Objavljivanje podataka i informacija za Societe Generale ... · 7.6 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz konsolidovanog bilansa stanja s ... 3. Sektori za poslove sa klijentima

Objavljivanje podataka i informacija za Societe Generale Banku Srbija AD Beograd

maj 2016.

2

SADRŽAJ: 1 POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE ............................................................................ 3 2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE ...................................... 3

2.1 Opis strategije i politika upravljanja rizicima ............................................................ 3 2.1.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima ........................................ 3 2.1.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima .................................................... 3 2.1.3 Kategorije rizika ............................................................................................... 4

2.2 Način organizovanja procesa upravljanja rizicima ................................................... 6 2.3 Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima ........................................................... 10 2.4 Tehnike ublažavanja rizika .................................................................................... 10

2.4.1 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ............................................................. 10 3 KAPITAL BANKE ........................................................................................................ 10

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke ........................................ 10 4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA 11

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala ................................................................... 11 4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi ................................................................................. 18

5 IZLOŽENOSTI BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE I PROCENU RIZIKA .... 19 5.1 Kreditni rizik .......................................................................................................... 19

5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja .................................. 19 5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obračun ispravke vrednosti ............. 19 5.1.3 Struktura izloženosti Banke ............................................................................ 20 5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi .................................................................................. 30 5.1.5 Instrumenti kreditne zaštite i tehnike ublažavanja kreditnog rizika.................. 30

5.2 Tržišni rizici ........................................................................................................... 34 5.3 Operativni rizik ...................................................................................................... 36 5.4 Rizik druge ugovorne strane ................................................................................. 36 5.5 Kamatni rizik ......................................................................................................... 37 5.6 Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ............................... 38

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG I PODREĐENIH DRUŠTAVA 40 7 ANEKS ........................................................................................................................ 41

7.1 Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP ............................................. 41 7.2 Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-KAP .... 42 7.3 Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke – obrazac PI-FIKAP ................................................................... 44 7.4 Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-FIKAP ........................... 46 7.5 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja Banke s pozicijama iz obrasca PI–KAP – obrazac PI-UPK................................................................................. 48 7.6 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz konsolidovanog bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI–KAP obrazac PI-UPK ................. 52 7.7 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB............................................................................................................... 56 7.8 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-AKB ........................................................................ 58

3

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije (u dalje tekstu: NBS) o objavljivanju podataka i informacija banke ("Službeni glasnik RS" br. 125/2014 i 4/2015), Societe Generale Banka Srbija AD Beograd (u daljem tekstu: Banka), objavljuje podatke i informacije koje se odnose na stanje sa datumom 31. decembar 2015. godine.

1 POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE

Poslovno ime banke: Societe Generale Banka Srbija AD Beograd (u daljem tekstu Banka ili SGS) Poslovna adresa: Bulevar Zorana Đinđića 50 A/B, 11070 Beograd, Republika Srbija

2 STRATEGIJA I POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE

2.1 Opis strategije i politika upravljanja rizicima

2.1.1 Svrha i ciljevi strategije i politika upravlj anja rizicima Strategija i politike usmerene su na definisanje globalnih principa Banke u preuzimanju rizika na duži rok. Njima se takođe definišu koncepti i opšti uslovi za izlaganje riziku, za procenu i za merenje rizika, kao i obuhvataju svi principi Banke kada je reč o oblastima koje su izložene rizicima. Glavni ciljevi strategije i politika upravljanja rizicima su: 1. Doprinos razvoju aktivnosti Banke putem optimizacije njene ukupne profitabilnosti prilagođene

rizicima; 2. Garantovanje održivosti Banke kao stalne preokupacije, putem implementacije visoko kvalitetne

infrastrukture za merenje i praćenje rizika; 3. Da služi kao referenca i smernica svim zaposlenima u Banci, kako bi se obezbedili stalni oprez i

delotvornost u preuzimanju rizika i upravljanju odlukama. Strategija je uskladjena sa važećim zakonima i pravilima i njom se odražavaju praksa i standardi dobrog poslovanja i etičkog odnosa u bankarskom sektoru.

2.1.2 Odgovornosti u procesu upravljanja rizicima 1. Implementacija ukupne risk politike Banke zajednička je odgovornost Sektora za upravljanje

rizicima (u daljem tekstu: Risk) i sektora za poslove podrške s jedne strane (u vezi sa operativnim rizikom), i sektora za poslove sa klijentima s druge.

2. Risk je zadužen za koordinaciju primene efikasnog pristupa upravljanja rizicima za celu Banku, za razvoj metodologija i alata za izračunavanje izloženosti svim vrstama rizika i da obezbedi da menadžment Banke dobija redovne i nezavisne informacija o obimu i razvoju ovih rizika.

3. Sektori za poslove sa klijentima obavljaju veliki broj analitičkih funkcija (analiza, skoring, monitoring), kao i srodnih operativnih funkcija (praćenje kolaterala, provera dokumentacije). Ove radnje podležu validaciji Risk-a i/ili proveri Sektora za poslove podrške

4. Odgovornost je Risk-a, kao i sektora za poslove podrške i sektora za poslove sa klijentima, da saopštavaju strategiju upravljanja rizicima Banke svim zainteresovanim stranama, blagovremeno i na najpogodniji mogući način, kao i da se uvere da je strategija shvaćena i prihvaćena. Svakog menadžera treba jasno obavestiti o ciljevima, ovlašćenjima i odgovornostima koje su mu dodeljene, kao i o strukturi odlučivanja koja se primenjuje za njihovo ostvarivanje.

5. Kada je reč o novim specifičnim aktivnostima ili proizvodima koji su novi ili su u procesu izrade, svaki organizacioni deo je dužan da ih dostavi Odboru za nove proizvode. Zadatak ovog odbora, koji je osnovan i kojim zajednički upravljaju RISK i direkcija strategije i marketinga (u daljem tekstu: STMA), je da obezbedi, pre lansiranja bilo kakvog novog proizvoda da obezbedi da svi rizici (kreditni, tržišni, operativni itd) u vezi sa aktivnostima (ili proizvodom) budu pravilno shvaćeni, da se mogu na efikasan način pratiti i da podležu odgovarajućim kontrolnim procedurama, kao i da se obezbede svi neophodni resursi za lansiranje proizvoda. Na sličan način se upravlja i aktivnostima koje banka poverava trećim licima, tako što je proces odlučivanja o poveravanju aktivnosti trećim licima i kriterijumi za donošenje te odluke, način uključivanja tih aktivnosti u proces upravljanja rizicima i u sistem internog izveštavanja, itd, Banka uredila posebnom Politikom poveravanja vitalnih aktivnosti trećim licima, koja bliže opisuje sve napred

4

navedeno, kao i uloge i odgovornosti, uključujući i ulogu Izvršnog odbora i Komisije za poveravanje aktivnosti trećim licima.

6. Radi zaštite imidža Banke i u skladu sa definisanim pravilima, zaposleni zaduženi za rad sa klijentima - utvrde sa maksimalnom sigurnošću identitet, solventnost i pravnu sposobnost klijenata da

ispunjavaju svoje obaveze pre stupanje u poslovni odnos sa njima; - prepoznaju bilo koji slučaj stvarnog ili potencijalnog sukoba interesa i da veoma brzo budu u

stanju da primene odgovarajuće procedure o poverljivosti, pre preuzimanja ili saopštavanja bilo koje informacije koja potiče od korisnika finansijskog saveta ili kreditne transakcije;

- zaključuju finansijske poslove sa klijentom samo ukoliko su ti poslovi u finansijskim izveštajima firme ii predmet su saopštavanja eksternim revizorima firme.

7. S obzirom na to da bankarska organizacija dozvoljava licima različitog profila (u smislu funkcije, entiteta, tržišta, zemalja) da istovremeno generišu identične ili međuzavisne rizike, obaveza je Risk-a i sektora za rad sa klijentima i sektora za poslove podrške da se oslone na: - resurse Banke koji poseduju adekvatno znanje i iskustvo koje odgovara prirodi i složenosti

rizika koji se preuzimaju i koji bi bili u stanju da obavljaju procenu uz neophodnu stručnost i odgovornost, uz međusobnu konstruktivnu komunikaciju, kao i komunikaciju sa zaposlenima u Odeljenju za kreditni portfolio i za tehnike smanjivanja rizika;

- Najnaprednije metodologije merenja svake kategorije rizika, koje odgovoraju prirodi i obimu odgovarajuće transakcije, kojim se obezbeđuje dosledno razumevanje svih rizika kao i procena tih rizika u odnosu na kapital i na ostvarene rezultate Banke, uključujući uticaj snažnih varijacija u korišćenju simuliranih pretpostavki (stres scenario);

- Informacione sisteme i standarde upravljanja koji obezbeđuju doslednost podataka i olakšavaju praćenje rizika u skladu sa optimalnom periodičnošću, na konsolidovanoj osnovi klijenta, ukoliko je deo veće grupacije i uz zadovoljavajuću proveru podataka i nivoa sigurnosti;

- zaposlene zadužene za proveru (ili validaciju) primene strategije upravljanja rizikom, koji su u potpunosti nezavisni od sektora za poslove podrške i sektora za poslove sa klijentima koji su predmet njihove provere;

- Politiku zarada koja na odgovarajući način odražava pozitivan i negativan uticaj rizika donetih odluka i uzima u obzir njihovu uskladjenost sa strategijom i standardima upravljanja rizika koje postavlja Banka.

8. Risk utvrdjuje pravila primene strategije upravljanja rizicima u okviru Banke u formi generalnih politika i procedura, koje se mogu dalje razraditi većim brojem operativnih procedura koje izrađuju sektori Banke. Oni obuhvataju sve modalitete prikupljanja, procene, praćenja i kontrole ovih rizika, definisanjem izričite odgovornosti za svaki organizacioni deo i dostavljanjem jasnih proverenih podataka.

9. Odeljenje interne revizije zaduženo je za proveru pristupa upravljanju rizicima, njegovu sveobuhvatnost i adekvatnost za celu Banku, kao i njegovu usklađenost sa internim procedurama.

2.1.3 Kategorije rizika Imajući u vidu raznolikost i promene aktivnosti Banke i lokalnog tržišta, upravljanje rizicima u SGS-u usredsređeno je na sledeće osnovne kategorije rizika: 1. Kreditni rizik (i s tim u vezi rizik koncentracije, valutno indukovani kreditni rizik, rizik spoljnih

faktora i rezidualni rizik) 2. Tržišni rizik (i s tim u vezi devizni i cenovni rizik) 3. Operativni rizik 4. Rizik likvidnosti 5. Rizik kamatnih stopa 6. Reputacioni rizik 7. Strateški rizik Kreditni rizik se definiše kao rizik od gubitka koji proističe iz nemogućnosti dužnika da ispuni svoje finansijske obaveze prema SGS. Pored kreditnog rizika u užem smislu, kreditni rizik u širem smislu obuhvata i:

1. Rizik koncentracije - rizik od nesavršene diversifikacije zbog jake koncentracije prema jednoj ugovornoj strani, grupa povezanih komitenata ili specifičnih sektora (industrijska, geografska itd);

5

2. Valutno indukovani kreditni rizik - rizik ostvarivanja kreditnog gubitka zbog neodrživog povećanja rata koje proističu iz depresijacije vrednosti lokalne valute u odnosu na vrednost konvertibilnih valuta kod izloženosti sa valutnom klauzulom;

3. Kreditni rizik induciran kamatnim rizikom je rizik nastanka gubitka usled promena u referentnim kamatnim stopama za koje je vezana otplata kredita što može uticati na sposobnost klijenata da otplaćuju ove obaveze.

4. Rizik od ostvarivanja gubitaka po osnovu uticaja spoljnih faktora, a posebno promena u poslovnom i makroekonomskom okruženju koji imaju za posledicu rast portfolija problematičnih plasmana.

5. Rezidualni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled toga što su tehnike ublažavanja kreditnog rizika manje efikasne nego što se očekuje ili njihova primena nedovoljno utiče na umanjenje rizika kojima je banka izložena.

Upravljanje kreditnim rizikom definisano je setom dokumenata - politika koje definišu upravljanje ovim rizikom u segmentima poslovanja sa pravnim licima, fizičkim licima i malim privrednim subjektima i preduzetnicima. Ova dokumenta definišu osnovna načela upravljanja kreditnim rizikom i to:

• Apetit za preuzimanjem rizika • Principe upravljanja rizikom • Uspostavljanje poslovnog odnosa sa klijentima • Uspostavljanje limita • Način i instrumente obezbeđivanja plasmana • Kontrolu i praćenje rizika • Analizu rizika zemlje • Poseban pristup specifičnim projektima koji izlažu banku kreditnom riziku

Tržišni rizik se definiše kao rizik od gubitka usled promena cena na tržištu (devizni kursevi, cene vlasničkih ili dužničkih hartija od vrednosti ili cena robe). To se odnosi na sve transakcije iz knjige trgovanja, kao i određena portfolija iz bankarske knjige preko mark-to-market pristupa. Upravljanje tržišnim rizikom je definisano Politikom za upravljanje tržišnim rizicima. Banka je u svom poslovanju, od svih tipova tržišnih rizika, prevashodno izložena deviznom riziku. Banka forsira vrlo konzervativnu politiku vezano za trgovanje finansijskim i robnim instrumentima za sopstveni račun sa namerom ostvarenja kratkoročne dobiti na bazi stvarne ili očekivane razlike između nabavne i prodajne cene. Banka obavlja transakcije na tržištu ili po nalogu klijenata (uz odgovarajuće zatvaranje tako kreirane pozicije u što kraćem roku) ili radi zatvaranja svojih strukturnih pozicija, odnosno radi održavanja likvidnosti Banke. Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja, uključujući i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja ali sa rizikom velikog gubitka. Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Upravljanje operativnim rizikom definisano je Politikom operativnog rizika. Osnovni elementi ove politike obuhvataju:

• Praćenje, prijavljivanje i analiza događaja realizovanih kao posledica operativnog rizika • Kreiranje, praćenje i izveštavanje o ključnim indikatorima operativnog rizika • Sprovođenje permanentne supervizije procesa u banci • Sprovođenje sopstvene procene kontrole rizika u banci

Rizik likvidnosti proističe iz neusaglašenosti priliva i odliva i predstavlja nesposobnost Banke da izmiri svoje dospele obaveze bilo konverzijom svoje likvidne aktive, bilo pribavljanjem svežih izvora finansiranja. SGS prati i upravlja svojom pozicijom likvidnosti i strategijom finansiranja u kontinuitetu, u isto vreme prihvatajući neočekivane efekte izazvane internim i eksternim faktorima (koji su van kontrole Banke), tržišnim uslovima itd što može usloviti pogoršanje Bančine pozicije likvidnosti. Ključni dokument koji definiše oblast upravljanja rizikom likvidnosti je Politika za upravljanje rizikom likvidnosti. Banka je razvila sveobuhvatan sistem merenja rizika likvidnosti primenom raznovrsne scenario analize u uslovima stresa. Pored toga, ovaj rizik se prati i njime se upravlja kroz regulatorne

6

pokazatelje/limite definisane od strane NBS, kao i putem interne metodologije i internih limita. Banka naime ocenjuje strukturu bilansa stanja, kvalitet/ stabilnost izvora, projektuje tokove novca i buduće pozicije likvidnosti, uzimajući u obzir i rizike po osnovu vanbilansnih stavki (finansijske derivate, neiskorišćene kreditne linije i pozajmice na tekućim računima, obaveze po garancijama). Pored toga Banka vrši stres testove za likvidnost kako bi se osiguralo adekvatno pokriće rizika likvidnosti. Banka takođe ima implementiran plan aktivnosti u situaciji nepredviđenih okolnosti koje mogu imati efekta na rizik likvidnosti. Rizik kamatnih stopa predstavlja rizik smanjenja finansijskog rezultatata i ekonomske vrednosti kapitala prouzrokovanog varijacijama kamatnih stopa, preko pozicija iz bilansa stanja i vanbilansnih pozicija, ali izuzimajući pozicije koje su podložne tržišnim rizicima. Ključni dokument koji definiše upravljanje rizikom kamatnih stopa je Politika za upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi. Kako bi obezbedila adekvatno upravljanje rizikom kamatnih stopa Banka je uspostavila system identifikacije, procene, nadgledanja i izveštavanja o kamatnom riziku iz bankarske knjige. U tom smislu Banka analizira i kontroliše uticaj na ekonomsku vrednost kapitala (EVE) i uticaj na neto prihod od kamate (NIM) u cilju adekvatnog upravljanja ovim rizikom. Reputacioni rizik se definiše kao rizik koji proističe iz negativne pecepcije sa strane klijenata, partnera, akcionara, investitora ili regulatora koji mogu negativno da utiču na sposobnost Banke da održava postojeće, ili uspostavlja nove poslovne odnose, kao i kontinuirani pristup izvorima finansiranja. Strateški rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital Banke usled nepostojanja odgovarajućih politika i strategija, te njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruženju u kome Banka posluje ili izostanka odgovarajućeg reagovanja Grupe na te promene.

