CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD … · Ovi finansijski izveštaji predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje Credit Agricole banke Srbije a.d. Novi Sad i njenog podređenog

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2013. GODINE

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2013. (svi iznosi su izraženi u 000RSD osim ako nije drugačije naznačeno)

SADRŽAJ

strana

Mišljenje nezavisnog revizora Konsolidovani bilans stanja Konsolidovani bilans uspeha Konsolidovani izveštaj o tokovima gotovine Konsolidovani izveštaj o promenama na kapitalu Napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje 2 - 79


2

1. OPŠTE INFORMACIJE

Ovi finansijski izveštaji predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje Credit Agricole banke Srbije a.d. Novi Sad i njenog podređenog društva CA Leasinga d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: „Grupa“). Credit Agricole Banka Srbija AD Novi Sad (u daljem tekstu: Banka) je osnovana 15. avgusta 1991. godine pod nazivom Yuco – Bank AD Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne banke Jugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3. marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank AD Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda, u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006. godine rešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registre Republike Srbije Banka je izvršila promenu naziva u Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo Novi Sad i promenu skraćenog naziva u MEBA – CA GROUP AD NOVI SAD. Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 Agencije za privredne registre od 04.09.2009. godine Banka je promenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKO DRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6. Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris, jedne od najvećih evropskih grupacija. Akcionar Grupe na dan 31.12.2013. godine je Credit Agricole S.A. Paris sa 100% učešća. U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavlja sledeće poslove: 1. depozitne poslove (primanje i polaganje depozita), 2. kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita), 3. devizne, devizno-valutne i menjačke poslove, 4. poslove platnog prometa, 5. izdavanje platnih kartica, 6. poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.), 7. brokersko-dilerske poslove, 8. izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao), 9. kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.), 10. poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, 11. poslove za koje je ovlašćena zakonom i 12. druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tačke 1. do 11. ovog stava, a

u skladu sa osnivačkim aktom i Statutom Banke. Organi Grupe su: Skupština banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori. Grupa obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Grupe (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade, Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i posebnu organizacionu jedinicu Odeljenje za upravljanje rizicima. Predsednika i članove Upravnog odbora Grupe imenuje Skupština Grupe na period od četiri godine, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednika i članove Izvršnog odbora Grupe. Grupa poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i 82 filijale u svim većim gradovima Srbije (31. decembar 2012. godine – 82 filijale). Grupa je na dan 31. decembra 2013. godine imala 935 zaposlenih (31. decembar 2012. godine – 1015 zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931. Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2013. godine su usvojeni od strane Upravnog odbora Grupe, na sednici održanoj 24. aprila 2014. godine.


3

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno. 2.1 Osnova za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za 2013. godinu, sastavljeni su u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik RS“ br. 62/13), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/05 i 91/2010) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije izdatom na osnovu navedenih zakona. Zakonom o računovodstvu propisano je da banke vode, sastavljaju i prikazuju svoje finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MRS/MSFI“), kao i Tumačenjima računovodstvenih standarda. MRS, MSFI i Tumačenja računovodstvenih standarda, izdatih od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda od 1. januara 2009 godine, Ministarstvo Finansija republike Srbije zvanično je usvojila donošenjem Rešenja, o utvrđivanju prevoda osnovnih tekstova MRS, odnosno MSFI (broj 401-00-1380/2010-16) i objavilo u Službenom glasniku Republike Srbije broj 16 od 05. oktobra 2010. godine. MSFI i Tumačenja objavljena nakon 1. januara 2009. godine, nisu primenjena prilikom pripreme priloženih konsolidovanih finansijskih izveštaja. Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su pripremljeni u formi propisanoj Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima konsolidovanih finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije br. 74/2008, 3/2009, /ispravka 12/2009/ i 5/2010). Ovim Pravilnikom pravno su definisani obrasci konsolidovanih finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima, kao i minimum sadržaja napomena uz te izveštaje, koji sadrže odstupanja od MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja, a koja se odnose na pojedine pozicije konsolidovanih finansijskih izveštaja. Kao rezultat gore pomenutog, Menadžment Grupe nije jasno i bezrezervno objavio u izveštajima usaglašenost priloženih konsolidovanih finansijskih izveštaja sa zahtevima svih standarda i interpretacije izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde koji objavljuje MSFI. Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj vrednosti. Iznosi u priloženim konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. Konsolidovanih finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Grupa nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti. Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju finansijske izveštaje Grupe i njenog zavisnog društva (CA Leasing Srbija d.o.o, Beograd) za godinu koja se završava 31 Decembra 2013. Finansijksi izveštaji zavisnog društva su pripremljeni za isti izveštajni period i na osnovu konzistentnih računovodstvenih politika. Sve transakcije između članica grupe kao i sva stanja i prihodi i rashodi su u potpunosti isključeni.


4

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.2. Uporedni podaci Uporedne podatke čine konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za 2012. godinu, koji su bili predmet revizije. Grupa je u decembru 2013. godine, izvršila netiranje potraživanja i obaveza u obračunu za spot i terminske transakcije. Sledeće reklasifikacije su izvršene u cilju uporedivosti sa tekućom godinom:

Grupa je u 2012. godini, prenela iznos od RSD 3.009.360 hiljada sa bilansne pozicije ostala sredstva (potraživanja u obračunu) na vanbilansnu poziciju preuzete buduće obaveze (ostale preuzete neopozive obaveze).

Grupa je u 2012. godini, prenela iznos od RSD 3.009.360 hiljada sa bilansne pozicije ostale obaveze (obaveze u obračunu) na vanbilansnu poziciju preuzete buduće obaveze (ostale preuzete neopozive obaveze).

2.3. Preračunavanje stranih valuta a) Funkcionalna i valuta prikazivanja Stavke uključene u konsolidovane finansijske izveštaje Grupe odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Grupa posluje (’’funkcionalna valuta’’). Konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja. b) Transakcije i stanja Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na Međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja.


5

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.4. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionih odnosa, koji su definisani ugovorom između Grupe i komitenta. Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Grupa procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Obračun uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja. Za dospela potraživanja koja nisu naplaćena u roku od 90 dana, kao i za sva sumnjiva i sporna potraživanja, Grupa vrši suspenziju kamate. Suspendovana kamata se, sve do potpunog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru Vanbilansne evidencije. Naknade po osnovu odobrenih kredita koje se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa. Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. 2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.


6

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.6. Sporazumi o prodaji i ponovnoj kupovini (Reverzni repo poslovi) Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti su priznate u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i obračunava tokom trajanja ugovora. 2.7. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumeva se gotovina (žiro račun i blagajna), obavezna dinarska rezerva koja se izdvaja u okviru žiro računa kod Narodne banke Srbije, sredstva na računima kod drugih domaćih i stranih banaka. 2.8. Finansijski instrumenti Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Grupe, od momenta kada se Grupa ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na „regularan način“ priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. 2.8.1. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza Finansijska sredstva Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da se priznaje ukoliko je:

• došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili • Grupa prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši

isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i

• Grupa ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela kontrolu nad njim.

Kada je Grupa prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Grupa angažovana u pogledu sredstava. Dalje angažovanje Grupe, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstava ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Grupa morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.


7

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.8. Finansijski instrumenti (nastavak) 2.8.2. Klasifikacija finansijskih instrumenata Grupa je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije, krediti i potraživanja, finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. a) Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Grupe evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem ugovorene kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade na ove instrumente se razgraničavaju na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa. Grupa sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru datih kredita i depozita. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od promene vrednosti sredstava i obaveza Reprogramirani krediti Kada je u mogućnosti, Grupa se radije opredeljuje da reprogramira kredite nego da realizuje sredstava obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja, pri čemu se nakon izmene nekih od uslova kredita on više ne smatra dospelim. Grupa, kontinuirano prati i kontroliše reprogramirane kredite, kako bi se osiguralo buduće plaćanje, ali se i dalje vrši individualna ili grupna procena obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope. b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Grupa je u finansijske instrumente kojima se trguje svrstala valutni forward ( terminske kupoprodaje deviza sa klijentima). To je finansijski derivat koji se vodi u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha u korist prihoda, odnosno na teret rashoda perioda na koji se odnose.


8

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.8. Finansijski instrumenti (nastavak) 2.8.2. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak) Inicijalno (u momentu sticanja) valutni forwardi se priznaju po nabavnoj vrednosti, zbog činjenice da u Srbiji ne postoji aktivno tržište derivata, ali se njihova vrednost uskladjuje sa tržišnom vrednošću na kraju svakog meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna (povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Takodje, pozitivna fer vrednost derivata se prikazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza u bilansu stanja. Metodologija koju Grupa primenjuje za odredjivanje vrednosti derivata konzistentna je sa opšteprihvaćenim metodologijama na tržištu i u najvećoj mogućoj meri inkorporira tržišne faktore (srednji zvanični kurs, tržišne kamatne stope). Izvršenjem ugovorenih prava i obaveza po derivatu, odnosno razmenom ugovorenih gotovinskih tokova, prestaje njegovo priznavanje kroz bilans stanja i bilans uspeha. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene kroz nerealizovane kursne razlike se storniraju. Na dan 31.decembra 2013. godine, Grupa nije imala finansijske derivate u svom portfoliju. b) Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Grupa ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja. Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente iskazuju se u okviru pozicije prihodi od kamata (Napomena 4). c) Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica CA Leasing i drugih pravnih lica. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju se po nabavnoj vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude.


9

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.8. Finansijski instrumenti (nastavak) 2.8.2. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) c) Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (nastavak) Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni, Grupa vrši ispravku vrednosti. Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku njihove naplate. U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Grupa procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica u kojima izveštajno pravno lice ima udeo u vlasništvu iznad 50%, ili više od polovine prava glasa, ili pravo upravljanja finansijskom, odnosno poslovnom politikom zavisnog preduzeća. Grupa u skladu sa MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa CA Leasing d.o.o. primenjujući metod “stavka po stavka“, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti.


10

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.9. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana U skladu sa internom politikom Grupe, na svaki izveštajni datum Grupa procenjuje da li postoje objektivni dokazi obezvređenja (umanjenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena ako, i samo ako, postoje objektivni dokazi obezvređenja, koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiče na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova, koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Grupa prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna. Ukoliko Grupa utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Grupa svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Objektivnim dokazima obezvređenja Grupa smatra:

Značajne finansijske probleme emitenta ili dužnika Kršenje ugovornih obaveza, kao što je kašnjenje u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate Ukoliko Grupa učini zajmoprimcu iz ekonomskih ili pravnih razloga koji se odnose na finansijske

probleme zajmoprimca, ustupak koji zajmodavac inače ne bi razmatrao Ukoliko postaje verovatno da će nad zajmoprimcem biti pokrenut stečajni postupak ili će

zajmoprimac biti podvrgnut drugoj finansijskoj reorganizaciji Nestanak aktivnog tržišta za konkretno finansijsko sredstvo zbog finansijskih problema Dostupne podatke koji ukazuju da postoji merljivo smanjenje procenjenih budućih tokova

gotovine od neke grupe finansijskih sredstava od početnog priznavanja tih sredstava, iako se to smanjenje još ne može povezati sa pojedinačnim finansijskim sredstvima u toj grupi, uključujući nepovoljne promene u statusu zajmoprimca u grupi u pogledu plaćanja ili nacionalne ili lokalne ekonomske uslove koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza po osnovu sredstava u banci.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje na teret bilansa uspeha. Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Grupu. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja ili povećanja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se povećava ili smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti.


11

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.9. Umanjenje vrednosti finansijskih plasmana (nastavak) Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. U pojedinim slučajevima, za pojedine individualno značajne izloženosti, a na osnovu dostupnih objektivnih indikatora za ocenu, može se izvršiti korekcija ovako izračunate neto sadašnje vrednosti. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala, umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala, bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne. U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Grupa koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika kao što su vrsta plasmana, industrija, geografska lokacija, vrste kolaterala, postojanje dospelih potraživanja i ostale relevantne faktore. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka suda, ili na bazi odluka Izvršnog odnosno Upravnog odbora Grupe kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani. 2.10. Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima

Narodne banke Srbije U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“, br. 94/11, 57/12,123/12, 43/13 i 113/13), Grupa vrši rezervisanje za procenjene gubitke za bilansnu i vanbilansnu aktivu prema kriterijumima definisanim u navedenoj Odluci. Prema odredbama ove Odluke utvrđeni su uslovi pod kojima je Grupa dužna da obračuna rezervisanja za procenjene gubitke koja se obračunavaju kao zbir : 0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A; 2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B; 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V; 30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G; 100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D; Krediti, plasmani i druga izloženost Grupe klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja dužnika i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja. Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrdjene internom metodologijom, koja obuhvata primenu MRS 39. Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala Grupe u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banaka („Službeni glasnik RS“, br. 46/11).


12

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.11. Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava. Nematerijalna ulaganja Grupe najvećim delom čine licence za računarske softvere, koje imaju ograničen vek upotrebe. Licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih prilikom sticanja i stavljanja u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i perioda na koji su licence izdate. Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Grupa i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnom metodu, primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu. Primenjene stope amortizacije važeće u 2013. godini su: Softver 25,00-33,33% Licence i ostala nematerijalna ulaganja 20,00-100% Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje. 2.12. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Grupa drži radi ostvarivanja prihoda od izdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog. Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost. Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se primenom metode nabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju. Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionih nekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja (40 godina). Razlika između knjigovodstvene vrednosti i prodajne vrednosti investicionih nekretnina prilikom prodaje priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je prodaja izvršena, a potraživanje po osnovu prodate i razmenjene investicione nekretnine, inicijalno se vrednuje u visini njene fer vrednost. Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena, u skladu sa važećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, jeste cena po kojoj je Grupa stekla imovinu, umanjenu po osnovu amortizacije utvrđene u skladu sa važećim Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.


13

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.12. Investicione nekretnine (nastavak) Ako postoje bilo kakve indicije da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Grupa procenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednosti kroz bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadne promene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva. Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti Banci i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu koristi Grupa kao vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja će se nadalje amortizovati. 2.13. Osnovna sredstva Osnovna sredstva čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva, osnovna sredstva u pripremi, osnovna sredstva uzeta u lizing i ulaganja u tuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti. Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kako je prikladno, samo kada postoji verovatnoća da će Grupa u budućnosti imati ekonomske koristi od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja evidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju. Amortizacija stalnih sredstava obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Obračun amortizacije počinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu Primenjene godišnje stope amortizacije važeće u 2013. godini su: Opis % Građevinski objekti 2.20-2.58% Kompjuterska oprema 20-33.33% Nameštaj i druga oprema 12.50-20% Putnička vozila 10-20% Nematerijalna ulaganja 20-100% Ulaganja u tuđe objekte 20-100%

Osnovna sredstva isknjižavaju se iz evidencije po otuđenju, zbog tehničke zastarelosti ili kada se ne očekuje buduća ekonomska korist od upotrebe. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa osnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda.


