UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOKI FAKULTET SOMBOR

IVOTNA ZAJEDNICA - MORA - seminarski rad -

Profesor: dr Danijela Petrovi

Student:

Sombor 2011.

SADRAJ

1. OKEANI IZVOR 1.2 MORSKI

IVOTA

........................................................... 3

EKOSISTEMI ....................................................... 6 2. CARSTVO MORSKOG BILJA ...............................................................9 Zelene alge Chlorophita .............................................................9 .......................................................................9

Caulerpa taxifolia Kaulerpa .........................................................................10 2. ZAKLJUAK ................................................................................................. ............ 29 3. LITERATURA ............................................................................................... ............. 30

OKEANI IZVOR IVOTA

Okeani pokrivaju skoro tri etvrtine Zemljine povrine i ine daleko najvei i najsloeniji biom. U njima ive najvee i najmanje ivotinje, od sitnih zooplanktona do monog plavog kita. Izmeu ove dve krajnosti u okeanima se nalazi neverovatno bogatstvo ivota.

Okeani nisu jednostavan biom zato to se sastoje od bezbroj stanita, ukljuujui sve od arenih koralnih grebena do tajanstvenih hidrotermalnih otvora u morskim dubinama. Dubina okeana oito ima znaajan uticaj na uslove. Dubina moe da varira od samo nekoliko centimetara du obale do 11 km, to je najdublja okeanska taka u Marijanskoj brazdi u blizini pacifickog ostrva Gvam. Prvih nekoliko stotina metara ispod morske povrine naziva se svetlosna zona, gde se voda u toku dana kupa u sunevim zracima. Ovaj gornji sloj predstavlja granicu rasta biljaka u moru zato to ispod ove dubine svetlost iezava u nemogunosti da prodre dublje, a biljke se oslanjaju na svetlost da bi stvarale hranu. Kao i na kopnu,mnoge morske ivotinje pasu biljke, to znai da moraju da ive u svetlosnoj zoni. Morske biljke su uglavnom jednostavne alge, poznate kao fitoplankton, koje plutaju u struji. Ove biljke nemaju komplikovanu grau tela, a mnoge su prosto pojedinane elije. Shodno tome, mnogi morski biljojedi su takoe plutajui organizmi, kolektivno poznati kao zooplanktoni. Zooplanktoni - uglavnom ljuskari nalik raiima - vaan su deo morskog lanca ishrane, budui da

su glavna hrana bezubih velikih kitova. Ovi morski dinovi filtriraju zooplanktone iz velikih gutljaja morske vode. U veim tamnim dubinama ivot se nastavlja bez biljaka. Uprkos previe tamnim uslovima za biljke, veina ivotinja morskih dubina ipak indirektno dobija energiju od njih hranei se morskim "snegom". On se sastoji od otpadnih proizvoda organizama koji ive iznad. Kornjae su najeci morski gmizavci. One udiu vazduh, ali pod vodom provode duge periode. Kao mnoge druge morske ivotinje imaju peraja a ne noge.

Priobalne vode: Ovi lanci ishrane predstavljaju bazu za ivotinjski ivot na moru, hranei mnoge vrste veih kimenjaka ukljuujui ribe, kornjae i morske sisare. Dok su se ribe razvile u moru, morski gmizavci, kao kornjace i morske zmije, i morski sisari, kao foke i kitovi, razvili su se, u stvari, na kopnu.Veliki deo ove evolucije verovatno se odvijao u plitkim priobalnim vodama, i dok su kitovi i delfini postali potpuno nezavisni od kopna, drugi morski sisari i veina gmizavaca moraju da se vraaju na kopno u nekom delu godine radi razmnoavanja. Foke i morski lavovi stvaraju sebi dom u priobalnim vodama, gde se more sastaje sa kopnom. Plitke vode se u potpunosti razlikuju od mranih ponora okeana. Koralni grebeni, koji se ponekad opisuju kao morske kine ume zbog toga to su oslonac velikog dela ivota, karakteristika su priobalnih voda u tropima. U plitkim morima visoke alge i druge vrste morskih trava mogu da izrastu u guste podvodne ume, obezbeujui stanita za ceo niz ivotinja, kao to su morske vidre.