2.2 Način organizovanja procesa upravljanja rizicima

Organizacija Sektor za upravljanje rizicima čine jedna direkcija i četiri odeljenja: Direkcija za plasmane sa povećanim rizikom, Odeljenje za rizik druge strane, Odeljenje za naplatu potraživanja i Odeljenje kreditnog portfolia.

- Odeljenje za rizik druge strane bavi se procenom i odobravanjem rizika vezanih za proces kreditiranja korporativnih klijenta.

- Odeljenje za upravljanje rizicima poslovanja sa stanovništvom i tržišnim rizicima bavi se procenom i odobravanjem rizika za plasmane prema tzv. retail klijentima. U ovom Odeljenju je sistematizovana i nezavisna funkcija kontrolora za tržišne rizike, čija je uloga da obezbedi detaljno i permanentno praćenje svih tržišnih aktivnosti Banke.

- Odeljenje za naplatu potraživanja od fizičkih lica bavi se procesom naplate kredita iz segmenta fizičkih lica i malog biznisa u kašnjenju.

- Direkcija za plasmane sa povećanim rizikom prati problematični portfolio banke. Zadatak Direkcije je pronalaženje rešenja za naplatu potraživanja od korporativnih klijenata koji su definisani kao problematični, u optimalnom roku i sa najmanje troškova za Banku.

- Odeljenje kreditnog portfolija obavlja kvantitativnu i kvalitativnu analizu kreditnog portfolija i identifikaciju ključnih faktora rizika na nivou portfolija.

Odgovornosti Imajući u vidu gore navedeni opseg politike upravljanja rizicima, ona nije u nadležnosti jednog pojedinca niti jedne organizacione jedinice, već se odnosi na različite nivoe u Banci.

1 - Odgovornosti zaposlenih za rad sa klijentima

U ovom kontekstu ne pravi se razlika između različitih tržišta na kojima Banka deluje, s obzirom da zaposleni za rad sa klijentima imaju iste obaveze bilo da je reč o radu sa fizičkim licima, malim privrednim subjektima i preduzetnicima, preduzećima ili finansijskim tržištima.

7

Odgovornost obaveštavanja: Jedna od glavnih odgovornosti saradnika za rad sa klijentima, nevezano samo za kreditni rizik, jeste primena procedure pod nazivom «Upoznaj svog klijenta» (tzv. KYC). U smislu Rizika druge strane, to znači da saradnici za rad sa klijentima treba da organizacionim delovima koje donose odluke o kreditima dostavljaju sve poznate informacije o klijentu, kako bi tiorganizacioni delovi doneli adekvatne odluke na osnovu svih aspekata koji bi mogli uticati na profil rizika klijenta. Kao spona između klijenta i Banke, saradnici za rad sa klijentima imaju pristup većem broju informacija u odnosu na druge zaposlene u banci. Oni ne samo da imaju pristup zvaničnim informacija o klijentu: zvanična dokumentacija, finansije, itd, već su u i mogućnosti da prikupljaju informacije iz svog okruženja i okruženja klijenta. Pored toga su i svedoci ponašanja klijenta koje može da ukaže na njegovu finansijsku motivaciju za korišćenje naših usluga. Sve 3 osnovne kategorije informacija treba formalizovati i preneti nadležnim organizacionim delovima. Ako pripremu kreditne dokumentacije ne obavljaju sami saradnici za rad sa klijentima, treba da obezbede da informacije kojima raspolažu budu unete u dokumentaciju. Ako sami pripremaju dokumentaciju u fajlu ili skoringbodovnom sistemu, potrebno je da informacije koje unose budu potpune i pouzdane. Saradnik za rad sa klijentima je takođe dužan da unese što veći broj informacija u kreditni predmet radi identifikovanja svih potencijalnih izvora rizika. Time se Direkciji za upravljanje rizicima omogućava da ih na pravi način proceni, a nadležnim organizacionim delovima da ih uzmu u obzir prilikom donošenja odluka o kreditnom zahtevu. Nepodnošenje kompletnih informacija može dovesti do izlaganja Banke neželjenim rizicima, kao što je Rizik zemlje. Bilo kada tokom trajanja kredita, pa i neposredno po odobrenju zahteva a pre plasiranja sredstava, ako saradnik dođe do novih informacija koje bi mogle uticati na risk profil klijenta, potrebno je da o tome što pre obavesti svoje pretpostavljene tako da se sledeći korak u proceduri može preduzeti uz punu svest o novim okolnostima u kojima se klijent nalazi. Namerni previdi u dostavljanju informacija o klijentu koje bi mogli uticati na kreditnu odluku smatraće se kršenjem profesionalnog i etičkog kodeksa i biće adekvatno sankcionisani. Obaveza ažuriranja informacija o našim kliljentima i predočavanje tih informacije nadležnim organizacionim delovima nije ograničena na period procene kredita, već postoji i po odobravanju kredita. Cilj je da se uoči svaka promena finansijske situacije klijenta i, u slučaju da se ona pogoršala, predvide aktivnosti koje Banka treba da preduzme da bi zaštitila svoje interese. Najzad, treba naglasiti da je pravovremeno dostavljanje informacija veoma važno, s obzirom da efikasnost politike i preduzetih mera u velikoj meri zavisi od blagovremenosti njihovog predočavanja. Za formiranje dokumentacije i KYC-a koje se tiču finansijskih institucija zadužena je Služba za praćenje i izveštavanje tržišnih operacija. Obaveza profesionalnog opho đenja: Kod analize rizika, iako nisu stručnjaci za pitanja rizika u Banci, zaposleni zaduženi za rad sa klijentima treba da imaju i stalno razvijaju veštinu analize rizika kako bi:

• Uspostavili dobre odnose sa klijentom davanjem kvalitetnih saveta i time stvarali pozitivan imidž Banke. Kvalitetan savet podrazumeva da se klijentu predoči koji je to razuman iznos duga ili druge obaveze koji on može da podnese, imajući u vidu njegovu finansijsku sposobnost, i definiše advekatan tip obaveze, perioda dospeća, načina otplate, itd.

• Na najbolji način organizovali svoje radno vreme i efikasnost rada, što znači da ne provode previše vremena u radu sa neadekvatnim kreditnim fajlovima. Posledično, neće davati klijentu lažnu nadu, što može naneti štetu imidžu banke.

2 – Odgovornosti Odeljenja poslova podrške i Odelje nja za izradu ugovora i upravljanje

sredstvima obezbedjenja za privredu, kao i Odeljenj a za praćenje tržišnih operacija

8

Kao i za organizacione delove zadužene za rad sa klijentima, niže navedene napomene odnose se i na saradnike odeljenja podrške za rad sa fizičkim licima, saradnike odeljenja poslova podrške za rad sa preduzećima i saradnike odeljenja za praćenje tržišnih operacija. Kontrola dokumentacije: Jedna od osnovnih odgovornosti saradnika odeljenja poslova podrške je kontrolisanje da li je dokumentacija priložene uz kreditni fajl u skladu sa našom politikom i procedurama. Osim toga, saradnik odeljenja poslova podrške treba da ustanovi da li je dostavljena dokumentacija ispravna i da li kreditni fajl ili bodovni sistem sadrže protivrečnosti. Konačno, sradnik odeljenja poslova podrške treba takođe da proceni, gde god je to moguće, da li je dostavljena dokumentacija falsifikovana i da, ako ima bilo kakve sumnje, o tome obavesti svoje pretpostavljene. Posebna odgovornost saradnika odeljenja za praćenje tržišnih operacija je da pre izvršenja transakcije prati i proveri limite druge ugovorne strane, pojedinačne limite dilera i globalne limite Banke (otvorene devizne pozicije, ukupne izloženosti po odredjenim dužničkim hartijama itd.) Pažnja: Iako saradnici odeljenja poslova podrške nisu u situaciji da prikupljaju informacije o klijentima u istoj meri kao saradnici za rad sa klijentima, oni pod određenim okolnostima mogu biti svesni nekih činjenica o klijentu, bilo putem eksternih informacija do kojih su došli, bilo kroz naše interne kanale, procedure i izveštaje. U slučaju da dođu do informacije od materijalnog uticaja na kreditnu odluku, potrebno je da te informacije stave na raspolaganje svojim pretpostavljenima, koji su sa svoje strane dužni da te informacije predoče saradnicima za rad sa klijentima i donosiocima odluka, kako bi ovi postupili u skladu sa njima. Praćenje i doslednost podataka: Da bi se zaštitili interesi Banke, fajlove i portfolio je potrebno pratiti na adekvatan način. To praćenje može se obavljati samo ako u našim sistemima i izveštajima raspolažemo pravim informacijama. S obzirom da saradnici odeljenja poslova podrške imaju ključnu ulogu pri unosu podataka u sisteme, kao i da pripremaju izveštaje, na njima je da obezbede korišćenje pravih podataka kako bi se donele odgovarajuće odluke zasnovane na primljenim informacijama. Kontrola sredstava obezbe đenja: Odeljenje za izradu ugovora i upravljanje sredstvima obezbeđenja za privredu obavlja kontrolu sredstava obezbeđenja. Upravljanje sredstvima obezbeđenja je proces koji podrazumeva sledeće korake:

a) kreiranje sredstava obezbeđenja u sistemu, b) periodične i vanredne procene vrednosti sredstava obezbeđenja, c) obnavljanje sredstava obezbeđenja, d) brisanje sredstava obezbeđenja i e) realizacija sredstava obezbeđenja (gotovinski depozit ili menice).

3 – Odgovornosti Sektora za upravljanje rizicima

Raspolaganje informacijama i pravovremeno donošenje odluka: Radi donošenja adekvatnih odluka na osnovu objektivnih pokazatelja, Sektor za upravljanje rizicima treba da prilikom procene kreditnih fajlova i davanja preporuka iz oblasti kreditnog rizika razmotri sve dostavljene i dostupne informacije. Risk ima obavezu da identifikuje i proceni sve preuzete rizike, čak i u slučaju kada oni nisu jasno određeni inicijalnim zahtevom (Rizik klijenta, Sektorski rizik, Rizik zemlje...). Risk je takođe dužan da, po prikupljanju svih neophodnih informacija, pravovremeno dostavlja svoja mišljenja i preporuke. Pod svim neophodnim informacijma podrazumevamo sve podatke koji mogu značajno uticati na odluke. Potreba za pravovremenošću važna je iz dva razloga:

• jer čuva profesionalni imidž Banke, što znači da klijenti ne bi trebalo da nepotrebno čekaju pošto dostave tražene informacije,

• jer omogućava adekvatno donošenje odluka: odugovlačenjem u davanju preporuka ili donošenju odluka, RISK može doći u situaciju da mu promaknu najsvežije informacije i da ne da najbolju preporuku. Dakle, odluke treba donositi blagovremeno, a ukoliko se podaci o nekom klijentu ili pitanjima rizika ne mogu predvideti na duži rok, RISK bi trebalo da svojim odlukama daje kraći period važenja i da predmete i slučajeve razmatra češće.

9

Ažuriranje informacija: Pored informacija priloženih u predmetima, RISK bi takođe trebalo da stalno ažurira podatke o klijentima, o ekonomskim pitanjima i pitanjima ekonomskog okruženja, radi donošenja najbolje moguće odluke. Raspolaganje svežim informacijama omogućava RISK-u da ih nakon provere potvrdi ili porekne i time donese najbolju moguću odluku. Obuka i razmena informacija: S obzirom na prethodno opisane odgovornosti saradnika zaduženih za rad sa klijentima i saradnika iz odeljenja podrške, kao i Kreditnog odbora, RISK treba da obezbedi adekvatnu informisanost i obuku iz oblasti rizika. Potrebno je da RISK pomogne svim zaposlenima u spoznaji rizika. Shodno tome, zaposleni u RISK-u treba da stoje na raspolaganju zaposlenima za sva pitanja iz oblasti rizika. Kontrola i provera: U vezi sa adekvatnim praćenjem rizika koje Banka preuzima, treba naglasiti da, iako su svi zaposleni u Banci dužni da prate rizike, na zaposlenima u RISK-u ipak leži najveća odgovornost u pravovremenom praćenju rizika i zaštiti interesa Banke. Po obavljanju pravovremene provere, RISK treba da dostavi odgovarajuće preporuke i da obezbedi primenu adekvatnih mera u što kraćem roku posle dostavljanja tih preporuka. Validacija proizvoda koji generišu rizik: RISK je u obavezi da da mišljenje o svim novim proizvodima Banke koji uzrokuju pojavu rizika za Banku, kao i o svim promenama koje se vrše na postojećim proizvodima. Validacija i ažuriranje scoring sistema: RISK je u obavezi da povremeno vrši procenu kvaliteta kreditnih portfolija odobrenih na osnovu scoringsistema ili procedura i, ukoliko je potrebno, koriguje scoringsisteme i procedure radi daljeg poboljšanja kvaliteta donošenja odluka.

4 – Odgovornosti Kreditnog odbora (skra ćeno: KO):

Odgovornosti Kreditnog odbora su odlučivanje o kreditima čiji iznos prevazilazi limite određene ovlašćenjem Izvršnih direktora zaduženih za različita komercijalna tržišta. Glavna razlika izmedju KO i RISK-a u procesu odlučivanja o kreditnim predmetima sastoji se u tome što RISK daje preporuke dok KO donosi odluke.

5 – Odgovornosti Odbora za pra ćenje uskla đenosti aktive i pasive (skra ćeno: ALCO):

Odgovornost ALCO-a koji upravlja strukturom bilansa stanja, u domenu upravljanja rizicima se odnosi na praćenje rizika likvidnosti (uključujući sisteme za merenje, procenu i praćenje likvidnosti, GAP-ova, stress testiranje itd) i rizika kamatnih stopa

6 – Odgovornosti Odbora za pra ćenje tržišnih rizika (skra ćeno: MARCO):

Odgorovnost MARCO-a je da identifikuje, meri i prati tržišne rizike i tržišne limite i predlaže njihovo odobrenje, promenu ili ukidanje.

7 – Odgovornost Izvršnog odbora (skra ćeno: IO):

Glavna obaveza Izvršnog odbora je da utvrdi politiku upravljanja rizicima i sprovodi strategiju upravljanja rizicima. Takođe, IO če odlučivati o procedurama za identifikaciju, merenje, procenu i praćenje rizika koje banka preuzima. U slučaju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa utvrđenom politikom i principima, IO će biti u obavezi da o tim slučajevima obavesti Upravni odbor.

8 – Odgovornost Upravnog odbora (skra ćeno: UO):

Glavna obaveza Upravnog odbora u odnosu na upravljanje rizicima je da utvrdi strategiju upravljanja rizikom Banke i da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima. UO je takođe zadužen za rizike takozvanih velikih izloženosti (bilo da je reč o pojedinačnom klijentu ili grupi klijenata), a na osnovu preporuka RISK-a i definiše limite izloženosti koje IO može da odobri, kao i uslove koji se odobravaju na zahtev klijenata..

10

2.3 Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima Banka redovno i sveobuhvatno izveštava o sledećim tipovima rizika:

- kreditni rizik (uključujući rizik druge ugovorne strane); - tržišni rizik; - operativni rizik; - rizik koncentracije; - rizik likvidnosti; - kamatni rizik; - devizni rizik; - rizik zemlje; - rizik usklađenosti poslovanja; - rizik ulaganja banke,

kao i o drugi rizicima kojima je izložena u poslovanju. Izveštavanje se vrši u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, standardima Societe Generale Grupe i zahtevima kreditora i investitora.

Izveštaji su predmet redovne revizije od strane Odeljenja interne revizije u skladu sa godišnjim planom revizije, kao i eksternih revizora.

