želim da s vama podelim neizmerno zadovoljstvo i pri-vilegiju što živim u istom vremenu kad i ovaj veliki pisac, pa sam samim tim, kao njegov prevodilac, imao priliku da putujem s pis-cem i posetim mesta na kojima će biti začeti budući tekstovi – ispričao je Radaković.

Ljudska vrlina. Nagradu „Milovan Vi-daković” uručio je Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Vlade Re-publike Srbije.

– Ova nagrada danas ide u ruke velikom piscu Peteru Handkeu, jednom od najzna-čajnijih pisaca današnjice, čoveku koji je svo-jim literarnim, eruptivnim darom obeležio poslednje decenije 20. veka, čoveku koji je pored književnog talenta ovaj svet obasjao još jednom, često zaboravljenom osobinom koja se zove ljudska vrlina. Čestitam orga-nizatorima, Kulturnom centru Novog Sada, na uspešnom realizovanju ove značajne ma-nifestacije. Treba ceniti i prepoznati vrlinu kada je gledamo u oči, a ne samo onu uve-zenu u istorijski kontekst – naveo je Vuko-savljević.

A onda je na binu SNP-a izašao slavodo-bitnik. Handke je prišao Vukosavljeviću, po-ljubio se srdačano triput, a onda ga još pri-grlio i levom i desnom rukom. Tim gestom, daleko rečitijim od bilo kakvih reči zahval-nosti i uveravanja, pokazao je Handke koliko voli Srbiju i srpski narod. A voli je toliko da nije ni trepnuo što će zbog nas izgubiti druš-tveni status na Zapadu koji je ranije uživao. Za vreme agresije NATO-a bio je u Srbiji i pisao o lažima svetskih medija.

Sputani činovnici. I dalje ga cene kao jednog od najvećih živih pisaca ne samo na nemačkom jeziku nego uopšte u svetskoj književnosti, dodeljuju mu nagrade, ali istovremeno ignorišu svaki njegov druš-tveni trud.

Kultni pisac „Golmanovog straha od pe-nala”, „Psovanja publike”, „Neba nad Berli-nom”, „Pravde za Srbiju” i još stotinak ro-mana, drama, scenarija, prevoda, polemika,

dobio je gotovo sve prestižne nagrade za književnost, osim Nobelove. Ignorisao ga je i naš grad do sinoć, raniji činovnici novo-sadske kulture, sputani globalnim strahom, nisu smeli da Handkeu odaju priznanje na-gradom „Milovan Vidaković”.

Druženje u okviru prve večeri Prosefe-sta nastavljeno je emitovanjem delova do-kumentarnog filma o Peteru Handkeu, koji je specijalno za ovaj festival režirala Korina Belc. Publici je prikazan Handke neposred-no, kako se muči dok negde u Srbiji na reci na nemački prevodi pesmu Vladislava Pet-kovića Disa. Čulo se i kako je opsovao dok je tražio najbolje reči za Disov stih.

– Možda spava, i grob tužno neguje joj stas...

Gimnazijalci vode program. Prose-fest će trajati od petka i održavaće se na

deset lokacija: u Srpskom narodnom pozo-rištu, Kulturnom centru Novog Sada, na Filozofskom fakultetu, u tri novosadske gimnazije – Jovan Jovanović Zmaj, Sveto-zar Marković, Isidora Sekulić, u Petrova-radinu, na Institutu Servantes u Beogra-du, u Biblioteci grada Beograda i knjižari Delfi Laguna SKC. Gosti ovogodišnjeg Prosefesta su diva latinoameričke knji-ževnosti i najveća argentinska spisateljica, drugarica Horhea Lusisa Borhesa i Kar-losa Fuentesa – Luisa Valensuela, zatim legitimni naslednik Marija Vargasa Ljo-se – Santjago Ronkaljolo, kao i Slobodan Šnajder, Drago Kekanović, Branko Anđić i Mirko Demić.

Posetioci festivala imaće priliku da ih slu-šaju u okviru glavnog i pratećeg programa, a razgovore će voditi najbolji novosadski gi-mnazijalci.

8 20. APRIL 2017.

nsreporter.rs

920. APRIL 2017.

Visoka politička delegacija Komunističke partije NR Kine, s članom Politbiroa Centralnog komi-teta ove partije Džangom Čunsijenom na čelu, posetila je Novi Sad. U srdačnom razgovoru sa svojim domaćinom, predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem, zajednički je ocenjeno da je visok nivo političkih odnosa između Srbije i

Kine koji su uspostavili najviši državni organi obe zemlje, stvorio najčvršće temelje za unapređenje saradnje u različitim oblastima.

– Često kaže da su u grupi NR Kine s državama centralne i istočne Evrope 16+1 mnoge države partneri i saradnici, a da je Srbija i iskreni prijatelj Kine, a vaša država je značajan i pouzdan partner Srbiji, naročito u velikim infrastrukturnim projektima, kao što je izgradnja pruge Beograd–Budimpešta, koja će imati va-žan uticaj na ekonomski razvoj Vojvodine, kroz koju većim delom i prolazi – rekao je Mirović.

Pored toga, sagovornici su potvrdili da je veoma važna sarad-nja i na regionalnom nivou, koja doprinosi učvršćivanju ukupnih odnosa između dve države. Visoki gost iz Kine naglasio je da je poseta Pokrajinskoj vladi i usledila zato što je AP Vojvodina važ-na, s obzirom na njenu vitalnost za dalji razvoj saradnje. S time

se složio i predsednik Pokrajinske vlade i izneo da AP Vojvodi-na poslednjih meseci intenzivno radi na daljem učvršćivanju međuregionalne saradnje s kineskim provincijama Guangdung i Hajnan. Konstatovano je da je bitno da se zajedno odaberu pro-jekti na kojima će se sarađivati, kao početna tačka i za buduće aktivnosti.

U razgovoru je posebno bilo reči o unapređenju privredne i tr-govinske saradnje, učešću kineskih kompanija u projektu Fruš-kogorskog koridora, a kao oblast u kojoj bi se ta saradnja mogla realizovati spomenuta je poljoprivreda, posebno stočarstvo. Po-red toga, istaknuto je da će vizna liberalizacija i uvođenje direktne avionske linije Beograd–Peking doprineti i razvoju turizma, a ova privredna grana u razgovoru je posebno apostrofirana kao veoma perspektivna.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je da je i Novi Sad veoma zainteresovan da se dogovori između najviših organa Kine i Srbije realizuju uspešno i na lokalnom nivou. Upoznao je goste s činjenicom da Novi Sad karakteriše međunacionalna tole-rancija i izvestio prisutne o planovima da javne oznake u Novom Sadu, pored drugih stranih jezika, budu ispisane i na kineskom, što je ocenjeno kao veoma bitno za buduće turiste iz Kine.

Poseta delegacije KP Kine Novom Sadu

Široko polje za saradnju

U Edukativnom centru za obuke u profesionalnim i radnim veštinama u Novom Sadu počinje nov ciklus obuka za nezaposlene, koje finansira Vlada Au-tonomne Pokrajine Vojvodine. Oko 600 polaznika steći će nova znanja, veštine

i prekvalifikacije na 11 kurseva. Predvi-đene su obuke za geronto-negovatelje, osnovni i napredni nivo engleskog i ne-mačkog jezika, obuke za varioce, ruko-vaoce građevinskim mašinama, obuke za manikir, pedikir i za frizera.

Novi kursevi u Edukativnom centru za nezaposlene

10 20. APRIL 2017.

Srpska radikalna stranka je ne-zadovoljna rezultatima pred-sedničkih izbora i pravi ana-lizu, nakon čega će učiniti konkretne korake, navodi u in-tervjuu za naš list predsednik novosadskog Gradskog odbora

Đurađ Jakšić, koji je i šef poslaničke grupe stranke u Skupštini Vojvodine.

Čini se da će SRS na parlamentarnim izborima morati da se bori za cenzus. Kako vi to vidite?

– Srpska radikalna stranka je nezadovoljna izbornim rezultatima. Kao što je predsednik stranke dr Vojislav Šešelj rekao, postoje za to i subjektivni i objektivni razlozi. Kada govorim o subjektivnim razlozima, oni se tiču samog nastupa SRS-a i funkcionisanja na prostoru čitave Srbije. Nije nikakva tajna, a to je i bilo u medijima, da su čak pojedini funkcioneri SRS-a radili za druge predsedničke kandidate.

Možete li da navedete i primer?– Primer je naš dosadašnji narodni poslanik

Marko Milenković iz Žitorađa, koji je lagao i varao naše članstvo, simpatizere i sve ostale da postoji nekakav dogovor između Šešelja i Vučića po kome oni treba da glasaju za Vučića, a Šešelj će biti predsednik vlade i tako dalje. Milenković je, kako čujemo, podneo ostavku na mesto narodnog poslanika i sledeći kan-didat će s naše liste uskoro biti umesto njega u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Neki od subjektivnih razloga za postignute rezul-tate na predsedničkim izborima leže u tome da nismo uspeli na pravi način i kvalitetno da obezbedimo biračka mesta odnosno kutije, tako da ćemo imati detaljnu analizu. S druge strane, postoje i objektivni razlozi, a oni se tiču apsolutno neravnopravnog tretmana u prvom redu u medijima dr Vojislava Šešelja. Neshvatljivo je da čovek koji je 12 godina pro-veo u haškom zatvoru, čovek koji je jedan od najpoznatijih svetskih antiglobalista, čovek čije se ime, hteli mi to da priznamo ili ne, s poštovanjem izgovara u čitavom slobodolju-bivom svetu, praktično dve i po godine od svog povratka iz Haškog tribunala nije imao priliku da gostuje na javnom servisu. Prvi put dr Vojislav Šešelj je u ovoj izbornoj kampanji imao pola sata u emisiji „Oko“ na RTS-u, a predsednički je kandidat i vodi najjaču opo-zicionu partiju u Skupštini Srbije. Prvi put je imao priliku da gostuje i na RTV-u u emisiji „Pravi ugao“ od pola sata. Tako da je medijska

Čekamo vanredne parlamentarne izbore

Đurađ Jakšić, predsednik novosadskog Gradskog odbora Srpske radikalne stranke

Autor: eržebet marjanov Foto: miloš pavkov

1120. APRIL 2017.

pažnja potpuno neravnopravno bila posve-ćena kandidatu SNS-a i kandidatima Janko-viću, Jeremiću i Preletačeviću i dr Vojislavu Šešelju. Na NATO medije, koji su pod strik-tnom kontrolom SAD i zapadnih moćnika, u suštini ne vredi ni trošiti reči. Njima su u centru pažnje bili Saša Janković, Vuk Jeremić, Preletačević...