Delfini su sisari koji ive svuda po okeanima. Ove ivotinje lovci ive u porodinim grupama i poznate su kao veoma inteligentne. Relativno mali broj ivotinja ivi i u slanoj i u slatkoj vodi. Na primer, ne postoje pravi morski vodozemci. Nekoliko vrsta, kao morska aba, moe da preivi u slankastoj vodi renih ua ili u slanim movarama, ali nijedna stvarno ne ivi u moru. Razlog je to so morske vode predstavlja problem za sve ivotinje. Morska voda ima vie materija rastvorenih u sebi nego to ima telesna tenost ivih organizama zato voda nastoji da istekne iz tela kada se ono uroni u slanu vodu. Ovaj proces se naziva osmoza i rec je o istom principu koji ini da stabljika svelog cveta ivne kada se stavi u istu vodu; ako se stavi u slanu vodu deava se suprotno, telo vene i sui se. Morske ivotinje se na razliite naine bore sa ovim problemom. Morski sisari i kornjae imaju debelu kou koja zadrava vlagu unutra i , kao to je sluaj sa mnogim drugim stanovnicima mora, njihova koa ima sluzavu grau koja je ini vodootpornijom. Druge vrste morskih ivotinja moraju da piju morsku vodu da bi nadoknadile izgubljenu tenost. Za razliku od delfina i kitova, foke poput ovih krznenih, dele vreme izmeu vode i kopna. Njihovi udovi su spljoteni u peraje, ali ove ivotinje ipak mogu da hodaju po zemlji.

MORSKI EKOSISTEMI

U morskim ekosistemima razlikuju se dva tipa stanita: - Morsko dno - Slobodna voda Njih naseljavaju razliiti organizmi koji izgrauju ivotnu zajednicu morskog dna i votnu zajednicu slobodne vode. ivotnu zajednicu morskog dna ine organizmi koji mogu biti privreni za podlogu (bentos) ili se mogu slobodno kretati po morskom dnu (plankton- lebdi u void noen vodenim strujama i nekton aktivni plivai).

Zona morskog dna

Morsko dno je dubine od oko 50m je najpovoljnije za ivot. U ovoj zoni ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih materija i hrane za ivot svih organizama koji sainjavaju biocenozu mora. Dejstvo talasa nije tako snano kao na obali, a pritisak zbog malih dubina nije tako veliki kao u najdubljim delovima mora. Morske struje stalno meaju vodu, a osim toga raznovrsni tipovi podloge kamen, pesak ili

mulj ine morsko dno jo raznovrsnijim tipom stanita. Zbog toga je ivotna zajednica morskog dna u zoni do 50m najbujnija i najraznovrsnija. Na morskom dnu ive mnogobrojne vrste algi, malobrojne cvetnice, suneri, korali, morske sase, crvi, rakovi puevi, koljke, glavonoci, bodljokoci i ribe.

ivotna zajednica slobodne vode

Zona slobodne vode, od povrine do dubine od 50m, predstavlja povoljno mesto za ivot. i ovde ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih materija i hrane za ivot najrazliitijih organizama. Zbog osnovnih problema u ovoj ivotnoj zajednici kao to su: kako ne potonuti na dno ili kako se odupreti stalnim morskim strujama, biljke iivotinje koje ine ovu biocenozu razvile su najrazliitije naine aktivnog i pasivnog plivanja. U ovoj zoni ive mnogobrojne jednoelijske i vieelijske vrste lebdeih planktonskih organizama. Plankton ine alge koje formiraju fotoplankton i ivotinje koje formiraju zooplankton. U biocenozi slobodne vode nalazi se i veliki broj najrazliitijih vrsta medusa, glavonoaca, riba i sisara koji aktivno plivaju.

Geografski poloaj mora, dubina morske vode i priroda morskog dna najznaajniji su faktori koji odreuju sastav i strukturu morskih biocenoza. Tako se razlikuju ivotne zajednice: Tropskih, umerenih i polarnih mora,

Stalnog udaranja talasa u obalu, Plime i oseke, Plitkovodnih, Dubinskih i najdubljih delova mora

Mogue je razlikovati i zajednice na kamenitim, muljevitim, peskovitim ili ljunkovitim morskim dnima.