14

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.14. Obezvređenje nefinansijskih sredstava Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Grupe analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Grupe. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“. Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti. 2.15. Zakup /Lizing a) Finansijski lizing – Grupa kao zakupac Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano: da se ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga prenosi na Grupu kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, da se pravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru, period trajanja lizinga je približno jednak korisnom veku upotrebe sredstava i vrednost ugovora o lizingu približno je jednaka nabavnoj vrednosti sredstava. Finansijski lizing, kada je Grupa zakupac, priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Kapitalizovana sredstva uzeta pod lizing se amortizuju se tokom perioda trajanja lizinga. Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata. b) Operativni lizing – Grupa kao zakupac Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Grupa uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnog zakupa terete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada se poslovni lizing okonča pre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje kao rashod u periodu u kome se desio prestanak zakupa.

c) Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Grupa priznaje sredstva data u finansijski lizing u svom bilansu stanja i prikazuje ih u iznosu koji je jednak neto ulaganju u lizing. Grupa prenosi rizike koji su svojstveni vlasništvu, tako da se potraživanja za lizing rate smatraju otplatom glavnice i pripadajućeg dela finansijskog prihoda. Prilikom inicijalnog priznavanja Grupa kao davalac lizinga priznaje sredstva data u finansijski lizing u bilansu stanja kao dugoročne finansijske plasmane jednake visini nabavne vrednosti predmeta lizinga uvećane za buduću kamatu. Bruto ulaganje u lizing predstavlja ukupan iznos minimalnih lizing rata i bilo koje nezagarantovane preostale vrednosti koja pripada davaocu lizinga. Neto ulaganja u lizing predstavljaju bruto ulaganja u lizing, umanjena za nezarađeni finansijski prihod, koji je obračunat po kamatnoj stopi koja je definisana ugovorom o finansijskom lizingu, a evidentirani su u okviru bilansa stanja, kao odbitna stavka u okviru potraživanja po osnovu finansijskog lizinga.


15

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.15. Zakup /Lizing (nastavak) Priznavanje finansijskog prihoda zasniva se na obrascu koji odražava konstantnu periodičnu stopu prinosa na neizmireni iznos neto ulaganja po osnovu finansijskog lizinga. Lizing rate koje se odnose na obračunski period, izuzimajući troškove za usluge, iskazuju se na teret bruto ulaganja u lizing kao smanjenje glavnice i nezarađenog finansijskog prihoda. Na svaki dan bilansa stanja Grupa procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Umanjenje vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Grupa neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Značajne finansijske poteškoće klijenta, verovatnoća da će klijent biti likvidiran ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena. Iznos rezervisanja predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova diskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom stopom. Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se preko računa ispravke vrednosti za umanjenje vrednosti potraživanja. Takva potraživanja se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. 2.16. Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Prilikom prevremenog raskida ugovora o finansijskom lizingu, predmet lizinga se oduzima, a vrednost finansijskog plasmana se preknjižava na zalihe. Nadalje, vrednovanje oduzetog predmeta lizinga evidentiranog na zalihama utvrđuje se po procenjenoj neto prodajnoj vrednosti. Procena vrednosti oduzetog predmeta lizinga vrši se redovno od strane ovlašćenog procenitelja, pri svakoj promeni vrednosti usled značajnih promena cena na tržištu ili promene fizičkog stanja tog predmeta a najmanje jednom u periodu od godinu dana od prethodne procene. Prilikom procene uzimaju se u obzir tržišni faktori, amortizacija, kao i tehničko stanje predmeta lizinga. Za iznos razlike između finansijskog plasmana po osnovu ugovora o finansijskom lizingu (neamortizovana vrednost) i procenjene vrednosti predmeta lizinga formira se potraživanje za naknadu štete u grupi ostalih kratkoročnih potraživanja, za koje se vrši ispravka vrednosti u istom iznosu. 2.17. Kapital i rezerve Kapital Grupe obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, neraspoređeni gubitak iz ranijih godina i dobitak tekuće godine (Napomena 37). Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa stanja.


16

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.18. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Grupa ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Grupa vrši dugoročna rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, za potencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina i druge potencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja, na osnovu odluke Izvršnog odbora. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 38), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Grupa ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan. Grupa vrši rezervisanja na teret rashoda za preuzete potencijalne obaveze na vanbilansnim stavkama do nivoa potrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane. 2.19. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, umanjenoj za nastale transakcione troškove. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji je verovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnog povlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kredita verovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji se kredit odnosi.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće, osim ukoliko Grupa nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. 2.20. Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti. 2.21. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.


17

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.22. Primanja zaposlenih a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Grupa obračunava i plaća doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopama utvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje se odnose. Grupa nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. b) Otpremnine prilikom odlaska u penziju Grupa nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31. decembra 2013. godine. U skladu sa Zakonom o radu i internim Pravilnikom o radu Grupe, Grupa je dužna da zaposlenom isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini tri bruto zarade po zaposlenom, isplaćene u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Grupa nema preuzetu obavezu isplate jubilarnih nagrada. Rezervisanja za otpremnine formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 33). c) Podela besplatnih akcija Upravni Odbor matične banke Credit Agricole S.A. je 9. novembra 2011. godine, doneo odluku da usvoji plan dodele besplatnih akcija za sve zaposlene u Credit Agricole S.A. Grupi. Pravo na besplatne akcije imaju svi zaposleni koji su 9. novembra 2011. godine, imali Ugovor o radu sa Grupom, bez obzira da li je taj Ugovor na određeno ili neodređeno vreme. Da bi zaposleni stekao pravo na besplatne akcije potrebno je da bude u radnom odnosu do 1. oktobra 2015. godine, a od 12. novembra 2015. godine, stiče pravo raspolaganja akcijama, odnosno dobija jednaka prava kao i svi akcionari, što podrazumeva i pravo prodaje akcija. Jedini uslov koji zaposleni treba da ispuni je da bude u neprekidnom radnom odnosu naredne četiri godine, odnosno do isteka perioda prenosa vlasništva nad akcijama sa Credit Agricole S.A. na zaposlene. Grupa će izvršiti plaćanje Matičnoj banci u visini fer vrednosti akcija u momentu njihovog dodeljivanja zaposlenim. Grupa po ovom osnovu obračunava rezervisanja tokom perioda do momenta sticanja akcija od strane zaposlenih. 2.23. Tekući i odloženi porez na dobit a) Tekući porez Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Grupa tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom Grupe. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem Poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza.


18

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak)

2.23. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak)

a) Tekući porez (nastavak)

Zakon o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije, obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda najviše do limita od 33%, ali ne duže od 10 godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina (poreski gubici nastali do 2009. godine se mogu preneti u periodu od 10 godina, odnosno do 2019. godine).

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati, i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit, ili gubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti, i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi uključeni su u neto dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala.


19

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.23. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak) d) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru operativnih i ostalih poslovnih rashoda (Napomena 13). 2.24. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Grupa ima ulogu agenta, nisu uključeni u bilansne stavke banke. Kratkoročni poslovi u ime i za račun trećih lica se najvećim delom odnose na sredstva Ministarstva poljoprivrede, dok se dugoročni poslovi odnose na stambene kredite osigurane kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i dugoročne poljoprivredne kredite. 2.25. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja a) Korišćenje procenjivanja Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Grupe korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine. b) Gubici zbog umanjenja vrednosti finansijskih sredstava Grupa procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoje objektivni dokazi o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena u statusu zajmoprimca u Banci, u pogledu plaćanja obaveza prema Banci ili nacionalnim/lokalnim ekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza. Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja kredita, Grupa vrši pregled kreditnog portfolia najmanje mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.


20

2. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE (nastavak) 2.25. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (nastavak) b) Gubici zbog umanjenja vrednosti finansijskih sredstava (nastavak) Rukovodstvo Grupe vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika između procenjenih i ostvarenih gubitaka. c) Rezervisanja po osnovu sudskih sporova Grupa je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Grupa rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 33). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. d) Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Grupe je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 27). e) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog

odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 33 uz finansijske izveštaje.


21

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

3.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Grupe i svaki pojedinac u Banci je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Grupa je izložena kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Grupa je takođe izložena i uticaju operativnog rizika. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Grupa prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Grupa je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Grupa je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.

Odbor za upravljanje rizicima

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Odeljenje kontrole rizika

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Grupe kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Grupe.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Grupe sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Grupe i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.


22

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.1. Uvod (nastavak) a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Rizici Grupe se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Grupa takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Grupe, kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da prihvati. Dodatno, Grupa prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima. Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Grupe kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Grupa izložena. Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Grupe o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije. b) Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Grupe na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi se izbegla prekomerna koncentracija rizika, politike i procedure Grupe sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolia. Shodno tome, Grupa kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.


23

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima a) Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Grupe neće biti potpuno naplaćena pod uslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Banci. Jednim dužnikom smatraju se sva povezana lica u smislu člana 2 Zakona o bankama. Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka o plasmanima Grupe;

2) Grupa utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikom podrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Grupa prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnom politikom Grupe;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Grupe, utvrđena je u skladu sa njihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane Grupe. Ovi kriterijumi osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sa standardima i kriterijumima Credit Agricole grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva na analizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih planova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava obezbeđenja; 5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta menadžmenta klijenta, konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanje kredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikom praćenja i vraćanja kredita. Svi jemci-platci po svakom potraživanju Grupe, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kao i osnovni dužnik. Grupa redovno prati kvalitet svog kreditnog portfolia dnevno za klijente koji imaju problema sa likvidnošću i mesečno za kompletan kreditni portfolio. Proces automatizacije funkcije praćenja i upravljanja svim svojim potraživanjima započet 2005. godine, obezbedio je značajno povećanje efikasnosti i ekonomičnosti procesa upravljanja kreditnim rizicima Grupe čime je stvorena pretpostavka za brže uvođenje Basel II standarda kao i mogućnost izračunavanja, procenjivanja verovatnih novčanih tokova po granama delatnosti i regionima. U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne banke Srbije, u Banci su formirane organizacione jedinice za zaštitu od rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštava klijente o njihovim obavezama prema Banci, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenim pitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate. U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 112/08, 45/11, 94/11, 119/12, 123/12, 23/13, 43/13 i 92/13) velika izloženost Grupe prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavlja izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala.


24

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) b) Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku Grupa izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Grupa ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Grupa se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama. Maksimalna izloženost kreditnom riziku Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze. c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Grupe sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine i 2012. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja, po klasama finansijskih sredstava: Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Grupa izložena kreditnom riziku u skladu sa Odlukom o klasifikaciji NBS na dan 31. decembar 2013. godine:

Računi kod NBS, drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Plasmani komitentima

Udeli u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze Ukupno

2013. Srbija 127 50.324.864 569 588.454 21.122.775 72.036.789 - Beograd 57 21.603.016 - 332.802 11.732.257 33.668.132 - Vojvodina 69 17.669.289 569 114.129 6.787.912 24.571.968 - ostatak Srbije 1 11.052.559 - 141.523 2.602.606 13.796.689 Evropska unija - 110.558 - - - 110.558 Ostatak sveta - - 93.914 - - 93.914 Ukupno 127 50.435.422 94.483 588.454 21.122.775 72.241.261

Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih Grupa nije izložena kreditnom riziku u skladu sa Odlukom o klasifikaciji NBS:




Udeli u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Vanbilansne stavke

Ukupno 2013.

Srbija 13.926.783 5.713 - 486.493 - 14.418.989 - Beograd 13.926.783 5.713 - 486.493 - 14.418.989 - Vojvodina - - - - - - - ostatak Srbije - - - - - - Evropska unija 536.656 - - - - 536.656 Ostatak sveta 48.756 - - - - 48.756 Ukupno bilansna aktiva 14.512.195 5.713 - 486.493 - 15.004.401 Ukupno vanbilansne stavke - - - - 15.057.800 15.057.800 Ukupno 14.512.195 5.713 - 486.493 15.057.800 30.062.201


25

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak) c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak) Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Grupa izložena kreditnom riziku u skladu sa Odlukom o klasifikaciji NBS na dan 31. decembar 2012. godine:




Udeli u

kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate,

naknade i ostala

sredstva

Preuzete i potencijalne

obaveze

Ukupno 2012

Srbija

79

49.344.076

569

579.264

19.262.589

69.186.550

- Beograd

56

20.766.881

-

341.218

10.968.242

32.076.397 - Vojvodina 23 17.631.714 569 97.092 6.266.696 23.996.094 - ostatak Srbije - 10.945.481 - 140.954 2.027.651 13.114.086 Evropska unija - 114.438 - - - 114.438 Ostatak sveta - - 63.863 - - 63.863 Ukupno 79

49.458.514

64.432

579.264

19.232.589

69.364.878

Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih Grupa nije izložena kreditnom riziku u skladu sa Odlukom o klasifikaciji NBS:




Udeli u

kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate,

naknade i ostala

sredstva

Vanbilansne stavke

Ukupno 2012.

Srbija 12.842.270

5.578

194.169

163.246

-

13.205.263

- Beograd 12.842.270 5.578 194.169 163.246 - 13.205.263 - Vojvodina - - - - - - - ostatak Srbije - - - - - - Evropska unija 648.801 - - 2.740 - 651.541 Ostatak sveta 56.026 - - - - 56.026 Ukupno bilansna aktiva 13.547.097

5.578

194.169

165.986

-

13.912.830

Ukupno vanbilansne stavke -

-

-

-

8.241.349

8.241.349

Ukupno 13.547.097

5.578

194.169

165.986

8.241.349

8.241.349

Ukupna kreditna izloženost prema klijentima ili grupi povezanih komitenata sa izloženošću preko 10% kapitala Grupe na 31. decembar 2013. godine, je iznosila RSD 11.298.218 hiljada (2012: RSD 15.574.894 hiljada), ne uzimajući u obzir odbitne stavke (sredstva obezbeđenja ili ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika), odnosno neto RSD 8.561.411 hiljada (2012: RSD 12.607.463 hiljada ) uzimajući u obzir sredstva obezbeđenja.


26

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak) c) Koncentracija rizika pri maksimalnoj izloženosti kreditnom riziku (nastavak) Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke koje se klasifikuju po industrijskim sektorima pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika je prikazana u sledećoj tabeli:

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 2013. 2013. 2012. 2012.

Stanovništvo 25.235.735 13.876.526 20.688.140 10.490.597 Prerađivačka industrija 15.426.240 11.860.325 16.180.088 11.360.524 Trgovina 15.600.396 11.954.420 15.974.486 12.028.393 Rudarstvo i energetika 577.707 551.635 562.149 543.579 Poljoprivreda. lov. ribolov i šumarstvo 3.884.333 2.131.605 3.875.917 2.036.992 Građevinarstvo 2.173.149 1.178.436 2.257.380 1.383.500 Saobraćaj i veze 5.399.475 4.829.731 5.239.320 4.539.593 Usluge, turizam i ugostiteljstvo 801.825 743.580 983.062 883.738 Ostalo 3.142.401 2.890.913 3.604.336 3.310.326 Ukupno 72.241.261

50.017.171

69.364.878

46.577.242

d) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Osnovni tipovi kolaterala su sledeći: za komercijalne kredite, zaloga na nekretninama, zalihama i potraživanjima, depoziti,

jemstva drugih lica, zaloge opreme, robe, za plasmane stanovništvu, hipoteke na sopstvenim stanovima i depoziti, a po stambenim

kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Grupa takođe koristi garancije od matičnih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.


