II Kolokvijum Održivi Razvoj

8/15/2019 II Kolokvijum Održivi Razvoj

1/17

II KOLOKVIJUM ODRŽIVI RAZVOJ 2015.21. ZDRAVLJE, DRUŠTVENO BLAGOSTANJE I KVALITET ŽIVOTA

Zdravlje (prema definiciji SZO- WHO) je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog lagostanja a ne samo odsustvo olesti i drugi! nesposonosti"#efinicija zdravlja usvojena je jo$ %&' godine, kada je usvojen stav Svetske Zdravstvene

Organizacije *nsistiralo se da je pravo na najvi$i standard zdravlja (tj na pojam zdravlja u smisluusvojene definicije) jedno od osnovni! ljudski! prava"+ada je takodje definisano da je zdravlje svi! ljudi uslov za postizanje op$teg mira i sigurnosti"Očigledno je ilo da je ovako definisan pojam zdravlja retko stanje, vi$e uslov za kojim treateiti, vi$e proces nego stanje"

#ru$tveno lagostanje u kontekstu Strategije podrazumeva one aspekte ivota ljudi oko koji! postoji sveou!vatno saglasje u dru$tvu da predstavljaju najznačajnije preduslove za lični oseajsree, kvaliteta ivota i doroiti pojedinca" .valitet ivota, premda u osnovi predstavljasujektivan oseaj zadovoljstva sopstvenim načinom ivota pojedinca, na $irem planu moe sedefinisati kao odnos izme/u pojedinca i njegovog ivotnog okruenja - fizičkog, zdravstvenog,

dru$tvenog i ekonomskog"#ostizanje eljenog nivoa dru$tvenog lagostanja u 0epulici Sriji zavisi u prvom redu oda)usvajanja odrivi! ivotni! stilova u dru$tvu, )vrednosni! orijentacija i poveanja socijalnogc)kapitala, d)od dru$tvenog i kulturnog identiteta, kao i e)od dostignutog ekonomskog razvoja"Odrivost podrazumeva ivotni stil svakog pojedinca u dru$tvu koji je1 ekolo$ki svestan, zdrav,

ezedan, solidaran, participativan i diferenciran"Odrivost podrazumeva ivotni stilsvakog pojedinca u dru$tvu koji je1

%" ekolo$ki svestan,2" zdrav,3" ezedan,'" solidaran,4" participativan i" diferenciran

5ivo ekolo$ke svesti u 0epulici Sriji je relativno nizak" 6rosečan gra/anin 0epulike Srijenema izgra/en pozitivan stav prema potrei da se deluje kako i se smanjilo zaga/enje,racionalno koristila energija i promenio odnos prema neonovljivim resursima" 7nogi gra/ani0epulike Srije imaju zdravstveno rizične navike1 pu$enje, konzumacija alko!ola i

psi!oaktivni! supstanci8tnocentrizam i opasnost od njegove radikalizacijeOko 29 : gra/ana 0epulike Srije spremno je da pri!vati etnocentričke stavove kojima se

izraava nepoverenje u druge i vlastita superiornost" 5ajvei etnocentrizam ispoljavaju oni kojiizjavljuju da su religiozni i da pri!vataju u potpunosti učenje svoje crkve, a kategorijestanovni$tva s vi$im i visokim orazovanjem pokazuju znatno manji etnocentrizam".ultura participacije u dru$tvu nije dovoljno zastupljena1mali procenat gra/ana učestvuje aktivno u radu politički! stranaka, udruenja i interesni!organizacija gra/ana, a taj procenat je manji me/u mladima" 7ogunosti mladi! da ostvare svoje

potree za samoutvr/enim individualizovanim ivotnim stilovima su male"Strate$ki ciljevi u sferi siroma$tva i socijalne isključenosti ou!vataju1%) unapre/ivanje ravnomernog pristupa svi! gra/ana koristima od dru$tvenog i privrednognapretka i razvoja;2) oeze/ivanje pretpostavki za stvaranje socijalno-inkluzivnog dru$tva;

3) uklanjanje prepreka za prilike koje vode ka jačanju kompetencija krajnje siroma$ni! isiroma$ni!;


2/17

') sprovo/enje poseni! programa socijalnog uključivanja i poveanje podr$ke onima koji sunaročito izloeni riziku od siroma$tva"

22. JAVNO ZDRAVLJE sistem zdravstvene za$tite, uključujui i javno zdravlje, veoma malo je ulagano tokomdevedeseti! godina dvadesetog veka (sve do 2999" godine), pa su zgrade ruinirane, oprema

zastarela, a nova znanja ostala nedostupna zaposlenima u zdravstvu" obla!" #a$%o& '()a$l#a !)a!*+" -"l#*$" ob/$a!a#1%) jačanje preventivne zdravstvene za$tite;2) smanjenje moriditeta, nesposonosti i prevremene smrtnosti od najdominantniji! !ronični!nezarazni! olesti (olesti krvotoka, maligni! olesti i dijaetesa);3) smanjenje moriditeta, nesposonosti i prevremenog mortaliteta uzrokovanog povredama;') smanjenje negativni! efekata zarazni! olesti, poseno side i tuerkuloze na zdravlje ljudi;4) smanjenje optereenja stanovni$tva olestima usled depresije i drugi! poremeaja mentalnogzdravlja;) smanjenje nejednakosti u zdravlju izme/u populacioni! grupa tako $to e se poolj$atizdravlje osetljivi! populacioni! grupa"

6rioritet 0epulike Srije u olasti javnog zdravlja jeste razvoj adekvatnog informacionogsistema, praenje osnovni! indikatora i stvaranje aze podataka na nacionalnom, regionalnom ilokalnom nivou" 7ere za unapre/enje zdravlja pored ostalog podrazumevaju1 razvijanjekapaciteta istraivački! i akademski! institucija za istraivanje faktora rizika, oolevanja,umiranja, optereenja dru$tva olestima; razvijanje ustanova primarne zdravstvene za$tite i

programa prevencije; podizanje nivoa orazovanja u olasti javnog zdravlja; razvoj sistema za rzo reagovanje u nepredvidivim situacijama uključujui i kontrolu i nadzor nad zaraznim olestima" 5eop!odno je usvojiti sektorske strategije, pre svi! strategiju javnog zdravlja, koja i ila osnov za dono$enje zakona o javnom zdravlju"2. SOIJALNI KAITALSocijalni kapital kao osnova onavljanja $ire dru$tvene zajednice, u 0epulici Sriji je slaorazvijen"


