Novosti a.d., Beogradserbia.mom-rsf.org/uploads/tx_lfrogmom/documents/104-835... · 2017. 6. 1. · NID Kompanija Novosti a.d., Beograd NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE

Novosti a.d., Beograd

Napomene uz konsolidovanefinansijske izve5taje

na dan 31. decembra 2015. godine

NID Kompanija Novosti a.d., Beograd

NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. i 201 4. godine

1. OSNIVANJE I DELATNOST

Novosti a.d., Beograd (u daljem tekstu,,Dru5tvo") je osnovano 31. decembra 2001. godine.Druitvo ieorganizovano kao akcionarsko druStvo i upisano je u Registar privrednih druitava Agencije za privredne

registre. Akcijama Dri5tva se od dana 29. avgusta 2006. godine trguje na Beogradskoj berzi.

SediSte Dru$tva je uBeogradu, Trg Nikole Pa5i6a broj T.Osnovan deltanost dru5tva je izdavanje novina.Matifan broj DruStva je 07040962, a poreiski identifikacioni brojje 100002348.

Finansijski izveitaj za poslovnu 2014. goinu odobren je od strane rukovodstva DruStva nadana 13. maja

2015. godine. Finansijski izveStajimogu naknadno biti izmenjeni naosnovu mi5ljenja revizora, a u skladu

sa va2edim propisima.

Pregled povezanih pravnih lica sa ude56em u kapitalu:

Poslovno ime:

NIP Sport d.o.o. BeogradNovosti pres d.o.o. PodgoricaNovosti pres komerc d.o.o Banja LukaStamparija Novosti d.o.o Beograd

Zemlia:U6e56e u %:

SrbijaCrna Gora

Republika SrpskaSrbija

1OO/"100%100%

50/o

2. oSNoVE zA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVESTAJA I UPOREDNI PODACI

(a) Osnove za sastavljanje finansiiskih izve5taia

Finansijski izve5taji pripremljeni su u skladu sa:

rZakonom o radunovodstvu (SluZbeni glasnik Republike Srbije br' 6212013),.Zakonom o reviziji (SluZbeni glasnik Republike Srbije br. 6212013),rMedunarodnim standardima finansijskog izve5tavanja (SluZbeni glasnik Republike Srbije broj 77110 i broj

95/1 0),.Pravilnikom o Kontnom okviru isadrZini raduna u Kontnom okviru za Druitva, zadruge ipreduzetnike

(Slu2beni glasnik Republike Srbije broj 114/06),.Pravilnikom o izmenama idopunama Pravilnika o Kontnom okviru isadrZini raduna u Kontnom okviru zaprivredna dru$tva, zadruge i druga pravna lica i preduzetnike (SluZbeni glasnik Republike Srbije broj

119/08, broj 9/09 i broj 3/11),.Pravilnikom o obrascima isadrZini pozicija u obrascima finansijskih izve5taja za dru5tva, zadruge i

preduzetnike (SluZbeni glasnik Republike Srbije broj 114/06),.Pravilnikom o izmenama idopunama Pravilnika o sadrZini iformi obrazaca finansijskih izve5taja za

privredna druStva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (SluZbeni glasnik Republike Srbije broj 5/07,

broj 119/08 i brol 2/10).

lzuzev kako je navedeno niZe, finansijski izve5taji Dru5tva sastavljeni su u skladu sa Medunarodnim

standardima finansijskog izve5tavanja (MSFI). Finansijski izve5taji su sastavljeni prema konceptuistorijskih troSkova.

Dru$tvo je sastavilo ove finansijske izveitaje u skladu sa Zakonom o radunovodstvu Republike Srbiie (udaljem tekstu "Zakon") objavljenim u SluZbenom glasniku Republike Srbije br. 6112013 koji zahteva dafinansijski izve5taji budu pripremljeni u skladu sa svim prevedenim MSFI do 31. jula 2013. godine.

Posebni zahtevi Zakona odstupaju od MSFI zbog 6injenice da su usvojeni samo prevedeni standardi te

ovi finansijski izve5taji na sadrZe efekte MSFI koji su objavljeni od 31. jula 2013. godine. Osimpomenutog, Zakon zahteva odredena prikazivanja i odredeni tretman raduna i stanja, 5to ima zaposledicu dodatna odstupanja od MSFI kao Sto sledi:

1 Dru5tvo je ove finansijske izve5taje sastavilo u formatu propisanom od strane Ministarstvafinansija Republike Srbije, koji nije u skladu sa zahtevima MRS 1 (revidiran)- "Prikazivanjefinansijskih izve5taja" i MRS 7 - "lzve5taj o tokovima gotovine".


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. i2014. godine

2. OSNOVE zA SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVESTAJA I UPOREDNT pODACt (Nastavak)

,,Vanbilansna sredstva i obaveze" su prikazana na obrascu bilansa stanja. Ove stavke podefiniciji MSFI ne predstavljaju nisredstva ni obaveze.

ReSenje Ministarstva finansije Republike Srbije br.401-00-896/2014-16 od 13. marta 2014.godine (SluZbeni glasnik Republike Srbije br. 3512014) utvrduje da zvanidne standarde dinezvani6ni prevodi Medunarodnih radunovodstvenih standarda (MRS) i Medunarodnihstandarda finansijskog izve5tavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za medunarodneradunovodstvene standarde (IASB), kao ituma6enja standarda izdatih od strane Komiteta zatumadenje medunarodnog finansijskog izve5tavanja (lFRlC) do 31. jula 2013. godine. Dodana sastavljanja priloZenih finansijskih izve5taja nije prevedena nijedna dopuna odnosnododatak postoje6im ili revidiranim standardima, kao nijedno novo tumadenje izdato od straneIASB i IFRIC nakon 31 . jula 2013. godine. Standardi i tuma6enja zakoje u Republici Srbiji nepostoji zvanidan prevod su: MSFI '15 - Prihodi od ugovora sa kupcima; MSFI 9R -Finansijski instrumenti.

3. OSNOVNE RACUNOVODSTVENE POLITIKE

Osnovne radunovodstvene politike, primenjene prilikom sastavljanja finansijskih izve5taja Dru5tva za201 4.godinu, su slede6e:

3.1. Poslovni prihodi

Prihodi se priznaju u trenutku prelaska vlasni$tva i znadajnih rizikavezanih za dati proizvod sa prodavcana kupca, pod pretpostavkom da se iznos prihoda mo2e pouzdano izmeriti. Prihodi od usluga se priznajukada se usluga izvr5i, odnosno za usluge koje se vrSe u duZem periodu prihodi se priznaju srazmernodovr5enosti posla. Prihodi od uobi6ajenih aktivnostisu prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, prihodiod aktiviranja udinaka, prihodi od subvencija, dotacija, regresa i povradaja daZbina po osnovu prodajerobe, proizvoda i usluga i drugi prihodi nezavisno od vremena naplate.

3.2. Poslovni rashodi

Poslovni rashodi predstavljaju sve troikove nastale u odnosu na fakturisanu realizaciju, a obuhvatajutro5kove materijala, energije i goriva, tro5kove zarada, naknada zarada i ostale li6ne rashode, usluge i

amortizaciju. Tro5kovi poslovanja obuhvataju i tro5kove opiteg karaktera i to: troSkove reprezentacije,osiguranja, platnog prometa i bankarskih usluga, dlanarina, poreza i ostale rashode, nastale u teku6emobradunskom periodu.

3.3. Prihodiod kamata

Kamate nastale po osnovu plasmana i potraZivanja iz poslovnih odnosa iskazuju se u okviru finansijskihprihoda u obradunskom periodu u kome su nastale. Prihodi od kamata priznaju se u periodu na koji seodnose, kori56enjem metode efektivne kamatne stope, kojom se odekivani bududi novdani priliv odfinansijskih instrumenata diskontuje na neto sada5nju vrednost.