27

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak) e) Restruktuirani plasmani komitentima Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Grupa preduzima, a kojima se menjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu originalno odobreno. To obuhvata promenu ročnosti, kamatne stope, promenu datuma dospeća rata, promenu iznosa rate i sl. Restruktuiranje potraživanja se ne radi nužno samo u slučaju pogoršanja finansijske sposobnosti dužnika. U slučaju pogoršanja finansijskog položaja dužnika restruktuiranje takvog potraživanja moguće je vršiti samo pod uslovima i na način opisan u Kreditnim standardima banke. Restruktuiranje potraživanja u ovom slučaju moguće je samo ako će novo – restruktuirano potraživanje omogućiti da klijent redovno servisira svoje obaveze prema Banci i pod uslovom da klijent i dalje bez obzira na pogoršanje svoje finansijske pozicije ima mogućnost da generiše prihode koji će omogućiti normalno servisiranje duga. Bez obzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju pre donošenja odluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskom monitoringu njegovog poslovanja ili prihoda. Svako restruktuiranje potraživanja koje je odobreno u originalnom iznosu preko EUR 25.000 podleže prethodnom odobrenju Odeljenja kreditnog rizika u Direkciji Grupe. Sva reprogramirana/restruktuirana potraživanja su odobrena uz prethodnu saglasnost Sektora Risk analize. Na dan 31. decembra 2013. godine, iznos reprogramiranih/restrukturianih potraživanja, od klijenata čija izloženost je iznad RSD 4.000 hiljada, koja su sprovedena usled pogoršanja klijentove finansijske situacije dužnika i prate se na individualnoj osnovi na mesečnim Watch i Doubtful Odborima Grupe iznose hiljada RSD 1.490.462 sa pripadajućom ispravkom vrednosti potraživanja u iznosu od hiljada RSD 645.756 (2012: hiljada RSD 1.921.865 sa pripadajućom ispravkom vrednosti potraživanja u iznosu od hiljada RSD 693.995). f) Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata

obezbeđenja U skladu sa politikama Grupe preuzeta sredstva obezbeđenja se prodaju u uobičajenom toku poslovanja. Na taj način se umanjuju ili izmiruju iznosi nenaplaćenih potraživanja od komitenata. Uobičajeno, Grupa ne koristi u poslovne svrhe imovinu koju je stekla putem naplate potraživanja. Ukupan iznos potraživanja naplaćenih u sudskim i vansudskim postupcima prinudne prodaje založenih instrumenata obezbeđenja tokom 2013. godine, iznosio je RSD 523.190 hiljada (2012: RSD 509.133 hiljada). Naplaćeni iznos u 2013. godini za prodate predmete lizinga koji su vraćeni iznosi RSD 36.382 hiljada (2012. RSD 34.506 hiljada).


28

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak) f) Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata

obezbeđenja (nastavak) Kvalitetom finansijskih sredstava Grupa upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po tipovima sredstava koji se nalaze u bilansu stanja (obuhvata bruto plasmane/date kredite i udele kod kojih je banka izložena kreditnom riziku u skladu sa Odlukom o klasifikaciji, bez kamata, naknada, ostalih sredstava, hartija od vrednosti i vanbilansnih pozicija): Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen

kvaliteta 2013.

Standardni stepen

kvaliteta 2013.

Dospeli neobezvređeni

2013.

Pojedinačno obezvređeni

2013.

Kolektivno

obezvređeni 2013.

Ukupno 2013

Plasmani bankama - - 70 -

57

127 Plasmani komitentima: -Korporativni plasmani 1.758.509 184.229 325.835 3.709.160 11.820.639 17.798.372 -Plasmani malim i srednjim preduzećima 4.401.219 - 159.419

1.131.320

3.132.469

8.824.427

-Hipotekarni plasmani stanovništvu 2.901.289 - 336.370 106.354

7.108.590

10.452.603

-Ostali plasmani stanovništvu 1.085.771 746 52.463

135.421

11.658.635

12.933.036

Ostalo - - 32.280 345.012 49.692 426.984

10.146.788 184.975 906.437

5.427.267

33.770.082

50.435.549 -Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na finansijskom tržištu - - -

267

302

569 Ukupno 10.146.788 184.975 906.437 5.427.534 33.770.384 50.436.118

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen

kvaliteta 2012.

Standardni stepen

kvaliteta 2012.

Dospeli neobezvređeni

2012.

Pojedinačno obezvređeni

2012.

Kolektivno

obezvređeni 2012.

Ukupno 2012

Plasmani bankama 23 - -

-

56

79 Plasmani komitentima: -Korporativni plasmani 1.262.217 51.571 425.536 5.180.824 13.839.180 20.759.328 Plasmani malim i srednjim preduzećima 3.589.804 - 216.680

1.178.026

3.839.079

8.823.589

-Hipotekarni plasmani stanovništvu 2.610.795 - 373.759

56.858

6.555.687

9.597.099

-Ostali plasmani stanovništvu 647.644 1.570 23.721

270.796

8.831.388

9.775.119

Ostalo - - 32.280 464.577 6.522 503.379

8.110.483 53.141 1.071.976

7.151.081

33.071.912

49.458.593 -Hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na finansijskom tržištu - - -

267

302

569 Ukupno 8.110.483 53.141 1.071.976 7.151.348 33.072.214 49.459.162


29

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak) f) Naplata potraživanja u kašnjenju i obezvređenih potraživanja prodajom instrumenata

obezbeđenja (nastavak) Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana iz bilansa stanja koji su prezentovani u prethodnoj tabeli prikazuje pozicije visokog stepena kvaliteta (klijenti koji nemaju docnju ili imaju docnju do 30 dana) i nemaju ispravku vrednosti, dok su na poziciji standardnog stepena kvaliteta prikazani klijenti koji su u kašnjenju u intervalu 31-60 dana i nemaju ispravku vrednosti. Dospela neobezvređena potraživanja koja su prezentovana u narednoj tabeli obuhvataju sva dospela potraživanja za sve intervale docnje koja nemaju ispravku vrednosti. Plasmani klasifikovani u sva tri navedena stepena kvaliteta nemaju ispravku vrednosti zbog primenjenih sredstava obezbeđenja (depoziti, hipoteke, garancije, zaloge) čija je fer vrednost znatno veća od visine potraživanja), dok obezvređena potraživanja (pojedinačna i kolektivna) prikazuju sve one plasmane koji imaju ispravku vrednosti, u skladu sa internom metodologijom Grupe za obračun ispravke vrednosti. Starosna analiza kredita i plasmana bankama i komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni:

Do 30 dana

Od 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

Više od 91 dana

Ukupno 2013.

Plasmani bankama 70 - - - 70 Plasmani komitentima: -Korporativni plasmani 43.579 36.050 1.288 244.918 325.835 -Plasmani malim i srednjim preduzećima 80.528 2.970 9.985 65.936 159.419 -Hipotekarni plasmani stanovništvu 250.468 37.637 24.156 24.109 336.370 -Ostali plasmani stanovništvu 40.497 8.745 1.033 2.188 52.463 Ostalo - - - 32.280 32.280 Ukupno 415.072 85.402 36.462 369.431 906.437

Do 30 dana

Od 31 do 60 dana

Od 61 do 90 dana

Više od 91 dana

Ukupno 2012.

Plasmani bankama - - - - - Plasmani komitentima: -Korporativni plasmani 142.930 19.832 7.730 255.044 425.536 -Plasmani malim i srednjim preduzećima 85.782 26.415 30.346 74.137 216.680 -Hipotekarni plasmani stanovništvu 321.756 28.654 8.611 14.738 373.759 -Ostali plasmani stanovništvu 20.763 574 988 1.396 23.721 Ostalo - - - 32.280 32.280 Ukupno 571.231 75.475 47.675 377.595 1.071.976


30

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak) g) Procena obezvređenja

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 30 dana, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Grupa vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Grupe obelodanjenom na dan 31. decembra 2013. godine i 31. decembra 2012. godine, prikazana je kako sledi: Na dan 31. decembar 2013. godine

Pojedinačna procena Grupna procena Ukupno

Bilansna aktiva koja

se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Bilansna

aktiva koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti


se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Fizička lica 267.376

143.429

23.301.199

965.686

23.568.575

1.109.115

Preduzetnici 187.358 65.215 638.517 127.881 825.875 193.096 Grupe 267 96 1.151 56 1.418 152 Pravna lica 8.891.035 2.949.323 17.831.583 286.074 26.722.618 3.235.397 9.346.036

3.158.063

41.772.450

1.379.697

51.118.486

4.537.760

Vanbilansna aktiva Vanbilansna aktiva Ukupno Koja se

klasifikuje

Rezervisanje Koja se

klasifikuje


klasifikuje

Rezervisanje Fizička lica -

-

1.612.092

720

1.612.092

720

Preduzetnici - - 153.279 285 153.279 285 Grupe - - 2.430 1 2.430 1 Pravna lica 20.525 2.883 19.334.449 1.694 19.354.974 4.577 20.525

2.883

21.102.250

2.700

21.122.775

5.583

Ukupno 9.366.561

3.160.946

62.874.700

1.382.397

72.241.261

4.543.343


31

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

f) Procena obezvređenja (nastavak)

Na dan 31. decembar 2012. godine

Pojedinačna procena Grupna procena Ukupno


se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Bilansna

aktiva koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti


se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Fizička lica 405.285

263.174

19.115.027

710.565

19.520.312

973.739

Preduzetnici 184.806 66.696 862.539 110.904 1.047.345 177.600 Grupe 267 40 739 56 1.006 96 Pravna lica 9.829.628 2.862.701 19.659.275 255.371 29.488.903 3.118.072 10.419.986

3.192.611

39.637.580

1.076.896

50.057.566

4.269.507

Vanbilansna aktiva Vanbilansna aktiva Ukupno Koja se

klasifikuje


klasifikuje


klasifikuje

Rezervisanje Fizička lica -

-

1.213.587

714

1.213.587

714

Preduzetnici - - 200.676 571 200.676 571 Grupe - - 2.477 1 2.477 1 Pravna lica 33.073 6.424 17.812.776 2.018 17.845.849 8.442 33.073

6.424

19.229.516

3.304

19.262.589

9.728

Ukupno 10.453.059

3.199.035

58.867.096

1.080.200

69.320.155

4.279.235

h) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti Grupa određuje visinu ispravke vrednosti na pojedinačnoj osnovi zа sve klijente / grupe povezаnih licа zа koje postoji objektivаn dokаz umаnjenjа vrednosti potraživanja čija je ukupna izloženost veća od 4 milionа dinаrа (na nivou potrаživаnjа) nа dаn procene vrednosti, kao i za sve izloženosti koje se knjiže vanbilansno, a nа osnovu sаdаšnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokovа. Umаnjenje vrednosti finаnsijskih sredstаvа se obračunava primenom metode amortizovanog troška korišćenjem metodа efektivne kаmаtne stope (MRS 39). Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir očekivana buduća naplata iz redovnog poslovanja klijenta ili naplata iz kolaterala. Ukoliko se klijent suočava sa finansijskim poteškoćama takođe se sagledava mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja, kao i realna vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne fisnansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja, osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i češću procenu.


32

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Politike upravljanja rizicima (nastavak) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak) h) Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti (nastavak) Sledeća tabela prikazuje bruto vrednost plasmana koji su pojedinačno obezvređeni zajedno sa fer vrednošću kolaterala na dan 31. decembra 2013. godine: Stanovništvo Privreda 31. decembar 2013.

Hipotekarni plasmani

Ostali plasmani

Korporativni plasmani

Plasmani SME

Ostalo

Ukupno

Bruto plasmani 106.354 135.421 3.709.160 1.131.320 345.279 5.427.534 Fer vrednost kolaterala 176.221

98.839

7.430.101

1.034.781

1.436.841

10.176.783

Stanovništvo Privreda 31. decembar 2012.

Hipotekarni plasmani

Ostali plasmani

Korporativni plasmani

Plasmani SME

Ostalo

Ukupno

Bruto plasmani 56.858 269.967 5.180.824 1.178.855 464.844 7.151.348 Fer vrednost kolaterala 76.800

98.042

8.578.602

946.733

1.491.006

11.191.183

i) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Grupa grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima), kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši svakog datuma bilansa stanja i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio. koji predstavlja specifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama. Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliu Grupe i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju uzimajući u obzir sledeće informacije: istorijski poznate gubitke nastale na nivou kreditnog portfolia. važeće ekonomske uslove. kao i približno kašnjenje od trenutka kada je gubitak nastao do trenutka kada se identifikuje potreba za individualnom procenom obezvređenja, do trenutka kada će obezvređeno sredstvo biti naplaćeno ili povraćeno.


33

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Rizik likvidnosti je rizik da Grupa neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograničio ovaj rizik, rukovodstvo Grupe nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajući njenu likvidnost, i da prati buduće novčane tokove i dnevnu likvidnost Grupe. To uključuje procenu očekivanih novčanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbeđenja koja mogu biti korišćena za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Grupe koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, upravljanje rizikom likvidnosti i predlaganje Izvršnom odboru mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti, usklađivanje ročne strukture, plan rezerva finansiranja i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Grupe. Grupa prati portfolio visoko likvidnih hartija od vrednosti i drugih sredstava koja mogu brzo biti konvertovana u gotovinu u slučaju nepredviđenih fluktuacija u novčanim tokovima. Grupa takođe ima kreditne linije koje su na raspolaganju u slučaju potrebe za dodatnom likvidnošću. Pored toga, Grupa održava dinarsku i valutnu obaveznu rezervu u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Rizik likvidnosti je rizik da Grupa neće moći da servisira svoje obaveze u adekvatnom roku i sa prihvatljivim nivoom troškova finansiranja. Rizik likvidnosti proizilazi iz neusklađenosti novčanih priliva i odliva (rizik strukturne likvidnosti), odnosno nemogućnosti prodaje/konvertovanja finansijskih instrumenata/aktive u novčani oblik, u prihvatljivom roku i po adekvatnoj ceni (rizik likvidnosti finansijskih instrumenata). Grupa na dnevnoj osnovi mora da. bez ograničenja, obezbedi dostupnost novčanih sredstava po osnovu tekućih računa i dospelih depozita klijenata kao i povlačenja kredita. Izloženost riziku likvidnosti Grupa prati na nivou eksterno i interno propisanih limita. Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksterni limit izloženosti riziku likvidnosti i isti iznosi:

- najmanje 1,0 – kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,

- ne manje od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana, - najmanje 0,8 – kada je obračunat za jedan radni dan.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Sl. Glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12, 23/13, 43/13 i 92/13), Grupa je u obavezi da prati uži pokazatelj likvidnosti koji iznosi:

- najmanje 0,7 – kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,

- ne manje od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana, - najmanje 0,5 kada je obračunat za jedan radni dan.