Šta ćete učiniti u tom smislu?– SRS će napraviti detaljnu analizu rezulta-

ta izbora za svaki deo Srbije, svaku opštinu, svaki grad i svako biračko mesto i preduze-ćemo korake, ali bez obzira na ovaj izborni rezultat, kojim smo nezadovoljni, SRS usprav-no drži glavu i čekamo rezultat na narednim vanrednim parlamentarnim izborima, za koje kažu da će ih biti, i naši rezultati će biti da-leko bolji. Što se tiče vašeg pitanja da li bi se SRS na parlamentarinim izborima borio za cenzus, ne, ne bi se borio, mi smo uvereni u svoju snagu. Ne samo da ćemo potvrditi re-zultate iz 2016. godine nego ćemo ih u najma-nju ruku duplirati.

U toku su protesti, da li vidite slično-sti s protestima iz devedesetih godina i iz 2000?

– SRS je vrlo jasno rekao da pojedine zah-teve, u prvom redu studenata, koji su prote-ste počeli, podržava. Ti zahtevi se tiču smene kompletnog rukovodstva javnog servisa RTS-a, smene kompletnog rukovodstva RTV-a, smene kompletnog takozvanog REM-a, sme-ne najvećeg dela Republičke izborne komisije, izuzev članova SRS-a koji su mnogo puta do sada bili na visini zadatka, između ostalog, i zbog brojanja glasova na prostoru južne srp-ske pokrajine Kosovo i Metohija. Takođe po-državamo i zahtev za smenu Maje Gojković s mesta predsednika parlamenta, ali ne iz ra-zloga koji su navedeni u tim protestima, nego iz drugog razloga. Tu je Vojislav Šešelj bio potpuno jasan – tražimo njenu smenu zato što je funkciju predsednika Skupštine podre-dila funkciji predsednika izvršnog organa, jer kada je trebalo da raspiše predsedničke izbore i lokalne izbore, dala je pauzu u radu Skup-štine i rekla da ide na konsultacije kod pred-sednika Vlade u vezi s tim kada da raspiše te izbore. Ne može predsednik Skupštine da ide na konsultacije kod premijera, jer mu je funk-cija iznad funkcije predsednika Vlade. Dakle, ne može zakonodavna vlast da ide na konsul-tacije kod izvršnog tela. To je naša suštinska zamerka i zato tražimo njenu smenu, a ne iz razloga koje navode ovi što protestuju.

Ko stoji iza protesta koji se organizuju širom Srbije?

– To još uvek ne znamo pouzdano. Pojedine zahteve smo podržali, ali nemamo nameru da se priključimo protestima organizovano sve dok ne budemo tačno znali ko stoji iza tih protesta. Kada to budemo znali, biće nam jasno da li postoji sličnost između protesta iz

devedesetih i iz 2000. godine. Određena slič-nost evidentno postoji, da li je metod isti ili sličan, pokazaće neki naredni period. Prote-sti su 90-ih godina bili dirigovani sa Zapada da se sruši vlada narodnog jedinstva u kojoj je učestvovala i Srpska radikalna stranka. Mi se ponosimo time što smo tada bili deo vla-de Republike Srbije i što smo štitili zemlju u možda najteže vreme kada su zemlju bomba-rodovali zlikovci sa Zapada. Ti protesti su bili dirigovani sa Zapada i finansirani desetinama i stotinama miliona od raznoraznih fondacija i interesnih grupa s ciljem da se ruši režim i da se ruši Srbija. To se pokazalo posle 5. oktobra 2000. godine, kada je Srbija opljačkana i oja-đena u ekonomskom, nacionalnom i svakom drugom smislu.

SRS već duže vreme inicira da se u No-vom Sadu jedna ulica nazove po Slobodanu Miloševiću...

– Mi smo još novembra 2012. godine inici-jalno podneli zahtev nadležnom odboru, Sa-vetu Skupštine grada Novog Sada, Komisiji za nazive naseljenih mesta da se jedna ulica u našem gradu imenuje po Slobodanu Milo-ševiću, mučki ubijenom predsedniku Save-zne Republike Jugoslavije u Haškom tribuna-lu još 2006. godine. Nažalost, tada nije bilo političke volje i mudrosti da se ova inicijativa sprovede u delo. Mi smo obnovili inicijativu povodom jedanaeste godišnjice od ubistva Miloševića u Haškom tribunalu, koja je bila pre mesec dana, zato što je, bez obzira na to što je slična skupštinska većina u Gradu No-vom Sadu, ipak bilo kadrovskih promena u SPS-u od 2012. godine, došli su neki novi lju-di koji vode SPS u gradu. Motivisalo nas i to što smatramo da će ovaj put Novi Sad imati političke mudrosti da našu inicijativu prepo-zna kao kvalitetnu, kao pozitivnu i da ćemo zaista jednoj ulici u gradu nadenuti ime Slo-bodana Miloševića. Očekujemo podršku ne samo SPS-a, čiji je Milošević osnivač i prvi predsednik, nego očekujemo i podršku sto-žera vlasti u Novom Sadu SNS-a.

A da se podigne spomenik Nikoli Te-sli?

– Što se tiče inicijative za podizanje spome-

nika Nikoli Tesli i za preimenovanje Bulevara Evrope u Bulevar Nikole Tesle, naše obrazlo-ženje je potpuno jasno. Mi smo povodom go-dišnjice smrti velikana naše i svetske nauke Nikole Tesle inicirali ovaj predlog. To još uvek nije bilo tema rasprave na radnim telima u Skupštini grada. Motivisalo nas je to što je Nikola Tesla – čovek kome je Novi Sad na neki način ostao dužan pošto je u dva navrata tra-žio stipendiju od Grada Novog Sada, odnosno od Matice srpske, i bio odbijen – nedugo po-tom stekao svetsku slavu. Proslavio je i srpsko ime i ime države Srbije i kompletnog srpskog naroda. Proglašen je za počasnog građanina Novog Sada, ali veoma malo ljudi u Novom Sadu to zna. SRS misli da će se na dostojan način odužiti i ispraviti grešku i nepravdu koja je učinjena tom velikom naučniku.

Šta očekujete od lokalnih izbora u Vr-basu, Odžacima i Kovinu?

– Pozivamo građane tih opština da 23. apri-la izađu na izbore i da budu nepokolebljivi, hrabri i prkosni i da izaberu one koji ih do sada nisu prevarili, ni obmanuli, ni opljačka-li. Smatramo da su naše izborne liste u sve tri opštine AP Vojvodine sastavljene od česti-tih ljudi domaćina, ljudi koji su prepoznatlji-vi u tim lokalnim sredinama i ljudi koji pred građane dolaze s konkretnim programom za izlazak opština Vrbas, Odžaci i Kovin iz kri-ze. Ove tri opštine su prethodnih dvadeset i više godina bile u privrednom smislu per-janice AP Vojvodine. U prvom redu mislim na Vrbas i Odžake, gde je danas situacija ne-vesela jer više nijedna fabrika ne postoji, ili je u privatnim rukama. Očekujemo žestok politički pritisak u ovim opštinama u prvom redu partija koje čine režim u Republici Srbije. Interesantan je podatak, recimo, da SPS, PS i SNS, bez obzira što su na predsedničkim iz-borima imali zajedničkog kandidata, na svim ovim lokalnim izborima idu pojedinačno pa se postavlja pitanje kako će sada obrazložiti građanima opština Vrbas, Odžaci i Kovin koje su suštinske razlike u njihovim programima i u političkom delovanju.

U opštini Odžaci na listi SRS-a je Mi-lan Ćuk, da li to znači da je on vaš kandidat za predsednika opštine?

– Milan Ćuk je čovek koji je prepoznatljiv u Opštini Odžaci, u prošlom sazivu je bio pot-predsednik Skupštine Vojvodine, sada je za-menik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini AP Vojvodine. Triput je biran za predsednika skupštine Odžaci i još uvek se Odžačani vrlo rado sećaju perioda iz-među 2004. i 2008. godine kada je vodio Op-štinu i vrlo rado evociraju uspomene na to vre-me zato što smo tada imali izrazite pomake u svakom pogledu i svakom naseljenom mestu u Opštini. Ukoliko SRS pobedi na ovim izbo-rima, Milan Ćuk će svakako biti čovek koji će voditi Opštinu.

Novi Sad treba da se oduži velikanu srpske i svetske nauke podizanjem spomenika, pogotovo što je ovde dvaput odbijen kad je tražio stipendiju

12 20. APRIL 2017.

Nakon predsedničkih izbo-ra građani Odžaka, Vrba-sa i Kovina u nedelju, 23. aprila ponovo će izaći na birališta. Ovaj put biraće odbornike opštinskih par-lamenata, a rezultati izbo-

ra odrediće i ko će u narednom četvorogo-dišnjem mandatu činiti opštinsku vlast.

Stranačke liste. U Kovinu izbori su u redovnom terminu, dok su u Odžacima i Vrbasu uvedene privremene mere, s ob-zirom na to da su predsednici tih opština Dušan Marjan i Milan Glušac, kadar Srpske napredne stranke, iz ekonomskih razloga podneli ostavke. Oni su, naime, želeli da se uštede troškovi organizovanja izbora na taj način što bi se predsednički i lokalni izbori održali istog dana. To se, međutim, nije de-silo, jer kako je poznato, predsednica Narod-ne skupštine Maja Gojković, koja raspisuje izbore, prvo je raspisala lokalne izbore za 23. april, zatim nakon konsultacija i pred-sedničke izbore, ali ne za 23. kako su u tim opštinama očekivali, nego za 2. april.

