Misteriozna i ozloglašena Bilderberg grupa održava periodično svoje sastanke. Tu se sastaju istaknjuti svetski političari koji odlučuju o sudbini sveta, vodeći biznismeni, bankari, evropski komesari, predstavnici najznačajnijih korporacija zapada i krunisane glave. O čemu ovi ljudi razgovaraju?    Na kraju svakog sastanka, većina članova Bilderberga vraća se nazad u svoje države naoružana dobro preciznim informacijama i instrukcijama upravnog odbora Bilderberga. Njihov cilj je da u tajnosti nastave širenje moći Vlade Jednog Sveta. To nije tako teško, ako se uzme u obzir da sastancima prisustvuju ljudi poput Henrija Kisindžera, Mari-Zopze Kravica sa instituta Hadson, Etjena Davinjona - predsednika Bilderberga, holandska kraljica Beatriks - kćerka jednog od koosnivača Bilderberg grupe, princa Bernarda, španske kraljice Sofije, Ričarda Holbruka i mnogih drugih.    Može li iko objasniti kako to da progresivni liberali poput Džona Edvardsa i Hilari Klinton, baš kao i dežurni humanitaci koji rukovode brojnim socijalnim projektima koji su u toku - Dejvid Rokfeler na primer, i bukvalno svaka kraljevksa kuća Evrope - godinama dolaze na sastanke Bilderberga znajući daje krajnji cilj ove prezira vredne grupe bogatih i moćnih siledžija i bitangi, nametanje fašističke imperije jednog Sveta? Kako to može biti orkestrirano?

NIJE PRIVATNO - TAJNO JE

    Iako učesnici nedvosmisleno ističu da godišnjim sastancima Grupe Bilderberg prisustvuju isključivo kao privatni građani a ne u svojstvu svojih zvaničnih funkcija, njihove tvrdnje su krajnje dubiozne naročito ako se uporede sa britanski Pravilnik Čatam Hausa sa Loganovim Aktom iz SAD, po kojima je apsolutno nelegalno da se javno izabrani funkcioneri i zvaničnici privatno susreću sa uticajnim biznismenima da bi razgovarali i osmišljavali javnu politiku. 

    Sastanci Bilderberga slede tradicionalni protokol iz 1919. godine koji jenastao uoči pariske mirovne konferencije u Versaju, koji je kreirao Kraljevski institut za međunarodne odnose - RIIA, sa sedištem u Čatam Hausu u Londonu. I dok se ime Čatam Hausa koristi kao sinonim za sam institut, Kraljevski institut za međunarodne odnose predstavlja produženu ruku britanske monarhije za pitanja spoljne politike. Prema pravilniku RIIA: 'Kada se sastanak ili deo njega održava po

pravilniku Čatam Hausa, učesnici mogu slobodno da koriste primljene informacije, ali se ni identitet niti funkcija govornika niti bilo kog drugog učesnika ne smeju otkriti: niti se sme pomenuti da je informacija stečena na sastanku Instiututa.'    Cilj Loganovog Akta bio je da zabrani američkim građanima da se bez ovlašćenja mešaju u odnose SAD i stranih vlada. Međutim, bilo je više sudskih presuda vezanih za ovaj zakon, pa nije neobično da se on koristi i kao političko oružje. Među ljudima koji su godinama dolazili na sastanke Bilderberga, a istovremeno se rugali Loganovom Aktu su i: Alan Dals (CIA), Nelson i Lorens Rokfeler, bivši predsednik Džerald Ford, Džordž F.Kinan (bivši ambasador SAD u SSSR), Džon D.Rokfeler (bivši guverner Zapadne Virdžinije), Sjrus Vens (državni sekretar predsednika Kartera), Judžin Blek (bivši predsednik svetske banke), Endrju Dž.Gudpaster (bivši zapovednik udruženih snaga za Evropu i aksnije načelnik američke vojne akademije Vest Point), Zbignjev Bžežinski (savetnik za nacionalnu sigurnost predsednika Kartera i koosnivač Trilateralne komisije), Džems S.Rokfeler (bivši predsednik Prve nacionalne Siti banke) i mnogi, mnogi drugi.    Neki od ključnih zaključaka koje ova grupa donosi u ztadnje vreme su: uticaj SAD na Svetku banku, odnosi sa Rusijom, kriza u Avganistanu, klimatske promene i globalno zagrevanje, rat u Iraku, potencijalna nuklearna pretnja Irana, budućnost demo(no)kratije i populizma.