34

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima Pokazatelj likvidnosti, Grupa obračunava svakog dana i mesečno i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja Narodnoj banci Srbije – dnevne i mesečne izveštaje o pokazatelju likvidnosti. Pored limita i mera izloženosti riziku likvidnosti koji su definisani eksternim propisima, Grupa takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Grupe koji se dostavljaju rukovodstvu Grupe na dnevnom nivou. Grupa ne ograničava raspoloživost novčanih sredstava da bi uredno servisirala finansijske potrebe svojih klijenata. Rukovodstvo Grupe smatra da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava može sa sigurnošću predvideti. Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasive Grupe je od fundamentalnog značaja za rukovodstvo Grupe u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nije uobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost, budući da neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka. U skladu sa politikom upravljanja likvidnošću Grupe, propisani su način, dinamika i odgovornosti merenja istog, određivanje limita, kao i izveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti, sve u cilju njegovog smanjenja na najmanju moguću meru. Jedan od ključnih prioriteta Grupe je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto vreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje centralna banka. S tim u vezi Grupa je obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i s gledišta njihove koncentracije, a s ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, političkim i zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Grupe za novčanim prilivima. U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazatelja likvidnosti i GAP-ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), po segmentima, po proizvodima, po mesečnim kamatnim stopama, pri čemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja Grupe obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti. Pokazatelj likvidnosti Banke tokom 2013. i 2012. godine je bio sledeći:

2013. 2012. Prosek za period 1,18 1,24 maksimalan za period 1,30 1,66 minimalan za period 1,06 1,03 Na dan 31. decembra 1,22 1,24


35

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza finansijskih obaveza prema dospeću Sledeća tabela prikazuje finansijske obaveze Grupe prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine, i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate. Grupa očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom, dok sledeća tabela ne reflektuje očekivane gotovinske tokove na osnovu istorijskih iskustava Grupe o zadržavanju depozita.

Po viđenju Do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5

godina Ukupno

2013. Obaveze po osnovu depozita i kredita 12.961.067

16.201.427

10.113.342

12.368.062

1.323.102

52.967.000

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 22.370

155.767

383.210

689.773

393.407

1.644.527 Subordinirane obaveze - - - - 2.292.843 2.292.843 Ukupno: 12.983.437

16.357.194

10.496.552

13.057.835

4.009.352

56.904.370

Po viđenju Do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5

godina Ukupno

2012. Obaveze po osnovu depozita i kredita 14.168.107

12.410.017

13.996.887

10.971.161

40.078

51.586.250

Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 22.796

372.724

130.904

57.567

-

283.991 Subordinirane obaveze - - - - 2.274.367 2.274.367

Ukupno: 14.190.903

12.482.741

14.127.791

11.028.728

2.314.445

54.144.608

Sledeća tabela prikazuje garancije, akreditive i ostale preuzete neopozive obaveze Grupe prema ugovorenim rokovima dospeća:

Do 14 dana

Od 15 dana do 1 meseca

Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina

Ukupno 2013.

Potencijalne obaveze 907.281

33.481

1.047.542

2.729.868

3.443.914

946.547

9.108.533

Preuzete neopozive obaveze i akreditivi

2.047.838

-

-

457.009

-

700.668

3.205.515

Ukupno na dan 31. decembra 2013. 2.955.119

33.481

1.047.542

3.186.877

3.443.914

1.647.215

12.314.048

Do 14 dana

Od 15 dana do 1 meseca

Od 1 do 3 meseca

Od 3 do 12 meseci

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina

Ukupno 2012.

Potencijalne obaveze 105.726

401.947

1.953.908

2.474.301

2.723.693

1.831.782

9.491.357

Preuzete neopoziveobaveze i akreditivi 3.009.360

-

-

9.625.616

-

7.256

12.642.232

Ukupno na dan 31.decembra 2012. 3.115.086

401.947

1.953.908

12.099.917

2.723.693

1.839.038

22.133.589


36

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza ročne strukture sredstava i obaveza Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Grupe na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalog perioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2013. godine, prikazana je kako sledi:

Do 14 dana Od 15 dana

do 1 meseca Od 1 do 3

meseca Od 3 meseca

do 12 meseci Od 1 do 5

godina Preko 5

godina Ukupno

2013. AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti (Napomena 18) 6.665.841

-

-

-

-

-

6.665.841 Opozivi depoziti i krediti (Napomena 19) 9.489.513

-

-

-

-

-

9.489.513

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje i promene fer vrednosti derivata(Napomena 20) 61.575

-

-

-

-

-

61.575 Dati krediti i depoziti (Napomena 21) 3.582.428

39.514

1.305.590

9.634.975

13.013.330

15.007.237

42.583.074

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) (Napomena 22) -

-

-

-

-

93.843

93.843 Udeli (učešća) (Napomena 23) -

-

-

-

-

473

473

Ostali plasmani (Napomena 24) 174.793

-

42.925

1.355.910

2.000.661

-

3.574.289.

Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) -

-

-

-

-

172.017

172.017

Osnovna sredstva i investicione nekretnine (Napomena 26) -

-

-

-

-

1.591.672

1.591.672 Odložena poreska sredstva (Napomena 27) -

-

-

-

-

196.126

196.126

Ostala sredstva (Napomena 28) 640.007

4.596

-

40.937

74.192

-

759.732

Ukupna aktiva 20.614.157

44.110

1.348.515

11.031.822

15.088.183

17.061.368

65.188.155

OBAVEZE Transakcioni depoziti (Napomena 29) 8.171.916

-

-

-

-

-

8.171.916

Ostali depoziti (Napomena 30) 9.796.412

2.954.588

4.250.429

8.026.000

5.173.869

35.015

30.236.313

Primljeni krediti (Napomena 31) 3.260.279

-

687.853

1.974.485

6.785.281

1.850.873

14.558.771

Obaveze po osnovi kamata . naknada i promene vrednosti derivata (Napomena 32) 3.607

-

-

-

-

-

3.607 Rezervisanja (Napomena 33) -

-

-

113.116

-

-

113.116

Obaveze za poreze (Napomena 34) -

-

-

16.881

-

-

16.881

Odložene poreske obaveze (Napomena 35) -

-

-

14.087

-

-

14.087

Ostale obaveze (Napomena 36) 1.250.408

2.285

4.295

22

56.931

2.292.843

3.606.784

Ukupne obaveze 22.482.622

2.956.873

4.942.577

10.144.591

12.016.081

12.645.411

56.721.475

Ukupno kapital - - - - - 8.466.680 8.466.680 Ukupno pasiva - - - - - - 65.188.155 Ročna neusklađenost na dan:

-31. decembar 2013. godine (1.868.465)

(2.912.763)

(3.594.062)

887.231

3.072.102

4.415.957

-31. decembar 2012. godine 1.877

(2.427.898)

(4.596.289)

(4.325.887)

5.352.175

5.996.022


37

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Tržišni rizik Tržišni rizik je rizik da će fer vrednost ili očekivani budući gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena tržišnih varijabli kao što su kamatne stope i devizni kursevi. Grupa nije izložena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije tržišnog rizika stranih valuta, Grupa nema značajnu koncentraciju tržišnog rizika kod ostalih pozicija. Rizik promene kamatnih stopa Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogućnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na buduće novčane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Grupe je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrđenim limitima. Rizik kamatne stope utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Grupe negativnom efektu promena kamatnih stopa na tržištu. posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Grupe (primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost nivoa kapitala Grupe. Svrha upravljanja rizikom kamatne stope, kao segmentom upravljanja aktivom i pasivom, je da odredi optimalnu kamatnu stopu, a samim tim i prihod Grupe, uzimajući u obzir uslove na tržištu i konkurentno okruženje, a da istovremeno kamatnu stopu usklađuje sa aktivom i pasivom Grupe. S obzirom na ovaj cilj, veoma je bitno da se proceni osetljivost prihoda prema naglim promenama kamatne stope na tržištu. U cilju zaštite izloženosti riziku kamatne stope, Grupa ugovora varijabilnu kamatnu stopu, usklađuje strukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstva upravljanja rizikom kamatnih stopa. Grupa upravlja kamatnim rizikom tako što:

a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na pozicijama kamatno osetljive aktive i pasive, uz istu ročnost i vremenski interval u okviru koga se ponovo utvrđuje visina kamatne stope; i/ili

b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna kamatna stopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnih stopa u slučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Pregled izloženosti Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2013. godine, pripremljen je u skladu sa praksom Grupe da. iako ugovara pravo promene ugovorenih kamatnih stopa na plasmane klijentima. osim kod kredita kod kojih je ugovorena promenljiva kamatna stopa vezana za EURIBOR, ovo pravo ne koristi pre ugovorenog roka dospeća odnosno pre zaključenja novog ugovora.


38

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Tržišni rizik (nastavak) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2013. godine. Sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Na dan 31. decembara 2013. godine

Do mesec dana

Od mesec do

tri meseca

Od tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Preko jedne

godine

Nekama-tonosno

Ukupno AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti (Napomena 18) 5.022.626

-

-

-

-

1.643.215

6.665.841 Opozivi depoziti i krediti (Napomena 19) 3.900.000

-

-

-

-

5.589.513

9.489.513

Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje i promene fer vrednosti derivata (Napomena 20) 61.575

-

-

-

-


110.044

241.986

7.901.424

32.098.474

-

42.583.074


-

-

-

-

93.843

93.843 Udeli (učešća) (Napomena 23) -

-

-

-

-

473

473

Ostali plasmani (Napomena 24) 174.793

42.925

-

1.355.910

2.000.661

-

3.574.289


-

-

-

-

172.017

172.017


-

-

-

-

1.591.672


-

-

-

-

196.126

196.126


-

-

-

-

434.627

759.732


152.969

241.986

9.257.334

34.099.135

9.721.811

65.188.155

OBAVEZE Transakcioni depoziti (Napomena 29) 8.171.916

-

-

-

-

-

8.171.916


3.160.594

2.111.912

8.324.306

8.800.745

-

30.236.313

Primljeni krediti (Napomena 31) 2.971.404

-

-

484.138

10.814.354

288.875

14.558.771


-

-

-

-

1.024

3.607 Rezervisanja (Napomena 33) -

-

-

-

-

113.116

113.116

Obaveze za poreze (Napomena 34) -

-

-

-

-

16.881

16.881

Odložene poreske obaveze (Napomena 35 ) -

-

-

-

-

14.087

14.087

Ostale obaveze (Napomena 36) 350.201

-

-

-

2.293.369

963.214

3.606.784


3.160.594

2.111.912

8.808.444

21.908.468

1.397.197

56.721.475

Neto izloženost kamatnom riziku na dan 31. decembra 2013. (7.619.940)

(3.007.625)

(1.869.926)

(448.890)

12.190.667

8.324.614

8.466.680


39

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4 Tržišni rizik (nastavak)

Rizik promene kamatnih stopa (nastavak)

Na dan 31. decembara 2012. godine

Do mesec dana

Od mesec do tri meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Preko jedne godine

Nekama-tonosno

Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti (Napomena 18) 5.780.965

-

-

-

-

1.688.390

7.469.355

Opozivi depoziti i krediti (Napomena 19) 800.000

-

-

-

-

6.966.132

7.766.132


-

-

-

-

-


162.543

168.739

8.502.647

31.251.967

-

42.550.761


-

-

-

194.169

63.815

257.984 Udeli (učešća) (Napomena 23) - - - - - 529 529 Ostali plasmani (Napomena 24) 212.176

-

-

1.166.487

1.488.281

-

2.866.944


-

-

-

-

151.771

151.771


-

-

-

-

1.605.241


-

-

-

-

176.218

176.218


-

-

-

-

53.690

483.457


162.543

168.739

9.669.134

32.934.417

10.705.786

63.395.885

OBAVEZE

Transakcioni depoziti (Napomena 29) 7.022.845

-

-

-

-

-

7.022.845

Ostali depoziti (Napomena 30) 7.388.594 1.657.479 9.463.210 6.684.672 7.225.071 - 32.419.026 Primljeni krediti (Napomena 31) 3.651.155

-

-

1.433.250

7.037.427

22.547

12.144.379


-

-

-

-

802

4.216 Rezervisanja (Napomena 33) - - - - - 115.941 115.941 Obaveze za poreze (Napomena 34) -

-

-

-

-

10.468

10.468

Obaveze iz dobitka ((Napomena 35) -

-

-

-

-

1.532

1.532


-

-

-

-

6.386

6.386

Ostale obaveze (Napomena 36) 13.371

-

3.000

21.546

2.272.855

958.261

3.269.033


1.657.479

9.466.210

8.139.468

16.535.353

1.115.577

54.993.826

Neto izloženost kamatnom riziku na dan 31. decembra 2012. (8.324.473)

(1.494.936)

(9.297.471)

1.529.666

16.399.064

9.590.209

8.402.059

Grupa je izložena promenama u nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća ili smanji. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Grupa ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Grupe. Komitet za upravljanje aktivom i pasivom upravlja ročnom usklađenošću aktive i pasive na osnovu: makroekonomskih analiza i predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti, kao i analize i predviđanja trendova kamatnih stopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive.


