Novo Milo{evo 2007.

PO[TOVANI ^ITAOCI!

U Novom Milo{evujanuara meseca 2007.

Dragan Rau{ki

^etvrta kwiga Prilozi za monografiju NovogMilo{eva je pred Vama.

Zbirka tekstova koja se nalazi u kwizi je{arolika, ali se nadamo da }e svako od Vas na}i barneki interesantan detaq koji }e probuditi se}awana stara dobra vremena .

Neke teme koje su u tri prethodne kwigeprezentovane, zagolicale su ma{tu ~italaca, pa se uovoj kwizi o~ekivao nastavak pojedinih tekstova.Na`alost svaki tekst je celina za sebe i poslu`i}enekom budu}em velikom poduhvatu pisawu monografijeNovog Milo{eva.

Pozivamo sve zainteresovane qubiteqe pisanere~i da nam po{aqu svoje tekstove koji su vezani zaNovo Milo{evo da bi smo {to pre krenuli u realizacijupete kwige.

“”

“ ”

Glavni i odgovorni urednik

Tehni~ki saradnici:

Korektor:

[tampa:

Dragan Rau{ki

Qiqana Josimovi}Jasmina [qapi}

Ana-Ilona KapamaxinDu{ica Beli}Sa{a Stoki}

Milena Rau{kiVera Nedin

Karako Jano{Spomenka Gagi}

Sofija Paji}Du{ica Be{lin

Slavica BudakovAleksandra Jakovqevi}

Branislav ZimaletinMilan Kne`ev

Verica Mesaro{

Ekopres - Zrewanin

Slavica Kova~ev

5

IKONOSTAS SRPSKE PRAVOSLAVNECRKVE U KARLOVU

NikolaAleksi}, po godinama mla|i savremenik isuparnik Konstantina Danila, kako ka`e MilanKa{anin, u sasvim ranoj mladosti, pre Be~a i Italije,u~enik velikog Arse Teodorovi}a, vrlo uglednog iobrazovanog slikara, pouzdano je najplodniji na{slikar, ne samo tog doba. Iz takve plodnosti, dostaizuzetne za na{e qude i prilike, za kratki dah i re|ukontinuiranu radnu mo} na{ih qudi, pa razume se, iumetnika, mogu da se rode dela, koja nisu, uvek,nasi}ena najvi{im vrlinama, koje ina~e posedujeumetnik, kao {to je Nikola Aleksi}; ali, to nisu ~estoizbegli ni najve}i stvaraoci, naro~ito kad su vrloplodni.

U s l i k a r s k i n a j u s p e l i j i m A l e k s i } e v i mportretima, koji zra~e izrazom i koji su sugestivni,stekla su se sre}no sva svojstva wegovog talenta itvora~kih mogu}nosti, po kojima je on, jedan odnajzna~ajnijih predstavnika ne samo klasisti~kogslikarskog pristupa u nas, nego i najzna~ajnijih slikaracelog veka.

Jedan od ve}ih radova iz slikarskog opysaNikole Aleksi}a bilo je slikawe ikonostatsa srpskecrkve u Karlovu (sada Novo Milo{evo). Godine 1855.u~io je neko vreme kod wega u Karlovu slikar AksentijeMarodi}. Iz onoga {to je Marodi} zabele`io ~ini se danije bio zadovoqan Aleksi}evim porukama jer se ve}slede}e godine vra}a svom prvom u~itequ Petru Pili}uu Sentu. Zanimqiv je podatak da je za slikawe ovogikonostasa konkurisao i \ura Jak{i}, podneo je kaouzorak ikonu “ Hristos podi`e iz mrtvih Jairovu k}er,ali su se seoski op{tinari opredelili za, u to vremepoznatijeg slikara, Nikolu Aleksi}a. U crkvi je osimikonostasa, tronova i pevnica Aleksi} naslikao i svodnad solejom, ostale zidne slike, nastale kasnije, delosu mawe poznatog slikara Gojgnera.

“”

XIX

Na ikonostasu koji je tako|e nedavno ~i{}en

7

OPIS IKONOSTASA

6

odmah pada u o~i izvanredno suptilna prestona ikonaArhangela Gavrila; za wu se tvrdi da je bila izlagana namilenijskoj izlo`bi u Pe{ti 1896. godine.Arhangela Gavrila; za wu se tvrdi da je bila izlagana namilenijskoj izlo`bi u Pe{ti 1896. godine.

Ovaj omiqeni Aleksi}ev motiv, gracilnaan|eoska figura slikana prozra~nim sivkasto-belim iru`i~astim tonovima, sre}emo u sli~noj delikatnojizlo`bi jo{ nekoliko puta. Da pomenemo samo velikuikonu Arhangela Gavrila i Mihajla iz dvora rumunskogepiskopa u Aradu, slikanu u {estoj deceniji pro{logveka, jednu od najboqih Aleksi}evih radova. Ostaleikone milo{eva~kog ikonostasa sigurno crtane ikomponovane na nivou prose~nih Aleksi}evih dela alipokazuju ne{to `ivqu skalu boja. Naro~ito se zapa`askoro neugodno intenzivan tonalitet prazni~nih ikonasa prevagom jake plave i crvene boje; za wega je na jednommestu podsme{qivo re~eno da je stavqen kako bi sepaorima zasenile o~i . Wima su kontrast svetiteqskefigure na zidovima pevnica tvrdo modelovane, akoloristi~ki veoma svedene na crnu i oker boju.

Monumentalna zidna kompozicija boga Savaotaokru`enog an|elima i jevan|elistima, u svodu nadsolejom, pokazuje tako|e `ivqu skalu boja izra`enukontrastima tamnoplave i mrkocrvene.

“”

8

. Okosvetiteqa koji je u polukle~e}em stavu tri skoro naga~oveka raskora~enih nogu, u uzdignutim rukama dr`ekamewe koje ho}e da bace na svetiteqa. Na levoj stranisedi ~ovek u sme|em hitonu i crvenom himationu i dr`i uruci papir na kome ne{to pi{e. Sv. Stefan je uzdigaoruke kao da se brani. U pozadini ravan sivi zid sa

Slika 1: Kamenovawe sv. Stefana

9

krenelurama.. Pred grmom

kupine koja je sva u plamenu kle~i Mojsije na desnomkolenu, iz desne ruke je ispustio {tit, a levom zaklawao~i od jake svetlosti. Iznad zapaqenog grma vidi sedopojasna figura Boga-oca koji je sasvim ispru`iodesnu ruku. Obra}a se Mojsiju. Iza Mojsija nekolikoovaca, a u pozadini pejza` od drve}a i palmi.

koja je napravqena odunakrsno slo`enih oblica kle~i sin Avramov,sklopqenih ruku na molitvu, a iznad wega stoji staracAvram, levom rukom mu pridr`ava glavu, a u desnoj dr`ino`. Iz oblaka dolazi an|eo i obra}a se Avramu. Scenase odigrava u bogatom pejza`u.

Pred zidom sa stubom stoje dve `ene. Jedna od wih dr`iplitak tawir na koji xelat spu{ta odse~enu glavuJovanovu. On u desnoj ruci dr`i isukan ma~.

Prikazan jekako lebdi iznad oblaka. Obu~en je u laku, prozirnu,lepr{avu ode}u ru`i~asto-bele boje. Desnu ruku jeuzdigao, u levoj dr`i krin.

Prikazana je kako stoji naoblacima i dr`i maloga Hrista. Obu~ena je u plavihiron, tamnocrveni himation, na glavi zeleni maferion.Oko Bogorodi~ine glave su glavice an|ela.

Tako|e je u stoje}emstavu. Obu~en je u ru`i~asti hiton i plavi himation. Ulevoj ruci dr`i kuglu, desnom blagosiqa.

. Stoji oslowente`inom tela na desno stopalo i vrh leve noge. Okobedara ima kamiqu kostret a preko toga tamno plaviogrta~ koji pada sa desnog ramena. U levoj ruci dr`iduga~ak krst.

Slika 2: Mojsije i goru}a kupina

Slika 3: Na loma~i

Slika 4: Usekovawe glave Jovana Krstiteqa.

PRESTONE IKONESlika 5: Sv. Arhangel Gavrilo.

Slika 7: Isus Hristos.

Slika 8: Sv. Jovan Krstiteq

DVERISlika 9 i 10: Na carskim dverima su

Slika 6: Bogorodica.

10

Blagovesti.

Slika 11:

Slika 12:

Slika 13:

Slika 14:

PRAZNI^NE IKONESlika 15: Ro|ewe Hristovo.

Slika 16: Kr{tewe Hristovo.

Bogorodica je u polukle~e}em stavu. Rukeje ukrstila na grudima i gleda u kwigu koja le`i navisokom stolu prekrivenom zelenim ~ar{avom.Bogorodica je obu~ena u hiton naranxaste boje i plavihimation, na glavi ima beli marifej. An|eo stoji naoblacima. U desnoj poluuzdignutoj ruci dr`i cvet, aleva mu je na grudima. Obu~en je u ru`i~astu prozra~nu,lepr{avu ode}u.

Na severnim dverima naslikan je an|eona oblacima u celoj figuri, u istoj prozirnoj, lepr{avojhaqini. U desnoj ruci dr`i duga~ak cvet koji oslawa nadesno rame, levu ruku dr`i na prsima i wom pridr`avadr{ku od cveta. Pozadina plava.

Na ju`nim dverima je arhan|el Mihailou vojni~koj ode}i sa krilima na le|ima. U desnoj rucidr`i isukan ma~, levu sa ispru`enim ka`iprstom jeispru`io. Stoji na oblacima. Pozadina plava, pri vrhusivo sme|i oblaci.

Iznad severnih dveri je ^udo Hristovokojim se prikazuje Blagosiqawe pet hlebova.

Iznad ju`nih dveri je VaskreseweLazarevo.

Ispred ku}e sujasle nad koje se nagnula Bogorodica. Prikazana je ukle~e}em stavu. Desno kle~e dva pastira sa rukamaprekr{tenim na grudima i gledaju u jasle, a iza wih stojiJosif u plavom hitonu i sme|e `utom himationu, oslawase na jedan duga~ak {tap i posmatra Hrista. Iza wegastoji jedna `ena. Iznad wih su tri lebde}e figurean|ela koji se vide celom du`inom tela. Dva su uprofilu, jedan upravqen gledaocu.

U sredini stojiHristos pognute glave, ruku ukr{tenih na grudima.Desno na obali, pred plamom stoji Jovan i desnom rukomkr{tava Hrista. Levo od Hrista prilazi an|eo saubrusom. Gore u oblacima dopojasna figura Boga ocaokru`enog an|elima.

11

Predotvorenom stenom stoji sarkofag sa koga an|eo podi`eplo~u. Iznad sarkofaga uzle}e Hristos, dole su dvavojnika, u sredini prazni~nih ikona je KrunisaweBogorodice. Bogorodica kle~i na desnom kolenu naokrugloj plavoj lopti, koju obavija velika zmija. Zmija uustima dr`i gran~icu na kojoj je rumena jabuka i list.Bogorodica levom nogom gazi zmiju. Obu~ena je u belihiten koji prelazi u violet i svetloru`i~astihimation. Ruke su joj prekr{tene na grudima. Bog otac iHristos dr`e u rukama krunu kojom treba da kruni{uBogorodicu. Bog je u belom hitonu i svetloplavomhimationu, a Hristos u rozikastom hitonu i plavomhimationu.

U dowem deluslike stoje}a figura apostola, Bogorodice i dvaan|ela. Iznad wih u oblacima figura Hrista.Kompozicija je veoma mirna, figure imaju skoroparalelan polo`aj.

U centru, najednom niskom kvadratnom postoqu sedi Bogorodica,ruku ukr{tenih na grudima. Levo i desno oko we stojeapostoli, polo`aji tela su dosta uravnote`eni i mirni,samo su glave uzdignute i ruke malo pru`ene. U predwemplanu, dole, sede tri apostola, dva na levoj, jedan nadestoj strani. U oblacima leti golub, a iznad figureapostola su plameni jezici, raspore|eni po linijizami{qenog kruga.

Popravilima ikonografije, kompozicija se deli u dvegrupe. U dowem delu su tri figure apostola, koji kle~eili sede, rukama zakqawaju}i o~i od zaslepquju}esvetlosti koja ide od Hrista. U gorwem delu je Hristos uceloj figuri, pored wega su proroci Mojsije i Ilija,tako|e u celim figurama.

U zoni iznad prazni~nih ikona suSvaki je prikazan u visini do iznad

kolena.

Slika 17: Vaskresewe Hristovo.

Slika 18: Vaznesewe Hristovo.

Slika 19: Silazak svetog Duha.

Slika 20: Preobra`ewe Hristovo.

Slika 21 - 32:figure proroka.

Raspe}e sa ikonama Jovana iSlika 33 - 35:

Bogorodice,Slika 36:

Hristosa u Gotsimanskom vrtu.Sve ikone ra|ene su uqem na dasci.

U desnoj pevnici su:

U levoj severnoj pevnici su:

Bogorodi~inom tronu

RASPORED IKONA

a sa strane su jo{ po dve figure proroka.U medaqaonu prikazana je scena

Figure su svuda mirne u stavu i nijednakompozicija nema `ivosti ni dinamike.

Rezbarija na ikonostasu je veoma bogata, madaornamentalnih motiva ima previ{e. Elemenatdekoracije ~ini hrastovo li{}e koje se uvija u guste,zbijene volute. Na sredini je uvek vaza.

Ikonostas je horizontalnim pojasom podeqen udve zone u kojima su kerntski stubovi sa doneklepozla}enim kapitelima.

Sa strane ikonostasa u pevni~kim prostorijamaprodu`ava se drvena oplata i tu su sme{tene po triikone sa istom rezbarijom i slikarskim radom NikoleAleksi}a.

1. Sv Nikola2. Prorok sa tablicama Mojsije3. Sv. Stefan

1. Sve{etnik2. Sv. \or|e3.Arhimandrit sa brojanicama

Na je Bogorodica kojasedi na oblacima. Na krilu dr`i Hrista. Obu~ena je urozikasti hriston, plavi himation i beli maferij.

Pod ovom ikonom je scena Susret majki.Na je episkop, u levoj ruci

dr`i skiptar.Sve slikane povr{ine, kao i pozlata na

ikonostasu u dobrom su o~uvanom stawu, nema tragovamehani~kih o{te}ewa, samo su povr{ine malopotamnele od ~a|i.

IKONE U SOKLU:1. Kamenovawe sv. Stefana

arhijerejskom tronu

2. Neopalima kupina3. @rtvaAvramova4. Usekovawe

PRESTONE IKONE:5. Arhangel Gvrilo6. Bogorodica sa Hristom7. Isus Hristos8. Sv. Jovan

SEVERNE DVERI:9. Arhangel Gavrilo10. Hristova propoved (iznad severnih dveri)

CARSKE DVERI:11. Blagovesti

JU@NE DVERI:12.Arhangel Mihajlo13. Vaskresewe Lazarovo (iznad ju`nih dveri)

ZONAIZNAD PRESTONIH IKONA:14. Ro|ewe Hristovo15. Kr{tewe16. Vaskresewe17. Krunisawe Bogorodice18. Vaznesewe19. Silazak Sv. Duha20. Preobra`ewe

IKONE U LINETI:21. 12 apostola22. Raspe}e23. Bogorodica24. Jovan Bogoslov25. Molitva u Getsimanskom vrtu.

Literatura:iz kwige NikolaAleksi} Galerija Matice srpske, str. 5, 8, 19Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture

I “ ”II

12 13

DR@AVNA NEPOTPUNA GIMNAZIJA U BEODRI

Beodra i Dragutinovo su veoma stara naseqa.[kole su u ovim naseqima postojale od davnina. Pop o d a c i m a k o j e i z n o s i Va s a S t a j i } u k w i z iVelikokikindski di{trikt sva naseqa ovog podru~ja

imala su {kolu 1774. godine. Neka dokumenta govore dasu {kole u Beodri i Karlovu postojale i davne 1754.godine.

Mudri qudi ovih mesta znali su koliko vredi{kola i znawe koje se u woj sti~e, a bistra dece wihovaupijala su sve {to se u {koli u~ilo. Da je sve tako govoremnoga imena na{ih sugra|ana poznata u nauci i kulturi:Teodor Pavlovi}, dr \or|e Joanovi}, Simo Cucu}, drSredoje Stana}ev, Dragoqub Be{lin i mnoga druga.

Prolazile su godine. Protutwao je i svetskirat. Jesen 1945. Osnovci krenuli u {kolu.A{ta sa onimakoji su zavr{ili razred osnovne {kole? [ta sa onimakoji ve}u~e razred gimnazije i putuju za Kikindu?Ideju je imao tada{wi upraviteq osnovne {kole,u~iteq Milo{ Gavrilovi}: treba osnovati gimnaziju.Krenuli su na posao. Posao ni jednostavan ni lak. Stigloje re{ewe GNOOV br. 5431 od 30. 08. 1945. godine.Gimnazija je po~ela sa radom, 22. 10. 1945. je prvi nastavnidan. Bio je to veliki doga|aj ne samo za stanovnike na{egsela ve}i za okolna mesta: Bo~ar, I|o{, Ba{aid. Sadsvi mogu u {kolu: devoj~ice, de~aci, bogati, siroma{ni.Nema putovawa, pe{a~ewa do Kikinde. Sad imadovoqno vremena za u~ewe. I daqe bistre, pametneglavice upijaju nova znawa. Mnogi od wih danas supoznata imena nauke i kulture.

Na sve~anosti povodom 50 godina od otvarawa,Dr`avne nepotpune gimazije u Beodri, SlavkoStanimirov, jedan od prvih nastavnika te {kole,poklonio je Izve{taj za 1945/46. {kolsku godinu ifotografije prvih nastavnika te {kole.

“ ”

II

IVII, III, IV

S \ura Nada StevanAna Radivoj Slavko

toje s leva na desno:

sede:

Popov, Popov-\api},\api}, Petrovi}, Petrovi}, Stanimirov,

Dragoqub Nenadovi}, Bogumila Ranisavqevi}

14 15

DR@AVNA NEPOTPUNA GIMNAZIJAU BEODRI

I Z V E [ T A JZA 1945/46. [KOLSKU GODINU

B) Na kraju godine

NASTAVNO OSOBQEA) Promene u toku godine

Grgur Katica, student gimnazije u V. Kikindi,odlukom GNOOV-a Br. 0173/45 preme{tena je zanastavnicu gimnazije u Beodri.

Ofelija, prof. iz Vr{ca, odlukomGNOOV-a Br. 9195/45 preme{tena je za nastavnicu ove{kole.

Jovanovi} Zlata, prof. iz Novog Be~eja, odlukomGNOOV-a Br. 9161/45 preme{tena je za nastavnicugimnazije u Beodri.

Sandi} Petar, u~iteq, po demobilizaciji iz JA,odlukom GNOOV-a Br. 9191/45 postavqen je za nastavnikagimnazije u Beodri.

Bucu Petar, u~iteq, po demobilizaciji iz JA,odlukom ONO-Petrovgrad Br. 4678/45 upu}en na rad uovoj {koli.

Nenadovi} Dragoqub, nastavnik gra|anske{kole, tra`io prelaz iz Srbije i postavqen odlukomPNSAPV Br. 11o39/45 za nastavnika gimnazije u Beodri.

Popovi} Radivoje, u~iteq, po demobilizaciji izJA, odlukom PNSAPV Br. 11263/45 postavqen zanastavnika ove {kole.

Kimpanov Miroslav, u~iteq iz Petrovgrada,odlukom PNSAPV Br. 9924/45 preme{ten za nastavnikaove {kole.

Kimpanov Miroslava, u~iteqica iz Petrovgrada,odlukom PNSAPV Br. 9925/45 preme{tena za nastavnicuove {kole.

Stanimirov Slavko, u~iteq, po demobilizacijiiz JA odlukom PNSAPV Br. 11464/45 postavqen zanastavnika ove {kole.

Bo{kovi} Persida, svr{eni student, odlukomPNSAPV Br.10906/45 preme{tena iz Perleza zanastavnicu ove {kole.

Sotirovi} Borivoje, profesor iz Petrovgrada,odlukom PNSAPV Br. 11160/45 preme{ten je za nastavnikaove {kole.

Stefanovi}

16 17

Popov \ura, profesor po demobilizaciji iz JA,odlukom PNSAPV Br. 12341/45 postavqen za nastavnikaove {kole.

Sekuli} Stanko, slu`iteq, odlukom PNSAPV Br.10953/45 postavqen za slu`iteqa ove {kole.

Ofelija Stefanovi}, Jovanovi} Zlata, BucuPetar, Kimpanov Miroslav, Kimpanov Miroslava,Bo{kovi} Persida i Sotirovi} Borivoje.

GNOOV pod Br. 5431 od 30- -1945 otvorio jeNepotpunu gimnaziju u Beodri na tra`ewe naroda selaBeodre i Dragutinova. Inicijativu za ovo otvarawe daoje Gavran~i} Milo{upravnik osnovne {kole u Beodri.

1- -45 otpo~eo je upis u~enika u i raz.Upis je vr{io Gavran~i} Milo{.

26- -45 javila se na du`nost Grgur Katica ivr{ila du`nost direktora.

3- -45 javio se na du`nost Sandi} Petar,nastavnik.

19- -45 javio se na du`nost Nenadovi} Dragoqub,nastavnik.

21- -45 odr`ana je sednica nast. saveta.Izvr{ena podela predmeta i raspored ~asovaodeqewa, re{eno da rad bude poludnevni.

22- -45 prvi dan rada u {koli.25- -45 javio se na du`nost Petrovi} Radivoje,

nastavnik.27- -45 razre{en du`nosti Bucu Petar, nast. i

upu}en na novu du`nost Boka.28- -45 prvi roditeqski sastanak na po~etku

{kolske godine.29- -45 proslava dana ^ehoslova~ke republike

povodom 27 godina osnivawa.

Preme{teni na drugu {kolu:

LETOPIS [KOLE

VIII

IX I, II, III IV

X

X

X

X

XX

X

X

X

2- -45 nastavni inspektor ONO PetrovgradKosti} Desanka, prof. izvr{ila je pregled {kole,odr`ala rod. sastanak i konferenciju sa nastavnicima{kole.

5- -45 javio se na du`nost Stanimirov Slavko,nastavnik.

7- -45 predavawe u~enicima o 28 god.oktobarske revolucije u SSSR predava~ Sandi} Petar,nastavnik.

8- -45 sednica nastavni~kog saveta. Izvr{enanova podela predmeta. Re{eno da se radi u dve smene od8 do 10,35 i od 10,45 do 14 ~as.

8- -45 |a~ka kwi`nica osnovana sa 82 kom.kwiga.

9- -45 pro~itana Pravila o u~ewu i vladawuu~enika.

11- -45 izvr{ena organizacija Podmlatkacrvenog krsta u {koli.

15- -45 izvr{ena organizacija Pionira i USAOV-a u {koli.

17- -45 sednica razrednih ve}a.19- -45 zavr{ena nedeqa Podmlatka crvenog

krsta.29- -45 progla{ena republika FNRJ.4- -45 odr`ana prva Literarna konferencija

u~enika ove {kole.10- -45 izvr{en lekarski pregled u~enika.12- -45 sednica razrednih ve}a.18- -45 javio se na du`nost Popov \ura.20- -45 prva klasifikaciona perioda prvog

polugo|a.21- -45 sednica nastavni~kog ve}a.22- -45 stru~na konferencija nastavnika.23- -45 roditeqski sastanak.29- -45 prvo literarno popodne priredili

u~enici ove {kole.

XI

XI

XI

XI

XI

XI

XI

XI

XIXI

XIXII

XIIXIIXIIXII

XIIXIIXIIXII

18 19

1946.

1- -46 sednica razrednih ve}a.3- -46 sednica nastavni~kog saveta.13- -46 literartno popodne priredili u~enici ove

{kole.14- -46 |a~ka kwi`nica snabdevena sa 70 kom.

kwiga.19- -46 roditeqski sastanak.26- -46 javio se na du`nost Sotirovi} Borivoje

prof.27- -46 u~enici ove {kole izveli sv. Savsku

priredbu.31- -46 zavr{eno polugo|e. Obustavqen rad u

{koli za 1, 2 i 3- -46 zbog klasifikacije uspeha isvo|ewa ocena.

1- -46 sednica razrednih ve}a.2- -46 sednica nastavni~kog saveta.2- -46 izvedena priredba u Dragutinovu od

strane u~enika ove {kole.4- -46 saop{ten uspeh polugo|a. Obustavqen

rad u {koli do 21- -46 zbog pojave pegavog tifusa.22- -46 po~eo normalan rad posle tifusnog

karantina.22- -46 podeqene nagrade ONO-Petrovgrad

odli~nim a siroma{nim u~enicima ove {kole po 500 din.i to Terzin Mladenu iz a raz. i Vrgovi} Dragiwi izraz.

23- -46 nabavqena u~ila za hemiju i fiziku izradionice Min. prosvete Srbije. Zatim 2 mape FNRJ, 2trougla i uglomer.

24- -46 roditeqski sastanak. Izabrana upravaZajednice doma i {kole.

28- -46 prvi privatni ispit u ovoj {koli.6- -46 sednica razrednih ve}a i nastav. saveta.7- -46 konferencija stru~nih nastavnika.

III

I

II

I

I III

IIIIII

II III

II

II

I III

II

II

IIIIIIII

Pretresen novi nast. plan i program.8- -46 sednica nastavni~kog saveta.10- -46 u~enici {kole obavezali se na

prvomajsko takmi~ewe.26- -46 predlo`eni za iskqu~ewe iz {kole

Makrin Obrad i Veskov Nikola iz raz. i Golu{in Grujaiz b raz. odlukom nast. saveta.

30- -46 okru`na konf. direktora u Petrovgradu.Prisustvovao v. d. direktora Nenadovi} Dragoqub.