PLAN ZA UNIŠTENJE RUSIJE

    Pitanje koje strašno brine i Amerikance i evropske Bilderbergere jeste rusko pokazivanje mišića u oblasti energije. Zadnjisastanci Bilderberga poslužili su kao vežba za postizanje konsenzusa u pogledu buduće politike i strategije suprotstavljanja ponovnom usponu i vaskrsavanju moći Rusije. Bilderbergeri nisu uopšte srećni zbog trenutne ruske strategije aktivnog neutralisanjaostataka atmosfere povinovanja američkoj volji i unipolarnom svetu.    Za vreme Jeljcinove vladavine početkom 90-tih godina, započela je opšta pljačka Rusije preko raznoraznih ekonomskih šok terapija i deoničarskih zajmova koje su osmislili socijalistički teoretičari sa Harvarda, poput Džefrija Saksa, Andreja Šlifera, Dejvida Liptona i Džonatana Heja, a koji su ovu napaćenu zemlju uvodili u 21. vek, kapitalističku

ekonomiju i 'humanu' demokratiju. Rezultat takve ekonomske politike bilo je urušavanje Rusije u totalnu anarhiju. Njeno stanovništvo je postalo očajno i neprestano se borilo da preživi dan za danom. Njena sposobnost da se suprotstavi svetskom vojnom establišmentu je uništena, a sve je to garantovalo da će se naizbežno uspostaviti model kolonijalnog ponašanja. To je apsolutno isti model koji je 1968. godine predložio Džordž Bol na sastanku Bilderberg grupe u Kanadi!    Slučajno, tek termin šok terapija odnosi se na iznenadno puštanje cena i devizne kontrole, kombinovane sa povlačenjem državnih subvencija i neposredne liberalizacije tržišta u zemlji - sve samih neophodnih sastojaka osiromašenja društva, u ovom slučaju Rusije.    U knjizi Zbignjeva Bžežinskog 'Velika šahovska tabla' iz 1977. godine, rečiRusija i vitalne energetske rezerve se pominju češće nego nazivi bilo koje druge države ili teme. Bžežinski je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika Džimija Kartera, i koosnivač je Trilateralne komisije, član saveta za inostrane odnose i Bilderberga, ako i blizak saradnik Henrija Kisindžera i Dejvida Rokfelera. On je poslovičan insajderov insajder. Prema Bžežinskom, globalna hegemonija SAD a time i Bilderberga, zavise od sticanja potpune kontrole nad ruskim rezervama energije u centralnoj Aziji. Sve dok je Rusija jaka, ona predstavlja opasnost nametanju svetske Bilderberg ekonomije i vojne volje.    Energetski imperativ Bilderberga i geopolitička kontrola, ponovo igraju ključnu ulogu u životima milijardi ljudi, potpuno nesvesnih ove tajne i moćne predstave. U knjizi 'Velika šahovksa tabla', Bžežinski je jasno istakao koliko je američka politika zasnovana na prisilnom sticanju energije (setite se filma Pobesneli Maks 2). Sila koja dominira Evroazijom kontrolisaće dva od tri najnaprednija i ekonomski najproduktivnija regiona sveta. Samo jedan pogled na mapu nagoveštava da kontrola nad Evroazijom automatski iziskuje potčinjenost Afrike, čime bi Zapadna hemisfera i Okeanija postali

geopolitičke periferije centralnog kontinenta sveta. Oko 75% svetske populacije živi uEvroaziji. Tamo je takođe i veći deo svetskog fizičkog bogatstva - što u projektima koji su u toku, što ispod površine tla. Evroazija obuhvata oko tri četvrtine poznatih svetskih resursa energije.    Danijel Estulin podseća da se kroz istoriju čovečanstva pokazalo da onaj ko kontroliše srce Evroazije, u rukama drži ključ kontrole