40

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Tržišni rizik (nastavak) Rizik promene kamatnih stopa (nastavak) Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane. U upravljanju kamatnim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. Devizni rizik Devizni rizik predstavlja tržišni rizik. koji se javlja kao rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznog kursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Grupa ima plasmane i obaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentiraju u bilansu uspeha. Grupa upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Grupa mora biti pre svega svesna njegovog postojanja, ustanoviti adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrditi nivo prihvatljivog rizika (koji, naravno. mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa), ustanoviti alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija. Tokom 2013. godine, Grupa je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznom tržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom. Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Grupa je dnevno pratila i merila devizni rizik i vršila usaglašavanje devizne pozicije. Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Grupe na dan 31. decembra 2013. godine:

Pozicija EUR USD CHF Ostale valute Ukupno

Neto spot pozicija 75.758 8.102 (127) 6.236 89.969 Devizna imovina 43.974.445 567.573 376.626 102.677 45.021.321 Devizne obaveze 43.898.687 559.471 376.753 96.441 44.931.352 Duga otvorena pozicija 75.758 8.102 - 6.591 90.451 Kratka otvorena pozicija - - 127 355 482 Neto otvorena pozicija - - - - 90.451 Kapital - - - - 7.666.120 Pokazatelj deviznog rizika 31. decembra 2013. godine 1,18 Pokazatelj deviznog rizika 31. decembra 2012. godine 0,44


41

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Tržišni rizik (nastavak) Devizni rizik (nastavak) U upravljanju deviznim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticaj očekivanih promena deviznih kurseva na profit banke a da su pritom sve ostale varijable ostale nepromenjene: Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.decembar 2013. godine:

Valuta Promena deviznog

kursa Uticaj na bilans uspeha u 000 RSD

Promena deviznog kursa

Uticaj na bilans uspeha u 000 RSD

EUR -15%

11.364

5%

(3.788)

USD -15%

1.215

5%

(405)

CHF -15%

(19)

5%

6

Ostale valute -15%

935

5%

(312) Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31.decembar 2012. godine:

Valuta Promena deviznog

kursa Uticaj na bilans uspeha u 000 RSD

Promena deviznog kursa

Uticaj na bilans uspeha u 000 RSD

EUR -15%

(4.695)

5%

1.565

USD -15%

384

5%

(128)

CHF -15%

(30)

5%

10

Ostale valute -15%

383

5%

(128)


42

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Tržišni rizik (nastavak) Devizni rizik (nastavak) Sledeća tabela prikazuje izloženost Grupe deviznom riziku na dan 31. decembra 2013. godine. U tabeli su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima:

Na dan 31. decembara 2013. godine EUR

USD

CHF

Ostale valute

Ukupno devizni

podbilans

Dinarski

podbilans

Ukupno AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti (Napomena 18) 662.723

223.213

376.626

100.383

1.362.945

5.302.896

6.665.841

Opozivi depoziti i krediti (Napomena 19) 5.589.513

-

-

-

5.589.513

3.900.000

9.489.513


-

-

-

7.326

54.249


110.474

-

-

33.284.510

9.298.564

42.583.074


93.843

-

-

93.843

-

93.843 Udeli (učešća) (Napomena 23) - - - - - 473 473 Ostali plasmani (Napomena 24) 3.406.900

-

-

3

3.406.903

167.376

3.574.289


-

-

-

-

172.017

172.017


-

-

-

-

1.591.672


-

-

-

-

196.126

196.126


-

-

-

374.863

384.869

759.732


427.530

376.626

100.386

44.119.903

21.068.252

65.188.155 PASIVA Transakcioni depoziti (Napomena 29) 2.379.269

162.126

3.501

11.479

2.556.375

5.615.541

8.171.916


379.734

369.526

84.294

26.047.899

4.188.414

30.236.313 Primljeni krediti (Napomena 31) 12.300.007

5.340

-

144

12.305.491

2.253.280

14.558.771

Obaveze po osnovi kamata . naknada i promene vrednosti derivata (Napomena 32) 944

-

-

-

944

2.663

3.607

Rezervisanja (Napomena 33) 3.003

1

-

-

3.004

110.112

113.116 Obaveze za poreze (Napomena 34) -

-

-

-

-

16.881

16.881


-

-

-

-

14.087

14.087


816

1.086

524

2.714.782

892.002

3.606.784

Kapital (Napomena 37) -

-

-

-

-

8.466.680

8.466.680

UKUPNE OBAVEZE 42.609.924

548.833

375.199

96.965

43.628.495

21.559.660

65.188.155 Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembar 2013. 605.437

(121.303)

1.427

3.421

491.408

(491.408)

-

Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti, uključuje i sredstva i obaveze u dinarima sa valutnom klauzulom.


43

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Tržišni rizik (nastavak) Devizni rizik (nastavak)

Na dan 31. decembara 2012.godine EUR

USD

CHF

Ostale valute

Ukupno devizni

podbilans

Dinarski

podbilans

Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti (Napomena 18) 911.253

178.091

283.513

111.867

1.484.724

5.984.631

7.469.355

Opozivi depoziti i krediti (Napomena 19) 6.966.132

-

-

-

6.966.132

800.000

7.766.132


-

1

-

10.376

57.117


114.352

-

-

31.645.356

10.905.225

42.550.761


63.815

-

-

63.815

194.169

257.984 Udeli (učešća) (Napomena 23) - - - - - 529 529 Ostali plasmani (Napomena 24) 2.709.939

-

-

-

2.709.939

157.005

2.866.944


-

-

-

-

151.771

151.771


-

-

-

-

1.605.241


-

-

-

-

176.218

176.218


1.139

-

-

108.593

374.864

483.457


357.577

283.514

111.867

42.989.115

20.406.770

63.395.885 PASIVA

Transakcioni depoziti (Napomena 29) 2.282.928

106.976

9.907

16.616

2.416.427

4.606.418

7.022.845


245.957

255.264

91.561

28.702.687

3.716.339

32.419.026 Primljeni krediti (Napomena 31) 8.892.413

754

4

3

8.893.174

3.251.205

12.144.379

Obaveze po osnovi kamata . naknada i promene vrednosti derivata (Napomena 32) 784

-

-

-

784

3.432

4.216 Rezervisanja (Napomena 33) 5.194 - - - 5.194 110.747 115.941 Obaveze za poreze (Napomena 34) -

-

-

-

-

10.468

10.468

Obaveze iz dobitka ((Napomena 35) -

-

-

-

-

1.532

1.532


-

-

-

-

6.386

6.386


1.149

336

551

2.491.965

777.068

3.269.033

Kapital (Napomena 37) -

-

-

-

-

8.402.059

8.402.059

Ukupno obaveze 41.781.153

354.836

265.511

108.731

42.510.231

20.885.654

63.395.885 Neto devizna pozicija

Na dan 31. decembar 2012. 455.004

2.741

18.003

3.136

478.884

(478.884)

-


44

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

3.4. Tržišni rizik (nastavak)

Operativni rizik

Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema. ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu. operativni rizik može da naruši ugled banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Grupa ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike. Grupa je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja. uključujući i internu reviziju.

3.5. Upravljanje kapitalom

Ciljevi Grupe u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja su:

da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije, da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa

akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama i da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Grupe.

Rukovodstvo Grupe redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Grupe i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama Republike Srbije je propisano da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%. kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim članom Odluke o upravljanju rizicima („Službeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12 i 123/12) i Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik RS“ br. 46/11).

Grupa upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskom uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Grupe. U cilju da održi ili prilagodi strukturu kapitala. Grupa može korigovati iznos dividendi koji plaća akcionarima, povraćaj kapitala akcionarima ili emitovati odgovarajuće hartije od vrednosti. Nije bilo promena u ciljevima, politikama i procesima u odnosu na prethodnu godinu.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 46/11.), utvrđuje se način izračunavanja kapitala Grupe i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Osnovni kapital Grupe definisan je pomenutom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Grupe. Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala Grupe, kao i obračun adekvatnosti kapitala.

2013. 2012.

Osnovni kapital 6.726.670 7.464.246 Dopunski kapital 2.364.687 1.871.223 Ukupan osnovni i dopunski kapital 9.091.357 9.335.469 Odbitne stavke od kapitala 1.425.235 2.185.700

Kapital 7.666.120 7.149.769

Ukupna rizična bilansna aktiva 35.777.485 36.101.658 Ukupna rizična vanbilansna aktiva 6.354.116 7.233.854 Ukupna otvorena devizna pozicija 10.854 31.502 Izloženost operativnom riziku 4.586.108 4.128.864

Ukupna rizična aktiva 46.728.563 47.495.878

Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 16,38% 15,05 %


45

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

3.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Grupe je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta, Rukovodstvo Grupe vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

Finansijski instrumenti Grupe iskazani po amortizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoročna dospeća i/ili nose varijabilnu kamatnu stopu koja odražava tekuće tržišne uslove. Shodno tome, Grupa smatra da vrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti Inicijalno (u momentu sticanja) valutni forwardi se priznaju po ugovorenoj vrednosti, zbog činjenice da u Srbiji ne postoji aktivno tržište derivata, ali se njihova vrednost uskladjuje sa tržišnom vrednošću na kraju svakog meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna (povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Takodje, pozitivna fer vrednost derivata se prikazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza u bilansu stanja. Metodologija koju Grupa primenjuje za odredjivanje vrednosti derivata konzistentna je sa opšteprihvaćenim metodologijama na tržištu i u najvećoj mogućoj meri inkorporira tržišne faktore (srednji zvanični kurs, tržišne kamatne stope). Izvršenjem ugovorenih prava i obaveza po derivatu, odnosno razmenom ugovorenih gotovinskih tokova, prestaje njegovo priznavanje kroz bilans stanja i bilans uspeha. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene kroz nerealizovane kursne razlike se stornira.

Fer vrednost kredita i plasmana komitentima jednaka je njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti, osim što se učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za procenjena obezvređenja. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Depoziti banaka i komitenata su uglavnom po viđenju ili kratkoročni sa ugovorenim varijabilnim kamatnim stopama i stoga rukovodstvo Grupe smatra da vrednosti po kojima su isti iskazani u bilansu stanja odgovaraju njihovoj tržišnoj vrednosti.

Po mišljenju rukovodstva Grupe, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti

Finansijski instrumenti, kao što su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, se vrednuju po fer vrednosti baziranoj na dostupnim tržišnim informacijama, odnosno korišćenjem kotirane tržišne cene na dan izveštavanja. Ukoliko su ove informacije nedostupne koriste se druge tehnike.

Grupa koristi sledeću hijerarhiju pri odredjivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata,

Nivo2: Komparativni pristup. koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskog instrumenta i

Nivo 3: Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za odredjivanje finansijske vrednosti instrumenta.


46

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak) U narednoj tabeli smo prikazali vrednosti finansijskih instrumenata dobijenih korišćenjem gore navedenih tehnika.

Na dan 31. decembra 2013. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 93.914 - 93.914 Kotirana finansijska sredstva - 93.914 - 93.914 Nekotirana finansijska sredstva - - - - Učešća u kapitalu - - - -

- 93.914 - -

Na dan 31. decembra 2012. godine Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 63.863 - 63.863 Kotirana finansijska sredstva - 63.863 - 63.863 Nekotirana finansijska sredstva - - - - Učešća u kapitalu - - - -

- 63.863 - 63.863 4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

2013. 2012. Prihodi od kamata Grupe i druge finansijske organizacije 357.420 189.925 Javna preduzeća 4.725 5.851 Druga preduzeća 2.384.879 2.294.149 Preduzetnici 127.355 134.208 Javni sektor 6.041 126.495 Stanovništvo 1.205.882 1.102.249 Strana lica 79 198 Drugi komitenti 316 2.257 Ukupno: 4.086.697

3.855.332

Rashodi od kamata Grupe i druge finansijske organizacije 90.244 176.947 Javna preduzeća 5.586 435 Druga preduzeća 583.079 418.671 Preduzetnici 4.730 1.962 Javni sektor 58.212 40.148 Stanovništvo 538.993 458.920 Strana lica 322.919 486.376 Drugi komitenti 9.487 6.524 Ukupno: 1.613.250

1.589.983

Neto prihodi od kamata 2.473.447

2.265.349


47

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA (nastavak) Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata: 2013. 2012. Prihodi od kamata Gotovina i kratkoročna sredstva 79 193 Depoziti kod Narodne banke Srbije 128.717 65.451 Plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama 10.817 15.853 Plasmani komitentima 3.327.642 3.020.042 HOV 225.435 249.850 Prihodi od kamata po kreditnim karticama 199.962 236.575 Prihod po osnovu kamata finansijskog lizinga 192.534 184.958 Ostalo 1.511 82.410 Ukupno: 4.086.697

3.855.332

Rashodi od kamata Depoziti banaka i drugih finansijskih institucija 105.210 174.708 Depoziti komitenata 1.247.240 1.027.664 Obaveze po osnovu kredita 260.800 387.611 Ukupno: 1.613.250

1.589.983

Neto prihodi od kamata 2.473.447 2.265.349


48

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA Prihode i rashode od naknada i provizija čine:

2013. 2012. Prihodi od naknada i provizija Poslovi platnog prometa u zemlji 565.671 490.035 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 92.614 84.230 Poslovi kupovine i prodaje deviza 346.469 1.005.199 Kreditni poslovi 108.368 90.222 Poslovi sa platnim karticama 230.086 219.300 Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 102.216 136.550 Prihodi od naknada za izdavanje polisa 33.598 35.347 Brokerske naknade i provizije 247 844 Naknade za odobrenje i obradu zahteva 13.744 14.905 Ostali prihodi od naknada i provizija 1.651 3.287 Ukupno: 1.494.664

2.079.919

Rashodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 24.514 24.953 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 31.778 47.982 Poslovi kupovine i prodaje deviza 208.028 804.928 Kreditni poslovi 9.433 9.816 Brokerske naknade i provizije 531 502 Naknade Udruženju banaka 17.729 10.450 Dinarske provizije za primljene devizne garancije i jemstva 7.798 25.365 Rashod od platnih kartica 51.770 49.767 Rashodi po osnovu zastupanja u osiguranju 10.616 10.896 Rashodi naknada za usluge Narodne banke Srbije 4.592 5.643 Rashodi naknada za Evropsku Banke za obnovu i razvoj 3.532 5.795 Ostali rashodi od naknada i provizija 1.880 3.296 Ukupno: 372.201

999.393

Neto prihod od naknada i provizija 1.122.463

1.080.526

6. NETO DOBITAK PO OSNOVU PRODAJE OSTALIH PLASMANA

2013. 2012. Dobici po osnovu prodaje ostalih plasmana 49 33.709

Neto dobitak po osnovu prodaje ostalih plasmana 49

33.709


49

7. NETO RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA 2013. 2012.

Pozitivne kursne razlike 3.897.017 5.747.106 Negativne kursne razlike (4.212.153) (8.082.979) Neto rashod od kursnih razlika (315.136)

(2.335.873)

Neto rashod od kursnih razlika za 2013. godinu, uključuje i neto negativne kursne razlike po osnovu transakcija sa povezanim licima u iznosu od RSD 108.466 hiljada (2012: RSD 1.380.630 hiljada neto negativne kursne razlike). 8. PRIHODI OD DIVIDENDI I UČEŠĆA

2013. 2012. Ostalo 396 481 Ukupno prihodi od dividendi i učešća 396 481 9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2013. 2012. Viškovi 16.850 21.700 Prihodi po osnovu prefakturisanja usluga 19.039 15.600 Prihodi od zakupnina 7.284 4.199 Prihodi po osnovu usluga lizinga 9.074 6.349 Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 4.803 9.432 Prihodi od ukidanja rezervisanja 4.395 - Prihodi po osnovu operativnog poslovanja 2.622 - Prihodi od smanjenja obaveza 4.486 37 Dobici po osnovu prodaje predmeta lizinga 2.968 3.211 Dobici od prodaje osnovnih sredstava 453 13.927 Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja (Retail Collection) 131 140 Ostali prihodi 10.490 9.943 Ukupno ostali poslovni prihodi 82.595 84.538 U poziciji viškovi dominatno učešće beleže prihodi po osnovu viškova nastalih pogrešnim odobrenjem centralnog računa Grupe za amanentnu pošiljku novca evidentiranu kao višak u iznosu od RSD 15.000 hiljada. Analogno ovoj vrsti ostalih prihoda Grupa istovremeno u okviru ostalih rashoda ima manjak u istom iznosu po istom osnovu koji nisu mogli biti prebijeni.