31- -46 u~enici {kole izveli priredbu u Beodri.1- -46 sednica razrednog ve}a.5- -46 sednica nastavni~kog saveta.7- -46 proletwi kros. Uzeli u~e{}e u~enici ove

{kole. Uve~e izvedena priredba u Dragutinovu.15- -46 sednica razrednih ve}a povodom

klasifikacionog perioda u pol.18- -46 okru`na konferencija direktora u

Petrovgradu.26- -46 sednica nastavni~kog saveta.29- -46 odr`ano predavawe o Danu Crvenog

krsta.- -46 Prvi maj. U povorci u~estvovali u~enici i

nastavnici {kole.9- -46 Dan pobede. U povorci u~estvovali

u~enici i nastavnici {kole.13- -46 sednica razrednih ve}a.17- -46 nastavni inspektor Lerik Ivan iz

Petrovgrada izvr{io pregled {kole. Uve~e odr`aoroditeqski sastanak. Posle toga predavawe oimperijalizmu.

18- -46 druga klasifikaciona sednicapolugo|a.

26- -46 roditeqski sastanak.30- -46 zavr{en rad u razredu.2- -46 u~enici priredili priredbu.6- -46 pioniri {kole u~estvovali u programu

IIIIII

IIIIV

IIIII

IIIIVIVIV

IV III

IV

IVIV

I V

V

VV

V II

VV IV

VIVI

20 21

7- -46 saop{ten uspeh u~enicima razreda.14- -46 zavr{en rad u i razredu.15- -46 predavawe u~enicima o Maksimu Gorkom.16- -46 po~elo polagawe ni`eg te~ajnog ispita.17- -46 odr`ani privatni ispiti u junskom roku.30- -46 saop{ten uspeh na kraju {kolske godine i

razdeqena svedo~anstva.

Ovu organizaciju sa~iwavali su u~enici a, b, ab i jedan deo u~enika razreda. Rukovodioc je bio

nastavnik Sandi} Petar. Postojao je Odred sa svojim{tabom, a zatim ~ete i desetice. Sastanci su odr`avaniu {koli, prema potrebi, a nekad i u Pionirskom domu saostalim pionirima.

Ovu organizaciju sa~iwavali su u~enici irazreda. Savetodavni nastavnik bio je StanimirovSlavko. Organizacija je imala svoju upravu i sekcije.Rad je bio aktivan. Odr`ali su veliki broj svojihsastanaka, a isto tako i sastanaka sa van{kolskomomladinom.

Pioniri i NSO primili su na sebe obavezetakmi~ewa i pozvali svoje drugove iz susednih {kola natakmi~ewe. Ispunili su sve obaveze takmi~ewa izuzevpopravke uspeha.

Ovu su organizaciju sa~iwavali u~enici svihodeqewa. Savetodavni nastavnik bio je Popov \ura.^lanovi Podmlatka izveli su proslavu Dana CK i PCK i

IV IVIV I, II IIIIVVIVIVI

I I IIII III

III IV

\A^KE ORGANIZACIJE

. Pioniri

. Narodna sredwo{kolska omladina

. Podmladak CK

I

II

III

u~estvovali u mnogim akcijama koje je sprovodio OCK umestu.

Pri {koli je osnovana |a~ka literarna dru`inaPROSVETA. U~laweni su svi u~enici. Savetodavninastavnik je Grgur Katica, nast. srpskog jez. Ciq jeudru`ewa da upozna u~enike sa na{om i stranomliteraturom i da ih uputi u kwi`evna stvarawa.Izveden je veliki broj sastanaka sa samostalnimradovima.

IV. \a~ka literarna dru`ina

Izveden je veliki broj sastanaka sa samostalnimradovima.

U~iteqi Beodre i Dragutinova i nastavnici ove{kole osnovali su sindikalnu podru`nicu radnikaprosvetne struke. Svakog sastanka odr`avana supredavawa radi stru~nog i politi~kog usavr{avawa~lanova. Podru`nica je u~inila da se vr{i pozajmqivaweu~ila kojima pojedine {kole raspola`u. Ovim je mnogodobila gimnazija koja u po~etku nije imala nikakvihpomo}nih sredstava za izvo|ewe nastave. Blagodare}itome danas se u gimnaziji mogu upotrebiti: globus,reqefna mapa Jugoslavije, zidne mape, {estar itd. akojima {kola ina~e ne raspola`e.

Pri ovoj {koli osnovana je zajednica doma i {kole.Ulog od ~lanarine iznosi 26.700 dinara. Zajednica jenaru~ila 100 komada klupa za gimnaziju. ^esto suodr`avana i po dva sastanka mese~no. Zajednica je uspelada upozna roditeqe sa te{ko}ama koje nastavnici imaju uvaspitawu {kolske omladine i izvo|ewu {kolskenastave. Roditeqi su u ovom pogledu pru`ili punu pomo}{koli te je saradwa bila za pohvalu u svakom pogledu.

. Sindikalna podru`nica

. Saradwa doma i {kole

V

VI

22 23

VII

VIII

IX

. Kuhiwe i internati

. [kola

. U~ila

Glavna pa`wa {kole bila je upu}ena naorganizovawe novootvorene gimnazije koja nije imala nizgrade, ni klupa, ni u~ila. Stoga se otvarawu kuhiwe iinternata nije mogla posvetiti pa`wa. A ni sama mesnapotreba nije ovo iziskivala.

Prilikom otvarawa {kole M. N.O. u Beodri dao jeza gimnaziju stari grofovski dvorac. Kako je u to vreme udvorcu bila sme{tena du{evna bolnica iz Kovina to jeprivremeno gimnazija sme{tena u jednoj zgradi osnovne{kole. Kad je bolnica pre{la u Kovin O.N.O. uzeo je zgradudvorca za Dom nezbrinute dece. Time je gimnazija li{enasvoje zgrade. Kako se za idu}u {kolsku godinu predvi|aosam odeqewa (3 odeqewa raz., 2 odeqewa raz., 2odeqewa raz., 1 odeqewe raz.) to }e nastava uslednemawa zgrade mnogo trpeti.

Izdr`avawe {kole vr{ilo se prilozima |a~kihroditeqa i prihodima od |a~kih priredbi. M.N.O. uBeodri snabdevao je {kolu ogrevom i ako u svom buxetunije imao predvi|enih partija za izdr`avawe gimnazije.

[kola nema svoga name{taja. Name{taj pou~ionicama pozajmqen je od osnovne {kole, a u kancelarijiod Uprave Narodnih dobara. Ovim je bio omogu}en rad u{koli.

[kola je uspela da nabavi hemijsku i fizi~kuzbirku iz radionice za izradu u~ila pri MinistarstvuProsvete Srbije. Za prirodopisnu zbirku nabavqeni suprirodopisni atlasi ki~mewaka, a zatim su u~enici inastavnici izradili preparate: raka, ribe, `abe,gu{tera, zmije, zbirku insekata i bescvetnica. Zageografiju nabavqene su dve zidne mape D. F. J. Zageometriju dva trougla, lewir i uglomer. Za ovu nastavusami su u~enici izradili prili~an broj geometrijskihtela.

I IIIII IV

X. Kwi`nica

Osnovane su |a~ka i nastavni~ka kwi`nica.Nastavni~ka kwi`nica broji 105 komada kwiga, a |a~kabroji 218 komada kwiga. Kwi`nicom rukovodi GrgurKatica nastavnik srpskog jezika. Kwige su nabavqeneod prihoda sa |a~kih priredbi zatim obevezne uplatepri upisu, a ne{to su i u~enici prilo`ili shodno svojimdatim obavezama u takmi~ewu.

Statistika u~enika za {kolsku 1945/46 god.

Iz kwige u rukopisu "PROFESOR DR \OR\E JOANOVI]"Wegovo prezime pisa}u onako kako je ostalo zapisano u mati~nim

kwigama, svim wegovim dokumentima i kako se sam potpisivao.

2

1

1

2

DIPLOMATSKA AKTIVNOSTPROFESORA DR \OR\A JOANOVI]A

O dr \or|u Joanovi}u se dosta pisalo.Obra|ivana je arhivska gra|a i wegovi stru~ni radovi

24 25

iz brojnih stru~nih ~asopisa. nau~ne aktivnosti ilako}e kojom je re{avao problem patologije, a naro~itoraka. Sve na|eno zapisano i obra|eno svedo~i o wegovimzna~ajnim radovima, poznatim i priznatim u nau~nomsvetu i od velike koristi i za prakti~nu medicinu. Uwegovo vreme od svih lekara Srba u svetu bio je sanajvi{im univerzitetskim zvawem.

Pisalo se o wegovom velikom doprinosu iaktivnom u~estovawu u osnivawu i organizovawuMedicinskog fakulteta u Beogradu. Wegovomanga`ovawu u izgradwi Patolo{kog instituta, tadajednim od najpriznatijih nau~nih institucija uJugoisto~noj Evropi.

Aktivno je u~estovao u organizaciji sanitetskogzakonodavstva u novoj dr`avi. Savet Medicinskogfakulteta u Beogradu je na svojoj sednici od 16.decembra 1925. godine odredio dr \or|a Joanovi}a dasa dr Radenkom Stankovi}em i dva ~lana sa Zagreba~kogMedicinskog fakulteta i jednog sa QubqanskogMedicinskog fakulteta izrade osnovne zakone oUniverzitetima.

Tako je wegovo dobro poznavawe medicinskogzakonodavstva u novoj dr`avi, ali i wegov svetskipoznat autoritet dovode da ga dr`ava predla`e zasvoga predstavnika u evropskim i svetskimzakonodavnim organizacijama, u kojim su se regulisali idonosili mnogi me|unarodni sanitarni zakoni.

U Parizu je 1912. godine potpisana izme|u dr`avaEvrope Me|unarodna sanitarna konvencija kojom suuskla|eni zakoni o ure|ewu sanitetske struke i oo~uvawu narodnog zdravqa. Obra|eni su statisti~kipodaci o kretawu zaraznih bolesti: denge, gube, kuge,`ute groznice i tuberkuloze. Odre|ene su mere zasuzbijawe tih bolesti. Odre|ene su obavezevakcinacije. Formirane su komisije za standardizaciju.Re{ena su i druga pitawa iz oblasti o~uvawa zdravqanaroda. Potpisivawem ove konvencije dr`ave su imaleobavezu da ih dosledno ispuwavaju. Posle Prvogsvetskog rata, 1918. godine gube se obrisi mnogih

dra`ava Evrope pa i Srbije, stvarawe Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca. Stvarawem nove dr`ave stvarajuse i nove organizacije zdravstvene slu`be, donose semnoge uredbe iz oblasti za{tite Narodnog zdravqa isve je to trebalo uskladiti sa me|unarodnomsanitarnom organizacijom. Pored na{e dr`ave bilo je uEvropi jo{ deset dr`ava koje su trebale pristupiti,uskladiti i potom ratifikovati ovaj sporazum.Ministarstvo Narodnog zdravqa Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca re{ewem Pov. Br. 115 od 27 marta1926. godine, a na osnovu Uredbe, DRBr. 9600 iz 1920.godine i dopuwenim zakonskim re{ewem DRB.15634/922., odre|uje za predstavnika na{e dr`ave dr\or|a Joanovi}a, redovnog profesora Medicinskogfakulteta u Beogradu. Ovim re{ewem imao je drJoanovi} u~estvovati na me|unarodnoj konferenciji zareviziju sanitarne me|unarodne konvencije od 1912.godine, a potom u ime na{e dr`ave i ratifikovati ovajsporazum, me|unarodnu sanitarnu konvenciju. Na ovomposlu u Parizu je proveo ~etrdeset dana. Stanovao je uhotelu Lebon u ulici 42 Rue Vancan. Re{ewemMinistarstva finansije DRB r. 51743 od 12. aprila 1926.godine ispla}ene su mu diplomatske dnevnice od 150francuskih franaka i putni tro{kovi 12.000 dinara , nat e r e t k r e d i t a Vr h o v n e D r ` a v n e U p r a v e p oodgovaraju}oj partiji buxeta ~lana 131 Zakona odr`avnom ra~unovodstvu iz partije 506 po buxetu za1926/27. godine. Ministarstvo Narodnog zdravqa seaktom br. 38668 obratilo Ministarstvu inostranihdela i zatra`ilo da se dr \or|u Joanovi}u izdadiplomatski paso{.

Sastanak je po~eo prvog maja, ali zbog obilnostipropisa i poslova na reviziji sanitetskih zakona nijemogao biti zavr{en za ~etrdeset dana. On se 15. junavratio jer je morao da bude na ispitima na Medicinskomfakultetu u Beogradu. Do tada su pretreseni iuskla|eni prvi i najva`niji deo konvencije, pa je wegovudu`nost Ministarstvo Narodnog zdravqa predalodrugom. Pretresawe ostalog dela konvencije je

26 27

obuhvatilo specijalne odredbe za Orijent i naro~itoekstremni Istok.

Pored diplomatske aktivnosti, rada napredstavqawu na{e dr`ave u svetu dr \or|e Joanovi}je bio aktivan i u mnogim institucijama. Odlukom PBr.4855 Ministarstvo Prosvete Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca ga je odredilo za delegata na{e dr`ave naInternacionalnom higijenskom kongresu u Parizu.Sastanci su se odr`avali dva puta godi{we u prole}e ijesen po dve nedeqe. Stalna me|unarodna zdravstvenaorganizacija Internacionalni higijenski kongres uParizu ( ) osnovanje po~etkom veka, 1908. godine. Dr`avu Srbiju a od1918. godine Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca,zastupao je dr Sava Petrivo}. Bio je na{ predstavnik odsamog po~etka funkcionisawa. Na sastancima ofisaiznosio je interesantna epidemiolo{ka opa`awa, kojaje sam prikupio za vreme Prvog svetskog rata kada je biosanitetski oficir Srpske vojske. Preminuo je iznenadakrajem jula meseca 1924. godine u Londonu. Na predlogS a v e t a M e d i c i n s k o g f a k u l t e t a , R e k t o r a t aBeogradskog Univerziteta Ministarstvo Prosvete jeodredilo profesora dr \or|a Joanovi}a za stalnogpredstavnika na{e dr`ave.

Prvi sastanak na kome je prisustvovao dr \or|eJoanovi} je bio 6. oktobra 1924. godine. Slede sastanci1925. godine 23. aprila do 15. maja i od 13 oktobra do 1.novembra ; 1927. godine od 20. aprila do 8.maja i od 2. do 21. novembra; 1928. godine od 2. maja do 2.juna i od 10. do 29. oktobra; 1929. godine od 8. do 22. maja iod 15. oktobra do 4. novembra. Godine 1930. i poreduredno dobivene saglasnosti nije u~estvovao, zbogzauzetosti drugim va`nim poslovima. Zadweu~estvovawe je bilo 1931. godine od 11. do 20. maja i od 26.septembra do 23. oktobra.

Na ovima sastancima je bila velika pa`waposve}ena ispitivawu i suzbijawu zaraznih bolesti.Ispitivawu zdrvstvenih prilika u pojedinim zemqama iorganizacijama higijenske slu`be. Stvarao se

Offise internacionale d higijene publiqueXX

1926. godine

objektivan uvid o zdravstvenom stawu naroda. Aktivnoje u~estvovao u radu Komiteta, a u maju 1928. godine izneoje i dva zapa`ena predavawa o amebnoj dizenteriji uJu`noj Srbiji i o kod nas.

Izve{taji koje je podnosio Savetu Medicinskogfakulteta se i sada koriste kao izvanredni prikazizdravstvenog stawa naroda toga vremena.

Prikaz wegove diplomatske delatnostiupotpuni}u i sa nekim drugum u~estvovawima kaopredstavnik na{e dr`ave ili Medicinskog fakulteta.

Ministarstvo Prosvete na predlog RektorataUniverziteta u Beogradu, a na osnovu Zakona o~inovnicima i ostalim dr`avnim slu`benicimagra|anskog reda uputilo ga je na Me|unarodni kongres zajavnu higijenu, koji se odr`avao u Havru 1928. godine.Iste godine upu}en je i na Me|unarodni Kongressveslovenskih lekara i prirodwaka u Pragu.

U svojstvu predstavnika Ministarstva zdravqabio je na sastanku 14. Higijenskog komiteta Lige Narodakoji je bio od 2. do 8. maja 1929. godine u @enevi.

Na sve~anom otvarawu Higijenske {kole uZagrebu oktobra 1927. godine predstavqao jeBeogradski Medicinski fakultet.

Kao delegat Medicinskog fakulteta u~estvovaoje na Me|unarodnom Kongresu protiv raka koji se odr`aood 16. do 22. jula 1928. godine u Londonu. OrganizatorKongresa je bilo Britansko Dru{tvo za borbu protivraka ( ).

Bio je predstavnik na{e dr`ave, a kaopredstavnik Ministarstva Socijalne politike iNarodnog zdravqa na Internacionalnom Kongresu zaborbu protiv {teto~ina (pacova), koji se odr`ao uParizu 31. oktobra 1931. godine.

Na Internacionalnom Kongresu za uporednupatolo{ku anatomiju u Parizu, koji je bio 1931. godinebio je predstavnik Medicinskog fakulteta.

Za vreme wegove odsutnosti na poslovimakatedre za Patologiju na Beogradskom Medicinskomfakultetu zamewivao ga je docent dr Ksenovon

Anopheles superpictus

Britich Empire Cancer Campaign

II

II

28 29

[ahovi}.Biti predstavnik na{e dr`ave i na{eg

Medicinskog fakulteta u ovim me|unarodnimzdravstvenim organizacijama pokazuje da je dr \or|eJoanovi} bio autoritet koji se pru`ao daleko vangranica na{e zemqe, i mo`da u to vreme bio odinostranstva jedini priznati autoritet iz na{e zemqe.

Prim. dr Dobrivoj Paunovi}

Prilozi:1. Akt upu}en Ministarstvu Inostranih dela radi

dobijawa diplomatskog paso{a.2. Odluka da mu se odobri odsustvo da u Parizu

predstavqa na{u dr`avu na Internacionalnom higijenskomkongresu .

SEOSKE IGRE IZ MOG DETIWSTVA

U detiwstvu smo se igrali i to `estoko, srcem.Voleo sam da se igram. Igra~ke su bile retke, jer su bileskupe. U to vreme je bilo mnogo va`nijih stvari odigra~aka. Jednostavno, tada se malo davalo na decu.Tada su deca, pa i ja, sama pravila igra~ke. I da viditebilo je, bar za mene, zadovoqstvo napraviti neku lepuigra~ku.

Igrali smo se: `murke, pilcike, }u{ke, {ore,~ilegawa.

Naravno, i tada je bilo popularan fudbal, alinije bilo lopte (fudbal), pa smo ga morali sami praviti.Najjednostavnije je bilo napraviti krpewa~u. Izvezalismo je od starih krpa na sitne kockice. Bila je dobra,samo smo sve pal~eve tako izudarali da je danima teklakrv (tada nije bilo po{tede, jer igra~ nije hteo daizostane iz igre). Pravili smo i “ fudbal” od be{ike(sviwske), a ko`u smo sami {ili ili u najboqem slu~ajunam je to radio {uster (obu}ar). Moram jo{ i to da dodamda je u svakoj ulici bio bar jedan “ [ekularac” , a tozna~i, takav igra~ koji je mogao da radi s loptom {ta jehteo (Panta, Pislika, Kekeqa, Kosta ....) Svaki kraj jeimao svoju ekipu.

Opisa}u igre koje se danas ne igraju, ili se igrajuvrlo retko (mo`da negde na selu), a to su: pilcike,}u{ke, {ore i ~iegwe.

Pre po~etka svake od navedenih igara, dogovarase o pravilima igre, jer od kraja do kraja, a da ne govorimo susednim selima, ima mnogo varijanta iste igre, pa ~aki naziva igre. Zna~i, najpre treba odrediti ko u igri {taradi, ko slu`i: u ~ilegawu-boda~, u }u{kawu-}u{kar, ko`muri.. To se odre|uje na vi{e na~ina:

1. pomo}u brojalica,2. hvatawe {tapa3. bacawe {tapa s noge...

30 31

1. Brojalice:

a) Enege, tenege, tini~i, tani~i, ajva, {kogor,Peter ba~i, kum, kum, vosa, lija, kuku, lija, vosak!(15 re~i).b) Enci-menci-na-kamenci, tamo kuju dvanaestdeci Im-pim-~ara-pim, ~ara-upe, grize{-du...! (16re~i).

2. Hvatawe u {tap:

3. Bacawe {tapa s noge:

^ I L E G A W E

U vreme mog detiwstva svaki igra~ je z ao bar ponekoliko brojalica. Brojalice datiraju iz vremenaAustrougarskog vremena, pa ~esto pravu sadr`inu nismorazumeli, ali smo je znali koristiti. Znali smo i na koga}e se zavr{iti posledwa re~, jer taj slu`i. To je bioiskrivqeni srpski jezik sa mnogo stranih lo{eprilago|enih re~i (ma|arizam, germanizam).

[tap neodre|ene du`ine svi igra~i redomhvataju sa obe {ake naizmeni~no i onaj koji prvi ostanebez mogu}nosti da sa obe {ake uhvati {tap mora da

.

[tap du`ine od jednog metra svaki igra~uspravno postavi na gorwi deo stapala i pridr`avaju}iga rukom baci nogom na {to ve}u daqinu. Onaj igra~ kojinajmawe baci {tap .

U~esnici igre su uglavnom de~aci. Svaki u~esnikima odgovaraju}i, uglavnom ~vr{}i {tap du`ine 1,2 m.

^ileg je zajedni~ki (du`ine oko 20 cm i pre~nikaoko 8 cm).

Pre po~etka igre odre|uje se ~uvar ~ilega boda~i to bacawem {tapa s noge.

n

“ ”

“ ”

slu`i

slu`i

Pored boda~a bira se i baba .Boda~ postavqa ~ileg na 10 m od linije i ~uva ga.

Igra~i ga|aju ~ileg. Kad neko sru{i ~ileg, boda~ga stavqa na mesto. Dok ~ileg ne bude postavqen namesto, baca~ slobodno ide po svoj {tap da ponovo ga|a.^im popravi ~ileg, boda~ juri baca~a da ga ubode. Akouspe, dobija se novi boda~. Ostali spasavaju saigra~ana taj na~in {to ga|aju i ru{e ~ileg. ^im ~ileg padne,boda~ prestaje da juri baca~a. Igra~ mo`e dotr~ati dosvog {tapa, nacrtati krst i tu staviti vrh {tapa, {tozna~i da je bezbedan. ^im mu se uka`e prilika be`i sa{tapom preko linije, na start i ima pravo da ponovo ga|a~ileg. Kada su suigra~i uigrani, boda~ dugo “ trli”(slu`i)...

Ako svi igra~i ostanu na mestu {tapa i ne mogu daumaknu (to se de{ava kada je boda~ brz i okretan), a nemavi{e ko da baca (ga|a), javqa se “ baba” i tra`i “ belahleba” . To zna~i da ga|a ~ileg. Ako ga sru{i, dajemogu}nost saigra~ima da odnesu {tap. U suprotnom,postaje boda~. Nekada nastanu pregovori (pogodbe).Boda~ daje “ bela hleba” , ali nekom slabijem igra~u.Tada je ve}a mogu}nost da se dobije novi boda~. Igra senastavqa...

Ako se neko od igra~a ne dr`i pravila igre, budeka`wen (cedi mu se vosak: saigra~i ga izme|u dva {tapadi`u uvis).

Ovu igru igraju dva igra~a. Od rekvizita supotrebni:

- pilcika- loparicaPilcika je drvena igra~ka, du`ine oko 15 cm, i

pre~nika oko 3 cm (za{iqenih na oba kraja).Za{iqena je zato da boqe odsko~i kada je

“ ”

Po~iwe igra:

P I L C I K E

32 33

udarimo se~ivom loparice. Kada pilciku podignemuudarimo je sna`no pqosnatim delom loparice da {todaqe odleti od kruga.

Loparica je napravqena od tvrdog drveta,du`ine oko 40 cm. Predwi deo je obi~no malo pqosnat.Na dowem delu je se~ivo da boqe podignemo pilciku.

Kada se igra~i dogovore o pravilima, nacrtajukrug. U centru kruga iskopaju rupu i odrede gde }e igra~~ekati pilciku.

Igra~ broj 1 se odre|uje na taj na~in {to se prekorupe stavi pilcika, a onda je jedan i drugi igra~,loparicom ispod we odbacuje u poqe. Ko slabije baci,slu`i i postaje igra~ broj 2.

Ovo mo`e da se odredi i na drugi na~in(brojalicom).

Igra~ broj 1 stavi pilciku preko rupe i loparicomje sna`no odbaci, vode}i ra~una da mu igra~ 2 ne uke~i"pilciku.Ako je “ uke~i ” mewaju se uloge.

Ako igra~u 2 ne uspe da “ uke~i ” pilciku, odlazi namesto gde je pala i poku{ava de je ubaci u rupu (prekokoje igra~ stavqa loparicu).Ako je ne ubaci, tada igra~ 1loparicom podi`e pilciku i sna`no je udara do {todaqe ode. Ukoliko mu se pilcika lepo podignepoku{ava da je ka~ka . To zna~i nekoliko puta blagotretira kao loptu i na kraju sna`no udara. Ka~kawedonosi pravo na duplo, troduplo brojawe odstojawa.

Ako igra~ proma{i pilciku, to mo`e da ponovijo{dva puta. Ako je to na startu, igra~ 2 lako ubacuje urupu. U poqu posle prvog poku{aja vi{e nema pravo daponavqa, a to zan~i da igra~ 2 odatle ga|a rupu. Igra jeinteresantna ako su igra~i podjednako dobri.

[ore igraju dve ekipe. U ovoj igri dobar igra~ jeonaj ko dobro udara loptu (odbaci je daleko) brzo tr~i,

Po~iwe igra:

[ O R E

“

“ ”“ ”

ve{to hvata loptu i dobro podbacuje (kao diza~ uodbojci) i naravno, dobro ga|a protivni~ke igra~e.

Za ovu igru od rekvizita je potrebna loptica idobar {tap. Na{a loptica je bila ru~no napravqewa(krpena, dobro izvezana na sitne kockice).