čitavog poznatog sveta. Azerbejdžan, kome pripadaju bogatstva kaspijskog morskog basena i centralne Azije, centralna je tačka ove priče. Iz perspektive SAD, nezavisnost centralnoazijskih država bi postala gotovo besmislena ukoliko se Azerbejdžan stavi potpuno pod kontrolu Moskve. Za Bilderbergere, energetski imperativ označava kraj igre. Svetska potrošnja energije je osuđena da izuzetno poraste u sledeće dve-tri decenije. Procene američkog Ministarstva energije predviđaju da će energetske potrebe porasti za više od 50% do 2013. godine, a da će se najznačajnije povećanje potrošnje dogoditi na dalekom istoku. Impuls Azijskog ekonomskog razvoja već izaziva ogroman pritisak da se istraže i eksploatišu novi izvori energije. Jasno je da je za Bilderbergere Rusija početak kraja igre.     Tokom prezentacije nazvane Internacionalizacija biznisa, održane u Kanadi od 26.-28.aprila 1968. na sastanku Grupe Bilderberg na planini Tremblan, Džordž Bol je pružio daleko istinitiji i dalekovidiji uvid u ekonomsku orijentaciju Bilderberga. Bol koji je bio državni podsekretar za ekonomske posleove u vladama Džona Kenedija i Lindona Džonsona, definisao je Bilederbergovu novu politiku globalizacije i kako će ona uticati na oblikovanje Novog Svetskog Poretka. Bol je izneo spisak prednosti neokolonijalnog svetskog ekonomskog poretka zasnovanog na konceptu 'svetske kompanije' opisavši neke od prepreka koje se moraju eliminisati da bi takav plan uspeo. Prva i najvažnija stvar koju je neophodno eliminisati bila je arhaična politička struktura nacionalne države. Drugim rečima, Bol je zagovarao povratak kolonijalističkom sistemu, ali ovoga puta upakovanom u koncept 'svetske kompanije'.    Očigledno, Bolu je bilo jasno da suština strukture nacionalne države i ideja političke zajednice i opšte dobrobiti ljudi, predstavlja glavnu prepreku bilo kakvom pokušaju da se planeta brzo i jednostavno opljačka - posebno kada je reč o slabim i siromašnim svetskim nacijama, te da je ona najznačajnija pretnja stvaranju neokolonijalističke svetske imperije. Prioritet svetske kompanije je očigledno zasnovan na slobodnom međunarodnom tržištu bez ikakvih ograničenja, a to je tržište mereno britanskim standardom profita koji glasi: kupi jeftino i prodaj papreno. Problem je što nacionalne vlade imaju prioritete koji su obično ili sasvim suprotni od tih stranih pljačkaških kompanija.

    Na 39. strani transkripta sa sastanka Bilderberga iz 1968. stoji krajnjesamouvereno pitanje gospodina Bola: 'Gde se može pronaći legitimna osnova za moć korporativnih uprava da donose odluke koje će duboko uticati na

ekonomski život nacija čije čije vlade imaju samo ograničene dužnosti? Drugim rečima, ono što je Bol želeo da sazna jeste kako uspostaviti svetsku kompaniju tipa Halibartona (američka naftna kompanija koju mnogi optužuju da je podstrekivala rat sa Irakom zbog pljačke nafte), koja će značajno nadmašiti svojim autoritetom i snagom bilo koju vladu na planeti? Zar to nije ono zašta se 'svetska kompanija' vladajuće klase globalista zapravo i zalaže?    Postojeća parlamentarna demokratija funkcioniše na principu 'legalno izabranog' predsednika države i parlamenta, koji mogu dobiti nogu u tur svaki put kada neko moćan odluči da orkestrira krizu i neki potpuno treći ogranak vlade zaduži za finansijski sistem, nazvan 'nezavisni centralni bankarski sistem'. U SAD je ovaj 'nezavisni' bankarski sistem poznat pod imenom Federalne rezerve - to je zapravo privatna banka povezana sa Grupom Bilderberg. U Evropi, nezavisni bankarski sistem ide preko Evropske centralne banke čiju monetarnu politiku osmišljavaju vodeći članovi Bilderberg elite. U Velikoj Britaniji, nezavisni sistem sprovodi Banka Engleske, čiji su članovi takođe punopravni članovi unutrašnjeg kruga Grupe Bilderberg.    Nezavisni centralni bankarski sistem kontroliše emisiju valute, kontroliše nacionalne kreditne i interesne rate i - svaki put kada mu se vlada neke države zameri - upotrebljava svoju moć da orkestrira krizu i zbaci postojeću vladu. Bivši britanski premijer Margaret Tačer, srušena je sa vlasti jer se protivila namernoj predaji britanskog suvereniteta globalnoj svetskoj kompaniji super - države, koju je osmislila Grupa Bilderberg. U proteklih nekoliko decenija čitava politika industrije i bankarstva SAD-a je postavljena savršeno precizno tako da se uklopi u scenario stvaranja gigantskih korporacija za potrebe nove imperije, čije namere nisu ništa drugo do neprekidni, kontinuirani rat.    Da li je eventualno komadanje i slabljenje Rusije - do tačke da se više ne može opirati američkim vojnim operacijama čiji je cilj da osiguraju kontrolu nad rezervama nafte i gasa u centralnoj Aziji - deo višedecenijskog plana za postizanje globalne dominacije? Većina ozbiljnih i uticajnih analitičara smatra da jeste. Na simpozijumu održanom u Bonu 1997. godine, dr Sergej Glazjev, predsednik Komiteta za ekonomske odnose ruske Dume, je objasnio: 'Kolonizacija pod maskom reformi uništila je osnovne institucije ruskog društva:(uporedite sve ovo dole sa dolaskom demokratije u Srbiju!)