50

10. NETO (RASHODI) / PRIHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

a) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 2013. 2012. Prihodi od ukidanja ispravki vrednosti bilansnih pozicija: - Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 20) 21.076 21.957 - Dati krediti i depoziti (Napomena 21) 544.438 1.280.416 - Hartije od vrednosti (Napomena 22 ) 3 5 - Udeli (Napomena 23) 171 2.099 - Ostali plasmani (Napomena 24) 197.175 38.657 - Ostala sredstva (Napomena 28) 181.248 17.531 Ukupno prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana 944.111

1.360.665

Rashodi indirektnih otpisa plasmana: - Potraživanja za kamatu i naknadu (Napomena 20) (37.483) (28.078) - Dati krediti i depoziti (Napomena 21) (884.268) (1.213.828) - Hartije od vrednosti (Napomena 22) (27) (18) - Udeli (Napomena 23) (227) (6.317) - Ostali plasmani (Napomena 24) (118.399) (79.271) - Ostala sredstva (Napomena 28) (196.049) (108.197)

Ukupno rashodi indirektnih otpisa plasmana (1.236.453)

(1.435.709)

Neto rashod po osnovu indirektnih otpisa plasmana : (292.342)

(75.044)

Prihodi od ukidanja rezervisanja: - Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 33) 1.612 3.277 - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 33) 20.026 166.376 - Naplaćena suspendovana kamata 177.395 150.662 - Prihod od ukidanja rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih (Napomena 33) 30

32.122

- Prihodi od ukidanja ostalih rezervisanja 12.362 10.852 211.425

363.289

Rashodi rezervisanja: - Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 33) (3.967) (9.933) - Rezervisanja za operativni rizik (Napomena 33) (40) - - Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (Napomena 33) (15.871) (153.284) - Rashodi po osnovu suspendovane kamate (2.421) (6.740) Ukupno rezervisanja: (22.299)

(169.957)

Neto prihod po osnovu rezervisanja 189.126 193.332 Neto (rashodi) / prihodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (103.216)

118.288


51

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2013. 2012. Troškovi zarada i naknada zarada 1.135.271

1.132.449

Troškovi poreza i doprinosa na zarade 598.023 585.957 Ostali lični rashodi i naknade za privremene poslove 46.893 35.248 Ukupno troškovi zarada. naknada zarada i ostali lični rashodi 1.780.187

1.753.654

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2013. 2012. Amortizacija nematerijalnih ulaganja (Napomena 25) 88.927 100.628 Amortizacija osnovnih sredstava (Napomena 26) 151.942 165.406 Ukupno troškovi amortizacije 240.869

266.034

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31 decembra 2013. (svi iznosi su izraženi u 000RSD osim ako nije drugačije naznačeno)

52

13. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI 2013. 2012.

Zakup 393.455

448.773

Troškovi materijala 151.607 146.373 Održavanje nematerijalnih ulaganja 104.735 60.045 Premije osiguranja 100.189 80.932 Tehnička asistencija matična Banka 85.129 83.695 Reklama i propaganda 89.506 77.269 Održavanje osnovnih sredstava 74.351 72.206 PTT i telekomunikacione usluge 71.475 80.998 Advokatske usluge 53.936 44.481 Profesionalne usluge 44.031 37.378 Prevoz i dnevnice 37.454 33.800 Sudski troškovi 32.875 42.581 Transport i pratnja novca 27.354 30.748 Komunalna taksa 26.810 16.576 Čišćenje prostorija 25.819 26.573 Naknada za korišćenje građevinskog zemljšta 24.597 22.887 Obezbeđenje objekata 20.240 19.095 Manjkovi i štete 16.565 22.307 Doprinosi na zarade na teret poslodavca 14.581 12.374 Obuka kadrova 12.941 11.298 Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 10.062 9.217 Održavanje bankomata 9.465 10.811 Eksterna revizija 10.251 13.429 Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 8.928 14.965 Reprezentacija u zemlji 9.117 10.398 Troškovi po osnovu finansiranja zarada invalidnih lica 5.952 5.218 Troškovi telekomunikacija –Rojters 5.751 5.515 Porez na imovinu 5.694 6.332 Donacije i sponzorstva 5.460 5.945 Službeni listovi i časopisi 4.136 5.071 Transportne usluge 5.269 6.243 Komunalne i elektroinstalaterske usluge 3.186 2.695 Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 2.917 2.904 Članarine u udruženjima 2.817 2.845 Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 1.881 3.429 Troškovi ostalih poreza 1.755 1.377 Otpis nenaplativih potraživanja 1.368 1.869 Reinstalacija SW ATM softwer-a 1.188 1.454 Troškovi po osnovu poslova finansijskog lizinga 23.488 11.537 Gubici po osnovu prodaje predmeta lizinga 2.140 1.616 Rashodi po osnovu isplate hipoteke 27 16.927 Ostalo 12.969 13.063 Ukupni ostali poslovni rashodi 1.541.471

1.523.249


53

14. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA 2013. 2012. Prihodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima 2.645.863 5.059.892 - Plasmani po osnovu finansijskom lizingu – valutna klauzula 136.917 346.104 Prihodi od promene vrednosti finansijskih obaveza 51.356 130.010 Prihodi od promene vrednosti derivata 734 1.252 Ukupno prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 2.834.870

5.537.258

15. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

2013. 2012. Rashodi od promene vrednosti finansijskih sredstava: - Krediti i plasmani bankama i komitentima 2.347.981 2.955.450 Plasmani po osnovu finansijskom lizingu – valutna klauzula 111.843 152.003 Rashodi od promene vrednosti finansijskih obaveza 40.577 92.693 Rashodi od promene vrednosti derivata 489 207 Ukupno rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 2.500.890

3.200.353

16. POREZ NA DOBIT (a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza: 2013. 2012. Tekući porez na dobit (9.688) (12.003) Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenje odloženih poreskih obaveza 34.522 11.770 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza (14.614) (4.028) Ukupno 10.220 (4.261) 2013. 2012. Porez na dobit (9.688) (12.003) Gubitak / dobitak od odloženih poreza (Napomena 27) 19.908 7.742 10.220

(4.261)


54

16. POREZ NA DOBIT (nastavak) (b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda

dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope 2013. 2012. Dobit/Gubitak pre oporezivanja 52.708 40.986 Obračunati porez po stopi od 15% 2013. (10% 2012.) (7.906) (4.098) Poreski efekat rashoda i prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (11.804) (49.083) Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina 10.022 42.710 Gubitak /dobitak od odloženih poreza (Napomena 27) 19.908 7.742 Kapitalni dobitak - (3.064) Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva - 1.532 Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha 10.220 (4.261) Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Grupe u vezi sa poreskim bilansom 2013. godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog poreskog bilansa do 30.06.2014. godine, u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća kada je rok za predaju konačnog poreskog bilansa. Obračunati porez na dobit uključuje iznos od RSD 55.847 hiljada koji se odnosi na rashode i prihode koji nisu poreski priznati. Oporeziva dobit u iznosu od RSD 66.813 hiljada je pokrivena prenetim poreskim gubitkom iz 2010. godine, za koje rukovodstvo nije prepoznalo odložena poreska sredstva usled procene da neće moći da ih iskoriste pre njihovog isteka. Odložene poreske sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, kao i na poreske kredite po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Odložene poreske obaveze nastale su po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti raspoložive za prodaju.


55

17. DOBITAK / GUBITAK OD ODLOŽENIH POREZA 2013. 2012. Odložena poreska sredstva (Napomena 27) 196.126 176.218 Odložene poreske obaveze (Napomena 35) (14.087) (6.386) Neto odložena poreska sredstva 182.039

169.832

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima i obavezama data su u sledećoj tabeli:

Prenosivi poreski

gubici/krediti

Privremena razlika na osnovnim

sredstvima

Ukupno odložena poreska

sredstva

Odložene poreske

obaveze – AFS HoV

Stanje na dan 1. januara 2012. 148.149 20.643 168.792 (4.142) U korist (teret) bilansa uspeha (1.532)

8.958

7.426

(2.244)

U korist (teret) kapitala - - - - Stanje na dan 31. decembra 2012. 146.617

29.601

176.218

(6.386)

U korist (teret) bilansa uspeha (82)

19.990

19.908

(7.701)

U korist (teret) kapitala - - - - Stanje na dan 31. decembra 2013. 146.535

49.591

196.126

(14.087)

18. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju:

2013. 2012. U dinarima Žiro račun 4.437.214 5.076.138 Gotovina u blagajni u dinarima 865.682 908.494 5.302.896

5.984.632

U stranoj valuti Računi kod povezanih banaka 585.412 704.827 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 777.533 779.896 1.362.945

1.484.723

Stanje na dan 31. decembra 6.665.841

7.469.355


56

18. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI (nastavak) Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 3/2011, 31/12, 57/12, 78/12, 87/12, 107/12 i 62/13), koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

- 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno do 730 dana,

- 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana.

Dinarsku osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza i to: obaveza po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita, u prethodnom kalendarskom mesecu i osim dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom. Grupa ne obračunava obaveznu dinarsku rezervu na iznos obaveza prema Narodnoj banci Srbije, iznos obaveza prema bankama koje izdvajaju obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije, iznos subordiniranih obaveza, iznos dinarskih sredstava koja Grupa prima od međunarodnih finansijskih organizacija, iznos obaveza u dinarima po osnovu depozita, kredita i drugih sredstava primljenih iz inostranstva u periodu od 1. oktobra 2008. godine, do 31. marta 2010. godine, i to do prvobitno utvrđenog roka dospeća tih obaveza, a najkasnije do 31. decembra 2013. godine, iznos sredstava oročene dinarske štednje prikupljene u periodu od 31. oktobra zaključeno sa 8. novembrom 2010. godine, kao i na iznos obaveza u dinarima po osnovu sredstava finansijske podrške koje je obezbedila Agencija za osiguranje depozita u skladu sa zakonom. Grupa je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarima na žiro račun Grupe. Obračunata dinarska obavezna rezerva po obračunu od 17. decembra 2013. godine, (na osnovu prosečnog stanja depozita iz meseca novembra 2013.godine) iznosila je RSD 3.335.265 hiljada (2012: RSD 3.486.475 hiljada). Narodna banka Srbije plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva, koja je u toku 2013. godine, bila 2.50% na godišnjem nivou. Na dan 31. decembra 2013. godine, Grupa je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obračuna i izdvajanja dinarske obavezne rezerve.


57

19. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

2013. 2012. U dinarima Reverzni Repo plasmani kod Narodne banke Srbije 3.900.000 800.000 U stranoj valuti Obavezna devizna rezerva 5.589.513 6.966.132 Stanje na dan 31. decembra 9.489.513

7.766.132

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 3/2011, 31/12.57/12, 78/12, 87/12, 107/12 i 62/13) koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopi od:

- 29% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno 730 dana,

- 22% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, odnosno preko 730 dana, 50% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve ročnosti.

Deviznu osnovicu za obračun obavezne rezerve čini prosečno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih obaveza i to: obaveza po deviznim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti i na druge devizne obaveze, kao i na depozite, kredite i druga devizna sredstva primljena iz inostranstva po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica u prethodnom kalendarskom mesecu i prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza po dinarskim depozitima. kreditima. hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koja ne prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu. Obračunata devizna obavezna rezerva po obračunu od 17. decembra 2013. godine, (na osnovu prosečnog stanja depozita iz novembra) iznosila je RSD 6.700.804 hiljada (2012: RSD 7.022.092 hiljada). Grupa je po ovom obračunu u periodu od 18. decembra 2013. godine, do 17.01.2014. godine bila dužna da u decembru održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve na deviznom računu kod Narodne banke Srbije u iznosu ne manjem od obračunatog iznosa. Na dan 31. decembra 2013. godine, Grupa je bila usaglašena sa propisima Narodne banke Srbije u pogledu obračuna i izdvajanja devizne obavezne rezerve. Narodna banka Srbije ne plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva na redovnom deviznom računu obavezne rezerve. Reverzni repo plasmani kod Narodne banke Srbije u iznosu od RSD 3.900.00 hiljada na dan 31. decembra 2013. godine, (2012: RSD 800.000 hiljada) odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća do 8 dana i kamatnom stopom od 7.54% na godišnjem nivou.


58

20. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

2013. 2012.

U dinarima Grupe i druge finansijske organizacije 545 255 Javna preduzeća 161 215 Druga preduzeća 15.067 22.772 Preduzetnici 2.656 3.809 Stanovništvo 72.987 57.147 Drugi komitenti 10.185 4.319 Potraživanja po osnovu prodaje 6.876 9.158 Ukupno u dinarima: 108.477

97.675

U stranoj valuti

Strana lica 2.050 2.789 Drugi komitenti 156 154 Ukupno u stranoj valuti: 2.206

2.943

Ukupno potraživanja za kamatu i naknadu: 110.683 100.618 Ispravka vrednosti potraživanja (49.108)

(33.125)

Stanje na dan 31. decembra 61.575

67.493

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

2013. 2012. Stanje na početku godine 33.125 29.638 Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 37.483 28.078 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 10) (21.076) (21.957) Otpis i prodaja (441) (2.685) Neto kursne razlike 17 51 Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 49.108

33.125


59

21. DATI KREDITI I DEPOZITI

2013 2012 Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima Grupe i finansijske organizacije 2.320 892 3.212 59 - 59 Javna preduzeća 162.832 1.588.378 1.751.210 24.908 19.701 44.609 Druga preduzeća 7.441.702 9.357.876 16.799.578 8.701.910 13.568.057 22.269.967 Preduzetnici 619.572 535.316 1.154.888 674.917 593.098 1.268.015 Javni sektor 832 2.975 3.807 31.013 8.993 40.006 Stanovništvo 2.545.111 20.853.378 23.398.489 2.344.731 17.021.686 19.366.417 Drugi komitenti 3.332.413 20.591 3.353.004 3.126.490 7.696 3.134.186 Ukupno u dinarima 14.104.782 32.359.406 46.464.188 14.904.028 31.219.231 46.123.259 U stranoj valuti Grupe i finansijske organizacije 4.586 - 4.586 4.549 - 4.549 Druga preduzeća 2.012 22.629 24.641 4.269 7.146 11.415 Stanovništvo - 872 872 - 683 683 Strana lica 110.753 - 110.753 194 114.438 114.632 Drugi komitenti 2.596 - 2.596 2.575 - 2.575 Ukupno u stranoj valuti 119.947 23.501 143.448 11.587 122.267 133.854 Stanje na dan 31. decembra 14.224.729 32.382.907 46.607.636 14.915.615 31.341.498 46.257.113 Ispravka vrednosti potraživanja (3.740.117) (284.445) (4.024.562) (3.616.821) (89.531) (3.706.352) Stanje na dan 31. decembra 10.484.612 32.098.462 42.583.074 11.289.794 31.251.967 42.550.761

Dati krediti i depoziti u dinarima obuhvataju plasmane u dinarima i plasmane u dinarima sa valutnom klauzulom. Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

2013. 2012. Stanje na početku godine 3.706.352 4.325.252 Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 884.268 1.213.828 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 10) (544.438) (1.280.416) Otpis i prodaja (39.450) (739.122) Neto kursne razlike 17.830 186.810 Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 4.024.562

