ODRŽIVI RAZVOJ GRADA NIŠA.pdf

8/10/2019 ODRIVI RAZVOJ GRADA NIA.pdf

1/120


2/120

2

OKVIR ZA STRATEGIJU ODRIVOG RAZVOJA GRADA NIA

Grad Ni sa oko 250.000 stanovnika je drugi po veliini grad u Srbiji i Crnoj Gori. Ovaj, nekadaindustrijski i privredni centar regiona, deli sudbinu veine gradova sa slinom strukturom privrede istanovnitva u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Predimenzionisana preduzea po kapacitetima i brojemzaposlenih radnika iz oblasti mainske, elektronske i tekstilne industrije, ne mogu da prate savremenakretanja na tritu. Nizak stepen restrukturiranja i privatizacije i kanjenje ozbiljnijih reformi u

privredi, doveli su do osiromaenja veeg broja stanovnika, jaanja sive ekonomije i poveanjasocijalnih tenzija.

Sa druge strane, Ni poseduje uslove da, korienjem postojeih resursa u perspektivi, ostvari stabilanrazvoj na novim osnovama i po evropskim standardima. Pri tome je neophodno izvriti mnogereforme, utvrditi nove pravce razvoja, revitalizirati i restrukturirati postojee perspektivne sisteme i sl.

Da bi se moglo to ostvariti nuno je projektovati STRATEGIJU ODRIVOG RAZVOJA GRADANIA. Zbog toga je grupa nezavisnih eksperata, uz podrku OEBS Misije u Srbiji i Crnoj Gori,pristupila definisanju okvira za izradu ove Strategije.

1 CILJEVI STRATEGIJE

Osnovni cilj strategije odrivog razvoja grada Nia je:

Odrivi i ekoloki bezbedan socio-ekonomski i postorni razvoj graanskog drutva krozdugoronu orijentaciju na sopstvene i obnovljive resurse.

Ovaj cilj se moe ostvariti ako se kroz izradu Strategije utvrdi i uskladi vie stratekih i dugoro nihciljeva koji zajedno predstavljaju realnu osnovu odrivog razvoja grada Nia, kao to su:

- odrivi ekonomski razvoj koji se bazira na turizmu, proizvodnji hrane i radu lokalne privredezasnovanom na principu: profit i zatita ivotne sredine,

- dugorona orijentacija na odrivom korienju sopstvenih resursa,- razvoj i izrada kapaciteta civilnog drutva i lokalne uprave,- integracije u regionalne inicijative i promene Zapadnog Balkana i dr.

Strategija treba, prvenstveno, da utvrdi prioritete i realne pravce razvoja zasnovane na stabilnim

kriterijumima. Cilj ovog dokumenta je i da stvori prepoznatljivi, autohtoni brand name grada Nia.

2 POLAZNE OSNOVE ZA IZRADU STRATEGIJE

Izradom Okvira za Strategiju ekspertska grupa je pola od sledeih injenica:

- grad Ni ine dve asimetrine optine ukupne povrine 597 km2sa 71 naseljem i oko 250.000stanovnika,

- broj zaposlenih stanovnika iznosi oko 75.000 ili 30% od ukupnog broja stanovnika, a brojnezaposlenih je 38.500 odnosno 15,5% grada Nia,


3/120

3

- blizu 50% ostvarenog narodnog dohotka se ostvaruje u industriji koja se nalazi u tekom stanju,- resursi koje grad Ni poseduje nisu u dovoljnoj meri iskorieni, posebno prirodni i ljudski

resursi,- grad Ni poseduje tehniku dokumentaciju, prostorne i urbanistike planove na zavidnom

nivou, kao i znaajan broj sektorskih programa razvoja.

Projekat izrade Strategije odrivog razvoja ukljuuje rad po fazama:

- sagledavanje,

- planiranje,- aktivnosti,- evaluaciju.

Kroz navedene faze je potrebno izvriti:

prikupljanje i analizu podataka, ocenu stanja, indentifikovanje problema i predlaganja reenja izradu sektorskih strategija i iyradu finalne verzije strategije.

Okvirom Strategije obraeni su sledei segmenti: lokalna zajednica, geotermalne i mineralne vode,privreda, saobraaj, umarstvo, lovstvo, turizam, arheologija, biodiverzitet, zdravstvena zatitastarih, upravljanje vodama, upravljanje otpadom, aerozagaenje, bezbednost, energetika imineralne sirovine.

3 RASPOLOIVI RESURSI GRADA NIA

Konstatovano je da Ni raspolae sa znaajnim resursima na osnovu kojih se moe ostvariti stabilanodrivi razvoj. Strategija razvoja se bazira na sledeim resursima:

Prirodni resursikoje sainjavaju:

- povoljan geografski poloaj sa povoljnom hidrolokom situacijom,- prostor povrine 597 km2,- geotermalne vode u nalazitima Nika Banja, Kravlje, Miljkovac i Ostrovica,- mineralne vode u podruju Jelanice,- karstne vode za proizvodnju vode za pie u podruju Suve Planine,- plodno poljoprivredno zemljite pogodno za ratarstvo, voarstvo, vinogradarstvo, lekovito

bilje, duvan, autohtone vrste,- prirodne vrednosti planinskog masiva Suve Planine, Jelanike I Sievake klisure,- endemine i reliktne biljne vrste,- obnovljivi izvori energije (voda, vetar, sunce, biomasa) i- zadovoljavajui stanini uslovi za razvoj lovstva.

Spomenini i arheoloki resursina podruju Nia ine:

- arheoloki kompleks Medijana kao carsko imanje i rezidencija Konstantina I iz 4. veka,- Nika tvrava iz rimskog, ranovizantijskog i srednjevekovnog perioda, sa palatama i

vojnim utvrenjima,- Nika Banja kao leilite, sa odgovarajuim objektima za kaptiranje mineralne vode jo iz

rimskog perioda.


4/120

4

Privredni resursigrada Nia su:

- industrijski kapaciteti postojeih preduzea u Niu, koja zahtevaju restrukturiranje,- saobraajni kapaciteti i poloaj Nia na raskrsnici putnih i eleznikih koridora, kao i

postojanje aerodroma u Niu,- turistiki kapaciteti koji zahtevaju revitalizaciju i proirenje,- energetski kapaciteti posebno sistemi za korienje termalnih voda.

Ljudski resursigrada Nia su znaajni i predstavljaju ih:

- izgraena infrastruktura lokalne uprave uz odgovarajue reforme,- gradska javna preduzea i institucije socijalne i zdravstvene zatite,- institucije kulture i sporta,- civilni sektor sa nevladinim organizacijama, udruenjima graana i sl.,- Univerzitet u Niu sa jakim strunim i naunim potencijalom itd.

Strategijom odrivog razvoja grada Nia treba analizirati sve resurse, a posebnu panju treba posvetitionima koji mogu da doprinesu ostvarivanju ciljeva Strategije.

4 OEKIVANI REZULTATI

Izradom strategije i njenim sprovoenjem definisae se konkretni zadaci, usmerenja, mere, prioriteti iaktivnosti. Izradom Strategije, uz doslednu implementaciju, moe da se pokrene drutveno ekonomskioporavak Nia i dalji razvoj uini odrivim i profitabilnim. Na taj nain e doi i do smanjenjasiromatva. Najvaniji rezultati koji se oekuju su:

- usmeravanje ka formiranju malih i srednjih preduzea u oblasti industrije, zanatstva itrgovine, posebno ka izvozno orjentisanim programima,

- razvoj turistikih aktivnosti baziranih na prirodnim resursima i retkostima grada kao napr.: banjski i zdravstveni turizam koji se zasniva na termalnim i mineralnim vodama, geo i bioturizam vezan za prirodne retkosti podruja (Sievaka klisura, Suva

Planina, biodiverzitet i sl.), tranzitni turizam koji proistie iz raskrsnica puteva i pruga (koridor 10), edukativni turizam kao posledica postojanja znaajnih kulturno-istorijskih i

prirodnih resursa, kongresni turizam sa bazom u znaajnom naunom i obrazovnom centru Ni,

- proizvodnja zdrave hrane i vode za pie koja ima oslonac u postojanju prirodnih resursa.Grad Ni ima uslova da postane jedan od vodeih centara u regionu Zapadnog Balkana i to:

proizvodnja zdrave hrane biljnog i ivotinjskog porekla, proizvodnja ranog povra zahvaljujui pogodnom zemljitu i termalnim

vodama, proizvodnja zdrave flairane vode za pie iz karstnih izvora evianskogtipa, proizvodnja lekovitog bilja itd.

- poboljanje kvaliteta ivotne sredine kroz primenu principa odrivog razvoja u svimsegmentima, a posebno kroz upravljanje otpadom, vodama i vazduhom kao znaajnimresursima,

- razvoj kapaciteta za korienje obnovljivih izvora energije (voda, vetar, sunce, biomasa),kao podrka privatizaciji u energetici, formiranju malih i srednjih preduzea, poboljanjuenergetskog bilansa regiona i zatiti ivotne sredine,

- unapreenje kvaliteta usluga zdravstvene i socijalne zatite i posebno poveanje kvalitetaivota u starosti, uz odgovarajui razvoj zdravstvene infrastrukture,

- jaanje lokalne zajednice i civilnog drutva i uspostavljanja partnerskih odnosa izmeugradske uprave i svih sektora civilnog drutva.


5/120

5

Pored navedenih najvanijih rezultata, oekuje se da e se, kao posledica izrade i primene Strategije,

pojaviti i itav niz pozitivnih rezultata koji proistiu iz aktivnosti na utvrenom razvoju grda.

PREGLED NAJVANIJIH SEGMENATA STRATEGIJEODRIVOG RAZVOJA GRADA NIA

RAZVOJ LOKALNE ZAJEDNICE

Srpsko drutvo ima dugu tradiciju u razvijanju lokalne samouprave. Medjutim mesne zajednice ioptine, osnovne jedinice lokalne samouprave tokom poslednjih 50 godina, su formirane i kontrolisaneod strane politike elite i uvek su funkcionisale po principu odozgo na dole, odnosno nikada samigradjani nisu imali dovoljan uticaj na proces donoenja odluka. Organizacije civilnog drutva suveoma mlade i u poslednjih nekoliko godina tek poinju da igraju znaajniju ulogu. Biznis sektor se

jo uvek ne ukljuuje u dovoljnoj meri u aktivnosti lokalne zajednice.

Najvaniji problemi unutar lokalne zajednice su:

- neadekvatna i previe centralizovana uprava,

- nepostojanje konsenzusa o osnovnim pravcima razvoja,- nedovoljna saradnja uprave, biznisa i civilnog dutva,- manjak menaderskog pristupa i sposobnosti upravljanja u svim sektorima.

Ohrabrujue deluju injenice da je Ni spada u red zajednica koje su najdalje otile u ostvarivanjubolje saradnje izmedju civilnog drutva, biznisa i uprave.

Takodje je evidentno da Grad Ni raspolaze velikim resursima unutar same lokalne zajednice irazliitih zainteresovanih grupa


6/120

6

Glavni cilj Segmenta je da omogui odrivi i ekoloki bezbedan socio-ekonomski razvoj krozostvarivanje partnerskih odnosa i kvalitetnije saradnje izmedju uprave, biznisa i civilnog dutva ugradu Niu

Najvaniji rezultati koje se mogu oekivati su:

- Izradjena strategija odrivog razvoja Grada Nia uz uee svih relevantnih faktora,- Unapredjeni kadrovski i drugi resursi gradske i optinskih uprava,- Kvalitetnija medjusektorska saradnje,

- Poveano uee javnosti i transparentnost rada,- Pripremljeni i realizovani projekti jaanja kapaciteta uprave, civilnog dutva i biznis

sektora prilagodjeni potrebama svakog sektora ponaosob,- Podrana demokratizacija i tranzicioni procesi kako na nivou Grada, tako i na nacionalnom

nivou,- Smanjenje socijalne tenzije.

Za najvei deo ciljeva se moe predloiti rok od 3 godine za njihovo ostvarenje.