■ Uništavanjem finansijskog sistema zemlje beskrajnim brojem dužničkih piramida koje je sazidala država, smanjivanjem poreske osnove, produbljivanjem krize neisplaćivanja i dezorganizacijom

monetarnog sistema■ Uništavanjem naučnog i tehnološkog potencijala zemlje, što je postignuto mnogim smanjenjima državnog finansiranja nauke, kolapsom tehnološke saradnje i naučnom produktivnom integracijom u smeru masovne privatizacije, kao i odbijanjem vlade da osmisli bilo kakvu sopstvenu tehničku, industrijsku ili strukturalnu politiku.■ Prodajom strancima kontrolnih paketa deonica u vodećim i najznačajnijim ruskim firmama, u industriji, energetici i telekomunikacijama.■ Prenosom prava na eksploataciju svih najvrednijih ruskih sirovina raznim transnacionalnim kompanijama.■ Uspostavljanje strane kontrole nad ruskom berzom.■ Uspostavljanje strane kontrole nad oblikovanjem i osmišljavanjem ruske domaće i inostrane ekonomske politike.

    Zaključci Bilderberga zapanjuju svojom otvorenošću ili bolje reći drskošću kad kažu: 'SAD se više ne mogu ponašati bezobzirno ni siledžijski, niti mogu jednostavno ignorisati vaskrslu Rusiju, Kinu u usponu ilisvetske režime koji kontrolišu naftu koja je od vitalnog značaja za američku ekonomiju. Nešto se mora učiniti i to pod hitno, da bi se Rusija sprečila da se dostigne moć vodeće svetske energetske sile. Pogoršanje američko-ruskih strateških odnosa je samo jedna žrtva ove geopolitičke borbe za energetskom dominacijom.'    Ričard Perl iz Američkog instituta za istraživanje javne politike, istakao je da je Rusija, kao odgovor na agresivnu američku taktiku širom planete, preduzela asimetrične korake da potkopa sposobnost Amerike da efikasno projektuje vojnu moć na svoje susede, ali i partnere i saveznike. Kada se jedan američki Bilderberg usprotivio takvom stavu, evropski delegati su kao primer izneli odgovor Kine na američku nameru da naoruža svemir - jednostavnu i ralativno jeftinu demonstraciju uništavanja sopstvenog satelita. Ovaj primer je izazvao cerekanje evrospkih delegata, baš kao i bes američkih.

KRIMINALNI IZVORI

    Još jedan predmet oštre rasprave Bilderberga bio je - Avganistan. Rasprostranjeno mišljenje prisutnih bilo je da se NATO koalicija predvođena Amerikom bukvalno nasukala u toj zemlji i da se situacija sve više pogoršava. Bilderbergeri nisu, međutim, jedini koji se zbunjeno češu po glavi i razmišljaju kako su zapadnjačke vlade i njihovi pažljivo odabrani avganistanski partneri uspeli da potroše milijarde dolara

pomoći razvoju demokratije, a da se ništa od toga ne vidi.    Katastrofe su oduvek bile dobre za biznis. Bez ljudske patnje, ne bi bilo nihumanitarne pomoći. A bez humanitarne pomoći, ne bi bilo ni mogućnosti da se prošire mreže tajnih agenata i operacija koje su deo imperativa Zapada na polju geopolitičke kontrole. Što gore izgleda, bolje se prodaje. Dok su običnim Amerikancima svakodnevno u ogromnim količinama servirani prizori represije, patnje i