2.4 Tehnike ublažavanja rizika

2.4.1 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika U cilju smanjenja rizika kojima je izložena Banka koristi podobne instrumente kreditne zaštite. Podobnost instrumenata se analizira sa stanovišta ispunjavanja predviđenih važećom regulativom NBS, kao i internim pravilima SGS. U cilju optimalnog praćenja instrumenata kreditne zaštite, Banka je osnovala poseban organizacioni deo – Odeljenje za izradu ugovora i upravljanje sredstvima obezbeđenja za privredu. Zaposleni u ovom odeljenju su zaduženi za sastavljanje ugovora i druge dokumentacije na osnovu koje se zasniva založno pravo nad sredstvima obezbeđenja, kao i za registraciju i praćenje instrumenata obezbeđenja u Bančinom centralnom informacionom sistemu. U cilju očuvanja strukture portfolija prema instrumentima obezbeđenja Banka kreditnim politikama i drugim internim aktima propisuje prihvatljive instrumente obezbeđenja kao i potrebni nivo pokrivenosti izloženosti tim instrumentima obezbeđenja po iznosima, kategorijama dužnika i kategorijama izloženosti. Praćenje vrednosti instrumenata obezbeđenja Banka vrši definisanjem rokova u kojima je potrebno ponovno izvršiti procenu njihove vrednosti, ugovaranjem obaveze dostavljanja eksternih procena kao i kontrolom primljenih procena vrednosti, odnosno polisa osiguranja založene pokretne i nepokretne imovine.

3 KAPITAL BANKE

3.1 Opis osnovnih karakteristika elemenata kapitala Banke Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, umanjenih za odbitne stavke. Osnovni kapital čine: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, nematerijalna ulaganja kao odbitna stavka, nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju kao odbitna stavka od osnovnog kapitala i deo potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke. Dopunski kapital čine revalorizovane rezerve hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju i subordinirane obaveze. Odbitne stavke ukupnog kapitala čine iznos potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke i ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica.

11

U nastavku je data tabela koja prikazuje strukturu kapitala Banke na dan 31.12.2015. godine

NAZIV POZICIJE IZNOS U HILJADAMA RSD

OSNOVNI KAPITAL 19.921.901

Nominalna vrednost uplaćenih običnih akcija 23.723.021 Emisiona premija 1.253 Rezerve iz dobiti

9.893.347

Gubitak tekuce godine 0

Nematerijalna ulaganja (516.843) Nerealizovani gubici po osnovu HOV raspoloživih za prodaju (43)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

(13.178.834)

DOPUNSKI KAPITAL 6.366.954 Deo revalorizacionih rezervi banke 893.779 Subordinirane obaveze 5.473.175 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA (463.747) Ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica (463.747)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke 0

Odbitne stavke osnovnog kapitala (231.874)

Odbitne stavke dopunskog kapitala (231.874)

UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 19.690.027 UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 6.135.080

UKUPAN KAPITAL 25.825.107

Podaci i informacije o povezivanju pozicija kapitala banke iz bilansa stanja s pozicijama kapitala banke iz izveštaja o kapitalu sačinjenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke, kao i podaci i informacije o razlikama između pozicija iz bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i pozicija iz konsolidovanog bilansa stanja bankarske grupe sačinjenog u skladu s Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, dati su u aneksu ovog dokumenta.

4 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVA TNOSTI KAPITALA

4.1 Interna procena adekvatnosti kapitala Cilj procesa interne procene adekvatnosti kapitala je da osnaži odnos između rizičnog profila Banke, upravljanja rizicima i sopstvenih sredstava tj. da obezbedi da Banka raspolaže sa dovoljno kapitala da podrži sadašnje i buduće aktivnosti i pokrije sve materijalno značajne rizike kojima je izložena. Materijalni rizici su oni rizici koji imaju značajan uticaj na aktivnosti Banke, odnosno mogu imati značajan uticaj na finansijski rezultat ili kapital Banke. Banka utvrđuje i najmanje jednom godišnje sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala u skladu sa utvrđenim postupkom i u skladu sa obimom i složenošću poslova i profila rizika Banke. Banka prati nivo kapitalizacije i stopu adekvatnosti kapitala na kvartalnoj osnovi.

12

Proces interne procene adekvatnosti kapitala:

- Predstavlja integralni deo procesa donošenja odluka iupravljanja; - Predmet je redovne procene; - Predstavlja sveobuhvatni proces zasnovan na identifikaciji, merenju i proceni rizika i

predstavlja intgralni deo sistema upravljanja rizicima; - Orijentisan je na budućnost; - Zasnovan je na odgovarajućim procenama i merenju rizika; - Proizvodi razuman nivo internog kapitala.

Efektivno proces planiranja kapitala uključuje procenu rizika kojem je banka izložena i proces upravljanja rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju. U tom smislu proces procene adekvatnosti kapitala treba da uključuje potencijalni efekat na finansijski rezultat Banke ili kapital, pa s toga treba da uključuje i stres testove. Procena internih kapitalnih zahteva proizilazi iz procene budućnosti, neočekivanih gubitaka vezanih za rizike i uključuje poslovne faktore kao što su rast kreditnog portfolija, budući izvori finansiranja i upotreba tih sredstava. Proces procene internih kapitalnih zahteva je adekvatan ako je zasnovan na proceni, merenju i praćenju materijalno značajnih rizika koje Banka preuzima, uspostavljajući na taj način sveukupnu procenu rizika i pruža adekvatan odnos između veličine kapitala, rizičnog profila Banke i budućih aktivnosti definisane strateškim ciljevima i poslovnim planom. Rizičan profil je set kvalitativnih i kvantitativnih kreiterijuma za procenu merljivih i nemereljivih rizika koje preuzima Banka u svom poslovanju. Merljivi rizici su oni koji imaju uticaj na finansijski rezultat i ili kapital Banke, dok se nemerljivi rizici koji imaju uticaj na Banku posmatraju preko procene (reputacioni rizik). Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke se sastoji od:

- Analize i projekcije finansijske pozicije I planiranja kapitala; - Procena rizika I identifikacija materijalno značajnih rizika; - Procena sistema upravljanja rizicima: - Merenje i procena potrebnog nivoa internog kapitala za pokriće svih materijalno značajnih

rizika; - Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva i raspoloživog internog kapitala; - Integracija internih kontrola i integracija ICAAP u procese upravljanja Bankom.

Rizik se definiše kao verovatnoća gubitka ili verovatnoća da će data aktivnost ili događaj imati direktan negativan efekat na finansijski rezultat ili kapital banke ili može izazvati teškoće u ostvarivanju ciljeva u Banci. Upravljanje rizicima podrazumeva identifikaciju, merenje ili procenu, praćenje, kontrolu i ublažavanje rizika. Efektivno upravljanje rizicima je kritična komponenta upravljanja Bankom i osnova za njeno stabilno i sigurno funkcionisanje čime se osigurava ostvarenje ciljeva postavljenih od strane akcionara. Banka je u obavezi da uspostavi sistem upravljanja svim materijalno značajnim rizicima kojima je izložena i to imajući u vidu prirodu, veličinu i kompleksnost finansijskih aktivnosti koje se sprovode i koji će biti sprovođene u Banci. ICAAP proces implementiran u SGS u skladu je sa zahtevima regulative Narodne banke Srbije (u daljem tekstu NBS) u skladu sa važećom odlukom kojom se definiše upravljanje rizicima banaka odnosno delovima ove odluke koja definiše:

- Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) i - Važećom odlukom kojom se definiše adekvatnost kapitala banaka odnosno delovima ove

odluke koja definiše � Kapital banke � Rizikom ponderisanu aktivu, kapitalne zahteve i pokazatelj adekvatnosti kapitala

U okviru SGS ICAAP mora biti zasnovan na sledećim principima, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije i ispunjavati sledeće uslove:

- zasnovan na procesu identifikacije i merenja rizika ili procena rizika; - pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje glavnih rizika kojima Banka jeste ili

može biti izložena u svom radu; - obezbeđuje adekvatan unutrašnji kapital u skladu sa rizičnim profilom Banke;

13

- adekvatno inkorporirana u sistem upravljanja i odlučivanja u Banci; - predmet je redovne analize, praćenja i provere.

Proces procene interne adekvatnosti kapitala obuhvata sledeće faze:

- Identifikacija materijalno značajnih rizika; - Obračun iznosa internih kapitalnih zahteva za pojedine rizike; - Određivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva; - Poređenje iznosa kapitala obračunatog se u skladu sa odlukom o adekvatnosti kapitala

banaka i iznosa internih kapitalnih zahteva. Kroz ICAAP proces SGS redovno pregleda i detaljno analizira sve relevantne rizike koji bi mogli da utiču na njen rizični profil . Zbog toga set rizika (detaljan spisak videti dole) je identifikovan, opisan, dok su odnosne metodologije merenja rizika i procedure upravljanja rizicima koncentrisane u posebnim dokumentima. Ovim rizicima se upravlja u skladu sa Politikom upravljanja rizicima SG Grupe. Rizici koji su identifikovani u ICAAP opisani su u tabeli datoj u nastavku:

Rizici Kratka definicija

Stub I (Regulatorni

zahtevi)

Stub II (interni modeli)

Stub II – stress

testovi

Kreditni rizik

Rizik gubitka koji proizilazi iz nemogućnosti dužnika da servisira svoje finansijske obaveze prema SGS.

Kvantifikovan: Koristi se standardizovani pristup, kalkulacija rizikom ponderisane aktive

Kvantifikovan preko Stuba I uz dodatak kapitalnog zahteva za izloženosti prema državama i centralnim bankama.

Kvantifikovano preko stres testa gubitaka usled pogoršanja makroekonomskih pokazatelja kao što su BDP i stopa nezaposlenosti.

Kreditni rizik – kreditno devizni rizik (CICR)

Rizik realizacije kreditnog gubitka zbog neodrživog povećanja rata koje proističu iz depresijacije lokalne valute u odnosu na vrednost konvertibilne valute u kreditima sa valutnom klauzulom.

Nije kvantifikovan. Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom kroz redovno praćenje i otkrivanje klijenata i sektora koji su osetljivi na devizni kurs.

Kvantifikovan stopa gubitaka koji nastaju usled promena deviznog kursa za plasmane koji su indeksirani u stranoj valuti

Kvantifikovani stres testiranjem stopa gubitaka koji nastaju usled promena deviznog kursa za plasmane koji su indeksirani u stranoj valuti devizno osetljivom portfoliju.

Kreditni rizik induciran kamatnim rizikom

Rizik nastanka gubitka usled promena u referentnim kamatnim stopama za koje je vezana otplata kredita što može uticati na sposobnost klijentata da otplaćuju ove obaveze.

Nije kvantifikovan. Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom, kroz razne analize i napredne procene, praćenje i izveštavanje.

Nije kvantifikovan usled identifikovane slabe do srednje korelacije i slabe mogućnosti prediktabilnost. Uključen je u interne kapitalne zahteve kroz druge rizike koji su pokriveni sa 5% od ukupnog iznosa internih kapitalnih zahteva.

Bez stres testova

Kreditni rizik – rizik koncentracije

Rizik od nesavršene diversifikacije zbog jake koncentracije prema jednoj ugovornoj strani, grupi povezanih komitenata ili specifične sektorske koncentracije (industrijska, geografska itd)

Nije kvantifikovan. Integrisan u upravljanje kreditnim rizikom, kroz razne analize i napredne procene, postavljanjem odgovarajućih limita, praćenje i izveštavanje, procena suvišnih koncentracija i procena dodatnog potrebnog kapitala (ako je potrebno).

Kvantifikovan preko procene efekata na gubitke za 50 najvećih izloženosti banke izloženosti Banke kao i za izloženost po poslovnim delatnostima kojima se klijenti bave.

Kvantifikovan preko stresirane procene efekata na gubitke za 50 najvećih izloženosti banke izloženosti Banke kao i za izloženost po poslovnim delatnostima kojima se klijenti bave.

14

Kreditni rizik – rezidualni rizik

Rezidualni rizik je rizik da tehnike ublažavanja kreditnog rizika daju manje efekte od očekivanih

Nije kvantifikovan ali se tehnike za ublažavanje kreditnog rizika redovno analiziraju.

Kvantifikovan analizom očekivanih efekata gubitaka po osnovu smanjenja vrednosti instrumenata obezbeđenja – nepokretnosti i to posebno za problematičan a posebno za zdrav portfolio Banke.

Kvantifikovan analizom očekivanih stresiranih efekata gubitaka po osnovu smanjenja vrednosti instrumenata obezbeđenja– nepokretnosti i to posebno za problematičan a posebno za zdrav portfolio Banke..

Tržišni rizik

Tržišni rizik se definiše kao rizik od gubitka usled negativnog dejstva kretanja osnovnih tržišnih parametara na pozicije iz knjige trgovanja i otvorenu deviznu poziciju.

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa

Kvantifikovan upotrebom VaR zasnovano na istorijskim simulacijama u skladu sa zahtevima NBS u odnosu na otvorenu deviznu poziciju

Kvantifikovan korišćenjem unapred definisanih stres scenarija u pogledu apresijacije / depresijacije stranih valuta prema lokalnoj valuti i korišćenje nVar podataka podvrgnutih stres testu.

Rizik druge ugovorne strane – rizik zamene

Rizik koji se odnosi na trošak zamene u transakcijama sa finansijskim derivatima u slučaju neplaćanja od strane originalne ugovorne strane

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa – metod tekuće izloženosti.

Kvantifikovan preko standardizovanog pristupa – metod tekuće izloženosti.. SG Grupa se o ovome izveštava preko CVI file and MRP.

Bez stres testova

Rizik druge ugovorne strane – rizik poravnanja

Rizik da druga ugovorna strana ne izmiri svoju obavezu (isporuke HoV ili gotovine) na ugovoreni datum dospeća nakon što je Banka već izvršila svoju transakciju.

Nije kvantifikovan. Ovim rizikom se upravlja kroz interno razvijenu aplikaciju koja omogućava praćenje limita I izveštavanje u realnom vremenu.


Bez stres testova

Rizik druge ugovorne strane – rizik dužnika

Rizik vezan za međubankarske depozite.



Bez stres testova

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti predstavlja nemogućnost banke da odgovori svojim dospelim obavezama, bilo usled nesposobnosti pribavljanja novih izvora finansiranja ili nemogućnosti konverzije određene aktive u gotovinu.

Nije kvantifikovan

Rizik likvidnosti se procenjuje putem gep analize likvidnosti .

Stres testiranje se sprovodi u skladu sa scenarijima definisanih u Metodologiji za stres testiranje rizika likvidnosti.

Rizik kamatnih stopa (IRR) u bankarskoj knjizi

IRR je rizik negativnog uticaja kretanja kamatnih stopa na finansijski rezultat Banke i ekonomsku vrednost kapitala Banke.

Nije kvantifikovan

Kvantifikovan primenom pretpostavke o paralelnoj promeni krive prinosa za 200bp u svim valutama (šok

Kvantifikovan primenom pretpostavke o paralelnoj promeni krive prinosa za onaj iznos baznih poena definisan u

15

kamatnih stopa) na EVE.

Metodologiji za stres testiranje kamatnog rizika u bankarskoj knjizi (šok kamatnih stopa) na EVE.

Operativni rizik

Rizik nastanka gubitka usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura, sistema ili eksternih događaja. Uključuje i pravni rizik.

Kvantifikovan primenom pristupa osnovnog indikatora

Koristi se poseban pristup razvijen lokalno, a naslonjen na proces Scenario analize, koji se koristi za svrhu upravljanja operativnim rizikom na nivou SG Grupe

Scenario analiza sa obračunom gubitaka u slučaju najgoreg scenarija koji se dešavaju u istoj godini su opterećeni za 50 %.

Reputacioni rizik

Rizik negativnih efekata na finansijski rezultat I / ili kapital koji proizilaze iz negativne percepcije Banke od strane klijenata, ugovornih stranaa, akcionara, investitora ili regulatora.

Nije kvantifikovan. Rizikom se upravlja i rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka

Nje individualno kvantifikovan. Rizikom se upravlja i rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka.Ovaj rizik ulazi u obračun internih kapitalnih zahteva za ostale rizike. Upravljanje reputacionim rizikom se sprovodi u skladu sa internom politikom SG Grupe.

Stres testiranje je inkorporirano kroz scenarija za stres testove kod rizika likvidnosti i rizika kamatnih stopa.

Strategijski rizik

Strateški rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital banke usled nepostojanja odgovarajućih politika i strategija, te njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruženju u kome banka posluje ili izostanka odgovarajućeg reagovanja Banke na te promene.

Nije kvantifikovan. Rizikom se upravlja i rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka

Nje individualno kvantifikovan. Rizikom se upravlja I rizik se prati redovnom procenom njegovih mogućih internih ili eksternih uzroka. Ovaj rizik ulazi u obračun internih kapitalnih zahteva za ostale rizike.

Stres testiranje je inkorporirano kroz scenarija za stres testove kod tržišnog rizika.

Poslovni rizik

Poslovni rizik je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled neadekvatnih ili nekompletnih poslovnih operacija koje mogu imati uticaj na povraćaj na investicije.