HIDROGEOLOGIJA I GEOTERMALNI RESURSI

Teritorija grada Nia raspolae raznovrsnim prirodnim geo i bio resursima izvanrednog ekolokogkvaliteta, na osnovu ijeg intenzivnog integralnog razvoja, koji e dovesti do otvaranja novih radnihmesta, moe da se znaajno doprinese smanjenju siromatva, odnosno da ovo podruje na bazi razvojalokalnih prirodnih resursa postane regija srednjeg do visokog ekonomskog i veoma visokog ekolokogznaaja. Da bi se to postiglo potrebno je da se realno ocene svi prirodni resursi geolokog poreklavalorizacijom njihovog potencijala u odnosu na poveanje zapoljavanja, integralno sa ostalim resursimaovog podruja. Strategija odrivog harmoninog razvoja grada Nia na bazi integralnog razvoja svihlokalnih prirodnih resursa treba da postane dugorona orijentacija kao doprinos strategiji za smanjenjesiromatva u Srbiji. Strategija se zasniva na vanom geostratekom poloaju i prirodnim resursima, kojiovo podruje ine izuzetno konkurentnim. To su:

1) geotermalne vode u nalazitu Nike Banje,2) geotermalne vode u nalazitu Kravlje,3) geotermalne vode u nalazitu Miljkovac,4) geotermalne vode u nalazitu Ostrovica,5) mineralne vode u podruju Jelanice,6) karstne vode u podruju Suve planine za proizvodnju pitke pakovane vode najboljeg kvaliteta,7) endemini ekosistemi sa svetski retkim biljnim svetom,8) planinski masiv Suve planine i Sievaka klisura kao resurs za geo i ekoturizam.

Integralnost ovih resursa e se postii sa sledeim ostalim resursima:

- saobraajni resursi ("Koridor 10"),- arheoresursi (antika ostavtina - Mediana, Ni je rodno mesta rimskog cara Konstantina),- tradicija i znanje korienja nekih resursa,- svest i znanje steeno sa orijentacijom na razvoj regije Ni-Skoplje-Sofija.

Da bi se potencijal ovih resursa iskoristio u cilju smanjenja siromatva, to je po njihovom, pre svega,ekolokom kvalitetu i kvantitetu realno mogue, on se mora pretvoriti u nova radna mesta. Zbog toga je

potrebno paljivo, precizno, struno i nauno delovanje u cilju stvaranja najboljih ideja i programanjihove realizacije uz uvaavanje postojeih privrednih potencijala i projekcija populacionog rasta.


7/120

7

RESTRUKTURIRANJE PRIVREDE

Restrukturiranje nike privrede je sloen poduhvat, koji je veotpoeo u nekim privrednim oblastima.Ono to je pod pritiskom procesa privatizacije otpoelo, reie problem neefikasnosti velikih sistemaali e otvoriti nove izazove u pogledu broja nezaposlenih ljudi i resursa. Budui razvoj privrede grada

Nia treba da rei ove izazove a najvea verovatnoa za nalaenje reenja je u razvoju sledeih oblasti:a) intenzivna poljoprivredna proizvodnja u zagrevanim prostorima,

b) trgovinsko logistika delatnost,c) turizam,d) klaster malih i srednjih preduzea.

U okviru ovih osnovnih pravaca potrebno je proceniti mogue projekte razvoja i rangirati ih pokriterijumima odrivog privrednog razvoja: izvozni potencijal, brzina povraaja sredstava, visinaulaganja, broj novozaposlenih radnika, indirektni efekti na druge grane.

Takodje, znaaj predloenih projekata treba ocenjivati i sa aspekta postavljenih ciljeva. Medju ostalimznaajnim ciljevima istie se potiskivanje sive ekonomije, jaanje javnih prihoda, budui doprinos

privrednom rastu.

Osnovna studija treba da izvri identifikaciju, procenu i rangiranje osnovnih projekata razvoja i

restrukturiranja privrede grada Nia. Krajnji rezultat osnovne studije treba da bude rang lista projekatakoji e omoguiti u narednom periodu gradskim vlastima izbor prioriteta. Na osnovu izvrenog izbora

prioritnih projekata, gradske vlasti treba da pristupe izradi i realizaciji pojedinanih razvojnihprojekata.

SAOBRAAJ

Razvoj koridora 10 putnog i eleznikog nije u celini zavren. Ni moe samo delimino koristitiprednost svog povoljnog geografskog poloaja, kao vane balkanske raskrsnice.

Rehabilitacijai izgradnja Koridora 10 deonica prema granici sa BJR Makedonijom doprinela bipovezivanju nike privrede i boljoj ekonomskoj valorizaciji prirodnih i ekonomskih resursa zbogpovezivanja sa lukom u Solunu kao lakoj komunikaciji sa severnom Grkom, koja je industrijskinajrazvijenije deo ove zemlje. Mogunosti privlaenja investicija bi se viestruko poveale, jer uokviru Grkog Plana za obnovu Balkana (Helenik program) predviena su sredstva u visini od oko 46mil. EUR za subvencije proizvodnih investicija u Srbiji. Bolje saobraajne veze i organizovano

predstavljanje investicionih potencijala Nia doprinelo bi privlaenju investitora iz severne Grke.Razvoj ogranka Koridora 10 prema bugarskoj granici doprinelo bi boljem povezivanju i poboljanjutranzita iz Bugarske, kao potencijalne lanice EU.

Ograniavajui problem su finansijska sredstva. Zajmovi za izgradnju infrastrukture dobijaju se uovome trenutku i na srednji rok, iskljuivo od meunarodnih finansijskih institucija _ Svetska banka,

EIE i EBRD. Slaba ekonomska snaga i usporen rast privrede Srbije ne omoguavaju da se ulazi u PPPprojekte za izgradnju infrastrukture. Ni ne moe bitnije uticati na mogunost zaduenja za oveprojekte. Posebno je vano, preko Evropske Komisije, uticati na Republiku Grku da obezbedisredstva za izgradnju deonica autoputa na Koridoru 10 (Vladiin Han Srpska kua) u visini od oko92 mil. EUR. Ovaj projekat je odobren za finansiranje iz sredstava Helenik plana.Kompletiranje infrastrukture na Koridoru 10 obuhvata rok izgradnje od najmanje jedne decenije.

Koridor 10 omoguava da region Nia razvije pratee usluge vezane za odravanje, obeleavanje ibezbednost puteva i eleznice. Mogue je razviti industrije vezane za eleznicu signalizacija, vagoni,skladita.


8/120

8

Blizina Koridora 10 i tri glavna grada u regionu Beograd, Sofija, Skopje na razdaljinama od oko200 km., kao i razvijenost industrije i poljoprivrede stvara uslove da Ni postane distributivni isnabdevaki centar.

Du putnog koridora je mogua izgradnja trnih centara koji bi zadovoljavali regionalne potrebe. Ovoje tim lake ostvariti jer su velike distributerske kuce vezapoele svoje investicije u Srbiji i mogu ihnastaviti u Niu.

Potrebno je pripremiti pregled industrijskih lokacija u regionu Nia, zajedno sa sektorskom

prezentacijom ekonomskih potencijala Nia, mogui organizovani dani privrede Nia na sajmovima uinostranstvu. Izgradnja tehnoloPkih parkova i prikazivanje izstraivakihi razvojnih mogunostinikog univeziteta.

Potrebno je preduzeti mere da se razvija turizam du koridora info punktovi, obeleavanje kulturnoistorijskih lokacija, stvaranje turistikih tura, zdravstveni i rekreativni turizam i dr.

POLJOPRIVREDA

Poljoprivreda optine Ni, ukljuujui Niku Banju po zvaninim podacima doprinosi sa 8 %nacionalnom dohotku odnosno sa 1 % ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji. Osim toga,

poljoprivreda obezbeuje dovoljno hrane za lokalno stanovnitvo kao i sirovine za lokalnuprehrambenu industriju. Poljoprivreda je takoe osnov ruralnog razvoja u regionu.

Poljoprivredno zemljite ini 62% ukupne povrine Nia, odnosno 0,15 ha po stanovniku. U RepubliciSrbiji udeo poljoprivrednog zemljita iznosi 66 %, odnosno 0,65 ha po stanovniku. Od ukupneobradive povrine 98% je privatno vlasnitvo. Farmeri poseduju specifina znanja neophodna za

proizvodnju i to naroito povra, po emu je region poznat u Srbiji.

Ipak, poljoprivredu karakteriu usitnjeni privatni posedi, prosene veliine manje od 5 ha, koji senajee sastoje od nekoliko parcela, nepravilno razbacanih u prostoru. Prosean farmer je stariji odetrdeset godina i poseduje mehanizaciju staru 20 godina. Lokalno i regionalno trite su malogkapaciteta, a razvijena trita sa veom kupovnom moi su udaljena.

Odriv razvoj poljoprivrede uz njenu dovoljnu efikasnost je osnov razvoja regiona. Odrivostobezbeuje racionalno korienje resursa i perspektivu buduim generacijama. Potovanje odrivostiobezbeuje zatitu ivotne sredine i proizvodnju zdravstveno ispravne i kvalitetne hrane.

Efikasnost obezbeuje konkurentnost u meunarodnim razmerama i porast nacionalnog dohotka. Ucilju podizanja atraktivnosti ruralnih sredina neophodno je stvaranje odgovarajue infrastrukture iuslunog servisa za lokalno stanovnitvo.

Cilj razvoja poljoprivrede takoe je ouvanje autohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta, ime bi se uzstvaranje lokalnih marki proizvoda stvorio neophodni robni identitet sa jasnim geografskim poreklom,

koji bi bio prepoznatljiv u svetu.

Navedeni ciljevi su ostvarivi u duem vremenskom periodu i neophodno je definisati akcioni plan zaostvarenje ciljeva.

UMARSTVO

ume pruaju viestruke koristi: obezbeuju sirovine za obnovljive i ekoloki zdrave proizvode iigraju vanu ulogu u ekonomskom blagostanju, biolokoj raznovrsnosti, globalnom kruenju ugljenikai vodnom bilansu. ume su bitne za pruanje ekolokih, zatitnih, drutvenih i rekreacionih usluga,


9/120

9

posebno u svetlu sve vie urbanizovanog drutva. ume su vaan resurs za ruralni razvoj i pruajusredstva za ivot za radnu snagu, lokalne zajednice, vlasnike uma, kao i za preduze a sa delatnouvezanom za ume.

Strategija sektora umarstva doprinosi odrivom razvoju u celini, a sama je pod uticajem vanih meu-sektorskih odluka. Izradi strategije mora se pristupiti sveobuhvatno, uvaavajui potrebe drugihsektora. Integralno, multifunkcionalno upravljanje umskim resursima, korenje drveta ali i ostalihumskih proizvoda, divljai, gljiva, leko bilja, vode i dr. je od znaaja za ukupan razvoj a posebno zaruralna podruja.

Osnov za izradu strategije predstavlja analiza stanja uma i njihovog ekonomskog, ekolokog isocijalnog znaaja za region. Startegija mora da definie namene i osnovne ciljeve gazdovanja umamaza pojedina podruja. Jaanje ekonomske vitalnosti odrivog gazdovanja umama i umarstva je odznaaja za ivot na selu, kao i zadovoljavanju potreba urbanizovanog drutva. Ekoloki znaaj kao iouvanje bioloke raznovrsnosti su vani segmenti razvoja.

Globalna opredeljenja Ministarske konferencije o zatiti uma u Evropi i drugih regionalnih iNacionalni procesa i sporazuma o umama, definiu osnovu strategije i njihova implementacija jenuna u nacionalnim i logalnim strategijama

Kod odredjivanja ciljeva i mera za postizanje ciljeva mora se poi od potrebe unapredjenja postojeeg

stanja uma i poveanja stepena umovitosti i odrediti vremenske okvire za realizaciju ciljeva. Ovakodefinisani opti ciljevi predstavljaju osnov za izradu posebnih ciljeva i planova gazdovanja umama,kao niih planskih dokumenata.

Utvrdjivanje realnih izvora finansiranja je preduslov za realizaciju strategije.

ume su obnovljiv prirodni resurs na kome poiva proizvodnja drvnih sortimenata, ali i proizvodnja umnogim drugim oblastima. Pored proizvodnih, izuzetno su znaajne i ekoloke funkcije uma.

U Srbiji ume obuhvataju 2,46 miliona ha ili 26% povrine. 43,7% uma su u privatnom vlasnitvu.Ukupna drvna zapremina je 257 miliona m3, dok godinji prirast iznosi 7,2 mil m3. Privatne ume suu takvom stanju da se gotovo ne koriste za potrebe industrije ve iskljuivo kao ogrevno drvo, za

potrebe samih vlasnika. Prostornim planom RS je planirano da se sadanji procenat umovitosti od26% do 2050god povea na 41,7%. Sada smo ispod Evropskog nivoa koji iznosi 30,9%.

Nae Zakonodavstvo umu tretira kao dobro od opteg drutvenog interesa. Takodje, od svih korisnikai vlasnika ume, zahteva da se ume moraju da odravaju, obnavljaju i koriste tako da se o uva i

poveca njihova vrednost, obezbedi trajnost i optekorisne funkcije ume. Zakonodavac je takodjeprocenio da je drava najbolji garant za sprovodenje ovako definisane politike, te je sve ume udravnoj svojini poverio na gazdovanje javnom, dravnom, preduzecu, stavivi mu u zadatak iunapredjenje stanja privatnih uma. Ovo pravo dravi kao vlasniku i pripada i ovakav konceptuglavnom daje zadovoljavajuce rezultate i primenjen je u vie Evropskih zemalja. Medjutim, on

pokazuje i slabosti koje se ogledaju u minorizaciji uticaja regiona i komuna u procesu planiranja i

gazdovanja uma, to je narocito znaajno za gradske i prigradske ume, ija je vana (esto inajvanija) funkcija zdraviji ivot gradskog stanovnitva. uma kao izvor industriske sirovine, moeda predstavlja dobru osnovu za regionalni razvoj, posebno u optinama sa visokim stepenomumovitosti.