Kapiteni ekipa se dogovore o pravilima igre iodrede koja ekipa prva {ora. Pre po~etka igre se povukudve linije, startna, i ona do koje treba tr~ati.

Podbaciva~ (najboqi u ekipi za ovo mesto)podi`e loptu suigra~ima. Oni je redom {to sna`nijimzamahom udaraju i tr~e do odre|ene linije izme|uprotivni~kih igra~a, paze}i da ne budu pogo|eni.Pogo|en igra~ napu{ta ekipu. Ekipa “ {ora” dok imanajmawe jo{dva igra~a (podiza~a i {ora~a), a onda semewaju uloge. Suprotna ekipa hvata loptu i ga|a igra~ekoji tr~e do suprotne linije. U najboqem su polo`aju akouke~e loptu jer se tada najlak{e pogodi protivni~ki

igra~. Suprotna ekipa te`i da {to br`e “ istrebi ”(poga|a) protivni~ke igra~e.

Individualne ve{tine u ovoj igri dolaze do punogizra`aja, kao i u ostalim kolektivnim igrama. Naprimer igra~ mo`e namerno da proma{i loptu, baci {tapi brzo potr~i uzme|u suprotnih igra~a do suprotnelinije.

Dok se ovi sna|u, takav igra~ je ve} na ciqu. Igraje vrlo dinami~na, pogotovu ako su igra~i ve{ti iuigrani. ^uo sam da se u Toma{evcu igra i svetskoprvenstvo.

Ovu igru igraju vi{e igra~a. Verovatno je ovopastirska igra, jer svi igra~i imaju {tapove.

Zajedni~ka je }u{ka". To je, ustvari, drvenakuglica (od ja~eg drveta).

Igra~i nacrtaju krug pre~nika 2 - 3 m , u zavisnosti

Po~iwe igra:

] U [ K A W E

“ ”

"

34 35

od broja igra~a. U centru kruga naprave rupu ( pre~nika 7- 8 sm i dubine 5 - 6 sm. Po ivici kruga se iskopaju mawerupe (broj iskopanih rupa je za jednu mawi od broja igra~).

Tada se tra`i }u{kar i to na ovaj na~in : Svi,stave vrhove svojih {tapova u centralnu rupu: krenu ukrug uz pesmu jednog od wih ( {utu lu lu jedan, {utu lu ludva, {utu lu lu tri.

Na ovaj znak svi brzo stavqaju vrhove {tapova urupe na ivici kruga. Onaj koji ostane bez rupe je }u{kar .

Igra~i zauzimaju svoja mesta, a to zna~i: dr`evrhove {tapova u svoje rupe. "]u{kar" poku{ava daubaci "}u{ku" u centralnu rupu. Igra~i to brane,odbacuju}i "}u{ku" {to daqe .... "]u{kar" vodi "}u{ku"ka rupi, ali u isto vreme i vreba da svoj vrh {tapa staviu ne~iju rupu. Ima i podvale... Dok igra~ udara }u{ku,drugi stavqa vrh {tapa u wegovu rupu.

Naravno, ve{t"}u{kar" to koristi i na taj na~inse osloba|a te{ke du`nosti "}u{kara". Igra~ bez rupeje " }u{kar".

Po~iwe igra :

Milenko Rockov

Na fotografijama:[kolska deca krajem tridesetih godina

36 37

BEODRANSKA VE[ALA

Na ledini zvanoj "Veliki buxak", na ulazu uBeodru iz pravca Novog Be~eja, nekih dvadesetakmetara od prvih ku}a nalazi se malo uzvi{ewe. Ova"umka" }e pa`qivom posmatra~u odudarati od okolnog,ina~e ravnog terena i sastavom materijala od kog jena~iwena. Naime, sve ledine oko Beodre su odg l i n a s t o g , v o d o n e p r o p u s n o g m a t e r i j a l asivkastobeli~aste boje, dok je materijal od koga jesa~iwena "umka" tamnosive, gotovo crne boje.

Predawe i pisani tragovi govore da je ovouzvi{ewe delo qudskih ruku i da nije nastalo slu~ajno.

Beodra je od svog nastanka bila va`naraskrsnica puteva. Posebno je dobila na zna~ajuosnivawem Velikokikindskog di{trikta i razvojempristani{ta u Novom Be~eju preko koga se odvijao gotovosav izvoz `ita iz di{trikta i okoline. Beodra je bilaposledwe odmori{te volovskim zapregama koje suprevozile `ito "na la|e" u Novom Be~eju (zbog toga jepro{iren ” beodranski "veliki sokak" i dobijen jeprostrani trg odmori{te).

Rayvojem trgovine i saobra}aja pojavila se iredovna prate}a delatnos t- pqa~ka. Pqa~kani su bilitrgovci, birta{i, zanatlije, ali i bogati seqaci.

Na meti lopova bila su spahijska imawa - "odaje",usamqeni sala{i i ~arde, op{tinske i crkvene kase.

O bezbednosti u Velikokikindskom di{triktukazuje nam Vasa Staji}u svojoj kwizi "Velikokikindskidi{trikt" na strani 447:

" G o d i n e 1 8 0 2 . m a g i s t r a t j e i s k a o o dadministracije dozvolu za nabavku 100 pu{aka o tro{kudi{triktualne blagajne. Te }e se pu{ke razdelitiop{tinama Di{trikta, da bi se mogle braniti odnapadaja i svirepe pqa~ke pustahija...

Tokom veka sve imu}nije ku}e u Beodri iKarlovu su imale ugra|ene metalne {ipke na prozorimai velike brave na vratima. O sigurnosti ogromnoggrofovskog imawa porodice Kara~owi starali su se

XIX

panduri za koje je jo{ u prvoj polovini veka podignutavelika zgrada (dana{wa ulica M. Tita 111).

Pored pandura red su odr`avali no}ni ~uvarisela, ~uvari atara ~endiri i ~uvari lovi{ta.

I pored ovako organizovanih ~uvarskih slu`birazbojni{tva i pqa~ke su bile ~este. Da bi seprestupnici kaznili, a narod odvratio od ne~asnihrabota uvedene su drakonske kazne. Jedna od wih jebilo ve{awe prestupnika na javnim mestima.

Iz tih razloga podignut je na ulazu u Beodruve{ta~ki bre`uqak, a na wemu je postavqeno vi{edrvenih ve{ala. Po pri~awu Nikole Radoni}a (ro|enog1905. godine) posebno su ka`wavani kradqivci kowa.

N i z a k q u ~ a v a w e { t a l a , n i s a p i w a w ezakqu~avawe predwih nogu kowa u posebne lance nijeodvra}alo lopove.

Pisano svedo~ewe o "upotrebi" beodranskihve{ala nalazi se u "I|o{koj hronici" \ur|ulov Jovanaobjavqenoj u Biblioteci Narodnog muzeja u Kikindi 1951.godine (strana 25 - 26).

"... Do|u (jednom) tri lopova na Malu gospojinu skoli kao gosti, u sumrak u avliju. Sede kom{ije (jo{) nasokaku. Do|o{e kod \ur|ulovi god gosti da proslaveMalu gospojinu. Vaqda da na veliku nisu bili, pa da (d)|u za ondak: tako vele kom{ije.

Gosti u|u pa pove`u doma}e.Sve skupe; dukate, i bezove i ~etiri |urdije sa

srebrom oki}ene, i ~ak{ire sa saportovima zlatnim, tripara odela su bili od plave ~oje, baba Naje je bila odcrvena skrlata (haqina?)

Docinije pohvataju zlo~ince. Sve`u (ih) u kvrge ipitaju ji. Oni poka`u }urdije di su zakopali u Bo~arskevinograde. Tako i na|u. Srebra nema.Adi su dukati? Onika`u da su bacili po bo~arskim vinogradima. Od beza suve} imali ko{uqe, u koji (ma) su ji obesili.

Jednom je (bilo) ime [uper Jo{ka...

XIX

"Kako su lopovi pokrali \ur|ulove"

38 39

Gdi su ji obesili? Iza Beodre na onom bre`uqkuna atar vraweva~ki na drum uz put. Vele, da je moj dedaAleksa kad po|e na va{ar u Varadin, tu je stao pa im{iba kosti kako su obe{eni. Ka`u stari, da u to vremenisu skidali (obe{ene) dok samo ne o (t) pa (d) ne onda gasarane po presudi". ”

Stravi~an prizor obe{enih tela pored samogputa danas nam deluje nestvarno. Posebno jeneshvatqivo delovao polo`aj poru{enog velelepnogdvorca Kara~owi ~iji je centralni balkon od velikesale gledao direktno na humku i ve{ala na kojim suizlo`ena tela stajala danima.

Putnike namernike na ove prohujale dane podse}aostatak par kubika zemqe. Ostali deo su stanovniciBeodre odneli svojim ku}ama za razne namene, ne znaju}ipri tom da odnose zemqu sa strati{ta.

Dragan Rau{ki

Dana{wi izgled "ve{ala"

Milivoje Milosavqevi}

VAQARE I VAQAWE SUKNA U BANATU

OP[TE NAPOMENE

Klimatske prilike, na~in `ivota i zanimaweseoskog stanovni{tva uticali su da se u Banatu kodSrba i Rumuna nosi od starina suknena ode}a. Ona sekod wih odr`ava sve do danas {to nije slu~aj kod drugihetni~kih grupa u Banatu.

Srbi i Rumuni poznati su od starine kao dobristo~ari, naro~ito u odgoju ovaca. Zato je suknena ode}atesno povezana sa ovim zanimawem. Sukno su vaqali uvaqarama.

Vaqare su postojale samo na vodi u brdskimpredelima Banata. U wima su vaqali sukno, poredstanovnika brdskih predela i stanovnici ravnog delaBanata. U tim predelima postojali su veoma pogodniprirodni uslovi za razvoj vaqara, jer kroz wih proti~ereka Begej, Tami{, Kara{, Nera i wihove pritoke. Sdruge strane postojala je dobra ekonomska baza zawihov razvoj, jer je ov~arstvo bilo dobro razvijeno idavalo sirovinu za izradu materijala od kojeg seizra|ivala suknena ode}a.

Poznate vaqare u kojima su Bana}ani vaqalisukno sve do Prvog svetskog rata bile su u Barlovu,Karasebe{u, Kra{ovu, Grlil{tu i nekim drugimmestima dana{we Rumunije. Pojedini suknari skupqalisu sukno u Sanadu, Krsturu, \ali i nekim drugim mestimasevernog Banata i nosili na vaqawe ~ak u okolinuSibiwa/1 (SIBIU), gde je bilo vaqarstvo kao zanat odstarine dobro razvijeno i od izvanrednog zna~aja./2

U adresaru ugarskih obrtnika i zanatlija iz 1892.godine bilo je tada na teritoriji Ma|arske dvadeset i~etiri naseqa sa 49 vaqara,/3 raspore|enih uglavnomna podru~ju Erdeqa. Me|utim, wih je bilo mnogo ranije iu drugim predelima biv{e Austrougarske i dana{weRumunije. U Banatskoj vojnoj granici pomiwu se 1817.

40 41

godine 35 vaqara,/4 koje su vaqale sukno grani~arima iigrale zna~ajnu ulogu u nihovom odevawu i no{wiuop{te. Osim ovih podataka, zna~ajna su dosada{waprou~avawa vaqara u Rumuniji na podru~ju Sibiwa, ~ijese starost vezuje za Da~ane od koji su verovatnonasle|ene./5

Iz ovih nekoliko iznetih podataka mo`e se lakouo~iti da je vaqarstvo kao zanat veoma staro zanimawe.Vaqare se prvo javqaju na vodi u predelima dana{weRumunije, gde je od vajkada bilo pogodnih uslova zawihov razvoj. Posle Prvog svetskog rata one se javqaju uizmewenom obliku i u ravnom delu jugoslovenskogBanata.

Posle povla~ewa jugoslovensko-rumunskedr`avne granice, ovaj deo Banata je ostao bez tihvaqara, jer su sve pripale Rumuniji. Od tog vremena uwima se nije vi{e vaqalo sukno iz Jugoslavije, jersuknari nisu mogli da ga prenose u Rumuniju na vaqawekao ranije. Zbog toga su one izgubile onaj zna~aj koji suimale pre povla~ewa dr`avne granice.

Kad su po~eli da pristi`u u Banat kolonisti izBosne i Hercegovine, Like, Dalmacije i Crne Gore, zavaqarima su nastale jo{ ve}e potrebe, jer su ikolonisti u po~etku doseqewa tkali sukno za svojuode}u. Oni su do{li iz krajeva u kojima je ova granadoma}e radinosti bila dobro poznata, pa su jenastavili bez te{ko}a i u novom kraju.

Razvoj vaqara u jugoslovenskom delu Banatamo`e se pratiti tek od 1918. godine, kada je povu~enadr`avna granica izme|u Jugoslavije i Rumunije. Pre togvremena, kao {to je napred izneto, wih ovde nije bilo.

Za pogon ovih banatskih vaqara koristi se,umesto vodene energije, para ma{ina (lokomobila) imotori sa raznim te~nim gorivom i strujom. Prvo supo~ele da se prave vaqare sa parnim pogonom, a kasnijesa motornim. I sada neki vaqaoni~ari rade sa

RAZVOJ VAQARA U BANATU OD 1918. DO DANAS

vaqarama na parni pogon iaoko imaju u svojim domovimaodavno struju.

Izme|u dva svetska rata u ovom delu Banataradile su i tri vaqare na vodi. O wima postoje veomaoskudni podaci i od wih nije ni{ta ostalo. Pojedinistariji qudi se}aju se ovih vaqara, ali o wihovimdetaqima malo se zna, pa je i te`e o wima dati nekipotpuniji prikaz, ali je va`no da se one prika`u, bar i unajkra}im crtama.

Jedna od ovih vaqara na vodi radila je uprostorijama biv{e vodenice na reci Neri kod BeleCrkve./6 Ne zna se ta~no da li je istu pokretao prirodnire~ni tok Nere, koja ima sve odlike planinske reke,/7ili je voda na drugi na~in bila sprovedena do vaqare zawen rad.

Druga vaqara na vodi bila je napravqena naVelikom dolu/8 (Dolu Mare) kod Alibunara. Na tommestu bilo je vi{e jakih vrela odakle je vlasnik vodusproveo jazom do vaqare. Ona je radila do 1928. godine,dok u Alibunaru nije napravqena nova vaqara na parnipogon.

Tre}a vaqara na vodi sagra|ena je kod Star~evana reci Nado/9 1923. godine./10 Radila je skoro do uo~iDrugog svetskog rata. Vlasnik i graditeq ove vaqarebio je Mavro Bujanovi}, zemqoradnik iz Star~eva, koji jepodigao prvu branu za vaqaru na pomenutoj re~ici i natom mestu gde je ranije bio most za put Pan~evo OmoqicaBan. Brestovac. Na tom mestu bilo je najpogodonijepregraditi reku i podi}i branu, jer su iskori{}eninasipi starog puta, koji je odatle preme{ten. Sa drugestrane brane sagra|ena je vaqara za nekoliko metarani`e od brane i nivoa vode u woj, usled ~ega je dobijenpad. Voda je iz brane tekla kroz uzani otvor u drveni`qeb iz kojeg je padala na kolo vaqare koje severtikalno okretalo.

Iz dosada{weg izlagawa vidi se da qudi ovogkraja nisu rado podizali vaqare na vodi, jer na rekama uovom delu Banata nisu postojali pogodni prirodniuslovi za to. Me|utim, to se ne mo`e re}i i za vodenice,

42 43

jer ih je ranije bilo na banatskim rekama u velikom broju.Umesto vaqara na vodi Bana}ani su ih podizali nasuvom, {to im daje posebnu ulogu i zna~aj.

Prva vaqara sa parnim pogonom izgra|ena je jo{1918. u Velikom Be~kereku (sada Zrewanin) i bila jesme{tena u parnom mlinu kraj Begeja u kojem je radila svedok isti nije izgoreo 1925. godine./11 Druga vaqara naparni pogon izgra|ena je u I|o{u 1919. godine uprostorijama mlina Teofan Bogdana./12 Wen graditeq isuvlasnik bio je biv{i suknar Aleksandar Radivojac.Vaqara je imala dva korita. U jednom se vaqalo belosukno, a u drugom crno i suro. Osim toga, tada je bioveliki priliv sukna na vaqawe i sa jednim koritom nijemogla na vreme da uvaqa svu prispelu koli~inu. Vaqaraje radila veoma dobro sve do 1932. godine, kada jeizgorela zajedno sa mlinom.

Posle ovih vaqara gradile su se sli~ne i udrugim mestima Banata gde je za wihov rad bilopovoqnih uslova. Tako su napravqene vaqare uAlibunaru, Beodri, Banatskom Novom Selu, Torku (sadaBegejci), Vr{cu, Dragutinovu,/13 E~ki, Melencima,/14Mokrinu/15 i Orlovatu. Neke od ovih vaqaranapravqene su posle Drugog svetskog rata kada seose}ala na tr`i{tu oskudica u tekstilu i usled ~ega sepoja~ala doma}a tekstilna radinost u kojoj je glavnomesto zauzimala izrada sukna.

Posledwa banatska vaqara je iz 1953. godine uJarkovcu./16 Vlasnik vaqare je bio Petru Mi{a, koji jesam izradio wene drvene delove. I ona je imala dvakorita. U po~etku radila je dobro, ali kasnije posao jeopao, jer je svake godine bilo sve mawe sukna za vaqawe,usled ~ega je morao da prestane sa radom 1959. godine.Razvoj vaqara tesno je bio povezan sa doma}om izradomsukna. Kako je danas izrada sukna sve mawa, to jerazumqivo da je sve mawe i vaqara.

Usled novih dru{tveno-ekonomskih odnosa,nastalih posle Drugog svetskog rata i boqomtehnolo{kom proizvodwom izmenili su se uslovi`ivota na selu. Omladina se danas sve vi{e {koluje i

mnogi odlaze u gradove, a oni koji ostaju na selu uvode uku}u razne novine u poku}stvu, name{taju, ishrani,no{wi i dr.

U Banatu je ranije skoro svako doma}instvo naselu imalo razboj u ku}i, a sada ga retko koje ima. Suknose ne tka vi{e u onom obimu i koli~ini kao nekada {to suga tkale `ene. Suknena ode}a se sve mawe nosi.Vaqaoni~ari nemaju dovoqno posla, jer se sukno mawedonosi na vaqawe usled ~ega su neki vaqaoni~ari biliprinu|eni da obustave rad. Svetozar Vujanov izMelenaca, jedan od najstarijih banatskih vaqaoni~ara,vaqao je do 1950. godine svake sezone u proseku oko25.000 ar{ina sukna, a 1965. uvaqao je samo oko 4-5000ar{ina./17

Nedostatak sukna negativno uti~e na razvojkabani~arskog i kroja~kog zanata, usled ~ega se ovizanati gube. Velimir Jevti}, kabani~ar iz Zrewanina,prera|ivao je za ode}u pre 6-7 godine od svog sukna, nera~unaju}i tu|e, oko 500-600 ar{ina godi{we, a 1965.godine jedva da je preradio oko 60-7 ar{ina./18 Sli~noje stawe i u drugim vaqarama.

U jugoslovenskom delu Banata ostalo je da radijo{ samo pet vaqara, koje podmiruju potrebestanovni{tva u suknu za zimsku ode}u. One se nalaze uAlibunaru, Vr{cu, E~ki, Melencima i Novom Milo{evu.Vaqara u Alibunaru je sagra|ena 1928. godine. Staredelove vaqare kupio je neki Rumun od vr{a~kogkabani~ara Milana Janovca./19 Mewala je vi{evlasnika a sada je u vlasni{tvu Kornija Mojse. Radi saparnim pogonom lakomobile. Vaqara u Vr{cu jesagra|ena 1937. godine. Vlasnik je Milan Mijatovi}, kojiujedno dr`i i drndaru. Ova vaqara ima gvozdeni kostur{to predstavqa izuzetak prema drugim vaqarama. Radisa elektri~nim pogonom i to samo kad se nakupi dovoqnosukna. Nema parni kotao za grejawe vode, ve} za tu svrhu

Pregled vaqara koje su radileu 1965. godini

44 45

upotrebqava ve}i lonac. Vaqara Magda Todora u E~ki jeiz 1944. godine. Pogonska energija je lokomobila od kojese koristi vru}a voda i para za sukno. Sukno na vaqawedonose suknari iz Zrewanina, ^ente i nekih drugihmesta. Vaqawe se vr{i jedanput ili dva puta mese~no.

Vaqara u Melencima spada u najstarije dana{wevaqare Banata. Wu je sagradio Svetozar Vujanov 1921.godine po uzoru na vaqaru Uro{a Lozani}a, isto izMelenaca. Od tog vremena vi{e puta je prepravqana iweni dotrajali delovi zamewivani novim. Drvenedelove dana{we vaqare napravio je wegov sin Milan. Upo~etku je radila sa parnim pogonom lokomobile, a sadaje pokre}e motor na naftu. Ima mali parni kotao zagrejawe vode koja se sprovodi metalnim cevima dosukna. Vaqa jedanput nedeqno, a sukno se meriar{ininom.

Vaqara u Novom Milo{evu sagra|ena je 1933.godine. Sme{tena je u jednoj prostoriji mlina biv{egvlasnika Qube Doroslovca, koji je iskoristio ve}postoje}u pogonsku energiju mlina za vaqaru. Sagra|enaje po uzoru na vaqaru nekog Koji}a iz Beodre. Drvenedelove vaqare napravio je mlinski stolar Jano{Kla~ar, a gvozdene delove su pravili i montiralizanatlije bravari. Ranije je motor vaqare pokretaosaugas, a sada struja. Ima ugra|en veliki parni kotao zagrejawe vode u istom odeqewu sa ostalim ure|ajemvaqare. Kotao se lo`i ugqem. Vru}a voda se dovodi dosukna metalnim cevima. Uo~i Drugog svetskog ratavaqara je radila u sezoni svaki dan, a sada samosredom. Ona pripada zajedno sa mlinom dru{tvenomsektoru.

S obzirom na etni~ku strukturu stanovni{tva,vaqare se prave najvi{e u onim mestima u kojima ve}inu~ini srpsko i rumunsko stanovni{tvo. To ujedno ukazujeda vaqare slu`e za pravqewe sukna Srbima iRumunima, ~ije seosko stanovni{tvo i sada u ve}ini nosi

Gde se prave vaqare za sukno

zimi i suknenu ode}u. Ovakvu ode}u nosili su ranije iSlovaci ali je ona kod wih odavno nestala. Nemci iMa|ari je sada ne nose osim ako je neko od wih pastir, pai u tom slu~aju on nosi preko gorwe ode}e samo kabanicuod sukna. Suknenu ode}u nikad ne nose Cigani, jer ne`ele da ih ona izjedna~i sa zemqoradnicima“ gaxovanima” o kojima nemaju dobro mi{qewe. Ako nekideo suknene ode}e ipak dospe do wih, oni je radozamewuju za delove polovne gradske no{we ili je nudena prodaju drugima.

Za sme{taj vaqare ranije se naj~e{}e koristilaneka prostorija u mlinu ili nekoj radionici koja vr{ipreradu vune ili sukna. To su u ve}ini slu~ajeva biledrndare ili kabani~arske radionice. Malo je biloqudi koji su iskqu~ivo `iveli od prihoda samevaqare, a da pri tom nisu imali neko drugo zanimawe.Zato je bilo vaqaoni~ara kojima je vaqawe sukna bilokao dopunsko privre|ivawe uz neko drugo glavnozanimawe. Vaqarama sme{tenim u mlinovima uvek jepretila opasnost od po`ara, jer su oni u mlinovima~esto izbijali.

Posle Drugog svetskog rata, kad su mlinovipripali dru{tvenom sektoru, privatni vlasnici supravili vaqare kao samostalne pogone uz ku}u zastanovawe ili negde u dvori{tu gde ne smetaju.Veli~ina vaqare zavisi od ure|aja i wene pogonskeenergije. Ako vaqara radi sa parnim pogonomlokomobile potrebno je vi{e prostora, dok vaqare samotornim i elektri~nim pogonom zauzimaju znatno mawemesta. Kod takvih vaqara, u ve}ini slu~ajeva su u istojprostoriji pogonski izvor, parni kotao i ostali ure|aj.

Za pravqewe vaqare nisu postojali specijalnoobu~eni majstori. One su pravqene naj~e{}e po uzoru naneku drugu. Drvene delove pravili su stolari,drvodeqe ili pojedina lica bez zanatskog obrazovawa,ali su bili vi~ni tom poslu. Gvozdeni delovi suzanatsko-fabri~ke proizvodwe i zato one po svojojkonstrukciji, na~inu i brzini vaqawa predstavqajuvi{i stupaw u razvoju vaqara. U pogledu vaqawa sukna

46 47

one stoje izme|u zanatske i industrijske proizvodwe.Nije bilo udru`ivawa vaqaoni~ara.

Naprava za vaqawe sukna naziva se u ju`nomBanatu v a q a r a, a u severnom v a q a o n i c a.Me|utim, ponekad se ~uju oba ova naziva u jednom istommestu.

Glavni delovi vaqare su: 1. k o r i t o, 2. m a q e vi, 3. n o s a ~ i m a q e v a, 4. k o l e n a s t o v r a t i l o,5. p r e n o s n e p o l u g e, 6. p o g o n s k i t o ~ a k i 7.v a q c i (r o q e). Korito je izra|eno od drveta. Sastojise iz spoqne okosnice pravougaonog oblika i unutra{weobloge koji ~ine brojne kratke i uske da{~ice “ lece”utvr|ene za drvenu okosnicu. Dno je ravno i na srediniprorezano pravougaonim otvorom du`ine oko 0,56 m, a{irine toliko da mogu u wemu da se kre}u dowi krajevinosa~a maqeva. Na u`im stranama gde se vaqa sukno,korito je lu~nog oblika. Prelaz od dna prema bo~nimstranama blag je, bez o{trih ivica. Spoqa sa stranenalazi se po jedan uspravni drveni dr`a~, koji dr`istrane korita i ujedno nosi u gorwem kraju jednu metalnu{ipku o koju se ve{aju nosa~i maqeva. Vaqare uJarkovcu i Vr{cu imale su umesto ovih dr`a~a gvozdenikostur.