avganistanskih žena prekrivenih burkama, na stranicama poznatih novina i magazina je lansirana tajna kampanja. Njujork Tajms i Njujorker su podmazivali mašineriju patnje zahtevajući od američke vlade, Ujedinjnih Nacija i svakoga koje hteo da sluša da 'uradi nešto'. Ti zahtevi su strpani među oglase za prodaju nakita. Tako sui teror i užasi ljudske patnje, poput skupocenog nakita, postali roba.    Danas su Avganistan i njegovi afrički rođaci iz Sudana, Etiopije, Eritreje, Konga, Ruande, Sirije..., baš kao i ostatak nacija 'blagoslovljenih' humanitarnom pomoći sa zapada, dovedeni u stanje potpune bespomoćnosti. Podrška američke vlade poznatim avganistanskim narko ratnicima,dodaje još jednu kockicu mozaiku. Količina profita koja se godišnje ostvari na tržištu droge, iznosi negde oko 700 milijardi dolara oslobođenih poreza. Sedam stotina milijardi dolara godišnje je suviše mnogo para da se sakrije u čarapu. Potrebno je mnogo znanja i stručnosti da se takva količina fondova ukloni u tajnosti. Da li iko sumnja da se krvoproliće u Avganistanu odvija zbog droge? Da li iko sumnja da CIA igra glavnu ulogu u toj nemuštoj predstavi?    Na primer, zna se da je CIA finansirala tokom 1977. godine Muslimansko Bratstvo i uvežbavala mudžahedine u kampovima za obuku, pripremajući ih za kampanju koja je trebalo da se obavi u dosluhu Vašingtona i desničarskog islama: rat u Avganistanu. Koreni avganistanskog konflikta mogu se pratiti sve do džamije Al-Azar u Kairu, centru aktivnosti Muslimanskog Bratstva. Ubrzo posle napada 11.septembra, navodni otmičar aviona Muhamed Ata, identifikovan je kao pripadnik Muslimanskog Bratstva i taj  je podatak objavljen u više zapadnjačkih publikacija. U napad su bili umešani i drugi pripadnici Muslimanskog Bratstva: Kalid šeiok Muhamed i Ramzi Jusuf, čovek koji je osmislio prvi bombaški napad na svetski trgovinski centar u Njujorku 1993 godine kada je eksplodirala auto-bomba u podzemnoj garaži, ali bez većih posledica. Desna tuka OSame Bin Ladena, Egipćanin po

imenu Ajman al-Zavahiri, takođe je dugogodišnji član Muslimanskog Bratstva.    

IZBOR POSTOJI

    Grupa Bilderberg nije kraj, već sredstvo buduće Vlade Jednog Sveta. Ta organizacija je prerasla svoj tajnoviti početak i postala virtuelna vlada u senci, koja u potpunoj tajnosti odlučuje na svojim godišnjim

sastancima kako će se sprovoditi određeni planovi.    Krajnji cilj ove košmarne budućnosti je transformacija Zemlje u planetu zatvor, nametanjem globalizovanog tržišta koje kontroliše Vlada Jednog Sveta uz pomoć policajaca Ujedinjene Svetske Armije, finansijski uređenom od strane Svetske banke i naseljenom ljudima obeleženim mikročipovima i povezanim za kompjuter koji prati svaki pokret, a čije su životne

potrebe svedene na čist materijalizam i preživljavanje tipa radi-kupi-množi se...    Takva mračna vizija postaje sve jednostavnija i primenljivija, zahvaljujući razvoju tehnologije telekomunikacija zajedno sa suštinskim napretkom u proučavanju ponašanja savremenog čoveka, čime se nove metode manipulacije pojedincima pretvaraju u ono što bi se u drugim epohama ljudske istorije nazvalo zlim namerama i nametanjem nove realnosti, totalno porobljavanje.    Ali nada postoji. U gotovo svakom kutku planete, ljudi postaju svesni opasnosti. To opšte buđenje svesti jest početak sticanja našeg kolektivnog razumevanja i učenja. Oni koji nas vode tvrde da su svetska događanjasuviše komplikovana da bi ih obični ljudi razumeli. Oni lažu narod! Rečeno nam je da se nacionalne tajne moraju sačuvati po svaku cenu. I moraju! Ni jedna vlada ne želi da joj stanovnici otkriju da njihovi legalon izabrani predstavnici učestvuju u konspirativnom, masovnom pljačkaškom planu kme je cilj da ojadi planetu. Nikad nije kasno za narod. Put kojim krenemo od ovog trenutka, odrediće budućnost i nas i čovečanstva i to da li ćemo postati deo globalne elektronske policijske države, ili ćemo ostati slobodna ljudska bića.

http://www.conopljanews.net/

DEKODIRANJE “MEKE” TIRANIJE NOVOG SVETSKOG PORETKA

Objavljeno 11. april 2013.