3.706.352


60

22. HARTIJE OD VREDNOSTI Hartije od vrednosti obuhvataju: 2013. 2012. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 93.914 63.863 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - 194.169 Ukupno hartije od vrednosti 93.914

258.032

Ispravka vrednosti hartija od vrednosti (71)

(48)


257.984

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju: 2013. 2012. Hartije od vrednosti –VISA 68.842 48.580 Hartije od vrednosti – MasterCard 25.072 15.283 Ukupno hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 93.914

63.863

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju: 2013. 2012. Državni zapisi - 194.169 Stanje na dan 31. decembra -

194.169


2013. 2012. Stanje na početku godine 48 32 Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 27 18 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 10) (3) (5) Neto kursne razlike (1) 3 Ispravka vrednosti potraživanja na dan 31. decembra 71

48


61

23. UDELI Učešća u kapitalu klasifikovana u okviru finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju koja se ne kotiraju na tržištu uključuju sledeća ulaganja u zavisna i pridružena pravna lica: 2013. 2012. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica - - Ostala učešća u kapitalu 569 569 Ispravka vrednosti udela (96) (40) Stanje na dan 31. decembra 473

529


2013. 2012. Stanje na početku godine 40 30.040 Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 227 6.317 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 10) (171) (2.099) Otpis – likvidacija Meridian Investa - (34.218) Ispravka vrednosti udela na dan 31. decembra 96

40

% učešća 2013. % učešća 2012. Učešća u kapitalu zavisna pravna lica

Meridian Invest - - - - Ostala učešća Beogradska berza 0.24 302 0.24% 302 Tržište novca 0.51 267 0.49% 267 Ispravka vrednosti - (96) - (40) Stanje na dan 31. decembra -

473

-

529


62

24. OSTALI PLASMANI Ostali plasmani obuhvataju: 2013. 2012. U dinarima Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 294.226

414.301

Kupljeni plasmani- faktoring 42.956 - Potraživanja od NBS - provera novčanica 35 1 Kratkoročna potraživanja po finansijskom lizingu 1.405.286 1.213.733 Dugoročna potraživanja po finansijskom lizingu 2.003.256 1.489.793 Ukupno u dinarima: 3.745.759

3.117.828

U stranoj valuti Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 56.263

44.438

Ostali plasmani 81 153 Potraživanja za plaćene garancije 33.539 44.640 Ukupno u stranoj valuti: 89.883

89.231

Ukupno ostali plasmani 3.835.642

3.207.059

Ispravka vrednosti plasmana po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama (261.353)

(340.115)


2.866.944


2013. 2012. Stanje na početku godine 340.115 414.086 Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 118.399 62.887 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 10) (197.175) (38.657) Otpis i prodaja - (79.271) Neto kursne razlike 14 (18.930) Ispravka vrednosti na dan 31. decembra 261.353

340.115


63

25. NEMATERIJALNA ULAGANJA Promene na nematerijalnim ulaganjima:

Nematerijalna

ulaganja

Nematerijalna ulaganja u

pripremi

Ukupno nematerijalna

ulaganja Nabavna vrednost Stanje na početku godine 2013. 544.398 567 544.965 Povećanje nabavke u toku godine - 109.173 109.173 Prenosi sa investicija u toku 102.197 (102.197) - Otuđenja i rashodovanja (3.936) - (3.936) Stanje na dan 31. decembra 2013. 642.659

7.543

650.202

Akumulirana amortizacija i obezvređenje Stanje na početku godine 393.194 - 393.194 Amortizacija (Napomena 12) 88.927 - 88.927 Otuđenja i rashodovanja (3.936) - (3.936) Stanje na dan 31. decembra 2013. 478.185

-

478.185

Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2013. 164.474

7.543

172.017

Stanje na dan 31. decembra 2012. 151.204 567 151.771 Neto sadašnju vrednost nematerijalnih ulaganja na dan 31. decembra 2013. godine, najvećim delom čine licence i softver.


64

26. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE Promene na osnovnim sredstvima investicionim nekretninama i nematerijalnim ulaganjima:

Građevinski

objekti

Oprema i ostala

sredstva

Osnovna sredstva

uzeta u finansijski

lizing

Osnovna sredstva

u pripremi

Ulaganje u iznajmljeni

poslovni prostor

Investicione nekretnine

Ukupna osnovna sredstva

Nabavna vrednost Stanje na početku godine 1.564.431

1.128.157

3.846

51

138.215 94.710

2.929.410

Povećanje u toku godine - 1.261 - 115.927 - 23.549 140.737 Prenosi sa investicija u toku 17.308

85.733

-

(106.266)

3.225 -

--

Prenosi na investicione nekretnine (25.254)

-

-

-

- 25.254

-

Otuđenja i rashodovanja - (24.206) - - (426) - (24.632) Stanje na dan 31. decembar 2013 1.556.485

1.190.945

3.846

9.712

141.014

143.513

3.045.515

Akumulirana amortizacija i obezvređenje

Stanje na početku godine 250.523

955.035

2.692

-

107.047 8.872

1.324.169

Amortizacija (Napomena 12) 38.932

91.894

769

-

17.304 3.043

151.942

Prenosi na investicione nekretnine (5.129)

-

-

-

- 5.129

-

Otuđenja i rashodovanja - (21.842) - - (426) - (22.268) Stanje na dan 31. decembar 2013 284.326

1.025.087

3.461

-

123.925

17.044

1.453.843

Neto sadašnja vrednost na dan 31. decembra 2013. 1.272.159

165.858

385

9.712

17.089

126.469

1.591.672 Stanje na dan 31. decembar 2012. 1.313.908

173.122

1.154

51

31.168

85.838

1.605.241

Ukupna površina objekata na dan 31. decembra 2013. godine, u vlasništvu Grupe iznosi 20.557 m2 čija je sadašnja vrednost 1.398.628 RSD hiljada (2012:RSD 1.399.746 hiljada). Na dan 31. decembra 2013. godine, Grupa ne poseduje odgovarajuće vlasničke listove za građevinske objekte čija sadašnja vrednost iznosi 397.939 RSD hiljada (2012: RSD 420.927). Rukovodstvo Grupe, kao i stručne službe, preduzimaju sve neophodne mere za uknjižavanje ovih nepokretnosti. Na dan 31. decembra 2013. godine, Grupa nema tereta na osnovnim sredstvima. Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2013. godine, najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj i motorna vozila.


65

27. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 31.12.2013. 31.12.2012. Prenosivi poreski gubici i krediti 146.535

146.711

Privremene razlike na osnovnim sredstvima i nematerijalnim ulaganjima 49.591

29.507

Ukupno 196.126

176.218

Grupa ima na raspolaganju prenosive poreske gubitke i kredite koji su nastali u ranijim godinama i mogu se koristiti u narednim fiskalnim godinama kao što je prikazano u sledećoj analizi. Prenosivi poreski gubici 4.336.541

- do jedne godine - - od jedne do pet godina 3.085.015 - preko pet godina 1.251.526

Prenosivi poreski krediti 361.066

- do jedne godine 27.785 - od jedne do pet godina 279.982 - preko pet godina 53.299

Grupa je na dan 31. decembra 2013. godine priznala odložena poreska sredstva po osnovu napred navedenih poreskih gubitaka i kredita u iznosu od RSD 195.619 hiljada (31. decembar 2012: RSD 174.469 hiljada). Grupa nije priznala odložena poreska sredstva po osnovu preostalih iznosa zbog neizvesnosti u vezi sa postojanjem dovoljnih iznosa buduće oporezive dobiti u odnosu na koju prenosivi poreski gubici i krediti mogu biti iskorišćeni.


66

28. OSTALA SREDSTVA 2013. 2012. Potraživanja od zaposlenih -u dinarima 94 858 -u stranoj valuti 3 - Porez na dodatu vrednost 1.916 - Dati avansi -u dinarima 38.370 13.113 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja -u dinarima 383.577 132.694 -u stranoj valuti 245.342 244.473 Potraživanja u obračunu-ostalo -u dinarima 1.056 10.102 -u stranoj valuti 3.393 2.778 Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu: - u dinarima 175.974 187.038 - u stranoj valuti 35 19 Razgraničena potraživanja za ostale obračunske prihode - u dinarima 9.488 8.434 Razgraničena potraživanja za ostale troškove: - u dinarima 36.011 18.769 Razgraničeni rashodi kamata: - u stranoj valuti 717 3.288 Ostala aktivna vremenska razgraničenja: -u dinarima 495 1.986 Sredstva stečena naplatom potraživanja -nepokretnosti 17.644 21.357 -pokretne stvari 895 960 Prelazni računi - u dinarima 14.988 4.062 - u stranoj valuti 9.044 6.227 Potraživanje za više plaćen porez na dobit 6.040 1.592 Potraživanje po osnovu prodaje predmeta lizinga 17.220 15.535 Ukupno: 962.302

673.285

Ispravka vrednosti (202.570)

(189.828)


483.457

b ) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

2013. 2012. Stanje na početku godine 189.828 101.963 Nove ispravke vrednosti (Napomena 10) 196.049 102.353 Ukidanja ispravke vrednosti (Napomena 10) (181.248) (17.050) Otpis i prodaja (1.949) (2.118) Kursne razlike (110) 4.680 Stanje na dan 31. decembra 202.570

189.828


67

29. TRANSAKCIONI DEPOZITI Transakcioni depoziti komitenata 2013. 2012. Transakcioni depoziti komitenata u dinarima 5.570.963 4.487.642 Transakcioni depoziti komitenata u stranoj valuti 2.484.233 2.396.044 8.055.196

6.883.686

Transakcioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija Transakcioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija u dinarima 44.577

118.776

Transakcioni depoziti banaka i drugih finansijskih organizacija u stranoj valuti 72.143

20.383

116.720

139.159


7.022.845

Sektorska struktura depozita komitenata: 2013. 2012. Javna preduzeća 171.474

136.040

Druga Preduzeća 5.791.526 4.883.353 Preduzetnici 566.184 475.211 Javni sektor 31.933 16.405 Stanovništvo 966.269 687.573 Strana lica 178.367 577.399 Drugi komitenti 349.443 107.705


6.883.686


68

30. OSTALI DEPOZITI

2013. 2012. Po viđenju

Kratkoročni

Dugoročni

Ukupno

Po viđenju

Kratkoročni

Dugoročni

Ukupno

U dinarima: Grupe i druge finansijske organizacije 144.200

526.400

-

670.600

101.200

401.775

-

502.975 Javna preduzeća -

768.191.

-

768.191

2

48.076

-

48.078

Druga preduzeća 552

2.307.240

47.558

2.355.350

556

3.960.651

45.815

4.007.022

Preduzetnici - 37.865 4.358 42.223 - 47.021 4.989 52.010 Javni sektor 42 8.000 582 8.624 43 120.000 2.056 122.099 Stanovništvo 14.503 178.654 1.224 194.381 9.849 74.625 2.125 86.599 Strana lica 2.434 - - 2.434 377 2.154 - 2.531 Drugi komitenti 123

588.139

3.765

592.027

131

21.185

2.178

23.494

UKUPNO u dinarima 161.854

4.414.489

57.487

4.633.830

112.158

4.675.487

57.163

4.844.808

U stranoj valuti:

Grupe i druge finansijske organizacije 1.307

234.042

232.265

467.614

3.967

454.873

228.119

686.959 Javna preduzeća -

-

-

-

12.960

-

-

12.960

Druga preduzeća 385

2.985.383

404.882

3.390.650

4.379

850.237

390.255

1.244.871

Preduzetnici - 13.838 5.721 19.559 - 6.955 2.502 9.457 Stanovništvo 4.356.958 5.166.353 7.532.927 17.056.238 3.435.244 4.429.732 5.975.253 13.840.229 Strana lica 16.417 4.028.932 565.340 4.610.689 33.273 11.174.627 569.878 11.777.778 Drugi komitenti 14.525

41.086

2.122

57.733

59

-

1.905

1.964

UKUPNO u stranoj valuti 4.389.592

12.469.634

8.743.257

25.602.483

3.489.882

16.916.424

7.167.912

27.574.218


16.884.123

8.800.744

30.236.313

3.602.040

21.591.911

7.225.075

32.419.026

Depoziti po viđenju i tekući računi fizičkih lica u dinarima su deponovani po godišnjoj kamatnoj stopi do 1.00%. Devizni depoziti po viđenju fizičkih lica su deponovani po godišnjim kamatnim stopama od 0.30 % za sredstva deponovana u USD, CHF i EUR. Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 4.5% do 8 % godišnje, a u stranoj valuti od 0.25 do 2.25% godišnje u zavisnosti od perioda oročavanja i valute. Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uz kamatne stope u rasponu od 6.5% do 7% godišnje, odnosno od 1% do 3% godišnje, u zavisnosti od valute i perioda oročavanja. U okviru obaveza prema stranim licima najznačajnije učešće beleže obaveze prema matičnoj Banci Credit Agricole S.A. Pariz po osnovu uzetih depozita u stranoj valuti i to depozita uzetih na period od 91 do 180 dana u iznosu od EUR 12.000 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 0.26% do 0.33% i depoziti uzeti na period od 181 do 365 dana u iznosu od EUR 16.000 hiljada po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 0.32% do 0.33%.


69

31. PRIMLJENI KREDITI

2013. 2012.

Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno U dinarima od banaka Ostale finansijske obaveze 852 - 852 833 - 833

852 - 852 833 - 833 U dinarima od komitenata Overnight krediti preduzeća 2.252.429 - 2.252.429 3.250.377 - 3.250.377 Primljeni krediti od Fonda za razvoj RS 14.106 18.062 32.168 11.771 32.380 44.151

2.266.535 18.062 2.284.597 3.262.148 32.380 3.294.528 U stranoj valuti od banaka Overnight kredit Credit Agricole S.A 57.321 - 57.321 - - - Overnight kredit banke 561.746 - 561.746 284.296 - 284.296 Primljeni kredit Credit Agricole S.A 470.032 8.827.441 9.297.473 1.421.479 7.005.047 8.426.526 Primljeni kredit Evropska Investiciona Banka - 1.968.850 1.968.850 - - - Ostale finansijske obaveze 4.297 - 4.297 1.473 - 1.473

1.093.396 10.796.291 11.889.687 1.707.248 7.005.047 8.712.295 U stranoj valuti od komitenata Overnight krediti preduzeća 99.907 - 99.907 116.482 - 116.482 Ostale finansijske obaveze 283.728 - 283.728 20.241 - 20.241

383.635 - 383.635 136.723 - 136.723 Stanje na dan 31. decembra 3.744.418 10.814.353 14.558.771 5.106.952 7.037.427 12.144.379

Grupa na dan 31. decembra 2013. godine, ima primljene overnight kredite u dinarima od više preduzeća. Kamatne stopa na overnight kredite u dinarima od preduzeća kreću se u rasponu od 7.20% do 8.60%. Na dan 31. decembar 2013. godine, Grupa ima i primljene overnight kredite u stranoj valuti od preduzeća po kamatnoj stopi od 0.72%. Overnight kredit od banke primljen je po kamatnoj stopi od 0.25%. Grupa na dan 31. decembra 2013. godine, ima primljene kredite od matične banke Credit Agricole S.A, u iznosu od EUR 81.100 hiljada odnosno RSD 9.297.473 hiljada. Grupa je kredite primila tokom 2010. 2011. i 2013. godine, po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 1.607% do 2.075% sa rokom dospeća od 2014. godine do 2023. godine. U 2013. godini, Grupa je započela saradnju sa Evropskom Investicionom Bankom i na dan 31. decembra 2013. godine, ima EUR 17.174 hiljada primljenih kredita, sa kamatom od 0.527 do 0.535% i rokom dospeća do 2018. odnosno 2020. godine.