3/17

#ostizanje eljenog dru$tvenog lagostanja u 0epulici Sriji oteavaju i različiti ezedonosnirizici" +o je poseno aktuelno otkako je pod uticajem savremeni! ezednosni! izazova i pretnji(me/uetnički sukoi i rivaliteti, organizovani kriminal, ugroavanje ivotne sredine ) koncept

ezednosti pomeren s nacionalne ezednosti i ezednosti drava na ezednost pojedinca idru$tveni! grupa koji su kao referentni ojekti ezednosti primarno ugroeni"?ezednost vi$e nije samo pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta drava, ve i @slooda

od stra!aA od kriminala i drugi! pretnji (socijalni!, ekonomski!) koje poga/aju pojedinca idru$tvene grupe u nemoi dravni! ili dru$tveni! kolektiviteta da im prue efikasnu za$titu"Otuda se ezednost sve vi$e odre/uje u preseku sposonosti drave da svojim me!anizmimaza$titi prava i sloode pojedinca i dru$tveni! grupa od pretnji koje su prema njima usmerene"23. STRATEŠKI ILJEVI U OBLASTI DOSTIZANJA DRUŠTVENOG BLAGOSTANJAU REUBLII SRBIJIS!)a!*+" -"l#*$" obla!" (o!"'a%#a ()+!$*%o& bla&o!a%#a R*4bl"-" S)b"#" ou!vataju1%) !$a)a%#* 4o$ol#%"#"/ *o%o"/ lo$a na makro nivou kroz poveanje stope rasta, udelaulaganja u ?#6 i greenfield ulaganja;2) promociju i razvoj o()6"$"/ 6"$o!%"/ !"lo$a;3) promovisanje vrednosti azirani! na 4ol"!"7o l"b*)al"', &)a8a%o# 4a)!"-"4a!"$%o!",

!)6"+%o# 4)"$)*(" i o-"#al%o# 4)a$(" kao dominantni! u javnosti i političkom ivotu;') podizanje nivoa o4+!*& 4o$*)*%#a &)a8a%a %a '9 : i postizanje natpolovičnog poverenjagra/ana u veinu moderni! institucija;4) formulisanje 4ol"!"* "(*%!"!*!a kao dela dugoročne strategije razvoja kulture;) uveanje l!)%o& a4"!ala očuvanjem, afirmacijom i prezentovanjem kulturne a$tine0epulike Srije;B) razvoj politike 4)a$l#a%#a )"'"-"a na nivou 0epulike Srije"6rioritet -re$avanje nepovoljnog socio-ekonomskog poloaja mladi!, koji su dana$nji i uduinosioci odrivog razvoja"6rioritet je i postizanje preovla/ujue dru$tvene saglasnosti oko osnovni! elemenata pravacadru$tvenog i ekonomskog razvoja i integracija u evropske i gloalne institucije" 5eop!odno jeusaglasiti vidljivu i formalizovanu saglasnost svi! vodei! politički! stranaka, udruenja isocijalni! aktera u utvr/ivanju konkretni! nacionalni! ciljeva odrivog razvoja i stvaranjume!anizama praenja, ocenjivanja, ponovnog utvr/ivanja i uskla/ivanja sa Strategijom odrivograzvoja 8" +ako/e, neop!odno je postii saglasnost vodei! politički! stranaka oko osnovni!elemenata poeljnog dru$tvenog ure/enja (politički lieralizam, gra/anska participativnost,tri$na privreda, socijalna pravda) i vrednosne opredeljenosti veine aktivnog stanovni$tva katakvom normativnom okviru"

25. STRATEŠKI ILJEVI OULAIONE OLITIKE SRBIJECenomen nedovoljnog ra/anja je danas centralni prolem u demografskom razvoju 0epulike

Srije" .arakteri$e ga manji roj ivoro/eni! nego $to je potreno za prosto onavljanjestanovni$tva"6rirodni prira$taj je u centralnoj Sriji i D6 =ojvodini neprestano opadao, kako u apsolutnomtako i u relativnom iznosu" 5asuprot tome, u Dutonomnoj 6okrajini .osovu i 7eto!iji (u daljemtekstu1 D6 .i7) prirodni prira$taj je io u stalnom porastu, a stopa je rasla sve do prve polovinesedamdeseti!, a posle počinje da opada"U(*o la("/ #* %"'a " o4a(a, dok je udeo stari! visok i stalno raste"S!)a!*+" -"l#*$" 4o4la-"o%* 4ol"!"* ob/$a!a#9%) zaustavljanje iEili usporavanje %*4o$ol#%"/ (*o&)a:"/ !*%(*%-"#a tako $to e se podsticatira/anje i stvarati uslovi za stailizovanje roja stanovnika;2) stvaranje odgovarajue 4ol"!"* )a8a%#a i riga o mladima;

3) $a6a$a%#* !a)*%#a u svim aspektima politike razvoja;') 4o$*;a%#* o7*"$a%o& !)a#a%#a 6"$o!a i poveanje roja godina (ob)o '()a$l#;


4/17

4) a%#*%#* )!%o!" o(o#7a(" u pravcu priliavanja nivoima dostignutim u evropskimdravama;) podsticanje %!)a+%#"/ "&)a-"#a radi uravnoteenja prostorne raspore/enosti stanovni$tva iukidanje faktora koji utiču na %a $" %"$o"a? " (a * *("#" 4)oo$"+ da i se pokrenula javnost i

podstaklo ra/anje (uz po$tovanje osnovni! ljudski! prava)"

2@. ODRŽIVA ROIZVODNJA I OTROŠNJASvet je ve poslednje tri decenije GG veka na različite načine poku$avao da izgradi sistemodrive proizvodnje i potro$nje" .oncept se zasniva na proizvodnji $to vee dodatne vrednosti uz$to manji utro$ak materijala i energije i sa $to manje negativni! posledica po ivotnu sredinu da

i se ostavile olje $anse uduim generacijama" 6očelo se od posledica (re$avanje pitanja

otpada, smanjenje posledica $tetni! emisija, FzelenaF pakovanja, reciklaa postojei!nusprodukata) da i se ne$to kasnije analiza usredsredila na čistu, materijalno i energetski$tedljivu proizvodnju"#ana$nji gloalno upotreljiv koncept odnosi se na odrivu proizvodnju i potro$nju koja uključuje ekolo$ku,materijalnu i energetsku efikasnost u svakoj fazi proizvodnje doara i usluga - od dizajniranja, proizvodnje, preko

primarne i sekundarne upotree, do reciklae i odlaganja" +aj model je poznat kao Fivotni ciklus proizvodaF i nanjega su upueni kako dizajneri, inenjeri, te!nolozi, tako i ekonomisti, pravnici, kulturolozi" svakom momentu

postojanja proizvoda njegovi proizvo/ači, distriuteri i potro$ači moraju iti svesni svi! njegovi! ekolo$ki!, socio-kulturni! i drugi! posledica i moraju iti odgovorni za nji!" 6ri tome, transparentnost ekolo$ki! karakteristika

proizvoda i načina njegove potro$nje, kao i $iroka participacija javnosti imaju prvorazredni značaj za njegovuodrivost"