Tako će u nedelju birači u Odžacima i Vr-basu, i pored toga što nije bilo drugog kruga predsedničkih izbora, morati i drugi put na birališta. U Kovinu će građani birati između osam, a u Vrbasu i Odžacima između šest izbornih lista koje su određenim redosle-dom predale političke stranke Opštinskoj izbornoj komisiji u tim mestima.

Redni broj liste kandidata za odbornike na izbornom listiću određen je redosledom predavanja liste. Tako će Srpska napredna stranka s listom kandidata za odbornike „Aleksandar Vučić – brže, jače, bolje” na iz-bornim listiću u sve tri opštine imati redni broj jedan, jer je svugde prva predala listu kandidata, dok će druge političke stranke i koalicije imati različite redne brojeve u zavisnosti od toga koji su bili po redosledu prijavljivanja u opštini. Sve političke parti-je očekuju podršku birača i pozivaju ih da izađu na izbore.

Biće to oštra politička borba za odbornič-ko mesto u klupama opštinskog parlamenta. U Odžacima na izbornom listiću naprednja-ke pod rednim brojem dva sledi Srpska ra-dikalna stranka. Treća je na listi Socijali-stička partija Srbije, četvrta Grupa građana „Odžaci mogu bolje”, peta „Demokratska stranka – Aleksandar Dikić”, a šesta Grupa

građana „Dosta je bilo – Saša Radulović”. Za lokalni parlament u Odžacima se bira

ukupno 27 odbornika, većinu će formira-ti politička stranka ili koalicija koja će na izborima osvojiti najmanje 14 odborničkih mandata.

Prilika za mlade i vredne. Snežana Sedlar, lokalna funkcionerka SNS-a, koja je i potpredsednica Skupštine Vojvodine, oče-kuje da će pobediti lista njene stranke, jer kako nam je ranije izjavila, mnogo su uradili u toj opštini u proteklom periodu i smatra da je to bilo dovoljno da građani budu ubeđeni da je zaista njena stranka ta koja zaslužuje da i dalje vodi opštinu. Kaže i da su u opštini svi mesni odbori SNS-a uspešni, imaju ve-oma dobru uniju žena, uniju mladih i uniju penzionera, a i kandidat za predsednika op-štine je veoma uspešna mlada žena.

– Na našoj listi, koju smo prvi predali u Odžacima, prva je Latinka Vasiljković, ma-gistarka tehničkih nauka u oblasti saobraća-

ja. Ona je naša kandidatkinja za predsednicu Opštine i ubeđena sam da će biti i izabrana. Mlada je i vredna. Ubeđena sam da će une-ti novu energiju u rad opštinske vlasti koja će raditi još brže, jače i bolje. Doskorašnji predsednik Opštine Dušan Marjan radio je dobro, ali je u međuvremenu izabran za načelnika Zapadnobačkog upravnog okruga – navodi Sedlarova.

Uzdaju se u Ćuka. I srpski radikali oče-kuju dobre rezultate, ne samo u Odžacima nego i u Vrbasu i Kovinu. Očekuju i žestoku političku borbu, ali i pritisak političkih par-tija koje čine režim u Republici Srbiji.

– Srpska radikalna stranka spremno izla-zi na izbore u ovim opštinama i na našim izbornim listama za odbornike u skupština-ma opština nalaze se kvalitetni ljudi koji su poštovani i cenjeni u svojim gradovima i se-lima. Čeka nas još mnogo posla i ne smemo pokleknuti pred bilo kojom vrstom pritiska. Ovo je prava prilika da pokažemo jedinstvo i da uzdignemo glavu – rekao je potpredsed-nik SRS-a Milorad Mirčić.

U Odžacima su radikali držali vlast iz-među 2004. i 2008. Predsednik Opštine tada je bio Milan Ćuk, privatni preduzet-nik. On je sada zamenik šefa poslaničke grupe SRS-a u Skupštini Vojvodine i po-novo je kandidat stranke Vojislava Šešelja za predsednika Opštine Odžaci. Na listi kandidata za odbornike SPS-a prva je pro-fesorka Jelena Lopušina, Grupe građana „Odžaci mogu bolje” lekar specijalista Vla-dimir Košutić, DS-a takođe lekar specijali-sta Aleksandar Dikić, dok je na listi pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović” prvi Zoran Miletić, penzioner.

Kovinci često na izborima. U južno-banatskoj opštini Kovin za 45 odborničkih mesta takmiči se ukupno osam izbornih li-sta. Na izbornom listiću pod rednim brojem jedan je SNS, drugi je Savez vojvođanskih Mađara, treći DS, četvrti PUPS, peti SRS, šesta je Grupa građana „Kovin može bolje – Za našu opštinu – Dr Ivan Dotlić”, sedma lista kandidata je „Ivica Dačić – Socijalistič-ka partija Srbije (SPS), Komunistička partija (KP), Zeleni Srbije (ZS), Pokret socijalista (PS), Srpska narodna partija (SNP)”, dok je osma lista stranka Dragana Markovića Pal-me Jedinstvena Srbija. Za formiranje nove opštinske vlasti potrebno je da stranka ili

Nastavak izbornog prolećaU nedeljU se birajU odbornici U VrbasU, odžacima i KoVinU

Srpska napredna stranka na izbornom listiću u sve tri opštine imaće redni broj jedan, jer je svugde prva predala listu kandidata

Autor: Eržebet Marjanov

� 1320. APRIL 2017.

koalicija osvoji najmanje 23 mesta u lokal-nom parlamentu.

Listu naprednjaka predvodi Sanja Petro-vić, aktuelna predsednica Opštine Kovin, koja je i kandidatkinja stranke za tu funk-ciju i u narednom četvorogodišnjem perio-du. Listu stranke Ištvana Pastora predvodi programerka Marija Kovač, DS-a lekar spe-cijalista ginekologije i akušerstva Vladimir Tasić, PUPS-a penzioner Radomir Đoković, SRS-a doktor veterinarske medicine Vladi-mir Nešić, Grupe građana „Kovin može bo-lje” lekar specijalista Ivan Dotlić, koalicije oko SPS-a diplomirani pravnik Zoran Ni-kolić, dok listu Jedinstvene Srbije predvodi mašinski tehničar Darko Baković.

Specifičnosti Kovina. Koalicija koja je okupljena oko SPS-a najmasovnija je i svedoči o tome da razlika u programskim opredeljenjima političkih stranaka ne igra nikakvu ulogu na lokalu, jer u takozvanu komunalnu koaliciju može svako sa svakim pa tako, primera radi, Komunistička parti-ja Joške Broza, unuka Josipa Broza Tita, može da bude u koaliciji i s desničarskom Srpskom narodnom partijom, koja je nasta-la cepanjem DSS-a. Takođe je zanimljivo da na lokalne izbore ni u jednoj od tri opštine neće izaći Liga socijaldemokrata Vojvodine kao autentična vojvođanska stranka sa se-dištem u Novom Sadu, za razliku od Jedin-stvene Srbije iz Jagodine, koja se u izbornoj trci samostalno takmiči za opštinsku vlast u Kovinu.

Kovin je specifična opština i po tome što je u njoj u prošlosti bilo velikih političkih previranja, koja su izazvala česte lokalne iz-bore. Tako su u toj opštini održani vanred-ni izbori 2004, 2006, 2009. i 2013. godine. Uprkos čestim promenama, do 2013. godine u toj opštini nije realizovana nijedna značaj-nija investicija, a bilo je obećanja napretek, na primer, da će biti izgrađena industrijska zona pored magistralnog puta M-24 u blizi-ni Dunava. Međutim, od silnih obećanja nije se ostvarilo ništa pa su građani opštine na poslednjim izborima 2013. kaznili demokra-te i poverenje dali SNS-u, koji sada predvodi ovu opštinu.

Proširenje pogona. Od tada se mnogo toga promenilo u Kovinu. Najvažnije je što je posle 30 godina otvorena prva fabrika. In-donežanska firma „Delta Danjub” otvorila je fabriku za proizvodnju i preradu pečuraka. Proizvodi 20 tona pečuraka i ostvaruje do-bar izvozni rezultat s Rusijom. U toj fabrici je našlo zaposlenje 160 ljudi. U planu je pro-širenje pogona i zaposlenje novih 350 ljudi. Predsednica Opštine Sanja Petrović ističe da im je Vlada Srbije odobrila subvencije i za proširenje kapaciteta kompanije „Vest far-masjutikal”, koja veoma uspešno posluje u toj opštini.

Otvaranje novog pogona kompanije biće prilika za angažovanje nove radne snage, za upošljavanje oko 150 ljudi. Konačno se oče-kuje i oživljavanje industrijske zone, a radi-

će se i na daljoj obnovi puteva, asfaltiranju ulica, uređenju groblja, pijace i parkova, koje svako selo treba da ima.

– Ljudima u Kovinu najviše treba zaposle-nje i naš osnovni zadatak je da im to omo-gućimo – kaže Sanja Petrović, predsednica Opštine.

Očekivanja socijalista. SPS očekuje dobre izborne rezultate u svim opštinama, pogotovo u Vrbasu, koji je, kako to funkci-oner SPS-a Pavle Budakov smatra, na neki način oduvek bio simbol socijalista i nje-gova stranka tamo ima dobro uporište. U toj opštini na listi kandidata SNS-a je prvi master inženjer menadžerstva Milan Glu-šac, na listi SPS-a narodni poslanik Marja-na Maraš, na listi SRS-a mašinski tehničar Bojan Marković, PS-a predavač dr Milutin

Mrkša, Grupe građana „Oslobodimo Vr-bas” diplomirani ekonomista Dragan Sti-jepović, dok je na listi „Dosta je bilo – Saša Radulović” diplomirani ekonomista Dušan Vulanović.