U pojedinim vaqarama korita se razlikuju samopo svojim dimenzijama. Najve}e korito nalazi se sadakod vaqare u Novom Milo{evu,/20 a najmawe je kodvaqare u Vr{cu. Dimenzija korita kod vaqare u NovomMilo{evu iznosi: du`ina 2 m, {irina 0,75 m i dubina oko0,65 m. U wega mo`e odjednom da stane i da i da se vaqaoko 350 ar{ina sukna, dok u korito vaqare u Vr{cujedva stane oko 70-80 ar{ina.

Maqevi su izra|eni od hrastovog drveta,glomazni su i te{ki. Utvr|eni su za dowe krajeve svojihnosa~a sa kojima se kre}u zajedno prilikom rada. ^eonestrane su im stepenasto nazubqene sa po dva do trinejednaka zuba, ~ime se posti`e ravnomerno vaqawe

Mehanizam vaqare i opis wenih delova

sukna. Da nije toga sukno bi se nejednako vaqalo, jer bimaqevi udarali samo na jedno mesto. Na dowem deludu`ina im iznosi oko 1,5 m, na gorwem 0,65 m, a visina oko0,26 m. Maqevi u radu ne prelaze preko krajwih ivicaotvora na dnu korita i tako ne dozvoqavaju da suknokroz wega ispadne napoqe. Nosa~i maqeva izra|eni suod drveta. U jednom koritu nalaze se dva nosa~a, a svakinosi po jedan maq. Gorwim krajevima oka~eni su ometalnu {ipku oko koje se klate za vreme rada, a dowimkrajevima prolazi kroz otvor na dnu korita. Du`ina imiznosi oko 2m.

Kolenasto vratilo je od livenog gvo`|a). Ima dvakolena ("hupa") na kojima je ugra|ana po jedna prenosnapoluga. Krajevi vratila le`e u svojim le`i{tima nabetonskom ili nekom drugom ~vrstom postoqu u kojima seokre}e za vreme rada. Du`ina vratila u prvoj linijiiznosi oko 1,12 m, a rastojawe od sredine jednog kolenado sredine dugog iznosi 0,48 m. Da bi se vratiloslobodno okretalo, iskopan je ispod wega kanal koji seprodu`uje i ispod celog korita. U ovom kanalu se kre}upored vratila i prenosne poluge, a slu`i i za odvodsuvi{ne vode.

Prenosne poluge su od gvo`|a, osim kod vaqare uBegejcima, koje su od drveta. Prenosne poluge spajajukolenasto vratilo sa nosa~ima maqeva. Svaka polugaima u blizini nosa~a maqa po jedan zglob koji imomogu}ava gibawe gore i dole i na taj na~in spre~avawihovo krivqewe ili lomqewe.

Pogonski to~ak, od livenog gvo`|a, utvr|en je najednom kraju kolenastog vratila sa kojim se zajednookre}e. S pogonskim izvorom povezan je ko`nim iligumenim remenom, te je tako uspostavqena veza odpogonskog izvora do ostalih delova vaqare.

Vaqci su od livenog gvo`|a i sastoje se iz dvajednaka vaqkasta komada koji se jednovremeno okre}upomo}u jedna ru~ice. Izme|u ovih vaqaka prolaziuvaqano sukno da se ocedi od vode i grubo ispegla poslevaqawa. Kod nekih vaqara ovi su vaqci (roqe)utvr|eni za korito, a kod nekih su odvojeni od wega i

48 49

stavqaju se samo po potrebi uz korito kad se iz wegavadi sukno. Ispred korita je drveni sto na kome seprihvata sukno i savija u trube.

Kada je vaqara u radu pogonska energija seprenosi ko`nim ili gumenim remenom od wenog izvora dopogonskog to~ka usled ~ega se isti okre}e. Po{to jepogonski to~ak utvr|en na jednom kraju kolenastogvratila, to se okre}e i vratilo zajedno s wim. Za vremedok kolenasto vratilo napravi jedan krug oko svoje osepre~nika 0,40 m, ono za to vreme pokrene jednovremenoobe prenosne poluge, ali tako da jedna ide napred adruga nazad i svaka izvr{i jedno naizmeni~no kretawe uoba pravca. Jednovremene i na isti na~in obe polugepokrenu pravolinijske nosa~e maqeva, a sa wima imaqeve u koritu koji se tako|e naizmeni~no kre}u odjednog do drugog kraja korita. To se stalno obnavqa zasve vreme dok se vaqa sukno.

Zna~ajno je napomenuti da du`ina hoda koju ~ineprenosive poluge i maqevi zavisi od veli~ine kolena(hupa) kolenastog vratila, pa se prema wemu vr{ipravqewe korita i prosecawe otvora na wegovom dnu.

Prilikom rada kru`no kretawe pretvara se upravolinijsko (horizontalno) u kojem slu~aju prenosnepoluge igraju jednu posredni~ku ulogu izme|u tih dvajukretawa.

Da se izatka sukno i do|e do gotove ode}epotrebno je ulo`iti mnogo truda i ume{nosti. Preradavune i priprema za tkawe kao i sama tehnika tkawa nijetako jednostavan posao. Zato su ga u~ile seoske devojke~im iza|u iz osnovne {kole, a znawe se prenosilousmenim putem od starijih na mla|e.

Najve}i deo posla oko prerade vune i tkawao b a v e ` e n e u z i m s k i m m e s e c i m a , k a d n e m a

Uloga pojedinih delova vaqare za vreme rada

Izrada sukna

poqoprivrednih radova. Za tkawe se upotrebqava vunadoma}ih ovaca. U Banatu je bila ranije zastupqena r a ck a,/21 r u d a i p r a m e n k a/22 ovca. Wihova vuna jeo{tra i te`e se prera|uje, a sukno od takve vune du`e sevaqa. Po~etkom ovog veka u Banatu se gaji sve vi{ec i g a j a, ~ija je vuna meka i veoma pogodna za preradu itkawe sukna.

Posle stri`ewa ovaca, jedan deo vune se prodaje,a drugi prera|uje u doma}instvu za izradu raznihtekstilnih proizvoda. Vuna se pre upotrebe opere uki{nici i osu{i na suncu, a potom ogrebena, oprede itka. Ranije se prera|ivalo mnogo vi{e vune u dom}instvunego danas. Mileker pomiwe da je u Kovinu jedan tka~tro{io godi{we “ 2 cente” vune na prsluke, ~ak{ire,rukavice i ~arape./23

Vunu su grebenale za novac i hranu Ciganke isiroma{nije `ene. Po~etkom ovog veka taj posaoobavqaju vunovla~are poznate u narodu kao “ drndare ” ,te je posao oko vla~awa vune ubrzan {to je bilaolak{ica za doma}ice. Drndare su okretali prvo kowipomo}u g e p l a, a kasnije se upotrebqavaju umesto kowamotori sa te~nim gorivom i strujom.

Za sukno se prede osnova i potka "pou~ica".Osnova se prede vretenom ili no`nom preslicom, apotka maqkom Osnova je tawe opredena od potke. Pre|aza osnovu ide na motovilo na kojem se prave kanure i nawima odbrojava dvadeset {i{anica, a svaka {i{anicaima po tri `ice. To je jedno veliko pasmo sa 60 `ica, aodbrojava se onoliko pasama u koliko se `eli da tka.

Pre|a sa motovila se prenosi na klup~ad, a sa wihna snovaqku (veliko vito) za snovawe. Na ovom se vituodbrojava po deset {i{anica sa po tri `ice koje ~inejedno malo pasmo od 30 `ica, a odbrojava se onolikopasama koliko ih ima u brdu. Posle toga, pre|a se navijana vratilo, uvodi u nite i brdo, pa je tako razboj"nagra|en" za tkawe.

Snovawe se obavqa ponekad i na ko~i}ima. Po{tose ono obavqa napoqu to je zimi i po lo{em vremenuote`ano i skoro neizvodqivo. Tada se vi{e snuje na

50 51

velikom vitu u nekoj zatvorenoj prostoriji ku}e. Unedostatku vunenog prediva za osnovu se ~esto koristikudeqno ili pamu~no. Sukno sa ovakvom osnovom te`e sevaqa. Za potku “ pou~icu ” pre|a se mota na makqe na maletr{~ane cevi koje se stavqaju u drvene ~unkove i wimase tka.

Sukno se tka na malom horizontalnom razboju. Tkase u ~etvore niti na brdu u sedam ili osam pasama. Svakadobra tkaqa zna koliko }e ar{ina da izatka zapojedine delove ode}e. Zato se i vr{i ono prebrojavaweu {i{anice i pasmo, jer se pomo}u wih ta~no zna kojudu`inu treba pustiti za tkawe. Otuda se retko kad desida se izatka vi{e ili mawe sukna nego {to je ina~epotrebno za predvi|enu ode}u.

Napred je izneto koliko ide {i{anica u veliko imalo pasmo, ali ni pasmo nije svuda isto. Vuk u svomRje~niku za pasmo ka`e: "Malo pasmo ima 20 ~isaonica(jedna ~isaonica ima 3 `ice), a veliko 40. Ja se sad neopomiwem gdje sam prije ~uo da u pasmu ima po ovoliko~isaonica; u Boci pasmo ima 7 ~isaonica, u Srijemu uvelikom pasmu ima 100 ~isaonica, a u malome 10. Jo{ jemawe odre|eno koliko se pasama me}e u motovilo ili upar~e pre|e, premda u Srijemu ka`u da se me}e najvi{e 8pasama"./24

U pro{lom veku tkalo se ve}inom belo sukno, a odpo~etka ovog veka tka se uglavnom suro i crno sukno.Srbi pri tkawu {araju sukno uzdu`nim prugama ilimalim kvadrati}ima.

Sve dok se ne po~ne sa vaqawem sukna na wemu sevr{e izvesne pripremne radwe. U te pripreme spadajumerewe, obele`avawe, skupqawe i predaja sukna navaqawe vaqaoni~aru.

Kad doma}ica izatka sukno ona ga meri svojimar{inom i utvr|uje wegovu du`inu. Ar{ini se po du`inirazlikuju, jer to je mera od lakta pa preko prstijuopru`ene ruke do zgloba/25 gde se savija {aka. To je

Pripreme radwe za vaqawe sukna

stara mera koja se odr`ala i ovde u narodu sve dodanas.Ar{in upotrebqavaju i vaqaoni~ari, kabani~arii kroja~i narodnog odela. Mnogo ranije wega suupotrebqavali i trgovci tekstila.

Da bi vaqaoni~ari imali boqi uvid u vaqawesukna i vr{ili naplatu po istoj meri, imali su svoju meruza ar{in. Kod wih je ta mera obele`ena na drvenomstolu sa dva zareza ili dva {iqata klina. I kod wihova mere nije svuda ista: kod vaqare u Melencimaiznosi 0,63 m a kod vaqare u E~ki je 0,64 m; razlika jemala ali kod ve}e koli~ine sukna ona iznosi nadesetine metara.

Kabani~ari i kroja~i narodnog odela imajudrveni ar{in kojim se slu`e prilikom merewa i krojewasukna za ode}u. Velimir Jevti}, kabani~ar izZrewanina, ima ar{in du`ine 0,64 m koji je zarezimaizdeqen na osam “ urupa ” a svaki urup na osamsantimatara.

Obele`avawe sukna vr{i se u ciqu wegovograspoznavawa prilikom preuzimawa sa vaqawa. Prvoobele`avawe obavqaju `ene u doma}instvu. Kasnije gaobele`avaju suknari kad ga preuzmu od pojedinihvlasnika, a kad ga preuzme na vaqawe vaqaoni~ar gaobele`i svojim znakom. Tako nije moglo do}i do zamenesukna ve}je svako doma}instvo dobijalo sa vaqawasvoje. Obele`avawe sukna u doma}instvu vr{i seizvesnim inicijalima, ku}nim brojevima, raznobojnimtrakama i pantqikama, ~vori}ima ili nekim drugimkarakteristi~nim znakom po ~emu }e se kasnije najlak{eraspoznati. Pored toga suknari i vaqaoni~ari imali suza sukno i kwigu prijema u koju su zavodili svakodoma}instvo i predatu koli~inu sukna, te im je onaujedno slu`ila i kao evidencija poslovawa.

Skupqawe sukna po selima obavqali su suknarikoje su pla}ali vlasnici u novcu ili naturi po jednomar{inu. U pro{losti bilo je suknara znatno vi{e negodanas. U nekim porodicama skupqawe sukna je postalatradicija koja se prenosila s kolena na koleno. Na takvozanimawe podse}a nas naziv "suknarev" koji je ostao kao

52 53

nadimak nekih porodica u Kikindi./26 Verovatno supostala na taj na~in i prezimena Vaqarev i Vaqarevi}koja su povezana sa vrstom zanimawa.

^esto su dolazili da skupqaju sukno po selimaju`nog Banata li~no i vlasnici pojedinih vaqara izGrli{ta, Kra{ove i nekih drugih mesta dana{weRumunije. Oni su prevozili sakupqeno sukno svojimkolima pokrivenim arwevima i posle {est nedeqavra}ali ga uvaqano wihovim vlasnicima. Tako suradili za sve vreme trajawa sezone vaqawa.

Dok se sukno vaqalo u vaqarama na vodi,skupqalo se tri do ~etiri puta u jesen, a isto toliko i uprole}e. Zimi se nije u wima vaqalo, jer se voda zaledina rekama. Kasnije, kad su po~ele da rade vaqare saparnim, motornim i elektri~nim pogonom, sukno sevaqalo cele sezone, koja je trajala od oktobra dopo~etka aprila meseca.

Sada je ostao mali broj suknara, pa sukno nose navaqawe u ve}ini slu~ajeva li~no vlasnici. Prijem suknaza vaqawe vr{i vaqar od suknara ili od vlasnika.Po{to ga izmeri i unese izmerenu koli~inu u kwiguprijema, vaqar ga savija u listove, kao kod neise~enekwige, i unakrsno pro{ije kanapom da se ne umrsiprilikom vaqawa. ^im ga pro{ije na wega u{ije metalnu” libricu ” sa rednim brojem pod kojim je isto zavedeno ukwigu prijema. Drugu “ libricu ” sa istim brojem izdajesuknaru ili vlasniku sukna sa kojom }e ga poslepreuzeti.

Bana}ani su vaqali sukno za zimsku ode}u,gubere i pokriva~e za kowe. U Kikindi pojedine `enevaqale su gubere na taj na~in {to su ih polivale vru}omvodom i po wima udarale prakqa~ama ili prevla~ilepreko wih grebenima. To se ponavqalo nekoliko putadok se isti ne uvaqaju. Verovatno da je u tom biloizvesnog uspeha, jer je potka za gubere meko opredena pasu postajali od takvog vaqawa ~upaviji.

Tehnika i na~in vaqawa

Ne{to druga~ije vaqalo se sukno pomo}uprakqa~e i roqe. Kod ovakvog vaqawa sukno se nakvasivru}om vodom, a potom namota na roqu i preko we tarerebrastom prakqa~om dok se ne uvaqa. Kod takvogvaqawa sukno ostaje tanko. Ovakav na~in vaqawa jespor i te`ak a uz to se ne posti`e `eqeni rezultat, jerse ne dobija onaj kvaliltet sukna koji se posti`e uvaqarama. Zato se isto obavqalo samo u izuzetnimslu~ajevima kad se nije moglo druga~ije. Sli~no ovomebilo je i u okolini Tesli}a./27 Oba ova na~ina nemajuneku ~vr{}u podlogu u narodu i ostali su samo kaousamqeni, pojedina~ni slu~ajevi.

Najboqe vaqawe posti`e se u vaqarama na vodi,a od Prvog svetskog rata veliki je napredak postignutkad je po~elo vaqawe sukna u vaqarama sa parnim,motornim i elektri~nim pogonom. U pogledu brzine ina~ina vaqawa ove vaqare imaju prednost nadvaqarama na vodi, te se takvo sukno vaqa u dana{wimbanatskim vaqarama najdu`e 4-6 ~asova. ^vr{}e tkanosukno neke vaqare na vodi u drugim krajevima vaqaju ido {ezdeset sati,/28 a to je deset do dvadeset putadu`e vreme od vaqawa u parnim i motornim vaqarama.

Po `eqi vlasnika sukno se vaqa "ucelo" ili"jako", u "tri ~etvrtine", "upola", u "~etvrtini" ili"frtaqu" i u "osmini". Za svako vaqawe zna se i vremewegovog trajawa. Koje }e se od ovih vaqawa primenitito zavisi od namene sukna a koliko }e isto vaqawe datraje zavisi od tkawa, kvaliteta vune, temperaturevode i dr. Najdu`e se vaqa sukno "ucelo" koje traje 3-4~asova. Vaqawe ucelo slu`i kao osnova za ra~unawevremena i za druge vrste vaqawa. Tako vaqawe upolaiznosi 2-3 sata, a to je polovina vremena od vaqawaucelo. Na isti na~in se obra~unava i uzima vreme i zaostale vrste vaqawa.

Ako je sukno nameweno izradi toplije mu{kezimske ode}e ili pastirske kabanice tada se vaqa"ucelo". ” Me|utim, ako je isto nameweno izradi tawemu{ke i de~je ode}e onda se vaqa kra}e vreme.Uobi~ajeno je da se za mu{ka tawa odela vaqa "upola", a

54 55

za de~ja u "~etvrtini" ili "osmini". Vaqawe u "osmini"traje samo oko pola sata i tada sukno ostaje tanko.

Kod vaqawa kvalitet sukna se meri vremenom, te{to se du`e vaqa sukno postaje punije i nabijenije usled~ega mewa i kvalitet.

Ako je sukno tkano ~vr{}e tada se te`e i du`evaqa. Te`e se vaqa i ono sukno izatkano od grubqe vuneili vune mladih ovaca. I vru}a voda treba da budepodesna za vaqawe. Najboqe se uvaqa ako temperaturavode iznosi oko 40-45 kojom se vodom sukno povremenokvasi za vreme vaqawa. Vru}a voda se dovodi do suknana razne na~ine. U vaqarama kod kojih je ugra|en parnikotao vru}e voda se dovodi metalnim cevima koja utankim mlazevima pada na sukno. U vaqarama bez parnogkotla voda se zagreva u nekom posebnom sudu odakle sekasnije koristi za kva{ewe sukna. Kod vaqara koje suradile pomo}u saugas motora, voda se zagrevalahla|ewem motora. Sli~no je i kod lokomobile. Iz we sedovede para do bureta sa vodom koja se tako zagreje iodatle uzima. Ovako je radila ranije vaqaraSvetozara Vujanova iz Melenaca i vaqara uBegejcima./29 U nekim parnim vaqarama para se dovededirektno do sukna koje se pre toga dobro nakvasi. Usvakom slu~aju posti`e se pribli`no isti rezultat.

U koritu mo`e jednovremeno da se vaqa vi{evrsta sukna sa razli~itim vremenom. U takvimslu~ajevima prvo se stavi u korito ono sukno koje trebanajdu`e da se vaqa, a zatim dolazi po redu ostalo.Napoqe se vade sve zajedno. Po{to se uvaqano suknopropusti izme|u "roqa" savija se u trubu i vra}awihovim vlasnicima ili suknarima. Takvo sukno jevla`no i zato ga su{e na tavanu ku}e.

Prilikom vaqawa sukno se skupi, "uvaqa" po{irini i du`ini. Mek{e tkano sukno skupi se oko 25%, apo du`ini na tri ar{ina neuvaqanog sukna dolazi dvaar{ina uvaqanog./30 Zato se pri tkawu o tome vodira~una da se za toliko vi{e otka.

Za vaqawe se pla}a u novcu po jednom ar{inu.Izme|u dva svetska rata pla}alo se za jedan ar{in

C

uvaqanog sukna po 1-2 dinara. Posle Drugog svetskograta cene su stalno rasle. U 1964/65. godine pla}alo sepo jednom ar{inu 200 starih dinara, a posle tog vremenakad je nastupila privredna reforma pla}a se i po dvanova dinara. Od toga ~ini danas izuzetak jedino vaqarau Novom Milo{evu koja napla}uje 3 dinara po metru.

Od sukna se {iju kod kroja~a i kabani~ara~ak{ire na rastri{ili na {unke, kratak kaput("jankel", "guwaci") i pastirske kabanice. Ranije sunosili bele kabanice i `ene u herskim selima Rumunijei oko Klisure,/31 a do tridesetih godina ovog veka Srbizemqoradnici nosili su preko gorwe ode}e "doroc".

Koliko }e ar{ina da se utro{i za izradu nekeode}e zavisi od {irine sukna i rasta ~oveka. U jedne~ak{ire ide oko 4-6 ar{ina, u jankel 7-9, a u kabanicuoko 10-12 ar{ina sukna.

Iz dosada{weg izlagawa mo`e se izvestizakqu~ak da vaqare nastaju i nestaju u odre|enomstupwu dru{tvenog i ekonomskog razvoja. U vreme kad jebila razvijenija doma}a radinost i naturalna privredavaqare nastaju kao nu`na potreba stanovni{tva. One suu neku ruku istureni pogoni doma}e tekstilne radinostisa kojom se paralelno razvijaju i u kojima se obavqavaqawe sukna kao posledwa wegova operacija dorade.Nasuprot naturalnoj proizvodwi danas je razvijenaindustrijska proizvodwa sa najsavremenijomtehnologijom. Tr`i{te je snabdeveno ve}im izborom iboqim asortimanom robe i uslovqava prakti~nije ijevtinije odevawe od doma}e proizvodwe. Usled toga,vaqare su danas prevazi|ene. One nestaju i gube svojprvobitni zna~aj koji su imale ranije u naturalnojprivredi i razvijenoj doma}oj takstilnoj radinosti.Dana{we preostale vaqare u Banatu jedva seodr`avaju. One rade sa umawenim kapacitetom, jer jesve mawe sukna za vaqawe. Zato }e vremenom i oneostati pro{lost kao {to se desilo sa vodenicama,

Zakqu~ak

o

56 57

vetrewa~ama i suva~ama ovog kraja.

Napomene

/1 Podatke su saop{tili Sava Vojinov (ro|. 1889) izMokrina i Gavra Jovi~in (ro|. 1880) iz Sanada.

/2 ,,

1956, sv. 2, str. 74./3

, 1892, str. 1795./4

1764-1873, Pan~evo, 1925, str. 149./5 : Nav. delo./6 Podatke je saop{tio Milan Mijatovi}, vaqar iz

Vr{ca./7 Milan Milo{ev, Vodenice u Banatu, Rad

vojvo|anskih muzeja, Novi Sad, 1954, sv. 3, str. 147./8 Podatke je saop{tio Trajan Negru, zemqoradnik iz

Alibunara./9 Pored naziva Nado, za re~icu se ~uje i naziv Nadela.

Naziv Nadela nose i neki potesi u poqima Jabuke, Pan~eva iStar~eva. Ovaj naziv upu}uje na nema~ko poreklo re~i, jer suu pomenutim mestima bili ranije naseqeni Nemci, koji su podolasku u novi kraj davali nema~ke nazive i imena pojedinimwivama i potesima.

/10 Podatke su saop{tili Svetozar Vojvodi}iBo{ko Baroj~i}iz iz Omoqice kod Pan~eva.

/11 Podatek je saop{tio Dragoqub ^oli}, penzioneriz Zrewanina.

/12 Podatke je saop{tila Qubinka Kosa~i} izKikinde. Ona je radila kao radnica u pomenutoj vaqari od1919. do 1921. godine.

/13 Novo Milo{evo je zajedni~ko ime za biv{a naseqaDragutinovo i Beodra, koja su spojena 1945. godine u jednonaseqe.

/14 U Melencima su imali vaqare izme|u dva svetskarata Vasa Stojkov, Laza Sekuli}, Uro{ Lozani} i SvetozarVujanov ~ija vaqara i sada radi.

/15 U Mokrinu su imali vaqare Dobrivoje Baji} iVelinka Pejakov koja je radila sa vaqarom sve do 1951.

Cornel Irimie PIVELE SI VILTORILE DINMARGINIMEA SIBIULUI SI DE PE VALEA SEBSULUI, SIBIU

Dr Jekelfalussy Jozsef, Magyarorszag isprosainak eskereskedoinek czim es lakjegyzeke Budapest

Felix Milleker, Geschichte der Banater Militargrenze

Corlnel Irimie

godine.ji}i Velinka Pejakov koja je radila sa vaqarom sve do 1951.godine

/16 Podaci su dobijeni iz mesne kancelarije Jarkovac./17 Podatke je saop{tio Svetozar Vujanov, vaqar iz

Melenaca./18 Podatke je saop{tio Velimir Jevti}, kabani~ar

iz Zrewanina./19 Podatke je saop{tio Milan Milo{ev, kustos

Narodnog muzeja u Vr{cu./20 Tehni~ko snimawe vaqare u Novom Milo{evu

izvr{io je dipl. Ing. Arh. Lazar Erdeqan 1965. godine/21 , str.

229./22 Rajko Nikoli}: Rad oko stoke kod banatskih Hera,

Banatske Here, Novi Sad. 1958, str. 98./23

1764-1873, Pan~evo, 1925, str. 149./24 Vuk Stef. Karaxi}, Srpski Rije~nik, Beograd,

1935, str. 506./25 Stevan Tanovi}, Narodne mere iz okoline

\ev|elije, Glasnik Etnografskog muzeja, Beograd, 1933, kw., str. 20.

/26 Du{an Tomi}, penzioner iz Kikinde, saop{tio jeda wegovu familiju i sada vi{e znaju po nadimku Suknarevnego po pravom prezimenu. Wegovi preci i po~eli su daskupqaju sukno u narodu jo{u prvoj polovini pro{log veka,koje se zanimawe prenosilo s kolena na koleno u familiji svedo prvog svetskog rata.