Negde po završetku Zalivskog rata, gotovo svi mediji u Rusiji,

podjednako kao i oni na Zapadu, su u svoju terminologiju uključili

dobro poznatu kovanicu „Novi svetski poredak“. Reč je o terminu koji

je, podsećanja radi, obznanio nekadašnji američki predsednik Džordž

Buš (stariji) sada već davnog, ali u mnogo čemu simboličnog, 11.

septembra 1991. godine, a kojim su nedugo zatim počeli da se „služe“

državnici i političari svih ostalih zemalja sveta, stidljivo najavljujući na

taj način nadolazeće Novo doba na globalnoj političko-ekonomskoj

„pozornici“.

 

Novi svetski poredak, kao svojevrsni sinkretički koncept (pokret) bez

presedana u ljudskoj istoriji, po priznanju ideologa okupljenih u

Bilderberg grupi i Trilateralnoj komisiji, za svoj prevashodni cilj ima

uspostavljanje jedne svetske vlade, jednog centra, iz kog bi se

upravljalo celokupnim životom na planeti, a ne bi bilo pretereno da se

konstatuje i sledeće – i odlučivalo o životu i smrti svih nas običnih

„građana sveta“, a neki kažu – „beskorisnih izjelica“. Ipak da ne bi bilo

zabune, kada govorimo o fenomenu Novog svetskog poretka, onda ne

govorimo isključivo o političko-ekonomskoj dominaciji vladajućih klika

globalnog, nevidljivog i u mnogim njegovim aspektima – okultnog

menadžmenta.

Ovaj „poredak“ sazdan je, pre svega, na pobedi i dominaciji jednog

posebnog globalističkog „viđenja“ sveta, pa, s tim u vezi, on se u svom

ostvarivanju ne koristi isključivo tvrdim instrumentima moći, već isto

tako i ideološkom revolucijom koja se zasniva na shvatanju o

prestanku potrebe države shvaćene u starim „prevaziđenim“

nacionalnim okvirima. Dakle, Novi poredak uvodi jedno novo,

revolucionarno shvatanje sveta u kome živimo, shvatanje koje potire i

urušava sve stare političke, ekonomske, religijske, kulturološke i šire

društvene koncepte i obrasce, a na kojima se ljudska civilizacija

izgrađivala gotovo punih dvadeset vekova.

Novi poredak sveta predstavlja i svojevrsni eshatološki, uslovno

rečeno, „mesijanski“ projekat ili pokret koji je po svom obimu mnogo

značajniji, kompleksniji ali istovremeno po ljudski rod opasniji od svih

ranije znanih planetarnih utopija, kao što su na primer rani

protestantski pokreti u Evropi, Arapski kalifat, ili pak nekadašnji

„pakleni“ komunistički planovi za svetsku revoluciju. Posmatrajući

svet iz današnje perspektive, može se izvesti nedvosmislen zaključak

da su sve te ranije utopije poslužile samo kao preludijum ili „predigra“

koja je trebala da dovede do forme mondijalizma (globalne diktature)

koji danas poznajemo. Trebalo je kroz sve ranije društveno-političke

sisteme i totalitarne režime (komunizam, boljševizam, fašizam)