3.4. Rashodiod kamata

Kamate nastale po osnovu obaveza iz poslovnih odnosa iskazuju se u bilansu uspeha u okvirufinansijskih rashoda. TroSkovi pozajmljivanja (kamate idrugitro5kovi povezani sa kreditnim finansiranjem)priznaju se kao tro5kovi perioda kada su nastali, u skladu sa osnovnim radunovodstvenim principomdefinisanim sa MRS 23 ili se kapitalizuju ukoliko ispunjavaju uslova za kapitalizaciju.



3. OSNOVNE RAdUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak)

3.5. Kursne razlike

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke ukljudene u finansijske izve5taje Dru5tva se odmeravaju i prikazuju u dinarima (,,RSD") bez obzirana to da li RSD predstavlja funkcionalnu valutu Dru6tva.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preradunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva vaZe6ihna dan transakcije ili na dan procene vrednosti ako su stavke ponovo odmeravane. Pozitivne i negativnekursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preraduna monetarnih sredstava i obavezaizralenih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspehaosim u sludaju kada suodloZene u kapitalu kao instrumenti za5tite tokova gotovine i instrumenti zaStite neto ulaganja.

Pozitivne i negativne kursne razlike koje nastaju po osnovu kredita i gotovine i gotovinskih ekvivalenataprikazuju se u bilansu uspeha u okviru pozicije ,,Finansijski prihodi/ rashodi".

Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izralenih u stranim valutama koje su klasifikovanekao raspoloZive za prodaju, tretiraju se kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednostihartija od vrednosti i kao ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlikekoje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti se priznaju u bilansu uspeha, a ostale promene uknjigovodstvenoj vrednosti se iskazuju u okviru kapitala.

Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima i obavezama, kao Sto su vlasnidke hartije odvrednosti po fer vrednosti diji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, priznaju se ubilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskimsredstvima, kao Sto su vlasnidke hartije od vrednosti klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloZiva zaprodaju, ukljuduju se u odnosne rezerve u okviru revalorizovanih rezervi u kapitalu.

Funkcionalna i izveitajna valuta Dru5tva je dinar (RSD). Transakcije izralene u stranoj valuti inicijalno seevidentiraju u funkcionalnoj valuti primenom vaZe6eg kursa na dan transakcije. Monetarna sredstua i

obaveze izralene u stranoj valuti preradunavaju se u funkcionalnu valutu primenom vaZe6eg kursa nadan bilansa stanja. Sve kursne razlike priznaju se u bilansu uspeha perioda zakoji se izve5tava.

Nemonetarne stavke u finansijskim izve5tajima, koje se vrednuju po principu istorijskog tro5ka izralenogu stranoj valuti preradunati su po istorijskom kursu vaZe6em na dan inicijalne transakcije. Nemonetarnestavke koje su inicijalno priznate u visini procenjene po5tene vrednosti izralene u stranoj valuti,preradunate su primenom istorijskog kursa vaZe6eg na dan procene.

3.6. Ostali prihodi

Ostali prihodi obuhvataju dobitke od prodaje nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredslava, ude56a ukapitalu, prodaje materijala, kao i vi5kova utvrdenih popisom, naplatu otpisanih potraZivanja, prihode odsmanjenja obaveza i ukidanja dugorodnih rezervisanja i sl, Vanredni prihodi obuhvataju sve prihode kojisu posledica raznih nepredvittenih okolnosti u skladu sa MRS 8.

3.7. Ostali rashodi

Ostali rashodi obuhvataju gubitke po osnovu prodaje i rashodovanja nematerijalnih ulaganja, osnovnihsredstava, u6e56a u kapitalu i hartija od vrednosti, prodaje materijala, manjkove i druge nepomenuterashode.

NID Kompanija Novosli a.d., Beograd

NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. i 2014. godine

3. OSNOVNE RAGUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak)

3.8. Nematerijalna ulaganja

Stedene licence radunarskih softvera kapitalizuju se u iznosu tro$kova nastalih u sticanju i stavljanju uupotrebu softvera.Ovi tro5kovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (2 do 5 godina).

lzdaci vezani za razvoj ili odrZavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao tro5ak u periodukada nastanu. lzdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroli5eDru5tvo i koji 6e verovatno generisati ekonomsku korist ve6u od tro5kova duZe od godinu dana, priznaju sekao nematerijalna ulaganja. Direktni troSkovi obuhvataju tro5kove radne snage tima kojije razvio softver, kaoi odgovaraju6i deo pripadaju6ih reZijskih troikova.

Tro5kovi razvoia racunarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenogkorisnog veka upotrebe (ne duZe od tri godine).

3.9. Nekretnine, postrojenja i oprema

Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) su materijalna sredstva koja Dru5tvo drli zaisporuku robe ili pruZanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe, i za koja seodekuje da 6e se koristiti duZe od jednog obradunskog perioda.

Nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se kao sredstvo: (a) kada je verovatno da 6e buduieekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u Dru5tvo i (b) kada nabavna vrednost ili cena ko5tanjatog sredstva moZe pouzdano da se izmeri.

Podetno merenje nekretnine, postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavania za sredstvo vr5ise po nabavnoj vrednosti ili po ceni ko6tanja.Nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnojvrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.Nabavna vrednost ukljuduje izdatke direktnopripisive nabavci sredstava. Nabavna vrednost moZe takodje uklju6iti i prenos bilo kog dobitka/(gubitka) izkapitala, po osnovu instrumenata za5tite od rizika novdanog toka deviznih tro5kova nabavke nekretnina,postrojenja i opreme.

Naknadni izdatak za nekretninu, postrojenje i opremu priznaje se kao sredslvo samo kada se timizdatkom pobolj5ava stanje sredstva iznad njegovog prvobitno procenjenog standardnog udinka. lzdatakza popravke i odrZavanje nekretnina, postrojenja i opreme nastaje radi obnavljanja ili odrZavanja budu6ihekonomskih koristi koje Druitvo moZe da o6ekuje od prvobitno procenjenog standardnog udinka togsredstva. Kao takav, on se obidno priznaje kao rashod u trenutku kada nastane.

Osnovno sredstvo se isknjiZava iz evidencija ili otudenjem ili ukoliko se ne odekuju budu6e ekonomskekoristi od upotrebe tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (kaorazlika izmedu neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspehaodgovaraju6eg perioda.

3.10. Amortizacija osnovnih sredstava

Amortizacija se obradunava primenom proporcionalne metode na osnovicu koju dini nabavna, odnosnorevalorizovana vrednost na podetku godine, kao i na osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu utoku godine.

Stope amortizacije koje su u primeni, za glavne grupe osnovnih sredstava, su: l) o/o

Gradevinski objektiFoto aparatiMotorna vozilaRa6unariKancelarijski nameStajTelekom unikaciona opremaOstala oprema

1,30%15,00%

15,0%-20,0%20,o/o10,0%

10,0/o-20,0Y"10,0%-15,0%


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. a 2014. godine

3. OSNOVNE RAdUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak)

3.1 l.lnvesticione nekretnine

lnvesticiona nekretnina je nekretnina koja se drZi radi zarade od zakupnine, ili radi pove6anja kapitala, iliradiijednogidrugog.

lnvesticiona nekretnina, koja uglavnom obuhvata administrativne zgrade koje nisu pod hipotekom, drZi seradi dugorodnih prinosa od zakupa i ne koristi se od strane Dru5tva.