0epulika Srija mora odma! da preduzme veoma o$tre mere restrikcije FprljaveF proizvodnjekao i mere protiv proizvodnog i potro$nog razacivanja energije i materijalni!, naročitoneonovljivi! resursa"6re svega kao stimulativne (a po potrei i restriktivne) mere, moraju iti okrenute ka

proizvo/ačimaEpotro$ačima" +o sistematski podrazumeva1- ekonomske intervencije - plaanje ukupne cene (uključujui eksternalije) energije, kao i

prirodni!, naročito neonovljivi! resursa, doara i usluga, pre svega na osnovu promenazakonodavne aktivnosti, u skladu s principom Fzaga/ivač plaaF i Fkorisnik plaaF;- stimulativne mere - podsticanje proizvodnje, $to $ire upotree i potro$nje Fzeleni!F i ekolo$ki

podoni! materijala (koji se mogu reciklirati) i onovljive energije;- dono$enje odgovarajui! zakona kojima se reguli$e ekolo$ki $tetna i nepri!vatljiva proizvodnja

i potro$nja, odnosno uvoz i izvoz ekolo$ki nepodoni! proizvoda i usluga;- edukaciju i orazovanje za odrivu proizvodnju i potro$nju na $irokom frontu;- standardizaciju pri!vatljivi! proizvoda i usluga sa stanovi$ta ekolo$ke i druge za$tite potro$ača;- $iroku medijsku kampanju za odrivi način proizvodnje i potro$nje;- demonstraciju zdravog ivota i sistema odrive potro$nje kori$enjem efikasnijeg,ekonomičnijeg i čistijeg prevoza (gradski prevoz i icikli umesto privatni! automoila);- podsticanje ljudi na odgovarajui odnos prema potro$nji energije, vode, !rane, za$titi prirode iočuvanja iodiverziteta, kulturni! i drugi! trajni! vrednosti;- odgovarajuu za$titu potro$ača i nji!ovo uključivanje u utvr/ivanje mera i aktivnosti zasprovo/enje koncepta odrive proizvodnje i potro$nje"2. ŽIVOTNA SREDINA I RIRODNI RESURSI>edan od nacionalni! prioriteta za dostizanje odrivog razvoja u 0epulici Sriji odnosi se naza$titu i unapre/enje ivotne sredine i racionalno kori$enje prirodni! resursa" +o podrazumevaintegraciju i usagla$avanje ciljeva i mera svi! sektorski! politika, !armonizaciju nacionalni!


5/17

propisa sa zakonodavstvom 8 i nji!ovu punu primenu" Od prioritetne vanosti je usvajanje isprovo/enje nacionalnog programa za$tite ivotne sredine uz odgovarajue akcione planove, kaoi usvajanje i primena nacionalne strategije odrivog kori$enja resursa i doara (intersektorskogstrate$kog dokumenta koji se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinačni

prirodni resurs ili doro) koje donosi =lada" svajanje i primena nacionalne strategije odrivogkori$enja resursa i doara uticae na smanjenje pritiska na prirodne resurse" #a i politika

ivotne sredine postala sastavni deo ostali! sektorski! politika, poseno sektora prostornog iuranističkog planiranja, trea jačati kapacitete za primenu strate$ke procene uticaja na ivotnusredinu politika, planova i programa, u skladu sa zakonom" svajanje strategije prostornograzvoja 0epulike Srije jedan je od prioriteta" 6otreno je dalje jačanje kapaciteta ministarstvanadlenog za za$titu ivotne sredine, Dgencije za za$titu ivotne sredine i Conda za za$tituivotne sredine, kao i ostali! institucija relevantni! za za$titu ivotne sredine i kori$enje

prirodni! resursa"+ako/e, neop!odno je ugraditi planove akcije u programska dokumenta svi! ekonomski! resora,a poseno poljoprivrede, $umarstva, vodoprivrede, riarstva, rudarstva i drugi!, čije jefunkcionisanje i razvoj direktno povezano sa eksploatacijom prirodni! resursa" 5eop!odno jeusvojiti specijalizovane programe i mere, koje e omoguiti aktivniju ulogu pojedini! resorni!

ministarstava u odrivom razvoju ekonomske olasti za koju su nadleni (na primer,agroekolo$ki programi)"0azvoj čistiji! te!nologija, poveanje energetske efikasnosti i kori$enje onovljivi! izvoraenergije, svakako e uticati na smanjenje zaga/enja ivotne sredine" 5ajvei potencijal za

poveanje energetske efikasnosti je smanjenje potro$nje toplotne energije (po procenama za vi$eod 49 :) poolj$anom izolacijom u zgradama i smanjenjem roja domainstava koja koristeelektričnu energiju za grejanje" =eliki potencijal za poolj$anje energetske efikasnosti postoji i uindustrijskom sektoru" 8nergetska efikasnost u industriji trostruko je nia od svetskog proseka, aneproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda ineracionalnog kori$enja sirovina" 0epulika Srija sa oko %3 kg proizvedenog industrijskogotpada na %"999 S# ruto domaeg proizvoda spada u red zemalja s visokom intenzivno$ustvaranja otpada" 0epulika Srija je jedna od poslednji! drava u 8vropi u kojoj se koristiolovni enzin" z to 0epulika Srija ima izuzetno lo$u modalnu strukturu transporta, uočljiv jenekontrolisan rast drumskog saoraaja, propadanje mree eleznički! pruga, posenosekundarne" 6romovisanje onovljivi! izvora energije za!teva uvo/enje podsticajni! mera, $toe o!rariti privatne investicije u energetski sektor i ojačati konkurentnost u energetici iekonomiji uop$te"

2. CAKTORI RIZIKA O ŽIVOTNU SREDINU KLIMATSKE ROMENE I ZAŠTITAOZONSKOG OMOTAA

5ajvei deo teritorije 0epulike Srije pripada umerenokontinentalnoj klimi s manje ili vi$e

izraenim lokalnim karakteristikama" 0epulika Srija je sukcesor 7ontrealskog protokolaOkvirne konvencije 5 o klimatskim promenama i ?ečke konvencije" 0epulika Srija jeratifikovala i sva četiri amandmana 7ontrealskog protokola i .joto protokol" 0epulici Srijise ne proizvode supstance koje o$teuju ozonski omotač" 7inistarstvo nadleno za za$tituivotne sredine od 299'" godine prati i vodi evidenciju o uvozu i izvozu supstanci koje o$teujuozonski omotač, kao i Falternativni! supstanciF koje ne o$teuju ozonski omotač, ali doprinosegloalnom zagrevanju i do nekoliko !iljada puta vi$e od ugljen-dioksida"0epulika Srija se, na osnovu stepena industrijske aktivnosti tokom poslednji! desetak godina,ne smatra značajnim emiterom ugljen-dioksida" 5a teritoriji 0epulike Srije taj gas uglavnomnastaje pri sagorevanju fosilni! goriva u termoelektranama i toplanama, u saoraaju i u jednomdelu stanova koji se greju na taj način" 0aspoloivi podaci predstavljaju procenu i ne mogu se

smatrati relevantnim" =alidni podaci ie prikupljeni za potree inicijalne nacionalnekomunikacije, u okviru oaveza koje proističu iz članstva 0epulike Srije u Okvirnojkonvenciji 5 o promeni klime" *dentifikovani prolemi su1 nepostojanje nacionalnog inventara