/27 Du{an Drqa~a, Vaqawe sukna u Bosni iHercegovini, Glasnik Zem. Muzeja, Sarajevo, 1959, sv. ,str. 6l.

/28 Dr Branislav Rusi}, Dihovske vaqavice, GlasnikEtn. Muzeja, Beograd, 1935, kw. , str. 83.

/29 Podatke za vaqaru u Begejcima saop{tila mi jeMirjana Ili}-Miluckov, kustos Bojvo|anskog muzeja u NovomSadu.

/30 Podatke je saop{tio Svetozar Vujanov, vaqar izMelenaca.

/31 Bora-Lungin Maksimovi}, Narodna no{wabanatskih Hera, Banatske Here, Novi Sad, 1958, str. 209.

Dr S. Borovszky, Torotal varmegye, Budapest

Felix Milleker, Geschichte der Banater Militalgrenze

VIII

“ ”

XIV

X

58 59

Podu`ni presek vaqare u Novom Milo{evu

NOVOMILO[EVA^KA GROBQA

Grobqa u Beodri

Po prastarom obi~aju, prvi stanovnici Beodre iKarlova sahrawivali su svoje bli`we oko prvobitnopodignutih bogomoqa. Te grobne parcele nastalestihijskom urbanizacijom, na{le su se u centru naseqa.

Naglim razvitkom sela, pove}awem lokalnepopulacije i stalnim doseqavawem novih stanovnika,postoje}a grobqa ne zadovoqavaju potrebe zasahrawivawem i zajedno sa starim crkvama po~iwewihovo preseqewe.

Raznolikost stanovni{tva po veroispovesti iparohijalna podeqenost, uslovili su da na teritorijidana{weg Novog Milo{eva postoji sedam grobaqa.

Naseliv{i Beodru, Srbi prido{li iz raznihkrajeva, i to uglavnom iz Potisja i Pomori{ja, ve} 1758.godine, kako je zabele`eno pri vizitaciji Temi{varskeeparhije, imaju solidno izgra|enu crkvu sa dostavelikim grobqem. To prvo grobqe, protezalo se sa obestrane dana{we glavne ulice, severno od "ka{tiqa" (1).Da je grobqe zauzimalo veliku povr{inu svedo~e ibrojni skeleti nala`eni pri kopawu temeqa zaekonomske objekte u dvori{tu Cvete Kova~eva,sredinom dvadesetih godina ovog veka. (2)

Prilikom prodaje veleposeda po Banatu, Beodru1781. godine kupuje bogati jermenski trgovac BogdanKara~owi. Do tada slobodni seqaci postaju biro{i i`ivot im s iz osnova mewa.

Osiroma{eno stanovni{tvo, zbog velikih nametaprema spahiluku, skromnije sahrawuje svoje bli`we. Ustarom delu grobqa, zapadno prema selu, nazire se teknekoliko ozidanih kosturnica, bez nadgrobnih belega,zaraslih u travu. Centralno mesto na grobqu jezauzimao crveni krst oko koga su se sahrawivaleuglednije familije, te sve{tenici i ~inovnici.Posledwih decenija veka grobqe postaje pretesnoXIX

60 61

pa se otvara nova parcela, severno od postoje}eggrobqa. Ova parcela je mawih dimenzija, na dosta ni`emterenu i sa mawe zidanih kosturnica ( zabele`eno je daje u zimu 1941-42. ovo grobqe "plivalo" i da su sahrane nawemu vi{e meseci obustavqene (3)).

Po zakonima Austrougarske, sahrawivawe ukosturnicama je iziskivalo, osim drvenog i metalnisanduk, a pre svake sahrene su posebno obu~eni majstorimaori kre~ili i ure|ivali kosturnice. Stari sanducibi se prekrivali "bezom", te je takav ceremonijal mogaosebi priu{ti mali broj bogatih qudi.

U sredini grobqa, blizu obnovqenog drvenogkrsta, stoje temeqi kapele porodice Joanovi}. Posletragi~ne smrti dr \or|a Joanovi}a (4) wegov brat Simonzapo~eo je izgradwu mauzolejne porodi~ne kapele.Me|utim, skrhan bolom zbog izgubqenog brata, posle pargodina umire i Simon, ne stigav{i da zavr{i kapelu. Popri~awu me{tana i po novinskim ~lancima, sahrana dr\or|a Joanovi}a okupila je preko pet hiqada du{a.

Na samom grobqu je pre par godina postojala ku}au kojoj je stanovao grobqar, koji je opslu`ivao ipravoslavno i katoli~ko grobqe.

Ju`no do grobqa, sa druge strane puta, nalazio se

"... Jutros u 9 i po ~asova voz je stigao na`elezni~ku stanicu u Beodri. Pred peronom je biookupqen veliki broj me{tana sa svim organizacijama izsela. Tu su bili predstavnici sokolstva, mesne {kole,predstavnici ~itaonice, vatrogasno dru{tvo iveliki broj seqana.

Vagon sa kov~egom je otvorenen i dok je mu{kizbor "Obili}a" pevao"ve~naja pamjat", studenti su nasvojim rukama izneli pok. profesora Joanovi}a,proneli ga kroz dugi {palir me{tana i uneli umrtva~ka kola koja su ~ekala pred stanicom. Zatim secela povorka uputila ka selu.

Pozdravqen svuda usput nemim izrazima tuge ipo{tovawa, prolazi profesor Joanovi} posledwi putsvojom milom i dragom Beodrom i prima wene jednodu{neizraze skru{enosti..." (5)

"{pitaq", duga~ka zgrada sa pet - {est prostorija kojesu sve "izlazile na duga~ku konku". To je u stvariprete~a "doma za stare" gde je beodranska op{tinasme{tala svoje onemo}ale i zaboravqene sugra|ane."[pitaq" se izdr`avao, pored male pomo}i op{tine,prilozima vernika koji su pri svakoj poseti grobquostavqali hranu i novac za spokoj du{e umrlima.

Naseqavawem katoli~kog stanovni{tva , odstrane grofa Bogdana Kara~owija, ukazala se potrebaza podizawem katoli~kog grobqa. Postoje indicije da suse katolici sahrawivali oko stare katoli~ke crkvekoja se nalazila preko puta dana{we, a prona|eni sugrobovi i naspram poru{enog grofovskog dvorca usveroisto~nom delu Beodre (6).

Dana{we katoli~ko grobqe postoji na sada{wemmestu verovatno od kada i pravoslavno. Na kartiBeodre iz 1876. godine ono je ve} jasno formirano izauzima istu povr{inu kao i danas. Spahija BogdanKara~owi, pored Ma|ara naseqava i Nemce (1784. i 1796-1805) (7), te ne{to malo ^eha. Katoli~ko grobqe nijedeqeno po nacionalnoj pripadnosti, ve} sesahrawivawe obavqalo u zavisnosti od slobodnogprostora. Na centralnom mestu na grobqu postojive{ta~ko uzvi{ewe sa krstom na vrhu. Sam krst senalazi na postamentu na kome su uklesana imenadonatora . Oko krsta senalazi ograda od kovanog gvo`|a i pa`qivo negovana`iva ograda.

Oko ovog obele`ja sahrawivani su vi|enijiqudi: sve{tenici, u~iteqi, trgovci, i{pani iupraviteqi na grofovskom imawu..... Spomenici sere|aju u vidu venca i predstavqaju posebnuambijentalnu celinu na grobqu. Pojedini spomeniciizgledaju kao prava mala umetni~ka dela , ali je mnogeod wih zub vremena prili~no na~eo. Izuzetakpredstavqa nedavno obnovqen spomenik dugogodi{wegkatoli~kog sve{tenika a , koji se od 1828.godine pa do 1878. godine starao o katoli~kimvernicima. Za vreme wegovog slu`bovawa sagra|ena je

Kovats Daniela i Korossy Tereze

Bottay Janos

62 63

velelepna katoli~ka crkva, mauzolej grofovskeporodice Kara~owi , nabavqen je kompletan, izuzetnolep mobilijar u crkvi, izgra|en je otmeni parohijalnidom i ura|eno je mnogo na duhovnom i svetovnom razvojukatoli~kog stanovni{tva u Beodri.

Pored toga, je odr`avao i prisneodnose sa tada{wim pravoslavnim sve{tenikomAksentijem Joanovi}em i wihovo prijateqstvo jeslu`ilo za primer.

Karlov~ani, stanovnici ne{to kasnije nastawujusvoje selo od stanovnika Beodre , pa samim tim zauzimajui ne{to lo{iji geostrate{ki polo`aj. Prvobitan centarsela je podignut na malom prostoru pa je malo verovatnoda su svoje pokojnike sahrawivali oko prvobitne crkve.

Staro karlova~ko grobqe nalazilo se nasevernom kraju sela u prili~noj "doqi", tik uz Beodru.Ova lokacija je dugi niz godina slu`ila zasahrawivawe o ~emu svedo~e sve do ~etrdesetih godinaovog veka mnogi o~uvani spomenici. Danas ih je sa~uvanopar komada i oni su ugra|eni u okolne objekte ili suzatrpani u ba{tama koje se nalaze na mestu nekada{weggrobqa.

Zbog ~estih poplava koje su ugro`avale ve~ni mirpokojnika, grobqe se u drugoj polovini veka seli nanovu, znatno povoqniju lokaciju, gde je ostalo dodana{weg dana. Verovatno se u staro grobqe ulazilojo{ dugi niz godina jer je na mapi Karlova s kraja vekavidqiv ulaz iz ulice Popov, a prostor okogrobqa je isparcelisan i nastawen.

Novo grobqe se po~elo razvijati od sela premaistoku na prili~no velikoj povr{ini. Pritisnuti nemalim izdacima oko izgradwe nove crkve, Karlov~ani uodnosu na susednu Beodru , imaju ne{to skromnijespomenike, iako je wihov broj zbog ve}eg brojastanovnika daleko ve}i. Tokom slede}ih decenijagrobqe se {iri prema `elezni~koj pruzi , zauzimaju}i

Bottay Janos

XIX

XIX

Grobqe u Karlovu

Arkadije

kona~nu veli~inu pedesetih godina ovog veka. Na samomgrobqu se podi`e ku}a za grobqara koja je i danas ufunciji.

Po~etkom osamdesetih godina na ~istini ispredgrobqa mesna zajednica podi`e savremenu,funkcionalnu kapelu koja opslu`uje sve tri parohije,ali je u selu jo{ zadr`an obi~aj sahrawivawa pokojnikaod ku}e. Kapela se koristi uglavnom za ispra}aj davnoodeqenih me{tana koji u selu nemaju vlastitu ku}u, aimaju `equ da budu sahraweni u rodnom mestu.

Pre par godina Karlovo dobija prvu privatnukapelu-kosturnicu koja je nagovestila neke nove obi~ajepri sahrawivawu.

Prvi Jevreji se nastawuju u Beodri, verovatno uprvim decenijama veka. Karlovo kao mesto uVelikokikindskom di{triktu, imalo je posebne dozvoleza stalno naseqavawe Jevreja (inkolat) (8) , dok jeBeodra, pod spahijskom upravom bila ne{toliberalnija Prema podacima o broju Jevreja koje 1851godine daje Fenyesi Elek (9)u Karlovu `ivi {esnaest, au Beodri 50 Jevreja.

U Beodri Jevreji ve} u prvoj polovini vekaimaju sinagogu oko koje je ve}ina jevrejskih ku}a.Grobqe, kao i sinagogu koriste Jevreji oba mesta. Saekonomskim ja~awem Jevreji podi`u vrlo lepe ku}e ucentru oba naseqena mesta, ali se i iseqavaju. Drugisvetski rat do~ekuju samo ~etiri jevrejske porodice.

Jevrejsko grobqe je sti{weno izme|u pruge i {umena obodu katoli~kog grobqa. Sa~uvani spomenici poti~uiz posledwih decenija i prvih decenija veka.Izuzetno kvalitetan kamen i monumentalnost izradegovore o ekonomskoj snazi wihovih vlasnika. Tekstovisu na hebrejskom, nema~kom ili ma|arskom, ili ukombinaciji dva jezika.

Na`alost grobqe je kao i svi stanovnici Jevrejido`ivelo tu`nu sudbinu. Po svedo~ewu me{tana, dobar

Jevrejsko grobqe

XIX

XX

. .

XIX

XIX

64 65

deo spomenika je pokraden i prodat kamenorescu ususednoj Kikindi. Preostalih petnaestak spomenika jeporu{eno (osim jednog!) i prekrio ih je korov i {ibqe.Ipak, zbog kvaliteta izrade oni i danas plene svojomlepotom, a {ibqe kao da ~uva ove neme svedoke od nekogdaqeg vandalizma.

Danas, na po~etku novog milenijuma, Milo{ev~anikoriste ~etiri svoja grobqa. Prvobitno beodransko iprvobitno karlova~ko grobqe `ive jo{ u se}awuponekog starijeg me{tanina.

Staro i novo beodransko pravoslavno grobqepodjednako se koriste za sahrawivawe i oba supodjednako zapu{tena, u delu gde se sahrawivawe neobavqa, Karlov~ani se ponose svojom kapelom i pougledu na stanovnike Beodre prave divqe deponijesme}a pored samog grobqa. Jedino su beodranskikatolici uredili ve}i deo grobqa, izbetoniralicentralnu stazu i uveli vodu u samo grobqe. Betonskistubovi i `ica koja je postavqena oko svakog grobqastoji u {ibqu i korovu. Eventualno ure|ewe zapu{teneograde neslavno bi se zavr{avalo. Savesni gra|ani bio~i{}enu `icu i stubove preko no}i pokrali pa se odure|ewa ovog rugla do nekih boqih vremena odustalo.Jevrejsko grobqe je, {to se se ti~e ograde temeqnoo~i{}eno , a spomenike ~uva jedino slaba potra`wa zatom vrstom kamena! Realnost nam je prili~no surova!

Realnost je surova

Obja{wewa

(1) Po se}awu Nikole Radowi}a, ro|enog 1905. godine(2)(3)(4) Po se}awu Olge Dimitrijevi}, profesora u penziji.(5)"Politika" 31.januar 1934. godine - ~lanak"Sahrana \or|a

Po se}awu Nikole Radowi}a, ro|enog 1905. godinePo se}awu Nikole Radowi}a, ro|enog 1905. godine

Joanovi}a u Beodri".(6) Po se}awu Karako Jano{a, fotografa u penziji.(7) Iz kwige "Jedinstveni u borbi" - M.Popov, str.104.(8) Inkolat - dozvola za nastawivawe - V.Staji}"Velikokikindski di{trik 1776-1876" , N.Sad, 1950.(9) L. Me~ki} - "Novi Be~ej i Vrawevo kroz istoriju" - N. Be~ej1989.god. str.59.

KID P^ESA - Prilog iz tematske kwige (2000)Seoske CRKVE i GROBQA u Vojvoodini

Dragan Rau{ki

Centralni deo katoli~kog grobqa u Beodri

66 67

Nadgobni spomenik katoli~kom sve{teniku Bottya Janosu

Levo: Jedini uspravni spomenik na jevrjskom grobquDesno: Spomenik na jevrejskom grobqu u le`e}em polo`aju

Kapela na karlova~kom grobqu

ZEMQI[NI POSED RIMOKATOLI^KECRKVENE OP[TINE U BEODRI

Kupiv{i 1781. na licitaciji u Be~u ogroman posedu Beodri i Topoli, Bogdan Kara~owi dobija plemi}kutitulu. Posledwe decenije veka proti~u uorganizovawu proizvodwe i ure|ewu imawa.

Ve} tada po~iwu intenzivni meliorativni igra|evinski radovi koji su zahtevali i brojnu radnusnagu. Zate~eno, prete`no srpsko stanovni{tvopotpada pod urbar (postaju kmetovi) i u vi{e talasapo~iwe naseqavawe Ma|ara, Nemaca, ^eha... Srpskostanovni{tvo jo{ polovnom veka gradi svojubogomoqu i osniva crkvenu op{tinu, dok se za prido{lostanovni{tvo rimokatoli~ke veroispovesti 1796.godine osniva crkvena op{tina.

Prva rimokatoli~ka bogomoqa nalazila se ublizini dana{we i bila je skromnijih dimenzija, ali jezadovoqavala osnovne duhovne potrebe vernika.Intezivan razvitak poqoprivrede, a naro~ito uve}anaproizvodwa `ita ~ija je cena zbog vru}ih politi~kihprilika (Napoleonovi ratovi...), obezbe|ivala je

XVIII

XVIII

68 69

ogromne prihode grofovskoj porodici, koje ona zna~ajnoula`e u beodranski spahiluk. Do pedesetih godinaveka ni~e vi{e desetina ekonomskih objekata, dvaorgomna dvorca, a 1838. po~iwe izgradwa nove crkve iparohijskog doma.

Ime arhitekte koji je projektovao crkvu nijesa~uvano, ali monumentalnost i skladnost oveklasicisti~ke gra|evine kao i spoqa{wa i unutra{wadekoracija ukazuju na vrsnog i iskusnog majstora.

Od 1796. godine brigu o izdr`avawu sve{tenika iparohije skoro u potpunosti snose grofovi Kara~owi.Siroma{ni vernici obezbe|ivali su skromne priloge~ija je vrednost bivala gotovo simboli~na.

Zbirka sa~uvanih dokumenata omogu}avapra}ewe obaveza porodice Kara~owi premarimokatoli~koj crkvi u Beodri, uticaj agarne reformeizvedene posle 1918. godine na veleposed, kao i uticajagarne reforme izvedene 1946. na imawe rimokatoli~kecrvene op{tine u Beodri .

Prvo ozvani~ewe patronskih obaveza veleposedaplemenite porodice Kara~owi prema rimokatoli~kojcrkvi u Beodri odre|eno je javno - pravnim ugovoromsa~iwenim 28.aprila 1836. godine koji se zvao" Ovaj ugovor sa~iwen je u vremeslu`bovawa sve{tenika a koji je biosve{tenik od 1828 - 1878. godine i za vreme ~ijeg jeslu`bovawa sagra|ena velelepna crkva posve}enaMariji Magdaleni.

Ovaj ugovor je va`io sve do 1896. godine kadadolazi do podele veleposeda Kara~owi Bogdana na dvaposeda:

veleposed Kara~owiAndora,veleposed grofa Kara~owi Eugena.Novi vlasnici poseda preuzimaju patronske

obaveze u idealnoj polovini svaki i one su se sastojaleod :

XIX

CANONICA VISITATIO".Bottyan Janos-

-

-

1. Odr`avawe u dobrom stawu rimokatoli~kecrkve i parohijskog doma u Beodri ;

2. Ispla}ivawe prinadle`nosti `upniku u

naturi;a) u gotovom 120 forinti ( Connvetionsmuze )v) 30 po`unskih merova `ita;c) 30 po`unskih merova je~ma ;d) 30 po`unskih merova zobi ;e) 12 poqskih plastova sena,f) 4 hvata slame,g) 6 akova vina.3. Ispla}ivati prinadle`nosti crkvenom pojcu

u naturi i to :a) u gotovom 8 forinti ( )V) 6 po`unskih merova `ita ;c) 6 po`unskih merova je~ma ;d) 1 tovar sena,e) 100 snopova trske..................................... (1)

Connvetionsmuze

Desetak godina naslednici se staraju o crkvi isve{teniku i ispuwavaju prihva}ene obaveze, ali od1905-1911. godine grof Kara~owi Eugen rasprodaje posedu Beodri (oko 8000 jutara) i sve vi{e ja~a posed uBanlaku (Rumunija). Tada po~iwu prvi problemi inesuglasice, jer je veleposed sveden na 23 kat. jutra i797 k.v. hvati, (2) to jest na dvorac i park oko dvorca.Kara~owi Andor svoj deo imawa i daqe obra|uje iunapre|uje i stara se o svom dvorcu i pripadaju}imobjektima.

Prvi svetski rat dovodi di nestajawaAustrougarskog carstva i do nastanka Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca. Nova dr`ava ve} 1919. godinezapo~iwe agarnu reformu i postepenu likvidacijuveleposeda.

Ogromna imawa od vi{e hiqada jutara bivajuoduzimana od vlasnika i deqena, "bez solidnijihpripremnih radwi". (3.) Ovaj socijalno - ekonomskiproces trajao je sve do 1931. godine kada zapo~iweproces likvidacije agrarne reforme. Likvidacijaagrarne reforme se zavr{ava 1940. godine uz mnogenere{ene probleme i mnoge nezavr{ene sudske procese.

Osim u`eg maksimuma koji je iznosio 521 jutro

70 71

zemqe, ostala zemqa je oduzimana. Stradali su posedifizi~kih lica, posedi pravnih lica ( op{inski posedi idr`avni posedi) kao i posedi privato-pravnih lica(crkveni posedi, posedi banaka, posedi Matice srpske ).Tako je na primer posedu Srpske pravoslavne crkveneop{tine u Velikoj Kikindi oduzeto 791 jutro i 620 k.v.hvati. ( 4. )

Patronske obaveze koje su Eugen - Jene i AndorKaro~owi trebali da ispla}uju rimokatoli~koj crkvitrajale su sve dotle dok veleposednici ne otkupepatronska prava predajom odre|ene koli~ine obradivezemqe crkvenoj op{tini.

Da je izmirivawe ovih obaveza i{lo lo{e, govorebrojni dokumenti sa~uvani u rimokatoli~kom `upnomuredu u Beodri iz kojih se prati postupak dobijawaodre|enih povr{ina obradive zemqe na ra~unlikvidiranih poseda i otkupa patronskih obaveza.Brojne `albe, molbe, re{ewa i prepisi od strane`upnog ureda u Beodri, Apostolske AdministracijeBanata iz Petrovgrada, Ministarstva poqoprivredeKraqevine Jugoslavije... odvijale su se od 1921. godinepa do po~etka svetskog rata.

U ime 1/2 patronskih obaveza Karo~owi Andorarimokatoli~koj crkvi u Beodri dodeqeno je bilo 15 kat.jutara dobre zemqe koja je od strane dr`aveproporiconalno katastorskom prihodu zamewena sa 55kat. jutara i 752 kv. hvata zemqe lo{ijeg kvaliteta i to :

Dobijeni pa{wak je prema sa~uvanim dokumentima"nizak", slatiwav i podvodan kao i dodeqena oranica,ali ukupna povr{ina ovako lo{eg zemqi{ta zamewuje 15kat. jutara dobre zemqe.

Pod kakvim je uslovima deqena i prodavana

II

14 kat. jutra i 1335 kv. hvati - oranica - MaliBika~,

20 kat. jutra i 642 kv. hvati - pa{wak - MaliBika~

20 kat. jutara i 375 kv. hvati - pa{wak - MaliBika~,zakqu~no na dan 4. janaura 1938. godine.

zemqa na posedu Kara~owi Andora u Beodri najboqeilustruje primer T. Mar{aleka koji je bio na ~elufilijale Hrvatsko - Slavonske banke u Beodri, a koja jebila opunomo}ena od strane Kara~owi Andora zaprodaju zemqe kojem je posednik raspolagao.

Doti~ni Mar{alek je za vreme boravka u Beodriuspeo da kroz 52 prestupa utaji sumu od 2.100.000dinara.

Patronska prava Kara~owi Eugen izmirivao je svedo 1924. godine, kada je prestao svaki vid davawarimokatoli~koj crkvi u Beodri. Pored ovih patronskihprava, sli~na obaveza je proizilazila i premarimokatoli~koj crkvi u Sremskoj Kamenici. Brojne`albe i tu`be koje je crkvena op{tina podosilaMinistarstvu poqoprivrede, Kraqevskoj upravidunavske banovine, te sudu u Petrovgradu nisu urodileplodom. U toku procesa ~ak se poku{avao teretpatronskih obaveza preneti na 150 kupaca koji su od 1905-1911. godine kupili oko 8.000 jutara zemqe odveleposednika. U `albi upu}enoj Ministarstvupoqoprivrede od 11. decembra 1940. godine izme|uostalog se ka`e :

"...nadaqe za 16 slu~ajeva pravqewa la`nihisprava ~ime je prema optu`nici, o{tetio Banku zavi{e stotina hiqada dinara... obavestio je Banku dajedna dama ho}e da kupi 200 kj. na posed. Banka jepoverovala i potpisala kupoprodajni ugovor , kupac jebio fiktivan, pa je daqim manipulacijama preneopravo vlasni{tva na 200 kj. na svoju `enu". (5)

"... Iz takvog stawa stigli bi smo do takvog , nesamo sme{nog, ve}i skroz neodr`ivog apsurda, dagra|ani jevrejske, reformatorske, protestantske anajve}im delom pravoslavne veroispovesti naskup{tinama rimokatoli~ke crkvene op{tinere{avaju ~isto interne i iskqu~ivo na katolike seodnose}e verske stvari, a administrativne vlasti nebi bile u stawu re{avati `albe, predate im sastrane nekatolika zbog optere}ivawa sa patronskimdoprinosom ..."

72 73

Visina duga od 1924 - 1937. godine popela se ve}bila na 613.453 dinara. Proces naplate patronskihobaveza ote`avala je ~iwenica da je Kara~owi Eugenbio stanovnik Ma|arske i da je imawe u Beodri biloskroz u posedu novih vlasnika. Ne postoje podaci da jeovaj ogromni patronski dug na bilo koji na~in izmiren.

Ratnu 1941. godinu rimokatoli~ka crkvenaop{tina u Beodri do~ekuje sa 62 kat. jutra zemqe koja seputem dra`be izdaje u jednogodi{wi zakup.Izdokumentcije nije mogu}e utvrditi na koji je na~incrkveni posed uve}an za skoro 7 kat. jutara, ali naosnovu "Zakona o agrarnoj reformi i unutra{wojkolonizaciji" ve} 21. januara 1946. godine od posedarimokatoli~ke crkvene op{tine u Beodri oduzima se 47jutara i 730 k.v. hvati zemqe.

Ostavqa joj se 17 kat. jutara i 2 kj. 85 k.v. hvatigrobqa 1530 k.v. hvati na kome su crkva i `upni ured.