ZemljiSte koje se drZi u operativnom zakupu se klasifikuje i radunovodstveno obuhvata kao investicionanekretnina ukoliko ispunjava ostale zahteve iz definicije investicione nekretnine.

lnvesticione nekretnine se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti irezervisanje za umanjenje vrednosti, ako je potrebno. Ako postoje bilo kakve indicije, da je doslo doumanjenja vrednosti investicione nekretnine, Dru5tvo procenjuje nadoknadivu vrednost kao veiu odupotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za tro5kove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicionenekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednosti kroz bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenjavrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadne promene u prepostavkamakoriS6enim u uturtlivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da 6e budu6e ekonomske koristi povezane sa timizdacima pripasti Dru5tvu i da moZe pouzdano da se izmeri. Svi ostali tro5kovi teku6eg odrZavanja teretetro5kove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu koristi njen vlasnik, oni se reklasiiikuje nanekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njenazatedena vrednost koja 6e se nadalje amortizovati.

3.12. Finansijski instrumenti

a) Finansiiska sredstva po fer vrednosti iiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bitansu uspeha

Finansijska sredstva po fer vrednosti 6iji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspehasufinansijska sredstva koja se drZe radi trgovanja.Finansijsko sredstvo se klasifikuje uovu kategoriju ukolikoje pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku. Derivati se takocle klasifikuju kao sredstva koja sedrZe radi trgovanja, osim ako su odredeni kao instrument za5tite od rizika. Sredstva u ovoj kategorili suklasifikovana kao teku6a sredstva.Na dan 3l.decembra 2014. godine Dru5tvo ima finansijska sredstvapo fer vrednosti diji se efekti promene iskazuju u bilansu uspeha.

b) Zajmovi i potraZivanja

Zalmovi i potraZivanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovimapla6anja koja ne kotiraju ni na jednom aktivnom trZiStu. Ukljuduju se u teku6a sredstva, osim ukoliko su imrokovi dospe6a duZi od 12 meseci nakon,datuma bilansa stanja. U tom sludaju se klasifikuju kaodugorodna sredstva. U bilansu stanja Dru5tva zajmovi i potraZivanja obuhvataju "potraZivanja od prbdale i

druga potra2ivanja" i "gotovinu i gotovinske ekvivalente."

c) PotraZivanja po osnovu prodaje

PotraZivanja po osnovu prodaje obuhvataju sva potraZivanja za prodate proizvode, robu i usluge u zemlji i

inostranstvu. Potra2ivanja od kupaca koja se mere po vrednosti iz fakture, situacije, odnosno drugeisprave u kojoj je obradunato potraZivan je. 7a vrednost potraZivanja iskazanu u stianoj valuti vrsi iepreradunavanje po kursu vaZe6em na dan transakcije (Napomena 3.5.). lspravka vrednosti se vr$iprilikom sastavljanja finansijskih izve5taja za sva potraZivanja kod kojih je od roka za njihovu naplatuproilo najmanje /60 dana, ili po odluci direktora,/ na predlog strudnih sluZbi koje su procenill da je naplatapotraZivanja neizvesna. Druitvo nenaplativa potraZivanja isknjiZava iz evidencije na osnovu sudske odluke ilina osnovu odluke direktora.


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. a2014. godine

3. OSNOVNE RAdUNOVODSTVENE POL|T|KE (Nastavak)

3.12. Finansijski instrumenti (Nastavak)

d) Kratkoroinifinansijski plasmani

Kratkorodni finansijski plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoro6ne plasmane sarokom dospe6a do godinu dana od dana bilansa.Hartije od vrednosti kojima se trguje, iskazuju se po fer (trZi5noj) vrednosti. Efekti promene fer vrednostiobuhvataju se kao rashodi i prihodi perioda.

e) Gotovinski ekvivalenti i gotovina

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po videnju kod banaka, drugakratkorodna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospe6a do tri meseca ili kra6e i prekoradenjapo teku6em ra6unu. Prekoradenja po tekudem radunu ukljudena su u obaveze po kreditima u okviruteku6ih obaveza, u bilansu stanja.

f) Finansijska sredstva raspolo2iva za prodaju

Finansijska sredstva raspoloZiva za prodaju predstavljaju nederivativna sredstva koja su svrstana u ovukategoriju ili nisu klasifikovana ni u jednu drugu kategoriju. Ukljuduju se u dugorodna sredstva, osimukoliko rukovodstvo ima nameru da ulaganja otutli u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. Ukolikoza finansijska sredstva raspoloZiva za prodaju ne postoji aktivno tr2i6te, ukoliko su sa fiksnim rokomdospeda, finansijska sredstva raspoloZiva za prodaju se vrednuju po amortizovanoj vrednosti primenommetoda efektivne kamatne stope.

g) Finansijska sredstva koja se dr1e do dospeca

Finansijska sredstva koja se drZe do dospeda su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivimrokovima pladanja i fiksnim rokovima dospe6a, koja rukovodslvo ima nameru i mogu6nost da drii dodospe6a. U slu6aju da Dru5tvo odlu6i da proda znadajan deo finansijskih sredstava koja se drZe dodospe6a, cela kategorija 6e biti reklasifikovana kao raspoloZiva za prodaju. Finansijska sredstva koja sedrZe do dospeca klasifikuju se kao dugoro6na sredstva, osim ako su rokovi dospe6a kra6i od 12 meseciod datuma bilansa stanja; tada se klasifikuju kao kratkorodna sredstva.

h) Priznavanjeimerenje

Finansijska sredstva se inicijalno priznaju po fer vrednosti uve6anoj za transakcione tro5kove za svafinansijska sredstva koja se ne iskazuju po fer vrednosti diji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju ubilansu uspeha.Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti diji se efekti promena u fer vrednostiiskazuju u bilansu uspeha inicijalno se priznaju po fer vrednosti, a lransakcioni tro5kovi terete troikoveposlovanja u bilansu uspeha. Finansijska sredstva se ne priznaju po isteku prava na novdani priliv odfinansijskog sredstva ili ako je to pravo preneto i Dru5tvo je u suitini prenelo sve rizike i koristi odvlasni5tva nad sredstvima. Finansijska sredstva raspoloZiva za prodaju i finansijska sredstva po fervrednosti diji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, se nakon inicijalnogpriznavanja, iskazuju po fer vrednosti. Zajmovi, potraZivanja i ulaganja koja se drZe do dospeda seiskazuju po amortizovanojvrednosti kori56enjem metode efektivne kamatne stope.

Dobici ili gubici proistekli iz promena u fer vrednosti kategorije "finansijskih sredstava po fer vrednosti 6ijise efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha", prikazani su u bilansu uspeha u okvirupozicije ostali prihodi/(rashodi) neto, u periodu u kome su nastali.

Prihod od dividendi od finansijskih sredstava po fer vrednosti diji se efekti promena u fer vrednostiiskazuju u bilansu uspeha priznaje se u bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda kada se utvrdi pravoDruStva na naplatu.


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. 42014. godine

3. OSNOVNE RACUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak)

3.12. Finansijski instrumenti (Nastavak)

i) Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih tro5kova.Unarednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlikeizmeduostvarenog priliva (umanjenog za transakcione tro5kove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansuuspeha u periodu kori56enja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao teku6e obaveze, osim ukoliko Dru5tvo nema bezuslovno pravoda odloZi izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

i) Obaveze prema dobavljaiima

Obaveze prema dobavljadima se vrednuju po nominalnoj vrednosti.

3-13. Zalihe

Zalihe materijala koje se nabavljaju od dobavljada mere se po nabavnoj vrednosti ili po neto prodajnojvrednosti, ako je niZa. Kada se materijal proizvodi i dalje koristi u narednoj fazi procesa proizvodnje,njegova procena se vrSi u visini troikova proizvodnje, a najviSe do neto prodajne vrednosti.Obradunizlazazaliha materijala se vrSi po metodi prose6ne ponderisane cene.