Procena dostupna kroz stručnu procenu

Nije individualno kvantifikovan. Uključen je u interne kapitalne zahteve kroz druge rizike koji su pokriveni sa 5% od ukupnog iznosa internih kapitalnih zahteva.

Bez stress testova

Gubitak klju čnih kadrova

Gubitak ključnih kadrova je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled toga što Banku napuštaju zaposleni sa kritičnim znanjima bez adekvatne zamene u kratkom periodu.



Bez stress testova

16

Rizik modela

Rizik modela je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled izbora poslovnih modela u odnosu na konkurente kao i usled korišćenje pogrešnih podataka o izloženosti rizicima u obračunu profitbilnosti.

Procena dostupna kroz stručnu procenu i kvantifikaciju


Bez stress testova

Makroekonomski rizik – rizik

makroekonomskog okruženja

Makroekonomski rizik je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled makroekonomskih ili regulatornih promena u državi (promene u regulatornim okvirima, fiskalnoj politici, monetarnoj politici i sl.).

Procena dostupna kroz stručnu procenu kvantifikaciju

Kvantifikovano utvrđivanjem korelacije između glavnih makroekonomskih indikatora i gubitaka po osnovu kreditnog rizika u budućnosti koji se tiču razvoja tih indikatora. Uključen kao dodatak na kapitalne zahteve za kreditni rizik.

Kvantifikovano stresiranjem glavnih makroekonomskih indikatora i gubitaka po osnovu kreditnog rizika u budućnosti koji se tiču razvoja tih indikatora. Uključen kao dodatak na kapitalne zahteve za kreditni rizik.

Sistemski rizik

Sistemski rizik je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled negativnih pomeranja na međunarodnim tržištima.



Bez stress testova

Politi čki rizik

Politički rizik je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled negativnih političkih pomeranja u zemlji ili regionu u kojem Banka posluje.



Bez stress testova

Rizik zemlje porekla dužnika

Rizik zemlje porekla dužnika je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled države porekla lica prema kome je Banka izložena što uključuje nemogućnost naplate potraživanja od tih lica usled ograničenja političke, ekonomske ili socijalne prirode u toj državi.



Bez stress testova

17

Rizik domicilne države

Rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled pogoršanja rejtinga države u kojoj je banka osnovana što dovodi do rasta troškova zaduživanja.



Bez stress testova

Rizik uskla đenosti

Rizik usklađenosti je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital Banke usled nepoštovanja i neusaglašenosti sa zakonima i pravnom regulativom, odnosno etičkim standardima.



Bez stress testova

Rizik prirodnih nepogoda

Rizik prirodnih nepogoda je rizik izazvan Bančinom nesposobnošću da fizički nastavi sa poslovanim aktivnostima na lokacijama koje su ugrožene takvim nepogodama.



Bez stress testova

Rizik ulaganja

Rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled promene vrednosti hartija od vrednosti koje Banka drži u svom portfoliju.



Bez stress testova

Rizik ulaganja banke

Predstavlja rizik ulaganja u druga pravna lica i osnovna sredstva Banke



Bez stress testova

Rizik upravljanja

Rizik upravljanja je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled ograničenih sposobnosti banke za uspostavljanjem sofisticiranih menadžerskih kontrola, procesa i mehanizama što poslove pojedinih organizacionih delova Banke čini nedefinisanim.



Bez stress testova

18

Rizik poveravanja aktivnosti tre ćim

licima

Rizik poveravanja aktivnosti trećim licima je rizik potencijalnih negativnih efekata na finansijski rezultat i / ili kapital banke usled grešaka drugih entiteta kojima je Banka poverila sprovođenje određenih delatnosti.



Bez stress testova

Rizik uvo đenja novih proizvoda /

usluga

Uključuje sve rizike koji proizilaze iz uvođenja novih proizvoda ili usluga uključujući i nove procese i sisteme Banke.



Bez stress testova

4.2 Regulatorni kapitalni zahtevi

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka izračunava kapitalne zahteve za sledeće rizike: - Kreditni rizik - primenom standardizovanog pristupa - Tržišni rizik - primenom standardizovanog pristupa - Operativni rizik - primenom pristupa osnovnog indikatora - Rizika izmirenja/isporuke - Rizika druge ugovorne strane – primenom metoda tekuće izloženosti Banka održava adekvatnost kapitala u skladu sa regulatornim propisima na nivou koji je iznad minimalno propisanih 12%. U narednoj tabeli je dat pregled strukture kapitalnih zahteva Banke u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke na dan 31.12.2015. godine:

OPIS Iznos u hiljadama RSD

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK

Države i centralne banke 0

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 41.624

Međunarodne razvojne banke 0

Banke 320.548

Privredna društva 10.421.895

Fizička lica 5.287.288

Ostale izloženosti 417.512

Ukupan zahtev za kreditni rizik 16.488.867 Od čega

Obezbeđeno nekretninama 1.255.895

Dospela nenaplaćena potraživanja 98.557

Kapitalni zahtev za devizni rizik 220.329 Ukupni kapitalni zahtev za tržišni rizik 220.329 Kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane 799 Kapitalni zahtev za operativni rizik 1.733.995 UKUPAN IZNOS KAPITALNIH ZAHTEVA 18.443.990

19

5 IZLOŽENOSTI BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE I PROCENU RIZIKA

5.1 Kreditni rizik

5.1.1 Definicije pojmova dospelih nenapla ćenih potraživanja Pod pojmom plasmana sa statusom neizmirenja obaveza (“default”), Banka podrazumeva plasmane kod kojih je registrovana materijalno značajna docnja u izmirenju obaveza duža od 90 dana ili postoji visoka verovatnoća da dužnik neće izmiriti svoje obaveze u potpunosti i/ili pravovremeno. Ova definicija takođe uključuje i restrukturirana potraživanja sve dok klijent ne otplati dovoljan iznos izloženosti nakon čega status neizmirenja obaveze više nije potreban. Za plasmane sa statusom neizmirenja obaveza vrši se procena obezvređenja, individualna u slučaju individualno značajnih plasmana, odnosno grupna za plasmane koji nisu individualno značajni. Pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka u klasu izloženosti Dospela nenaplaćena potraživanja raspoređuje sva pojedinačna potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu, s tim što se dužina docnje i materijalni značaj iznosa u docnji utvrđuju na način propisan odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

5.1.2 Opis pristupa i metoda koji se koriste za obr ačun ispravke vrednosti Banka obračunava ispravku vrednosti formirajući dve kategorije potraživanja:

• Plasmane kod kojih postoji objektivni dokaz o obezvređenosti • Plasmane kod kojih ne postoji objektivni dokaz o obezvređenosti

Pod obezvređenim plasmanima Banka podrazumeva plasmane kod kojih je utvrđen objektivni dokaz obezvređenja. Pod objektivnim dokazom obezvređenja podrazumevaju se događaji koji uslovljavaju merljivo umanjenje procenjenih budućih tokova gotovine. Objektivni dokazi obuhvataju:

• značajno pogoršanje finansijskog stanja dužnika ili grupe dužnika, • neurednost u izmirenju preuzetih obaveza, stečaj ili drugi vid reorganizacije dužnika koji

ugrožava pravovremeno i potpuno izmirenje preuzetih obaveza i slični događaji koji ukazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine

Za sve obezvređene plasmane Banka vrši procenu nivoa njihove obezvređenosti podelom:

• Individualno značajne izloženosti (u iznosu preko 100.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) i • Individualno neznačajne izloženosti (u iznosu do 100.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti)

Za individualno značajne plasmane ili grupe plasmana iznos gubitka utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine koji će nastati realizacijom instrumenata obezbeđenja ili procenjenim uplatama od strane klijenta. Pri proceni budućih novčanih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji će izvesno nastati realizacijom sredstava obezbeđenja, umanjeni za troškove realizacije. Grupna procena obezvređenja vrši se za plasmane koji ne pripadaju grupi individualno značajnih izloženosti. Za svrhe grupne procene, plasmani se grupišu u homogene grupe u pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda odnosa stepenu senzitivnosti u skladu sa internom metodologijom Banke, usklađene sa metodologijom Societe Generale Grupe. Budući tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se određuju na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju isključivanje efekata koji su bili aktuelni u prethodnom periodu, a više nisu, kao i u cilju uključivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali značaj u prethodnom periodu.

20

Za plasmane kod kojih ne postoji objektivni dokaz o obezvređenosti obračun ispravke vrednosti se sprovodi na nivou portfolija. Osnov za to je analiza istorijskih podataka o migraciji portfolija iz kategoriju neobezvređenih u kategoriju obezvređenih potraživanja i to posebno za kategoriju potraživanja od fizičkih lica i potraživanja od privrednih subjekata. Obračunati iznos obezvređenja bilansne aktive banka knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obračunati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

5.1.3 Struktura izloženosti Banke Svi brojčani podaci u tabelama prikazani su u hiljadama dinara.

5.1.3.1 Ukupna izloženost Banke po klasama izloženo sti U nastavku je dat pregled strukture ukupne izloženosti Banke po klasama izloženosti.

Klasa izloženosti Ukupna izloženost

Bilansne pozicije

Vanbilansne stavke

Finansijski derivati

Država i centralne banke 71.421.390 56.229.028 15.192.362 0

Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava 790.964 790.964 0 0

Javna administrativna tela 0 0 0 0

Međunarodne razvojne banke 7.753.664 0 7.753.664 0

Međunarodne organizacije 0 0 0 0

Banke 15.707.552 8.535.769 7.171.783 0

Privredna društva 277.363.137 85.317.192 192.039.116 6.829

Fizička lica 147.020.088 46.956.162 100.063.934 0

Pokrivene obveznice 0 0 0 0

Otvoreni investicioni fondovi 0 0 0 0

Ostale izloženosti 93.115.743 9.885.761 83.229.982 0

Dospela nenaplaćena potraživanja 23.009.889 23.009.889 0 0 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 26.524.691 26.488.632 36.059 0 Ukupno 662.707.118 257.213.397 405.486.900 6.829

5.1.3.2 Geografska raspodela po klasama izloženosti – Rezidenti U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti Banke po klasama izloženosti i geografskoj lokaciji dužnika – rezidenata.

Klasa izloženosti Bruto/neto Južna i istočna Srbija

Zapadna Srbija Vojvodina

Centralna Srbija Beograd

Država i centralne banke

bruto 671.856 559.319 370.359 537.318 69.282.538 neto 671.856 559.319 370.359 537.318 69.282.538

Teritorijalne autonomije i lokalna samouprava

bruto 480.291 0 141.614 169.059 0 neto 470.685 0 77.882 140.261 0

Međunarodne razvojne banke

bruto 0 0 0 0 0 neto 0 0 0 0 0

Banke bruto 243.536 0 122.763 12 1.177.023

neto 243.536 0 122.753 11 1.148.320

21

Privredna društva bruto 14.832.070 18.275.335 108.972.679 7.611.161 127.175.576

neto 14.197.961 17.559.941 101.855.383 7.491.698 123.476.851

Fizička lica bruto 18.501.833 18.455.850 20.921.093 17.403.896 71.627.076

neto 17.643.698 17.593.885 20.692.527 17.074.651 70.636.281 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

bruto 2.986.564 2.945.713 2.071.426 2.779.387 15.688.033

neto 2.938.854 2.903.409 2.037.918 2.715.508 15.277.689 Dospela nenaplaćena potraživanja

bruto 1.720.472 907.095 5.361.198 2.914.916 12.102.472 neto 72.880 30.818 143.233 303.774 270.597

Ostale izloženosti bruto 38.841 283.166 453.947 43.456 66.436.907

neto 38.501 282.309 453.522 43.364 63.437.708

Ukupno bruto 39.475.463 41.426.478 138.415.079 31.459.205 363.489.625

neto 36.277.971 38.929.681 125.753.578 28.306.585 343.529.983

5.1.3.3 Geografska raspodela po klasama izloženosti – Nerezidenti U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti Banke po klasama izloženosti i geografskoj lokaciji dužnika – nerezidenata.

Klasa izloženosti Bruto/neto Zemlje EU Zemlje izvan EU

Država i centralne banke bruto 0 0 neto 0 0


bruto 0 0

neto 0 0

Međunarodne razvojne banke bruto 7.753.664 0

neto 7.753.664 0

Banke bruto 8.565.952 5.598.267 neto 8.458.855 5.506.851

Privredna društva bruto 496.316 0

neto 421.869 0

Fizička lica bruto 53.439 56.898

neto 45.840 52.646

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

bruto 6.492 47.078

neto 6.469 38.296

Dospela nenaplaćena potraživanja

bruto 1.535 2.203

neto 0 0

Ostale izloženosti bruto 25.859.424 0

neto 25.857.703 0

Ukupno bruto 42.736.822 5.704.446

neto 42.544.400 5.597.793

22

5.1.3.4 Raspodela izloženosti prema sektoru delatno sti – države i centralne banke i teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti sa podacima o ispravci vrednosti za klase izloženosti prema državama i centralnim bankama i teritorijalnim autonomijama i lokalnim samoupravama.

SEKTOR

Država i centralne banke Teritorijalne autonomije i lokalna

samouprava

Bruto izlozenost

Neto izlozenost

Ispravka vrednosti

Bruto izlozenost

Neto izlozenost

Ispravka vrednosti

Centralna Banka 28.237.545 28.237.545 0 0 0 0

Republički organi 43.183.845 43.183.845 0

0 0 0 Jedinice lokalne samouprave 0 0 0 790.964 688.828 94.994

Ukupno 71.421.390 71.421.390 0 790.964 688.828 94.9 94

5.1.3.5 Raspodela izloženosti prema sektoru delatno sti – me đunarodne razvojne banke i poslovne banke

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti sa podacima o ispravci vrednosti za klase izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama i poslovnim bankama.

SEKTOR

Međunarodne razvojne banke Banke

Bruto izloženost

Neto izloženost

Ispravka vrednosti

Bruto izloženosti

Neto izloženost

Ispravka vrednosti

Banke 0 0 0 1.222.196 1.222.147 44

Osiguravajuća društva 0 0 0 319.570 290.925 2.759

Penzioni fondovi 0 0 0 1.561 1.547 13

Druge finansijske organizacije 0 0 0 0 0 0

Strane banke 0 0 0 14.164.218 13.965.706 98.973

Ekseteritorijalne org. 7.753.664 7.753.664 0 0 0 0

Banke u stečaju 0 0 0 8 0 8

Ukupn o 7.753.664 7.753.664 0 15.707.552 15.480.326 101.797

5.1.3.6 Raspodela izloženosti prema sektoru delatno sti – privredna društva i fizi čka lica

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti sa podacima o ispravci vrednosti za klase izloženosti prema privrednim subjektima i fizičkim licima.

SEKTOR Izloženost prema privrednim drustvima Izloženost p rema fizi čkim licima

Bruto izloženost

Neto izloženost

Ispravka vrednosti

Bruto izloženost

Neto izloženost

Ispravka vrednosti

Osiguranje 8 8 0 0 0 0

Lizing 1.095.616 1.086.157 9.459 0 0 0 Pomoćne delatnosti u pružanju fin.usluga i osiguranju

6.309 6.296 12 301 300 1

23

Ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskih fondova

0 0 0 140 139 1

JP poljoprivreda 154.649 154.259 321 0 0 0

JP rudarstvo 1.444.929 1.420.663 24.265 2 2 0

JP el.energija 2.440.963 2.074.819 21.074 10.174 9.911 264

JP građevinarstvo 0 0 0 8 7 0 JP trgovina na veliko i malo 0 0 0 0 0 0

JP hoteli, restorani, saobraćaj i veze 17.830.095 16.972.770 121.282 207 205 2

JP nekretnine 131.989 130.939 1.050 5 4 0

PD poljoprivreda 15.625.928 15.492.375 75.477 1.324.319 1.316.177 3.888

PD rudarsvo 98.628.455 92.553.993 4.317.448 3.729.794 3.682.872 13.390

PD el.energija 353.973 350.795 2.117 2.037 2.013 18

PD građevinarstvo 16.280.260 15.683.320 238.312 914.274 907.308 1.823 PD trgovina na veliko i malo 92.258.725 89.866.474 1.523.989 7.369.719 7.262.322 48.842

PD hoteli, restorani, saobraćaj i veze 13.302.199 13.078.409 199.971 2.378.421 2.345.017 14.582

PD nekretnine 9.038.316 8.465.485 525.371 1.045.028 1.033.904 1.434 Preduzetnici - privredni subjekti 538.817 537.378 589 3.001.485 2.987.402 4.356

Jedinice lokalne samouprave 0 0 0 800 793 7

Društvene delatnosti finansirane iz budžeta

334.400 328.175 2.887 10 0 10

Domaća fizička lica 0 0 0 125.073.437 122.060.483 243.948 Strana fizička lica - rezidenti 0 0 0 18.999 18.658 20

Strana pravna lica (osim banaka) 496.316 421.869 4.285 15.683 14.198 135

Strana fizička lica 0 0 0 94.654 84.289 346 Registrovani poljoprivredni proizvođači

0 0 0 1.071.089 1.065.023 207

Neprofitna pravna lica koja se ne finansiraju iz budžeta

0 0 0 2 2 0

Pravna lica i komitenti koji se ne finansiraju iz budžeta

0 0 0 21.282 21.243 21

Druga pravna lica u stečaju 7.401.188 6.379.520 998.113 948.219 927.258 20.960

Ukupno 277.363.136 265.003.703 8.066.024 147.020.089 143.739.529 354.254

5.1.3.7 Raspodela izloženosti prema sektoru delatno sti – Izloženosti obezbe đene hipotekama na nepokretnostima

U nastavku je pregled bruto i neto izloženosti i ispravke vrednosti za potraživanja obezbeđena hipotekom na nepokretnostima.