Zona stalnog udaranja talasa o obalu

Granica izmeu morske i kopnene ivotne sredine moe biti veoma razliita. Na mestima gde se iz mora odmah izdiu manje ili vee vertikalne stene, morski talasi stalno udaraju u obalu, oteavajui ivot organizmima. Tamo iva bia moraju biti prilagoena da povremeno ive u uslovima vazdune, a povremeno u uslovima vodene sredine. Stalno udaranje snanih talasa preti stanovnicima ovih stanita da budu odvojeni od podloga i odneti u dublje delove mora. Zbog toga su se iva bia na ovakvim stanitima prilagodila da se efikasno privrste za stenovitu podlogu, kao I na povremenu suu. U ovoj zoni ive mnogobrojne sluzave modrozelene alge, puevi litorine, kao i rakovi vitiari i mokrice.

Zona plime i osekeZona plime i oseke je stanite na kome vladaju teki uslovi ivota, a osnovni problem na ovim stanitima je ritmino povlaenje morske vode i potpuno isuivanje obale, koja je u period oseke izloena jakoj sunevoj svetlosti i visokoj temperature. U vreme oseke koncentracija soli postaje velika zbog isparavanja vode pa je i velika zaslanjenost problem koji ivi organizmi u ovoj zoni moraju da ree. U ovu zonu plima redovno donosi sveu morsku vodu sa novim koliinama hrane u obliku plankton, a oseka redovno odnosi u more otpadne materije, jaja i larve stanovnika obale. U zoni plime i oseke ive mnogobrojne mrke i zelene alge, morske sase, puevi, koljke i rakovi.

Zona dubinskih delova moraSa pveanjem dubine mora pogoravaju se uslovi za ivot. u velikim morskim dubinama vlada potpuni mrak, temperature je veoma niska, u nekim delovima ak I blizu nule, a pritisak visok. Zbog toga su ivotne zajednice u najdubljim delovima mora veoma siromane.

U najveim morskim dubinama ive najneobinija bia koja su tokom duge evolucije pronala reenja za opstanak u naizgled nemoguim ivotnim uslovima. ivotnu zajednicu u najdubljim delovima mora ine malobrojne vrste beskimenjaka, kao to su morske sase, morski crvi, rakovi i morski krastavci ali i najneobinije vrste riba.

CARSTVO MORSKOG BILJA ZELENE ALGEChlorophytaCoelastrum microporum

Domena: Eukaryota Carstvo: Plantae

Chlorophyta je divizija zelenih algi koja ukljuuje oko 8000 vrsta veinom fotosintetikih eukariota.

Zelene alge su skupina iz koje je evoluiralo vie biljaka. Veliina je od 7.500 - 10.000 vrsta, cca 500 rodova 36 porodica. Autotrofit je, veina ivi kao plankton ili bentos u slatkim vodama (oko 90% vrsta), ostale se pojavljuju u najrazliitijim stanitima (tlo, morski bentos, led i sneg, simbioza sa gljivama i ivotinjama. Vrlo su heterogene alge, mogu se nai kao:

pokretni jednoelijski (npr. Chlamydonomas) nepokretni jednoelijski (npr. Tetracistis) pokretne kolonije (npr. Gonijum, Pandorina, Volvox, Eudorina) palmeloidne (tetrasporne) kolonije (npr. Pseudosphareocystis, Coccomixa, Sphaerocystis) kokoidni oblici (npr. Ulortix, Spirogyra, Oedogonium, Stigeoclonium) laminarni oblici (npr. Uliva) parenhimski oblici (npr. Chara, Coleochaetae) sifonalni oblici (npr. Derebesia, Codium , Caulerepa)

Ova divizija sadri i jednoelijske i vieelijske vrste koje ive u sveim vodama, morskim vodama, a neke vrste su adaptirane na arolike ivotne uslove. ive preteno zakaene na kamenje ili drvee. Neke vrste su razvile i simbiozu sa nekim protozoama, sunjerima i arnjacima.

Ulva lactuca Morski lotosUlva lactuca je tanka ravna zelena alga raste iz diskoidnih stega. Mara je s ogrlicom i esto razgranata. Ona moe biti do 18 cm ili vie dugaka iako uopteno puno manje i do 30 cm. Membrana je dve elije gusta, meka i prozirna i raste uglavnom, bez stope, na kamenu preko koga formira mali disk u obliku stega. Zelene do tamno zelena boja ove vrste u Chlorophyta je sastavljena od dva sloja elija nepravilno poreanih, kao to se vidi u preseku hloroplasta je aa oblika od 1 do 3 pyrenoids.