LOVSTVO

Stategija odrivog razvoja lovstva mora de se zasniva na principu mudrog i racionalnog korienjaprirodnih resursa, zatite divljih ivotinja i biodiverziteta i da obezbedi zatitu, unapredjenje stanja iouvanje stanita divljih ivotinja i njihovih populacija.


10/120

10

Lovstvo je znaajan segment gazdovanja poljoprivrednim i umskim podrujima. Divlja jeneizostavan inilac njihovih ekosistema, moe biti tetan, ali u kontrolisanim uslovima veoma vaan,koristan i neoizostavan. Stategija razvojna lovstva ne sme biti odvojena od strategije razvoljaumarstva, poljoprivrede, turizma i dr.

Uticaj Drave na razvoj lovstva je presudan. Preko ustanovljavanja lovita, donoenja Zakona i popisao lovstvu, nadzora, finansiskih subvencija, drava direktno utie na stanje u lovstvu. Na osnovusadanjeg stanja lovstva Republike, moe se zakljuiti da Drava nije adekvatno upotrebila mehanizme

koji joj stoje na raspolaganju. Dugogodinja kriza i sankcije mogu delom biti opravdanje za to. Drugirazlog treba traiti u prevelikoj centralizaciji i ovlaenjima koje je Drava sebi pripisala. Iskljuivanjelokalne samouprave iz procesa kreiranja lovne politike i kontrole njenog sprovodjenja dovelo je donjene apatinosti u pogledu stanja u lovstvu. Nesumnjivo da je participacija lokalne samouprave ulovstvu veoma znaajna i neophodna i moe biti pokretamnogih pozitivnih procesa.

TURIZAM

Odrivost razvoja grada Nia kao turistike destinacije podrazumeva sposobnost da se uporedo satenjom za postizanjem konkurentnosti na turistikom tritu odrava i dalje razvija kvalitet prirodnih,drutvenih, kulturnih i environmentalnih resursa grada. Bitan preduslov uspenosti toga procesa je

ostvarivanje partnerstva izmeu kljunih aktera-uesnika u odrivom razvoju turizma , a to su: javnisektor, turistika privreda, razni oblici asocijacija (profesionalna udruenja, nevladine organizacije,

javne ili industrijske grupe za pritisak i dr.), lokalna zajednica, mediji i turisti.

Grad Ni, kao prirodni, drutveni, privredni, obrazovni, zdravstveni, kulturni i sportski centarjugoistone Srbije i kao raskrsnica najvanijih balkanskih i evropskih drumskih i eleznikihsaobraajnih pravaca, poseduje izvanredne potencijale za dalji razvoj turizma. Posebno su znaajni

potencijali za razvoj tranzitnog turizma, tzv. turizma u velikim gradovima i banjskog turizma, ali i nizatrinih nia kao to su kulturni, manifestacioni, sportski turizam.

Za lokalne organe vlasti grada Nia, lokalnu turistiku organizaciju i udruenja turistike privredeosnovni cilj odrivog razvoja turizma je uvoenje u praksu onih sistema i postupaka kojima bi serazmatranje o odrivom razvoju turizma ukljuilo u sr procesa donoenja odluka i odreivanjaaktivnosti koje su neophodne za ostvarenje odrivog razvoja turizma. Da bi se postigao osnovni cilj,mora se obezbediti podrka konceptu odrivosti od strane upravljakog vrha, moraju se informisati svizainteresovani uesnici o nameri da se razvije program odrivog razvoja turizma i o ciljevima takvog

programa, moraju se ustanoviti ekoloki, ekonomski, socijalni i kulturni uticaji turizma u gradu Niu imoraju se odrediti prioritetne oblasti aktivnosti.

Postepeno usmeravanje ka odrivosti kao osnovnom cilju razvoja Nia kao turistike destinacije uvelikoj meri e zavisiti od uspostavljanja realnih i dostinih ciljeva koji treba da budu specifini i jasnoizraeni i treba da sadre vremenski raspored ostvarivanja, od odreivanja glavnih organizacijaodgovornih za ostvarivanje ciljeva i njihove meusobne saradnje, od pravilne, efikasne i pravovremene

primene planiranih programa aktivnosti, kao i od stalnog praenja ostvarenog napretka i internog ieksternog izvetavanja o rezultatima postignutim u ostvarivanju postavljenih ciljeva.

ARHEOLOGIJA

Geografski poloaj Nia, na vanoj raskrsnici putnih pravaca, uticao je da se ovde od duboke prolostirazvije jak centar iji je kulturni uticaj zraio na iroj teritoriji. Osim niza praistorijskih nalazita,vanih za ove periode, Ni je poznat i kao mesto gde se od 1. veka n. e. razvija vojno utvrenje icivilni grad. Posebno znaajno mesto zauzima u vreme Konstantina I i njegovih naslednika u 4. v.n.e,kada je starije gradsko jezgro prepravljeno i proireno, to saznajemo iz antikih istorijskih izvora. Iz


11/120

11

tih razloga bilo bi neophodno da se sistematski istrauje nika tvrava ispod koje su ovi ostaci.Konstantin u dva maha gradi na svom posedu u Medijani rezidenciju za odmor, ali s prateimekonomskim zgradama u kojima je prikupljana letina. Posebno je velelepna druga graevinska faza, odkoje su delimino istraeni vila s peristilom (administrativna zgrada) ukraena mozaicima, freskama iskulpturama, terme u njenom sklopu, velika itnica i zgrade barake. Zbog velike i slobodne povrinena kojoj je Medijana (oko 40 ha) predvieno je da se ovde izgradi Arheoloki park. Nika Banja jeverovatno i u rimsko vreme bila u istoj funkciji kao i danas. Za sada je poznata samo jedna rimskagrobnica kod hotela Radon. Ciljevi istraivanja nike tvrave, Medijane i Nike Banje su pre svegausmereni na otkrivanje spomenikog naslea kako bi se dobili jasni podaci o istoriji, urbanizmu i

svakodnevnom ivotu u antikom Naisu i Medijani u rimsko vreme, korienje banje, a to je modajo vanije, podaci o srednjovekovnom gradu ispod nike tvrave. Na osnovi paljive naune obradeovih istraivanja, dobili bi se egzaktni podaci na osnovi kojih bi mogli da se iroj javnosti prikau ovispomenici i da tako privuku to vei broj domaih i stranih turista. Isto tako, na osnovi ovih podatakamogu da se izrade razni turistiki prospekti, struno-popularni vodii i dr. Procena je da Arheoloki

park na Medijani moe da dobije skoro gotovu fizionomiju u sledeih pet godina, a da se potomdugoronim planom od 10 godina otkriju novi objekti koji bi bili valorizovani. Nika tvrava, kaokomplikovan zahvat, ne bi mogla da da zadovoljavajue rezultate pre desetogodinjeg intenzivnogistraivanja. U Nikoj Banji neophodno je da se prvo izvri geoelektrina prospekcija, kako bi seutvrdilo da li ima antikih ostataka koji bi bili vredni istraivanja i prezentacije.

BIODIVERZITET

Biodiverzitet u najirem smislu predstavlja sveukupnost gena , vrsta, ekosistema i predela na zemlji aprouavanje biolokje raznovrsnosti pojedinanih regiona predstavlja polaznu osnovu njegovogouvanja, zatite i racionalnog korienja. Meutim, iako predstavlja fabriku prirode od neprocenjivigznaaja za opstanak oveka, biodiverzitet je danas izloen negativnim, antropogeno uslovljenim

promenama. Bioloki resursi su do sada uglavnom jednosmerno iskoriavani, pa su danas mnogegenetske kombinacije nepovratno izgubljene, vrste iezle a odreeni ekosistemi ostali bezmogunosti obnove.

Iz okoline Nia je prema podacima Crvene knjige flore Srbije (Stevanovi, ed. 1999) najee kaoposledica urbanizacije, poljoprivrednih aktivnosti i krenja uma zauvek nestalo 7 biljnih taksona a 11je krajnje ugroeno. Iako znatno slabije istraena u odnosu na floru, i fauna na ovom podruju jepredstavljena velikim brojem ugroenih vrsta sisara, ptica, gmizavaca, vodozemaca i insekata.

S obzirom na veliki broj ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta neophodno je prilikom izrade planova zaodrivi razvoj grada pre svega voditi rauna o ouvanju stanita ugroenih i retkih vrsta, koja se unajveem broju sluajeva nlaze na podruju Sievake, Jelanike i Miljkovake klisure i Lalinakesltine. Predloene mere zatite, koje u stvari predstavljaju niz aktivnosti ka ostvarenju jedinstvenogcilja: maksimalno ouvanje biodiverziteta uz planski razvij grada, su realistine i izvodljivr u duemvremenskom periodu.

INTEGRISANA ZDRAVSTVENA ZATITA STARIH

Tendencija starenja stanovnitva karakteristina za savremeni svet prisutna je i u Niu i nikomregionu. Procenat od 15% starih 65+godina ukazuje na znaajnu zastupljenost ostarelog stanovnitva uukupnoj populaciji na lokalnom nivou. Demografaski trendovi i epidemioloke implikacije starenjastanovnitva nameu potrebu definisanja dugoronih strategija razvoja sistema zdravstvene zatitestarih u skladu sa dinamikom razvoja grada i regiona.

Dugoronim planiranjem razvoja zdravstvene zatite u skladu sa postojeim uslovima, resursima,savremenim saznanjima i iskustvima mogue je otkloniti ili bar ublaiti postojee potekoe i


12/120

12

obezbediti uslove za unapreenje kvaliteta usluga i kvaliteta ivota u starosti uz maksimalnuekonomsku efikasnost.

Ni je veliki univerzitetski grad i ujedno znaajan administrativni, privredni i kulturni centarjugoistone Srbije sa oko 300 000 stanovnika. S obzirom da veliki deo stanovnitva iz gradova june ijugoistone Srbije gravitira prema Niu, grad treba da se suoi sa stratekim planiranjem razvoja svihdrutvenih segmenata, ukljuujui i zdravstvenu zatitu. Sa trideset klinika, zavoda i instituta grad imaznaajne institucionalne i humane resurse za razvoj i realizaciju strategije dugoronog razvojazdravstvene zatite. Budzetska ogranienja i infrastrukturna nerazvijenost (nedovoljna razvijenost

zdravstvenih i socijalnih infrastruktura, loe komunikacije, centralizacija usluga i sl) su aktuelnepotekoe koje onemoguavaju pruanje visoko kvalitetnih usluga zdravstvene zatite i ouvanjekvaliteta ivota u starosti.

U skladu sa postojeim ekonomskim, drutvenim, tehnolokim i humanim resursima definisane su dvegrupe ciljeva: kratkoroni i dugoroni. Krakoroni ciljevi su usmereni na sagledavanje aktuelnih

potreba za zdravstvenom i socijalnom zatitom, procenu epidemiolokih trendova i demografskihtendencija i organizovanje promptnih mera u skladu sa postojeim uslovima. Dugoroni ciljevi suusmereni na unapreenje kvaliteta usluga zdravstvene zatite i kvaliteta ivota u starosti uz postepenrazvoj zdravstvene infrastrukture u skladu sa dinamikom drutvenog i ekonomskog razvoja grada Nia,

posebno proirenje mree specijalizovanih gerijatrijskih i gerontolokih kapaciteta. Kroz masovnuedukaciju, zakonske mere i ekonomske instrumente usmeriti aktivnosti na razvoj i promociju zdravog

naina ivota u zdravoj ivotnoj sredini, razvijajui svest o odgovornosti za sopstveno zdravlje.

UPRAVLJANJE VODAMA

Programom razvoja grada Nia za 2004. godinu (Slubeni list grada Nia, 67/2003) struno jepostavLJena politika odluka Nia da u svom razvoju harmonizuje ekonomsku-socijalnu-ekoloku-politiko razvojnu komponentu, to upravo ini viziju odrivog razvoja, koja je ovim dokumentompostavljena u Niu. U Generalnom urbanistikom planu opredeljen je regionalan pristup reavanjaproblema to se odnosi i na problematiku voda. Na nivou grada Nia ne postoji reeno pitanje tretmanaotpadnih voda, kako komunalnih tako ni voda poreklom iz industrije. Ova konstatacija se odnosi nacelokupno slivno podruje izuzimajui Dimitrovgrad.