SEKTOR Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Bruto izloženost Neto izloženost Ispravka vrednosti

Preduzetnici - privredni subjekti 384.517 377.420 36 Domaća fizička lica 26.090.959 25.500.048 92.609 Strana fizička lica 43.535 35.106 150 Reg. poljoprivredni proizvođači 5.681 5.567 0 Ukupno 26.524.692 25.918.141 92.795

24

5.1.3.8 Raspodela izloženosti prema sektoru delatno sti – dospela nenapla ćena potraživanja i ostale izloženosti

U nastavku je dat pregled bruto i neto izloženosti sa podacima o ispravci vrednosti po sektoru delatnosti klijenata.

Sektor Dospela nenapla ćena potraživanja Ostale izloženosti

bruto izloženost

neto izloženost

Ispravka vrednosti

bruto izloženost

neto izloženost isp.vrednosti

Banke 0 0 0 59.324.069 57.058.633 2.264.187 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju

27 0 1 3.119 2.875 108

Ostale usluge kreditiranja i finansiranja, osim osiguranja i penzijskih fondova

0 0 0 1 1 0

Fondovi očuvanja vrednosti imovine (novčani fondovi - otvoreni investicioni fondovi)

0 0 0 87 87 1

JP poljoprivreda 42.443 0 34.902 0 0 0

JP rudarstvo 1.527.581 0 666.883 0 0 0

JP el.energija 1.289 0 1.289 0 0 0

JP-građevinarstvo 0 0 0 0 0 0

JP trgovina na veliko i malo 0 0 0 0 0 0 JP hoteli, restorani, saobraćaj i veze 0 0 0 0 0 0

JP nekretnine 75.685 0 31.739 0 0 0

PD poljoprivreda 614.276 22.024 556.800 0 0 0

PD rudarstvo 5.576.273 295.681 3.383.223 40.972 40.972 0

PD el.energija 37 0 0 0 0 0

PD građevinarstvo 1.432.923 8.171 902.703 0 0 0

PD trgovina na veliko i malo 2.328.026 97.779 2.055.055 2.879 2.613 1 PD hoteli, restorani, saobraćaj i veze

125.778 298 123.834 0 0 0

PD nekretnine 207.157 1.192 178.138 5.580.049 5.580.048 1

Preduzetnici - priv. subj. 268.760 250 245.767 2 2 0 Društvene delatnosti finansirane iz budžeta 0 0 0 728.519 17 6.290

Domaća fizička lica 4.283.670 344.909 3.326.450 434.202 431.204 0

Strana fizička lica - rezidenti 1.283 0 1.231 0 0 0

Strane banke 0 0 0 24.708.382 24.706.795 0 Strana pravna lica (osim banaka) 0 0 0 5.032 4.898 9

Strana fizička lica 3.737 0 1.121 0 0 0 Eksteritorijalne organizacije i tela 0 0 0 1.150.000 1.150.000 0

Reg. poljoprivredni proizvođači 13.362 1.277 7.652 0 0 0

Neprofitna pravna lica koja se ne finansiraju iz budžeta

432 0 24 3.391 3.264 75

Pr.L i kom. ne finans. Iz budžeta 25.116 0 22.422 1.135.029 1.131.700 1.820

Druga pravna lica u stečaju 6.482.034 49.723 6.066.695 10 0 10

Total 23.009.890 821.303 17.605.928 93.115.742 90.113.107 2.272.501

25

5.1.3.9 Prosečna neto izloženost tokom 2015. pre primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika po klasama izloženosti

U nastavku je pregled prosečne neto izloženosti tokom 2015. godine

Klasa izloženosti Neto izloženost

Država i Centralne banke 74.716.845

Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 674.196

Međunarodne razvojne banke 8.740.165

Banke 19.350.550

Privredna društva 245.221.868

Fizička lica 113.405.178

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 24.510.643

Dospela nenaplaćena potraživanja 1.726.845

Ostale izloženosti 125.254.276

Ukupno: 613.600.565

5.1.3.10 Bruto izloženost po godinama i klasama izl oženosti U nastavku je pregled bruto izloženosti po klasama izloženosti i godinama.

Klasa izloženosti Bruto 2015 Bruto 2014 Prosek

1. Izloženost prema državnim i centralnim bankama 71.421.390 70.345.322 70.883.356 2. Izloženost prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 790.964 819.899 805.432

3. Izloženost prema javnim agencijama 0 0 0 4. Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama 7.753.664 5.799.809 6.776.737 5. Izloženost prema međunarodnim organizacijama 0 0 0

6. Izloženost prema bankama 15.707.552 19.860.429 17.783.991

7. Izloženost prema privrednim društvima 277.363.137 326.406.917 301.885.027

8. Izloženost prema fizičkim licima 147.020.088 139.983.010 143.501.549

9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 26.524.691 24.859.720 25.692.206 10. Izloženost prema u obliku pokrivenih obveznica 0 0 0

11. Dospela nenaplaćena potraživanja 23.009.889 24.667.385 23.838.637

12. Visoko rizične izloženosti 0 0 0 13. Izloženost prema u obliku ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0

14. Ostale izloženosti 93.115.743 83.140.606 88.128.175

Ukupno 662.707.118 695.883.097 679.295.108

26

5.1.3.11 Raspodela izloženosti prema preostalom dos peću – Bilansna potraživanja U nastavku je pregled bilansnih bruto i neto izloženosti prema preostalom roku dospeća.

Klasa izloženosti

Dospeće

Bruto/Neto

Neodređena rocnost

Između 0 i 14 dana

Između 15 i 30 dana


Između 91 i 180

dana

Između 181 i 365

dana

Između 366 i 730

dana

Između 731 i 1825

dana

Preko 1825 dana Ukupno

Banke

Bruto 8.510.997 9.398 0 15.373 0 0 0 0 0 8.535.768

Neto 8.367.552 8.561 0 3.384 0 0 0 0 0 8.379.497

Država i Centralne banke

Bruto 27.787.106 25.720.407 0 0 309.817 1.569.557 842.141 0 0 56.229.028

Neto 27.787.106 25.720.407 0 0 309.817 1.569.557 842.141 0 0 56.229.028


Bruto 92.153 14.178.320 6.625 25.245 83.869 130.525 232.042 6.008.204 2.252.906 23.009.889

Neto 3.162 129.340 255 1.261 766 21.322 9.542 152.145 503.509 821.302

Fizička lica

Bruto 1.723.960 283.674 55.624 302.012 1.125.167 2.421.552 4.595.540 11.855.601 24.593.027 46.956.157

Neto 1.632.101 232.795 52.007 265.982 1.015.159 1.985.725 3.488.852 11.498.513 23.564.133 43.735.267 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Bruto 43.128 2.123 2.368 8.438 11.132 26.331 100.950 503.503 25.790.659 26.488.632

Neto 42.283 2.080 2.319 8.247 10.696 26.035 95.554 491.624 25.204.444 25.883.282

Ostale izloženosti

Bruto 9.122.423 72.324 81 5.226 12.939 472.137 23.934 176.696 0 9.885.760

Neto 6.747.530 5.734 69 5.102 12.757 6.095 23.459 83.351 0 6.884.097

Privredna društva

Bruto 5.497.115 6.221.272 193.724 7.065.926 8.180.986 11.308.083 10.848.610 27.583.786 8.417.691 85.317.193

Neto 5.296.840 4.991.792 188.647 6.837.642 8.071.243 10.617.130 10.084.174 23.529.262 5.442.487 75.059.217


Bruto 5.976 0 0 0 0 26.454 215.209 47.464 495.861 790.964

Neto 4.898 0 0 0 0 25.925 150.946 21.114 485.944 688.827

27

5.1.3.12 Raspodela izloženosti prema preostalom dos peću – Vanbilansne stavke U nastavku je dat pregled vanbilansnih bruto i neto izloženosti prema preostalom roku dospeća.

Klasa izloženosti

Dospeće

Bruto/Neto

Neodređena ročnost

Između 0 i 14 dana




Između 181 i 365

dana

Između 366 i 730

dana

Između 731 i 1825

dana

Preko 1825 dana Ukupno

Banke Bruto 4.749.930 41.477 0 66.505 184.325 145.074 1.488.426 496.045 0 7.171.782

Neto 4.742.923 36.631 0 65.880 174.332 143.821 1.445.480 491.763 0 7.100.830

Država i Centralne banke

Bruto 10.673.385 4.817 0 0 0 61 671 7.114 4.506.314 15.192.362

Neto 10.673.385 4.817 0 0 0 61 671 7.114 4.506.314 15.192.362


Bruto 2 0 0 0 0 0 0 0 0 2

Neto 2 0 0 0 0 0 0 0 0 2

Fizička lica Bruto 98.972.133 38.295 33.097 108.910 165.979 327.390 235.593 181.534 1.001 100.063.932

Neto 98.957.613 36.892 32.402 106.159 161.080 310.915 233.054 165.199 948 100.004.262

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Bruto 5.536 82 0 7.298 1.353 1.000 15.991 4.800 0 36.060

Neto 5.533 81 0 6.210 1.326 990 15.921 4.800 0 34.861

Međunarodne finansijske organizacije

Bruto 7.753.664 0 0 0 0 0 0 0 0 7.753.664

Neto 7.753.664 0 0 0 0 0 0 0 0 7.753.664

Ostale izloženosti Bruto 83.206.726 0 0 150 20.912 514 1.680 0 0 83.229.982

Neto 83.205.962 0 0 147 20.732 504 1.665 0 0 83.229.010

Privredna društva Bruto 156.202.232 3.363.572 4.159.665 4.960.517 3.582.014 9.872.866 4.822.575 5.079.790 2.714 192.045.945

Neto 155.789.198 3.292.420 3.544.330 4.619.898 3.503.534 9.601.774 4.621.928 4.968.716 2.688 189.944.486

28

5.1.3.13 Promene u ispravkama vrednosti u 2015. U nastavku je pregled promena u ispravkama vrednosti.

OPIS Gotovina i sredstva

kod Centralne banke

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja

od komitenata

Investicije u pridružena društva i

zajedničke poduhvate

Ostala sredstva Ukupno bilans Vanbilansna

potraživanja UKUPNO

Stanje na pocetku godine

750

112

96.619

21.975.448

-

257.098

22.330.027

1.014.026 23.344.053

Nove ispravke vrednosti

438

5

265.928

22.629.717

-

88.482

22.984.570

1.538.791 24.523.361

Ukidanje ispravke vrednosti

(1.171)

(5)

(286.405)

(19.627.898)

-

(124.936)

(20.040.415)

(1.630.517) (21.670.932)

Otpisi

-

-

-

-

-

223

223

-

223

Kursne razlike

(5)

-

3.092

114.827

-

-

117.914

9.489 127.403 Ostale promene

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Stanje na dan 31.12.2015.

12

112

79.234

25.092.094

-

220.867

25.392.319

931.789 26.324.108

29

5.1.3.14 Izloženosti prema kategorijama klasifikaci je U nastavku je dat pregled klasifikacije portfolija prema principima koje je propisala Narodna banka Srbije. Red. br. Naziv sektora A B V G D NEKLASIFIKOVANI UKUPNO

1 Sektor finansija i osiguranja 1.248.119 88 184.101 13 1.277 88.776.947 90.210.545

2 Sektor javnih preduzeća 5.486.762 4.554.548 2.625.099 4.462.619 1.647.388 4.883.603 23.660.019

3 Sektor drugih preduzeća 61.639.183 69.643.509 6.488.803 7.550.535 14.734.530 118.267.898 278.324.458

4 Sektor preduzetnika 1.058.188 157.066 34.989 18.080 272.951 2.454.080 3.995.354

5 Javni sektor 821 1.043.104 82.270 0 728.502 43.183.845 45.038.542

6 Sektor stanovništva 58.151.942 4.554.233 5.565.993 2.214.742 5.790.350 79.615.258 155.892.518

7 Sektor stranih lica 10.853.435 10.611 1.145.429 53.118 19.903 36.362.760 48.445.256

8 Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači

134.887 8.326 16.414 1.825 15.086 913.593 1.090.131

9 Sektor drugih komitenata 203.135 80.435 5.785 354.445 7.379.259 8.027.235 16.050.294

10 Ukupno 138.776.472 80.051.920 16.148.883 14.655.377 30.589.246 382.485.220 662.707.118

11 Od čega dospela nenaplaćena potraživanja 0 0 65.576 1.101.076 21.843.239 0 23.009.890

12 Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke

0 1.094.382 2.174.268 3.513.225 30.333.408 0 37.115.283

13 Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilasnim I vanbilasnim stavkama

0 465.038 1.680.008 2.044.251 8.989.537 0 13.178.834

14 Ispravka vrednosti bilasne aktive I rezervisanja po vanbilasnim stavkama

1.029.800 790.651 1.009.575 2.735.086 20.758.997 2.264.187 28.588.296

Napomena : Bruto izloženost vanbilasnih stavki je data pre primene faktora konverzije

30

5.1.4 Eksterni kreditni rejtinzi Za klasu izloženosti Država i centralne banke, Banka koristi Klasifikacije prema rizičnosti zemlje učesnika sporazuma o zvanično podržanom kreditiranju izvoza, određene i objavljene od strane Moody’s Investor Service Ltd. Banka trenutno koristi kreditne rejtinge Moody's Investor Service Ltd, One Canada Square, Canary Wharf - London E14 5FA, a na osnovu rešenja Narodne banke Srbije g. br. 1370 od 28.02.2012. godine i sprovodi mapiranje kreditnih rejtinga na osnovu liste koju na svojoj web prezentaciji objavljuje NBS1. Mapiranje klasifikacije

Nivo kreditnog kvaliteta Ponderi kreditnog rizika

1 0%

2 20%

3 50%

4 100%

5 100%

6 150%

5.1.5 Instrumenti kreditne zaštite i tehnike ublaža vanja kreditnog rizika

Banka ublažava kreditni rizik i putem instrumenata kreditne zaštite. Kreditna zaštita označava prenošenje kreditnog rizika s korisnika na pružaoca zaštite. Instrumenti kreditne zaštite ili sredstva obezbeđenja označavaju instrumente materijalne i nematerijalne kreditne zaštite. Instrumenti materijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem Banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena po osnovu prava da, u slučaju neizmirenja obaveza dužnika Banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika:

- unovči ili ostvari prenos, prisvajanje ili zadržavanje određene imovine, ili - smanji iznos izloženosti za iznos potraživanja od Banke ili izloženost zameni iznosom

razlike između iznosa ove izloženosti i iznosa potraživanja od Banke; Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite su instrumenti čijim korišćenjem Banka smanjuje kreditni rizik kome je izložena putem obaveze trećeg lica da izvrši plaćanje određenog iznosa Banci u slučaju neizmirenja obaveza dužnika banke ili nastanka drugog ugovorenog kreditnog događaja koji se odnosi na tog dužnika.

Upravljanje instrumentima kreditne zaštite vrši se u skladu sa Strategijom upravaljanja rizicima, Metodologijom za tehnike ublažavanja kreditnog rizika i drugim internim aktima koji definišu nadležnosti u procesu pribavljanja, praćenja i realizacije instrumenata kreditne zaštite.

Politika Banke u vezi sa ublažavanjem kreditnog rizika putem instrumenata kreditne zaštite zasniva se na sledećim principima: 1http://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_5/index.html

31

1) Obezbediti sveobuhvatan portfolio likvidnih i pouzdanih sredstava obezbeđenja kako bi se ublažio kreditni rizik kojem je Banka izložena u poslovanju.