Caulerpa taxifolia KaulerpaZelenu algu kaulerpu nazivaju jo i tumor mediterana ili alga ubica, dok joj je zvanino, latinsko prezime i ime Caulerpa taxifolia. (Latinski naziv je dobila po slinosti svojih listova sa listovima zimzelene tise (latinski Taxus i folium = list.) Kako god je nazvali jedno je sigurno predstoji nam ekoloka katastrofa ako se njeno irenje ne zaustavi.

Caulerpa taxifolia pripada simfonalnim, zelenim, veoma starim algama iji su fosili poznati jo iz silura. Njeno telo, naizgled sloene grae, sastoji od samo jedne jedine

elije. Na njoj se jasno razlikuju tri dela koja podseaju na koren, stablo i listove sloenih biljaka (cvetnica), a ustvari je sve to samo jedna ogromna elija. U unutranjosti postoje pregrade koje daju biljci vrstinu i omoguavaju bolje provoenje materija kroz organizam, ali ne razdvajaju delove na elije. To ovoj algi daje mogunost skoro neograniene sposobnosti tzv. vegetativnog razmnoavanja (vrsta bespolnog razmnoavanja). Dovoljno je da komadi otkinut od roditeljskog organizma dospe u odgovarajue uslove iz njega e se razviti novi organizam. Tako se ona moe nesmetano iriti i osvajati ogromna prostranstva smatra se da moe da napreduje brzinom od 1 cm na dan. Osim toga, poseduje i sposobnost polnog razmnoavanja tako to obrazuje polne elije koje se u morskoj vodi spajaju, a zatim iz te oploene jajne elije izrasta nova biljka. Polne elije obrazuju se u izratajima iz kojih se oslobaaju .

Kaulerpa koja je pobegla iz akvarijuma i odomaila se u vodama Sredozemnog mora se po mnogim osobinama razlikuje od izvorne tropske alge iste vrste. Te razlike su razultat njenog prilagoavanja na specifine uslove ivota u akvarijumima. Kao prvo, trebalo je da se prilagodi na hemijske supstance pomou kojih se odravaju akvarijumi. Zatim, tu je i ultraljubiasta svetlost, a ni dejstvo vetake selekcije od stane oveka ne treba zanemariti (odabirani su samo najbolji primerci i oni su dalje razmnoavani). Sve to je dovelo do promena u genetikom materijalu dobijen je mutant (mutatio = promena). Rezultat je alga koja je mnogo otpornija od svoje tropske rodbine moe da preivi na temperaturi nioj od 7C , sadri vie otrova kaulerpina pa se njome niko od morskih ivotinja ne hrani, a i odbija ivotinje pa je ne koriste ni kao stanite. Zato je toliko opasna? Poto nema prirodnog neprijatelja (rekli smo ve da niko nee da se njome hrani), a ima ogromnu mo razmnoavanja rezultat je jasan ona se nesmetano iri, sve je gua i gua i zauzima sve vei prostor. Ovako dominantna ona potiskuje biljke, kakve su npr. morske trave cvetnice, koje su neophodne kao hrana i sklonite morskim ivotinjama. Time ivotinje naputaju prostor koji je ona zauzela... preputa se prostor kaulerpi...kaulerpa je jedina...ona caruje... Raste na svim tipovima morskog dna, sputa se i do 50 m (ak po nekima i do 90 m) dubine.

SMEE ALGEPhaeophyta

Smee alge (lat. Phaeophyta) ive iskljuivo u hladnim severnim morima. Mogu biti privrene za kamenu podlogu ili mogu iveti na drugim organizmima. Danas je poznato oko 1500 vrsta smeih algi irom sveta. Stabljika im je viestanina i pojavljuje se u razliitim oblicima: razgranata, nerazgranata i konasta. Neke smee alge dostiu visinu nekoliko desetaka metara. Jedna takva je alga Macrocystis,koja ivi u Pacifiku, moe narasti do ak 70 metara u visinu, te na takav nain stvara prave podvodne praume. Produkti fotosinteze kod smeih algi je ugljenohidrat laminarin, kapljice ulja i alkohol. Predstavnici

Diktiota (lat.Dyctiota dichotoma) je esta smea alga u Jadransom moru. Ima pljosnato, viljukastu stabljiku. Padina (lat.Padina pavonica) ima pljosnato, polukrunu stabljiku sa smeim i belim krugovima. Jadranski brai (lat. Fucus virsoides) je endem Jadranskog mora. Aerociste mu slue kao plovak, dok na stabljici ima udubljenja u kojima su smeteni rasplodni organi. Cistozira (lat. Cystoseira), rod smeih algi koje nastanjuju i Jadransko more.