6/17

gasova sa efektom staklene a$te, nepostojanje strate$ki! dokumenata koji se odnose naklimatske promene (strategije primene me!anizma čistog razvoja i nacionalne strategije za$titeklime), neuskla/ena zakonska regulativa koja se odnosi na emisiju i imisiju sa regulativom 8"S*!o)" -"l#*$" ob/$a!a#9%) uskla/ivanje nacionalni! propisa iz olasti klimatski! promena i o$teenja ozonskog omotačas propisima 8;

2) prilago/avanje postojei! institucija potreama aktivnog sprovo/enja politike za$tite klime iispunjavanje oaveza iz me/unarodni! ugovora (5CIII, .joto protokola i dr");3) prilago/avanje privredni! sujekata u sektorima energetike, industrije, transporta,

poljoprivrede i $umarstva, komunalno-stamene delatnosti politici za$tite klime i ispunjavanjeme/unarodni! ugovora;') izradu akcionog plana adaptacije privredni! sektora na klimatske promene;4) koncipiranje, razradu i primenu adekvatnog odgovora zdravstvenog sistema na posledicegloalni! klimatski! promena"0atifikacijom .joto protokola, kao zemlja koja nije članica Dneksa * Okvirne konvencije 5 oklimatskim promenama, odnosno zemlja nečlanica Dneks ? grupe .joto protokola, 0epulikaSrija je sei otvorila mogunosti da učestvuje u me!anizmu čistog razvoja" 6reporuke za

delovanja u skladu sa Okvirnom konvencijom o klimatskim promenama i .joto protokolom proističu i na osnovu potpisanog govora o energetskoj zajednici jugoistočne 8vrope" 5eop!odno je izvr$iti analizu nacionalni! potrea i razviti institucionalnu strukturu za primenu.joto protokola (za proračun emisija i izradu inventara gasova sa efektom staklene a$te,učestvovanje u fleksiilnim me!anizmima .joto protokola, sprovo/enje politike i informisanje

javnosti)" +ako/e je neop!odno utvrditi prioritete u primeni fleksiilni! me!anizama iz protokola" 0epulika Srija jo$ nije pripremila inventar gasova sa efektom staklene a$te, niti prvu nacionalnu komunikaciju uz Okvirnu konvenciju 5 o klimatskim promenama, u čemuznatno zaostaje za okruenjem" 0epulika Srija tako/e mora da donese strategiju primeneme!anizma čistog razvoja" nacionalnoj strategiji za$tite klime, koja se nee aviti samomerama suzijanja uzroka ve i merama adaptacije na klimatske promene, nuno je jasnoodrediti dimenzije i namenu Ftoplog vazdu!aF" Osim toga, svi projekti suzijanja emisije gasovasa efektom staklene a$te moraju se tretirati kao vredni nacionalni resursi kojima e 0epulikaSrija ispunjavati svoje udue oaveze u pogledu smanjenja emisije gasova staklene a$te"*nače, tim efektima se moe trgovati na svetskim erzama karon-kredita kada se za to steknuuslovi, posle priključenja 0epulike Srije grupi zemalja navedeni! u Dneksu * .onvencije,odnosno Dneksu ? .joto protokola" .ada e iti pri!vaeno članstvo u Dneks * grupe, predmet

je strate$ke procene i uskla/ivanja s me/unarodnim faktorima"2F. CAKTORI RIZIKA O ŽIVOTNU SREDINU OTAD

5eadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od najoziljniji! prolema u ivotnoj sredini"Organizovano se sakuplja oko 9 : komunalnog otpada i to samo u uranim olastima"

Odlaganje na deponije koje nisu u skladu sa standardima i predstavljaju smetli$ta, jedini je načinorganizovanog postupanja sa otpadom" =eliki je roj i Fdivlji!F odlagali$ta"


7/17

+ako/e, nedovoljno je upravljanje posenim tokovima otpada1 iskori$enim uljima,neupotreljivim starim automoilima, aterijama i akumulatorima, otpadom od električni! ielektronski! proizvoda, otpadnim gumama itd"6rolemi su sledei1 ne postoji adekvatna infrastruktura zog čega se otpadom zaga/ujuzemlji$te i povr$inske i podzemne vode, često se zajedno odlau komunalni i opasni otpad, ne

postoje podaci o sastavu i tokovima otpada, ne postoji sistem dozvola za upravljanje otpadom, ne

postoje postrojenja za skladi$tenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, neadekvatno se postupas medicinskim otpadom, otpadom koji sadri poli!lorovane ifenile (6I? - polJc!lorinated ip!enJl), otpadom iz klanične industrije itd"Sektorski ciljevi upravljanja otpadom ou!vataju1%) uskla/ivanje propisa iz olasti upravljanja otpadom sa 8 direktivama;2) dono$enje regionalni! i lokalni! planova upravljanja otpadom;3) uspostavljanje organizovanog sistema reciklae i podsticanje iskori$enja otpada;') izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom (regionalne deponije,

postrojenja za reciklau različiti! vrsta otpada, postrojenja za kompostiranje i anaeronudigestiju, postrojenja za tretman opasnog otpada, postrojenja za iskori$enje energije iz otpada idr");

4) sanaciju postojei! smetli$ta komunalnog otpada i lokacija opasnog otpada;) orazovanje i razvijanje javne svesti za re$avanje prolema upravljanja otpadom"6rema 5acionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom priliavanja 8, predvi/ena jeizgradnja 2& regionalni! (za vi$e op$tina) deponija s reciklanim centrima i zatvaranje postojei!deponija-smetli$ta u svim op$tinama" +ako/e, predvi/ena je izgradnja drugi! postrojenja zatretman otpada da i se uspostavio integralni sistem upravljanja otpadom u 0epulici Sriji, kaoi ponovna upotrea i reciklaa otpada i iskori$enje otpada za doijanje energije, u skladu su s

principima odrivog razvoja" 6redlog zakona o upravljanju otpadom, koji je u proceduriusvajanja, trea da ude osnova uspostavljanja sistema upravljanja otpadom u skladu sme/unarodnim standardima" 5eop!odno je jačati institucije i organe zaduene za planiranje,izdavanje dozvola, kontrolu i praenje, kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor uolast upravljanja otpadom" +o za!teva postepenu primenu principa pune nadoknade tro$kova ito na osnovu količine proizvedenog otpada, a ne veličine nepokretnosti" vo/enje naknada zaodlaganje otpada na deponije oezedie podsticaje za smanjenje količine otpada koji se odlae i