SPS je u svim opštinama organizovao iz-borne štabove i angažovao svoje najbolje aktiviste. U izbornoj kampanji su potpred-sednik Pokrajinskog odbora SPS-a Marko Rovčanin i predsednik novosadskog Grad-skog odbora Slobodan Cvetković posetili aktiviste i kandidate za odbornike s liste SPS-a u Odžacima. Tom prilikom je Rov-čanin rekao da se pred izbore mnogo obe-ćava, ali da to SPS neće raditi.

– Jedino je važno da svaki stanovnik glasa za sebe i misli na svoju porodicu. Ako tako učini, onda je to glas za listu SPS-a – uveren je Rovčanin.

„BESKRAJNA LJUBAV“NIHAN I KEMAL OSTAJU ZAJEDNO?

Pomozite detetu DA POBEDI STRAH

Pripremite }erku zaMATURSKO VECE

97

72

21

75

52

00

92

71

0059

dinara

D R U N K O R E K S I J ANovi poremećaj ishrane

topi 6 kg za 11 dana! ZELENA SALATA

Spas za gorušicu

Jedite crnu

Prolećna dijeta

LEK ZA PETNI TRN KUPKA OD SLAČICE

Broj 172 · 21. april 2017. · svakog drugog PETKA ·59 dinara · CG 0,80 EUR · BiH 1,60 KM · MK 60 MKD

ŽENE, OPREZ!

Slane torte

14 20. APRIL 2017.

Najstarija zgrada u Novom saduB

eli lav u Zmaj Jovinoj 28 smatra se najstarijom zgra-dom u Novom Sadu i prvom kućom podignutom na sprat u našem gradu. Izgrađena je pre 1720. godine i pripadala je sapundžiji Stojanu Masla-

ku. Nekada davno bio je običaj da se značaj-ne kuće nazivaju posebnim imenima pa je tako ova nazvana „Kod belog lava”.

Troškovi pojeli zadužbinu. Maslak je umro od kuge 1738. godine, a kuću je ku-pio Maksim Vujić, tobože na licitaciji. Ma-slakova ćerka Marija Nikolić nije mogla da učestvuje u nadmetanju pa je ostvarena pre-skromna cena – svega 2.700 forinti. Zbog toga je narednih decenija porodica Maslak pokušala da vrati vlasništvo nad „Belim la-vom”, ali je sudskom presudom iz 1783. kuća pripala Emanuelu (Manojlu) Jankoviću, po-znatom knjižaru, prevodiocu, štamparu i književniku. Janković 1790. na glavnoj pi-jaci na ćošku u kući broj 1.129 otvara svoju poznatu nemačko-francusku knjižaru.

Udovica Ana Nikolić, poznatija kao Ana Maslakova, ćerka pomenute Marije Nikolić zamolila je 1804. godine advokata Jovana Kambera, kasnije šefa gradske policije, da primi parnicu. Trebalo je šest godina, ali Kamber je uspeo pred sudom i Anu uveo u posed kuće „Beli lav”.

Ona je pred smrt 1822. testamentom osta-vila zgradu Srpskoj gimnaziji, Pravoslavnoj crkvi i bolnici. Za izvršioca testamenta Ma-slakova je imenovala protu Danila Petrovi-ća. Međutim, zbog ogromnog zajma nasta-log tokom dugog sudskog procesa i velikog honorara za advokata Kambera, Namesnič-ko veće odlučilo je da se zadužbima Ane Ni-kolić ne može ostvariti jer nema novca.

Kupac mitropolit Stefan Strati-mirović. Testament je napao sam kapetan Jovan Kamber tražeći svoj honorar jer je u parnici uspeo. Na kraju je Kamber dobio 1.000 forinti pa je zadužbina Ane Nikolić propala. Zgradu „Belog lava” kupio je za-tim niko drugi nego mitropolit Stefan Stra-timirović. Iako je „Beli lav” relativno bli-zu Petrovaradina, u buni 1842. zgrada nije mnogo stradala, za razliku od većine kuća u Novom Sadu.

Ipak, sprat je bio oštećen pa je usled stil-skih obnova u barokno-klasicističkim ide-jama nestao stari izgled „Belog lava”. Stari krov je bio visokog i snažnog volumena, dok je nov dosta niži. Krajem 19. veka kuću ku-puje najbogatiji Srbin svog doba Lazar Dun-đerski, kao i još nekoliko zgrada u Dunav-skoj. Početkom 20. veka u centralnom lokalu „Belog lava” Milan Ivković otvara knjižaru

i papirnicu, a nasleđuje ga sin Đorđe zvani Braca. U tom lokalu posle Drugog svetskog rata najduže su bile prodavnice „Trikolor” i „Novitet”. Zanimljivo je da se i danas u zidu dvorišta ove najstarije zgrade u našem gra-du nalazi starinski bunar na čekrk iskopan 1720. do dubine od 24 metra.

Doajen novosadske farmacije. Prvu apoteku u Novom Sadu, a tad se naš grad još uvek zvao Petrovaradinski Šanac, osnovao je 1740. Toma Anderle. Zvala se „Kod crnog Arapina” i bila je na početku današnje ulice Modene s desne strane. Tomina naslednica ćerka Terezija udala se nakon očeve smrti 1765. za apotekara Karla Budimskog.

Međutim, on umire nakon deset godina a

Terezija se udaje za Jozefa Kerbera. Apote-ka tada dobija novo ime „Kod Svetog troj-stva” na glavnom trgu broj 44, tačno gde je sad hotel „Vojvodina”. Jozef se 1807. povla-či iz posla, a apoteku prepušta sinu Johanu Kerberu, ujedno i gradonačelniku Novog Sada.

Johan je vodio apoteku do očeve smrti, a tad je izabran i na njegovo mesto senatora. Pošto se posvetio politici, apoteku je prodao 1831. diplomiranom farmaceutu Vilhelmu Grosingeru. Vilhelm predaje apoteku svom usvojenom sinu Karlu 1854.

Ali on naprasno umire pa udovica Katari-na poslove predaje provizorima. Karlov sin Jovan Grosinger završio je hemiju u Gracu i spremao se za univerzitetsku karijeru. Kad

vladimir vrgović: Novi sad 1944–1969. (3)

1520. APRIL 2017.

je posetio majku u Novom Sadu, zaljubio se u Matildu Šrajber, ćerku gradskog velikog kapetana. Uskoro su se venčali pa Jovan preuzima i očevu apoteku 1896. S vreme-nom Jovan postaje pravi doajen novosadske farmacije.

Narodni neprijatelji. Početkom 20. veka premešta apoteku u tržni centar s leve strane katedrale. Zbog starosti povukao se 29. marta 1939. i ustupio je sinovima, uz ugovorenu obavezu da mu isplaćuju 15.000 dinara mesečno doživotno.

Za razliku od sinova, stari Grosinger je ostao u našem gradu i nakon oslobođenja pa je ubrzo zatražio od novih vlasti da mu se isplaćuje 5.000 dinara mesečno na ime

izdržavanja. Sud mu je to i dosudio pa je tako bilo sve do njegove smrti u februaru 1953. Sinovi Jovana Grosingera napustili su Novi Sad u jesen 1944. s nemačkim vojnici-ma. Zbog toga je apoteka 1945. konfiskovana kao imovina narodnih neprijatelja.

Dakle, apoteka je bila u vlasništvu četiri generacije porodice Grosinger, i to punih 116 godina. Stari Grosinger imao je, pored sino-va Karla i Jovana, i ćerku Matildu. I ona je tražila mesečno izdržavanje od 5.000 dina-ra nakon očeve smrti, jer je bila obuhvaćena sporazumom između braće i oca Grosingera iz 1939. Sreski sud je 18. aprila 1956. godine usvojio njenu tužbu i Matilda je do smrti 1985. živela od ove rente u stanu svog oca Jovana u Ilije Ognjanovića 3.

Divildova apoteka. Njen sin Tadija rođen je u Beču 1930. godine, a od 1957. pa do penzije 1995. radio je u Arhivu Vojvo-dine kao stručnjak za goticu i prevodilac s nemačkog, latinskog i mađarskog. Posled-nji novosadski Grosiger nije se ženio i nije imao potomaka. Što se tiče njihove apoteke, zbog potrebe grada i Ugostiteljskog predu-zeća „Vojvodina”, prestala je da radi 1. janu-ara 1968. Tako je posle 228 godina neprekid-nog rada prestala da postoji prva apoteka u Novom Sadu, a bila je to ujedno i najstarija apoteka u SFRJ.

Za stare Novosađane Divildova apoteka nikad nije prestala da služi kao orijentir, tač-ka sustretanja i mesto za razgovor. Apote-ku je sredinom 1933. otvorio Josip (Jovan) Joca Divild (1894–1962) apotekar, društveni radnik i lovački funkioner. Naime, u novo-izgrađenom domu Novosadske trgovačke omladine na tadašnjem Bulevaru kraljice Marije on je dobio koncesiju da otvori apo-teku. Bio je vatreni pristalica Sokolskog po-kreta pa je apoteku nazvao „Kod sokola”. Kao vrstan apotekar nije bio samo trgovac u belom mantilu nego se bavio i istraživa-njima pa je patentirao osam lekova. Najpo-znatiji bio je digripin, lek protiv glavobolje i zubobolje.

Telegraf kod trgovca žitom. Kad je 1949. donet zakon o prinudnom otkupu privatnih apoteka, Joca Divild je predao svo-ju radnju državi i zauzvrat bio primljen u državnu službu. Priznat mu je i prethodni radni staž, umesto simbolične nadoknade za otkup. Postavljen je za upravnika apoteke u Pokrajinskoj bolnici i posle godinu dana rada u Maglajskoj apoteci vratio se na pre-đašnje mesto i zatim otišao u penziju.