Brojne `albe i molbe koje je crkveni odborupu}ivao Mesnom narodnom odboru i Agarnom suduostale su bez rezultata. Dodeqenih 17 kat. jutara i 600kv. hvati nije se moglo pove}ati.

Pored toga i objekat `upnog ureda potpada pod"Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada igra|evinskog zemqi{ta", ali na sre}u ubrzo bivavra}en crkvenoj op{tini.

Interesantno je obrazlo`ewe u odbijenoj `albidonetoj 20.02.1946. godine kojom se potvr|uje odluka dase rimokatoli~koj crkvenoj op{tini ostavqa 17. kj. i 600k.v. hvati zemqe... "jer su navodi `alioca neosnovanipo{to je `aliqa birala 50% ostavqenog jojzemqi{ta..." Ova odluka postala je i ostala kona~na icrkveni odbor koga su sa~iwavali :

nije se vi{e`alio .

Ovaj zemqi{ni posed Crkvena op{tina koristi idan danas.

Koszorus Balint,Klacsak Gyorgy, Vigh Istvan, Gal Andras, Vilagos Antal,Kovacs Gyorgy, Kormanuos Janos, Ago Bernat, BaraciusImre, Bauer Akos, Olah Mijaly, Arpasi Jozsef,

(1) Dokument iz arhive Rimokatoli~ke crkve uBeodri.

(2) Nikola Ga}e{a - Agrarna reforma ikolonizacija u Banatu 1919 - 1941 . strana 116.

(3) Nikola Ga}e{a - Agrarna reforma ikolonizacija u Banatu 1919 - 1941. strana 39.

(4) Nikola Ga}e{a - Agrarna reforma ikolonizacija u Banatu 1919 - 1941. strana 238.

(5) Nikola Ga}e{a - Agrarna reforma ikolonizacija u Banatu 1919 - 1941. strana 112.

-

-

-

-

Rimokatoli~ka crkva u Beodri

74 75

IMENA BEODRANSKIHKATOLI^KIH SVE[TENIKA

1. Spurnyay Adjutus2. Juranits Istvan3. Rosenfeld Amadeus4. Karacsonyi Adeodatus5. Raisinger Matyas6. Felix Hilarius7. Farkas Georgy

8. Podratzky Ferenc9. Vukovits Janos10.Tary Andras11. Bottyan Janos

12. Reinlein Adam13. Hegedus Janos14. Prem Peter15. Molnar Laszlo16. Bocsarrol: Eisele Ferenc17. Jung Tamas18. Rakity Borisz19. Follmer Imre20. Mathesz Ervin21. Mathesz Lorand22. Mathesz Ervin23. Torokbecserol: Schwarz Istvan

24. Agoston Ferenc25. Lorccz Mahaly26. Torokbecserol: Schwarz Istvan

Szajanbol: Posa GyulaSoti Janos

29. Boviz Laszlo

([purwai A|utus) 1796.(Jurani~ I{tvan) 1797.

(Rozenfeld Amadeus) 1798.(Kara~owi Adeodatu{) 1799.

(Rajzenger Ma}a{) 1799.(Feliks Hilariu{) 1800.

(Farka{\er|) (predikator govorio je {estjezika) 1802.

(Podracki Ferenc) 1804.(Vukovi~ Jano{) 1820.

(Tari Andra{) 1824.(Bo}an Jano{) 1828. (vodio gra|ewe

sada{we crkve)(Rajnlajn Adam) 1878.

(Hegedi{ Jano{) 1882.(Prem Peter) 1912.

(Molnar Laslo) 1920.(iz Bo~ara: Ajzel Ferenc) 1924.

(Jung Tama{) 1939.(Raki} Boris) 1943.

(Folmer Imre) 1943.(Mathes Ervin( 1952.

(Mathes Lorand) 1954.(Mathes Ervin) 1956.

(Iz Novog Be~eja: [varcI{tvan) 1961.

(Agoston Ferenc) 1963.(Lerenc Mihaq) 1965.

(iz Novog Be~eja: [varcI{tvan) 1978.

27. (Po{a \ula) 1984.28. ([oti Jano{) 1989. a od 1990. poma`e mu Novak

Vince (Novak Vince)(Bovis Laslo) 2002.

NASTANAK PRVE POSLERATNE ZDRAVSTVENESTANICE U NOVOM MILO[EVU

- Se}awa Mare Nestorov ro|. Radoni}-

U jeku borbe za oslobo|ewe zemqe od okupatora,16. januara 1945. godine, Omladinska organizacija jepozvala devojke za negu rawenika u Velikoj Kikindi.Brojni rawenici su stizali sa Sremskog fronta gde suborbe bile u punom jeku. Prijavqene devojke supoha|ale kratak kurs o najosnovnijim radwama oko negerawenika i bolesnika.

Prijavqene devojke iz Beodre i Karlova bile su:Doroslovac Velinka, Doroslovac Smiqka, Bo~arskiSmiqka, Radoni} Mara, Cuci} Nevena, Cuci} Olga,Sekuli} Milena, Sekuli} Nata, Dragomirov Veselinkai Radomirov Velinka .

Zajedno sa ostalim devojkama Mara Radoni}ostaje u Kikindi do aprila meseca 1945. godine, kada jeu Kikindskom srezu i u svakoj op{tini doneta odluka dase u svakom naseqenom mestu otvore ambulante salekarom i bolni~arkom. Da bi se upotpunio kadarbolni~arki u Zrewaninu se pri Crvenom krstu se otvara{kola za bolni~arke, koja se popularno zvala "Kurs".Na"Kurs" se iz Beodre i Karlova upi{u Mara Radoni} iZorica Plavki}. Posle vi{emese~nog kursa isavladavawa mnogih osnovnih znawa iz oblastimedicine, polaznice su dobile svedo~anstva koja su imomogu}avala zaposlewe u ambulantama.

Krajem 1948. godine doneta je odluka da se i uNovom Milo{evu (Beodra i Karlovo su spojeni u jednuadministrativnu celinu) otvori ambulanta . Dr StevanLo~ki, do tada privatni lekar, dobija postavqewe uambulanti. Poziva Maru Radoni} da mu se pridru`i.Posle podnete molbe Sreskom odboru u Kikindi , Mara15. decembra 1948. godine dobija dekret o postavqewu iod 01.01.1049. godine po~iwe sa radom uz mese~nu platuod tri hiqade dinara.

Prva ambulanta je bila sme{tena u jednoj sobi

76 77

pored ku}e ~ika Straje mesara u uliciArkadija Popova.Prostorija je bila gotovo prazna, neopremqena, sa svegadve stolice: jednom za lekara, a drugom za pacijenta.

Dnevnik za upis pacijenata stajao je na prozoru ina prozoru je sestra upisivala sve podatke. Poreddoktora i medicinske sestre postavqewe je dobila ibabica Mara Berbakov.

U istoj zgradi gde se nalazila ambulantanalazila se i sala za sastanke "Jenof". U woj je bilodosta stolica pa se tako jo{ par stolica pozajmilo.Posle par dana rada pro~ulo se da doktor nema osnovneuslove za rad, pa su u~iteqi iz obli`we {kole donelidrveni sto i tako bar malo olak{ali "po~etne muke".

Kako je sto bilo prili~ne du`ine, wemu je bilomesta i za lekara i za medicinsku sestru.

Prikupqawe ostalih sredstava za opremawe"sektorske ambulante" odvijalo se na razne na~ine.

Jednog dana jave da se u podrumu ku}e Ko~iMari{ke nalazi metalni orman sa ne{to medicinskihinstrumenata, lekova i zavojnog materijala. Orman imaterijal su ostavili Nemci pri povla~ewu. Uorganizaciji sestre Mare ova dragocenost je prenesenado ambulante i time se uslovi za rad naglopoboq{avaju. Nedostajao je jo{ otoman za pregledpacijenata. Prilikom jedne posete Srezu u KikindiMara Radoni} je na `elezni~koj stanici u Karlovuvidela otoman koji se sastojao od okvira i federa.Qubazno stani~no osobqe je ovaj rashodaovani deoname{taja poklonilo ambulanti. Mebl {tof je prona|enu jednoj od slabo snabdevenih prodavnica, a VakareskuLajo{ je tapacirao otoman.

Sav inventar i sve poslove oko inventara qudi suobavqali besplatno, jer novca za tu namenu nije bilo.

Posle nekog vremena iz Kikinde je stiglo ne{toinstrumenata, zatim je stiglo belo platno za mantile i~ar{ave. Od dobrovoqnog priloga koji su sakupilesestra i babica od trudnica iz sela kupqen je lavor ikanta za vodu, tako da je voda dono{ena sa uli~nogbunara bila mnogo pristupa~nija.

Tokom 1949. godine dolazi u ambulantu i prvizubar. Bio je to Milan Budi{in iz Kikinde. Kako Bo~ar uto vreme nije imao lekara jednom nedeqno su dr Lo~ki isastra Mara odlazili i pregledali pacijente. Leti seodlazilo biciklom, a zimi prugom,pe{ice. PoredBo~ara istureno odeqewe ambulante je bila ekonomija"Jezero" gde je `iveo i radio ve}i broj stanovnika. Na"Jezero" se odlazilo fijakerom, tako da su ove poseteizgledale kao mali izleti.

Radi obezbe|ivawa boqih uslova za rad 1950.godine ambulanta se preseqava u ku}u Dimitrijevi}a -[vabeca gde ostaje dve naredne godine.

Za to vreme se adaptira Havlikova ku}a - biv{amesara na beodranskoj glavnoj ulici. Tu ambulantaostaje sve do preseqewa u novoizgra|enu zgradu ucentru sela.

Preseqewem na novu lokaciju i poboq{avawemuslova za rad, ambulanta se kadrovski oja~ava. Prvosti`e iz Kikinde terenska bolni~arka Melanija koja jebila zadu`ena za le~ewe trahoma. Zatim sti`u dr Vojini dr Vera Nikolin koji imaju pune ruke posla, jer seotvara dispanzer za `ene i trudnice. U dispanzerupo~iwe sa radom i nova babica Jelka Nedeqkov. ZubarBo{ko Nikoli} zaokru`uje spisak osobqa.

Ambulanta je tih pedesetih godina ve}zaokru`ila fizionomiju ozbiqne zdrastvene ustanovekoja je mogla da pru`i osnovu zdrastvenu za{titustanovnicima Novog Milo{eva.

Instrumenti, oprema i potro{ni materijal vi{enisu problem koji se mora re{avati dobrovoqnim radomi prilozima.

Dolaskom dr Stojana Sekuli}a u ambulantunastaje novo razdobqe.

Mara Radoni}, udata Nestorov, ostaje u NovomMilo{evu do marta 1956. godine. Tada prelazi u NoviBe~ej, zapo{qava se u novobe~ejskom domu zdravqa gderadi sve do penzionisawa.

78 79

Mara Radoni} (levo) sa drugaricomi borcima u Kikindi 1945. godine

Suva~e i vetrewa~e Beodre i Karlovana starim kartama

U BEODRI

Na kartama Beodre i Karlova krajem vekaobele`ene su sve suva~e i vetrewa~e koje su bile upogonu.

1876. su se suva~e nalazile naparcelama:

- Vase Staji}a 2- Petra Olavki}a 4a- Sowe Marinkovi} 14- Sowe Marinkovi} 16 - 20a- Marka Ore{kovi}a 6 - 6a- Bratstva - jedinstva 19 - 21- Branka Radi~evi}a 122Vetrewa~e su se nalazile na rubovima sela i to:- Naspram beodranskog novog pravoslavnog

grobqa levo od pru`nog prelaza;- Kod Jevrejskog grobqa, na mestu kasnijeg mlina

IX

porodice Sloboda;- Stotinak metara od zadwe ku}e u pravcu ulice

Branka Radi~evi}a, prema `eqezni~koj pruzi;- Naspram ka{tiqa u lejama”

su se 1879. suva~e nalazile naparcelama:

- Zmaj Jovina 24- JNA86- Mare Paji}27/b- JNA54 (ba{te)- JNA56 (ba{te)- 3. oktobar 24- Uska 20b- Laze Paji} 24a- PopovArkadije 29- \ure Jak{i}a 37-Arkadije Popova 68- Ivo Lole Ribara 35- 3. oktobar 68- Matije Gupca 4- Matije Gupca 14- Nikole Tesle 21- M.Farka{a 19Vetrewa~e su se nalazile tako|e na rubovima

sela i- Na putu za Bo~ar, sa desne strane- Preko puta grobqa u ulici Nikole Tesle

U KARLOVU

80 81

Posledwa vetrewa~a u Karlovu pred ru{ewe

Razvoj mlinarstva u Novom Milo{evuMilo{eva~ka mlina

Pojava parnih mlinova na tlu Vojvodine vezuje seza 1842. godinu. Posledwa decenija 19. veka donosiprocvat mlinarstva, pa tako Vojvodina u vek ulazi sapreko 300 parnih mlinova razli~itih kapaciteta.

Po~etkom veka u Beodri se grade dva parnamlina i to Koji}ev u dana{woj ulici Kosovska br. 2 iSlobodin mlin na kraju ulice Kosovske kod jevrejskoggrobqa. U Karlovu se 1912. gradi savremeni veliki parnimlin.

Gradi ga Draga Popov zvani Crwanka iz Vraweva.Era izgradwe mlinova zahvatila je skoro sva sela uBanatu, a naro~ito je veliki uticaj na razvoj mlinarstvaimala `elezni~ka mre`a.

T r ` i { n i v i { k o v i ` i t a d o ` i v q a v a j ufinalizaciju i bra{no, griz, mekiwe se proizvode uvelikim koli~inama, a `eleznica obezbe|ujekontiualno i sigurno prevo`ewe novih proizvoda dookolnih varo{ica i gradova. Poseban kvalitetbanatske p{enice obezbe|ivao je najkvalitetnijebra{no ~ija je cena donosila dobru zaradu i ulagaweozbiqnih sredstava u izgradwu mlinova brzo seispla}ivalo.

Beodranski mlinovi nisu do kraja svog radamewali vlasnika. Po podacima publikacije "Vojvodina"izdate 1924. godine (str. 393/394) od strane Novosadskesekcije Jugoslovenskih in`ewera i arhitekata,Motorni mlin Stevana Koji}a kapaciteta je od jednogvagona dnevno i zapo{qava 5 radnika; Parni mlin bra}eSloboda osnovan je 1898. godine, kapaciteta polavagona dnevno; Dragutinova~ki parni mlin osnovan je1912. godine, kapaciteta je od jednog vagona dnevno izapo{qava 13 radnika. Publikacija pomiwe i parnimlin Joce Radujkova, osnovan 1921. godine skromnogkapaciteta od 500 kg dnevno.

D r a g u t i n o v a ~ k i p a r n i m l i n p o l o v i n o mdvadesetih godina otkupquju Konstatinovi} Svetozar

XX

XX

82 83

zvani Bata Mlinar i Quba Doroslovac. Meqava seodvija sve do 1928. godine, kada mlin biva u velikompo`aru skoro potpuno uni{ten. Rekonstrukcija mlinaodvija se tokom 1928 - 29. godine. Pri rekonstrukcijikupuje se oprema iz Vraweva, koja je u odnosu na uni{tenuopremu u po`aru bila daleko savremenija. Izra|ena jebila u Ma|arskoj i sastojala se od 8 vaqnih stolica itri sita - dva osmodelna i jednog ~etvorodelnog. Poredtoga mlin je posedovao dve griz ma{ine, devetrastresalica, kamen za izmeqavawe, dva kamena zamlevewe kukuruza i sopstvenu ~istionu za p{enicu.Kapacitet mlina se kod ove rekonstrukcije pove}ao na20 tona za 24 ~asa ili 2 vagona `ita dnevno. Mlin jetokom ve}eg dela godine radio punim kapacitetom, azbog ve}e efikasnosti u radu Konstatinovi} iDoroslovac neposredno uz mlin 1936. godine podi`u~etiri }elije za sme{taj 60 vagona `ita, koje se i danaskoriste za tu namenu. Neposredno pred izgradwu }elijau mlinu se gradi i vaqara sukna (po ugledu na Koji}evu)koja je koristila pogonsku snagu i toplu vodu iz samogmlina.

U prvo vreme kao pogon u mlinu, kori{}ena jeparna ma{ina. Kasnije sa pove}awem kapaciteta, kupujenov motor na sau-gas tipa od 160 KS. nema~keproizvodwe. Do osavremewavawa proizvodwe svakipomeqar je donosio i odre|enu koli~inu drva dok se nijepre{lo na kori{}ewe ugqa koji se koristio zaproizvodwu gasa - pogonskog goriva.

Mlin je radio 24 sata, a pri punom kapacitetu ga jeopslu`ivalo 28 qudi i to:

1. glavni mlinar (ober mlinar) ili veliki mlinar...............................................................................1 radnik

2. pomo}nik glavnog mlinara podmlinar usmenama ............................................................. 3 radnika

3. paziteqi sita u smenama ................... .3 radnika4. paziteqi ~istione u smenama ............. 3 radnika5. faseri ili uvre}iva~i u smenama ..... 6 radnika6. primalac p{enice (magacioner) ..........1 radnik

DEUTZ

-Za rad u mlinu:

7. izdava~ bra{na .................................... 1 radnik8. no}ni ~uvar ........................................... 1 radnik9. ko~ija{ (sa dva kowa vr{i prevoz bra{na na

stanicu) ................................................. 1 radnik10.krupar za meqavu kukuruza ................. 1 radnik

--------------------------------------u k u p n o: 21 radnik

1. glavni ma{inista ............................... 1 radnik2. pomo}nici ma{iniste u smenama ........ 3 radnika3. Lo`a~ u smenama ................................. 3 radnika

u k u p n o: 7 radnika

Mlin je radio iskqu~ivo u{urnu meqavu, akasnije je uvedena i trgova~ka meqava za pekarskuindustriju. Prilikom meqave za 100 kg predate p{enicedobilo se 13 kg belog bra{na, 47 kg hlebnog bra{na, 21 kgmekiwa, 2 kg urodice i 1 kg rastura.

U~iwena uslu`na meqava "ko{tala" je 16 kgp{enice, to jest 16% od 100 kg.

U burnim ratnim godinama mlin je nekakoodr`avao proizvodwu, s tim {to 1942. godineKonstatinovi} ispla}uje ortaka Doroslovca i postajevlasnik celog objekta, ali ne za dugo.

P o o s l o b o | e w u 1 9 4 6 . g o d i n e m l i n s enacionalizuje i ulazi u sastav Sremsko-mlinskogpreduze}a sa sedi{tem u Kikindi. Direktor postajeBela Na|. Od 1949. godine posluje kao samostalnopreduze}e pod nazivom Dr`avni mlin "Oslobo|ewe" na~elu sa direktorom Milenkom Paji}em. Ve} 1951. godinemlin dobija novi status i nalazi se u sastavu Sresko -mlinskog preduze}a sa sedi{tem u Novom Be~eju, ad i r e k t o r p o s t a j e M i l i v o j \ u k i ~ i n . N o v o mreorganizacijom mlin ulazi u sastav "@itoprometa" uNovom Be~eju, polovinom 1953. godine pod rukovodstvomdirektora Jano{a. Ve} 1958. godine mlin se vra}apod okriqe Kikinda, ulazi u sastav Kombinata"Ugqe{a Terzin" i taj status se zadr`ao do dana{weg

-Ma{inski pogon (ma{inhaus):

--------------------------------------

Sewi

84 85

dana.Upravnik pogona 1958. godine postaje Milenko

Paji} i ostaje na tom mestu do penzionisawa 1989. godine,kada ga mewa Branislav Be{lin. Posle odlaskaBe{lina u penziju 1994. godine na ~elo mlina dolaziDu{ica \uri~in.

Pored mnogobrojnih reorganizacija mlindo`ivqava samo jednu ozbiqnu rekonstrukciju i to1964. godine. Tada se prebacuju ve} kori{}ene ma{ine izNovog Be~eja koje su se sastojale od 5 duplih vaqaka, 2sita i 2 griz ma{ine. Pored toga mewa se patos i vr{ipopravka zgrade. Uvodi se kompletna elektrifikacijamlina i ubacuju se elektromotori kao pogonska snaga,kao i pneumatski sistem za prenos materijala uz novutehnolo{ku {emu mlina. Uprkos polovnim ma{inama zakraj {ezdesetih godina mlin je va`io za boqe pogone, azahvaquju}i kvalitetnoj p{enici i stru~nom osobqudavao je vrlo kvalitetno bra{no, naro~ito belo bra{noT-400. Da bi se zadovoqio kvalitetan sme{taj p{enice1969. godine u blizini `eqezni~ke stanice gradi sepodno skladi{te u ~etiri nivoa, kapaciteta 300 vagona.

Tih godina stru~waci izbacuju na tr`i{te sortep{enice koje su davale izuzetan kvalitet i velikeprinose. Sme{tajni kapaciteti su opet premali, pa takoPD "Vojvodina" iz Novog Milo{eva i Mlinski kombinat"Ugqe{a Terzin" iz Kikinde, neposredno uz podnoskladi{te podi`u silos kapaciteta 1.000 vagona sasavremenom su{arom. Silos i podno skladi{te te prvegodine (1977) primaju ukupno 1.301.4660 kg p{enice u toku`etve koja je trajala 17 dana. Dnevni prijem je iznosiooko 76 vagona! U periodu od 1975. godine pa do 1994.godine uskladi{teno je bilo 18.000 vagona p{enice!

Ovaj dvadesetogodi{wi u~inak verovatnonikada vi{e ne}e biti prevazi|en.

Tekst pripremio Branislav Be{linvisokokvalifikovani mlinar.

Radio u mlinu od 1952. god. kao {egrtpa do penzionisawa 1994. godine

(tekst pisan 2003. godine)

Mlinari ispred mlina u Karlovu

Branislav Be{lin mlinar

86 87

1836. su (po Fewe{u) Kara~owijevi posedovali Beodru,Aka~u, Bika~, Banlak (Rumunija), Dolac (Rumunija),Ivandu (Rumunija), Kara~owfalvu (Bika~), Novo Selo,Opsenicu (Rumunija), Soku (Rumunija), Topolu ... (4)

Laslo Kara~owi je sin Bogdanov, ro|en u Beodri1805. godine. Zavr{io je prava u Po`unu (Bratislava)1825. Od 1825. godine je u javnoj slu`bi. Ve} 1827. jesreski na~elnik za Banat u Be~kereku. Du`nostpod`upana obavqa od 1833. do 1848. kada ga biraju zavelikog `upana Torontalske `upanije sa sedi{tem uVelikom Be~kereku. Po~etkom 1843. postaje narodniposlanik, a 1847. godine postaje {ef stranke "Belihru`a". U "gladnoj" 1846. godini istakao se u spa{avawustanovni{tva Torontalske `upanije. Na wegovuinicijativu osnovano je u Be~kereku Dru{tvo Kasine -penzijsko udru`ewe `upanijskih i privrednihslu`benika i bele`nika. Pored toga inicirao jeosnivawe [tedionice, Udru`ewa za za{titu otaxbine,Udru`ewa za unapre|ewe pozori{ne umetnosti,Dru{tva za za{titu Tise i Mori{a. 1861. biran je ponovoza velikog `upana, ali se iste godine povukao. Tre}i putje izabran za velikog `upana 1865. godine, a prilikomkrunisawa 1867. godine Frawa Josif ga je potvrdio.Umro je 1869. godine u Beori, gde je i sahrawen. Bio je kumslikara Konstantina Danila.

Jene Kara~owi ro|en je 1861. u Beodri. Privredneaktivnosti vezuju ga za Banlak u Rumuniji gde na imawuod 17.000 jutara stvara naprednu ekonomiju i vi{efabrika. Za carskog kraqevskog komornika biran je1890. godine, a 1896. izabran je za narodnog poslanika uizbornom srezu Plandi{te. Na milenijumskoj proslavi uBudimpe{ti kao predstavnik Banata priredio jesve~ani ru~ak u svojoj palati za ogroman broj zvanica nakojem je prisustvovao i kraq sa svitom.

*

*

Zanimqivosti vezane zagrofovsku porodicu Kara~owi

*

*

*

*

Posledwa tri spahijska paradna ko~ija{a bilasu: [andor Katona, Pal Jani i Radoni}. ihovsvakodnevni posao je bio hrawewe, timarewe iuve`bavawe rasnih kowa u ergeli. Ve`bawe seodvijalo u dvori{tu iza `itnog magacina. Pored togako~ija{i su vozili i paradne karuce kojima su se vozilii{pani kod obilaska imawa, kao i grof prilikom posetadvorcu... (1)

Na karti Beodre iz 1876. godine, prostor oivi~enulicama: Kosovskom, Mar{ala Tita, Soka~i}em ipredwim parkom dvorca je isparcelisan na pet placevana kojima su porodi~ne ku}e. Deo neposredno uz park jebez namene jer se na tom mestu nalazila starapravoslavna crkva sa grobqem. Na karti iz 1907. godinena navedenom prostoru se nalaze samo dva mawa objektai to su ku}e u kojima su stanovali Kotner - ba{tovan iBriza - lovo~uvar. Na ostatku placa bile su ba{te.Poluolimpijski bazen izgra|en je posle 1907. godine (2)

Petnaestog februara 1841. godine u Beodri jeLaslo Kara~owi, pod`upan Torontalske `upanije,priredio veliki bal sa zvanicama iz Torontala isusednih `upanija ju`ne Ugarske. Na balu je bilo preko200 najvi|enijih li~nosti sa suprugama i decom. Me|unajpoznatijim predstavnicima uglednih porodica bilesu Augustina i Rozalija Ki{, k}erke imu}nijegvlastelina iz Elemira... (3)

Rodona~elnik porodice Kara~owi, Bogdan, kupioje 1789. godine Beodru i Topolu za 103.000 forinti. Ve}

Bandi W

88 89

U ~ast {panskog kraqa Alfonsa i kraqiceViktorije, 1908. prire|uje ru~ak na kome je tako|eprisutan Frawa Josif. Na ven~awu Alfonsa 1907.godine grof Jene Kara~owi je izabran za pratiocadelegacije... (5)

Grofica Kara~owi ro|ena Andra{i,grof Jene Kara~owi, grof Aladar Kara~owi i groficaIrma Kara~owi bili su mecene Dobrovoqnogvatrogasnog dru{tva u Beodri (sa~uvane su ~etiridiplome i fotografija sa proslave desetogodi{wicedru{tva 1899. godine)

III

III

*

Karolina

1. Se}awe Nikole Radoni}a ro|enog 19052.Se}awe Nikole Radoni}a ro|enog 19053. "Vlasni{tvo Eelemir" Boris Pavlov str. 1014."5."