Padina pavonica Paunov repPadina pavonica, poznatiji kao paunovi rep, je smea alga pronaena u Atlantskom okeanu. Poznato je da djeluje kao prethodnica elastina kada se primjenjuje lokalno, podstie proizvodnju kolagena u koi, ime se poveava elastinost koe.

Fucus virsoides Jadranski braiFucus virsoides ili jadranski brai predstavnik je smeih algi i endemska je vrsta Jadranskog mora. . Aerociste mu slue kao plovak, dok na stabljici ima udubljenja u kojima su smeteni rasplodni organi. Jadranski brai je smea alga. To je endemska vrsta rairena samo u Jadranu. Ima sluzavo tijelo koje ga titi od isuivanja u vrijeme oseke. ivi samo u bistrom i istome moru pa je prirodni pokazatelj istoe mora. Raste na stjenovitim podlogama u mediolitoralu na mjestima jakih strujanja, izbjegava zagaena podruja, raste samo u Jadranu. Razmnoavanje:

Cystoseira - CistoziraCarstvo Chromalveolat : a Koljeno: Heterokontoph yta Razred: Phaeophyceae Red: Fucales

Porodic Fucaceae a: Rod: Cystoseira

Cistozira (lat. Cystoseira) je jedna od najuestalijih alga koje se nalaze u Jadranskom moru iz roda Cystoseiraceae. Ona spada u skupinu smeih algi. Moe biti visoka do pola metra. Obrasta u mirnim i zatienim uvalama. Vrlo je razgranata i stvara guste podvodne skupine. Cistozira je esto bogat izvor hrane, pa i sklonite mnogim ivotinjama. Razmnoavanje:

CRVENE ALGE

Chondrus Krisp Irska mahovinaChondrus Krisp u izobilju raste du stenovitih delova atlantske obale Europe i Severne Amerike. Ona se takoe moe nai u sjevernom Tihom okeanu, a jedan njen deo u Mediteranu. Chondrus Krisp je relativno mala crvena alga, malo vea od 20cm. Dugo raste iz diskoidnim stega i grana se u dihotomnu, lepezu. Morfologija je vrlo promjenjiva, a posebno u irini thalli. Grane su 2 do 15 mm

iroke, vrstoa teksture i tamno crvenkasta smea boja bledi i dobija ukastu boju na suncu. U svjeem stanju je mekana i hrskaviasta. Javlja se u razliitim bojama: od zelenkasto-ute do tamno ljubiaste ili purpurno-smee, ali kada se opere i na suncu osui za ouvanje ima ukasto proziran ton, rogljast kao aspekt i doslednost. Glavni sastavni deo Irske mahovine je mucilaginous telo, kojese u noj sadri oko 55%, a biljka je takoe gotovo 10% od proteina i oko 15% mineralnih materija, te je bogata jodom i sumporom. Kada se potopi u vodu, poprima morski miris, a zbog obilne sluzi stvara se elatinasta masa kada se kuva, poprima 20-30 veu teinu od vode. Irska mahovina je glavni izvor carrageenan, koji se obino koristi kao zgunjava i stabilizator u mlenim proizvodima kao to su sladoled i obraena hrana.

Porphyra NoriPorphyra je foliose crvena alga roda morskih algi, koji se sastoji od oko 70 vrsta. Ona raste u meuplimskim oblastima, obino izmeu gornjeg pojasazone prskanja. U istonoj Aziji, koristi se za proizvodnju morskog povra, biljni proizvodi nori (u Japanu) i gim (u Koreji), najee je koriena u ishrani morska trava. Smatra se da postoje 60 do 70 vrsta Porphyra u svetu i sedam u Britaniji.

PROTISTE Dinoflagelate Vatrene algeDinoflagelate (Dinoflagellata), ili vatrene alge (Pyrrhophyta), su velika grupa jednoelijskih, ili ree trihalnih, uglavnom autotrofnih protista. Postojanje bieva nejednakih po duini i grai je karakteristika ovih algi. Jedan od bieva, najee prednji, u funkciji je kretanja, a boni ili zadnji vri funkciju usmeravanja organizma. Od skoro 4000 vrsta dinoflagelata veina su morski, a samo 220 vrsta su slatkovodni organizmi. Pojedine vrste ulaze u simbiozu sa beskimenjacima korala u obliku zooksantela.