Pouzdanost i likvidnost materijalnih sredstava kreditne zaštite podrazumeva da su ispunjeni sledeći uslovi: - Sredstvo obezbeđenja je uspostavljeno u skladu sa važećim zakonskim propisima i u

potpunosti dokumentovano, a ugovorni odnos obezbeđuje unovčavanje, prenos, prisvajanje ili zadržavanje imovine kojom se obezbeđuje kreditna zaštita;

- Moguća je realizacija sredstva obezbeđanja u razumnom vremenu; - Vrednost sredstva obezbeđenja je stabilna tokom vremena; - Stepen korelacije između vrednosti instrumenata kreditne zaštite i kreditne

sposobnosti dužnika nije visok. Pri uspostavljanju nematerijalnih sredstava kreditne zaštite, nadležne službe obezbeđuju: - da je kreditna zaštita direktna; - da je iznos kreditne zaštite jasno utvrđen i neosporiv; - da ugovori po osnovu kog su pribavljeni instrumenti kreditne zaštite na sadrže

odredbe koje pružaocu kreditne zaštite omogućavaju da je jednostrano otkaže ili joj skrati rok, uvećavaju trošak kreditne zaštite u slučaju pogoršanja kreditnog kvaliteta obezbeđene izloženosti ili da utiču na obavezu pružaoca da blagovremeno izvrši plaćanje.

- da se sredstvo obezbeđenja može realizovati u skladu sa merodavnim pravom; 2) Diversifikovati sredstava obezbeđenja u cilju upravljanja rizikom koncentracije koji može

nastati usled njihovog korišćenja. 3) Vrednovati sredstava obezbeđenja primenom diskontnih faktora koji zavise od tipa

sredstava obezbeđenja. Umanjenja vrednosti su potrebna zbog:

a) smanjenja vrednosti usled amortizacije određenih vrsta imovine; b) smanjenja vrednosti za slučaj prodaje u kratkom roku; c) ograničene utrživosti pojedinih vrsta imovine d) postojanja rizika od prevare za određene tipove instrumenata obezbeđenja; e) troškova koji nastaju u procesu realizacije (likvidacije) imovine. Za različite tipove obezbeđenja predviđena su različita umanjenja vrednosti (discount) jer svaki od tipova obezbeđenja nosi različit nivo rizika za Banku.

Pri donošenju odluke o odobravanju sredstava, sredstvo obezbeđenja nema presudnu ulogu, već Banka prvenstveno polazi od finansijske sposobnosti klijenta. Osnovni tipovi obezbeđenja koje Banka koristi za ublažavanje kreditnog rizika su:

- garancije; - jemstva; - gotovinski depozit; - zaloga na hartijama od vrednosti.

Pri pribavljanju instrumenata kreditne zaštite, Banka zahteva osiguravanje založene imovine. Osiguranje se zaključuje sa osiguravajućom kućom prihvatljivom za Banku. Kod stambenih kredita, neophodno je osiguranje nepokretnosti koja je predmet hipoteke kao i osiguranje života klijenta. Procena fer vrednosti sredstava obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja. U skladu sa poslovnom politikom određuje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbeđenja. Ponovna procena i praćenje svakog sredstva obezbeđenja je obavezna i sprovodi se u skladu sa Politikom ublažavanja kreditnog rizika putem instrumenata kreditne zaštite. Procenu obavlja nezavisni procenjivač prihvatljiv za Banku. Procene analizira Sektor za upravljanje rizicima najmanje jednom godišnje. Banka prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i ukoliko oceni potrebnim, zahteva dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka koristi isključivo instrumente kreditne zaštite koji zadovoljavaju kriterijume propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala vezano za primenu standardizovanog pristupa.

32

Od materijalnih instrumenata kreditne zaštite primenjenih pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka je koristila gotovinske depozite, pri čemu je aktiva ponderisana kreditnim rizikom prilogođavana primenom jednostavnog metoda na način propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala. Bilansno netiranje i standardizovani sporazumi o netiranju nisu korišćeni kao instrumenti kreditne zaštite. Pružaoci kreditne zaštite po osnovu garancija pripadaju klasi izloženosti Banke (435 miliona dinara), klasi izloženosti prema privrednim društvima (9.570 miliona dinara) i klasi izloženosti Države i centralne banke (5.415 miliona dinara). Ponder kreditnog rizika za garantore koji pripadaju klasi izloženosti Države i centralne banke određen je u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala koju propisuje Narodna banka Srbije i iznosio je 0%. Ponderi kreditnog rizika za potraživanja pokrivena prihvatljivim garancijama banaka određeni su u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala i u skladu sa nivoom kreditnog kvaliteta određenog na bazi klasifikacije prema rizičnosti zemlje, koji se objavljuje od strane agencije Moody’s. Pružaoci materijalne kreditne zaštite pripadaju klasi izloženosti Banke (3.663 miliona dinara), Privredna društva (1.668 miliona dinara) i klasi izloženosti Fizička lica (514 miliona dinara).

5.1.5.1 Neto izloženost prema pružaocu kreditne zaš tite

Ukupna izloženost (u hiljadama dinara) Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite

Garancije Kreditni derivati

Klasa izloženosti pružaoca kreditne

zaštite

Država i centralne banke 5.414.526 0

Privredna drustva 9.569.610 0

Banke 434.924 0

Ukupna izloženost (u hiljadama dinara) Instrumenti materijalne kreditne zaštite Jednostavni

metod Ostali instrumenti

materijalne kreditne zaštite

Tip pružaoca kreditne zaštite

Banke 3.662.641 0

Privredna društva 1.667.629 0

Fizička lica 514.023 0

5.1.5.2 Koncentracija kreditnog i tržišnog rizika u okviru primenjenih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika – instrumenti nemat erijalne kreditne zaštite

Celokupan iznos izloženosti prema pružaocu kreditne zaštite iz klase Države i centralne banke (5.415 miliona dinara) odnosi se na garancije primljene od Vlade Republike Srbije. Iznos izloženosti prema pružaocu kreditne zaštite iz klase Privrednih društava (9.570 miliona dinara) odnosi se na garancije i druge oblike jemstva primljene od strane četiri međunarodne korporacije sa rejtingom od najmanje 2, a na način opisan u segmentu 5.1.4. ovog dokumenta. Iznos izloženosti prema pružaocu kreditne zaštite iz klase Banaka (434 milion dinara) odnosi se na primljene bankarske garancije od strane četiri banke sa rejtingom od najmanje 3, a na način opisan u segmentu 5.1.4. ovog dokumenta. Imajući u vidu ovakvu strukturu pružalaca kreditne zaštite, kao i odnos iznosa korišćene kreditne zaštite prema

33

ukupnoj bilansnoj aktivi Banka smatra da je rizik koncentracije kreditnog rizika u okviru primenjenih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika prihvatljiv. Izloženost tržišnom riziku u okviru primenjenih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika smatra se prihvatljivom imajući u vidu činjenicu da su korišćeni instrumenti denomirani u istoj valuti kao i potraživanje Banke na koje se odnose.

5.1.5.3 Neto izloženost obezbe đena instrumentima materijalne i nematerijale kreditne zaštite

U nastavku je priložen pregled neto izloženosti obezbeđene instrumentima kreditne zaštite

(u 000 RSD)

Klasa izloženosti Bilans/Vanbilans

Izloženost pokrivena materijalnim instrumentima

Izloženost pokrivena nematerijalnim instrumentima

1. Država i Centralne banke B 0 0

1. Država i Centralne banke V 0 0

2. Teritorijalna autonomija i lokalna samouprava B 0 0

2. Teritorijalna autonomija i lokalna samouprava V 0 0

3. Međunarodne razvojne banke B 0 0

3. Međunarodne razvojne banke V 0 0

6. Banke B 0 0

6. Banke V 0 0

7. Privredna društva B 2.998.716 9.605.072

7. Privredna društva V 2.615.779 5.813.988

8. Fizička lica B 119.458 0

8. Fizička lica V 109.710 0 9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima B 630 0 9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima V 0 0

10. Dospela nenaplaćena potraživanja B 0 0

10. Dospela nenaplaćena potraživanja V 0 0

14. Ostale izloženosti B 0 0

14. Ostale izloženosti FD 0 0

14. Ostale izloženosti V 0 0

34

5.1.5.4 Neto izloženost pre i nakon koriš ćenja kreditne zaštite po klasama izloženosti

U nastavku je priložen pregled neto izloženosti obezbeđene instrumentima kreditne zaštite

Klasa izloženosti Kreditna zastita Neto izlozenost Nivo kreditnog kvaliteta

Država i centralne banke pre 27.005.880 sa kreditnim rejtingom

nakon 27.005.880 sa kreditnim rejtingom

pre 44.415.510 bez kreditnog rejtinga

nakon 49.830.036 bez kreditnog rejtinga

Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave pre 688.828 bez kreditnog rejtinga

nakon 688.828 bez kreditnog rejtinga

Međunarodne razvojne banke pre 7.753.664 nije definisan Odlukom

nakon 7.753.664 nije definisan Odlukom

Banke pre 13.560.206 sa kreditnim rejtingom

nakon 13.633.405 sa kreditnim rejtingom



Privredna društva pre 265.003.703 bez kreditnog rejtinga


Fizička lica pre 143.739.530 bez kreditnog rejtinga


Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima pre 25.918.142 bez kreditnog rejtinga


Dospela nenaplaćena potraživanja pre 821.303 bez kreditnog rejtinga

nakon 821.303 bez kreditnog rejtinga

Ostale izloženosti pre 422.812 sa kreditnim rejtingom

nakon 422.812 sa kreditnim rejtingom



5.2 Tržišni rizici Tržišni rizik se odnosi na sve transakcije koje Banka evidentira u knizi trgovanja, kao i one koji pripadaju bankarskoj knjizi. Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijskim instrumentima koje Banka drži s namerom trgovanja, ili radi zaštite pozicija u drugim finansijskim instrumentima koji se vode u toj knjizi i za koje ne postoje ograničenja da se njima trguje, niti postoje ograničenja da se ove pozicije zaštite od rizika, kao i plasmane koji su pribavljani radi ostvarivanja dobiti iz razlike izmedju nabavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena u kratkom vremenskom periodu. Pozicije u knjizi trgovanja evidentiraju se dnevno po fer vrednosti. Kapitalni zahtev za tržišne rizike jednak je zbiru : � Kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja � Kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti � Kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti

35

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka preuzima i izračunava kapitalni zahtev za Opšti i Specifični cenovni rizik i po osnovu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti. Pri izračunavanju kapitalnog zahteva za cenovni rizik , neto pozicija u svakoj pojedinačnoj hartiji od vrednosti rasporedjenoj u knjizi trgovanja, izračunava se kao razlika izmedju duge i kratke pozicije u toj hartiji, uz netiranje samo u slučaju identične hartije. Za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za cenovni rizik, pozicije u finansijskim derivatima prikazuju se kao kombinacija dugih i kratkih pozicija u hartijama od vrednosti koje su predmet ugovora i/ili hipotetičkih dugih i kratkih pozicija. Za izračunavanje Opšteg cenovnog rizika duznickih hartija od vrednosti Banka primenjuje metod dospe ća. Kapitalni zahtev se izračunava odvojeno za svaku pojedinačnu valutu, a ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za svaku pojedinačnu valutu. Banka sve neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti rasporedjuje u klase i zone dospeća – prema preostalom periodu do dospeća i kuponskoj (kamatnoj) stopi. Svaka pozicija se množi odgovarajućim ponderom za tu klasu dospeća. Za svaku klasu dospeća, posebno se sabiraju sve ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije. U skladu sa svojom poslovnom politikom Banka u svom svom portfelju ne drži vlasničke hartije od vrednosti kojima se trguje na Berzi. Kapitalni zahtev za devizni rizik se izračunava množenjem sa 12% ukupne neto otvorene devizne pozicije. Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna vrednost veća. U obracun neto otvorene devizne pozicije uključuju se sledeci elementi:

- neto spot pozicije, koja predstavlja razliku izmedju devizne imovine (umanjene za ispravku vrednosti) i deviznih obaveza u toj valuti (uključujući i nedospele kamate);

- neto forvard pozicije, koja predstavlja razliku izmedju svih iznosa koji će biti primljeni i svih iznosa koji će biti placeni po osnovu valutnih forvard ugovora, uključujući i valutne fjučers ugovore i glavnicu valutnih svopova koja nije uključena u spot poziciju;

- neopozivih garancija, nepokrivenih akreditiva i sličnih vanbilansnih stavki na osnovu kojih će banka morati da izvrši plaćanje a postoji verovatnoća da ta sredstva neće moći da nadoknadi;

- neto delta ekvivalenta svih valutnih opcija i - trzišne vrednosti opcija koje nisu ni valutne opcije ni opcije na zlato, a čiji je predmet

ugovora iskazan u stranoj valuti. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala po transakcijama sa finansijskim derivatima Banka koristi sledeće instrumente kreditne zaštite za ublažavanje rizika:

- Instrumente materijalne kreditne zaštite i to gotovinu - Instrumente nematerijalne kreditne zaštite i to garancije

Za izračunavanja nivoa moguće izloženosti Banka koristi pondere kreditnog rizika pružaoca kreditne zaštite a ne dužnika na način da se ponder kreditnog rizika određuje na osnovu klase izloženosti i nivoa kreditnog kvaliteta (kreditni rejting dužnika). Kapitalni zahtev za robni rizik - Banka u svom poslovanju nije izložena robnom riziku jer ne obavlja poslovne aktivnosti i nema pozicije u robi.

36

5.3 Operativni rizik Banka za potrebe obračuna kapitala za pokriće izloženosti operativnom riziku primenjuje pristup osnovnog indikatora. Osnov obračuna po datom pristupu je trogodišnji prosek indikatora izloženosti, obračunatog na osnovu relevantnih neto prihoda, pomnoženog sa stopom kapitalnog zahteva od 15%. Indikator izloženosti se računa na osnovu podataka iz revidiranih godišnjih finansijskih izveštaja. Releventan indikator za merenje kapitala za pokriće operativnog rizika predstavljaju neto prihodi od kamata i nekamatni neto prihod kao:

- prihodi i rashodi od kamata; - prihodi od dividenti i učešća; - prihodi i rashodi od naknada i provizija, - dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti; - prihodi i rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti; - prihodi i rashodi od kursnih razlika; - ostali prihodi iz redovnog poslovanja.

U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuju se:

- rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih potraživanja; - rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije; - ostali rashodi iz redovnog poslovanja (npr. troškovi poveravanja poslova trećim

licima); - realizovani dobici/gubici od prodaje finansijske imovine koja nije namenjena

trgovanju; - ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja Banke.

Ukoliko je za bilo koju od prethodne tri godine, indikator izloženosti bio negativan ili jednak nuli, taj iznos se ne uključuje u izračunavanje trogodišnjeg proseka, već se prosek izračunava kao odnos zbira pozitivnih vrednosti indikatora izloženosti i broja godina u kojima su ostvarene pozitivne vrednosti tog indikatora.

5.4 Rizik druge ugovorne strane Rizik druge ugovorne strane se u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala definiše kao rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. Okvirom za upravljanje ovim rizicima obuhvaćene su sve transakcije dilerskog poslovanja sa finansijskim derivatima. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banka je dužna da izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige: - finansijskih derivata; - kreditnih derivata (iz knjige trgovanja); - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; - transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; - transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i - transakcija sa dugim rokom izmirenja. Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata Banka izračunava primenom metoda teku će izloženosti .