Zalihe gotovih proizvoda i proizvodnje u toku se vrednuju po niZoj od cene ko5tanja i neto prodajnevrednosti. Cena ko5tanja gotovih proizvoda i proizvodnje u toku obuhvata tro5kove projektovanja,utroSene sirovine, direktnu radnu snagu, ostale direktne troSkove i pripadaju6e reZijske troSkoveproizvodnje (zasnovane na normalnom kori56enju proizvodnog kapaciteta). Neto prodajna vrednost jeprocenjena prodajna cena u uobidajenom toku poslovanja, umanjena za pripadaju6e varijabilne tro6koveprodaje.

Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju dini fakturna cena dobavljada, uvozne daZbine i drugiporezi (osim onih koje Dru$tvo moZe naknadno da povrati od poreskih vlasti), troSkovi prevoza,manipulativni tro5kovi i drugi tro5kovi koji se mogu direktno pripisati sticanju zaliha robe. Obradun izlazazaliha robe se vr5i po metodi prose6ne ponderisane cene.

3.14. Stalna sredstva namenjena prodaji

Dru6tvo priznaje i iskazuje stalno sredstvo kao sredstvo namenjeno prodaji ako se njegovaknjigovodstvena vrednost moZe prvenslveno povratiti kroz prodajnu transakciju, a ne kroz nastavakkoriS6enja.

Stalno sredstvo namenjeno prodaji meri se po niZem iznosu od knjigovodstvene i fer (po5tene) vrednostiumanjene za tro5kove prodaje.Knjigovodstvena vrednost je sadaSnja vrednost iskazana u poslovnimknjigama. Fer (po5tena) vrednost je iznos za koji sredsWo moZe da bude razmenjeno ili obavezaizmirena. Tro5kovi prodaje su tro5kovi koji se mogu direktno pripisati prodaji sredstua, koji ne obuhvatajufinansijske tro5kove itroSkove poreza na prihod.

3.15. Dugoroina rezervisanja

Dugoro6na rezervisanja obuhvataju rezervisanja za tro5kove u garantnom roku, rezervisanja za troikoveobnavljanja prirodnih bogatstava, rezervisanja za zadrlane kaucije i depozite, rezervisanja za troikoverestrukturiranja Dru5tva, rezervisanja za penzije i ostala dugorodna rezervisanja za pokride obaveza.

Dugorodno rezervisanje se priznaje kada Dru5tvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultatproSlog dogadaja, kada je verovatno da 6e odliv resursa koji sadrZe ekonomske koristi biti potreban zaizmirenje obaveza i kada iznos obaveze moZe pouzdano da se proceni. Merenje dugorodnih rezervisanja vriise u iznosu koji je priznat kao rezervisanje i on predstavlja najbolju procenu izdataka koji je potreban zaizmirenje sada5nje obaveze na dan bilansa stanja.



3. OSNOVNE RACUNOVODSTVENE POLITIKE (Nastavak)

3.16. Penzijske i ostale naknade zaposlenima

Dru5tvo zara6unava i pla6a doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje odnezaposlenosti po stopama utvrclenim zakonom, u korist odgovaraju6ih drZavnih fondova, na bazi brutozarade zaposlenih. Svi tro5kovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u periodu na koji se odnose.DruStvo nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu.

3.17. Teku6i i odloZeni porez na dobit

Teku6i porez na dobit se obradunava na datum bilansa stanja na osnovu va2e6e zakonske poreskeregulative Republike Srbije gde Dru5tvo posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodi6no vriiprocenu stavki sadrZanih u poreskoj prijavi sa stanovi5ta okolnosti u kojima primenjiva poreska regulativapodleZe tumacenju, i vr5i rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje se odekuje da 6e bitipla6en poreskim organima.

Odlo2eni porez na dobit se obradunava u punom iznosu, kori56enjem metode obaveza, za privremenerazlike koje nastanu izmedu poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa ufinansilskim izve5tajima. Medutim, ukoliko odloZeni porez na dobit, pod uslovom da nije radunovodstvenoobuhva6en, proistekne iz inicijalnog priznavanja sredstva ili obaveze u nekoj drugoj transakciji osimposlovne kombinacije koja u trenutku transakcije ne utide ni na ra6unovodstvenu ni na oporezivu dobit iligubitak, tada se on ra6unovodstveno ne obuhvata. OdloZeni porez na dobit se odmerava prema poreskimstopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se o6ekuje da 6e biti primenjene uperiodu u kome 6e se odloZena poreska sredstva realizovati ili odloZene poreske obaveze izmiriti.

OdloZeno poresko sredstvo se priznaje do iznosa zakojije verovatno da 6e budu6a dobit za oporezivanjebiti raspoloZiva i da 6e se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti.

OdloZeni porez na dobit se utvrduje iz privremenih razlika nastalih na ulaganjima u zavisna i pridruZenaDru5tva, osim u sludaju kada sinhronizaciju poni5tenja privremenih razlika kontroli5e Druitvo i gde jeverovatno da se privremene razlike ne6e poniStiti u doglednoj budu6nosti.

Poreski propisi Republike Srbije priznaju sve pozicije Bilansa stanja u iznosima iskazanim u skladu saMSFI osim nekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja za koje se tro5kovi amortizacijepriznaju po posebnim amortizacionim stopama. Shodno tome, odloZeni poreski efekti su priznati narazliku izmedu poreske osnovice i knjigovodstvene vrednosti u skladu sa politikom i amortizacije kojupriznaju poreski propisi.

Poreski rashod (poreski prihod)je ukupan iznos ukljuden u odredivanje neto dobitka ili gubitka perioda, uvezi sa tekudim iodloZenim porezom. U skladu sa MRS 12 - OdloZena poreska sredstva iporeskeobaveze, za iznos poreskog rashoda umanjuje se radunovodstvena dobit, dok se za iznos poreskogprihoda radunovodstvena dobit uve6ava, Sto zna6i da direktno utidu na utvrdivanje iznosa neto dobiti kojaostaje za raspodelu.


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. i 2014. godine

4. PREGLED ZNAcAJNIH RAEUNOVODSTVENIH PROCENA

Prezentacija finansijskih izve5taja zahteva od rukovodstva DruStva koriS6enje najboljih moguiih procena i

razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, obelodanjivanjepotencijalnih potraZivanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izve5taja, kao i prihoda i rashoda u

toku izve5tajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloZivim nadan sastavljanja finansijskih izve5taja.U nastavku su prikazane klju6ne pretpostavke vezane zabudu6nost i ostali izvori procenjivanja neizvesnosti na datum bilansa stanja koji predstavljaju zna6ajanrizik na materijalne korekcije iznosa pozicija bilansa stanja u sledecoj finansijskog godini.

4.l.Amortizacija i stope amortizaciie

Obradun amortizacije i stope amortizacije su zasnovane na projektovanom ekonomskom veku trajanjanekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja. Jednom godiSnje DruStvo procenjujeekonomski vek na osnovu trenutnih predvidanja.

4.2.lspravka vrednosti potraiivanja

lspravka vrednosti potraZivanja se vr5i na osnovu procene rukovodstva zasnovanoj na analizipotraZivanja od kupaca, istorijskih otpisima, kreditnim sposobnostima kupaca i promenama u uslovimaprodaje. Ovo uklju6uje i pretpostavke o budu6em ponaianju kupaca irezultuju6im budu6im naplatama.

4.3. lspravka vrednosti zaliha

lspravka vrednosti zaliha se vr5i na osnovu procene njihove neto prodajne cene na trZiStu. Jednomgodi5nje Dru5tvo procenjuje opravdanost visine ispravke vrednosti zaliha na osnovu trenutnihpredvitlanja.