Divild je bio jugoslovenski orijentisan. Učestvovao je u oslobađanju ovih krajeva krajem Prvog svetskog rata i postao najmla-đi rezervni potpukovnik Jugoslovenske kra-

ljevske vojske. Bavio se vinogradarstvom i podrumarstvom, stvarao je dobra vina, na-ročito bermet i slatka vina. Bio je oženjen Olgom iz stare novosadske porodice Milu-tinović, imali su dva sina – Vladimira Čaku i Andriju.

Telegrafska služba uvedena je u Novi Sad osamdesetih godina 19. veka i bila je sme-štena u zgradi koju je gradu ustupio trgovac žitom Živko Subotić. Ta zgrada zidana je dve decenije ranije a prvi vlasnik bio je izvesni Ostojić. Nalazi se u ulici Jovana Subotića 11, duga je sto metara i ima 15 stanova. Izlazi na tri ulice: Đorđa Markovića Kodera, Ka-radžićevu i Jovana Subotića.

U njoj je prvobitno bio magacin za odla-ganje i sušenje žita. I danas se na uličnoj i dvorišnoj fasadi ove zgrade mogu videti mali prozori koji su omogućavali bolje suše-nje žita. Po Sauterovoj karti iz 1889. godine, u njoj je bila i carinska služba (Zollamt), a zatim je privremeno smeštena Srpska pra-voslavna gimnazija dok se zidala nova zgra-da. Kasnije vlasnik ove velike kuće postaje Lazar Dunđerski.

Mali vodovod. Narodni odbor grada zvanično je pustio u pogon Mali vodovod 10. oktobra 1953. Vodovodnu mrežu projek-tovao je inženjer Jovan Rakić, a koristila se prerađena voda iz Dunava. Objekte za pre-čišćavanje vode taložnik, rezervoar čiste vode i druge projektovao je inženjer Vladi-mir Gorjačkovski iz Beograda. Na vodovod je tada bilo priključeno 366 zgrada u kojima je stanovalo 14.600 stanovnika.

U priobalnom pojasu Malog Limana nisu mogli da se buše duboki bunari, a u okoli-ni je pitke vode bilo sve manje i sve lošijeg kvaliteta. Projektni zavod Vojvodine je zbog toga odlučio da se taj najgušće naseljeni deo grada snabde pijaćom vodom. U to vreme železnica je imala vodostanicu kod poruše-nog železničkog mosta na keju i snabdevana je otaloženom dunavskom vodom. Za potre-be Malog vodovoda adaptirana je i dograđe-na ova vodostanica i položeno je devet i po kilometara cevi. Recimo, zgrada Banovine u to vreme je u kuli imala rezervoar vode koji je služio za izjednačavanje pritiska do izgradnje rezervoara na Trandžamentu.

Najstarija zgrada u Novom saduPrvu apoteku u Novom Sadu „Kod crnog Arapina” otvorio je Toma Anderle sredinom 18. veka, a zatim su je držali Kerberi i Grosingerovi

16 20. APRIL 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 Ultra

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 7020FAO 670

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

70 t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 70 t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i

PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

1720. APRIL 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 Ultra

ZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 7020FAO 670

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17 t/ha SUVOG ZRNA

NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

70 t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13 t/ha SUVOG ZRNA iIZNAD 50 t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 14 t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 15 t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 70 t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13 t/ha i PREKO 50 t/ha SILAŽE

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15 t/ha i

PREKO 50 t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

20. APRIL 2017.18

20. APRIL 2017. 19

Novosadski bajkeri podelili poklone mališanima Doma u Veterniku

Nekoliko desetina novosadskih baj-kera podelilo je u subotu slatkiše i uskršnja jaja šti-ćenicima Doma za decu i omladinu

ometenu u razvoju u Veterniku po-vodom uskršnjih praznika.

Ta tradicionalna akcija bila je otvo-renog tipa – za sve bajkere, bez ob-zira na to kojem udruženju pripada-ju.

Preko 80 mališana učestvovalo je u tradicionalnom takmičenju „Naj-jače uskršnje jaje”, koje se svake go-dine održava na drugi dan Vaskr-sa u prostorijama Mesne zajednice „Omladinski pokret” u Novom Sadu. Pobedio je desetogodišnji Andrej Ma-rinković, čije je jaje u velikom finalu bilo tvrđe od onog koje je donela če-tvorogodišnja Simona Kalaba. Puna velika sala dece mlađe od 15 godina, a među njima i najmlađi učesnik, koji ima samo dve godine, najbolji je po-kazatelj da je ovo takmičenje, koje traje već deceniju, bilo ponovo sjaj-no organizovano.

– Deca već prvog dana Vaskrsa bi-raju jaje koje će poneti na takmiče-nje. Ceo dan se takmiče s roditeljima i drugarima, a ono jaje koje preživi, sutradan nose na naše malo prven-stvo – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Marko Mirković.

Veselo je bilo i na BIG-ovom uskrš-njim čarolijama u organizaciji Dečjeg kulturnog centra Novog Sada. Nakon šarenolikog trodnevnog programa najmlađi Novosađani imali su priliku da se druže, zabave, budu kreativni i nauče nešto novo, a takmičili su se i u odabiru najmaštovitije ukrašenog uskršnjeg jajeta kao i u tome čije je jaje najjače. Baš kao da su u Mokrinu. Takođe, pravili su i velika jaja od ba-lona, lepeći po njima vunice raznih boja i uživali u predstavi „Kći vilinog konjica” koju je za njih izvelo pozori-štance Teatrilo.

Veseo i šaren dečji VaskrsAutor: ENR Foto: Miloš Pavkov

20

Kroz centar grada prodefilovaće više od 250 manekena obučenih u modele 30 evropskih i isto toliko domaćih dizajnera. To je najveći skup

manekena na planeti ako izostavimo izdanja Šanela i Diora

Zmaj Jovina epicentar svetske mode

DešavanJa sa serbia Fashion Weeka prenosiće se u saD, kanaDi, rusiJi, kaZahstanu i širom evrope

Autor: miloš Dukić

20. APRIL 2017.

21

Serbia Fashion Week prirediće otvaranje Nedelje mode kakvo do sada nismo ima-li prilike da vidimo u Srbiji! Glavno šetali-šte Zmaj Jovinom biće

najveća modna pista na svetu a uli-com će prodefilovati više od 250 ma-nekena obučenih u modele 30 evrop-skih i isto toliko domaćih dizajnera. To je najveći skup manekena na pla-neti ako izostavimo izdanja Šanela i Diora.

Spektakularno otvaranje Serbia Fashion Weeka uveličaće i nastup Simfonijskog orkestra NS2021, na-stup naše predstavnice na predsto-jećoj Evroviziji Tijane Bogićević, kao i veličanstven nastup Dragoljuba Đu-ričića s bubnjarima.

Oblače Bijonse i Kejt Mos. Otvaranje koje će biti upriličeno za sve Novosađane i brojne strane po-setioce, ulepšaće svojim modelima neka od najznačajnijih svetskih mod-nih imena kao što su Agata Ruiz de la Prada iz Španije, Ejmerik Fransoa iz Francuske, Ari Kono iz Nemačke, Romero Brajan, dizajner koji oblači Bijonse, Kejt Mos i druge, kao i brojni dizajneri iz Srbije i regiona.

Internacionalni festival mode i di-zajna Serbia Fashion Week biće odr-žan od 24. do 29. aprila u Novom Sadu. Serbia Fashion Week predstav-lja najveći modni festival na našim prostorima koji beleži najekspan-zivniji rast posetilaca i učesnika u Evropi. Aprilsko izdanje nacionalne Nedelje mode predstaviće dizajne-re iz 20 različitih država sveta, ali i brojne dodatne programe koji do-prinose edukaciji posetilaca o modi kao umetnosti. Uz glavni, revijalni program koji će biti održan u Kon-gresnom centru Master Novosadskog sajma, Serbia Fashion Week organi-zuje i edukativne konferencije i se-minare, takmičenje mladih talenata, kao i Show Room.

Svetske revije. Nakon otvara-nja, revije stranih i domaćih dizaj-nera biće održavane u Kongresnom centru Master Novosadskog sajma, kada će posetioci uživati u novim ko-lekcijama dizajnera iz Srbije, Fran-cuske, Italije, Holandije, Nemačke, Grčke, Rusije, Rumunije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Posetioce oče-kuje velik broj revija svetski pozna-tih modnih kreatora kao što su Ele-na Rudermel, višestruka dobitnica Gran-prija i značajnih nagrada veli-kih modnih takmičenja u Rusiji, Lu-dovic Vinterstan, francuski dizajner visoke mode, Erik Roset iz Amerike, Karmajkl Bajfild, jedan od najtraže-

nijih holandskih dizajnera, Mardžori Fernandes i Dair iz Holandije, Miro Mišljen iz Španije, Lui by Luiza iz Rumunije, Ajdar Kan iz Kazahstana, Marios Karavasilis iz Grčke.

Tu su i naši Zvonko Marković, Mladen Milivojević Baron, Marija Šabić, Vasilije Kovačev, Dani-jela Božić, Boško Jakovlje-vić, Suzana Perić, Lepa couture, sestre Popović, Ana Vasiljević, Ivana Ni-kolić Stanković, Penna cou-ture, Aleksandar Gavrić, La-gami, Equi i Maja Marukić iz Srbije, Milan Senić iz Bosne i Hercegovine i Milena Đurđić, Dejana Lukić – Madam Maya i Maja Tošković iz Crne Gore.

Kreativni sme-rovi. Serbia Fashi-on Week i Nacional-na komora za modu Srbije i ove godi-ne pokreće nacio-nalnu platformu za prepoznavanje i podršku mladih dizajnera, Fashi-on Talent Desi-gn Competition – FTDC i Europe-an Fashion Talent Design Competi-tion – EFTDC. Cilj ovog takmičenja je da se mladim dizajneri-ma pruži mogućnost ostvarivanja i razvit-ka međunarodne ka-rijere u modnoj indu-striji. Prijavljeni kandidati su studenti modnog dizajna i drugih kreativnih smerova, ali i mladi dizajneri do 30 godina starosti. Takmičare koji osvoje prva tri mesta očekuju izuzetne nagrade, koje će im omogućiti probijanje na modno tržište i prepoznatljivost.