Trenutna praksa postupanja sa otpadnim vodama predstavlja ozbiljan rizik po javno zdravlje kakograana Nia tako i svih stanovnika koji ive na slivnom podruju reke Niave. Nije reeno pitanjeKatastara zagaivaa, monitoringa, sistema rane najave itd.

UPRAVLJANJE OTPADOM

Programom razvoja grada Nia za 2004. godinu (Slubeni list grada Nia, 67/2003) struno jepostavljena politika odluka Nia da u svom razvoju harmonizuje ekonomsku-socijalnu-ekoloku-politiko razvojnu komponentu, to upravo ini viziju odrivog razvoja, koja je ovim dokumentom

postavljena u Niu. U Generalnom urbanistikom planu opredeljen je regionalan pristup reavanjaproblema. Ne postoji reeno upravljanje komunalnim otpadom (postoji smetlite), ali je postavljenPlan reavanja sa dve alternative od kojih treba poi u izradi Strategije. Za ostale kategorije otpada(medicinski, hemijski i drugi) nije uopte analiziran problem niti postavljen koncept. Za gradjane Niaopasan otpad je najvei problem, a komunalni otpad se nalazi na drugom mestu. Trenutna praksa

postupanja otpadom predstavlja ozbiljan rizik po javno zdravlje.

Strategija odrivog upravljanja otpadom treba da se sastoji iz substrategija za razliite kategorijeotpada znaajnih po koliini ili osobinama za optinu Ni. Strategija treba da sardi : podatke ostvaranju razliitih kategorija otpada do nivoa raspoloivosti ili procena, dokumentacione osnove,

pregled relevantne medjunarodne i nacionalne regulative i nacionalnih strategija od znaaja, pregled


13/120

13

zapoetih planova na lokalnom, odnosno regionalnom nivou, zatim podatke o lokacijama razliitihdjubrita i skladita otpada i druge podatke od interesa. Potrebno je da Strategija razmatrainstitucionalno jaanje, razvoj i primenu zakonodavstva, obrazovanja i razvijanja javne svesti, uzkomponentu uea javnosti na odluivanje i osposobljenog sudstva da ovoj problemetici daje primat.Izrada dela strategije odrivog razvoja Nia koja se odnosi na upravljanje razliitim kategorijamaotpada, treba da da jasne kriterijume za pogodne lokacije za postupanje. Strategija odrivogupravljanja otpadom treba da da osnovu za implementacione planove za sakupljanje, transport, tretmani odlaganje kontrolisanih otpada: komunalnog, industrijskog i razliitih kategorija opasnog hemijskogotpada, ukljuujui i medicinski biohazardni otpad. Posebno treba obraditi problem najsiromanijeg

sloja stanovnitva (Romi i drugi), koji ive od skupljanja otpada po smetlitima i kojima kroz projekteupravljanja otpadom treba omoguiti alternativne izvore egzistencije. Potrebno je da Strategija sadriekonomske, odnosno finansijske mehanizme za poboljanje upravljanja otpadom. Cilj koji se postieizradom Strategije treba da je reavanje problema otpada na mestu nastajanja, principu prevencije,odvojenom sakupljanju otpadnih materijala, principu neutralizacije opasnog otpada, obezbedjivanjeregionalnog koncepta odlaganja otpada i sanacije smetlita.

Rok izrade jedna godina sa strunim timom od desetak ljudi, tri struna koordinatora (za komunalanotpad, hemijski otpad i medicinski otpad) i jednim strunim rukovodiocem tima.

AEROZAGAENJE

Aerozagaenje je redovni pratilac aktivnosti oveka u urbanim sredinama. Specifinost zagaenjavazduha u odnosu na zagaenje drugih supstrata sredine je u tome to se zapravo radi o procesu

prenoenja tetnih prirodnih i sintetskih materija u atmosferu i njihovoj transformaciji pod uticajemfizikih i hemijskih faktora sredine. Zbog toga se ekoloki potencijal vazduha moe posmatrati samokao deo potencijala "prirodnog" ekosistema, i to pod uslovom da autoregulacioni mehanizmi uspevajuda odre stabilnost takvog sistema.

S obzirom da su na teritoriji Nia, kao rezultat antropogenih faktora sredine, formirani tzv. vetaki(delimino ili potpuno izmenjeni "prirodni" ekosistemi), u konkretnom sluaju se moe govoriti samoo optereenosti ivotne sredine i mogunosti da ista do odreenog nivoa prihvati zagaujue materije,a uz uslov da ne postoji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

Nivo zagaenja vazduha je odreen graninih vrednostima imisije (GVI) za pojedine polutanteatmosfere. Ove vrednosti ne uzimaju u obzir sinergistike, mix i efekat adicije, pa se za procenu stanjazagaenosti vazduha i moguih posledica po zdravlje ljudi i ivotne sredine, pored parametaradefinisanih kao GVI koriste i indeksi i indikatori kvaliteta vazduha.

Podaci o imisionim vrednostima se dobijaju sa mernih mesta koja ine mreu mernih stanica i koja seu urbanim sredinama formira prema uputstvima Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Ukoliko neraspolaemo podacima o imisionim vrednostima ili na posmatranom prostoru mrea mernih stanicanije razvijena do potrebnog nivoa, procena stanja zagaenosti vazduha se moe uraditi modeliranjemidentifikovanih i kvantifikovanih izvora zagaenja. Pored parametara emisije modeliranje zahteva

dovoljno podataka o abiotikim faktorima sredine, posebno mikroklimatskim i orografskim.

ENERGETIKA

Energetski sistem Grada Nia je nedovoljno efikasan i predstavlja ogranienje ya privredni razvojgrada. Fiksni i tekui trokovi po jedinici energije isporuene potroaima u Gradu Niu su veiki uodnosu na gradove konkurente. Na taj nain se smanjuje posobnost privrede Grada da isporuujerobe i usluge u irem podruju. Praktino, razvoj se svodi na razvoj lokalnih usluga.

Osnovne karakteristike nefiksnosti sistema su:


14/120

14

1. Vrlo velika vrna tranja energije i energetskih usluga u odnosu na prosenu potronju. Vrna

tranja je tri ili vie puta vea od prosene potronje.2. U vrnim, niskim i prelaznim reimima rada energetski i saobraajni sisemi imaju nisku

energetsku efikasnost.3. Visok stepen zagaenja u odnosu na obim obavljenih energetskih usluga.4. Raspoloivi planovi razvoja energetskog sistema uradjeni su u okvirima energetske paradigme

koja dozvoljava ovaj stepen neefikasnosti i ne mogu se upotrebiti za prevazilaenje problema.5. Meteoroloki i prirodni uslovi pogoduju daljem uveanju neefikasnosti upotrebe postojee

energetske infrastrukture.6. Raspoloivi stambeni fond je prosenog kvaliteta za Srbiju.

Strateija promene zasniva se na stratekom korienju donatarskoih sredstava uvodjenjem intervencijau oblasti energetike u okvir strategije za smanjenje siromatva u Gradu Niu.

MINERALNE SIROVINE

Mineralne sirovine na jednom podruju se najee mogu posmatrati sa dva aspekta: kao prirodniresurs ili kao sirovina za odreenu proizvodnju (upotrebu). U velikim gradovima i njihovom irem

podruju su prisutne u oba sluaja, s tim da su industrijski centri i velika urbana naselja u veoj meri

korisnici nego proizvoai mineralnih sirovina.

Grad Ni spada u gradove sa niskim stepenom korienja primarnih mineralnih sirovina, to jeposledica strukture privrede. U neto veoj meri se koriste energetske mineralne sirovine (ugalj), kao isirovine za graevinski materijal (ljunak, pesak i sl.).

to se tie mineralnih sirovina kao prirodnih resursa grad Ni se ne moe pohvaliti kao bogatopodruje. Pored manjeg obima rezervi uglja u podruju Jelanice, nemetalinih mineralnih sirovina(krenjak u Suvoj planini i Sievakoj klisuri, ciglarske gline u iroj okolini grada, ljunka i peska u

priobalju Niave i Zapadne Morave), mogu se oekivati i skromnije rezerve polimetalinih mineralnihsirovina u istonom delu gradskog podruja.

Strategija razvoja grada Nia ne moe se bazirati u veoj meri na eksploataciji i korienju mineralnihsirovina bez dodatnih istraivanja. Orijentacija ovog podruja treba da bude i zatita prirodnihvrednosti, izmeu ostalih i mineralnih sirovina, od nekontrolisane eksploatacije uz maksimalnosaniranje posledica.

BEZBEDNOST KAO FAKTOR ODRIVOG RAZVOJA GRADA NIA

Za odrivi razvoj grada Nia od velike vanosti je visok nivo bezbednosti grada i njegovih posetilacakoja utie na bezbednost regiona, pa i Evrope u celini. Bezbedonosna situacija grada Nia u velikoj

meri je uslonjena njegovim geografskim poloajem raskrsnice na razmedji znaajnih evropskihtransverzala koje su istovremeno i glavni pravci ilegalnog prometa narkotika i ljudi sa Istoka naZapad, kao i blizinom politiki trusnih podruja u kojima su prisutni nasilje i terorizam, poput jugaSrbije, Kosova i Metohije i BJR Makedonije. Resursi na koje se treba oslanjati u projektovanju razvoja

bezbednosti grada Nia su ljudi, institucije i finansijska sredstva. Pored javnog sektora veliku ulogu uostvarivanju bezbednosti grada Nia ubudue treba da ima i civilni sektor.

Institucije nadlene za bezbednost je potrebno reformisati i modernizovati u skladu sa evropskimstandardima, a za to su neophodna odredjena finansijska sredstva. Ciljevi koji se postiu razvojem

bezbednosti grada Nia su brojni, poev od poveanja sigurnosti gradjana i njihovih materijalnihdobara, pretvaranja Nia u poeljnije mesto za boravak gostiju i poveanje poslovnih kontakata i


15/120

15

investicija, prevencije terorizma u regionu, sve do uskladjivanja tih ciljeva sa bezbednosnimaktivnostima i standardima Partnerstva za mir. Procena ostvarljivosti ciljeva ukazuje na njihovu realnuostvarljivost u kratkoronim rokovima od jedne do tri godine, odnosno u dugoronom roku od desetgodina.

PLANIRANJE PROSTORA

Prostorno planiranje predstavlja osnovni instrument za upravljanje prostornim razvojem, koji krozdefinisanje politike uredjenja, korienja i zatite prostora, u korelaciji sa drugim instrumentima za

planiranje ekonomskog i socijalnog razvoja, podstie i usmerava ukupan razvoj jedne teritorije

(Program izrade strategije prostornog razvoja RS, RAPP, 2004)

1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE PODRUJA GRADA NIA

Podruje grada Nia prostire se na 596,71km

2

. Na njemu ivi 250518 stanovnika (popis iz 2002 .god.).

Osnovno obeleje postojee organizacije i mree naselja na podruju grada jeste prilino ravnomernarasporedjenost i populaciona neujednaenost sa nedovoljnom razvijenou infrastrukturnih sistema.Izraena je koncentracija stanovnika u Niu i njegovoj neposrednoj okolini i velika depopulacija iusitnjenost naselja u rubnim brdsko-planinskim zonama gradskog podruja.

Urbano podruje grada Nia obuhvata prostor od 15036 ha, a ini ga Ni sa 11 prigradskih i 7 seoskihnaselja.

Na urbanom podruju Nia gustina naseljenosti dostize i do 500 st/ha, a prosena gustina naseljenostina gradskom podruju iznosi 520 st/km2.

Prema istorijskim izvorima ire podruje grada Nia bilo je naseljeno jo u bronzano doba. Posle Ilira,Traana i Kelta, koji su u treem veku p.n.e. dali Niu ime Naissus (Vilin Grad) po Vilinoj reci,kako su Kelti nazivali reku Niavu, Ni postaje vojni logor u vreme Rimljana (III v.), a u IV veku, zavreme Flavija Valerija Konstantina postaje i ekonomski i administrativni centar. U rimsko doba Ni je

bio carski grad u kome je car Konstantin imao svoju rezidenciju.

Naseljavan od IV veka Slovenima u VII veku Ni se razvija kao vizantijski grad. Veliki srpski upanStevan Nemanja zauzima Ni 1183. godine, a 1386. godine osvajaju ga Turci i dre ga sa prekidimasve do 1877. godine. Po oslobadjanju od turske vlasti Ni poinje svoj savremeni razvoj. Izgradnjomeleznicke stanice 1884. godine i dolaskom prvog voza u Ni, poinje industrijska etapa u razvojugrada koja se intenzivira posle I svetskog rata. Iako dosta razoren u II svetskom ratu Ni se obnavlja,

gradi i razvija prvo kao centar sreza, potom regiona, pa okruga i makroregiona danas.