INDIKATOR IZLOŽENOSTI

KAPITALNI ZAHTEV t*-3 t -2 t-1

1 2 3 4

10.674.092 11.350.739 12.655.072 1.733.995

37

Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuću meru rizika druge ugovorne strane. Vrednost izloženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir: - tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću trzišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost jednaka je nuli) i - potencijalne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži faktorom konverzije 1% (za ugovore koji se odnose na valute i sa preostalim rokom dospeća do 1 godine). U nastavku je dat pregled izloženosti riziku druge ugovorne strane na dan 31.12.2015.:

Izloženost Riziku druge ugovorne strane u 000 RSD

Tekuća izloženost Potencijalna izloženost Ukupna izloženost

3.926 2.903 6.829

5.5 Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na kapital i na finansijski rezultat Banke usled promena tržišnih kamatnih stopa. Osnovni izvori kamatnog rizika u bankarskoj knjizi su: a) Neusklađenost u ponovnom određivanju kamatne stope ili u dospećima različitih pozicija plasmana i obaveza (reprising risk) b) Promena oblika krive prinosa, odnosno promena relacija izmedju kamatnih stopa različitih ročnosti (yield curve risk) c) Primena različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija plasmana i izvora finansiranja (basis risk) d) Rizik korišćenja opcija ugrađenih u različite proizvode, kao što je prevremeno povlačenje oročenih depozita ili prevremena otplata kredita (optionality risk). Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomsku vrednost kapitala Uticaj kamatnog rizika na kapital meri se izračunavanjem osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala Banke na promene tržišnih kamatnih stopa. Ispitivanje uticaja kamatnog rizika na kapital vrši se merenjem promene neto sadašnje vrednosti svih očekivanih budućih tokova gotovine, izračunatih kao razlika između neto sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine svih bilansnih pozicija aktive i pasive, kao i određenih vanbilansnih pozicija, usled promene tržišnih kamatnih stopa. Izračunavanje osetljivosti ekonomskog kapitala Banke na promene tržišnih stopa podrazumeva analizu tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope za pozicije aktive i pasive sa varijabilnom kamatnom stopom ili u skladu sa amortizacionim planom za sve pozicije aktive i pasive sa fiksnom kamatnom stopom i za nekamatnosne pozicije plasmana i obaveza. Pozicije sa fiksnom kamatnom stopom u bankarskoj knjizi su one pozicije kod kojih je stopa poznata i nepromenljiva sve vreme trajanja proizvoda. Sve beskamatne pozicije se tretiraju kao pozicije sa 0% fiksnom kamatnom stopom. Svi kamatonosni proizvodi kod kojih se kamatna stopa moze menjati u zavisnosti od promena referentnih tržišnih kamatnih stopa, tretiraju se kao pozicije sa varijabilnom kamatnom stopom. U procesu merenja kamatnog rizika, tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa fiksnom kamatnom stopom odredjuju se u skladu sa preostalom ročnošću i ugovornim planom otplate.Tokovi gotovine za plasmane i obaveze sa varijabilnom kamatnom stopom određuju se u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća. Pri tome se koristi pretpostavka da celokupni korporativni kamatonosni depoziti bez ugovorenog roka dospeća dospevaju u periodu do 30 dana.

38

Standardna metodologija Societe Generale Grupe zahteva izračunavanje uticaja povećanja tržišnih kamatnih stopa za 2% na ekonomsku vrednost kapitala, uz pretpostavku paralelnog pomeranja krive tržišnih kamatnih stopa. Da bi se u potpunosti ispitao uticaj promene kamatnih stopa na ekonomski kapital Banke neophodno je pored pretpostavke o paralelnom pomeranju krive tržišnih kamatnih stopa, izmeriti i uticaj neparalenog pomeranja, odnosno uticaj promene relacija izmedju kamatnih stopa različitih ročnosti, različito kretanje aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, kao i povećanje kamatnih stopa za više od 2% (stress test). Merenje uticaja kamatnog rizika na ekonomski kapital Banke vrši se za svaku valutu i ročnost posebno, kao i kumulativno za sve valute i ročnosti u bankarskoj knjizi. Merenje uticaja kamatnog rizika na finansijski rezultat Uticaj kamatnog rizika na finansijski rezultat Banke meri se izračunavanjem osetljivosti neto kamatne margine na promene tržišnih kamatnih stopa u periodu od godinu dana. Za merenje uticaja kamatnog rizika na neto kamatnu marginu neophodno je izvršiti projekciju budućih tokova gotovine za sve pozicije aktive i pasive u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća. Na bazi projekcije tokova gotovine u skladu sa datumom ponovnog određivanja kamatne stope ili datumom dospeća dobija se informacija o veličini neuskladjenosti izmedju plasmana i obaveza koje dospevaju ili podležu izmeni kamatne stope u određenom vremenskom periodu, kao i o veličini izloženosti uticaju rizika promene kamatnih stopa. Uticaj promene kamatnih stopa na finansijski rezultat izračunava se upotrebom različitih scenarija za buduća kretanja tržišnih kamatnih stopa i njihovom primenom na neto otvorene kamatne pozicije u periodu do godinu dana. Prilikom merenja rizika opcionalnosti, Banka primenjuje pretpostavke o prevremenoj otplati kredita i prevremenom povlačenju oročenih depozita stanovništva za dve osnovne valute, dinar i evro.

5.6 Izloženosti po osnovu vlasni čkih ulaganja u bankarskoj knjizi U okviru svoj redovnog poslovanja banka je izvršila ulaganje učestvujući u osnivanju dva pravna lica na teritoriji Republike Srbije:

• SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd u kojem matično pravno lice (SGS) ima 100% učešća u kapitalu;

• Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd, u kome SGS ima 49% učešća u kapitalu.

Osnivanje gore pomenutih privrednih društava motivisano je strateškim ciljevima, kako bi se klijentima ponudio pun spektar finansijskih usluga. Sticanje vlasničkih hartija od vrednosti u SWIFT, Brisel, Belgija, nastalo je dodeljivanjem akcija od strane pomenute institucija, ana osnovu učešća SGS u SWIFT sistemu međunarodnih plaćanja. Sticanje udela u Beogradskoj berzi, Beograd, Republika Srbija i Tržištu novca, Beograd, Republika Srbija nastalo je na osnovu zakonskih rešenja koja regulišu oblast berzanskog poslovanja i tržišta novca kao i učešće banaka u berzanskom poslovanju i na tržištu novca.

39

Pregled neto izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama dinara)

Lice prema kome je Banka izložena

Opis tipa ulaganja

Namera ulaganja

Učešće u kapitalu drugog lica

Iznos neto izloženosti

SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd

Učešće u kapitalu povezanog lica

Strateško ulaganje 100% 314.098

Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd

Akcije povezanog lica

Strateško ulaganje

49% 149.650

Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication – SWIFT, Brisel, Belgija

Akcije Ostalo - 2.626

Beogradska berza, Beograd, Srbija

Udeo Ostalo - 906

Tržište novca, Beograd, Srbija Udeo Ostalo - 0

UKUPNO: 467.279

Udeo Banke u Tržištu novca, Beograd, Srbija ima nominalnu vrednost od 89 hiljada dinara. Međutim, imajući u vidu postupak likvidacije Tržišta novca banka je ispravkom vrednosti svela vrednost svog udela u ovoj instituciji na 0 dinara. Udeo Banke u SWIFT-u ima nominalnu vrednost od 2.649 hiljade dinara Internom metodologijom obezvredjenja Banka je ispravkom vrednosti svela vrednost udela na 2.626 hiljada dinara. Struktura vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama dinara)

Struktura vlasni čkih ulaganja

Vrednost izloženosti

Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost

Tržišna vrednost

Izloženosti koje se kotiraju na berzi, a ne nalaze se u dovoljno diverzifikovanim portfolijima - - -

Izloženosti koje se kotiraju na berzi - - -

Ostale izloženosti 467.279 467.279 -

UKUPNO: 467.279 467.279 -

Računovodstvene politike i metode vrednovanja vlasničkih ulaganja prikazane su u Finansijskim izveštajima i Napomenama uz finansijske izveštaje za 2015. godinu, objavljenim na zvaničnoj internet stranici Banke www.societegenerale.rs.

40

6 BANKARSKA GRUPA I ODNOS IZME ĐU MATIČNOG I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Bankarska grupa (u daljem tekstu „Grupa“) se sastoji od matičnog pravnog lica Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu „Matično pravno lice“), zavisnog pravnog lica SoGeLease Srbija d.o.o. Beograd u kojem matično pravno lice ima 100% učešća u kapitalu i pridruženog pravnog lica Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd, u kojima matično pravno lice ima 49% učešća u kapitalu. Konsolidovani izvestaji sačinjeni u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja su identični onima koji su sačinjeni u skladu sa Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi. Prilikom izrade konsolidovanih finansijskih izveštaja korišćeni su sledeći metodi konsolidacije:

• Metod pune konsolidacije je korišćen za konsolidaciju sa povezanim pravnim licem – Sogelease Srbija d.o.o

• Metod udela je korišćen za konsolidaciju sa pridruženim pravnim licem Societe Generale Osiguranje a.d. Društvo za životno osiguranje Beograd.

41

7 ANEKS

7.1 Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI -KAP

(u hiljadama dinara)

Redni br.

Naziv pozicije Iznos

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 19.690.027

1. OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANјA ODBITNIH STAVKI 33.617.621

1.1. Nominalna vrednost upla ćenih akcija , osim preferencijalnih kumulativnih akcija

23.723.021

1.2. Emisiona premija 1.253

1.3. Rezerve iz dobiti 9.893.347

1.4. Neraspore đena dobit iz ranijih godina

1.5. Dobit iz teku će godine

1.6. Manjinska učešća u podre đenim društvima

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve

2. ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 13.695.720

2.1. Gubici iz prethodnih godina

2.2. Gubitak teku će godine

2.3. Nematerijalna ulaganja 516.843

2.4. Stečene sopstvene akcije banke , osim preferencijalnih kumulativnih akcija

2.5. Iznos akcija banke uzetih u zalogu , osim preferencijalnih kumulativnih akcija

2.6. Regulatorna uskla đivanja vrednosti : 13.178.877

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 43

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je

ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke

2.6.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

13.178.834

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve

II UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 6.135.080

1. DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANјA ODBITNIH STAVKI 6.366.954

1.1. Nominalna vrednost upla ćenih preferencijalnih kumulativnih akcija

1.2. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke 893.779

1.4. Hibridni instrumenti

1.5. Subordinirane obaveze 5.473.175

1.6. Višak izdvojenih ispravki vrednosti , rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu na o čekivane gubitke

2. ODBITNE STAVKE OD DOPUNSKOG KAPITALA

2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena

hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom

2.3. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu

2.4. Iznos kapitala kojim se prekora čuju ograni čenja za dopunski kapital

III UKUPAN KAPITAL

1. UKUPAN KAPITAL PRE ODUZIMANјA ODBITNIH STAVKI

2. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 461.874

Od čega umanjenje osnovnog kapitala 231.874

42

Od čega umanjenje dopunskog kapitala 231.874

2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom

sektoru u iznosu ve ćem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica 461.874

2.2. Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i

lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima dire ktna ili indirektna ulaganja u iznosu ve ćem od 10% kapitala tih lica

2.3.

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapit ala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obave ze, koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju s e obra čunava kapital

2.4. Iznos za koji su prekora čena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru

2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti , rezervisanja i potrebne rezerve iz

dobiti u odnosu na o čekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna

strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7. Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili

prema zaposlenima u banci koje je banka ugovorila p od uslovima koji su povol јniji od uslova ugovorenih sa drugim licima

IV NAPOMENE

Pozitivan /negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za gubitke po vanbila nsnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih o čekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

Iznos ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke

Od čega na grupnoj osnovi

Od čega na pojedinačnoj osnovi

Iznos očekivanog gubitka prema IRB pristupu

Bruto iznos subordiniranih obaveza 9.121.958

7.2 Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolido vanoj osnovi – obrazac PI-KAP

(u hiljadama dinara) Redni

br. Naziv pozicije Iznos




23.723.021



1.4. Neraspore đena dobit iz ranijih godina

1.5. Dobit iz teku će godine

1.6. Manjinska učešća u podre đenim društvima

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve


2.1. Gubici iz prethodnih godina 29.949

2.2. Gubitak teku će godine





2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 43

43

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je

ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke


13.178.834

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve






1.4. Hibridni instrumenti




2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom obave zom



III UKUPAN KAPITAL





2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom

sektoru u iznosu ve ćem od 10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica 149.649

2.2. Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka

i lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima di rektna ili indirektna ulaganja u iznosu ve ćem od 10% kapitala tih lica

2.3.

Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapit ala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordinirane obave ze, koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju s e obra čunava kapital

2.4. Iznos za koji su prekora čena kvalifikovana učešća u licima koja nisu

lica u finansijskom sektoru

2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti , rezervisanja i potrebne rezerve iz

dobiti u odnosu na o čekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna

strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7. Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom

ili prema zaposlenima u banci koje je banka ugovori la pod uslovima koji su povol јniji od uslova ugovorenih sa drugim licima

IV NAPOMENE

Pozitivan /negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za gubitke po vanbila nsnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih o čekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane


44





7.3 Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uklju čuju u obra čun kapitala banke – obrazac PI-FIKAP

Аkcijski kapital Rеdni

br. Karakteristike instrumenta Opis

1. Emitent Societe Generala

Banka Srbija AD

2. Tretman u skladu s propisima

2.1. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Instrument osnovnog kapitala

2.2. Individualni /grupni /individualni i grupni nivo ukl јučivanja instrumenta u kapital na nivou grupe

Individualni

2.3. Tip instrumenta Obične akcije

3. Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala (u hil јadama dinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)

23.723.021

4. Nominalna vrednost instrumenta 23.723.021

5. Računovodstvena klasifikacija Аkcijski kapital

6.

Inicijalni datum izdavanja instrumenta Prva emisja je bila 20.12.1990.

Poslednja emisija je bila 23.12.2011

7. Instrument s datumom dospe ća ili instrument bez datuma dospe ća

Bez datu ма dospe ća

7.1. Originalni datum dospe ća

8. Da li postoji pravo prevremenog otkupa (call option) na strani emitenta

Nе

8.1. Prvi datum aktiviranja prava prevremenog otkupa

8.2. Naknadni datumi aktiviranja prava prevremenog otkupa (ako je primenl јivo)

9. Kuponi/dividende Dividende 9.1. Fiksne ili promenl јive dividende /kuponi Promenljiv

9.2. Potpuno diskreciono pravo , delimi čno diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi s vremenom isplate divide ndi/kupona Delimi čno

diskreciono pravo

9.3. Potpuno diskreciono pravo , delimi čno diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupo na

Delimi čno diskreciono pravo

9.4. Mogućnost pove ćanja prinosa (step up ) Nе

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende /kuponi Nеkumulativne

10. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekovertibilan

10.1. Ako je konvertibilan , uslovi pod kojima može doći do konverzije

10.2. Ako je konvertibilan , delimi čno ili u celosti konvertibilan

10.3. Ako je konvertibilan , stopa konverzije

10.4. Ako je konvertibilan , obavezna ili dobrovol јna konverzija

10.5. Ako je konvertibilan , instrument u koji se konvertuje

10.6. Ako je konvertibilan , emitent instrumenta u koji se konvertuje

11. Mogu ćnost otpisa Nе

45

11.1. Ako postoji mogu ćnost otpisa , uslovi pod kojima može doći do otpisa

11.2. Ako postoji mogu ćnost otpisa , delimi čan otpis ili otpis u celosti

11.3. Ako postoji mogu ćnost otpisa , privremen ili trajan otpis

11.4. Ako je otpis privremen , uslovi ponovnog priznavanja

12. Tip instrumenta koji će se pri likvidaciji naplatiti neposredno pre navedenog instrumenta Subordinirani dug

Subordinirane obaveze Redni


1. Emitent Societe Generale Paris


2.1. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Instrument

dopunskog kapitala


Individualni

2.3. Tip instrumenta Subordinirani dug


5.473.175,00

4. Nominalna vrednost instrumenta 9.121.958,00

5. Računovodstvena klasifikacija Obaveza –

amortizovana vrednosti

6. Inicijalni datum izdavanja instrumenta 19.12.2007; 23.12.2009.


Sа datumom dоspеćа

7.1.

Originalni datum dospe ća 19.12.2012/аneksirani

19.01.2019; 23.12.2019.




9. Kuponi/dividende

9.1. Fiksne ili promenl јive dividende /kuponi

9.2. Potpuno diskreciono pravo , delimi čno diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi s vremenom isplate divide ndi/kupona


9.4. Mogućnost pove ćanja prinosa (step up )

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende /kuponi

10. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Konvertibilan

10.1. Ako je konvertibilan , uslovi pod kojima može doći do konverzije Ugovorm nije definisano

10.2. Ako je konvertibilan , delimi čno ili u celosti konvertibilan U celosti

10.3. Ако је konvertibilan , stopa konverzije Do 100%

10.4. Ako je konvertibilan , obavezna ili dobrovol јna konverzija Dobrovoljna konverzija

10.5. Ako je konvertibilan , instrument u koji se konvertuje Obične akcije

10.6. Ako je konvertibilan , emitent instrumenta u koji se konvertuje Societe Generale Srbija a.d. Beograd

46






12. Tip instrumenta koji će se pri likvidaciji naplatiti neposredno pre navedenog instrumenta

Drugo

7.4 Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uklju čuju u obra čun kapitala banke na konsolidovanoj osnovi – obraza c PI-FIKAP

Akcijski kapital Redni


1. Emitent Societe Generala

Banka Srbija AD


2.1. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Instrument osnovnog kapitala


Individualni

2.3. Tip instrumenta Obične akcie


23.723.021


5. Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital

6.