testirati mehanizme kontrole života pojedinaca, građana ili različitih

društvenih grupa, i sve to – in vivo. „ Moralo je da se vidi do koje

granice država, koja inače ima sve poluge vlasti, može da teroriše

stanovništvo. Dakle, koliko mehanizmi iz teorije mogu da se primene u

praksi i da se vidi da li ta praksa može da opstane; da se ljudi pretvore

u robove – to je suština oblika vladavine koji bi iluminati (globalna

elita) voleli jednog dana da vlada u celom svetu. Dakle, da

čovečanstvo bude porobljeno, ali ne u metaforičkom smislu, nego u

bukvalnom: da se otmu svi svetski resursi i da se distribucija svetskog

bogatstva napravi tako da je takozvana „zlatna milijarda“ stanovništva

dovoljna na zemlji…U toj hijerarhiji iluminatske vlasti, vrh vlasti je taj

“ luciferijanski kult“ koji želi da vlada svetom, ispod njega je nešto što

se zove „Rotšild tribunal“ i naravno zašto se ovaj Haški tribunal naziva

tribunal…dakle, zašto se zove tribunal a ne sud? On jeste sud, ali i još

nešto više od toga. Eksperiment stvaranja birokratske države je

započet u Rusiji, a onda je varijetet – vojna diktatura, kao oblik

totalitarne vlasti napravljen u (nacističkoj) Nemačkoj. Pratili su se

paralelno tokovi da se vidi šta će dati jedan sistem, a šta će dati drugi

sistem…U jednom trenutku su (globalna iluminatska elita) želeli da

okončaju eksperiment, i stvorili su, odnosno izmislili Drugi svetski

rat…“ (Milan Vidojević).

Teorijski posmatrano, ideologija Novog svetskog poretka može se

posmatrati i tumačiti na četiri osnovna i polazna nivoa:

Ekonomski nivo – ideologija Novog svetskog poretka podrazumeva

obavezno i potpuno uspostavljanje liberalnog kapitalističkog tržišnog

sistema širom planete, bez obzira na teritorijalne, istorijske, etničke ili

kulturne razlike. Svi socio-ekonomski sistemi tj. države, koji se javljaju

kao noseći stubovi „socijalizma“, „socijalne i nacionalne pravde“ i

„socijalne zaštite“ moraju biti prvo degradirani i obesmišljeni, a potom

najgrublje urušeni kao relikti prošlosti, da bi na kraju bili pretvoreni u

društva apsolutno „slobodnog tržišta“, pod čvrstom kontrolom

globalne „nevidljive ruke“ koja upravlja svetskom vladom.

Geopolitički nivo – Ideologija Novog svetskog poretka daje bezuslovnu

i apsolutnu prednost zemljama koje u geografskom, ekonomskom,

duhovnom ali i političkom smislu čine „Zapad“, u odnosu na zemlje

omraženog „Istoka“. Neke istorijske površne i eksperimentalne

„alijanse“ Zapada sa Istokom tokom Drugog sv. rata ( kapitalistički

Zapad i komunistička Rusija protiv nacional-socijalističke Nemačke)

nisu odavno u “opticaju“ u ideološkim kuhinjama „globalnog

zakulisnog menadžmenta. Pitamo se zašto? Odgovor na to pitanje je

posve jednostavan, ukoliko na objektivan način posmatramo

geopolitičke igranke koje SAD preko NATO-a danas sprovode na

planetarnoj geostrateškoj „šahovskoj tabli“. Nacistička Nemačka

Drugog sv. rata je bila, danas je to potpuno jasno za sve one koji imaju

oči da bi videli, čedo i projekat elite o kojoj sve ovo vreme govorimo,

dakle, upravo tog globalnog menadžmenta koji danas, na svim

poljima, radi na formiranju jedne svetske vlade, tako da se na taj način

može pre govoriti o svojevrsnoj zakulisnoj i plišanoj kolaboraciji SAD i

Vel. Britanije sa Nemačkom, posmatrano u ključu zajedničkog

„zapadnog pogleda na svet“, negoli nekom udruživanju

„slobodoljubivog i pravdoljubivog“ Zapada sa Rusijom, a protiv

navodno „sumanutog“ Adolfa i njegove nacističke vojne mašinerije.

Tačnije, Drugi sv. rat i nije bio rat protiv „ludog Hitlera“ kako nam je

„ubrizgavano u mozgove“ kroz naše u mnogo čemu namerno i planski

„redigovane“ školske programe (kontrole uma), već zapravo planski

rat protiv Istoka, odnosno pravoslavnog ruskog naroda i Rusije koja je

tada pretrpela i podnela najveće, pokazaće se nenadoknadive ljudske i

materijalne gubitke, i koja se danas, u Putinovoj eri, javlja, voleli je ili

ne, kao poslednja brana od totalitarnog koncepta zasnovanog na

uspostavljanju i dominaciji jedne zakulisne svetske vlade

zapadnističkog tipa.