Danas je Ni GRAD trei po broju stanovnika u Republici Srbiji (posle Beograda i Novog Sada Optine u Srbiji 2003, RZS, Bgd. 2004.). Gravitira mu iroko podruje istone i jugoistone Srbije sa

preko 1.500.000 stanovnika. Kao centar Niavskog okruga obavlja poslove republike uprave zapodruje grada Nisa i est optina (Aleksinac, Svrljig, Meroina, Doljevac, Gadin Han i Raanj).

2 ANALIZA PLANSKE DOKUMENTACIJE


16/120

16

Dananja prostorna organizacija i regulacija urbanog podruja Nia u najveoj meri rezultat je planskihaktivnosti i gradjevinskih inicijativa realizovanih u nesto vie od dvesta zadnjih godina.

Gradska matrica centralnog dela Nia, po sistemu pravilnih gradjevinskih blokova (M.Medvedev, Urbana regulacija gradova i naselja u Srbiji, 1995.), postavljena je prema Projektu zaregulaciju varoi Nia koji je uradio Vinter neposredno po oslobodjenju Nia od Turaka 1878. god.Odrala se u manje ili vie naruenom stanju do danas, sa tragovima minulih epoha i obelejimatadanjih pravila regulacije, karaktera imovinskih odnosa i prilika (M. Medvedev). Danas je zatienakao ambijentalna celina niska varo, a obnavlja se i unapredjuje kroz projekat BID zone (zona

unapredjenog poslovanja).

Na urbanoj matrici grada tragove su ostavile i planerske aktivnosti mnogih drugih urbanih kreatora odAndonovia i njegovog Regulacionog plana grada Nia iz 1907. godine, preko arh. Duana St.Mirosavljevia i arh. P. A. Miler, koji su uradili Generalni regulacioni plan Nike Banje 1933.godine i ing. M. Radovanovia, iji je Generalni regulacioni plan Nia odobren od Ministarstvagradjevina 1939. godine, pa sve do arh. M. Mitrovia, koji je 1953. godine uradio novi Generalniurbanistiki plan Nia.

Reenjem Narodnog odbora optine Ni, 1958. godine, u Niu je formiran Zavod za urbanizam, koji jepoeo sa radom 1. aprila 1959. godine. Ova godina obeleava ne samo godinu institucionalizovanjaurbanistike struke u Niu ve i godinu od koje poinje period ostvarivanja funkcije i razvoja

kontinualnog urbanistikog i prostornog planiranja u Niu. Tokom 45 godina profesionalnog radaZavoda na urbanoj regulaciji Nia, tokom kojih je uradjeno vie od 2000 strunih elaborata (prostornihi generalnih urbanistickih planova, studija, programa i ekspertiza), ostvareno je puno pozitivnihefekata u sferi razvoja saobraaja, aktiviranja prirodnih potencijala (radon, termalne vode, prirodne ikulturne vrednosti i retkosti i dr.). Paralelno sa progresivnim urbanim konceptima tokovi drutveno-ekonomskog razvoja dovodili su esto do poremeaja urbanog i prostornog reda koji je kasnije bilonemogue sanirati. Neselektivna politika investicija u privredi u periodu posle II svetskog rata saforsiranjem radno intenzivne industrije, na bazi niske kvalifikacione strukture radne snage, posebno je

pogodovala intenziviranju migracija stanovnitva uglavnom iz seoskih naselja. Ovo je neminovnovodilo pauperizaciji Nia proizvodei naroito velike probleme u oblasti stambene i komunalneizgradnje. Bujala je neplanska stambena izgradnja u rubnim zonama grada, a izgradnja kapitalnihkomunalnih objekata vidno je zaostajala za rastuim potrebama grada (deponija komunalnog otpada,

preiivaupotrebljenih voda, magistralni saobraaj kroz grad i dr.)

Devedestih godina odnos grada prema planiranju kao funkciji promenjen je kvalitativno i iz osnova.Uradjen je veliki broj kapitalnih planskih dokumenata od dugoronog stratekog znaaja. Prostorni,odnosno urbanistiki planovi i programi uredjivanja gradjevinskog zemljita dobili su atributenezamenljivih upravljakih dokumenata pomou kojih se realizuju ekonomski, socijalni i uopterazvojni ciljevi grada.

2.1 Prostorni plan grada Nia

Prvi i jedini Prostorni plan grada Nia donet je 1992. godine. Ovim dugoronim razvojnimdokumentom, koji je zasnovan na kompleksnoj ekolokoj valorizaciji prostora, predloen je niz mera iaktivnosti ijim se primenom osigurava uravnoteeni razvoj i uredjenje teritorije grada Nia(optimalno korienje zemljita u skladu sa njegovim prirodno-ekolokim svojstvima i potencijalima,funkcionalna mrea naselja, ravnomerna distribucija stanovnitva, podsticanje razvoja sela,ublaavanje prekomerne koncentracije stanovnitva i aktivnosti u Niu i usporavanje procesa

pranjenja naseljenih mesta van Nia, formiranje racionalne mree infrastrukturnih sistema i njenopovezivanje sa jedinstvenim tehnikim sistemima irih podruja, aktiviranje prirodnih i antropogenihturistikih vrednosti, otklanjanje negativnih posledica na stanje i kvalitet zemljita, voda i vazduha idr.).


17/120

17

Koncept organizacije, uredjenja i zatite prostora postavljen je za ukupno podruje grada Nia,povrine 59 671 ha na kome egzistira Ni i 69 naseljenih mesta. Skoro 35,6% povrine planirano je zakorienje u poljoprivredi, 37,6% za ume, a 26,8% za stanovanje i druge sadraje.

Planom je predvidjeno formiranje 5 centara zajednice naselja u kojima bi 2010. godine ivelo 288 500stanovnika u 99 245 stanova, sa ukupnim brojem zaposlenih od oko 152 000 od ega u industriji oko56 000.

Uredjenje Nike Banje i Banje Topilo u okviru jedinstvenog turistiko-rekreativnog podruja planirano

je uz uredjenje i korienje regionalnog parka prirode Sievacka klisura i rezervata prirode Jelasnikaklisura, prirodnog dobra peine Cerjanka, centra za zimske sportove Bojanine vode i nautikogturizma na planiranom jezeru u podnoju Nike Banje.

Poseban predmet razmatranja bila su postrojenja za preiavanje otpadnih voda i deponijakomunalnog otpada. Uradjen je detaljni urbanistiki plan sanitarne deponije i projekat sanacije

postojee, ali ni jedan ni drugi do danas nisu realizovani.

Sprovodjenje prostornog plana grada bilo je ogranieno nizom faktora, a pre svega ekonomskomnespremnou i nedovoljno razvijenom drutvenom sveu o potrebi uea svih korisnika prostora u

procesu implementacije plana od urbanistikog planiranja preko programiranja, projektovanja, pa svedo organizacije izvodjenja.

U kratkom periodu u kome je ovaj prostorni plan bio na snazi uradjena su dva prostorna planapodruja posebne namene (Prostorni plan podruja parka prirode Sievaka klisura 1995. god. iProstorni plan podruja posebne namene Topilo, 1995. god.) i novi Generalni plan Nia 1995.godine kada je Zakon o planiranju i uredjenju prostora i naselja 1995. godine ukinuo obaveznost izrade

prostornog plana optine. Od tada su se planerske aktivnosti u Niu uglavnom odvijale u oblastiregulacionog planiranja. Zadnjih godina uradjen je znaajan broj urbanistikih planova raznihkategorija: Izmene i dopune Generalnog plana Nia, planovi detaljne regulacije (regulacioni planovi)za pojedine prostore u funkciji realizacije Programa uredjivanja gradjevinskog zemljita i po posebnimzahtevima, urbanistiki projekti, studije i programi (LEAP, Upravljanje komunalnim otpadom,Program za izradu studije saobraaja, Mirujui saobraaj u centralnoj zoni Nia, a pokrenuti su i

programi partnerstva na projektima Lepa Srbija (UNDP, Vlada Holandije, Vlada Austrije, KanadskaAgencija za medjunarodni razvoj, Ministarstvo za rad i zapoljavanje RS), uredjenje BID zone (USID,CHF, DAI), Program saradnje na izradi generalnog projekta eleznikog vora Ni (TP Bgd., CIPBgd.), Socijalno i subvencionisano stanovanje (UN-HABITAT), rekonstrukcija aerodroma u Niu(Vlada Norveke) i dr. Ovaj period karakterie naglasak na regulativi u fizikom planiranju iefikasnim procedurama izdavanja urbanistikih dozvola. Donoenjem novog Zakona o planiranju iizgradnji 2003. godine jedan od glavnih zadataka u okviru planiranja postaje podrka investitoru uzminimiziranje prepreka u izgradnji.

2.2 Generalni plan Nia

Najvaniji planski dokument kojim se odredjuje dugorona projekcija razvoja i prostornog uredjenja(Zakon o planiranju i izgradnji, Sl. glasnik RS 47 / 2003) Nia je Generalni plan.

Prvi ovakav planski dokument uradjen u Zavodu za urbanizam u Niu bio je GENERALNIURBANISTICKI PLAN NIA I NIKE BANJE NI 2000. Podruje ovog Generalnog planaobuhvatalo je Ni sa 24 naselja ukupne povrine 17 548 ha. Planski horizont bila je 2000. godina, aoekivani broj stanovnika do kraja planskog perioda bio je oko 350 000 stanovnika.

U toku sprovodjenja, ovaj plan je imao nekoliko izmena i dopuna, zapoinjana je i revizija plana 1988.godine, ali, na zalost, nije okonana.


18/120

18

Novi i danas aktuelni GENERALNI PLAN NIA, sa planskim horizontom do 2010. godine, donet je1995. godine, a prve izmene i dopune plana donete su 2002. godine. Ovim planom pored Nia i NikeBanje, obuhvaeno je 11 prigradskih i 7 seoskih naselja. Povrina obuhvaenog podruja od 15 036 hasmanjena je u odnosu Generalni plan iz 1973. god. kao i broj obuhvaenih naselja.

3 OSNOVNA POLAZITA ZA IZRADU STRATEGIJE ODRIVOG PROSTORNOG IURBANOG PLANIRANJA

Polazni okviri stratekog razvoja grada Nia definisani su Prostornim planom Republike Srbije (1996.god.), Strategijom privrednog razvoja Srbije do 2010. (2003.).

Zakonom o planiranju i izgradnji (2003. god.) (Dr. S. Zekovic, Lokalna samouprava u planiranju iuredjenju prostora i naselja, Bgd. 2004. god.) i prostornim planovima infrastrukturnih koridora PPIK

Ni - granica Bugarske i PPIK Ni granica Makedonije (2003.).

STRATEGIJA PRIVREDNOG RAZVOJA SRBIJE DO 2010. god. vidi odriv razvoj privrede krozstalno odriv rast i razvoj onih sektora i programa koji mogu da pokrenu razvoj u povoljnom ambijentusa posebnim akcentom na razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnitva.

Odrivi razvoj, prema M. Vujoseviu, predstavlja socio-ekonomski i kulturni razvoj koji je uskladjen

sa uslovima, ogranienjima i kapacitetima/pragovima ivotne sredine i kojim se ne naruavaju usloviopstanka za budue generacije.

Za odrivi urbani razvoj isti autor kaze da je ekonomski efikasan, socijalno pravian, demokratian,obezbedjuje ouvanje i irenje kulturnog diverziteta, postuje ekoloko prostorna ogranienja i

principe zatite i doprinosi povienju kvaliteta urbane sredine, odnosno kvaliteta ivljenja.

3. 1 Prostorni plan Republike Srbije

Prostorni plan Republike Srbije donet je 1996. godine (Sl.glasnik RS 13 /96). U okviru razvojnihsmernica koje se odnose na podruje cele Srbije u ovom planu ima i planskih smernica i razvojnihopredeljenja koja se odnose na Ni i gradsko podruje Nia.

Ni e se u prostornom modelu mree centara na teritoriji Republike do 2010. godine razvijati kaomakroregionalni centar sa funkcionalnim podrujem koje obuhvata regione Zajear, Ni, Pirot,Leskovac, Vranje, Prokuplje, sa oekivanih 1 500 000 stanovnika. Budui da se nalazi na ukrtanjudveju osovina/pojasa intenzivnog razvoja I reda Subotica - Beograd - Ni - Skoplje i Beograd Ni -Sofija, koje se poklapaju sa pravcima pruanja koridora magistralne infrastrukture, oekivani razvoj

podruja Nia kretae se u okvirima makroekonomske i socijalne politike Republike sa podsticajnimmerama za korienje lokalnih kapaciteta za prestruktuiranje i modernizaciju lokalne privredne isocijalne infrastrukture.

Prostorni plan Republike definie i pravce pruanja infrastrukturnih koridora u Republici i obaveznost

izrade odgovarajuih planova za njih.