Zvučna imena.Pobednika nacionalnog takmičenja FTDC očekuje besplatno predstavlja-nje kolekcije na najvećem svet-skom modnom festivalu mladih talenata Fashionclash festivalu u Holandiji 2017. godine, editorijal u francuskom modnom magazinu „Le Fashion Post”, editorijal u ita-lijanskom modnom magazinu „The Secret Code Of Fashion” i mnoge druge, dok je nagrada koju prima pobednik evropskog takmičenja be-splatno predstavljanje kolekcije na narednom izdanju Serbia Fashion Weeka.

U okviru festivala Nacionalna komora za modu Srbije organizuje i besplatne seminare i konferencije s temama iz sveta mode i modne indu-strije. Tako ćemo 25. aprila u 13 sati imati priliku da poslušamo seminar

o novoj temi „Nasleđe o modi”, koji će održati Tijana Palkov-ljević Bugarski u Spomen zbir-ci Pavla Beljanskog, dok će istog dana predsednica Serbia Fashi-

on Weeka Svetlana Horvat održa-ti predavanje o značaju i dobrobiti

Show Room-a u 17 sati u Ma-ster hali.

Zatim nas 26. apri-la u 13.30 h u Master hali Novosadskog saj-ma očekuje seminar Barbare Lokateli, jedne od najuspešni-jih modnih savetnika koja se već 20 godi-na bavi ovim poslom i koja sarađuje s Ro-bertom Kavalijem i Majklom Korsom, dok danas poslovne savete od nje traže najveća modna ime-na poput Kristofa Lemera, Trusardi-ja, Kricije, Roberta Kapučija i drugih. Tema seminara od-

nosi se na vreme di-gitalne revolucije koje je promenilo modni bi-znis-model, te kako se u njemu snaći i pratiti tehnologiju.

Iskustva iz Milana i Londona. Prisutne očekuje i predavanje o odnosima s javno-šću i komunikacijama od Vanese A. Erikson iz prestižnog Globa, kao i velike modne stručnjake o

modnom blogingu, modnoj foto-grafiji i drugim oblastima, a đaci-ma i studentima će predstavnici Nemestic studija i Style.rs pričati o fakultetima i školama vezanim za dizajn i modu koji su dostupni širom sveta.

Tokom ovog predavanja stu-denti će se upoznati sa studijskim

programima, načinom studiranja, studentskim životom i drugim stu-dentskim iskustvima na Institutu Marangoni u Milanu, Firenci, Pa-rizu, Londonu, i Šangaju, IFA Paris International Fashion Academy u Parizu, Istanbulu i Šangaju, Domus Academy u Milanu, Nuova Accade-mia di Belle Arti NABA u Milanu, Institutu Europeo di Design IED u Italiji, Španiji i Brazilu, Macromedia University of Applied Sciences u Ne-mačkoj i drugim.

20. APRIL 2017.

22 20. APRIL 2017.

2320. APRIL 2017.

Svadba je jedno od tri najznačajnija dešavanja u čovekovom životu pored rođenja i smrti. Priču o srpsko-vojvođanskoj svadbi, o srpskom identitetu, o odnosu prema tradiciji, o srodničkim i porodič-nim relacijama, o transformaciji obrednih rituala, o mladima, o ženi predstavila je izložbom „Hajde, brate, kupi svate – srpska svadba” autorka i kustos

Muzeja grada Dušanka Marković. Srpski svadbeni običaji spadaju u najbolje očuvane običaje iz ži-

votnog ciklusa.– Upražnjavani su brojni običaji. I velik deo tih običaja poklapa

se sa svadbenim običajima Srba koji su živeli na drugim teritorija-ma, što govori i o samom poreklu vojvođanskih Srba, ali ima dosta toga specifičnog što su vojvođanski Srbi primili od drugih etnič-kih zajednica u tom njihovom viševekovnom suživotu – kazala je Markovićeva.

O tradiciji najlepšeg čina za dvoje ljudi koji se vole, kada uz pe-smu, veselje i radost dveju porodica prelaze iz jednog u drugo ži-votno doba, govorilo se i na prelima koja su tokom izložbe organi-zovana svakog utorka. Posle više od mesec dana trajanja, izložba je zatvorena na veoma neobičan način.

Naime, bio je otvoren konkurs za mladence koji imaju zakazanu svadbu da se prijave, a Muzej grada je s mnogobrojnim sponzori-

ma i zanatskim udruženjima, veštim veziljama pripremio mladoj štafir. Sve što se nalazio u devojačkom kovčegu ručne je izrade i po ugledu na nekadašnje štafire.

Od četiri para koje su prijatelji i rodbina prijavili, muzejska ko-misija izabrala je 27-godišnju Snežanu Marković i 26-godišnjeg Ni-kolu Pilipovića iz Sremskih Karlovaca. Oni će se venčati 10. juna i tek kada mladoženja prenese mladu preko praga, otvoriće devo-jački kovčeg.

– Nas su prijavile moje koleginice s posla, učiteljice Irena i Ni-kolina, koje su učestvovale u ovom projektu i snimile su s decom etno-film, običaje sremskih svatova – rekla je Snežana.

Ono što je prevagnulo da baš oni budu izabrani i darovani bilo je to što će na venčanju poštovati tradiciju i običaje svojih predaka.

– Koleginice su u konkursu napisale da smo se nas dvoje upozna-li na folkloru pre 20 godina i da volimo i negujemo stare običaje. Zato smo danas u narodnoj sremačkoj nošnji jer nas to povezuje – ispričala je Snežana.

Ona kaže da je bila veoma iznenađena jer je saznala tek dan pre dodele poklona da je uopšte prijavljena, a onda je nevericu zamenila radost pošto im stari običaji mnogo znače pošto su utkani u njihov život. Budući mladoženja bio je manje pričljiv, ali ne i manje rado-stan s obzirom na to da je ovaj događaj bila predgeneralna proba svatova koji ih čekaju za mesec i po.

Nesvakidašnje zatvaranje izložbe u Muzeju grada

Darove i štafir dobila SnežanaAutor: Marija Magdalena Idei Trifunović

24 20. APRIL 2017.

historia magistra vitae est

Prema listu Velika Srbija, koji je izlazio u Solunu, optuže-nim kolovođama Crne ruke suđeno je strogo po odred-bama Kaznenog zakonika Kraljevine Srbije, posebno po odredbama iz glave de-

vete, koja je obuhvatala krivično delo vele-izdaje zemlje i naroda, delo izdaje vladaoca te delo povrede državnog sklopa – zemalj-skog ustava.

Na osnovu pretpostavki. U razma-tranju pravovaljanosti osude Apisa i dru-gih vođa Crne ruke, Slobodan Jovanović je pošao od toga i hteo je to da dokaže, da je sud u Solunu izrekao presudu na osnovu pretpostavki – da je Crna ruka, osnovana da obori postojeće stanje i uspostavi diktaturu, htela da ostvari svoj cilj uklanjanjem Alek-sandra i Pašića, što je i pokušala atentatom

na Aleksandra kod sela Ostrova u avgustu 1916. godine.

Poricanje Apisovo. Prema njegovom uverenju, Apis je osuđen na smrt na osno-vu takozvanog sastavnog dokaza. Drugim rečima, dovodeći razne činjenice jednu s drugom u vezu, sud je našao da je Apisovo učešće u atentatu verovatno. Po toj oceni verovatnoće, sud je, s čisto formalnog gledi-šta, mogao osuditi Apisa, ali samo na neku manju kaznu, a ne na smrt... Za dokazanu krivicu zakon je tražio priznanje optuženo-ga ili iskaz dva svedoka. U Apisovom sluča-ju, njegovog vlastitog priznanja nije bilo...

Apis ne samo da nije priznao bilo kakvu svoju umešanost u navodni atentat na re-genta Aleksandra kod sela Ostrova nego ga je i osudio kao odvratno delo. Dajući u sudu iskaz po ovoj tački optužnice, on je rekao da bi trebalo da bude ne divlja zver, nego među

divljim zverovima najkrvoločnija zver pa da mu može ovakva misao doći na pamet.

Presuda po zakonu. Slobodan Jovano-vić kaže da je rekao Aleksandru 1919. godi-ne, dve godine pošto je smrtna kazna nad Apisom bila izvršena, da vođa Crne ruke nije smeo biti osuđen na smrt. Aleksandar je odgovorio da su mu drugi pravnici kazali da je presuda Apisu u svemu zasnovana na zakonu.

– Posle toga, ja nisam mogao pomilovati Apisa. Pomilovati jednog oficira koji usred rata pokušava ubiti svog vrhovnog koman-danta, značilo bi potpuno razoriti vojnu dis-ciplinu – rekao je srpski regent.

Glavni razlog zbog kojeg Apis nije smeo biti streljan, bio je, po Jovanoviću, taj što je pred sudom u Solunu bio naveden samo je-dan fakt – atentat protiv prestolonaslednika. Sve drugo bili su samo planovi, i to planovi

Metak i bez Presude!

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (6)

2520. APRIL 2017.

koje je optužnica proizvoljno tumačila.

Istraga posle sedam meseci. Za Mi-loša Bogićevića atentat kod Ostrova i nije bio nikakav fakt. U pitanju je bila – kon-strukcija. Čak ni s datumom navodnog aten-tata nije bilo sve u redu... Prvobitno, sud je obavešten da se atentat dogodio 28. avgu-sta/10. septembra 1916. godine. A tek kad je utvrđeno na osnovu dvorskog žurnala da Aleksandar tog dana nije automobilom išao na front, za datum atentata uzet je 29. avgust/11. septembar 1916. godine. Suprot-no zakonskim propisima, delo atentata nije konstatovao sud na licu mesta. A što se tiče istrage, ona je otvorena tek sedam meseci kasnije, 20. marta/2. aprila 1917. godine.