TORONTAL VARMEGYE"

TORONTAL VARMEGYE"

Grof Andor Kara~owi sa ko~ija{ima

Vitra` na zgradi @upanije u Zrewaninu sa grbomgrofovske porodice Kara~owi

90 91

Dobrovoqci u svetskom ratu izBeodre i Karlova

I

r.br.

Ime i prezime G.ro|. Mesto Zvawe

1 Du{an Milutina Alterov 1877 Beodra Vojnik

2 Slavko Aleksin 1889 Beodra Vojnik

3 Vasa Vase Arsenov 1894 Beodra Vojnik nestao 25.08.1916.

kod Korusinana

4 Du{an Arsenov 1876 Beodra Vojnik

5 Rada Arsenov Beodra Vojnik rawen u Dobruxi

6 Danilo Barbul 1887 Karlovo Vojnik

7 Aleksa Milana Batan~ev Beodra Vojnik umro u bolnici

8 Mi{a Ba{tovanov Karlovo Vojnik rawen 7.9.1916. kodSosul Ali Bej

9 Branko Mite Berbakov 1892 Karlovo Vojnik

10 Mirko Berbakov 1891 Karlovo Vojnik rawen 1.9.1916. ordenMilo{ Obili}

11 Qubomir Be{lin Karlovo Vojnik

12 Milan Birovqev Beodra Vojnik

13 Petar Mite Birovqev Beodra Vojnik odl.Geogrijvskimkrstom 4 stepen

14 Svetozar Mite Birovqev 1888 Beodra Vojnik

15 Slavko Birovqev 1897 Beodra Vojnik

16 Pera Bogosavqev Beodra Vojnik

17 Pera Neme{ev Bogosavqev 1895 Beodra Vojnik

18 \ura Milu{ina Bogosavqev 1887 Beodra Vojnik

19 @ivko [andora Bo`in Beodra Vojnik

20 Milan \ure Bo`in Beodra Vojnik rawen

21 @iva [andora Bo`i} 1881 Beodra Vojnik

22 Nikola Bo`i} 1887 Karlovo Vojnik

23 Milutin Bo~arac Beodra Vojnik rawen

24 Aleksa Brandi} Karlovo Vojnik

25 Svetozar Brandi} 1885 Karlovo Vojnik

26 Nova Kuzme Bidakov 1880 Beodra Vojnik

27 Ranko To{e Bidak 1873 Beodra Vojnik

28 Svetozar Kuzmana Budakov Karlovo Vojnik

29 Nova Veskov Karlovo Vojnik

30 Milutin @ive Budi{in Karlovo Vojnik

31 Mita Vlaovi} Karlovo Vojnik

32 Dragomir Vlahovi} Karlovo Vojnik

33 Rista Va{tinarov 1886 Karlovo Vojnik Pred.za orden Milo{Obili} za hrabrost

34 Quba Vrba{ki 1886 Karlovo Vojnik rawen

35 @iva Vujin 1886 Karlov Vojnik

36 @ivan Makse Vuji} Beodra Vojnik

37 Stojan Vuji} Karlovo Vojnik

38 Du{an Golu{ev 1884 Karlovo Vojnik

39 Du{an Joce Golu{in Karlovo Vojnik

40 \uro Ranko Golu{in 1892 Karlovo Vojnik rawen

41 @iva Kuzme Golu{in 1893 Karlovo Vojnik

42 Milan Senko Golu{in Karlovo Vojnik rawen 07.09.1916.Suece Ali Be~a

43 Jovan Grujin Beodra Vojnik rawen 08.09.1916.

44 Rada Jove Grujin Beidra Vojnik

45 @iva Obrada Gr~ki Beodra Vojnik

46 Stevan Despi} Karlovo Vojnik rawen 07.09.1916.

47 Sreda Dimitrijevi} Beodra Vojnik poginuo

48 Ilija Jove Doroslovac 1895 Beodra Vojnik

49 Paja Doroslovac Beodra Vojnik poginuo 06.09.1916. dokKakaraxe

50 Sava Doroslovac 1880 Beodra Vojnik

51 \uro\uri~in Karlovo Vojnik nestao 9.9.1916. kodMuflatora

52 Petar \uri~in Karlovo Kaplar rawen 01.09.1916. kodKe~ederas

53 \ura \ur~i} Beodra Vojnik

54 Gavra @ivan~ev Karlovo Vojnik

55 \ura \urica@ivan~ev 1890 Karlovo Vojnik

56 Kuzman Joce @ivan~ev Karlovo Vojnik

57 Milisav Ivanov Karlovo Vojnik rawen 1.9.1916.Kezederas

58 @arko Isakov Karlovo Vojnik

59 @ivko Milana Isakov 1878 Karlovo Vojnik

60 Paja Save Isakov 1878 Karlovo Vojnik

61 To{a Isakov 1889 Karlovo Vojnik

62 Pera Save Isakovi} Karlovo Vojnik

63 Sreda Jakoni} 1889 Karlovo Vojnik

64 Vasa Ilije Jakoni} Karlovo Vojnik

65 Sredoja Dane Jak{i} Karlovo Vojnik

66 Draga Janin Beodra Vojnik

67 Petar Jankeli} Karlovo Vojnik

68 Vladimir Jorgin Karlovo Vojnik

69 Mirko Pere Juri{in Karlovo Vojnik

70 Pera Karaxin Beodra Vojnik

71 Rada Rade Kiki} Karlovo Vojnik

72 @iva Arkadije Kova~ev Beodra Vojnik

73 Dragoqub Kowevi} Karlovo Vojnik rawen 6.9.1916.

74 Svetozar Kosan~i} Karlovo Vojnik

75 Dragomir Luki} Beodra Vojnik poginuo 22.9.1916.

76 Dragomir Ma{i} Karlovo Vojnik

77 Vlada Milana Ma{i} 1890 Beodra Vojnik

78 Petar Meakov Beodra Vojnik

79 Tima Milana Mijucin 1892 Karlovo Vojnik

80 Milan Mili}ev Beodra Vojnik nestao 25.08.1916. kodKorueinana

81 Sredoja Mila Mili}ev Karlovo Vojnik

82 Bo`a Ace Milovanov Karlovo Vojnik

83 Bo{ko Milovanov Karlovo Vojnik

84 Laza Milovanov 1895 Karlovo Vojnik

85 Mili} Milovanov 1882 Karlovo Vojnik

92 93

86 Bogdan Markov 1882 Karlovo Kaplar

87 Du{an To{e Markov Karlovo Vojnik rawen 1.9.1916. kodBe~ederasa

88 @iva Markov Karlovo Vojnik rawen 6.10.1916. kodAmza~e

89 Svetozar Nedeqka Mirkov 1894 Karlovo Vojnik

90 Ivan Pere Mirosavqev 1885 Beodra Vojnik

91 Damjan Moldovanov 1882 Karlovo Vojnik odl.sreb. medaq. zahrabrosrt

92 Petar Moldovanov 1892 Karlovo Vojnik

93 @iva Dana Mortvanski Beodra Vojnik

94 Omer Muli} 1886 Vojnik

95 Tanasije Milana Muli} Beodra Vojnik

96 Bo`a Arse Nadla~ki Karlovo Vojnik rawen 7.9.1916.kd.Suece Ali Be~a

97 Krosaja Milana Nataro{ Karlovo narednik odel.med.Georgijevski krast 4.step.

98 Nova Paji} Karlovo Vojnik

99 Simeon Paji} 1890 Karlovo Vojnik

100 Sredoja Popov 1896 Karlovo Vojnik

101 \ura Peri{i} 1895 Karlovo Vojnik

102 Milan Milo{a Peri{i} 1879 Karlovo Vojnik rawen 21.9.1916.

103 Branko Petrovi} 1897 Karlovo Vojnik

104 Mirko Petrovi} Karlovo Vojnik nestao sep.1916.Amuaga

105 Sredoja Pecarski Beodra Vojnik

106 Ranko Gige Popetru 1887 Karlovo Vojnik

107 Aleksa Popov Karlovo Vojnik

108 Vasa Popov 1893 Beodra Vojnik rawen 05.09.1916.k.d.Sosue Ali Be~a

109 Veselin Rada Popov 1886 Karlovo Vojnik

110 Veselin Sime Popov 1893 Karlovo Vojnik rawen 22.9.1916. KodAmuaza

111 Dimitrije Popov Karlovo Vojnik

112 Dragomir Popov 1889 Karlovo Vojnik

113 Dragutin Popov Karlovo Vojnik

114 \urica Gojko Popov Karlovo Vojnik rawen 1.9.1916.Kezedersa

115 @ivojin Popov 1884 Karlovo Vojnik

116 Ivan Popov Karlovo Vojnik

117 Igwat Popov Beodra Vojnik

118 Lazar Popov 1894 Karlovo Vojnik

119 Milan Popov 1882 Beodra Vojnik

120 Milan Sava Popov Kaarlov Vojnik

121 Milutin Popov Karlovo Vojnik rawen

122 Mita Omera Popov 1885 Karlovo Vojnik

123 Nedeqko Stevana Popov 1888 Karlovo Vojnik

124 Svetozar Popov Karlovo Vojnik rawen 15.9.1916.

125 Sever Popov Karlovo Vojnik

126 Sredoja Popov Karlovo Vojnik

127 Stojan Popov Karlovo Vojnik

128 Tihomir Alekse Popov 1886 Karlovo Vojnik

129 [andor Popov 1875 Karlovo Vojnik

130 Arsen Popovi} 1893 Karlovo Vojnik

131 Radivoj Popovi} 1884 Karlovo Vojnik umro 22.9.1916. kodAmzale

132 Gruja Prekajski Karlovo Vojnik

133 Radivoj Prekajski 1891 Karlovo Vojnik

134 Du{an Pu{in Karlovo Vojnik rawen 1.9.1916. kodKezedersa

135 Petar Milo{a Radinov 1895 Karlovo Vojnik

136 Lazar Radi{i} 1888 Karlovo Vojnik

137 Vasa Radnovi} Karlovo Vojnik

138 Veselin Pere Radnov Karlovo narednik

139 Dragi} Radnovi} Karlovo Vojnik poginuo

140 Joca Radovi} Karlovo Vojnik rawen 1.9.1916. kodKezederasa

141 Jova Nikola Radoj~in Beodra Vojnik

142 Milutin Radoj~in Beodra Vojnik

143 Nova Radoj~in 1890 Beodra Vojnik rawen

144 Uro{ \ure Radoj~in Beodra Vojnik

145 Ivan Radoni} Beodra Vojnik

146 Milivoj Ro|enkov Karlovo Vojnik rawen 1.9.1916.Kesederna

147 Branko Ra|enkov Karlovo Vojnik

148 Stoja Rade Rakazov Karlovo Vojnik

149 Veselin Raki} Karlovo Vojnik

150 Milan To{e Raki} Beodra Vojnik

151 Milan Pere Raki} 1897 Beodra Vojnik

152 \uka Rakazov Beodra Vojnik

153 Branko Simi} Karlovo Vojnik

154 Joca Jovice Smiqanski 1888 Karlvo Vojnik

155 Radivoj Srbuq Beodra Vojnik poginuo 25.8.1916. kodKorunasradina

156 Vlada Stana}ev Karlovo Vojnik

157 Naja Stana}ev 1885 Karlovo Vojnik

158 Petar Luke Stana}ev 1892 Karlovo Vojnik

159 Sreda Stana}ev 1897 Karlovo Vojnik rawen 1.9.1916. kodKezedera

160 Steva Isidora Stana}ev Karlovo Vojnik

161 Stevan Stojanov Karlovo Vojnik

162 Stojan Stojanovi} 1888 Karlovo Vojnik

163 Milisav Stoji} Beodra potporu~n. odl.sv.Stanislava 3stepena

164 Cveta Stojkov 1881 Krarlovo Vojnik

165 @iva Cvetka Stoki} 1877 Beodra Vojnik poginuo 25.08.1916.

166 Radivoj Suboti~ki 1894 Karlovo Vojnik

167 ^edomir Suboti~ki Karlovo Vojnik

168 Tatomir Stojan 1890 Karlovo podnared

94 95

169 Mi}a Tele~ki Karlovo Vojnik

170 Du{an Terzin 1896 Karlovo Vojnik

171 Vasa Terzi} 1894 Karlovo Vojnik odl.Rumin.branz.med.za hrabr. 4 stepen

172 Du{an Mitra Terzi} 1891 Karlovo Vojnik

173 \urica Tomi} Karlovo Vojnik

174 Cveta Milo{a Uzurov Beodra Vojnik

175 @ivan Alekse Felbab Karlovo Vojnik

176 Vuk Filipov 1896 Beodra Vojnik

177 Mladen Filipovi} 1889 Karlovo Vojnik poginuo

178 Damjan Crkvewak Karlovo Vojnik

179 Branko Pere Cuci} Karlovo Vojnik rawen 25.08.1916. kodKarunasredin

180 Veselin Cuci} Karlovo Vojnik

181 Milan Cuci} 1886 Karlovo Vojnik

182 Stevan Cuci} Karlovo Vojnik rawen 30.08.1916. kodAbiata

183 Omer ^oka Karlovo Vojnik odlsreb. med. Milo{Obili}

184 Slavko [tetin Beodra Vojnik

185 Sima Golu{in Karlovo Vojnik

186 ^edomir Zavi{i} Beodra Vojnik

187 Draga Mi{i} Karlovo Vojnik

188 Gena Peri{i} 1889 Karlovo Vojnik

189 Arsen Popov Karlovo Vojnik

190 Bogdan Pu{in Beodra Vojnik

191 @ivko Radno} Beodra Vojnik

192 Mita Radoni} Beodra Vojnik

193 Jovan Rau{kin Beodra Vojnik

194 Suboti~ki @iva Karlovo Vojnik

195 Mi{a Suboti~ki Karlovo Vojnik

196 Zdravko Trbi} Karlovo Vojnik

Rawenici iz svetskog rata ubolnici u Novom Be~eju (29.3.1915.)

I

96 97

Koreni Xejms Bonda u Karlovu

U Karlovu se porodica Popov spomiwe jo{ odosnivawa sela, pedesetih godina veka. U popisusesija sela Karlova iz 1773. godine od sedam ku}a.Popovih {est je imalo cele sesije, a samo jedna ku}a jeposedovala pola sesije. Tokom vi{e decenija pojedinineporodice pored zemqoradwe po~iwu da se bave i drugimvidovima privre|ivawa. Posledwih decenija vekajedan od najuglednih i najbogatijih qudi u Karlovy bio jePopov Omer. Bave}i se trgovinom stekao je zavidnobogatstvo, a trgova~ke radwe je pored Karlova imao i uAdi, Mokrinu i Beodri. Na sa~uvanoj fotografiji izprve decenije veka prodavnica tekstilne robe jeimala izgled savremenih robnih ku}a. U to vreme jepersonal u svim radwama brojao oko trideset ~lanova.

Omerova deca Milivoj, Milka i Miloradnapu{taju rodno Karlovo. Milivoj i Milorad odlaze uBeograd dok se Milka udaje za To{ovi}a koji je biokwi`ar u Dubrovniku. Sinovi, naslediv{i o~evuposlovnost, postaju tridesetih godina imu}nistanovnici Beograda. Milorad je posedovao fabiku{e{ira sa preko {ezdeset zaposlenih. To mu jeomogu}ilo da sva tri sina da na {kole. Stariji Ivanzavr{ava medicinu i doktorat u Bolowi, a sredwiDu{an zavr{ava prava i doktorira u Frajburgu.

Sudbina }e od Popov Du{ana doktora pravnihnauka sa~initi, najva`nijeg i najuspe{nijeg dvostrukogagenta koji je radio za Britance tokom Drugog svetskograta po re~ima poznatog pisca Grejama Grina.

Zavr{iv{i prava u Frajburgu Du{an se vra}a uBeograd. Tada{woj Kraqevini Jugoslaviji Nema~ka jebila poslovni partner prvorazednog zna~aja. Dobropotkovan sa doktoratom ste~enim na nema~komuniverzitetu i temeqnim poznavawem nema~kogzakonodavstva i pravnog sistema Du{an je bio u to vremeveoma tra`en u beogradskim poslovnim krutovima.

Za vreme studija Du{an upoznaje Johana Jebsena itada nastalo prijateqstvo sna`no }e uticati na

XVIII

XIX

XX

sudbinu i jednog i drugog. Poreklom iz porodice mo}nihhambur{kih brodovlasnika, Johan Jabsen je rano ostaobez roditeqa i kao {to se ~esto siro~etu doga|a, ~vrstoje prigrlio druga iz Beograda kao svog ro|enog brata.Obojica su bili nao~iti, sli~nih intelektualnihstremqewa, a obojica su imali sklonosti prema lepimdevojkama.

Uz to su i jedan i drugi imali privla~ne sportskeautomobile i dovoqno novca da se bezbri`no moguposvetiti mladala~kim ludorijama.

U toku boravka u Nema~koj, a u vreme zenitaHitlerove vlasti Gestapo hapsi Du{ana i sme{ta ga uzatvor pod optu`bom da je komunista. Za takavuo p t u ` b u s l e d i l a j e d u g o g o d i { w a r o b i j a ukoncetracionim logorima, odakle se odlazilo u sigurnusmrt.

Johan Jebsen javqa Du{anovom ocu u Beograd damu je sin u zatvoru. ^im je Milorad Popov saznao da mu jesin u `ivotnoj opasnosti obra}a se li~no MilanuStojadinovi}u, tada{em predsedniku jugoslovenskevlade, a ovaj se bez oklevawa obratio Geringu. Naintervenciju Geringa Du{ko Popov je odmah pu{ten izzatvora uz uslov da za dvadeset ~etiri sata napustiNema~ku.

Slede}ih nekoliko godina Du{ko i Johan nisubili u kontaktu. Po~etkom februara 1940. godine sre}use ponovo u Beogradu, gde Johan poverava Du{anu da jepostao pripadnik Abvera, kontraobave{tajne slu`beNema~ke. Uz put je vrbovao Du{ka da mu prikupqa i{aqe podatke koji su se odnosili na va`na pitawa izekonomije, politike... koja su se mogla prikupiti ubeogradskim krugovima.

Posle izvesnog vremena Du{ko stupa u kontakt satada{wim sekretarom britanske ambasade za kojutako|e po~iwe da prikupqa podatke. Gotovoistovremeno anga`uju ga obe strane i on postajedvostruki vrhunski {pijun u jeku svetskog rata.

Konspirativno ime mu je bilo Tricikl. Prekosvojih veza Du{ko je uspeo da dozna vreme napada

II

98 99

Hitlera na SSSR kao i vreme napada Japanaca na PerlHarbur i da te podatke dostavi obave{tajnoj slu`biEngleske.

Tokom mnogih putovawa na kojima je igrao ulogudvostrukog {pijuna Du{ka su pratili brojni engleskiagenti. Jedan od wih je bio i tada mladi obave{tajac JanFleming potowi slavni pisac romana o ~uvenom agentu007.

Budu}eg pisca su postupci smelog Beogra|aninanadahnuli za pri~e o neverovatnim pustolovinama XejmsBonda. Iz tih pri~a domi{qati filmski producentiAlbert Kebi Brokoli i Heri Salcman izvu}i }e zlatnu`icu najtrajnije legende svetskog filma, legende oXejmsu Bondu. Na po~etku te legende stajao je ma{tovitii smeli Du{ko Popov koji je svojim qubavnim avanturamai kockarskim ludorijama toliko izazvao pa`wu, sasvimsuprotno od svih ostalih tajnih agenata ~ije je osnovnoprvilno pona{awa tajnost.

Majstor engelskog {pijunskog politi~kog romanaGrejem Grin je rekao: "Gospodin Popov kao "Tricikl" jebio najva`niji i najuspe{niji dvostruki agent od svihkoji su radili za britance tokom Drugog svetsko rata.Wegova kwiga "[pijun porotiv [pijuna" zaslu`no seubraja u klasiku {pijuna`e".

Omer Popov je dvadesetih godina dvedesetogveka prodao imovinu u Karlovu, i odselio se uDubrovnik. Porodi~na ku}a u ulici Arkadija Popova jedanas vlasi{tvo porodice @eravica .

Samo se retki potomci se}aju {egrtovawa svojiho~eva i dedova u Trgovini Popov , a gotovo nikonije upoznat sa ~iwenicom da je jedan od Omerovih unukaposlu`io kao osnov za nastanak ~uvenog filmskogheroja, agenta 007 - Xejmsa Bonda.

Omera a

Tekst je nastao na osnovu feqtona objavqenogu "Iloustrovanoj politici" 1998. godine

autora Stevana \. Petrovi}aPersonal Omera Popova iz

Karlova, Ade, Mokrina i Beodre 1905. godine.

Du{ko Popov - ovako je izgledaokad je sreo Jana Fleminga

100 101

MILO[EV^ANI U PRI^AMA I ANEGDOTAMA

Svako selo kroz du`i ili kra}i niz godinaiznedri qude ~ija je duhovitost i smisao za {alu ostalau se}awu mnogih generacija. Wihove dosetke se uz maweili ve}e izmene i dogradwe prepri~avaju na rogqevima,kafanama, slavama, sviwokoqima... Neke od wih smozahvaquju}i Ilonki Mezei - Bauer, Smiqki Ostoji} -Terzin, sakupili i prezentovali u ovoj kwizi.

[esdesetih godina, sada ve} pro{log veka, ba{na Sv. Iliju, zadesi se trgova~ki putnik za prodajualkoholnih pi}a u Novom Milo{evu.

Toliko je slu{ao o seoskoj slavi da je poslovnuposetu udesio ba{ drugog avgusta i pri tom spojio leposa korisnim. Voz za povratak je polazio u kasnimve~erwim ~asovima pa je do tad trebalo ne{to iprezalogajiti. ]evapi i jela sa ro{tiqa mu se nisu jela,ve} je po`eleo neki sve`e kuvan milo{eva~kispecijalitet.

U to vreme u kuhiwi u "Domu" radio je NaumKova~ev. Pored kuhiwe u kojoj je kuvao, gde ba{ i nijebila po~ela ve~erwa gu`va, Naum je mewao i {ankistu.Gost izrazi de`urnom konobaru svoju `equ, a ovaj jeprenese Naumu. Na nesre}u od kuvanih jela nije biloni~eg, do gove|eg gula{a od ju~e koji je ve} po~eo" polakoda {apu}e" (prokisao je!).

Naum kao izvrstan ugostiteq povadi meso izgula{a, opere ga iz tri vode , upr`i pripremqen luk,izdinsta oprano meso, za~ini ga biberom, ukrasiprilogom i li~no uz salatu servira ga gostu. Ve} posleprvog zalogaja gost je izrazio svoje veliko zadovoqstvo"vrsnom kuvaru", dok je ovaj za {ankom poslovao i primaokomplimente.

Poslovawe za {ankom se sastojalo odpreru~ivawa ostataka nepopijenog piva iz krigli uztemeqno va|ewe crknutih, to jest udavqenih muva. Uzdodatak neznatne koli~ine novog piva, pivski ostaci su

* * *

zavr{avali kao sve`e ~epovano pivo iz bureta.Kako se ru~ak privodio kraju, tako je

konverzacija izme|u gosta i kuvara - {ankera postajalasve prisnija. Na kraju gost naru~i dve krigle piva i pozvakuvara da mu li~no izdiktira recept. Ne slute}i ni{taNaum pun sebe sede sa gostom hvale}i jelo i u svoje ime,jer je i on tobo`e sam pojeo dve porcije i da posle takvogobeda jedino prija krigla sve`eg piva.

Zadovoqni gost je takvu priliku jedva do~ekao ibr`e - boqe utrapio kriglu upravo sakupqenih pivskihostataka iznena|enom kuvaru. Kako je igra ve} bilapredaleko oti{la Naum ispi kriglu u dahu, zahvali seprezadovoqnom gostu i u tri koraka sti`e do toaleta!

Pedestih godina, sada ve} pro{log veka, u Beodri(deo Novog Milo{eva ) rod {qiva je bio katastrofalan.Preko "neke veze" saznaju dve snajke da u jednom selu u[umadiji doma}ini prodaju {qive vrlo jeftino.Organizuju one ~itav transport, nakupe vi{e desetinakorpi od rodbine i poznanika i sa svom ambala`omkrenu jutarwim vozom reko Beograda u [umadiju. Put jeprotekao u veseloj atmosferi, u "velikim divanima" sacelim vagonom i u upoznavawu sa kondukterom.

Saznale su "svu proceduru" oko zakupa teretnogvagona kojim se {qive dopremiti nazad u Beodru, cenu{qiva na veliko i malo, kondukterovo bra~no stawe ijo{ niz interesantnih detaqa.

Do~ek u ovom selu je bio iznad o~ekivawa.Doma}ini su go{}e lepo ugostili, cenu {qiva su

zbog velike koli~ine jo{ malo spustili, a uz put je biloskoro ugovoreno i jedno provodaxisawe. Sutradan suceo tovar zajedno sa snajkama izneli na `elezni~kustanicu. Dok su sme{tali {qive u zakupqeni vagondoma}ini su upoznali {efa stanice sa prijama iz preka.[ef je bio neki qubazan ~ovek, spreman na sve vidovesaradwe, {to se prijama ba{ nije dopalo.

Re~ po re~ posva|aju se one sa {efom i pred svimosobqem stanice ga onako natanane izgrde.

* * *

102 103

Epiolog sva|e se desio posle dve nedeqe.Uvre|eni {ef stanice je transport {qiva zabunomposlao "sporovozno" pa je umesto materijala za pekmezstigla po{iqka polutrulih korpi sa opnama iko{ticama.