pokrivanje tro$kova ulaganja u mreu sanitarni! deponija po standardima 8" 5acionalnastrategija upravljanja otpadom sa programom priliavanja 8 jasno navodi da postoji potreaza razvijanjem svesti svi! proizvo/ača otpada" +rea stvoriti oseaj odgovornosti za postupanjesa otpadom na svim nivoima, osigurati uočavanje prolema, oezediti tačne i potpuneinformacije, promovisati principe, podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora uupravljanju otpadom" *nicijative imaju za cilj da podstaknu stanovni$tvo na odgovorniji odnos

prema otpadu i na postupanje sa otpadom na odriv način, kao $to je smanjenje otpada na izvoru,

ponovno kori$enje otpada, reciklaa ili odlaganje otpada na ezedan način"0. JONIZUJUHE I NEJONIZUJUHE ZRAENJEOd ukupnog roja izvora jonizujui! zračenja koji se koriste u 0epulici Sriji, oko 9 : sekoristi u medicini, oko %4 : u industriji i oko 4 : u ostalim delatnostima" 5e postoji postrojenjeza tretman i skladi$tenje radioaktivnog otpada" 5eadekvatno skladi$tenje radioaktivnog otpada u*nstitutu za nuklearne nauke F=inčaF predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu"Stanje jonizujueg zračenja prati se prema Odluci o sistematskom ispitivanju sadrajaradionuklida u ivotnoj sredini (FSlueni list S0>F, roj '4E&B), dok se stanje nejonizujuegzračenja ne prati" Ketiri lokacije na teritoriji 0epulike Srije (ez D6 .i7) koje sukontaminirane osiroma$enim uranom nakon 5D+O omardovanja %&&&" godine,dekontaminirane su 299B" godine" olasti za$tite od nejonizujueg zračenja ne postoji

nacionalna zakonska regulativa" tvr/eni su sledei prolemi1 regulativa nije uskla/ena sregulativom 8, nije adekvatna mrea praenja radioaktivnosti i nejonizujueg zračenja, ne postoji aza podataka o izvorima jonizujui! i nejonizujui! zračenja, nepropisno se koriste


8/17

izvori jonizujueg i nejonizujueg zračenja; napu$teni izvori jonizujui! zračenja u industriji iizvori van regulatorne kontrole, ne postoji sistem rane najave vanrednog doga/aja i plan zadelovanje u vanrednom doga/aju i ne postoji infrastruktura za propisano skladi$tenjeradioaktivnog otpada"Sektorski ciljevi ou!vataju1%) !armonizaciju nacionalni! propisa iz olasti za$tite od jonizujueg i nejonizujueg zračenja sa

zakonodavstvom 8 i propisima 7e/unarodne agencije za atomsku energiju (*D8D);2) re$enje prolema skladi$tenja radioaktivnog otpada;3) izgradnju i modernizaciju sistema praenja radioaktivnosti i nejonizujueg zračenja,informacionog sistema, aze podataka i sistema oave$tavanja i reagovanja kada se dogodevanredni doga/aji;') kadrovsko, te!ničko i organizaciono jačanje na svim nivoima u sprovo/enju mera za$tite od

jonizujueg i nejonizujueg zračenja"+rea usvojiti zakon o za$titi od jonizujueg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, kao i zakon oza$titi od nejonizujueg zračenja i odgovarajua podzakonska akta" +ako/e, trea uspostavitiregulatorno telo za jonizujue i nejonizujue zračenje i oezediti stručni kapacitet uinstitucijama nadleni! organa i organizacija" #a i se efikasnije sprovodili novi propisi u olasti

za$tite od jonizujueg i nejonizujueg zračenja, trea ojačati administrativne i profesionalnesposonosti zaposleni! i oezediti punu informisanost stanovni$tva o stanju za$tite od

jonizujueg i nejonizujueg zračenja"1. BUKA?uka postoji kao prolem u naseljenim mestima u 0epulici Sriji i predstavlja rizik po zdravljestanovni$tva" Osnovni uzroci uke u ivotnoj sredini jesu svi vidovi saoraaja i raznaindustrijska postrojenja" 6osean prolem predstavlja uka lokalni! izvora (ugostiteljski! izanatski! radnji i sl")" 6rolemi su sledei1 nije uskla/ena regulativa s regulativom 8, ne

postoje savremeni propisi za merenje uke, uka se ne prati redovno osim u nekim veimgradovima, ne postoje planovi za re$avanje pitanja uke ni na jednom nivou, ne po$tuju se

propisi o zvučnoj izolaciji u gra/evinarstvu"Sektorski ciljevi ou!vataju1%) uskla/ivanje nacionalni! propisa iz olasti uke sa zakonodavstvom 8;2) uspostavljanje standarda za praenje uke u naseljima i du glavni! saoraajnica - u fazama

prema propisima 8 i prema finansijskim mogunostima;3) odre/ivanje ugroeni! zona i mera za smanjenje uke u njima, kao i zona ti$ine i mera zanji!ovo očuvanje;') izradu strate$ki! karata uke na osnovu koji! se donose akcioni planovi;4) uspostavljanje efikasnog sistema nadzora i informisanja javnosti"#a i se ovi ciljevi ostvarili, potreno je uskladiti propise o uci s propisima 8" 6re svega

potreno je doneti zakon o uci u ivotnoj sredini, zatim novi pravilnik o merenju uke u

ivotnoj sredini, kao i druge pravilnike koji su neop!odni za uskla/ivanje sa evropskim propisima i poseno je vano uskladiti standarde za uku sa evropskim *SO standardima"+ako/e, potreno je osposoiti dovoljan roj akreditovani! institucija za merenje uke i dati imovla$enja, kao i uspostaviti referentne laoratorije"

2. RIRODNE KATASTROCE OLAVE,KLIZIŠTA, OŽARI I ZEMLJOTRESIZa$tita od poplava predstavlja najznačajniji aspekt za$tite od $tetnog dejstva voda" 6otencijalno

plavna područja u 0epulici Sriji za!vataju povr$inu od %, miliona !a i na njima se nalazi oko499 vei! naselja i 4%4 industrijski! ojekata" 6oplavama je ugroeno i 9 km eleznički!

pruga i oko '"999 km puteva" 6ostojei sistem za za$titu od voda sastoji se od 3"'9 kmodrameni! nasipa pored reka, 29 km regulisani! vodotoka, &39 km kanala i 3& akumulacija i

retenzija za zadravanje poplavni! talasa" pret!odnom periodu minimalno su odravaninavedeni ojekti, pa je funkcionalnost sistema za za$titu od poplava itno umanjena, a rizik od plavljenja povean" ?lizu 9 : povr$ine ugroene poplavama čini poljoprivredno zemlji$te" Oko