3.2 Prostorni plan podruja infrastrukturnog koridora Ni granica bugarske (PPIK)

Infrastrukturni koridor 10c Ni - granica Bugarske ine trase, pojasevi i objekti autoputa, magistralnoggasovoda, optikog kabla, dalekovoda, vodotoka, eleznike pruge i druge magistralne infra i suprastrukture koja je u interakciji sa ovim pojasevima.

Duina podruja ovog plana iznosi oko 92 km, a irina se kree od 3,0 do 15,0 km (na podrujuTemske). Obuhvata podruja grada Nia i optina Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad. Magistralna


19/120

19

infrastruktura povezuje medjusobno centre ovih optina sa Niom i sa medjunarodnim okruenjempreko krakova koridora 10 i koridora sa kojima sa on povezuje, uvodei tako celo podruje koridora iRepubliku Srbiju u evropsku mreu infrastrukturnih koridora.

Pojas reke Niave predstavlja kimu celog planskog podruja, a pojas autoputa primarni sistem ijepruanje se utvrdjuje. Pojas autoputa pored trase puta treba da bude opremljen sadrajima za potrebeodravanja puta i sadrajima za korisnike puta ( 6 benzinskih stanica sa parkingom, 3 gasne stanice, 7odmorita, 4 motela).

Oekivanja su da realizacija plana donese privredni rast naroito u sferi turizma i preduzetnitva kojibi pratio razvoj komercijalnih delatnosti.

Na podruju Nia infrastrukturni koridor se razvija u deltu infrastrukturnih trasa magistralneinfrastrukture, koja se provlai kroz kontinualno izgradjeno gradsko podruje. Neto zbog neformirane

prakse izrade ove kategorije planova (ovaj je jedan od prvih planova ove vrste koji su poeli da se rade1998. godine), neto zbog evidentne komleksnosti medjuuticaja na relaciji Ni kao makroregionalnicentar - infrastrukturni koridor i nemogunosti da se ti uticaji radikalno relativiziraju do planskoghorizonta, urbano podruje Nia nalo se, na izriit zahtev tadanjeg Republikog zavoda za prostorno

planiranje, van granica plana i razmiljanja o planu. Izostale su analize, dijagnoze, mogunosti ismernice za medjusobno usaglaavanje funkcija i novoplaniranih struktura u gradjevinskom podruju

Nia.

Osnovne postavke koncepta prostornog uredjenja na podruju Nia su:

- trasa puta E 80 ostaje u postojeem koridoru od Trupala do Proseka sa dve saobraajne trakedo izgradnje severne obilaznice oko Nia, kada postaje gradska magistrala,

- potencijalna severna obilaznica autoputa oko Nia utvrdjena je kao rezerva prostora zapostplanski period,

- elektrifikacija eleznike pruge i osposobljavanje za brzine do 160 km/h izvrie se upostojeem pojasu,

- razreenje eleznikog vora i eventualno izmetanje pruge iz urbanog centra Nia reie seprvo generalnim projektom eleznikog vora, a potom izmenom Prostornog plana,

- prirodne i stvorene vrednosti Nia (Sievaka i Jelanika klisura, prevoj Ploe, Nika Banja,arheoloko nalaziste Humska uka nee se ni na koji nain devastirati sprovodjenjemProstornog plana,

- otvorene su mogunosti za razvoj turizma, posebno u koridoru autoputa izgradnjom motela,odmorita, sportskih centara u gradovima, parkova prirode, rezervata prirode, banjskih mesta idr.

4 CILJ IZRADE

Osnovni cilj izrade Strategije odrivog razvoja grada Nia u sektoru prostornog planiranja jestedefinisanje politike planiranja, uredjenja, korienja i zatite podruja grada i njegovih potencijala u

cilju obezbedjenja uslova za odrivi prostorni razvoj.

Strategija treba da doprinese reenju sledeih problema:

- nedostatak stratekog pristupa u planiranju,- nedovoljna iskorienost prirodnih i stvorenih potencijala i resursa,- potpunije integrisanje Nia sa irim okruenjem,- uravnoteenje razmetaja stanovnitva na podruju grada,- podsticanje preduzetnitva i otvaranje malih i srednjih preduzea u cilju smanjenja

nezaposlenosti,- nedovoljna razvijenost komunalnih i infrastrukturnih sistema i dr.


20/120

20

5 OSNOVNA NAELA

Strategija ce biti zasnovana na sledecim nacelima:

- odrivog razvoja,- demokratinosti i javnosti,- uskladjenosti socijalnog razvoja, ekonomske efikasnosti i zatite prirodnih i stvorenih vrednosti,

- usaglaenosti sa evropskim normativima i standardima u oblasti planiranja i uredjenja prostora.

6 OEKIVANI EFEKTI

Strategija, takodje, treba da doprinese reenju sektorskih ciljeva planiranja prostora sa aspektastvaranja prostorno planskog okvira za investiranje domaeg i inostanog kapitala u razvoj podrujagrada Nia u kotekstu politike drutveno ekonomskog razvoja i zatite ivotne sredine prvenstvenokroz definisanje prostornih uslova za:

- ostvarenje medjuregionalne saradnje,- prestruktuiranje privrednih kapaciteta, unapredjenje poljoprivrede i razvoj malih proizvodnih

pogona,- decentralizaciju javnih slubi,- turistiku valorizaciju prirodnih i kulturno istorijskih potencijala,- energetsku efikasnost (korienje termalnih voda u energetske svrhe),- zatitu i unapredjenje kvaliteta ivotne sredine (upravljanje otpadom, preiavanje otpadnih

voda),- izgradnju nauno tehnolokog parka,- izgradnju eleznikog vora Ni,- formiranje odrivih infrastrukturnih sistema (obilaznica auto puta E-80, sistem mirujueg

saobraaja, sistem optikih TT kablova, mrea kolektora sa centralnim postrojenjem zapreiavanje otpadnih voda, gasovod i dr.),

- razvoj informacionih sistema (GIS) i primenu novih tehnologija.

Za efikasno ostvarivanje potrebno je utvrditi aktivnosti, instrumente i mere za:

- pribavljanje aurnog topografskog i katastarskog plana u digitalnoj formi,- uvodjenje GIS-a,- izrada prostornih planova regionalnog prostornog i prostornog plana grada,- izrada novog generalnog plana Nia i Nike Banje,- izrada planova opteg uredjenja i planova generalne regulacije za naselja van podruja

generalnog plana Nia,- permanentno praenje realizacije i permanentna izrada i revizija planova detaljne regulacije za

podruja u okviru granica generalnog plana Nia.

RAZVOJ LOKALNE ZAJEDNICE

1 OPIS PROBLEMA

1.1 Uvod


21/120

21

Srpsko drutvo ima dugu tradiciju u razvijanju lokalne samouprave. Ona je, pre svega, zasnovana napokuaju reavanju svakodnevnih problema. Medjutim, u praksi se nije uspelo sa izgradnjommodernog demokratskog institucionalnog okvira. Mesne zajednice i optine, osnovne jedinice lokalnesamouprave, tokom poslednjih 50 godina, su formirane i kontrolisane od strane politike elite i uvek sufunkcionisale po principu odozgo na dole, odnosno nikada sami gradjani nisu imali dovoljan uticajna proces donoenja odluka. Organizacije civilnog drutva su veoma mlade i u poslednjih nekolikogodina tek poinju da igraju znaajniju ulogu. Biznis sektor se jo uvek ne ukljuuje u dovoljnoj meriu aktivnosti lokalne zajednice. Zbog svega toga u Srbiji postoji potreba za korenitom decentralizacijomi izgradnjom novog institucionalnog sistema. Sve se to u velikoj meri odraava pojedinim

ogranienjima i na grad Ni.

Najvaniji problemi unutar lokalne zajednice su:

- neadekvatna i previe centralizovana uprava, to je, pre svega, rezultat i dalje veomacentralizovanog sistema vlasti na nacionalnom nivou,

- nepostojanje konsenzusa o osnovnim pravcima razvoja jer nije omogueno svimzainteresovanim faktorima da uestvuju u definisanju razvoja i donoenju stratekih odlukan

- nedovoljna saradnja uprave, biznisa i civilnog dutva koji dalje funkcioniu prilino izolovano,odnosno svako kao svet za sebe,

- manjak menaderskog pristupa i sposobnosti upravljanja u svim sektorima, to je, pre svega,posledica neadekvatnog kolskog sistema, ali i nedovljne spremnosti da se prihvati kocept

doivotnog uenja,- nedostatak adekvatnih demokratskih procesa na lokalnom i mikro nivou koji usporavaju

demokratizaciju zajednice, pa i celog drutva,- nedovoljno uee javnosti u procesima odluivanja i samim tim nedovoljna zainteresovanost

gradjana za zbivanja, procese i odluke na lokalnom nivou,- nerazumevanja znaaja tranzicionih procesa u kojima se nae drutvo nalazi to dovodi do tihe

opstrukcije i njihovog usporavanja i- Poveane socijalne tenzije kao jedan od rezultata dramatinih drutvenih promena.

1.2 Meusektorsko partnerstvo

Pod partnerstvom moemo podrazumevati formalni odnos, zasnovan na zajednikim potrebama, kojizahteva blisku saradnju izmedju partnera, njihova zajednika prava, ali i obaveze.

Medjusektorsko partnerstvo je zasnovano na odnosima 2 ili vie razliitih sektora.

Koristi, odnosno dobrobiti medjusektorskog partnerstva su viestruki a kao glavni se mogu izdvojiti:- izbegavanje dupliranja aktivnosti,- bolja koordinacija pruanja usluga i korienja raspoloivih resursa,- pomosvim sektorima da ostvare svoje ciljeve,- poveana obuhvatnost ciljeva,- jaanje kapaciteta svih partnera i uesnika procesa,-

ostvarivanje i nekih drugih, takozvanih posrednih rezultata,- bolje medjusektorsko razumevanje i- povezivanje razliitih ciljnih grupa.

Naravno da razvijanje partnerskih odnosa nije ni malo jednostavno i da ono sa sobom nosi odredjenerizike i izazove, kao to su:

- potencijalno visok nivo konflikta izmedju razliitih sektora,- netolerancija vrednosti i ciljeva ostalih partnera,- vie brige o moi i kontroli samog procesa uspostavljanja partnerskih odnosa od reavanja

problema,


22/120

22

- potrebno vreme za stvaranje konkretnih ishoda odnosno rezultata,- nepoznavanje partnera i potrebno vreme za stvaranje poverenja meu njima,- ulaganje sredstava i prihvatanje rizika,- prevazilaenje sistemskih barijera,- smanjivanje prevelikog uticaja pojedinca i- izgradnja odgovornosti i transparentnosti

Jasno je da bez saradnje svih sektora i punog ukljuenja gradjana ne moe biti govora o odrivomrazvoju Nia.

1.3 Ocena dosadanje medjusektorske saradnje

Najvaniji problemi u postizanju koncenzusa o odrivom razvoju Nia kroz uee svih sektora su:

- manjak informacija o tome koji sektor ta uopte radi,- nepostojanje jasnih strategija, stratekih planova itd.,- nedovoljno visok nivo medjusobne komunikacije,- neverovanje u sposobnosti drugih partnera,- preuveliavanje sopstvenih kapaciteta i- nedovoljno verovanje u mogunosti saradnje odnosno zajednikog rada uopte.

Medjutim, veoma ohrabrujue deluju injenice da Ni spada u red zajednica koje su najdalje otile uostvarivanju bolje saradnje izmedju sektora.

Pozitivne promene uoene u Niu su:

- postojanje politike volje za saradnjom (primer tzv. prazne stolice u IO),- jaanje medjusobnog poverenja,- vea medjusobna otvorenost (poveana dostupnost informacija u odnosu na druge gradove),- vie zajednikih akcija kao javno - privatno partnerstvo (primer projekata Zona unapredjenog

poslovanja i Medija centar),- bolja komunikacija (ustanovljeni kanali komunikacije) i- poveano medjusobno uvaavanje.

2 RESURSI NA KOJE SE TREBA OSLONITI

Generalno govorei, intersi sektora su veoma razliiti i oni se u najkraem mogu definisati na sledeinain:

Interesi Vlade

-

stvaranje i odravanje javnog reda,- distribucija javnih dobara i usluga,

Interesi biznisa

- proizvodnja dobara i pruanje usluga,- uveanje vrednosti akcija,

Interesi civilnog drutva

- stvaranje i odravanje vrednosti i verovanja zajednice,


23/120

23

- pruanje direktnih usluga,- predstavljanje zajednice.

U sklopu ovako definisanih interesa treba posmatrati i raspoloive resurse u Niu.