Tokom sudskog procesa utvrđeno je da su zaista u pravcu automobila kojim se vo-zio regent Aleksandar ispaljena dva hica (iskazima regentovog ađutanta pukovni-

ka Pavla Jurišića Šturma i vozača, markiza D’Avarija) i da je regent, odmah naredivši da se kola zaustave, izašao da vidi šta se to zbilo. Njegova pratnja i francuski detektivi nisu, međutim, mogli ustanoviti odakle su hici ispaljeni.

Magarci na putu. Po Bogićeviću, i samo držanje Rada Malobabića, okrivlje-nog kao izvršioca navodnog atentata, bilo je čudno. On nije priznao ništa, ali nije mogao dokazati da ima ikakav alibi za dan u kojem se atentat dogodio. Naprotiv, on je priznao da je tog dana bio na putu za Ostrovo, da je video automobil s regentom i da je, videvši da je karavan magaraca preprečio put auto-mobilu, te magarce lično rasterao.

I dalje, da se, čuvši za atentat u mestu Mo-dena, dobrovoljno prijavio komandi mesta u Solunu da bi je o tome obavestio. Ovakvo držanje Malobabića, Bogićević je protuma-čio njegovim kolebanjem između savesti i pritiska koji je na njega vršila policija, koja je htela da prizna da je Apis bio organizator atentata.

Uloga Ljube Patka. Bogićević je još re-kao da je Malobabić pred razlaz prestolona-slednika Aleksandra s Apisom i Crnom ru-kom 1912. godine imao lični kontakt s njim. Njega je u dvor više puta noću uvodio crno-rukac major Milan Vasić. Aleksandar mu je tada navodno savetovao da što pre osigura svoj život i testamentom odredi da u slu-čaju njegove smrti premija osiguranja bude isplaćena Crnoj ruci. Čak je bio spreman i da plati sumu osiguranja.

U vezi s pokušajem atentata na regenta Aleksandra kod sela Ostrova, i uopšte u vezi s celim Solunskim procesom, ako se izuzme regent lično, jedna od najnapadnijih ličnosti bio je Ljuba Jovanović Patak. Posle Prvog svetskog rata njega je čitav niz listova na-zvao solunskim dželatom. Ali bilo je i listo-va koji su smatrali da se on u stvari u Solunu – prevario. A prevario se zato što se isuviše približio dvorskoj vatri i pritom se opržio.

Čišćenje u vojsci. U zatvoru u razgo-voru s kapetanom Stojkovićem, koji ga je

nadzirao i češće mu postavljao razna pita-nja, sve kao uzgred – a u stvari po nalogu, Apis je rekao da je atentat ili lična osveta prema prestolonasledniku ili nešto naročito namešteno od onih koji su njega i njegove drugove hteli ovde da dovedu, a na čijem je čelu Ljuba Patak.

Za Ljubu Jovanovića nije jednom napisa-no i kazano da je jedan od najzaslužnijih za proces u Solunu i za to što se on završio tako kako se završio. Rečeno je, uz sve dru-go, da je on pošto-poto hteo da se proces u Solunu sa svom strogošću tera do kraja, da je bio žestoko protivan da se uhapšenim crnorukcima izađe bilo u čemu u susret i da je celu solunsku aferu hteo da iskoristi za čišćenje vojske od mnogih oficira koji su bili zazorni Radikalnoj stranci.

Nameštena afera. Za njega je rečeno i to da je uz Pašića i Protića najviše kriv što je kazna nad Apisom izvršena. Dok je Aleksan-dar bio tobož sklon da pomiluje Apisa, Jova-nović, Pašić i Protić bili su odlučno protiv.

Prema Krsti Cicvariću, i pre obnarodova-nja Apisove poslednje volje, već odmah po izricanju presude, akreditovalo se uverenje da je on nevin osuđen, a da je cela solunska afera nešto namešteno od početka do kraja i da su radikali išli na to da se pošto-poto otarase jednog svog protivnika za koga su držali da im može veoma smetati pri po-vratku u Srbiju.

Umirem nevin. Da nije bio sudski osu-đen, Apis bi ipak platio glavom u zatvoru bez presude, na primer, pri prevozu preko mora. I to iz više razloga, a pored ostalog i zbog toga što je politička situacija posle naše katastrofe i svetska situacija u toku 1916. godine bila takva da je radikalima bilo vrlo potrebno da nestane Dragutin Dimi-trijević, i tako se imaju razumeti Dimitri-jevićeve reči da su njegovu smrt diktirali viši razlozi.

Pred samo streljanje, 11. juna 1917. godine, Apis je u zatvoru sastavio svoj testament i u toj svojoj poslednjoj volji kao prvo rekao da umire nevin u ubeđenju da je njegova smrt potrebna Srbiji iz više razloga.

Crna ruka – najkontroverznija pojava u novijoj srpskoj istoriji. Majski prevrat, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, sukobi crnorukaca i Niko-le Pašića, zašto je Dragutin Dimitrijević Apis uhapšen pre 100 godina i likvi-diran posle Solunskog procesa 1917? Potražite odgovor u knjigama CRNA RUKA i PUKOVNIK APIS, svaka na pre-ko 800 strana. Cena za čitaoce Novo-sadskog reportera je 1.500 dinara po primerku, dok je knjižarska cena 2.380. dinara. Pozovite Prometej na bespla-tan telefon 0800/323-323 ili pogledajte sajt prometej.rs.

Metak i bez presude!

26 20. APRIL 2017.

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

N2720. APRIL 2017.

bu za hlorom pri konačnoj dezinfek-ciji vode.

Poslednja linija odbrane. Na-kon ozonizacije, ozonisana voda se odvodi na filtraciju na granulisanom aktivnom uglju koji je prirodnog mi-neralnog porekla, a čija su pozitivna svojstva pojačana dodatno fizičkim i hemijskim procesima.

– Njega odlikuje jaka poroznost i zbog toga je idealan u zaustavljanju organskih i neorganskih jedinjenja i nusprodukata koji se mogu pojaviti tokom prerade vode. I oni su, kao ta-kvi, poslednja linija odbrane u proce-su mikrobiološke i fizičko-hemijske prerade pitke vode – rekli su u JKP „Vodovod i kanalizacija”.

Filteri su otvorenog tipa i organi-zovani u dve linije od po pet filter-skih jedinica. Svaka filterska jedinica sastoji se od dva polupolja razdvo-jena H-kanalom. Filteri su ispunjeni granulisanim aktivnim ugljem visine 1,97 metara, površina filtera iznosi 56,9 metara kvadratnih, vreme za-državanja vode je minimalno 12 mi-nuta, a brzina filtracije je 10 metara na sat pri isprojektovanom kapaci-tetu rada.

Najsavremenija tehnologija. Nakon završene filtracije na poljima s granulisanim aktivnim ugljem voda se odvodi do pumpnih stanica gde se neposredno pred njima obavlja i za-vršna minimalna faza dezinfekcije gasnim hlorom, nakon čega se voda odvodi u svaki od dva rezervoara koji su u krugu Fabrike vode „Štrand”. Zapremina svakog od ta dva rezer-voara je po 10 miliona litara vode. Odatle voda, koja je vrhunskog fi-zičko-hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta, otiče u svako od 135.000 domaćinstava koja su deo sistema novosadskog Vodovoda – zaključili su u ovom JKP-u.

Da bi se danas obezbedila zdrava pijaća voda, neophodno je primenji-vati najsavremeniju tehnologiju i ISO standarde u njenoj proizvodnji jer je kvalitetna voda za piće jedan od im-perativa održivog razvoja i najnuž-nijih potreba u budućnosti.

PrimeNa aktivNog uglja u Procesu Prerade vode jkP „vodovod i kaNalizacija”

zdrava česmovača zdrav život

Na kvalitet dunavske vode u Novom Sadu utiče više faktora: ispuštanje nepreči-šćenih voda, prime-na hemijskih sred-stava na obližnjim

poljoprivrednim površinama i blizi-na rafinerije izvorište Ratno ostrvo. Takođe, u akvatoriji duž izvorišta Pe-trovaradinska ada nalazi se sidrište brodova i vikend naselje, što takođe ukazuje na rizik od zagađenja. Zbog ovih potencijalnih opasnosti i rizika koji one nose, u Novom Sadu se una-pređuje tehnološki proces prerade postupcima kojim se još efikasnije eliminišu zagađujuće materije.

Ozon smanjuje hlor. Na ovom prostoru je realizovana najvrednija pojedinačna investicija u komunal-ni sistem grada u proteklim deceni-jama.

– Dakle, 10 miliona evra je uloženo u dogradnju Fabrike vode „Štrand” i u gradnju novog rezervoara od 10 miliona litara vode. Imajući u vidu složen tehnološki proces koji se od-vija u tim objektima, oni su pove-zani sa starom Fabrikom vode na najlogičniji i najkraći mogući način novim cevovodima do ozonizatora i filterskih polja ispunjenih aktivnim ugljem. Voda se na taj način dovodi do tehnološke pumpne stanice koja sirovu vodu vodi dalje na preradu – objasnili su u JKP „Vodovod i kana-lizacija”.

Sprega dejstva ozonizacije i filtra-cije na granulisanom aktivnom uglju od naročitog je značaja u procesu pre-čišćavanja vode. Ozon se kao jedno od najjačih oksidacionih sredstava u tretmanu vode za piće primenjuje za dezinfekciju i oksidaciju organskih i neorganskih polutanata, a primena ozona takođe znatno smanjuje potre-

Da bi se obezbedila zdrava pijaća voda, neophodno je primenjivati najsavremeniju tehnologiju i ISO standarde u njenoj proizvodnji

Autor: marija magdalena idei trifunović

28 20. APRIL 2017.