9/17

4"999 km2 teritorije 0epulike Srije za!vaeno je erozionim procesima različite snage, pričemu se prosečno godi$nje produkuje lizu '9 miliona m3 nanosa, $to govori o oziljnosti te

pojave" =elike poplave desile su se feruara %&&&, aprila 2999, 2992, 2994" i 299" godine"6oplava koja se desila 299" godine ila je najvea poplava ikad zaeleena (naneta $teta

procenjena je na 34,B miliona evra), s moguno$u da se ponovno dogodi najranije za %99godina" 6rocenjeno je da je 224"999 !a ilo poplavljeno, $to je 4 : ukupnog oradivog zemlji$ta

u 0epulici Sriji" 6oplava iz aprila 2994" godine u centralnom ?anatu nanela je $tete privatnojsvojini, poljoprivredi i javnoj infrastrukturi u ukupnom iznosu od oko %2, miliona evra" Oko trimiliona evra je utro$eno na radove za za$titu od poplava"0izik od klizi$ta se odnosi na mogue posledice po materijalne vrednosti koje mogu itiugroene, odnosno mogue $tete koje nastaju aktiviranjem klizi$ta" 5a osnovu dosada$nji!saznanja, oko 24 : teritorije 0epulike Srije za!vaeno je klizi$tima i odronima" Dprila 299"godine, usled veliki! poplava i vi$egodi$nje nekontrolisane seče $uma, pojavila su se klizi$ta nateritoriji nekoliko op$tina u 0epulici Sriji" Lteta od klizi$ta 299" godine procenjena je na 24miliona evra" =eliki roj $taova civilne za$tite učestvovao je u spasavanju na terenu u saradnjisa organima lokalne samouprave"=eliki $umski poari koji su se desili 299B" godine na Staroj planini, u #elilatskoj pe$čari,

7ačvanskom okrugu i na drugim mestima u 0epulici Sriji, za!vatili su %B"499 !a $uma"#ecenije e iti potrene da se onovi $umski fond koji je izgoreo"0epulika Srija spada u seizmički aktivna područja" 6oslednji! godina desila se serija manji!zemljotresa, ali oziljnija o$teenja nisu zaeleena"tvr/eni prolemi su1 nedovoljno razvijena organizacija civilne za$tite za pomo prielementarnim nepogodama i katastrofama; nepostojanje sistema rane najave; nedovoljnorazvijena svest potree kori$enja osiguranja protiv $tete koja moe nastati od elementarni!nepogoda i od poara i nepostojanje sistema dravnog osiguranja protiv vanredni! doga/aja"Strate$ki ciljevi ou!vataju1%) institucionalizovanje sistema civilne za$tite;2) poveanje stepena za$tite od poplava;3) podsticanje osiguranja protiv $teta od elementarni! nepogoda"Opasnosti od poplava su direktno povezane sa sektorom ivotne sredine i svim dru$tveno-ekonomskim sektorima" Zog negativni! posledica plavljenja, $teta naneta licima i imovinitokom i nakon poplave velika je" 7ere ulaavanja trea da ou!vate izradu detaljni! mapaolasti koje su podlone poplavama, kao i mere podr$ke sistemima za ranu najavu iupozoravanje na opasnost od poplava" +akve mape i koristile i potencijalnim investitorima kojiulau u razvoj privrede" Osim toga, kao prioritetna aktivnost smatra se sprovo/enje radova naure/enju slivova, kao i regulacioni! radova na vodotocima, rekonstrukciji nasipa na +isi i+ami$u itd" 6otreno je izraditi program procene rizika za teritoriju 0epulike Srije, koji treada ou!vati izradu karata rizika, pro$irenje aze podataka klizi$ta i procenu mera ulaavanja

rizika" toku je izrada katastra klizi$ta i nestailni! padina teritorije 0epulike Srije koji e iti sastavni deo geolo$kog informacionog sistema" .atastar klizi$ta i nestailni! padinateritorije 0epulike Srije omoguie da se1- registruju sva klizi$ta (aktivna, povremeno umirena i fosilna) i slične pojave - odroni, ujice isl;- procene uslovi i mogunosti nji!ovog aktiviranja, povr$ine i zapremine masa koje jesu ili koje

i ile za!vaene procesom;- procene mogue $tete koje i prouzrokovalo aktiviranje procesa;- utvrdi prioritet za detaljna istraivanja, projektovanje i preduzimanje preventivni! ilisanacioni! mera;- predloe preventivne mere koje i opasnost od aktiviranja svela na najmanju meru;

- utvrde neop!odne mere stalnog osmatranja i kontrole procesa da i se moglo pravovremenoreagovati kako i se za$titili ljudi i materijalna dora"


10/17

#ora organizacija sistema civilne za$tite za pomo pri prirodnim katastrofama nagla$ava značajuočavanja, procene, planiranja i re$avanja krizni! doga/aja na lokalnom nivou" 6o$to u razvojustrukture civilne za$tite u 0epulici Sriji nema promena tokom poslednji! deset godina,

potreno je civilnu za$titu definisati kao kompleksnu me/uresornu delatnost i osposoiti jedinicei ustanove za oavljanje poslova i zadataka u ovom domenu" +ako/e, trea razvijati javnu svest o

potreama osiguranja imovine od elementarni! nepogoda i poara" 5a osnovu iskustava zemalja

u okruenju, potreno je inicirati uvo/enje dravnog osiguranja od vanredni! doga/aja tako $toe se stvoriti fond za vanredne situacije koji i se formirao uče$em svi! osiguravajui!kompanija, kao i simoličnim godi$njim uče$em svi! domainstava u 0epulici Sriji". INDIKATORI ODRŽIVOG RAZVOJA*ndikatori su veoma vani za uspe$nu ocenu preduzeti! mera i aktivnosti na sprovo/enjuStrategije" *zor indikatora odraava vezu s ključnim predloenim instrumentima" #a i ilime/unarodno uporedivi, odarani indikatori su usagla$eni s novom, revidiranom listomindikatora odrivog razvoja 5 koja ou!vata i indikatore sprovo/enja 7ilenijumski! ciljevarazvoja" Svi indikatori su rodno podrani"

T** Obla!" Kl#7%" "%("a!o)"

S")oa+!$o

N*(o!a!a 4)"/o(a6rocenat stanovni$tva koji se nalazi ispod nacionalne linije siroma$tva

Odnos prosečne zarade ena i mu$karaca

N*#*(%ao!


11/17

Eo%o")a'$o#

Ma)o*o%o*4*):o)a%*

?#6 po stanovniku

6rocenat uče$a investicija u ?#6-u

nutra$nji i spoljni dug

.retanje indeksa cena na malo

Za4ol*%o!