Inicijalni datum izdavanja instrumenta Prva emisija је bila 20.12.1990.

Poslednja emisija је bila 23.12.2011


Bez datuma dospe ća

7.1. Originalni datum dospe ća


Nе



9. Kuponi/dividende Dividende

9.1. Fiksne ili promenl јive dividende /kuponi Promenljiv





9.4. Mogućnost pove ćanja prinosa (step up ) Nе

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende /kuponi Nekumulativne

10. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan

10.1. Ako je konvertibilan , uslovi pod kojima može doći do konverzije

10.2. Ako je konvertibilan , delimi čno ili u celosti konvertibilan

10.3. Ako je konvertibilan , stopa konverzije

10.4. Ako je konvertibilan , obavezna ili dobrovol јna konverzija

10.5. Ako je konvertibilan , instrument u koji se konvertuje

47

10.6. Ako je konvertibilan , emitent instrumenta u koji se konvertuje







Subordinirani dug

Subordinirane obaveze Redni


1. Emitent Societe Generale Paris


2.1. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Instrument

dopunskog kapitala


Individualni

2.3. Tip instrumenta Subordinirani dug


5.473.175


5. Računovodstvena klasifikacija Оbaveza –

амоrtizovana vrednost

6. Inicijalni datum izdavanja instrumenta 19.12.2007; 23.12.2009.


Sа datumom dospe ćа

7.1.

Originalni datum dospe ća 19.12.2012/аnекsirani

19.01.2019; 23.12.2019.




9. Kuponi/dividende

9.1. Fiksne ili promenl јive dividende /kuponi



9.4. Mogućnost pove ćanja prinosa (step up )

9.5. Nekumulativne ili kumulativne dividende /kuponi

10. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Коnvertibilan

10.1. Ako je konvertibilan , uslovi pod kojima može doći do konverzije Ugovorom nije

definisano 10.2. Ako je konvertibilan , delimi čno ili u celosti konvertibilan U celosti

10.3. Ako je konvertibilan , stopa konverzije Dо 100%

10.4. Ako je konvertibilan , obavezna ili dobrovol јna konverzija Dobrovoljnja konverzija

10.5. Ako je konvertibilan , instrument u koji se konvertuje Оbične akcije

48

10.6. Ako je konvertibilan , emitent instrumenta u koji se konvertuje Societe Generale Srbija a.d. Beograd







Drugo

7.5 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilan sa stanja Banke s pozicijama iz obrasca PI–KAP – obrazac PI-UPK

1. Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja za Banku


Oznaka pozicije

Naziv pozicije Bilans stanja Reference

А AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 32.006 .916

A.II Založena finansijska sredstva 0

A.III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4.793

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 0

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27. 977.460

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospe ća 0

A.VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9.103.262

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 156.144. 282

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0

A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 0

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedni čke poduhvate 149.649

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru 149.649

u

A.XII Investicije u zavisna društva 314.098

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru 314.098

f

A.XIII Nematerijalna ulaganja 516.843 i

A.XIV Nekretnine, postrojenja i oprema 1.803.088

A.XV Investicione nekretnine 74.007

A.XVI Teku ća poreska sredstva 234.594

A.XVII Odložena poreska sredstva 422.811

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavl јa 0

A.XIX Ostala sredstva 1.785.670

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih lica

0 h

A.XX УKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u bilansu stanja) 230.537.473

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2.085

49

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha 0

PO.III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika 0

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 42.526.968

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitent ima 138.714.929

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika 0

PO.VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajml јena sredstva 0

Od čega obaveze po osnovu hibridnih instrumenata 0 r

PO.VIII Subordinirane obaveze 9.125.592

Od čega subordinirane obaveze koje se uklјučuju u dopunski kapital banke 5.473.175 s

PO.IX Rezervisanja 1.075.726

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavl јa 0

PO.XI Tekuće poreske obaveze 0

PO.XII Odložene poreske obaveze 0

PO.XIII Ostale obaveze 2.509.418

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u bilansu stanja)

193.954.718

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital 23.724.274

Od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 23.723.021

а

Od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

1.253 b

Od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija 0 nj

Od čega emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija 0 о

PO.XVI Sopstvene akcije 0

Od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 0

ј

Od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije 0 т

PO.XVII Dobitak 2.063.461

Od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 0 g

Od čega dobit iz tekuće godine 0 d PO.XVIII Gubitak

Od čega gubici iz prethodnih godina 0 ž

Od čega gubitak tekuće godine 0 z PO.XIX Rezerve 10.795.020

Od čega rezerve iz dobiti koje predstavlјaju element osnovnog kapitala 9.893.347 v

Od čega ostale pozitivne konsolidovane rezerve 0 е

Od čega ostale negativne konsolidovane rezerve 0 n

Od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve 0 lj

Od čega dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke 0 м

Od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi 893.779 p

50

PO.XX Nerealizovani gubici 43

Od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 43 l

PO.XXI Učešća bez prava kontrole 0

Od čega manjinska učešća u podređenim društvima 0 đ

PO.XXII

UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0 36.582.755

PO.XXIII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

UKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja slede ćih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 230. 537.473

V.P. VANBILANSNE POZICIJE V.P.А. Vanbilanska aktiva 405.777.175

Od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 0 к

Od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu 0 ć

V.P.P. Vanbilansna pasiva 405.777.175 2. Povezivanje pozicija u raš članjenom bilansu stanja za Banku i pozicija u obras cu PI–KAP


Redni br. Naziv pozicije Iznos

Izvor podataka u

skladu s referencama iz 2. koraka




23.723.021 а

1.2. Emisiona premija 1.253 b

1.3. Rezerve iz dobiti 9.893.347 v

1.4. Neraspore đena dobit iz ranijih godina g

1.5. Dobit iz teku će godine d

1.6. Manjinska učešća u podre đenim društvima đ

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve е


2.1. Gubici iz prethodnih godina ž

2.2. Gubitak teku će godine z

2.3. Nematerijalna ulaganja 516.843 i


ј


к


2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

43 l

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve lj

51

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke

m


13.178.834

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve n


1. DOPUNSKI KAPITAL PRE ODUZIMANјA ODBITNIH STAVKI

6.366.954


nj


о

1.3. Deo revalorizacionih rezervi banke 893.779 p

1.4. Hibridni instrumenti r

1.5. Subordinirane obaveze 5.473.175 s



2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije т

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbe đena hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom


ć


III UKUPAN KAPITAL





2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu ve ćem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih lica

463.747 (u+f+h)

2.2. Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojim a banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tih lica

2.3. Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala, kao i ulaganja u njihove hibrid ne instrumente i subordinirane obaveze, koji prelazi 1 0% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju s e obra čunava kapital


2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti , rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na o čekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7. Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci ko je je banka ugovorila pod uslovima koji su povol јniji od uslova ugovorenih s drugim licima

IV NAPOMENE

Pozitivan /negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih o čekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane

52






7.6 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz konso lidovanog bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI–KAP obrazac PI-UPK

1. Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja za Banku (u hiljadama dinara)

Oznaka pozicije

Naziv pozicije Bilans stanja Reference

А AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 32.006.918

A.II Založena finansijska sredstva

A.III Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

4.793

A.IV Finansijska sredstva koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

A.V Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27.977.460

A.VI Finansijska sredstva koja se drže do dospe ća

A.VII Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

8.268.715

A.VIII Krediti i potraživanja od komitenata 162.594.328

A.IX Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika

A.X Potraživanja po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

A.XI Investicije u pridružena društva i zajedni čke poduhvate 214.458

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru

214.458

u

A.XII Investicije u zavisna društva -

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru

f

A.XIII Nematerijalna ulaganja 536.846

i

A.XIV Nekretnine, postrojenja i oprema 1.842.083

A.XV Investicione nekretnine 38.207

A.XVI Teku ća poreska sredstva 231.421

A.XVII Odložena poreska sredstva 423.404

A.XVIII Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavl јa

A.XIX Ostala sredstva 1.843.607

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih lica

h

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja)

235.982.240

53

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

2.085

PO.II Finansijske obaveze koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha

PO.III Obaveze po osnovu finansijskih derivata namenjenih zaštiti od rizika

PO.IV Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

47.686.415

PO.V Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitent ima 138.714.929

PO.VI Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika

PO.VII Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajml јena sredstva

Od čega obaveze po osnovu hibridnih instrumenata r

PO.VIII Subordinirane obaveze 9.125.592

Od čega subordinirane obaveze koje se uklјučuju u dopunski kapital banke

5.473.175

s

PO.IX Rezervisanja 1.076.511

PO.X Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavl јa

PO.XI Tekuće poreske obaveze

PO.XII Odložene poreske obaveze

PO.XIII Ostale obaveze 2.636.853

PO.XIV UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja)

199.242.385

KAPITAL

PO.XV Akcijski kapital 23.724.274

Od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

23.723.021

a

Od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

1.253

b

Od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija nj

Od čega emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija о

PO.XVI Sopstvene akcije

Od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

ј

Od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije t

PO.XVII Dobitak

2.212.871

Od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina g

Od čega dobit iz tekuće godine d

PO.XVIII Gubitak

29.949

Od čega gubici iz prethodnih godina

29.949 ž

Od čega gubitak tekuće godine z

PO.XIX Rezerve

10.802.710

Od čega rezerve iz dobiti koje predstavlјaju element osnovnog kapitala

9.893.633 v

Od čega ostale pozitivne konsolidovane rezerve е

54

Od čega ostale negativne konsolidovane rezerve n

Od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve lj

Od čega dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke m

Od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi

893.779 p

PO.XX Nerealizovani gubici 43

Od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

43 l

PO.XXI Učešća bez prava kontrole

Od čega manjinska učešća u podređenim društvima đ

PO.XXII

UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

36.739.855

PO.XXIII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

PO.XXIV

UKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja slede ćih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 042 2 - 0423)

235.982.240

В.П. VANBILANSNE POZICIJE

В.П.А. Vanbilansna aktiva

405.551.641

Od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

- k

Od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu

- ć

В.П.П. Vanbilansna pasiva

405.551.641

2. Povezivanje pozicija u raš članjenom bilansu stanja za Banku i pozicija u obras cu PI–KAP (u hiljadama dinara)

Redni br. Naziv pozicije Iznos

Izvor podataka u

skladu s referencama iz 2. koraka




23.723.021

а


b


v

1.4. Neraspore đena dobit iz ranijih godina g

1.5. Dobit iz teku će godine d

1.6. Manjinska učešća u podre đenim društvima đ

1.7. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve е

55


2.1. Gubici iz prethodnih godina 29.949

ž

2.2. Gubitak teku će godine z


i


ј


k


2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

43

l

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve lj

2.6.3. Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke

m


13.178.834

2.7. Ostale negativne konsolidovane rezerve n




nj


о


p

1.4. Hibridni instrumenti r


s



2.1. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije t

2.2. Potraživanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridnim instrumentom ili subordiniranom obavezom


ć


III UKUPAN KAPITAL





2.1. Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu ve ćem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih lica

149.649

(u+f+h)

2.2. Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskom sektoru u kojim a banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu ve ćem od 10% kapitala tih lica

2.3. Ukupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovo g kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instru mente i subordinirane obaveze, koji prelazi 10% zbira osnov nog i dopunskog kapitala banke za koju se obra čunava kapital

56


2.5. Manjak izdvojenih ispravki vrednosti , rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu na o čekivane gubitke

2.6. Iznos izloženosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmirila svoju obavezu u roku od četiri radna dana

2.7. Potraživanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim s bankom ili prema zaposlenima u banci koje je bank a ugovorila pod uslovima koji su povol јniji od uslova ugovorenih s drugim licima

IV NAPOMENE

Pozitivan /negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive, rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane i iznosa ukupnih o čekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane






7.7 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazat elju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB


Redni br. Naziv

Iznos Pokrivenost osnovnim kapitalom

Pokrivenost dopunskim kapitalom

1 2 3

I KAPITAL 25.825.107 1. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 19.690.027 2. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 6.135.080 II KAPITALNI ZAHTEVI 18.443.990

1.

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENјA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA

16.489.666 12.571.721 3.917.944

1.1. Standardizovani pristup (SP) 16.489.666

1.1.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama

1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

41.624

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima

1.1.4. Izloženosti prema me đunarodnim razvojnim bankama

1.1.5. Izloženosti prema me đunarodnim organizacijama

1.1.6. Izloženosti prema bankama 320.548

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 10.356.691

1.1.8. Izloženosti prema fizi čkim licima 4.000.011

1.1.9. Izloženosti obezbe đene hipotekama na nepokretnostima

1.255.895

57

1.1.10. Dospela nenapla ćena potraživanja 98.557

1.1.11. Visokorizi čne izloženosti

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica

1.1.13. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

1.1.14. Ostale izloženosti 416.340

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB)


1.2.2. Izloženosti prema bankama

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima

1.2.4. Izloženosti prema fizi čkim licima

1.2.4.1. Izloženosti prema fizičkim licima koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

1.2.4.2. Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima

1.2.4.3. Ostale izloženosti prema fizičkim licima

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasni čkih ulaganja

1.2.5.1. Primenjeni pristup:

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa

1.2.5.1.3. Pristup internih modela

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasni čkih ulaganja

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovolјno diversifikovanim portfolijima

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku

1.2.6. Izloženosti po osnovu ostale imovine

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENјA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 220.329 167.979 52.350

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni , devizni i robni rizik izra čunat primenom standardizovanih pristupa

220.329 167.979 52.350

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužni čkih hartija od vrednosti

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasni čkih hartija od vrednosti

3.1.3. Kapitalni zahtev za devizni rizik 220.329 167.979 52.350

3.1.4. Kapitalni zahtev za robni rizik

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni , devizni i robni rizik izra čunati primenom pristupa internih modela

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 1.733.995 1.321.998 411.997

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora

1.733.995 1.321.998 411.997

58

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa

5 POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 18.443.990 14.061.697 4.382.292

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%)

16,80%

7.8 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazat elju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-AKB


Redni br. Naziv

Iznos Pokrivenost osnovnim kapitalom

Pokrivenost dopunskim kapitalom

1 2 3

I KAPITAL 26.089.539 1. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 19.797.410 2. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 6.292.129 II KAPITALNI ZAHTEVI 19.242.596

1.

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIK IZMIRENјA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA

17.224.001 13.069.572 4.154.429

1.1. Standardizovani pristup (SP) 17.224.001


1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

41.757

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima

1.1.4. Izloženosti prema me đunarodnim razvojnim bankama

1.1.5. Izloženosti prema me đunarodnim organizacijama

1.1.6. Izloženosti prema bankama 320.826

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 10.626.751

1.1.8. Izloženosti prema fizi čkim licima 4.398.264

1.1.9. Izloženosti obezbe đene hipotekama na nepokretnostima

1.255.895

1.1.10. Dospela nenapla ćena potraživanja 126.383

1.1.11. Visokorizi čne izloženosti

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica

1.1.13. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

1.1.14. Ostale izloženosti 454.125

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB)


1.2.2. Izloženosti prema bankama

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima

1.2.4. Izloženosti prema fizi čkim licima

59

1.2.4.1. Izloženosti prema fizičkim licima koje su obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

1.2.4.2. Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima

1.2.4.3. Ostale izloženosti prema fizičkim licima

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasni čkih ulaganja

1.2.5.1. Primenjeni pristup:

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa

1.2.5.1.3. Pristup internih modela

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasni čkih ulaganja

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovolјno diversifikovanim portfolijima

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku

1.2.6. Izloženosti po osnovu ostale imovine

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENјA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 242.034 183.655 58.379

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni , devizni i robni rizik izra čunat primenom standardizovanih pristupa

242.034 183.655 58.379

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužni čkih hartija od vrednosti

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasni čkih hartija od vrednosti

3.1.3. Kapitalni zahtev za devizni rizik 242.034 183.655 58.379

3.1.4. Kapitalni zahtev za robni rizik

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni , devizni i robni rizik izra čunati primenom pristupa internih modela

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 1.776.561 1.348.054 428.507

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora

1.776.561 1.348.054 428.507

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa

5 POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 19.242.596 14.601.282 4.641.314

III POKAZATELj ADEKVATNOSTI KAPITALA (%)

16,27%

Documents

Objavljivanje podataka i informacija za Societe Generale ... · 7.6 Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz konsolidovanog bilansa stanja s ... 3. Sektori za poslove sa klijentima