Mali Mačevaoci velikog srcaMaša i Mihajlo Đukić osvojili su zlatnu odnosno srebrnu medalju u konkurenciji s vršnjacima iz Hrvatske, Mađarske i Slovenije

Uspesi Mk „Mačevi i Maske” na MeđUnarodniM takMičenjiMa

2920. APRIL 2017.

Mačevalački klub „Mačevi i ma-ske” nastavlja sa sjajnim re-zultatima, kaže trener Mladen Miković.

– Devetogodišnja Maša i sedmo-godišnji Mihajlo Đukić takmiče se u kategoriji najmlađih pionira. Mače-vanjem su počeli da se bave kada su imali pet godina. Takmiče se u disci-plini mač. Maša je u svojoj kategoriji prva na rang-listi Mačevalačkog sa-veza Srbije, a Mihajlo je najmlađi re-gistrovani takmičar. Redovno nastu-paju na turnirima koji se organizuju u našoj zemlji i imaju dosta uspeha – ističe Miković.

Promocija srpskog mačeva-nja. U martu ove godine nastupali su na međunarodnom turniru u Osi-jeku Kup grada Osijeka. Maša je u svo-joj kategoriji osvojila zlatnu medalju, a Mihajlo srebrnu.

– Pored toga što su postignuti re-zultati sami po sebi uspeh, značajno je i to što su ti rezultati postignuti na turniru u inostranstvu među kon-kurencijom iz Hrvatske, Mađarske i Slovenije. Maša i Mihajlo su u ovom ranom uzrastu uspešno izneli teret nastupa na turniru van svoje zemlje i u nepoznatim uslovima – kaže naš sagovornik.

Anja Popović osvojila je zlatnu me-dalju a Jana Kukić bronzanu na Uskrš-njem turniru u Zrenjaninu, koji je ta-kođe međunarodni turnir za pionire i na kom najčešće nastupaju takmičari iz regiona. U konkurenciji mlađih pi-onirki srebrnu medalju na ovom tur-niru osvojila je Isidora Bikić.

Borbe sa starijima. Pionirke su ove godine prvi put imale ekipni na-stup na Prvenstvu Srbije održanom u Novom Sadu. Ekipa „Mačeva i maski” u sastavu Sara Kojić, Anja Popović i Jana Kukić nastupila je u juniorskoj konkurenciji i osvojila je drugo me-sto. Nastupi u starijim takmičarskim

kategorijama namenjeni su pre sve-ga sticanju iskustva, a ekipna takmi-čenja potpomažu socijalnim i emo-cionalnim aspektima mačevalačkog sporta.

Ekipna takmičenja u mačevanju su specifična i u Srbiji se ne organizuju tako često, ali su veoma uzbudljiva. Mačevalačka ekipa ima tri člana, sva-ki član ekipe se bori sa svakim čla-nom protivničkog tima, tako da uku-pno ima devet borbi. Rezultati borbi se sabiraju i tako se dobija konačan rezultat. Svaki član ekipe mora se po-truditi da sačuva prednost koju ima njegova ekipa, ili da nadoknadi gubi-tak koji je napravio njegov prethod-nik. Ova takmičenja posebno razvi-jaju duh zajedništva i članovi ekipe se bolje povezuju.

Pokorio Britance. Mario Đurić nastupa u kategoriji starijih pionira.

– Od jeseni 2016. godine kada se s porodicom preselio u Edinburg i treninra u Edinburg fensing klubu, jednom od dva takmičarska kluba u ovom gradu. Na turnirima tokom se-zone je bio veoma dobar i pozvan je u reprezentaciju Škotske, s kojom je nastupao na međunarodnom turniru u Vroclavu, u Poljskoj. Na ovom turni-ru bio je i najboljeplasirani član škot-ske reprezentacije, plasiravši se na 40. mesto od 215 prijavljenih takmi-čara. Iako najčešće nastupa u disci-plini mač, Mario se u ime svog okruga kvalifikovao za britansko prvenstvo u sve tri mačevalačke discipline (mač, floret i sablja). Ovo takmičenje ga očekuje u Šefildu krajem aprila. Mi u klubu s velikim zadovoljstvom i pono-som pratimo njegove uspehe u novoj sredini. Vrednim radom i predanošću uspeo je da savlada teškoće promene sredine, prilagodi se i na najbolji na-čin nastavi svoj razvoj kao mlad spor-tista – ističe Miković.

Važni trenuci obuke. Podrška sredine je neophodna za uspešan ra-zvoj mladih sportista.

– Tu mislimo na celokupno naše

Mali Mačevaoci velikog srca

Mačevalačka ekipa ima tri člana, svaki član ekipe se bori sa svakim članom protivničkog tima, tako da ukupno ima devet borbi

Maša i Mihajlo Đukić osvojili su zlatnu odnosno srebrnu medalju u konkurenciji s vršnjacima iz Hrvatske, Mađarske i Slovenije

Uspesi Mk „Mačevi i Maske” na MeđUnarodniM takMičenjiMa

Autor: Miloš dukić

okruženje. Društvo ima zadatak da svima obezbedi pristup i mogućnost da se bave sportom, škole i nastavnici takođe imaju svoju ulogu u tome. Ali najvažnija je podrška koju deca dobi-jaju od svoje porodice. Danas kada se deca sve ranije uključuju u sportske aktivnosti, u najranijim godinama, njihovi roditelji imaju ključnu ulogu. Oni pružaju pomoć i podršku svojoj deci. Ona se ponekad sastoji u najo-snovnijim stvarima, kao što su od-vođenje na treninge i takmičenja ili priprema opreme. Međutim, važni su i u složenim situacijama u koji-ma se nalaze mali sportisti, a to su teški trenuci obuke u novoj veštini, socijalizacija, prvi nastupi na takmi-čenjima, uspesi i neuspesi – rekao je na kraju naš sagovornik.

30

sport

20. APRIL 2017.

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Pre neki dan bio sam sa sta-rim košarkaškim drugom Draganom Kapidžićem, jed-nim od najboljih igrača Cr-vene zvezde u njenoj istoriji, nekadašnjim predsednikom Košarkaškog saveza Srbije i

reprezentativcem s titulom svetskog šampi-ona. Pominjući Kaponju, prepričavam vam kako je iskusni vuk i veliki zvezdaš okarak-terisao sadašnjeg uspešnog trenera Dejana Radonjića, koji je čak nadmašio u rezultati-ma s klubom i legendarnog Ranka Žeravi-cu. Radonja je spoj crnogorske mudrosti i nemačke marljivosti!

Stručnjak koji je, kao i svi pre njega, ma-kar bili i prvaci sveta, bio odmah ospora-van, unapred smenjen i prežaljen, danas je posle tri jadranska prstena, dve titule pr-vaka, tri Kupa Srbije i evroligaških ostva-renja koja su premašila i najsmelije snove utkao sebe među veličine Crvene zvezde. Tih, miran, drugačiji... Posvećen je košarci 24 sata dnevno.

Lako je danas pobrojati sve uspehe i pobe-de Zvezde u Radonjićevo vreme. Zvezdu je doveo među osam najboljih klubova Evrope, neprikosnovena je u regionu i Srbiji, najbolji je trener u analima dugim sedam decenija kluba s Malog Kalemegdana, nadmašio je po broju pobeda čak i legendarnog Ranka Že-ravicu. Porede ga i s Nebojšom Popovićem, osnivačem, igračem i trenerom s deset ti-tula državnog prvaka Crvene zvezde. Ipak, drugo je bilo ono Nebojšino doba.

Ovo je vreme Dejana Radojića. A nije bilo lako Dejanu do svega ovoga doći. Neću da zaboravim ni Nebojšu Čovića, predsedni-ka i pravog lidera kluba, ali o Čoviću drugi put.

Sve je počelo davnih osamdesetih godina prošlog veka u OKK Titograd, zatim se ređa-ju Budućnost prvi put, pa Cetinje, Pančevo i FMP s Nebojšom Čovićem 1997. godine. Vratio se u Budućnost i osvojio prvenstvo i kup i posle deset godina 2004. zaigrao je u novosadskoj Vojvodini. Tu je i okončao bo-gatu igračku karijeru.

Trenersku karijeru započeo je kao pomoć-nik, a od 2005. godine je šef stručnog štaba u Budućnosti, koju je doveo do prvaka i po-

bednika kupa Crne Gore, finalnog turnira Jadranske lige i četvrtfinala Evrokupa. Bila je to najbolja preporuka da na današnji dan pre četiri godine dođe na klupu Crvene zve-zde. U ono vreme klupa Zvezde bila je bliže električnoj stolici nego lansirnoj rampi us-pešnih. Smelo se uhvatio ukoštac i eto do-kle je stigao!

Dejan Radonjić je i sada na raskršću, i ži-votnom i stručnom. Stižu pozivi i predlozi

za sjajne ugovore iz Španije, Italije pa i Rusi-je. Poznajući Radonju, o svemu će razmisliti, sa suprugom Milicom i decom popričati... I samo u krajnjem slučaju otići iz Zvezde. Ta-kav je! Nije sve u novcu, reći će i sada.

A pre svake priče o planovima nadam se da će Radonjić ostati i pokušati da s Crve-nom zvezdom učini možda i nemoguće i osvoji i trofej Evrolige.

Iako igrawčima pripada najveća zaslu-ga za osvajanje ABA lige i sjajan plasman u Evroligi, jedino je Dejan Radonjić znao put koji vodi do uspeha. Nadam se da ćete se složiti sa mnom, a tako je nedavno ka-zao i predsednik Čović, da je vredno sanjati još jedan san. I dosanjati Crvenu zvezdu na tronu Evrope.

Crnogorska mudrost i nemačka marljivost

U dresu Vojvodine 2004. završio je bogatu igračku karijeru, a kao trener u Zvezdi nadmašio legendarnog Ranka Žeravicu

3120. APRIL 2017.

ISSN 2406-2022

0102030405060708091011121314151617181920212223242526272829303132