Stopa nezaposlenosti

Stopa zaposlenosti

Stopa nezaposlenosti ena

Stopa nezaposlenosti mladi! ispod 2 godina

.retanje nezaposlenosti po regionima

I%:o)a-"o%* "o%"a-"o%* !*/%olo&"#*

?roj aktivni! korisnika interneta na %99 stanovnika

?roj pretplatnika moilni! telefona na %99 stanovnika

I!)a6"$a%#* " )a'$o# +ro$kovi za istraivanje i razvoj kao procenat ?#6-a

Global%o*o%oo4a)!%*)!$o

T)&o$"%a +rgovinski deficit

E!*)%o :"%a%")a%#* O#D kao procenat ?#6-a

o!)o+%#a "4)o"'$o(%#a

U4o!a$l#a%#* )a$%o!*6*!*;* 4)o"'$o(%#* "

4o!)o+%#*Odnos tekue proizvodnje i potro$nje

Ko)"+;*%#* *%*)&"#*

6otro$nja energije po glavi stanovnika

8nergetska intenzivnost (utro$ena energija po jedinici ?#6-a mereno u kupovnom paritetu)

če$e onovljivi! izvora energije u ukupnoj potro$nji energije

S!$a)a%#* o!4a(a "4)a$l#a%#*

Stvaranje otpada

Stvaranje opasnog otpada

.oličina otpada koji se podvrgava tretmanu

T)a%4o)! 8nergetska intenzivnost saoraaja

)")o(%*a!a!)o:*

O*!l#"$o! %a 4)")o(%*a!a!)o:*

?roj smrtni! slučajeva od prirodni! i te!nolo$ki! katastrofa

6rocenat stanovni$tva koji ivi u prirodno rizičnim olastima

A!o:*)a

Kl"a!* 4)o*%*

8misija IO2 po glavi stanovnika

8misije gasova sa efektom staklene a$te

O+!*;*%#* o'o%o& oo!a7a 6otro$nja supstanci koje o$teuju ozonski omotač

K$al"!*! $a'(/a Dmijentalne koncentracije zaga/ujui! materija u uranim olastima

Z*l#"+!*

Ko)"+;*%#* '*l#"+!a " !a!6romena namene zemlji$ta

#egradacija zemlji$ta

D*'*)!":"a-"#a Zemlji$te degradirano su$om

ol#o4)"$)*(a

če$e stalni! useva u strukturi ukupno oradivog zemlji$ta

potrea mineralni! /uriva

potrea pesticida

Š* če$e $umskog zemlji$ta u ukupnom zemlji$tu

R"bolo$


12/17

Vo(*

Kol"7"%a $o(*


13/17

gradovima i op$tinama" +ako su i ro/ene vizijelokalne Dgende 2%"F

P?undesministerium fQr mRelt, 5atursc!utz und 0eaktorsic!er!eit (Hg"), MokaleDgenda 2% und nac!!altige 8ntRicklung in deutsc!en .ommunen" %9 >a!re nac!0io1 ?ilanz und 6erspektiven, ?erlin 2992, S" 2'

! #* -"l#

N* 4o!o#" "(*ala% 4)o-* lokalne Dgende 2% usmislu gotovog koncepta koji i mogao da se

upotrei" S$a" &)a( " $aa o4+!"%a **8ob%o )a'l"# i tokom deata irazgovora oni sami moraju da prona/u najolji

put za see"

partnerstvu delujemo u smislu odrivograzvoja"F

P6otpun tekst Dgende 2% moete da na/ete u online-ponudi jedinjeni! nacijai to na vi$e jezika1 D


14/17

7ogu da se nazru, uprkos tome, neki osnovnielementi i načini rada" .ao tipičneKARAKTERISTIKE >IDEALNOG?ROESA LOKALNE AGENDE 21 mogli ida se navedu sledei principi1

uče$e lokalni! vlasti,uče$e stanovni$tva, poseno ena, omladine,nevladini! organizacija i privatnika,dugoročan proces planiranja i razgovora, kojise azira na integraciji ekonomski!, ekolo$ki!i socijani! aspekata,cilj je program delovanja s kojim se svi slau(koncenzus) i koji je orijentisan ka osnovamaodrivog razvoja,radi se o procesu tokom kojeg svi sudioniciuče jedni od drugi!,

novi način razumevanja politike (kooperacijai koncenzus) dolazi do izraaja,

postizanje cilja, odnosno kretanje ka ciljumora uvek nanovo da se ispituje tokom ovog

procesa i to na osnovu jasni! indikatora"6o$tovanje ovi! principa ne znači samosprovo/enje lokalne politike za$tite ivotnesredine" *dealan slučaj je ono $to je

predstavljeno u sledeem tekstu1

FOsnovne razlike lee u nagla$avanjudugoročnog angamana i u integraciji različiti!olasti politike" 7ogue je, naravno, da sedosada$nji elementi lokalne politike pokau kaoodrivi, iako se tom cilju u pro$losti nije

poklanjala velika panja"

če$e gra/ana je od velikog značaja"


15/17

P.laus Hermanns, #ie Mokale Dgenda 2%" Herausforderung fQr die .ommunalpolitik; in1 Dus6olitik und Zeitgesc!ic!te %9-%%E2999, S" 3, Online-=ersion

Ca'* 4)o-*a loal%* A&*%(* 21

sledeem dijagramu prikazane su četiri faze (idelanog) toka procesa lokalne Dgende 2%" Ono$to je itno da se uoči je da se proces ne zavr$ava nakon evaluacije" 0adi se o stalnom procesuučenja, traenja, diskutovanja, prilikom kojeg se saznanja i iskustva prenose u sledee cikluse"

Š!a #* 4o!"&%!o

Sledei tekst predstavlja ilans stanja %9 godina nakon .onferencije u 0iju i neposredno pred.onferenciju odranu 2992" godine u >o!anesurgu1

Fkoliko poredimo ono $to je rečeno u Dgendi 2% %&&2" godine u 0iju i ono $to se do danas postiglo, rezultati procesa su prilično razočaravajui" 5iti je postignuta promena raspoloenja

kod gra/ana, niti se ostvarila moilnost $iroki! masa i zalaganje za postizanje odrivog razvoja,niti su ostvareni adekvatni ciljevi" #odu$e, poglavlje GG=*** Dgende 2% o delovanju i ne moeda se uzme kao realistična mera" vreme kada je donesena Dgenda 2% nije ilo nikavi! raniji!iskustava u ovoj olasti i to je vi$e io teorijski koncept na papiru" 5iko nije mogao da predvidikoliko e trajati da se ovaj koncept prenese u stvarnost i u dru$tvo"