Trgovac jajima i perjem preko no}i re{i da nabavikowa i kola da ne bi pla}ao skupe kirajxije. Ve{titrgovci kowima utrape mu razma`enog i "zavrnutog"kowa - ^iko{a.

Prve jesewe ki{e raskvasile ulice i na~ine odputeva blatne jaruge (O kaldrmi se u to vreme samosawalo!). Po takvom mo~varnom vremenu krene po robu iposle par stotina metara kow stane na sred ulice i nida makne. Neve{ti trgovac je po~eo da moli kowa dakrene, trzaju}i pri tom uzde i obra}aju}i mu se " Aber^iko{e!" Glavni instrument za "ube|ivawe" ^iko{a -bi~, nije imao! Zatim si|e s kola i upadne u blato do~lanaka!

^itav ritual je posmatrao s druge strane ulicekom{ija stari Julijan. Kad mu je dosadilo kom{ijskoprenemagawe, u|e u ku}u, uzme bi~, sakrije ga i pri|e ve}iznerviranom trgovcu. " Idi kom{ija , sedi u kola , a ja }utvom "^iko{u" {apnuti dve re~i i vide}e{ odmah }ekrenuti". Poslu{a ga trgovac, sede u kola, a Julijanizvu~e bi~ i iz sve snage "pomiluje" kowa. Ovaj odmahkrene u galop. Posle ovog trgovca prozva{e "Aber^iko{."

Za vreme vladavine spahija u selu se u zimskovreme samo do devet sati smelo i}i po ulici. Zaobjavqivawe svojevrsnog "policijskog sata" bili suzadu`eni "bokteri" - "sajxije", kojima je spahija davaosat ( dok su ostali seqani o satu samo sawali), a "ta~novreme" se saznavalo iz "sajxijske" derwave. Da bi wihovrad bio {to ubedqiviji posle devet uve~e selom jeodzvawalo "vidim te!!!" - {to je zna~ilo da se po ulici

* * *

* * *

vi{e nije smelo {etati.Jedan putnik namernik pomalo pripit u|e u selo

oko devet sati . Kako je no} bila bez mese~ine "skrene"malo s puta i upadne u dubok jendek. U tom momentu nai|e"sajxija" i prodera se rutinski "Vidim te"! Upla{eniputnik se onako blatwav, obrati revnosnom slu`beniku"Vidi{ ti tvoju mamu, kad mi se iz jendeka po ovojpomr~ini ni glava ne vidi!!!"

Ve}ina stanovnika sela je u toku svog `ivotaretko putovala do ve}ih gradova. Mu{karci su zbogvojske jo{ i "videli" sveta, dok su `ene udav{i se urodnom mestu samo u posebnim prilikama putovale.

Zorki "Prcikinoj" se "desio" put u Beograd.Pripreme su bile `estoke. Sav kom{iluk je sanestrpqewem o~ekivao povratak sre}kovi}ke. Kad seZorka vratila ceo rogaq se sakupio ~ekaju}i izve{taj oBeogradu. Na zapitkivawe drugarica kakav je tajBeograd, Zorka je razo~arano prokomentarisala "Ku}ana ku}u, ku}a na ku}u, a Beograd nisam ni videla!!!"

Naum Kova~ev "{kolovani" kelner i kuvar vra}ase ranom zorom iz pekare i nosi tri hleba. Pita gakom{ija " [ta }e{ s' tri leba Naume?!"

"Jedan za nas" (wemu i `eni)"Jedan za dug" ( ocu i majci )"Jedan na zajam" ( sinu i snaji )

Polagao Naum Kova~ev sanitarni kurs predspecijalnom komisijom. Re|ala su se mnogobrojna pitawana koja je kandidat dosta dobro odgovarao. Na kraju sejedan ~lan komisije odlu~i za specijalno pitawe.

"Zamislite da je avgust mesec, nesnosne vru}inetraju ve} danima. Svi zamrziva~i su vam puni, a u oboruva{a krma~a od 200 kila progutala kamen od deset kila.

* * *

* * *

* * *

-

-

-

104 105

[ta bi vi tada uradili?" - upita ~lan komisije, misle}ipri tom na konzervisawe mesa.

"^im bi video da je progutala tu kamen~inu, ja bijoj sko~io na stomak i ona bi se oslobodila kamena."

Zate~ena odgovorom komisija uputi ispitiva~kipogled kandidatu koji nastavi;"Pa na koju rupu kamen oddeset kila u|e, na tu }e i iza}i!"

Slede}eg trenutka u u~ionici svi prisutniprsnu{e u smeh i Naum bez problema polo`i sanitarnikurs.

Lala "Drqa~a" jedan od boqih traktorista uzadruzi , voleo je da posle posla svrati kod Radunke -Srbijanke na po koji fi}ok. Jednom prilikom popio je parfi}oka vi{e od norme i u{av{i u ku}u s avlijskih vratapo~e da vi~e: "Bojka, bog te Bojkin, di je ve~era?!"

"Na {poretu, eno ti je pa uzmi" - re~e mu `ena kojaje ve} bila legla. Lala pri|e {poretu i onako pripit nepotrefi ve~eru ve} zaostalu vodu od opranih sudova.Posle par minuta ve~ere vikne `eni "Bojka, bog teBojkin, ~orba je dobra, a di si na{la ovo matoro meso,nemo` ga ~ovek ni zagristi?!"

U pitawu je naravno bila Bojkina opira~a.

Pri~a se da u stara vremena selo jedno vreme nijeimalo popu. Do|u nedeqe, sveci, blagdani, u`eleo senarod slu`be u crkvi, ali xabe - vladika popu nikako dapo{aqe.

Na~uo to jedan uncut pa u|e u selo i predstavi sekao pop. Jeste da ba{ nije naskroz li~io na sve{tenolice - al' daj {ta da{.

Po~ne on da dr`i ve~erwe, a ono samo donekleli~i. I nastavi on tako da slu`i u crkvi, a crkveniodbor re{i da obavesti vladiku o novom popi i slu`bikoja "nije bila k'o u staro vreme."

Uputi se tako vladika u selo da na licu mesta

* * *

* * *

proveri pritu`be. Kako je slu`ba ve} bila po~ela, augledav{i wegovo preosve{tenstvo nazovi - pop po~e dapoji:

"Oj, vladiko, vladiko,Blagoslovena jabuko,Mene su ovde zvali,I petsto mi dali,tebi trista, meni dvesta,Ne pomeraj me s ovog mesta!

Kad je odslu{ao ovu "slu`bu" vladika re~eokupqenoj pastvi: " [ta 'o}ete dobro poji ."

Rista Tika~ je davnih dana ~uvao vinograde kodgazda. Kako je imao vremena u izobiqu na velikoj ludajije urezao tekst pesme:

" Ludaja sam od Tika~ev RisteKakvu ovde jo{ videli nisteJo{ da mi je {e}era i mastiPa da vidi{ Bo`e koje slasti."

Za vreme spahija popovi su sami radili svoje"sesije".

Jedan od popova uzimao je u najam Arku Muli}a zaispomo} u"paori{tu". Jedne nedeqe rano ujutro krenuoni da pokose seno na spahijskoj ledini. Taman sunakosili, kad se od sela ukaza suba{a na karucima.Arka ga spazi, upozori popu i oni br`e - boqe po~nube`ati.

"Jesam li vam kazao gospodine o~e da ne vaqakositi u nedequ" obrati seArka popi za vreme be`anije."Vaqa i nedeqom, al' kad kosi{ svoje"! zakqu~i popatr~e}im korakom.

Tog popu je zbog "bezakonija" crkveni odbornajurio!

* * *

* * *

106 107

* * *

* * *

* * *

Trgovac [andor Be{lin je za jednog popa koji jebio qubiteq `enskog sveta u jednom dru{tvu izjavio daje popa \ilko (\ilko{). ^uo to popa pa ga tu`io. [andorna sudu potvrdi svoju izjavu pa ga sud osudi na krunuglobe.

On plati, ali ponovo i to pred sudijom re~e popidaje"\ilko". Sud ga za to kazni sa jo{ dve krune. Onizvadi novac, ali na glas re~e: "Ja sa platio ili onostaje pop \ilko". Za ovu ponovqenu uvredu sud ga kaznisa jo{ tri krune globe. Na ovo je i [andor za}utao.

Do{ao pop kod udovice baba - Marte Veskov(Patkove) da sveti vodicu. Kako nije imala sitno(sekser) ona stavi pod tawir celu krunu ra~unaju}i da}e joj pop "vratiti kusur". Stviv{i krunu u xep popugleda za~u|en baba - Martin pogled, pa je upita {ta jojje. Ona mu zatra`i kusur, a on na to hladokrvnoodgovori: "[to u|e u popin xep ne izlazi lako napoqe".

Kad je slede}e godine ponovo do{ao da svetivodicu pod tawirom nije bilo ni~ega. Pogleda on baba -Martu a ona mu re~e: "Sekser lane, sekser ove godine,jo{ tri seksera vi{e je u{lo u tvoj xep ."

Zvoni crkvewak svakoga dana u podne. Jednom gatrgovac pored ~ije je radwe svakodnveno prolazio izastajao da ga pozdravi zaustavi i upita kako zna kadatreba da zvoni kad u ku}i nema sat. Crkvewak mu na toodgovori : "Svakoga dana kada zastanem pored radwe dati se javim ja pogledam u tvoj sat. Pa kad vidim dajepetnaest do dvanaest znam da dok stignem do crkve ipopnem se do zvona, bi}e ta~no podne".

Na to se trgovac nasmeja i re~e: "Ae, ja kad vidimda ti ide{ od }o{ka namestim sat znaju}i da si ti uvekta~an."

* * *

Kupio jednom Lala Radnovi} (Gege{) magarca poimenu "^udi}" Terao ga selom glasno vi~u}i na wega. ^uoto pop ^udi} pa ga tu`io. Lala Radnovi}( Gege{) se predsudom branio da je magarca kupio od nekog Ba~vanina.

Pozove sud Ba~vanina da svedo~i. On pred sudomizjavi da se magarac kod wega opulio i da mu je ime daopo magarici - ^udi i ne znaju}i da postoji sve{tenik togprezimena. Sud je ovo uzeo kao verodostojno, Laluoslobodio, a pop ^udi} je platio sudske tro{kove.

Magarac je prodat ve} posle nekoliko dana.Poslu`io je svojoj svrsi.

*Uo~i Lazareve subote vaqa rano ustati, u cikzore, odmah uzeti plek i varja~u i uz lupawe u plek vaqatri puta obi}i oko ku}e. Tako se rasteruje zlo.

*Posle izno{ewa pokojnika iz ku}e, stolice nakojima je postavqen pokojnik vaqa prevrnuti.

*Zovu ne vaqa se}i jer to donosi nesre}u.*Na Ogwenu Mariju ne vaqa se kupati, a posebno se

ne vaqa kupati u reci jer Ogwena Marija "tra`i `rtve".Tog dana ne vaqa dirati vatru jer je to "ogweni svetac".

*Na Ogwenu Mariju se prelivaju grobovipokojnika.

*Sve`e iskopan grob se pre sahrane vaqa prelitivodom da grob ne bi sagoreo.

*Na Badwi dan, rano ujutro, se donese voda sabunara, u koju se stavqa crvena jabuka. Tom vodom se sviuku}ani umivaju da bi bili zdravi i rumeni.

*Izme|u Bo`i}a i Bogojavqewa ne vaqa nigde i}ije su to nekr{teni dani i tad "Vra`ja sila" naro~itodeluje .

*Ako u ulici, porodici ili u ku}i umru dvapokojnika, da im se tre}i pokojnik ne pridru`i drugomse pokojniku ruke ve`u crvenim koncem ili mu se u

[TA SE VAQA A [TA SE NE VAQANarodna verovawa i praznoverje

108 109

sanduk stavi koko{ija glava .*Staru ikonu krsne slave ne vaqa paliti ve} se

ona ostavi na tavanu dok sama od sebe ne nestane da sena ku}u"ne navu~e zlo".

*Na Svetog Trifuna se orezuje vinova loza jer jeto slava vinogradara.

*Na Svetog Vartolomeja ne vaqa ni{ta raditi jerse taj svetac povezuje sa vratolomijem.

*Pre Preobra`ewa Gospodweg (19. avgusta) nevaqa jesti gro`|e (Ovo verovaawe ima obradu kod sv.otaca i u starim tipicima).

*Majka kojoj umre dete, ne vaqa da prePetrovadana jede jabuke jer }e sv. Petar uskratitiizvesna dobra pokojnom detetu.

*Na Veliki petak vaqa pojesti po jedno farbanojaje "zbog nastupa".

*Na Sv. Iliju vaqa zaklati petla, da ne bidoma}in ku}e izgubio glavu. Kod zidawa nove ku}e vaqau temeq staviti petlovu glavu da ne bi umro doma}in.

*U novoj ku}i ne vaqa da prespava sama ma~ka dane bi umro doma}in.

*Kad je` napusti ku}u, desi}e se neko zlo, jer jeku}u napustila sre}a.

*Posmrtnoj povorici ne vaqa prese}i put.*Na Bogojavqewe vaqa u pono} iza}i u dvori{te i

po`eleti neku `equ.*Na Bo`i} ne vaqa raspremati sto jer se veruje da

}e godina biti bogata kao bo`i}na trpeza.*Na Bo`i} se hleb ne se~e, ve} se lomi.*Na Tucindan ne vaqa tu}i decu, da ne bi imala

~ireve.*Na prvi dan Bo`i}a ne vaqa jesti orase da se

zubi ne bi kvarili.*Zmiju poku}arku ne vaqa ubiti jer }e se desiti u

ku}i velika nesre}a.*Kad u ku}i umre neko od uku}ana, te godine se ne

slavi slava i ne prima se u ku}u sve{tenik.Priredio

Nikola Budi{in

OBI^AJI VEZANI ZA SVADBU,TRUDNO]U, RO\EWE, KR[TEWE...

U nekim prohujalim vremenima zajedni~ki `ivotmu{karca i `ene odvijao se uz brojne obredne rituale iradwe. Predrasude i praznoverja bili su sastavni deosvakodnevnih obaveza, a svako ko ih se nije pridr`avaoi ko ih nije sprovodio u `ivot nailazio je na osudu ipodsmeh.

Qubav mladih obi~no nije bila presudna kododabira `ivotnih saputnika. Momak se obi~no nije`enio ve} su ga `enili pa se ni devojka nije udavala ve}su je udavali. Govorilo se "da qubav do|e i pro|e, asala{ (miraz) ostaje". No materijalno stawe nije uvekbilo odlu~uju}e. Gledalo se "kako stoji" momkova idevojkina ku}a, za ~ega su bili zadu`eni ugleda~i , alise isto tako gledala i porodi~na genetika budu}ihsupru`nika.

Svaka "falinka", posebno du{evne bolesti uporodici, predstavqala je nepremostiv problem.Brojno i zdravo, pogotovo mu{ko potomstvo bilo je uvekna ceni, a samo krupne, jedre i zdrave devojke mogle suiznedriti nastavak loze i o~uvawe ku}nog ogwi{ta. Omoralnim kvalitetima budu}e neveste nije se mnogoraspravqalo, ono se podrazumevalo. "[vrqawe" prebraka uru{avalo je ugled devojke, pa se obi~no govorilo"Nije ni ~udo, kava joj je mama, zna se i weno `itije". Pod"`itijem" se podrazumeva da iza potencijalne ta{testoji neko" bezakonije" i nemoralnost.

Moma~ki "nesta{luci" su jo{ i tolerisani, aliako bi se kod "pretresawa" mu{kog dela familijeprona{ao neko ko je "upropastio ili profu}kaokapital, ali ne daj bo`e obe{~astio neku devojku"odluka o provodaxisawu mogla je biti u potpunostoobustavqena. Neute{noj devojci, nesu|enoj udava~i bilepo objasnili "Jel, o}e{ da tvoja deca iskajavaju ne~ijekletve?! Boqe se mani }orava posla" .

Ako bi posle toga ipak do{lo do braka, a posistemu "s }o{ka bez tro{ka", to jest do uskakawa

110 111

devojke, sledile bi rigorozne sankcije od stranedevoj~ine familije koje su mogle potrajati i vi{edecenija.

Kad bi se kod odabira momka ili devojkezadovoqili svi gore pomenuti uslovi, a poslesprovedenog provodaxisawa (koje je za provodaxikuzna~ilo par novih papu~a "listu{a"), pristupalo sepripremama za svatove. Radwe koje su prethodilesvatovima bile su ta~no odre|ene, kao i obi~aji i poslesvadbe. Strogo su bila po{tovana i verovawa koja suobezbe|ivala zdravo i brojno potpomstvo u porodici.

Buklija je iz mom~ke ku}e uvek prvo i{la ukom{ijsku ku}u preko puta. Ako se u tu ku}u iz nekograzloga nije moglo oti}i ( `alost, bolest ....) i{lo se ukom{ijsku ku}u "preko puta" isto~no, kako bimladencima "sve i{lo za suncem".

Nova mlada je bivala obasipana posebnompa`wom prvo majke, a zatim svekrve. Obi~aji su nalagalida se nova mlada u roditeqskoj ku}i rano ujutro, preven~awa okupa. Vodi, zaostaloj posle kupawa pridavanaje velika mo}. Smatralo se da ona mo`e da se "prebaje" ida takva voda ba~ena na kapiju kroz koju }e u}i svatovimo`e da izazove bezdetnost udava~e. Zato je nevestinamajka ovu vodu prosipala na mesto gde ne}e bitidostupna urokqivim o~ima i "ne~istim silama".

Posle ven~awa svekrva preuzima magijskuza{titu mladenaca. Kod prvog ulaska u novi dom ispredmlade se {iri belo platno. Belilo simbolizuje ~istotu,a platno onemogu}uje da mlada "nagazi" na uvra~anustvar.

Sli~nu ulogu ima i korito koje se stavqa na kapijuna koju ulaze mladenci. Zamu}ena voda u koritu iuba~eni nov~i}i privla~e "zle o~i" sa mladenaca. Istose tako govorilo "da zlo ne mo`e preko vode", pa su sviuroci ostajali iza mladenaca.

Posebnu ulogu imalo je malo mu{ko dete, koje jesvekrova davala - bacala snaji u naru~je. Snaja bi ga triputa dizala u vis prema suncu i sva tri puta ga qubila.Posle toga bi ga darivala ko{uqom koju bi ponela od

ku}e. Ovaj postupak je simbolizovao plodnost iprodu`etak loze i odr`ao se sve do dana{wih dana.Posle darivawa deteta ko{uqom, svekrva bi novojmladi kroz ven~anicu pu{tala koko{ije jaje da "snajalako i brzo rodi".

Svadbene obi~aje smewivali su obi~aji vezani zatrudno}u. Trudno}a ili "drugo stawe" obezbe|ivala jetrudnici poseban - povla{}en polo`aj i to ne samo me|uuku}anima ve} na svim mestima gde je trudnica zalazilai boravila. Ako bi se trudnica na{la u ku}i gde suuku}ani obedovali, obavezno su je nudili da uzme parzalogaja"da woj i detetu ne bi ne{to usfalilo". Zavreme trudno}e trudnici su se spremala jela po `eqi paje bila ustaqena izreka"Izvoleva k'o trudnica".Uzimawe jela ili nekog predmeta u tu|oj ku}i bezpitawa bilo je najstro`e zabraweno jer se verovalo da}e dete imati beleg na telu u obliku ukradene stvari.

Budu}a majka je posebno pazila da se ne upla{i(da se ne prezne, kako se govorilo), jer ako bi se umomentu straha uhvatila za neki deo tela, novoro|en~ebi na tom mestu moglo imati beleg. Kako trenuci strahanisu mogli biti u potpunosti izbegnuti, trudnica bi se utim momentima hvatala ispod pojasa uz re~i "Ne ~udim se(pla{im se) ja sama, ~udimo se (pla{imo se) nas dvoje".

Trudna `ena nikako nije smela prolaziti ispod{trika da dete ne bi imalo obmotano pup~anu vrpcu okovrata koja je pri poro|aju mogla prouzrokovati gu{ewe ismrt.

Dolazak novoro|en~eta na svet iziskivao jeposebnu pa`wu svih uku}ana. Brojni rituali i pravilapona{awa onemogu}avali su delovawe uroka.

Odmah po ro|ewu detetu je oko ruke vezivancrveni konac. Smatralo se da }e konac svojom bojompreusmeravati poglede sa detetovog lica, a samim timdete ne}e biti ureknuto. Konac je dete nosilo dok nenapuni godinu dana, s tim {to se zamewivao kako je rukarasla.

Voda u kojoj se dete kupalo bila je vrlo podlo`naurocima. Ako je kupawe obavqeno u ve~erwim ~asovima,

112 113

voda se bacala tek ujutro i to na mesto gde }e brzo bitiupijena, da ne bi do{la u "zle ruke". Ovako sepostupalo dok dete ne napuni godinu daa. Pelene ide~ija ode}a nikada se u toku no}i nisu ostavqali na{triku u dvori{tu "jer se na pelene lako ne{to naka~iili nabaci". Ako se ipak desi da pelene "zano}e" udvori{tu, kod uno{ewa u ku}u prvo bi se stavile iznadvatre uz re~i "S vetra na vatru". Vatra je imala mo} dasagori sve {to ne vaqa, a ne vidi se .

Ako bi se u prvih {est nedeqa `ivotanovoro|en~etu pojavile fleke po licu ili telu, majka binedeqom ili praznikom u vreme kad zvoni "dostojno"sedala na ku}ni prag i dojila dete. Pritom bi desnomnogom "~istila" ispred sebe uz izgovarawe re~i "[toznam i ne znam nek se ~isti od deteta".

U prvih {est nedeqa porodiqi se obi~no nijei{lo u posetu. I{le su samo starije `ene i tada suobavezno nosile povojnicu. Mla|e `ene nisu bez prekepotrebe odlazile novoro|en~etu, a posebno u danimakada "nisu bile ~iste".Ako bi se slu~ajno zatekle blizudeteta u vreme mese~nog ciklusa morale su se "javiti"detetu i majci. Detetu su se javqale uhvativ{i ga zaprsti} govore}i : "[to na meni, to na tvojoj materi". Ovoje va`ilo i za `ene koje su `ivele sa detetom u istojku}i - tetke, strine, sestre....

Detiwa lepota se nikad nije isticala.Uvek se govororilo : "gadura mala, pi {to je

ru`an"...Hvalom se moglo prizivati zlo, a ru`ewem bi se

zle sile odagnale, jer i one "idu na lepo".Kr{tewe novoro|en~eta obavqalo se obi~no

ve}u prvim nedeqama `ivota, a najkasnije kad napuni{est nedeqa. Majka po obi~aju nije i{la na kr{tewe ve}je ostajala kod ku}e gde bi zapo~iwala niz simboli~nihradwi kojima bi obezbedila detetov prosperitet u`ivotu. Ako je u pitawu bilo `ensko dete majka bi zavreme ~ina kr{tewa zapo~ela neki vez, po~istila bisobu, prome{ala ru~ak na {poretu, obrisala pra{inusa name{taja... a sve u ciqu da devoj~ica bude vredna i

svestrana doma}ica i ku}anica.Ako je u pitawu bilo mu{ko dete majka bi uzela

kwigu u ruke da sin bude "gospodin ~ovek" ili oru`je - dabude oficir ili bi odlazila u {talu me|upoqoprivredni alat - da sin bude "dobar paor".

U eri dana{we modernizacije i globalizacije~udno zvu~e stara verovawa. Uprkos svemu, kodpraktikovawa nekih obi~aja za koje ba{ nismo uveksigurni {ta predstavqaju obi~no se ka`e "neka, vaqase"!

Zorica Ba{tovanov

Svadba Drgoquba Kova~ev i Ivanke Trailov 1938. godine

114 115

Wihovom zaslugom ovakwiga je ugledala svetlost dana

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

Mesna zajednica Novo Mil{evo

Op{tina Novi Be~ej

Geodetska radionica "A["

@eravica

HINOM - hemijska idustrija Novo Milo{evo

ZZ "MILO[EVO" Novo Milo{evo

Arsenov Branislav

\uri} Sne`ana

@ivan~ev Kristina

Pu{i} Laza - Pursa

Beli} Julka

Popov Branko

Radoj~in Dragan i Smiqka

BOSCH diesel center -

114 115

SADR@AJ

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

IKONOSTAS SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVEU KARLOVU .....................................................................

DR@AVNA NEPOTPUNA GIMNAZIJA U BEODRI .......

DIPLOMATSKA AKTIVNOST PROFESORADR \OR\A JOANOVI]A................................................ 25

SEOSKE IGRE IZ MOG DETIWSTVA...........................

BEODRANSKAVE[ALA..................................................

VAQARE I VAQAWE SUKNA U BANATU .....................

NOVOMILO[EVA^KA GROBQA...................................

ZEMQI[NI POSED RIMOKATOLI^KE CRKVENEOP[TINE U BEODRI .....................................................

IMENA BEODRANSKIH KATLO^KIH SVE[TENIKA..

NASTAVAK PRVE POSLERATNE ZDRAVSTVENESTANICE U NOVOM MILO[EVU .................................

SUVA^E I VETREWA^E BEODRE I KARLOVANA STARIM KARTAMA...................................................

RAZVOJ MLINARSTVA U NOVOM MILO[EVU ...........

ZANIMQIVOSTI VEZANI ZA GROFOVSKUPORODICU KARA^OWI ................................................

DOBROVOQCI U SVETSKOM RATU IZ BEODREI KARLOVA.....................................................................

KORENI XEJMSA BONDA U KARLOVU ........................

MILO[EV^ANI U PRI^AMA I ANEGDOTAMA............

[TA SE VAQA, A [TA NE VAQA..................................

OBI^AJI VEZANI ZA SVADBU, TRUDNO]U,RO\EWE, KR[TEWE ......................................................

5

14

31

38

41

61

69

76

77

80

83

88

I92

98

102

109

111