2.1 Uprava i Struktura uprave, javna preduzea, institucije socijalne zatite i kulture

Sam grad je podeljen na 2 optine: Ni i Nika Banja, koje karakterie velika nesrazmera u gotovo

svim oblastima, to se moe ilustrovati sledeim podacima:

podatak Grad Ni optina Ni optina Nika banjabroj stanovnika 2002 god. 250.518 235.159 15.359povrina (km2) 597 452 145broj zaposlenih 75.061 72.447 2.614broj mesnih kancelarija 72 53 19broj zaposlenih u optini-gradu 776 38+24 44broj osnovnih i srednjih kola 80+19 76 4broj predkolskih ustanova 57 56 1

Posebno su zanimljivi podaci o javnim preduzeima i ustanovama iji je osniva u veini sluajeva

grad, dok optine nemaju svoja javna preduzea, to takodje ukazuje na njihovu trenutnu poziciju.

Javna preduzeanaziv preduzea ili ustanove delatnost osniva broj zaposlenihJKP Naisus vodopreradjivaka Grad 686Direkcija za izgradnju grada izgradnja i uredjenje Grad 145Zavod za urbanizam urbanistiko uredjenje Grad 75JKP Toplana komunalna Grad 199JKP Medijana komunalna Grad 1337JP Nistan stambena Grad 158JKP Trnica komunalna Grad 220

JP Aerodrom aero transport Grad 100UKUPNO 2920Institucije socijalne zatitenaziv preduzea ili ustanove delatnost osniva broj

zaposlenihCentar za socijalni rad socijalna zatita Republika-Grad 83Predkolska ustanova deija zatita Grad 715Ustanova za dnevni boravak deceometene u razvoju

socijalna zatita Republika-Grad 25

Gerontoloki centar socijalna zatita Republika-Grad 117UKUPNO 940

Institucije kulturenaziv preduzea ili ustanove delatnost osniva broj zaposlenihINFO Ni informativna Grad 104Narodna biblioteka kultura Grad 67Narodno pozorite kultura Grad 104Pozorite lutaka kultura Grad 53Simfonijski orkestar kultura Grad 51Galerija savremene likovneumetnosti

kultura Grad 24

Niki kulturni centar kultura Grad 41Narodni muzej kultura Republika-Grad 65


24/120

24

Sportski centar air sport Grad 124Zavod za zatitu spomenikakulture

kultura Republika-Grad 22

Istorijski arhiv kultura Grad 20Turistika organizacija TON turizam Grad 13Deiji kulturno obrazovnicentar

kultura Grad 90

Nifilm kultura Grad -UKUPNO 778

2.2 Biznis sektor

U ovom separatu nisu posebno predstavljeni podaci o biznis sektoru, budui da je on predmetposebnog separata.

2.3 Civilni sektor

U Niu trenutno radi 61 nevladina organizacija (NVO u klasinom smislu) kao i vie desetinasportskih, profesionalnih, muzikih i hobi udruenja, o kojima ne postoje precizni podaci.Moe se proceniti da ukupno skoro 200 razliitih udruenja gradjana deluje u Niu. OGI (Odbor zagradjansku inicijativu) ovih dana zavrava prvo veliko istaivanje o stanju civilnog sektora u Niu, ali

rezultati e biti dostupni tek sredinom godine.

U svakom sluaju se moe proceniti da sva udruenja okupljaju najmanje nekoliko hiljada gradjana,odnosno otprilike isto koliko ih je angaovano u sektoru uprave.

U prilogu se nalazi spisak nevladinih organizacija koje rade u Niu.

Kada govorimo o civilnom sektoru, treba istai i injenicu da u Niu radi i desetak kancelarijarazliitih medjunarodnih vladinih ili nevladinih organizacija koje, takodje, imaju ulogu u kreiranjudaljeg razvoja Nia.

U kontekstu definisanja resursa koji stoje na raspolaganju posebno se moe istai podatak da u Niu

deluju sve relevantne politike partije koje okupljaju vie od 10.000 lanova. Jedan veliki broj lanovapolitikih partija se vrlo aktivno zanima za stanje u lokalnoj zajednici, njen dalji razvoj i pronalaenjeoptimalnih stratekih reenja.

Sve ovo govori da grad Ni raspolaze velikim potencijalima unutar lokalne zajednice. To upuuje nazakljuak da postoji vie zainteresovanih ciljnih grupa koje mogu dati veliki doprinos prilikom izradestrategije odrivog razvoja Nia.

3 CILJEVI KOJI SE POSTIU OVIM SEGMENTOM

3.1 Glavni cilj Segmenta

Glavni cilj Segmenta je da omogui odrivi i ekoloki bezbedan socio-ekonomski razvoj krozostvarivanje partnerskih odnosa i kvalitetnije saradnje izmedju uprave, biznisa i civilnog dutva ugradu Niu.3.2 Posebni ciljevi Segmenta:

Delokrug ovog segmenta je


25/120

25

- da promovie procese decentralizacije, uspostavljanje partnerskih odnosa i participacijejavnosti kroz jaanje kapacitieta svih aktera u gradu Niu i njihovo aktivno uee u procesu,

- da unapredi upravljanje u upravi i organizacijama civilnog drutva u Niu i tako im pomogneda ispune svoje uloge u sklopu novih okolnosti,

- da unapredi pruanje usluga gradjanima kroz izradu strategije odrivog razvoja grada Nia irealizaciju prioritetnih projekata,

- da stimulisanjem i podrkom lokalnim ekonomskim razvojnim inicijativama promovieekonomski razvoj i stvori mogunosti za poveanje zaposlenosti u Niu,

- da kroz pruanje kvalitetnijih usluga gradjana u optinama doprinese daljoj decentralizaciji,

smanjivanju socijalnih tenzija i otvaranju novih radnih mesta,- da pomogne stvaranju konsenzusa o osnovnim pravcima razvoja,- da podri uspostavljanju novih struktura i procesa koji e omoguiti razvoj demokratskih i

participativnih odnosa u lokalnoj zajednici,- da uspostavi mehanizame koji e okupiti zajedno predstavnike razliitih sektora,- da obezbediti prohodnost idejama sa lokala kroz optinsku hijerarhiju sve do donosioca odluka,- da identifikuje mehanizme koji e omoguiti da uspene lokalne inicijative donesu pozitivne

promene i na nacionalnom nivou i- da jaa medjusobnu saradnju ueem na zajednikim projektima.

3.3 Ciljevi namenjeni upravi

Ovaj segment treba da pomogne gradskoj i optinskim upravama da dostigne sledee karakteristikedobre uprave:

- da promovie i omogui individualno uestvovanje odnosno participaciju gradjana,- da pripremi i pridrava se odgovarajuih pravnih okvira i omogui nepristrasnu primenu

zakona,- da potuje naela trasparentnosti i uini sve informacije dostupnim gradjanima,- da omogui brzo reagovanje i kvalitetno pruanje usluga,- da se to vie odluka donosi irokim konsenzusom zainteresovanih strana,- da uvaave i manjine, marginalizovane grupe i najranjivije kategorije i- da na efikasan ali istovremeno i odgovoran nain koristi raspoloive resurse.- da je odgovorna

4 OEKIVANI REZULTATI

Najvaniji rezultati koje se mogu oekivati su:

- izradjena strategija odrivog razvoja grada Nia uz uee svih relevantnih faktora,- unapredjeni kadrovski i drugi resursi gradske i optinskih uprava,- kvalitetnija medjusektorska saradnja,- poveano uee javnosti i transparentnost rada,-

pripremljeni i realizovani projekti jaanja kapaciteta uprave, civilnog dutva i biznis sektoraprilagodjeni potrebama svakog sektora ponaosob,- podrana demokratizacija i tranzicioni procesi kako na nivou Grada, tako i na nacionalnom

nivou i- smanjenje socijalne tenzije.

5 PROCENA OSTVARIVOSTI CILJEVA

Evaluacija e se izvriti na osnovu sledeih parametara:


26/120

26

- nivoa unapredjenja kadrovskih i drugih resursa gradske i optinskih uprava,- stepen ukljuenja organizacija civilnog drutva i biznisa u izradu strategije odrivog razvoja,- Rezultat javnih tribina,- Stepen saradnje i zajednikih aktivnosti izmedju uprave, biznisa i civilnog drutva,- Prenos iskustava Nia drugim gradovima i optinama u Srbiji,- Broj institucija, gradjan i organizacija koji su se ukljuili u izradu strategije,- Kvalitet predloenih reenja i- Ukljuivanje drugih medjunarodnih organizacija.

6 ROKOVI ZA OSTVARIVANJE CILJEVA

Predvidjeni ciljevi se mogu ostvarivati samo kao deo celovite strategije odrivog razvoja Grada Nia.To znai da su i rokovi za ostvarenje postavljenih ciljeva u visokoj korelaciji sa predvidjenomstrategijom. Za najvei deo ciljeva se moe predloiti rok od 3 godine za njihovo ostvarenje.

Pregled NVO-a Ni

ALIJANSA ZA PROSPERITET I STABILNOSTBALKANSKI GRAANSKI FORUM

BIOLOKO DRUTVO "DR SAVA PETROVIC"BIRO ZA MULTIETNICKE I MULTIKULTURALNE INTEGRACIJECENTAR ZA DEVOJKECENTAR ZA KULTURNU SARADNJU NA BALKANU "SV. CAR KONSTANTIN"CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA - NICENTAR ZA MULTIMEDIJALNE KOMUNIKACIJECENTAR ZA RAZVOJ INFORMISANJA I DEMOKRATIJECENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU - NICENTAR ZA ZATITU POTROACA I UNAPREENJE KVALITETA IVOTA GRAANA"FORUM"COOPI - MEUNARODNA SARADNJADRUTVO "DOBROTVOR"

DRUTVO "DANTE ALIGIJERI" - KOMITET NIDRUTVO ZA ZATITU I UNAPREENJE MENTALNOG ZDRAVLJA DECE I OMLADINEDRUTVO ZA ZATITU SUVE PLANINEDRUTVO ZA ZATITU IVOTINJAEKOLOGIJA FUTUR 2000EKOLOKO DRUTVO "ECOLOGICA NYSSANA"ELSA - EVROPSKO UDRUENJE STUDENATA PRAVA - LOKALNA GRUPA NIFONDACIJA ZA LOKALNE INICIJATIVE NA BALKANUFORUM ZA GRAANSKA PRAVAGRAANSKA ALTERNATIVAGRAANSKA CITAONICA "APOSTROF"HRAST - CENTAR ZA PODSTICAJ PSIHOLOKOG RASTA I RAZVOJA

HUMANITARNO UDRUENJE ROMAKOMRENSKI SOCIOLOKI SUSRETIMEUOPTINSKA ORGANIZACIJA SAVEZA SLEPIH SRBIJE- NI

NAUCNO ISTRAIVACKA, OBRAZOVNA I HUMANITARNA ORGANIZACIJA YU-ROMCENTAR

NAUCNO-TEHNOLOKA ASOCIJACIJA "KONSTANTIN"NIKO UDRUENJE STUDENATA SA HENDIKEPOMNTM - NOVE TEHNOLOGIJE U MEDIJIMAODBOR ZA GRAANSKU INICIJATIVUODBOR ZA LJUDSKA PRAVA - NI


27/120

27

ORAGANIZACIJA ZA HUMANITARNU POMOC I SARADNJU "OPSTANAK"ORGANIZACIJA ZA MEUNARODNU POMOC I RAZVOJPOSTPESIMISTI - NIPROTECTA - CENTAR ZA RAZVOJ GRAANSKOG DRUTVAREGIONALNI CENTAR ZA ODRIVI RAZVOJ I EKOLOGIJUROMSKI EDUKATIVNI CENTARSAVEZ ROMA JUGOSLAVIJESEKCIJA ZA OBRAZOVANJE PREDKOLSKOG UZRASTA DECE ROMASTUDENTSKA UNIJA FILOZOFSKOG FAKULTETA - NI

STUDENTSKA UNIJA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA U NIUSTUDENTSKA UNIJA UNIVERZITETA U NIUU.N.IT. - UDRUENJE NI- ITALIJAUDRUENJE "SRECNA PORODICA"UDRUENJE "TRAG"UDRUENJE DISTROFICARA NIUDRUENJE GRAANA CLANOVA PORODICA I PRIJATELJA MENTALNO OBOLELIHOSOBA "ZVONO"UDRUENJE GRAANA ROMA "EKOLOGIJA - AMARODROM"UDRUENJE GRAANA ZA ZATITU LJUDSKIH PRAVA, PRIVATNE SVOJINE, KAO IPOVRACAJ NACIONALIZOVANE IMOVINE "ARGUMENT"UDRUENJE NASTAVNIKA ENGLESKOG JEZIKA "NELTA"