70

32. OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA 2013. 2012. Obaveze za kamatu u dinarima prema stranom fizičkom licu 211 294 Obaveze za kamatu u dinarima prema preduzećima 2.373 2.990 Obaveze za kamatu u stranoj valuti prema preduzećima - 51 Obaveze za naknadu u dinarima prema Nacionalnoj korporaciji zaosiguranje stambenih kredita 1.023

881

Stanje na dan 31. decembar 3.607 4.216 33. REZERVISANJA 2013. 2012.

Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 64.320 57.193 Rezervisanja za sudske sporove 30.689 31.321 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 5.583 9.727 Rezervisanja za operativni rizik 12.524 17.700 Stanje na dan 31. decembra 113.116

115.941

Promene na rezervisanjima bile su sledeće: Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 2013.

2012.

Stanje na početku godine 57.193

84.676

Nova rezervisanja 7.520 4.792 Ukidanje rezervisanja (Napomena 10) (30) (32.122) Korišćenje rezervisanja-plaćanja (363) - Neto kursne razlike - (153) Stanje na dan 31. decembra 64.320

57.193

Rezervisanja za sudske sporove 2013. 2012. Stanje na početku godine 31.321

31.713

Nova rezervisanja (Napomena 10) 3.967 9.933 Ukidanje rezervisanja (Napomena 10) (1.612) (3.277) Korišćenje rezervisanja - plaćanja (2.983) (7.065) Neto kursne razlike (4) 17


31.321


71

33. REZERVISANJA (nastavak) Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 2013. 2012. Stanje na početku godine 9.727

21.102

Nova rezervisanja (Napomena 10) 15.871 153.284 Ukidanje rezervisanja (Napomena 10) (20.026) (166.376) Neto kursne razlike 11 1.717


9.727

Rezervisanja za operativni rizik 2013. 2012. Stanje na početku godine 17.700

17.998

Nova rezervisanja (Napomena 10) 40 - Korišćenje rezervisanja - plaćanja (5.216) (298)


17.700

Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju:

- podaci o zaposlenima, - ukupan radni staž na dan 31.12.2013. godine, - godina rođenja i pol, - broj godina do starosne odnosno pune penzije, - tablice smrtnosti Republike Srbije 2001-2003, - kamatna stopa 10.50%, - prosečna bruto zarada u RS u periodu januar-decembar 2013. godine, pri čemu je bruto

zarada za mesec decembar pretpostavljena i izračunata na bazi bruto zarade za mesec novembar i povećanja bruto zarade od oktobra do novembra 2013. godine i

- pretpostavljeni rast zarada od 8% godišnje u toku prve tri godine. a zatim 7% godišnje tokom preostalog perioda za koji se obračunava rezervisanje.

34. OBAVEZE ZA POREZE 2013. 2012. Porez na dodatu vrednost 16.289

9.472

Porez na prenos apsolutnih prava 566 - Obaveze za poreze i doprinose po ugovoru o delu - 8 Obaveze za sudske takse - 77 Obaveza porez na dohodak građana 26 911


10.468


72

35. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

2013. 2012. Privremene razlike po osnovu HoV raspoloživih za prodaju (Napomena 17) 14.087 6.386

Stanje na dan 31. decembra 14.087 6.386 36. OSTALE OBAVEZE

2013. 2012. Ostale obaveze: Obaveze prema dobavljačima 103.340 51.749 Obaveze u obračunu - u dinarima 4.236 - - u stranoj valuti 160 - Primljeni avansi 108.850 11.934 Ostale obaveze 190.824 276.996 Subordinirane obaveze 2.292.843 2.274.367 Prelazni računi 17.258 10.525 2.717.511

2.625.571

2013. 2012.

Pasivna vremenska razgraničenja Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu: - u dinarima 32.506 21.483 - u stranoj valuti 271.274 178.104 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode: - u dinarima 4.998

15.407

- u stranoj valuti 45.668 30.689 Razgraničeni prihodi kamata - u dinarima 163.877

18.006

Razgraničeni prihodi po osnovu naknada na odobrene kredite i garancije:

- u dinarima 294.248 269.890 Razgraničeni ostali prihodi: - u dinarima 18.081 19.198 Ostala pasivna vremenska razgraničenja: - u dinarima 58.621 90.685 UKUPNO: 889.273

643.462

Stanje na dan 31. decembra 3.606.784 3.269.033 Grupa ima primljen subordinirani kredit od matične banke Credit Agricole S.A. uzet 2009. godine, sa inicijalnim uslovima: EUR 40.000 sa kamatom od EURIBOR 3M+3.805% i datumom dospeća 31.03.2017.godine. Uslovi vezani za subordinirani kredit u 2013. godini su: EUR 20.000 kamata EURIBOR 3M plus 367.90 baznih poena i datumom dospeća 28.04.2023. godine.


73

37. KAPITAL 2013. 2012. Akcijski kapital – obične akcije 13.122.105

13.122.105

Emisiona premija 1.523.079 1.523.079 Kapital 14.645.184

14.645.184

Rezerve iz dobiti 96.458 96.458 Revalorizacione rezerve 79.827 57.477 Dobitak tekuće godine 62.928 36.725 Akumulirani godine (6.417.717) (6.433.785) Stanje na dan 31. decembra 8.466.680

8.402.059

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Grupe formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija. Upisani i uplaćeni kapital Grupe na dan 31. decembra 2013. godine, iznosi 10.093.927 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 13.122.105 hiljada (2012: 10.093.927 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 13.122.105 hiljada). Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31. decembra 2013. godine je sledeća:

Broj običnih akcija Učešće

Credit Agricole S.A. 10.093.927 100.00% Grupa nema otkupljenih sopstvenih akcija. b) Emisiona premija

Emisiona premija u iznosu od 1.523.079 RSD hiljada na dan 31. decembra 2013. godine (2012: RSD 1.523.079 hiljada) nastala je kao pozitivna razlika izmeđtu postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. c) Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD 96.458 hiljada na dan 31. decembra 2013. godine, (2012: RSD 96.458 hiljada) formirane su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije i Statutom Grupe. d) Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve, koje na dan 31. decembra 2013. godine, iznose RSD 79.827 hiljada (2012: RSD 57.477) formirane su kao rezultat svođenja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoložive za prodaju na tržišnu vrednost, korigovanih za efekte odloženih poreza po osnovu revalorizacije ovih hartija od vrednosti.


74

37. KAPITAL (nastavak) e) Potrebna rezerva za procenjene gubitke Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfoliu Grupe, obračunava se u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“. br. 94/11, 57/12, 123/12 i 113/13). Na dan 31. decembra 2013. godine, potrebna rezerva za procenjene gubitke iznosi RSD 2.850.475 hiljada (2012: RSD 2.914.265 hiljada). Grupa je dužna da utvrdi iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovom Odlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika. Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavlja odbitnu stavku od kapitala banke u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke. f) Pokazatelji poslovanja Grupe – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima U skladu sa članom 22 Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS". br. 107/2005 i 91/2010), kapital Grupe iznosi RSD 7.589.081 hiljada na dan 31. decembra 2013. godine, i veći je od propisanog minimuma 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu. Pregled usaglašenosti pokazatelja Grupe sa zahtevima Narodne banke Srbije dat je u Napomeni 39. 38. VANBILANSNE POZICIJE

2013. 2012. a) Poslovi u ime i za račun trećih lica 718.829 688.908 b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze 12.313.510 22.131.989 c) Druge vanbilansne pozicije 23.148.237 4.683.041 Stanje na dan 31. decembra 36.180.576

27.503.938

a) Poslovi u ime za račun trećih lica

2013. 2012. Kratkoročna potraživanja 379.119 287.708 Dugoročna potraživanja 339.710 401.200 Stanje na dan 31. decembra 718.829

688.908

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih stanovništvu iz sredstava primljenih od Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od RSD 241.731 hiljada (2012: RSD 264.162 hiljada), dok se iznos od RSD 475.800 hiljada odnosi na sredstva primljena od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita (2012: RSD 376.738 hiljada) kao i iznosa od RSD 1.298 hiljada (2012: RSD 1.279 hiljada) koji se odnosi na prijem menica.


75

38. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze

2013. 2012. Garancije, avali i akcepti menica Izdate plative garancije za otplatu kredita 4.776.010 5.126.258 Činidbene garancije 3.515.043 3.021.830 Dati avali i akcepti menica 18.627 27.849 Nepokriveni akreditivi 798.316 1.314.850 Ukupno garancije, avali i akcepti menica 9.107.996

9.489.741

Preuzete neopozive obaveze 3.205.514

12.642.248


22.131.989

Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenske okvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksne datume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći pre povlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoren iznos ne predstavlja neophodno buduće gotovinske odlive. Grupa prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenih odobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnih preuzetih obaveza. c) Druge vanbilansne pozicije

2013. 2012. Potraživanja po suspendovanoj kamati 3.242.755 2.491.191 Opozive obaveze 10.085.719 255.865 Primljene garancije 1.286.997 1.799.689 Kreditna linija EBI i EBRD 6.858.591 - Druga vanbilansna aktiva: -Evidencija datih menica 1.254.740 - -Evidencija primljenih čekova 217.405 136.296 -Ostalo 202.030 -


4.683.041

d) Sudski sporovi Grupa vodi sudske sporova protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31. decembra 2013. godine, Grupa vodi 3.069 sporova (2012: 976) radi naplate svojih potraživanja u kojima najveća vrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 927.771 hiljada (2012: 869.000). Protiv Grupe se vodi 99 sporova (2012: 101) čija je ukupna vrednost RSD 447.917 hiljada i EUR 690 hiljada (2012: 101 spor vrednosti RSD 442.555 hiljada i EUR 116 hiljada). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okviru pozicije Rezervisanja (Napomena 33). Rukovodstvo Grupe procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku, iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.


76

39. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJE Grupa, odnosno Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o Bankama i relevantim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2013. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2013. godine, bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

2013.

Ostvarena vrednost

2012. Ulaganje banke maks. 60% 20.76% 22.34% Izloženost prema licima povezanim s bankom maks. 20% 2.13% 0.49% Zbir velikih izloženosti banke maks. 400% 111.68% 176.33% Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti: – u prvom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.17 1.38 – u drugom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.18 1.25 – u trećem kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.20 1.18 – u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda min. 1.00 1.18 1.16 Pokazatelj deviznog rizika Maks. 20% 1.07% 0.44% Izloženost banke prema jednom licu 25% 22.28% 23.37% Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom 5% 2.14% 0.43% 40. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa članom 20. Zakonom o računovodstvu i reviziji Grupa je obavila usaglašavanja potraživanja slanjem izvoda otvorenih stavki svim svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2013. godine. Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima, ostala su neusaglašena sledeća potraživanja i obaveze: Ukupan iznos overenih IOS-a kojima su potvrđena potraživanja Grupe iznosi RSD 17.477.716 hiljada Ukupan iznos nerešenih IOS-a iznosi RSD 531.758 hiljada. Osnovni razlog nerešenih IOS-a je zbog netačne adrese (RSD 297.258 hiljada), zatim zbog jednog dela poslatih IOS-a koji su bili overeni na mestu „osporeno“ bez navođenja komentara razloga osporavanja, nepotpisanih IOS obrazaca za potraživanje prim čemu Grupa smatra da iznos nerešenih IOS-a u navedenom iznosu nije od materijalnog značaja.


77

41. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA Naknade članovima Upravnog i Izvršnog odbora u 2013. godini, iznosile su RSD 113.383 hiljada (2012: RSD 93.803 hiljada). Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem Grupa ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnim uslovima. Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan 31. decembra

Stanje na dan 31. decembra

2013. 2012. Minusi na tekućim računima. kreditne kartice. gotovinski i potrošački krediti 1.524

911

Stambeni krediti 16.987 13.476 Ostali plasmani i potraživanja 2.378 6.242 Depoziti 117.466 67.094 Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica Grupa ulazi u poslovne odnose sa licima koji imaju značajnog uticaja na Grupu i na koje Grupa ima značajnog uticaja. Sledeća tabela prikazuje stanja potraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa ostalim povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

2013. Prihodi Rashodi Potraživanja Obaveze Finansijske

garancije Matična banka: Credit Agricole S.A. Paris 8.034 347.778 292.672 12.293.672 197.134 Ostala povezana licaCA Grupe CA CIB 56.030 33.181 156.981 158.109 1.202.223 Cariparma 5 - - 51 25.757 CA Assurance - 8.817 - 3.172 - CA Cards&Payments - 3.812 - - - Silca - 3.202 - 405 - Progica - 2.027 - 693 - Lesica - 1.936 - - -


78

41. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Efekti transakcija sa povezanim licima – pravna lica (nastavak)

2012. Prihodi Rashodi Potraživanja Obaveze Finansijske

garancije Matična banka: Credit Agricole S.A. Paris 5.351

466.137 334.779 18.931.269 1.738.048

Ostala povezana lica CA Grupe CA CIB 65.484 30.659 20.591 24.614 1.797.523 Cariparma - - - - - CA Assurance - 14.965 - 3.147 - CA Cards&Payments - 3.129 - - - Silca - 2.478 - - - Progica - 2.027 - 693 - Lesica - 1.936 - - - Zavisna i pridružena pravna lica Meridian Invest a.d. Beograd 5.536 62 - - - Uslovi transakcija sa povezanim licima Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza, kao i prihoda i rashoda iz poslovnih odnosa sa povezanim licima rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti. Grupa na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih tržišnih kamatnih stopa. Strane sa smatraju povezanim ako jedna strana ima mogućnost da kontroliše drugu stranu ili ima značajan uticaj preko drugih strana u donošenju finansijskih i operativnih odluka. Transakcije sa povezanim stranama su deo svakodnevnog poslovanja Grupe. Gruparske transakcije se obavljaju sa povezanim licima kao deo redovnog poslovanja Grupe. 42. ZARADA PO AKCIJI Rešenjem Agencije za privredne registre - Registra privrednih subjekata BD 1120/2008 od 15.01.2008. godine, Grupa je postala zatvoreno akcionarsko društvo, tako da nije obavezna da izračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa zahtevima MRS 33 ˝Zarada po akciji˝.

Documents

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD … · Ovi finansijski izveštaji predstavljaju konsolidovane finansijske izveštaje Credit Agricole banke Srbije a.d. Novi Sad i njenog podređenog