Etnički nivo – Novi svetski poredak insistira na maksimalnom rasnom,

nacionalnom, etničkom i kulturnom mešanju i preplitanju ljudi,

stavljajući akcenat na kosmopolitizam velikih gradova. Svet je

“globalno selo”, a svi smo mi građani sveta bez razlike – glavna je

deviza ideologa „vrlog novog sveta“. Nacionalni „oslobodilački“

pokreti unutar raznih država kojima je “nevidljiva iluminatska ruka“

kroz istoriju manipulisala u njenoj bespoštednoj borbi protiv

monarhija, nacionalizama imperijalnog tipa, biće odlučno potisnuti ili

uništeni, i kao takvi bačeni na smetlište istorije pošto su odigrali ulogu

(korisnog idiota) koju im je dodelio globalni menadžment iz senke.

Istovremeno, nacionalne države bi ubrzo, prema zamislima ideologa

Novog svetskog poretka, trebalo da postanu prevaziđen i suvišan

okvir povezivanja ljudi, te da otvoreno ustupi mesto nadnacionalnim

integracionim telima, kao organima jedne i jedino dozvoljene i

legitimne, buduće (svetske) vlade.

Verski nivo – Ideologija Novog svetskog poretka priprema dolazak u

svet jedne posebne mistične figure, pojedinca, „mesije“, čija bi pojava

trebalo da uzdrma, naglo promeni ili pak sruši sve postojeće zvanične

religijsko-verske koncepte koji, prema „globalnim menadžerima“,

predstavljaju smetnju za uspostavljanje jednog novog centralizovanog,

globalnog religijskog, „nu ejdž“ pogleda na svet, kao svojevrsnog

sinkretizma duhovnog lutanja, i u krajnjoj instanci – ništavila i

praznine. Ideolozi mondijalizma su ubedili sebe, a sve više rade na

tome da putem medija ili muzičke i filmske industrije ubede vaskoliko,

već u velikoj meri, zavedeno i obezduhovljeno čovečanstvo kako će se,

tobože, u svet „spustiti“ novi (po iluminatskom ukusu) Mesija koji

treba da otkrije zakone jedne nove – a tada će biti predstavljeno –

jedino ispravne i istinite religije. Dolazak novog „Hrista“ pratiće

naravno i raznorazna spektakularna čuda i čudesa koja će se tih dana

odigravati na nebu i na zemlji, a za šta će već postarati – u domenu

stvaranja privida, opsena i hologramskih projekcija – više nego dobro

istrenirana i uigrana holivudska A filmska produkcija. Naravno da će

se zadojenici i zavisnici od „Farme“, „Velikog brata“ i ostalih

postmodernih rijalitija ove „apokaliptične“ predstave dočekati na

kolenima sa jezikom do poda, vapijući i zapomažući za tim toliko

„očekivanim“ mesijom, koji treba da ih konačno izbavi iz ovog

njihovog , već sada, učmalog moralnog i duhovnog stanja. Jer, poznato

je „nevidljivoj ruci“ Novog svetskog poretka sa kakvim to „oblicima

života“ (da ne kažem ljudima , jer je pojam „čovek“ mnogo

kompleksnija i sadržajnija kategorija) ima posla, te će kako scenario

tako i čitava scenografija silaska „spasitelja sveta“ biti prilagođena

opskurnim duhovnim percepcijama „farmoida“ i big bradr robotoida.

Novi ateizam, otvoreno bogoborstvo, luciferijanstvo i veštičarenje ili

pak spiritualizam, prema kreatorima Novog svetskog poretka, treba

da budu zamaskirani učenjem o novoj „naprednoj” religiji na koju će

nasesti svi oni kojima nije dato da „vide“. Ali, neko je rođen samo da

postane plen, i u tome nema ništa spornog, naravno.

Kako se stvari odvijaju danas, sve ovo prethodno izneto je sve

izvesnija slika budućeg „vrlog“ sveta koju su skrojili magovi i

tehnokrate Novog svetskog poretka grupisani u Trilateralnoj komisiji,

Bilderberg grupi, američkom Savetu za spoljne odnose i drugim

tajnim ili polutajnim grupama koje bi mogle vrlo uskoro, mnogo

otvorenije i sadržajnije odlučivati o životu svih nas postmodernih

hiberniranih „rijaliti robova“.

Iz tog razloga, potrebno je da se svi vi, bezbrižno uljuljkani, probudite

što je pre moguće, iako čak više nisam ni posve siguran da bi buđenje

i u ovom trenutku bilo pravovremeno, kako biste „stigli na voz“ koji

vozi u kakvu-takvu slobodu.

A možda ste, ipak, samo rođeni da budete plen? Ili možda robovi?

Da budete Jozef K.?

Vanja Vučenović