Opte karakteristike:

Omota: 1. Teka, 2. Cingulum, 3. Sulkus

Jedno od zajednikih svojstava ove, u sistematskom pogledu, dosta raznorodne grupe algi jeste dorziventralna graa njihovog tela. Na njemu se razlikuje lena, trebuna i bone strane, a kod veine prednji i zadnji kraj. Sve vatrene alge na svom telu imaju jednu ili dve brazed (cingulum i sulkus). Ako imaju dve, jedna je poprena a druga uzduna, a kod onih sa jednom se javlja samo uzduna brazda. Uzduna brazda nalazi se uvek na trebunoj strain. U citoplazmi se nalaze prave skrobne granule. Mali broj vatrenih algi kree se ameboidno, a neke se uopte aktivno ne kreu. Boja dinoflagelata je uglavnom zlatnobraon, usled estog prisustva ksantofila peridinina. Kako graa plastid i prisustvo pigmenata veoma varira u ovoj grupi algi, boja tela moe biti izelena ili neka druga.

Razmnoavanje:

Dinoflagellata -ivotni ciklus: 1-Binarna fisija, 2-Polno razmnoavanje, 3planozygote, 4-hypnozygote, 5planomeiocyte.

Dijatomeje Silikatne alge

Domena: Eukaryota Carstvo: Protisti Morske silikatne alge Divizija: Heterokontophyta Razred: Bacillariophyceae

Silikatne alge ili Dijatomeje (lat. ''Bacillariophyceae, Diatomeae) pripadaju skupini protista. Njihova elijska opna graena je od kremena ili silicijevog dioksida koju nazivamo frustulum. Na elijii razlikujemo gornju i donju polovinu, a one su sa strane vezane pleurom. Silikatne alge (Bacillariophyta) su dobile naziv po silikatnim tvorevinama koje stvaraju u cilju zatite. Razmnoavaju se vegetativno i polno. Kod vegetativnog naina se valve razmaknu, a protoplazma se podijeli te nastupi mitoza jezgre. Obe nove elije dobiju po jednu valvu od roditeljske elije koja postaje gornja ili vea valva, dok manju valvu stvaraju same. Na ovaj nain postepeno dolazi do smanjivanja veliine elije. Kada elija doe do veliine kod koje se ne moe dalje deliti, nastupa posebni nain deljenja tzv. auksosporulacija i polni proces. Kod auksosporulacije dolazi do stvaranje zigote - velike auksospore koja zatim lui veu ljuturu. Zapaeno je polno razmnoavanje mukim spolnim elijema koje imaju po jedan bi. U nepovoljnim uslovima moe doi do stvaranja trajnih stadija (spora) tvrdom silificiranom ljuturicom koja ima karakteristie nastavke kod razliitih vrsta. Trajne spore padnu na morsko dno gdje mogu preivjeti nepovoljnu godinju sezonu i aktivirati se kada nastupe povoljni uslovi. Silikatne alge ine znaajan deo morskog fitoplanktona. Kao autotrofni fotosintetski organizmi na dnu su lanca ishrane, a smatra ju se proizvoaima petine od ukupne koliine atmosferskog kiseonika. Neke vrste dijatomeja mogu se aktivno kretati.

Hrane se autotrofno. Sadre pigmente hlorofil a i c, karotenoid i ksantofil (fukoksantin). Produkt fotosinteze je krizolaminarin, polimer glukoze. Na Zemlji ima oko 100.000 hiljada vrsta silikatnih algi razvrstanih u 250 rodova. Stanita su im razna: na kopnu, u stajaim i tekuim vodama, u slobodnoj vodi (plankton) ili na dnu (bentos). Mogu i obrastati potopljene predmete. Uopteno nalaze se u hladnijim morima, a u toplijim morima su bolje zastupljene u hladnijem delu godine. S obzirom na strukturu ljuturice dijelimo ih na Centricae koje imaju radijalnu strukturu u odnosu na centralnu toku i Pennatae koje su izduene. Prve su preteno planktonske dok druge prevladavaju u bentosu. Nakon savijanja elije, njena ljutura pada na dno, a tokom miliona godina na dnu se stvara dijatomejska zemlja. Alge kremenjaice upotrebljavaju se za proizvodnju izolacionih materijala, izradu paste za zube, te bruenje metala.