UDRUENJE OSOBA KOJE IVE SA DIABETES MELLITUS-OM "RUKA RUCI"UDRUENJE PARAPLEGICARA NIAVSKOG OKRUGAUDRUENJE PORODICA KIDNAPOVANIH I NESTALIH LICA NA KOSOVU I METOHIJI -KANCELARIJA U NIUUDRUENJE PREDUZETNIKA I ZANATLIJAUDRUENJE ZA HUMANU SARADNJU MEU LJUDIMA PUTEM INTERNETAUDRUENJE ZA ZATITU DECIJIH PRAVA "DECIJI OSMEH"ENSKI ISTRAIVACKI CENTAR ZA EDUKACIJU I KOMUNIKACIJU - NIENSKI PROSTOR

Izvor: CRNPS, Beograd, April 2004ARHEOLOGIJA

1 OPIS PROBLEMATIKE

Geografski poloaj Nia, na vanoj raskrsnici nekoliko putnih pravaca, uticao je da se ovde odduboke prolosti razvije jak centar iji su kulturni uticaji zraili na iroj teritoriji. Veod neolita ieneolita na Velikoj humskoj uki formira se naselje, a u bronzanom i gvozdenom dobu naselje naBubnju. Lokalitet Kremenac, sa izvanrednim bogatstvom kremena, sluio je jo u paleolitu kaomajdan za vaenje kremena koji je okresivan i obraivan u oruje i orue. Rimskim zauzimanjemovih krajeva, Ni jo vie dobija na znaaju. Izgraeno je vojno utvrenje, uz koje se brzo formiracivilni grad sa municipalnim ureenjem. Ni se naroito razvija u 4. veku. Kako je dobro poznato, u

Niu je roen imperator Konstantin Veliki. Dolaskom na vlast i zaposedanjem ovih krajeva,zapoeo je obimnu izgradnju samog Nia, ali isto tako u Medijani, koja se nalazi na oko 5 km u

pravcu Pirota, podie na svom imanju letnjikovac sa itavim nizom prateih objekata. Prema nekimnalazima i Nika Banja je koriena u vreme Rimljana. O izgradnji Naisa (Nia) u vremeKonstantina I saznajemo iz antikih istorijskih izvora. Malo je istraivano u nikoj tvravi ispodkoje se nalaze antiki ostaci. Svakako da bi budua sistematska iskopavanja dala mnoge odgovore iosvetlila taj znaajan period nike istorije. Time bi i sam grad Ni dobio izvanredan turistiki punkt.

Neto je bolja situacija sa Medijanom, koja je jednostavnija za istraivanje. Sondiranja su pokazalada se naselje prostire na oko 40 ha. Dosadanjim iskopavanjima najveim delom je otkrivena velikavila s peristilom, koja je bila ukraena mozaicima, freskama i skulpturama, ali je ona mogla da slui


28/120

28

kao neka vrsta administrativne zgrade. Osim nje, u tom kompleksu otkrivene su manje terme itemelji sveanog ulaza na jugu vile. Osim ove vile, iskopana je i prezentirana velika itnica, okokoje su iskopavane zgrade-barake za smetaj posluge i vojske u carevoj pratnji. Severno od vilezapoeto je iskopavanje jo jednog reprezentativnog objekta koji bi moda mogao da budestambena imperatorska letnja rezidencija.

Generalnim urbanistikim planom predvieno je da se u Medijani izgradi Arheoloki park i ve sejednim delom pristupilo gradnji predvienih komunikacija, a i iskopavanja su podreena, pre svega,sondiranju na pravcima buduih staza i objekata. Definitivnom izgradnjom ovog parka stvaraju se

preduslovi za intenzivno korienje ovog lokaliteta.

U Nikoj Banji bi svakako trebalo sondirati teren, bar na slobodnim povrinama i videti u kojoj meriima rimskih ostataka. Pre iskopavanja bilo bi neophodno da se izvre geoelektrina istraivanja.

2 RESURSI NA KOJE SE TREBA OSLANJATI U PROJEKTOVANJU RAZVOJA

Kako je ve objanjeno, tri arheoloka spomenika kompleksa zavreuju posebnu panju: Nikatvrava, Medijana i Nika Banja. Najvanija istraivanja trebalo bi sprovesti u Nikoj tvravi. Ona jedosada iskopavana u malim segmentima koji su nedovoljni da se u potpunosti sagleda njen razvoj i

izgled antikog Naisa i srednjovekovnog Nia. Ujedno, to su i najkomplikovaniji i najskuplji radovizato to dubina slojeva ide i do 6 m. Paljivo planiranim i precizno voenim arheolokimiskopavanjima dobili bi se dragoceni podaci o Niu u tursko vreme, zatim o srednjovekovnom naselju10-12. veka, kada je bio vaan centar vizantijskog carstva i Nemanjine drave, potom oranovizantijskom Naisu iz 6. veka. Posebno je vano istraivanje Naisa iz 4. i 5. veka, i njima bi sedobili tani podaci o veliini Konstantinovog grada, njegovom urbanizmu i svakodnevnom ivotu.Posebno je vano pitanje otkrivanja carske palate u kojoj je boravio niz rimskih careva, poev odKonstantina I, njegovog sina Konstansa, potom uzurpatora Vetraniona, Konstantinovog sinaKonstancija II i njegovog roaka Julijana Apostate. I potonji rimski carevi su prolazei kroz Ni,verovatno boravili krae vreme u ovoj palati. Nasluuje se da su neki njeni delovi ve otkriveni(graevina s oktogonom u Gradskom polju), ali tu hipotezu treba dokazati. Za sada je sasvimnepoznato kako je Nais mogao izgledati u periodu 1. do 3. veka, gde je tano bilo vojno utvrenje, a

gde civilno naselje. Sva ova iskopavanja bi morala da se posebno valorizuju i da se donese strunaodluka koje horizonte treba naglasiti i na pravi nain konzervirati i prezentovati.

Kompleks u Medijani, iako je sagraen na velikoj povrini, jednostavniji je za istraivanja iprezentaciju. Tu se ve na oko 40-50 cm ispod povrine nailazi na ostatke graevina. Premadosadanjim iskopavanjima moglo je da se zakljui da su postojale dve graevinske faze. Prva faza je

bila namerno poruena i iznivelisana i samo su pojedini delovi graevina uklopljeni u graevine drugefaze. Izvesno je da je Konstantin I, oko 330. godine, odluio da od Medijane napravi velelepno carskoimanje koje je pored letnje rezidencije imalo i druge sadraje: zgrade u kojima je bila smetenadvorska kancelarija, koja je u svakoj prilici pratila cara, ekonomske zgrade i zgrade za stanovanje

posluge i careve vojne pratnje. Ovako koncipiran arhitektonski kompleks jedinstven je u rimskomcarstvu. Najbliu analogiju, ali mnogo manjih razmera, nalazimo na lokalitetu Kostin brod u

Bugarskoj, nedaleko od Sofije; ovaj kompleks je svakako sluio kao carska putna stanica na pravcuNais-Serdika. Osim izuzetno zanimljivih ostataka arhitekture, na Medijani su naeni i sjajni podnimozaici, mermerne i porfirne skulpture, arhitektonska plastika, unikatna bronzana ograda i veliki broj

predmeta za svakodnevnu upotrebu, nakita i novca. Svakako e i budua iskopavanja doneti noveznaajne nalaze koji e obogatiti fondove Narodnog muzeja u Niu.

Nika Banja je najmanje istraivana. Kod hotela Radon iskopana je i prezentirana grobnica iz IV veka.Vrlo je verovatno da je u rimsko doba izvreno kaptiranje nekih izvora mineralne vode. Poznata jevezanost rimskih imperatora za banje, posebno u IV veku. Iz tih razloga moe da se pretpostavi da su


29/120

29

Niku Banju koristiliza leenje i rekreaciju i mogue je da bi se istraivanjima u Nikoj Banji dolo dopreciznijih podataka o korienju banje u rimskom periodu.

3 CILJEVI KOJI SE POSTIU RAZVOJEM OVOG SEGMENTA

Sistematskim istraivanjima, konzervacijom i prezentacijom rimskih spomenika u Nikoj tvravi,Medijani i Nikoj Banji postiglo bi se nekoliko ciljeva.

1. Dobili bi se precizni nauni rezultati kojima bi se osvetlili i razreili problemi vezani zaistorijski razvoj antikog i srednjovekovnog urbanizma, kao i horizonti stanovanja ova dva

perioda.2. Na osnovi ovako dobijenih egzaktnih rezultata mogu da se precizno odrede objekti koji e biti

konzervirani i prezentirani.3. Nakon ovog posla, lokaliteti mogu da se otvore za posetioce i da se planiraju i drugi kulturni

sadraji koji bi privukli turiste i graane Nia. Upravo je to i najvaniji cilj svih istraivanja dase privue to vei broj naih i inostranih turista i da Ni sa svojim spomenikim nasleem

bude upisan u turistike itinerare kao vaan centar, kako bi se stvorio odreeni profit.4. Prethodna dobra nauna obrada je osnova na kojoj mogu da se urade dobri popularni prospekti,

struno-popularni vodii i katalozi i drugi turistiki propagandni materijali.

4 PROCENA OSTVARIVOSTI CILJEVA

U ostvarivanju postavljenih ciljeva na prvom mestu je izgradnja Arheolokog parka na Medijani. Ovdeje ve izgraena glavna kolsko-peaka staza, a stvoreni su uslovi da se krene sa izgradnjominformativnog centra na ulazu u lokalitet. Ostaje da se uradi mrea peakih staza i ostalainfrastruktura. Ove radove prate arheoloka iskopavanja, pre svega, na trasama buduih staza, a onda isistematsko otkrivanje graevina koje nisu do kraja iskopane. Nakon toga sledi njihova konzervacija i

prezentacija. Ukoliko, kao do sada, Arheoloki park i iskopavanja na Medijani ostanu kao stavka ubudetu SO Ni, uz podrku Ministrstva kulture Republike Srbije, nema nikakve sumnje da e ovajposao biti doveden do kraja. Pritom, Arheoloki institut u Beogradu je u zavrnim pregovorima sajednom poljskom i jednom vedskom ekipom, koje bi isto tako radile na prostorima obuhvaenimprojektom Arheolokog parka. Time bi se jo vie skratili rokovi njegovog stavljanja u eksploataciju.

Znatno ozbiljniji problem predstavlja istraivanje i prezentacija kompleksa Nike tvrave. Za tajpoduhvat su potrebna mnogo vea sredstva i dugogodinji rad, tako da je definitivno ostvarenjepostavljenog cilja dosta daleko. Ali, treba i ovde zapoeti sa sistematskim radom, posebno nastavitiistraivanja na prostorima koji su zapoeti.

Kako je venapomenuto, o Nikoj Banji u rimsko vreme, najmanje se zna. Ovde je teko proceniti, zasada, ostvarivost ciljeva dok se ne uradi geoelektrina prospekcija koja bi pokazala da li ima ili nemaostataka rimskih slojeva i arhitekture i da li su oni pristupani za iskopavanja i prezentaciju. Tek naosnovi takve procene mogao bi da se planira neki arheoloki sadraj u Nikoj Banji.

5 ROKOVI ZA OSTVARENJE CILJEVA

1. Istraivanje i prezentacija Medijane moraju da se podele na kratkorone i dugorone.a) Kratkoroni rokovi, podeljeni u tri faze mogli bi da budu zavreni u periodu od 5

godina.b) Dugorona istraivanja bi obuhvatila period od najmanje 10 godina, posle ega bi

mogla da se izvri revalorizacija rezultata i da se donese odluka da li bi trebalo nastavitis ovim poslom i u kom obimu.

2. Nika tvrava je dugoroan projekat sa prvom fazom istraivanja od najmanje 10 godina.


30/120

30

3. U Nikoj Banji geoelektrina prospekcija bi mogla da se uradi za est meseci.

STRATEGIJA RAZVOJA SISTEMA INTEGRISANE ZDRAVSTVENE ZATITE STARIHNIA I NIKOG REGIONA

1 ZNAAJ PROBLEMA I POTREBA ZA STRATEKIM PLANIRANJEM RAZVOJAZDRAVSTVENE ZATITE STARIH

Zdravstvena zatita je jedan od drutvenih segmenata koji je, zahvaljujui modernizaciji i razvojunauke i tehnologije, trpeo najvee promene poslednjih decenija, kako u svetu, tako i kod nas.Savremene demografske tendencije i epidemioloki trendovi su neki od najznaajnijih faktora koji sudeterminisali potrebu za definisanjem novih pristupa organizaciji zdravstvene zatite, sa akcentom na

potrebu dugoronog planiranja jednog stratekog i odrivog razvoja.

Demografske tendencije. U savremenom svetu postoji opta tendencija starenja populacije i porastuea starih 65+ u ukupnoj populaciji. Demografske projekcije ukazuju da e se ovakav trendnastaviti i da e do 2025. godine 1/3 svetske populacije biti sta

Documents

ODRŽIVI RAZVOJ GRADA NIŠA.pdf