Zaključak je da trea da se oda počast onome $to je do sada postignuto, ali i da ima jo$ mnogotoga da se uradi" *ako lokalna Dgenda 2% nije do kraja ispunila očekivanja u vezi sa pokrivanjemspektra prolema i dono$enja re$enja za proleme, mora da se konstatuje da je nai$la na velikiodjek kod gra/ana" #o sada, naalost, jo$ nije dostignuta ona kritična masa" >o$ uvek su procesilokalne Dgende 2% samo dorovoljni, ali ne i oavezni i ne ave se kontroverznim temama kao

$to su finansije lokalne zajednice, dugoročan razvoj zajednice, integracija i jačanje manjina uzajednici i sličnim"

http://www.bpb.de/publikationen/9SWTQ5,0,0,Die_Lokale_Agenda_21.htmlhttp://www.bpb.de/publikationen/9SWTQ5,0,0,Die_Lokale_Agenda_21.htmlhttp://www.bpb.de/publikationen/9SWTQ5,0,0,Die_Lokale_Agenda_21.html


16/17

6rincip da se koncept odrivog razvoja sprovodi u lokalnoj zajednici predstavlja ogroman potencijal, no i lokalne zajednice moraju da prepoznaju ovaj potencijal te da se angauju" #anas idalje u politici dominiraju kratkoročni sektoralni programi delovanja"F

5. KARAKTERISTIKE IDEALNOG ROESA LOKALNE AGENDE 21

• 7*+;* loal%"/ $la!",• 7*+;* !a%o$%"+!$a, 4o*b%o 6*%a, ola("%*, nevladini! organizacija i privatnika,• (&o)o7a% 4)o-* 4la%")a%#a " )a'&o$o)a, koji se azira na integraciji ekonomski!,

ekolo$ki! i socijani! aspekata,• cilj je 4)o&)a (*lo$a%#a o#" * $" la6 >o%-*%'? i koji je orijentisan ka

osnovama odrivog razvoja,• radi se o procesu tokom kojeg svi sudionici uče jedni od drugi!, novi način razumevanja

politike (kooperacija i koncenzus) dolazi do izraaja,• 4o!"'a%#* -"l#a, odnosno kretanje ka cilju mora uvek %a%o$o (a * "4"!#* tokom ovog

procesa i to na osnovu jasni! indikatora"

@. KORISTI LOKALNE ZAJEDNIE OD LOKALNE AGENDE 21Koje su koristi lokalne zajednice od Lokalne Agende 21?Proces pripremanja i implementacije Lokalne Agende 21 dobro

organizovanoj lokalnoj vlasti može da donese mnogo. Izmedju ostalog:• Delotvornije suočavanje i upravljanje promenama u lokalnoj

zajednici. Lokalna vlast trpi znaajne strukturalne promene i re!orme. "vo ukljuujepove#ana oekivanja od strane zajednice$ pomeranje mo#i od države na nivo lokalne vlasti$ubiranje novi% pri%oda$ ali i nove ve#e ras%ode i slino. Lokalna Agenda 21 može pomo#ilokalnoj vlasti da se nosi sa ovim promenama$ jer ona predstavlja ko%ezionu snagu kojaujedinjuje potrebe za planiranjem budu#eg razvoja i nove strukturalne realnosti. &oomogu#ava lokalnoj vlasti da razvije odgovaraju#e 'lokalno( upravljanje promenama$ a sveusmereno ka razvoju u narednom periodu.

• Delotvorniji politički razvoj. )napredjeno planiranje i pobolj*anastruktura poslovni% subjekata trebalo bi da budu rezultat dugoronog procesa LokalneAgende 21$ *to je u skladu sa osnovnim postavkama održivosti '+princip etiri , - ,konomija$,nergija$ a*tita životne sredine-,nvironment i /ocijalna pravda-,0uit($ i *to se odražavana integraciji politike za*tite životne sredine$ ekonomske politike$ socijalne politike i ue*#a javnosti unutar zajednice. 3ada se kao cilj postavi održivi razvoj$ uskladjivanje aktivnosti kaekonomskom razvoju$ za*titi životne sredine i pravednijem dru*tvu sa elementima socijalne jednakosti moraju biti politiki prioriteti lokalne vlasti.

• Osposobljavanje lokalne vlasti da prepozna potrebezajednice. Lokalna vlast mora da bude spremna i obuena da prepozna potrebe zajednicekoju predstavlja$ tako *to #e izgraditi integrisani pristup i *to #e se ozbiljno suoiti sa

pitanjima kao *to su: 4ta su osnovne vrednosti zajednice5 4ta želimo da ostavimo narednimgeneracijama5 3ako posti#i postavljene ciljeve5 Proces Lokalne Agende 21 potpuno jekompatibilan sa ovakvim pristupom i oslanja se na jasno de6nisane postavke dugoronogplaniranja i ukljuivanja javnosti u svim aspektima i delovima procesa.

• Vea ko!ezija zajednice. 7edostatak ko%ezije zajednice$ olien u izolacijisuburbani% delova$ nedostatku gradski% službi u pripadaju#im ruralnim oblastima$ pove#anjustope kriminaliteta$ itd.$ može biti umanjen ukljuivanjem ljudi u dono*enje odluka u veziplaniranja budu#eg razvoja. )kljuivanje javnosti u proces Lokalne Agende 21 menja stavoveljudi i dugorono utie na promene koje idu u pravcu ve#e ko%ezije unutar zajednice.

• "ače regionalno povezivanje. Princip održivosti za%teva saradnjuizmedju mnogi% subjekata koji su odgovorni za razliite aspekte 'na primer kvalitet vazdu%a$transport$ egionalna ekonomska politika$ itd(. 8ae regionalno povezivanje na problemima

za*tite životne sredine i razvoja$ posebno preko regionalni% zajednica gradski% uprava ilislini% tela$ omogu#ava koordinaciju i zajedniko planiranje$ *to može lokalnu vlast usmeritika boljim vezama i na drugim poljima.


17/17

• #manjenje tro$kova. 9elotvorna politika integracija i dobro dugoronoplaniranje može sauvati resurse i$ samim tim$ novac.

• %drava zajednica. ) svom insistiranju na re*avanju dugoroni% ciljeva uekonomskom$ socijalnom i razvoju zdrave životne sredine$ Lokalna Agenda 21 o%rabrujekreativna re*enja$ kao *to su$ na primer$ stvaranje uslova za atraktivne te%nologije -industriju koja je energetski e6kasna ili te%nologije koje se bave reciklažom$ *to opet dovodido otvaranja novi% radni% mesta na zdravoj osnovi.

• &rimenljivost. /vojom transparentno*#u Lokalna Agenda 21 pruža mogu#nostda se pri%vati sva imaginacija lokalne zajednice i da se ona može primeniti. Lokalna vlast saovakvim pristupom nije vi*e samo servis zajednice$ ona sada može da ima veliku ulogu unjenom razvoju.

Documents

II Kolokvijum Održivi Razvoj