CVETNICEZosteraceaeZosteraceae je familija viegodinjih monokotiledonih biljaka, koje naseljavaju priobalne povrine umerenih i suptropskih mora. Veina vrsta zavrava celokupan ivotni ciklus pod vodom, radi ega su prisutne adaptacije poput filamentoznog polena i listova bez stoma. Status familije prihvata veina klasifikacionih shema, a u APG II sistemu je ukljuena u red Alismatales. Obuhvata dva-tri roda sa etrnaest vrsta. Filogenetski je srodna familiji Potamogetonaceae Familija Zosteraceae je mala grupa monokotiledonih skrivenosemenica (Liliopsida) iji je status potvren od

veine botaniara i koja se kalsifikuje u red Alismatales. To su veoma interesantne biljke sa bioloke take gledita koje su prilagoene ivotu u slanoj vodi mora i okeana. Zbog svojih dugih linearnih listova i slabo uoljivih cvetova i plodova, lako se mogu identifikovati kao alge. Zbog ovih specifinosti esto se nazivaju vodene trava. Veina vrsta zavrava celokupan ivotni ciklus pod vodom zbog ega su prisutne adaptacije poput filamentoznog polena i listova bez stoma. Polen se prenosi kroz vodu. U ovu familiju spadaju zeljaste biljke sa rizomima. Stabljika je izduena. Listovi su prosti i najee skupljeni u rozetu. Obino su linearni, izdueni i poseduju paralelnu nervaturu. Cvetovi su skupljeni u cvast koja moe biti lateralno ili aksilarno postavljena na stabiljici. Cvetovi ne poseduju drku. Kod svih vrsta cvetovi su jednopolni. Najee su to dvodome, a ree jednodome biljke. Perijant je prisutan i ponekad redukovan, a nekada moe potpuno da izostaje. Cvetovi su sitni, slabo uoljivi, zigomorfne simetrije, jednolani ili dvolani, a cvetne brakteole su prisutne. Obino je andreceum izgraen od samo jednog pranika, a nekada su prisutna dva. Plodnik je apokarpan i najee izgraen od jednog oplodnog listia, a ponekad I od dva. Obino je nadcvetan. Svaki oplodni listi sadri jedan lokulus. Placentacija je u veini sluajeva bazalna, a retko apikalna. U lokulusu se nalazi samo jedna semenka ija je povrina hrapava ili je prekrivena dlaicama. Osnovni broj hromoyoma je n = 6,9 i 10. Duina hromozoma se kree izmeu 0,9 i 1,6 mikrometara. Listovi vrste Zostera marina se upotrebljavaju za punjenje jastuka i drugog nametaja. Biljke ove familije se sakupljaju sa obala u velikim koliinama i koriste se kao ubrivo u sveem obliku ili kao pepeo. Poznato je da jedno pleme meksikih Indijanaca koristi ove biljke u svojoj ishrani. Rod Zostera je iroko rasprostranjen u vantropskim delovima severne Zemljine hemisfere, a samo pojedine vrste naselajvaju mali deo Arktika. Rod Zosterella se nalazi na stanitima obe hemisfere, ali uglavnom izvan Arktika i van tropske zone iako pojedine vrste retko naseljavaju podruje Jugoistone Azije, Afrike i Australije. Monotipski rod Heterozostera naseljava uglavnom Australiju i Tasmaniju, ali se pojavljuje i u malom delu June Amerike, odnosno na obalama ilea. Rod Phyllospadix je rasprostranjen na severnim obalama Pacifika, odnosno na obalama Azije i Severne Amerike. Svi predstavnici familije Zosteraceae uglavnom se razviaju u velikim kolonijama, najee u zalivima formirajui podvodne livade. Izmeu mladih I zrelih jedinki postoje znaajne razlike u ekologiji. Najee rastu na dubinama od 1 do 15 metara, a naseljavaju obino koralne predele.

Phyllospadix serrulatus

Phyllospadix serrulatus ima izduene, relativno uske listove, do 1 m duge i 0,8 cm irioke. Ima nazubljene ivice koje se mogu osjetiti milovanjem ivice lista. Pet (ili sedam) vena se pruaju kroz lie i to su ile koje sadre xylem i lika. Listovi su usidreni na podlogu od rizoma, svaki gromuljavi vor ima dva korena. Stanite: Ova vrsta preferira izloenost obalskom delu, ini prostirku od sredine do niskih pojaseve na stijeni i ljunkovitim plaama. Njegov sustav korijena moe prikupiti pesak, obezbeujui zatitu i stanite za mnoge morske beskimenjake.