4.4.Fer vrednost

Fer vrednost odgovaraju6ih finansijskih instrumenala za koje ne postoji aktivno trZi5te je odredenaprimenom odgovaraju6ih metoda procene. DruSWo primenjuje profesionalno rasudivanje prilikom izboraodgovaraju6ih metoda i pretpostavki.Poslovna politika DruStva je da obelodani informacije o fer vrednostiaktive ipasive zakoje postoje zvani6ne tr2i5ne informacije i kada se fer vrednost znadajno razlikuje odknjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno trZi5nog iskustva, kao ni stabilnosti i

likvidnosti kod kupovine i prodaje potraZivanja i ostale finansijske aktive i pasive, poito zvanidne trZi5neinformacije nisu u svakom trenutku raspoloZive. Stoga fer vrednost nije mogu6e pouzdano utvrditi u

odsustvu aktivnog trZi5ta.Uprava Dru5tva vr6i procenu rizika, i u sludajevima kada se oceni da vrednostpo kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama nece biti realizovana, vr5i ispravku vrednosti.Po mi5ljenjurukovodstva Dru5tva, iznosi u ovim finansijskim izve5tajima odraZavaju vrednost koja je u datimokolnostim a, najverodostoj nija i najkoris niia za potrebe izve5tavanja.

10


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015.a2014. godine

5. PRIHODIOD PRODAJE

Prihodi od prodaje se odnose na:

Prihodiod prodaje robe u zemlji

Prihodi od prodaje proizvoda:

- u zemlji- u inostranstvu

Prihodi od prodaje usluga:- u zemlji- u inostranstvu

Ukupno

6. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

Ostali poslovni prihodi se odnose na:

Premije isubvencijePrihodi od prodaje stare hartije

Prihodiod zakupnina

Ostali poslovni prihodi

Ukupno

7. NABAVNAVREDNOST PRODATE ROBE

Nabavna vrednost prodate robe se odnose na:

Nabavna vrednost prodate robe

Ukupno

2015u RSD 000

2014.

92.083

23.650

4.652

1 .463.198

12.628

100.900

39.541

20.658

1.559.832

45.171

1.596.211 1.766.102

2015.

u RSD 000

2014.

1.000

27.09084

27.316

27.3752.669

28.378

55.322 58.422

2015.

16.566

u RSD 000

2014.

11

16.566



8. TROSKOVIMATERIJALA

Tro5kovi materijala se odnose na:

TroSkovi materijala za izr adu

Tro6kovi ostalog materijala (reZijskog)

Troikovi goriva i energije

Tro5kovi rezervnih delova

Ukupno

9. TROSKOVIZARADA

Tro6kovi zarada se odnose na:

Tro5kovi neto zarada i naknada zarada (bruto)

Troikovi poreza i doprinosa nazarade i naknade zarada na teretposlodavca

Tro5kovi naknada po ugovoru o delui autorskim honorarima

TroSkovi naknada po ugovoru o privremenim ipovremenimposlovima

Tro5kovi naknada fizidkim licima po osnovu ostalih ugovoraTroSkovi naknada direktoru, odnosno dlanovima organaupravljanja i nadzora

Ostali li6ni rashodi i naknade

Ukupno

10. TROSKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

TroSkovi amortizacije se odnose na:

Tro5kovi amortizacije

Ukupno

2015.

u RSD 000

2014.

375.4982.705

15.625

80

410.125

2.519

13.486

33

393.908 426.163

2015.

u RSD 0002014.

456.073

75.40529.850

1.363

10.296

2.057

30.793

484.256

79.63235.149

1.466

6.109

2.690

32.361

605.837 642.260

2015.

u RSD 000

2014.

23.955 25.645

25.64523.955

12



11. OSTALI POSLOVNI RASHODI

Ostali poslovni rashodi se odnose na:

Tro5kovi usluga na izradi udinakaTroikovi transportnih uslugaTro5kovi usluga odrZavanja

TroSkovi zakupnina

Tro5kovi reklame i propagande

TroSkovi istraZivanja

Tro5kovi ostalih uslugaTro5kovi neproizvodnih uslugaTroSkovi reprezentacije

Tro5kovi prem ija osiguranjaTroikovi platnog prometa

TroSkovi dlanarinaTro5kovi porcza

Ostali poslovni rashodi

Ukupno

12. FINANSIJSKI PRIHODI

Finansijski prihodi se odnose na:

Prihodi od kamata (od tre6ih lica)

Pozitivne kursne razlike (prema tre6im licima)

Ukupno

13. FINANSIJSKI RASHODI

Finansijski rashodi se odnose na:

Rashodi kamata (prema tre6im licima)

Negativne kursne razlike (prema tre6im licima)

Ostali f inansijski rashodi

Ukupno

2015.u RSD 000

2014.

387.97464.199

4.3464.025

36.589

14

1.651

64.866

5.837

1.532

5.389

1.658

2.00233.482

467.60975.252

3.871

2.063

29.280

10

1.211

47.7139.4042.033

5.605

1.571

5.08437.O28

613.564 687.734

2015.

u RSD 000

2014.

1.4146

6.864

1.414 6.864

2015.

u RSD 000

2014.

11 .601

4.2102.334

20.92213,488

522

34.93218.145

13


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. i 2O14. godine

14. OSTALI PRIHODI

Ostali prihodi se odnose na:

Dobiciod prodaje nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i

opremePrihodi od smanjenja obavezaOstali nepomenuti prihodiPrihodi od uskladivanja vrednosti potraZivanja i kratkorodnihfinansijskih plasmana

Prihodi od uskladjivanja vrednosti ostale imovine po fer vrednosti

Ukupno

15. OSTALI RASHODI

Ostali rashodi se odnose na:

Manjkovi

Ostali nepomenuti rashodi

Obezvredenje nekretnina, postrojenja i opremeObezvretlenje potraZivanja i kratkorodnih finansijskih plasmana

Ukupno

Softver i ostala prava

Ukupno

2015.u RSD 000

2014.

10.271

26.726

2.875

50

59

13.364

1.969

41.969

39.892 57.411

2015.u RSD 000

2014.

25

4.380

140

3.639

2627.986

387

2.891

8.184 11.526

16. TEKUCI POREZ NA DOBIT

Do dana sastavljanja iodobravanja konsolidovanih finansijskih izve5taja za poslovnu 2015. godinu,Dru5tvo nije podnelo obrasce Poreskoj Upravi, zbog zakonskog roka za podno5enje Poreskog bilansa i

Elaborata o transfernim cenama do 29. juna 2016. godine..

17. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Nematerijalna ulaganja se odnose na:

2015.

3.938

u RSD 000

2014.

5.165

5.1653.938

14



18. NEKRETNINE, POSTROJENJAI OPREMA

Nekretnine, postrojenja i oprema prikazane su u sledeioj tabeli:

Gradevinski objektiPostrojenja iopremaOstale nekretnine, postrojenja i opremaUlaganja na tudim nekretninama, postrojenjima i opremi

Ukupno

19. DUGOROCNI FINANSIJSKI PLASMANI

Dugorodni finansijski plasmani se odnose na:

Ude56a u kapitalu zavisnih pravnih licaU6e56a u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednostiraspoloZive za prodaju

Ostali dugorodni finansijski plasmani

Stanje na dan 31. decembra

Materijal

Roba


2015.u RSD 000

2014.

13.735

18.569

2.676601

14.362

35.025

2.676721

35.581 52.784

2015.u RSD 000

2014.

440

40.179

4.823

440

40.000

0

45.442 46.071

U6e56a u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoloZive za prodaju se,najve6imdelom u iznosu od RSD 40,000 hiljada, odnose na ude56e u privrednom dru5tvu ,,Futura Plusl' a.d.,Beograd stedeno konverzijom potraZivanja u kapital.

Ostali dugorodni finansijski plasmani se u celosti odnose na pozajmice za reiavanje stambenog pitanja.

20. ZALIHE

Zalihe se odnose na:

2015.u RSD 000

2014.

20.64220.065

24.242

25.612

49.85440.707

15



21. PLACENI AVANSI ZAZALIHEI USLUGE

Pladeniavansi zazalihe i usluge se odnose na:

Pladeniavansi za materijal, rezervne delove i inventar u zemljilspravka vrednosti pla6enih avansa


22. POTRAaIVANJA PO OSNOVU PRODAJE

PotraZivanja po osnovu prodaje se odnose na:

Kupci ostala povezana pravna licaKupci u zemljiKupci u inostranstvuOstala potra2ivanja


Kretanje na radunima ispravke vrednosti u toku godine je bilo slede6e:

Stanje na podetku godineNapla6eno u toku godinelspravka u toku godineKursiranjeStanje 31. Decembra

23. POTRAZIVANJA IZ SPECIFIENIH POSLOVA

PotraZivanja iz specifidnih poslova se odnose na:

Potra2ivanja od izvoznika


2015.u RSD 000

2014.

22.955(21.60e)

35.398(34,489)

1.346 909

2015.u RSD 000

2014.

157.887398.292147.333

142.533430.367158.048

653703.512 731.601

U RSD OOO

2015.

678.224(2.875)

2.1123.011

681.998

2015.u RSD 000

2014.

9.549 8.951

8.9519.549

16



24. DRUGA POTRAZIVANJA

Druga potraiivanja se odnose na:

Potra2ivanja od zaposlenihPotraZivanja za vi5e pla6en porez na dobitaklspravka vrednosti drugih potraZivanja


25. KRATKOROCNI FINANSTJSKI PLASMANT

Kratkorodni f inansijski plasmani

lStanje na dan 31. decembra

26. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

Gotovinski ekvivalenti i gotovina se odnose na:

Tekudi (poslovni) radunilzdvojena nov6ana sredstva i akreditiviDevizni radun


P orez na dodatu vrednost

Aktivna vremenska razgrani6enjaOdloZena poreska sredstvax,x

Stanje na dan 31. Decembra

2015.u RSD 000

2014.

1.140

22

(20)

1.682

354(20)

1-142 2.016

2015.u RSD 000

2014.

3.556 12.236

3.556 't2.236

2015.u RSD 000

2014.

1.805

732

83

1.569

728223

2.620 2.626

27. POREZ NA DODATU VREDNOST, AKTIVNA VREMENSKA I ODLOZENA PoRESKA SREDSTVA

Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranidenja se odnose na:

2015.

u RSD 000

2014.

3.427

3.247

8,029

1.302

4.935

7.167

13.40414.703

17


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. i2O14. godine

28. KAPITAL I REZERVE

Kapital i rezerve se odnose na:

AkcijskicapitalOstali osnovni capitalZakonske reserve

Nerasporedeni dobitak ranijih godina

Nerasporedeni dobitak teku6e godine

Gubitak ranijih godina


Republika SrbijaTrimax lnvestments Gmbh, AustrijaArdos Holding Gmbh, AustrijaKaramat Holdings Ltd, KiparFond za PIO Republike Srbije

Ostaliakcionari

Ukupno

Upisana je zaloga prvog reda na 1,684 komadakomada akcija akcionara ,,Ardos Holding" GmbhGmbh.

Druitvo je u2014. god. imalo gubitak iznad visine kapitala u iznosu od 668.170 hilj. dinara.Dru5tvo je u 2015. god imalo gubitak iznad visine kapitala u iznosu od 673.537 hilj. dinara.

Vlasnidka struktura akcijskog kapitala Dru5tva na dan 31. decembra2014. godine je prikazana u narednojtabeli :

2015.

416.875

2.2207.230

887.711

12.850(2.000.423)

(673.563)

2014.

u RSD 000

2014.

416.875

2.2207.201

815.579

65.658(1.ees.703)

(688.170)

u RSD 000o/o

1.989

1.684

1.678

846

482

60

29.51

24.99

24.90

12.55

7.15

0.90

6.739 100/"

akcija akcionara ,,Trimax lnvestments" Gmbh, 1,678i 846 komada akcija akcionara ,,Karamat Holdings",

Komisija za HOV je odredila privremenu meru zabrane prava glasa na 1,010 komada akcija akcionara,,Trimax lnvestments" Gmbh, 1,007 komada akcija akcionara ,,Ardos Holding" Gmbh i 507 komada akcijaakcionara,,Karamat Holdings", Gmbh.

18



29. DUGOROCNA REZERVISANJA

Dugorodna rezervisanja se odnose na:

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih


Dugorodni krediti izajmovi u zemlji


Deo dugorodnih kredita i zajmova koji dospeva do jedne godine


2015.

u RSD 000

2014.

32.093 37.270

32.093 37.270

Rezervisanja se, najve6im delom u iznosu od RSD 32,043 hiljade, odnose na autorske honorare,naknade po ugovorima, naknade dlanovima nadzornog odbora, stipendije i nagrade.

U okviru dugorodnih rezervisanja DruStvo je u 201S.godini izvr5ilo isplatu u iznosu od 17.213 hiljadadinara po osnovu obaveza po po6enom stanju.

U 201S.godini izvr5eno je dodatno rezervisanje ito: po osnovu autorskih honorara 10.922 hiljada dinara, i

ugovora o delu u iznosu od 1 .114 hiljada dinara.

30. DUGOROENE OBAVEZE

Dugoro6ne obaveze se odnose na:

2015.u RSD 000

2014.

80,679

62.825 80,679

Dugorodne obaveze se odnose na obaveze po osnovu kredita za finansiranje obrtnih sredstavaodobrenog od strane ,,Hypo Alpe Adria Bank" a.d., Beograd. Kredit je odobren sa kamatnom stopom od5.5% + 3M Euribor i rokom dospe6a do 31. marta 2017. godine.

Deo dugorodnog kredita Hypo Banke dospeo do jedne godine je prebaden na odgovaraju6i konto, uiznosu od RSD 19,905 hiljada.

31. KRATKOROENE OBAVEZE

Kralkorodne finansijske obaveze se odnose na:

2015.

u RSD 000

2014.

62.825

92.379 90.999

92.379 90.999

Kratkorodne finansijske obaveze se odnose na obaveze po osnovu pozajmica prema ,,Beogradskaposlovna 5kola", Beograd u iznosu od RSD 52.474 hiljada, kreditne obaveze prema,,AlK Banka" a.d., NiSu iznosu od RSD 20.000 hiljade i kratkorodno dospe6e dugorodnog kredita odobrenog od strane ,,HypoAlpeAdria Bank" a.d., Beograd u iznosu od 19.905 hiljada.

19



32. PRIMLJENIAVANSI

Obaveze za primljene avanse se odnose na:

Primljeni avansi, depoziti i kaucije


33. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

Obaveze prema dobavljadima se odnose na:

Dobavljadi u zemljiDobavljadi u inostranstvuOstale obaveze iz poslovanja


34. OSTALE KRATKOROCHC OEAVCZE

Ostale teku6e obaveze se odnose na:

Ostale obaveze iz specifidnih poslovaObaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknadazarada koje se refundirajuObaveze zaporeze na zarade i naknade zarada na teretzaposlenogObaveze za doprinose nazarade i naknade zarada na teretposlodavca

Obaveze zaporeze i doprinose na zarade i naknade zarada nateret zaposlenog koji se refundirajuObaveze za dividende

Obaveze prema fizidkim licima za naknade po ugovorimaOstale obaveze


2015.u RSD 000

2014.

4.746 11.055

4.746 11.055

2015.u RSD 000

2014.

875.17690.066

197

918.57295.730

965.439 1.014.302

2015.u RSD 000

2014-

16

47.911

17.369

73.095

66.649

26.124754

139.293

36

43.771

90.652

67.924

1.691

26.124

340

140.137

370.675371.211

20


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. a 2O14. godine

35. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH JAVNIH PRIHODA IPASIVNA VREMENSKA RAZGRANIEENJA

2015.u RSD 000

2014.

Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednostObaveze za ostale poreze i doprinose i druge daZbinePasivna vremenska razgrani6enja


Zadu2enost a)

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Neto zadu2enost

Kapitalb)

Racio neto dugovanja prema kapitalu

266

6.632

42

74

7.988

745

6.940 8.807

36. FINANSIJSKI ISTRUMENTI

Upravljanje rizikom kapitala

Cilj upravljanja kapitalom je da DruStvo zadrli sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem uneogranidenom periodu u predvidljivoj budu6nosti, kako bi oduvalo strukturu kapitala sa ciljem da imanjitroskove kapitala, a vlasnicima obezbedi prinos na kapital. DruStvo prati kapitil na osnou, koeficijentizaduZenosti koji se izradunava kao odnos neto zaduZenosti Dru5tva i nlegovoi, ukupnog kapitala.

Lica koja kontroli5u finansije na nivou Druitva ispituju strukturu kapital na godisnjem nivou.

Pokazatelji zaduZenosti Drustva sa stanjem na kraju godine bili su slede6i:

2015.U RSD OOO

2014.

155.2042.620

171.6782.626

152.584 169.052

(a) ZaduZenost se odnosi na dugorodne i kratkorodne obaveze(b) Kapital ukljuduje udele, revalorizacione rezerve, nerealizovane gubitke po osnovu raspoloZivih hartija

od vrednosti za prodaju i akumuliranu dobit.

Znadajne radunovodstvene politike u vezi sa linansijskim instrumentima

Detaljizna6ajnih radunovodstvenih politika, kao ikriterijumii osnove zapriznavanie prihoda i rashoda zasve vrste finansijskih sredstava i obaveza obelodanjeni su u napomeni 3 ovih tinan'silsfin izvestaja.

21


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2O15.,2014. godine

36. FINANSIJSKI ISTRUMENTT (Nastavak)

Kategorije f inansijskih instrumenata

Finansijska sredstvaDugorodni f inansijski plasmaniPotraZivanja po osnovu prodajePotraZivanja iz specifi6nih poslovaDruga potraZivanjaKratkorodni f inansijski plasmaniGotovina i gotovinski ekvivalenti

Finansijske obavezeDugorodne obavezeKratkorodne f inansijske obavezeObaveze prema dobavljadima, bez primljenih avansaOstale kratkorodne obaveze

201s.U RSD OOO

2014.

45.442703.512

9.549't.1423.5562.620

46.071731.601

8.9512.016

12.2362.626

765.821 803.501

62.82592.379

965.439371.211

80.67990.999

1.014.302370.675

1.497.854 1.556.655

Osnovni finansijski instrumenti DruStv_a su gotovina i gotovinski ekvivalenti, potraZivanja, obaveze poosnovu dugorodnih i kratkorodnih kredita, obaveze prema dobavljadima i ostale obaveze'6ija je osnovnanamena finansiranje teku6eg poslovanja DruStva.U normalnim uslovima poslovanja Dru5tvo je izloZenoniZe navedenim rizicima.

Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima

Finansijskirizici ukljuduju trZi5ni rizik (devizni ikamatni), kreditni rizikiriziklikvidnosti. Finansijskirizicisesagledavaju na vremenskoj osnovi i prevashodno se izbegavaju smanjenjem izloZenosti Diu5tva ovimrizicima. Dru5tvo ne koristi nikakve finansijske instrumente kako bi izbeglb uticaj finansijskih rizika naposlovanje izrazloga Sto takvi instrumenti nisu u Sirokoj upotrebi, niti postoji orgahizovano trziste takvininstrumenata u Republici Srbiji.

TrZiSnirizik

U svom poslovanju DruStvo je izloZeno finansijskim rizicimaod promena kurseva stranih valuta i promenakamatnih stopa.

lzloZenost trZi6nom riziku se sagledava preko analize senzitivnosti. Nije bilo znadajnih promena uizloZenosti DruStva trZisnom riziku, niti u nadinu na koje DruStvo upravlja ili meri taj rizik.

22



36. FINANSIJSKI ISTRUMENTI (Nastavak)

Devizni rizik

DruStvo je izloZeno deviznom riziku prvenstveno preko potraZivanja od kupaca iz inostranstva,dugorodnih kredita i obaveza prema dobavlja6ima koji su denominirani u stranoj valuti. Dru$tvo ne koristiposebne finansijske instrumente kao za5titu od rizika, obzirom da u Republici Srbiji takvi instrumenti nisuuobidajeni.

Stabilnost ekonomskog okruZenja u koje Dru5tvo posluje, u velikoj meri zavisi od mera Vlade u privredi i

postojanja odgovaraju6eg pravnog i zakonodavnog okvira.

Knjigovodstvena vrednost monetarnih sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti na datumizve5tavanja u Dru5tvo bila je slededa:

Sredstva31. decembar 31. decembar

2015. 2014.

I Obaveze31. decembar

2015.

U RSD OOO

31. decembar2014.

EUR 148.280 111 .1 54 172.797 193.487148.280 111.154 172.797 193.487

Dru5tvo je osetljivo na promene deviznog kursa evra (EUR). Slede6a tabela predstavlja detalje analizeosetljivosti DruStva na porast ismanjenje od 10% kursa dinara u odnosu na strane valute. Stopaosetljivosti se koristi pri internom prikazivanju deviznog rizikai predstavlja procenu rukovodstva razumnoodekivanih promena u kursevima stranih valuta. Analiza osetljivosti uklju6uje samo nenamirenapotraZivanja i obaveze iskazane u stranoj valuti i uskladuje njihovo prevodenje na kraju perioda zapromenu od 10% u kursevima stranih valuta. Pozitivan broj iz tabele ukazuje na pove6anje rezultatateku6eg perioda u sludajevima slabljenja dinara u odnosu na valutu o kojoj se radi. U slu6aju jadanjadinara od 10% u odnosu na stranu valutu, uticaj na rezultat teku6eg perioda bio bi suprotan onomiskazanom u prethodnom sludaju. Glavni razlog za navedeno leZi u dinjenici da DruStvo ima prete2nokratku poziciju u valuti, te su stoga obaveze u stranoj valuli daleko ve6e od potraZivanja u istoj.

EUR

31. decembar2015.+10o/"

(2.451\(2.451',)

31. decembar2015.'10Y"

31. decembar2014.+1Oo/"

U RSD OOO

31. decembar2014.-10%

2.451 (8.233)(8.233)

8.2332.451 8.233

Rizik od promene kamatnih stopa

Dru5tvo je izloZeno riziku od promene kamatnih stopa na sredstva i obaveze kod kojih je kamatna stopavarijabilna. Ovaj rizik zavisi od finansijskog trZista te Dru5tvo nema na raspolaganju insirumente kojim biublaZilo njegov uticaj.

23




Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava i obaveza na kraju posmatranog perioda data je uslede6em pregledu:

2015.U RSD OOO

2014.Finansijska sredstvaNekamatonosnaKamatonosna

Ukupno:

Finansijske obavezeNekamatonosna

Kamatonosna

Ukupno:

Gap rizika promene kamatnih stopa

765.821 803.501

765.821 803.501

1.342.126 1.384.977

155.204 171.678

1.497.854 1.556.655

155.204 171.678

Analize osetljivosti prikazane u narednom tekstu su uspostavljene na osnovu izloZenosti promenamakamatnih stopa za nederivatne instrumente na datum bilansa stanja. Za obaveze sa varijabilnom stopom,analiza je sastavljana pod pretpostavkom da je preostali iznos sredstava i obaveza na datum bil'ansastanja bio nepromenjen u toku cele godine. Pove6anje ili smanjenje od 1"/" predstavlja, od stranerukovodstva, procenu realno mogu6e promene u kamatnim stopama

2015. 2015. 2014.

u RsD 000

2014.

Finansijskeobaveze

Kreditni rizik

+1o/o

(1.552)

40t-l lo

1.552

+1i"

(1.717)

10/-t to

1.717

Preduze6e je izloZeno kreditnom riziku koji predstavlja rizik da duZnici ne6e biti u mogu6nosti dadugovanja prema Druitvu izmire u potpunosti i na vreme, Sto bi imalo za rezullat finansijski gubitak zaDruitvo. lzloZenost Dru5tva ovom riziku ogranidena je na iznos potra2ivanja od kupaca n'a Oan bilansa.PotraZivanja od kupaca sastoje se od velikog broja komitenata.

24


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015. a 201 4. godine


Kreditni rizik (Nastavak)

Najznadajnija bruto potrazivanja od kupaca predstavljena su u slede6oj tabeli:

2015.U RSD OOO

2014.

BeokolpCentrosinergijaPress lnternationalOstali

Nedospela potraZivanja od kupacaDospela, ispravljena potraZivanja od kupacaDospela, neispravljena potraZivanja od kupaca

48.90618.218

01.318.386

39.60415.95411 .865

1.342.402

1.385.510

Struktura potraZivanja od kupaca na dan 31. decembra2014. godine prikazaje u tabeli koja sledi:

1.409.825

Brutoizloienost

186.468681.998517.O44

1.385.510

U RSD OOO

lspravka Netovrednosti izloienost

- 186.468681.998

681.998

517.044

703.512

Dospela, neispravlje na potraiivanj a od ku paca

Dru5tvo na dan 31. decembra 2013. godine nije izvrSilo obezvredenje potraZivanja od kupaca za dospelapotraZivanja jer je utvrdilo da nije do5lo do promene u kreditnoj sposobnosti komitenata, da supotraZivanja obezbedena odgovaraju6im finansijskim instrumentima i da 6e potraZivanja u navedenomiznosu biti napla6ena.

Rizik likvidnosti

Konadna odgovornost za upravljanje rizikom likvidnosti je na rukovodstvu Dru5tva koje je uspostaviloodgovaraju6i sistem upravljanja za potrebe kratkorodnog, srednjorodnog i dugoroeho6 fininsiranjaDruitva kao i upravljanje likvidno56u. Dru5tvo upravlja rizikom iikviOnosti odrZavaju6i

*odgovaraluie

novdane tezeve kontinuiranim pra6enjem planiranog i stvarnog novdanog toka, kio i oOiiavanlemadekvatnog odnosa dospe6a finansijskih sredstava i obaveza.

Tabele rizika likvidnosti i kreditnog rizika

Slede6e tabele prikazuju detalje preostalih ugovorenih dospe6a obaveza Dru5tva. prikazani iznosizasnovani su na nediskontovanim tokovima gotovine nastalim na osnovu finansijskih obaveza na osnovunajranijeg datuma na koji 6e Drustvo biti obavezno da takve obaveze namiri.

25

NAPOM EN E UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJS KE IZVESTAJ E31. decembar 2015. i 2014. godine


D ospec a f i n a n s ij s ki h sredsfa ya


U RSD

31.12.2015.

Dugorodni fin. plasmani

PotraZivanja po osnovu prodaje

PotraZivanja iz spec. Poslova

Kratkorodni finansijski plasmani

Druga potraZivanja

Ostalo

DospeCa f i n a n sij skih obavez a

Dugorodni krediti

Kratkorodni krediti

Obaveze iz poslovanja

Ostale kratkor. obaveze

do od1do51 godine godine

203.575

9.549

3.556

1.142

2,620

499.937

Ukupno

45.442

703.512

9.549

3.556

1.142

2.620

preko 5godina

45.442

220.442 499.937 45.442 765.821

U RSD

31.12.2015.

Od2do5godina Ukupno

26.229

Do od1do21 godine godine

18.298

92.379

965.439

371.211

18.298 62.825

92.379

965.439

371.2111.447.327 18.298 26.229 1.497.854

37. POTENCIJALNE OBAVEZE

DruStvo je u registar izdatih menica Narodne Banke Srbije upisalo ukupno g9 menica izdatih u koristpoverilaca, dok je zavisno dru5tvo,,Stamparija Novosti" d.o,o. Beograd, registrovalo 6 menica.

DruStvo je upisalo zalo2no pravo na potraZivanjima u korist poverioca ,,AlK Banka" a.d., NiS. Osnovniiznosobezbedenog potraZivanja je RSD 20,000 hiljada, a maksimalni iznos obezbedenog potraZivanja jeRSD 26,000 hiljada.

Dru5tvo na dan 31. Decembar 2015. god. nije usaglasilo poreske obaveze sa potraZivanjima poreskeUprave za neto iznos od RSD 33.360 hiljada. Skoro ceo iznos se odnosi na kamate za neblagovremenoplacen dug po reSenju terenske poreske inspekcije iz 2012. godine. Dru5tvo nije izvrsilo rezervisanjeiznosa kamate zbog pokrenutog postupka (kojije u toku) da se izvr5i konverzija poreskog duga (glavnice

26


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE31. decembar 2015.,2014. godine

sa kamatom) u trajni drZavni kapital, odnosno kompenzaciju za poslovni prostor. Takode u skladu saizmenjenim ZPPPA dru5tvo ima moguinost da pokrene postupk za odlaganje pladanja poreskog duga, uzotpis kamate od 50%.

Dru5tvo je, krajem 2015. godine, pravosnaZno izgubilo spor kojije, Stamparija Borba, 2013.g. pokrenulaprotiv njega za neplacene usluge Stampe iz 2012. i 2013. godine, u ukupnom iznosu od RSD333.706.837,83. Deo osnovnog duga je u meduvremenu placen, tako da je preostao iznos od RSD179.352.268,67. Stamparija Borba, po toj presudi, potraZuje i kamate za nepiacene i racune placene sadocnjomitoukupnopotraZivanjepokamatamajeprocenilanaRSD 170.431.977,60. DruStvonijeizvrSilorezervisanja po tom osnovu jer je na snazi politidko reSenje, ovog problema, uz napomenu da glavni dug i

kamata ne predstavljaju rashod perioda (2015.godina)

DruStvo nije izvr5ilo rezervisanja ni za potencijalne gubitke koji mogu nastati u sludaju negativnih ishodapreostalih sudskih sporova.

Zavisno dru5tvo ,,Stamparija Novosti" d.o.o je upisalo zalolno pravo na opremi u korist Ministrstvafinansija - Poreska uprava - Centar za velike poreske obveznike (osnovni iznos obezbedenogpotraZivanja jeRSD 131.713 hiljada, a maksimalni iznos obezbedenog potra2ivanja je RSD 2S7.674hiljade), kao i u korist ,,Hipo Alpe Adria Bank" a.d. Beograd (osnovni iznos obezbedenog potraZivanja jeEUR 930.000, a maksimalni inos obezbedenog potraZivanja je EUR i.209.000).

38. KURSNA LISTA

Devizni kursevi, utvrdeni na medubankarskom sastanku deviznog tr2iSta, primenjeniza preradun pozicijabilansa stanja za pojedine glavne valute su:

U RSD

31. decembar 31. decembar2015. 20',4.

EURUSDCHF

U Beogradu

Dana 31.maj 2016. godine

121.6261111.2468112.5230

120.958399.4641

100.5472

{g

27

Documents

Novosti a.d., Beogradserbia.mom-rsf.org/uploads/tx_lfrogmom/documents/104-835... · 2017. 6. 1. · NID Kompanija Novosti a.d., Beograd NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVESTAJE