ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ ЗБОРНИК … 2017.pdf · ДИНАМИЧКА ИСПИТИВАЊА ЛИЧНЕ ОПРЕМЕ ЗА ЗАШТИТУ ГЛАВЕ

Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад

Факултет техничких наука у Новом Саду Департман Заштите животне средине

Четврта регионална међународна конференција

ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ

ЗБОРНИК РАДОВА

Златибор, 20-22. септембар 2017.

Четврта регионална међународна конференција

ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ

ЗБОРНИК РАДОВА

Издавач:

Међународни институт за примењено управљање знањем

Нови Сад

За издавача:

Проф. др Божо Николић, директор Института

Штампа:

Штампарија НС МАЛА КЊИГА плус

Нови Сад

Тираж:

120

ISBN 978-86-80048-09-3

САДРЖАЈ

ПРИМЕНА МЕРА ПРЕВЕНЦИЈЕ КРОЗ ДИЗАЈН И РЕДИЗАЈН НА РАДНИМ

МЕСТИМА Симо Косић1, Маја Милoсављевић2 ..................................................................... 1

ТЕХНИЧКЕ МЕРЕ ЗА РЕДУКЦИЈУ РИЗИКА Божо Николић ........................................................................................................ 9

ЕРГОНОМИЈA У ФУНКЦИЈИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА Љиљана Ружић-Димитријевић ........................................................................... 18

ПРИСТУП КРЕИРАЊУ И ПОШТОВАЊУ БЕЗБЕДНОСНИХ ПРАВИЛА Александар Шотић1, Ненад Вељковић2, Раденко Рајић1 ................................. 29

УЧЕШЋЕ ЗАПОСЛЕНИХ У ПОБОЉШАЊУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА

РАДУ Бранислав Живановић ......................................................................................... 39

БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА ОТВОРЕНОМ ПРИ ВИСОКИМ

ТЕМПЕРАТУРАМА Вера Божић Трефалт ........................................................................................... 50

БЕЗБЕДНОСТ МАШИНА, ПРОЦЕНА И РЕДУКЦИЈА РИЗИКА –

СТАНДАРДИ Божо Николић ...................................................................................................... 56

НЕОПХОДНА ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА СТАВЉАЊЕ ОПРЕМЕ

ПОД ПРИТИСКОМ У УПОТРЕБУ И ДАВАЊЕ НА КОРИШЋЕЊЕ 1Бојана Зораја, 2Милорад Бероња ....................................................................... 79

ХАВАРИЈА КАО ИЗВОР РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ Љубица Крњаић1, Ивана Пејачки2, Миланија Крњаић3 ................................... 87

ПРОСТОР КАО УСЛОВ ЗА БЕЗБЕДАН РАД У ТС 110/X kV Милица Таушановић, Добривоје Станојевић ................................................... 95

ДИНАМИЧКА ИСПИТИВАЊА ЛИЧНЕ ОПРЕМЕ ЗА ЗАШТИТУ ГЛАВЕ И ОД

ПАДА СА ВИСИНЕ Снежана Јовановић1, Александар Николић 2, Мартин Јовановић 3,

Александар Ђурић4, Александар Мићовић5 .................................................... 101

ASSESSING THE NEGATIVE EFFECTS OF VIBRATIONS IN WORKING

ENVIRONMENT Iveta Marková, Marek Suchoň ............................................................................ 114

КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ

НА РАДУ И ПОДЗАКОНСКИХ ПРОПИСА КОЈИ ПРАТЕ ЗАКОН – предавање

по позиву Симо Косић ........................................................................................................ 115

ПРИМЕНА ЧЛАНА 24. ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ Вера Божић Трефалт ......................................................................................... 130

ПРАВО ИЗБОРА ПРЕДСТАВНИКА ЗАПОСЛЕНИХ У СРБИЈИ НАКОН

ПРОМЕНА ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ Бранислав Живановић ....................................................................................... 134

SUSTAV UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ZDRAVLJA I SIGURNOSTI RADNIKA

PREMA NORMI OHSAS 18001 I USPOREDBA SA NOVOM NORMOM ISO 45001 Milivoje Mrdak, Damir Megla ............................................................................ 145

SUDSKI PROCESI I PRESUDE U REPUBLICI MAĐARSKOJ, ČLANU

EVROPSKE UNIJE Bela Alfaši ........................................................................................................... 153

АНАЛИЗА ПОЖАРА НА САКРАЛНИМ ОБЈЕКТИМА Слободан Крњетин, Слободан Шупић ............................................................ 160

ГРАЂЕЊЕ БАЛИРАНОМ СЛАМОМ – ПОЖАРНА БЕЗБЕДНОСТ Слободан Крњетин, Слободан Шупић ............................................................ 169

ПОЖАРИ НА ЕЛЕКТРИЧНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА ИЗАЗВАНИ ЛОШИМ

ЕЛЕКТРИЧНИМ КОНТАКТОМ НА ПРИКЉУЧЦИМА

ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИОНИХ КОМПОНЕНТИ Неџад Хаџиефендић1, Марко Давидовић1, Немања Костић1, Иван Зарев2 .. 178

НОВА МЕТОДОЛОГИЈА ЗA ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА У

УГОСТИТЕЉСКИМ ОБЈЕКТИМА Горан Ђођевић1 , Љубомир Јацић2, Света Цветановић3, Добривоје

Јовановић4 .......................................................................................................... 189

ПОСТУПАК СЕРТИФИКАЦИЈЕ РУЧНИХ И ПРЕВОЗНИХ АПАРАТА ЗА

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Александар Мићовић1, Драгослав Угарак 2, Стеван Јовичић1, Снежана

Јовановић1 .......................................................................................................... 209

BIPOLAR ELECTROKINETIC DEHYDRATION OF WOOD BY

ELECTROOSMOSIS OF VARIOUS BREEDS Viktoriia Alexandrovna Sokolova1, Anatoliy Vasil’evich Gryazkin1, Vladimir

Vasil’evich Beliaev1, Natalia Valer’evna Beliaeva1, Vitaliy Vasil’evich Petrik2

Alexander Petrovich Smirnov1 ............................................................................ 221

УПРАВЉAЊE ЗНАЊЕМ И ПРОЦЕНА РИЗИКА У ТЕХНОЛОШКИМ

ПРОЦЕСИМА Јелена Дакић1, Божо Николић2 ......................................................................... 232

ПРОЦЕНА РИЗИКА ОД ЕКСПЛОЗИЈE У ПРОСТОРИЈАМА ЗА ПРИПРЕМУ И

ФАРБАЊЕ АУТОМОБИЛА Томо Врећа ......................................................................................................... 246

ПРОЦЕНА РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ РОНИЛАЦ – ПОДВОДНИ

ЗАВАРИВАЧ Весна Марјановић, Наташа Ћировић, Никола Ненезић, Жељко Чворовић . 255

УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА У ЗАВОДУ ЗА БИОЦИДЕ И МЕДИЦИНСКУ

ЕКОЛОГИЈУ Дрaгaнa Дeспoт, Taтjaнa Ћурчић, Дрaгoслaвa Вукчeвић ............................... 274

УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ОД ПОЈАВЕ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ ЧИЈИ ЈЕ

ПРЕНОСИЛАЦ ТЕЛЕСНА ВАШ У УСЛОВИМА ПОВЕЋАНОГ БРОЈА

МИГРАНАТА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Драгана Деспот, Маријана Мачужић, Катарина Шеровић ............................ 282

УТИЦАЈ НОВИХ ИЗАЗОВА И РИЗИКА ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА У

ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ Мирољуб Банковић, Наташа Алексић, Невена Банковић, Александар

Мишковић .......................................................................................................... 292

MOBING KAO (MOGUĆI) ČINILAC RIZIKA U RADNOJ SREDINI – predavanje

po pozivu Bela Prokeš .......................................................................................................... 299

МОБИНГ У СРБИЈИ И СВЕТУ Јелена Дакић1, Љиљана Ружић-Димитријевић ............................................... 301

КОНФЛИКТИ У БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ Александра Марковић ....................................................................................... 312

Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2017. 1

ПРИМЕНА МЕРА ПРЕВЕНЦИЈЕ КРОЗ ДИЗАЈН И

РЕДИЗАЈН НА РАДНИМ МЕСТИМА

Симо Косић1, Маја Милoсављевић2 1Агенција за безбедност и здравље на раду „СИМОК” Београд, 2Лидл, Београд

Резиме: Безбедност и здравље на раду, као дисциплина је веома уређена област која се

примењује и заснива на рационалном планирању и логичном приступу управљања

радним процесима и активностима. У зависности од врсте и природе радних процеса и

активности запослених, приликом њиховог обављања, појављују се опасности и

штетности, односно ризици, који штетно делују на живот и здравље запослених.

Национални систем безбедности и здравља на раду заснован је у највећој мери на

доследној примени захтева који проистичу из Смерница - директива ЕУ и Конвенција

МОР-а, по којима је држава одговорна за уређивање ове дисциплине на националном

нивоу док је послодавац одговоран у својој организацији. Наравно, у обезбеђивању

функционисања система учествују још и организације послодаваца и запослених на

трипартитном принципу – што је у складу са захтевима смерница ЕУ и МОР-а. Имајући

у виду чињеницу да овако постављен систем безбедности и здравља на раду

функционише већ око дванаест година, очекује се да су послодавци и запослени, затим

лица која обављају послове безбедности и здравља на раду као и сва остала стручна

лица, која се баве овом проблематиком, овладали кључним захтевима у примени Закона

о безбедности и здрављу на раду (,,Сл. гласник РС”, бр. 101/05 и 91/15). и подзаконских

прописа, што се нарочито односи на спровођење процедура процене ризика на радним

местима и у радној околини. Један од најпогоднијих начина спречавања, отклањања

опасности и штетности на радном месту и у радној околини – како је то прописано овим

Законом - јесте њихово препознавање систематско евидентирање и процењивање ради

контроле и управљања ризицима. Промовисани начин процене ризика показао се као

веома успешан.

Кључне речи: превенција кроз дизајн – PtD, процена ризикa, култура превенције

APPLICATION OF PREVENTION MEASURES THROUGH

THE DESIGN AND REDIZAJN IN WORKING SITES

Simo Kosić1, Maja Milosavljević2

1Occupational Health and Safety Agency SIMOK, Belgrade, 2Lidl, Belgrade

Abstract: Safety and health at work, as a discipline, is a highly regulated field that is applied

and based on rational planning and logical approach to managing work processes and

activities. Depending on the nature and nature of work processes and employee activities -

during their performance - there are hazards and harmfulness , that is, the risks that are

detrimental to the life and health of employees. The National Occupational Health and Safety

System - to a large extent - is based on the consistent application of the requirements arising

from the Guidelines - the EU Directive and the ILO Convention, by which the State is

responsible for regulating this discipline at the national level while the employer is responsible

in his organization . Naturally, in ensuring the functioning of the system, employers 'and

employees' organizations also participate in the tripartite principle - which is in line with the

requirements of EU and ILO guidelines. Bearing in mind the fact that this system of safety and

health has been set up for about twelve years now, it is expected that employers and employees,

then persons performing safety and health work as well as all other professionals - dealing with

2 Примењена заштита и њени трендови - Златибор 2017.

this issue - Mastered the key requirements in the implementation of the Law on Safety and

Health at Work ("Official Gazette of RS", No. 101/05 and 91/15). And by-laws, which

particularly refers to the implementation of risk assessment procedures at workplaces and in

the workplace. One of the most appropriate ways of preventing, eliminating hazards in the

workplace and in the workplace - as prescribed by this Law - is their systematic recording and

assessment for risk control and risk management. The promoted way of risk assessment proved

to be very successful.

Keywords: Design prevention - PtD; Risk assessment; Culture of prevention.

УВОД

Послодавци и запослени у организацијама активно се укључују у

процесе примене ових законских обавеза и најчешће су свесни ризика на радним

местима, који се појављују у процесима рада, међутим још увек нису у довољној

мери стручно оспособљени - способни за систематске процене ових ризика, за

обезбеђивање системске елиминације и/или смањења ризика на прихватљив

ниво. Имајући у виду такву констатацију, мишљења сам да би контрола ризика

могла знатно да се побољша како у случају нових, а поготово у случају

постојећих радних места и радне околине на један већ признат и прихваћен -

холистички начин, који се у развијеним земљама већ примењује као један

узвишенији објективизам у односу на већ превазиђено стање ствари.

Националним прописима у области безбедности и здрављу на раду, као

што су Закон о безбедности и здрављу на раду и подзаконски прописи па и

Стратегоја о спровођењу и унапређивању безбедности и здравља на раду,

инсистира се на промовисању културе превенције повреда на раду и

професионалних болести на свим нивоима. Наиме, инсистира се на култури

превенције што значи на усвајању и константном вођењу- поимању

индивидуалне оптике у смислу стицања свести о разумевању и начину

мишљењља са изразитом особеношћу позитивног предразумевања циља и

сврхе безбедности и здравља на раду - на свим нивоима, како појединаца тако и

целокупног друштва као сопства, о перманентном вођењу бриге везано за

безбедност и здравље запослених на раду.

Дефиниција културе превенције утврђена је Законом о потврђивању

Kонвенције MOR a број 187 о промотивном оквиру безбедности и здравља на

раду (Сл. гласник РС бр. 42/09), која гласи:

(д) израз "национална превентивна култура безбедности и здравља

на раду" означава културу у којој се на свим нивоима поштује право на

безбедно и здраво радно окружење, где влада, послодавци и радници активно

учествују у обезбеђивању безбедног и здравог радног окружења кроз систем

дефинисаних права, обавеза и дужности и где се начелу превентивности даје

највећи приоритет.

Циљ промоције оваквог приступа је пре свега подизање свести људи

под мотом „култура превенције”, односно „култура безбедности и здравља на

раду”, a полази се од чињенице да се култура безбедности и здравља на раду,

као мултидисциплинарна, прожима кроз културу оранизације рада и

превентивни инжењеринг.


Оправдано се очекује да култура превенције и превентивни инжењеринг

обезеђују бољи статус организације (фирме) у друштву и атрактивност на

тржишту рада, већу профитабилност и више социјалних и економских користи

за друштво у целини (смањивање броја повреда на раду и професионалних

болести). Концепт културе превенције у области безбедности и здравља на раду

је један правац истраживања у овој области са великим изазовом, а по својој

природи и деловању има сву посебно изражену комплексност.

Концепти процене ризика и управљање ризиком су од фундаменталног

значаја за превенцију и контролу ризика по безбедност и здравље на радном

месту и у радној околини. Кључни аспекти процене ризика укључују увид у све

релевантне ризике, проверавају ефикасност усвојених мера безбедности,

документују резултате евалуације и редовно проверавају процену како би га

ажурирали. Запослени имају право на заштиту од болести и несреће, с обзиром

да се ове ствари могу спречити или смањити ако се изврши процена ризика и

управљање ризиком. Процес се може описати као континуирани циклус

побољшања који се може имплементирати у процесима управљања у

предузећу.

Послодавац мора редовно контролисати ефикасност мера и

присуство опасности – штетности које могу представљати ризик за здравље

запослених, у односу на граничне вредности изложености на раду и мора одмах

предузети кораке да се ситуација поправи ако је прекорачена.

Процена ризика захтева темељно разумевање штетности, опасности и

ризика. Такође захтева се од лица које предузима процену ризика да буде

надлежнo – компетентнo. Надлежност – компетентност се посебно изводи из

одговарајуће обуке и искуства.

Логичан наставак процеса „процене ризика од повреда на раду и

професионалних обољења” и израђеног - сачињеног „Акта о процени ризика”,

што проистиче као обавеза из Закона, је истраживање начина и поступака

отклањања – елиминисања или смањивања - свођења на најмању могућу меру -

утврђених ризика, је поступак дизајнирања или редизајнирања нових односно

постојећих радних места, који веома често може да буде изузетно сложен и

комплексан.Треба констатовати да је предуслов овом приступу веома добро –

стручно препознавање опасности и штетности и њихову интеракцију (свих фактора у процесу рада на радним местима и у радној околини) ради

спровођења анализе и њиховог овладавања – контроле, што у пракси најчешће

називамо „управљање ризицима”. У литератури - из области безбедности и

здравља на раду - овакав приступ промовише се као „холистички приступ”.

Већ дужи период протеклих година од педесетих година прошлог века,

интеграција истраживачких метода и примене техничких знања у многим

дисциплинама биле су од великог интересовања за природне друштвене и

социјалне науке. Интердисциплинарни приступи интегришу одвојене податке,

методе, алате више дисциплина,њихове концепате и теорије, како би се створио

холистички поглед или заједничко разумевање сложених питања, или проблема

везаних за безбедност и здравље на радном месту и у радној околини.

Дефиниција термина „ безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање

таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на

https://oshwiki.eu/wiki/Occupational_safety_and_health_risk_assessment_methodologies

https://oshwiki.eu/wiki/Occupational_safety_and_health_management_and_risk_governance


раду, професионална обољења и обољења у вези са радом и који претежно

стварају претпоставку за пуно физичко, психичко и социјално благостање

запослених”, упућује на решавање питанја безбедности и здрављаљ на раду на

укључивање свих фактора којима се овај циљ остварује.

Један од најбољих начина спречавања и контроле повреда на раду,

болести и смртних случајева јесте "дизајнирати" нова радна места и радну

околину или „редизајнирати” постојећа, односно минимизирати опасности и

штетности - ризике на радним местима и у радној околини - на најмање могућу

меру на свим нивоима рада узимајући у обзир све препознатљиве утицаје на

живот и здравље запосленог којима се остварује безбедно и здраво радно место,

у мери у којој је то могуће. Овакав свеобухватан приступ укључује заштиту

здравља и безбедност радника у свим аспектима „дизајна” радних места и радне

околине као и у њиховом „редизајну” и модернизацији, обезбеђујући витални

оквир за очување живота и здравља заполених, односно спречавање повреда и

болести на раду или повезаних са радом.

У савременим условима рада, унапређење производних процеса

условљено је новим технологијама, материјалима и новим начинима рада

(активностима) што неопходно условљава да унапређујемо традиционалне

методе управљања ризицима на раду, као и да проналазимо нове начине за

њихово отклњање или смањивање, што нам указује да се и систем безбедности

и здравља на раду „динамички” развија и унапређује на знатно виши

ниво. Наиме, развојем и унапређивањем технолошких процеса појављују се

нове врсте ризика (опасности и штетности) који захтевају нове и сложеније

приступе у поступцима препознавања, анализирања и решавања проблема

(техничке иновације), што има утицаја и на промене у перцепцији ризика и

повећање природних опасности - ризика повезаних са новим решењима – као

што су излагање нано-честицама и електромагнетним пољима, и др..

Промене и унапређивања техничких систена укључују и промене

превенције безбедности и здравља на раду и то не само у дизајну и редизајну

инжењерских система већ и у интеракцији са друштвеним, политичким,

менаџерским, комерцијалним, биолошким, здравственим итд. факторима што

условљава чињеницу да систем превенције повреда на радду и професионалних

болести треба исто тако осмислити као динамички и адаптивни по својој

природи.

ДЕФИНИСАЊЕ „ПРЕВЕНЦИЈЕ КРОЗ ДИЗАЈН”- PTD

Превенција кроз дизајн представља промену приступа за решавање

питања безбедности и здравља на раду. То подразумева процену потенцијалних

ризика повезаних са радним процесима - активностима, структурама, опремом

и алатима. Она такође узима у обзир изградњу, одржавање, демонтажу и

одлагање или рециклирање отпадног материјала.

Идеја о редизајнирању радних задатака, радних активности и радне

околине почела је да добија замах у обављању посла у целини, код послодаваца

и сл., као економско средство за побољшање безбедности и здравља на

раду. Многе светске компаније отворено подржавају концепте и развиле су


праксу управљања ризицима како би их имплементирале , под заједничким

називом „Превенција кроз дизајн и редизајн” – PtD.

Основ за укључивање „Превенције кроз дизајн и редизајн” –PtD, може

се наћи у доследној анализи и примени чл. 11; 12 и 40 став 1 тачке 2 и 3. Закона

о безбедности и здрављу на раду (,,Службени гласник РС”, бр. 101/05 и 91/15).

Наиме, ако је „Превенција процес обезбеђивања мера на радном месту и у

радној околини код послодавца у циљу спречавања или смањења ризика на

раду” и ако су „Превентивне мере дефинисане као све мере које се

предузимају или чије се предузимање планира на свим нивоима рада код

послодавца, ради спречавања повређивања или оштећења здравља

запослених”, онда долазимо до констатације да применом „Превенције кроз

дизајн и редизајн” на холистички начин можемо у знатној мери побољшати или

унапредити постојећа стања безбедности и здравља на раду на радним местима

и у радној околини.

Такав напредак можемо постићи:

елиминисањем опасности и штетности на њиховом извору или

њиховом контролом-управљањем ризика на нивоу који подразумевамо као:

прихватљив, решавањем фактора ризика на њиховом извору или избором

дизајна којим елиминишу фактори ризика у животном циклусу средстава за рад

или опреме, производа или дизајном односно редизајном радних места како у

току рада тако и на самом почетку и сл.

укључивањем – одговарајућих (сврсисходних) и проверених мера

којима се остварују безбедност и заштита здравља запослених кроз дизајн,

редизајн, реконструкцију или репарацију нових и постојећих: активности које

запослени традиционално обављају, затим простора, објеката намењених за

радне и помоћне просторије; опреме за рад (алата, постројења, машина, уређаја)

свих других производа (материјали, супстанце, раствори и др.), унапређивање

процеса рада, радних активности и организације рада и њихово подизање на

виши ниво безбедности и заштите здравља запослених.

унапређивањем радне околине кроз укључивање превентивних

метода провера и испитивања радне околине (континуална праћења услвова

радне околине од стране лица за безбедност и здравље на раду (менадџери,

инжењери, и друга лица одређена за безбедност и здравље на раду) чиме се

подстиче дизајнирање услова радне околине на одговарајуће - прихватљиве

услове - који одговарају прописаним или савременијим условима.Побољшање

радног окружења кроз укључивање метода превенције у све дизајне који утичу

на запослене и друга лица у просторијама (климатизација, проветравање,

осветљеност и сл.).

елиминисањем, избегавањем или спречавањем опасности и

штетности, односно ризика на раду (опасне радне активности) везаних за поз-

навање радних процедура и активности, упутстава за рад, инструкције, правила,

здравствене и психофизичке способности и др. са циљем предузимања

објективно могућих, бољих и безбеднијих - савременијих решења и мера, везано

за унапређивања организације рада или увођења што безбеднијих радних посту-

пака (активности) којима се остварују безбедни и здрави радни услови и сл.


Превенција кроз дизајн PtD представља промену приступа за решавања

проблема безбедностии здравља на раду. То подразумева процену

потенцијалних ризика повезаних са радним процесима, структурама,

организацијом рада, средствима и опремом за рад и алатима у интеракцији са

запосленим. Она узима у обзир изградњу, одржавање, демонтажу и одлагање

или рециклирање отпадног материјала и многе друге околиности које срећемо

на раду.

Идеју о дизајнирању и редизајнирању радних места и радне околине, као

PtD, треба прихватити и са циљем да се оствари замах у пословању и

организацији као исплативом начину за побољшање безбедности и здравља на

раду. Многе компаније у свету отворено подржавају превенцију кроз дизајн,

развијају и спроводе концепте и решења у праксу управљања организацијом

рада како би их имплементирале. Такође и многе друге државе – нарочито

развијене - у свету активно промовишу PtD као концепт у развоју, пројектовању

и одржавању.

Полазна основа за покретање ове процедуре је свакако хијерархија

контроле опасности као систем који се користи у индустрији како би се

смањила или елиминисала изложеност ризицима. Овај систем код нас је уређен

одредбом члана 12. Закона о безбедности и здрављу на раду, која се у принципу

промовише као хијерархија контроле опасности и штетности – ризика.

Када се процени ризик, потребно је дониети одлуку о томе које се нове

мере (ако постоје) требају увести како би се смањио преостали ризик, узимајући

у обзир шта се сматра добром праксом као смернице - прописи. Кључна ствар

је да где год се предузимају превентивне мере, требало би да се побољша ниво

безбедности и здравља запослених. Када је то могуће, посебно је важно да

одлуке ове врсте треба да буду у фази дизајна, редизајна постојећих радних

места и околине (нпр. куповине нове опреме за рад - постројења, производа и

процедура, унапређење организације рада, избор нових или савременијих

материјала и сл.).

За отклањање, смањивање или спречавање често већег броја веома

различитих ризика истовремено на радном месту или у радној околини, на

пример од: клизања, падања, настанка мишићно-скелетних поремећаја (MSD),

зрачења, стреса итд., процењивачи ризика, односно стручна лица која се баве

пословима безбедности и здравља на раду, дизајнери или редизајнери,

техничари и практичари дужни су да изврше избор најефикаснијих

превентивних и контролних мера.

Превенција кроз дизајн или редизајн (PtD), као посебно промовисан

приступ у решавању система безбедности и здравља на раду, представља

логичан наставак процедуре процене ризика и обухвата све напоре да предвиди,

осмисли и имплементира, што је могуће боље, услове рада за запослене

интегрисањем највећег могућег броја утицајних фактора у објектима (везаних

за дизајнирање радних и помоћних просторија и простора), изборе метода рада

и операција (радних активности), процесе, опремиу за рад, алате, производе,

нове технологије, матријале, организацију рада, и многе друге факторе које

срећемо у обављању рада на радним местима и у радној околини.

https://oshwiki.eu/wiki/Occupational_safety_and_health_management_and_risk_governance


Фокус укључивања PtD-а је на лицима која обављају послове

безбедности и здравља на раду, односно на лицима која непосредно учествују у

спровођењу мера за безбедан и здрав рад и процену ризика на радним местима

као и на лицима који извршавају дизајн или морају радити са производима

дизајна. Иницијатива је развијена да подржи у највећој могућој мери израду -

препознавање штетности и опасности, као основ за најпоузданији и

најефикаснији вид превенције.

Иницијатива је да се PtD отклоне или смање професионалне повреде и

болести кроз укључивање превенције у свим облицима дизајнирања радних

места и радне околине који могу да утичу на запослене. Ово се може постићи

усвајаем принципа PtD-а приликом дизајнирања нових или редизајнирања

постојећих радних места у радној околини обавезно укључујући интеракцију

факрора ризика и запосленог на тим радним местима.

ЗАКЉУЧАК

Постојећи начин решавања проблематике безбедности и здравља на

раду заснива се на избору и примени већ прописаних мера (утврђених

прописима о безбедности и здрављу на раду – Законом или подзаконским

прописима, техничким прописима, стандардима и др.) не упуштајући се у

суштинску проблематику интеракције фактора ризика од повреда на раду и

болести у вези са радом, везане за остваривање циља и сврхе безбедних и

здравих услова рада (нарочито нивои и врсте хемијских и физичких штетности).

Концепт приступа PtD – како се то примењује у развијеним државама -

у решавању, развијању и унапређивању безбедности и заштите здравља, на

радним местима и у радној околини, свакако треба истражити и евентуално

почети са његовом поступном применом у пракси. Овакав приступ свакако

захтева и промену свести о сврси и циљу безбедности и здрављу на раду –

односно о PtD, како послодаваца тако и запослених (као директно

заинтересованих), у поступцима проучавања постојећег стања или приликом

избора организације рада, истраживања постојећих или предлаганју нових

метода рада и радних операција, радних активности, радних процеса, у

поступцима избора опреме за рад, алата, производа, избора нових технологија и

организацији рада, поступцима производње и коришћења машина, и др.,

представља изазов многим конструкторима и произвођачима машина, што се

као правац развоја може дефинисати као примена „Превенције кроз дизајн и

редизајн”. Наиме, циљ овог рада је да се лица која се баве пословима

безбедности и здравља на раду или пројектовањем и коришћењем машина

организацијом рада и радних процеса подстакну у правцу превенције кроз

дизајн или редизајн, у свим активностима запослених, усмереним тако да се, у

највећој могућој мери избегавају и спречавају повреде на раду и болести на

раду.

Ово се може постићи кроз укључивање анализу и разматрања

оправданих и разумно примењљивих и прихватљивих превентивних мера као

система превенције у свим активностима запослених (разумевање развоја са

аспекта холистичког присупа), што у великој мери може допримети смањивању


повреда на раду и професионалних болести. Мада је овакав приступ превенције

повреда на раду одређен њихово решавање иимплементација ни најмање нису

једноставна

Ова иницијатива могла би да се подржи приликом доношења или измена

Закона о безбедности и здрављу на раду као најпоузданији и најефикаснији вид

превенције.

Овакав вид превенције повреда на раду и болести у вези са радом

условљава и додатну или посебну едукацију лица која се баве безбедношћу и

здрављем запослених, што свакако треба учинити и применом чл. 38. став 4. и

40 став 3 овог Закона.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Директива Савета 89/391/EEC о минимуму захтева за безбедност и

заштиту здравља на радном месту

[2] Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. Гласник РС, бр.101/05 и 91/15);

[3] Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период

од 2013. до 2017. Године (Сл. Гласник РС, бр.100/013);

[4] Закон о потврђивању конвенције међународне организације рада број 187

о промотивном оквиру безбедности и здравља на раду (Сл. гласник РС бр.

42/09).


ТЕХНИЧКЕ МЕРЕ ЗА РЕДУКЦИЈУ РИЗИКА

Божо Николић


Резиме: У раду су приказане мере смањивања ризика употребом заштитних уређаја.

Ове мере су и најраспрострањеније, не само код пројектовања машина и производних

процеса, већ и у експлоатацији и примени. Дате су препоруке када користити поједину

врсту заштитника и уређаја. У току разматрања у потпуности се водило рачуна о

поштовању и примени важећих међународних и европских стандарда, a као основа и

водиља рада је и послужио стандард ИСО 12100 као једно од најкориснијих штива из

процене ризика.

Кључне речи: процена ризика, мере, заштитници, блокирајући уређаји

TECHNICAL MEASURES FOR REDUCING RISK

Bozo Nikolic

International Institute for Applying Knowledge Management, Novi Sad, Serbia

Abstract: The paper presents measures to reduce the risk using protective devices. These

measures are even the most widespread, not only in the design of machines and production

processes, but also in exploitation and application. Recommendations are given when using a

particular type of safeguards and device. During the consideration, the respect of the applicable

international and European standards was fully taken into account, and as the basis and

guideline of work, the ISO 12100 standard was used as one of the most useful in the risk

assessment.

Keywords: risk assessment, measures, safeguards, interlocking devices

УВОД

Методологија процене ризика је предвиђена Правилником и препознаје

се кроз осам тачака [1][2][3][4], или у скраћеном облику у пет тачака [7]:

одређивање граница машине или процеса, препознавање опасних ситуација, за

сваку од њих процена ризика, евалуација ризика и смањење ризика.

Прва три корака представљају анализу ризика, a свих пет оцену. Пета

тачка је смањење ризика, које је итеративан поступак и мора се спроводити свe

дотле док се ризик не смањи до жељеног нивоа.

Претпоставка је да ако нема мера заштите, а опасност постоји, да ће до

ње и доћи. Истина је да пројектанти свих система морају те системе испоручити

са комплетним мерама заштите, али исто тако је истина да код сваког корисника

увек могу постојати и специфични услови, који захтевају и нове мере смањења

ризика. Дакле, постоји доста тога што није под контролом пројектанта.

Корисник опреме се укључује у процену ризика информацијама

добијених од пројектаната и произвођача те опреме, а осим тог знања треба му

и знање о процени ризика, о техници његовог смањења и знање о разним

правним оквирима [9].


О ПРОЦЕНИ РИЗИКА

Процена ризика се заснива на препознавању опасних ситуација и у

односу на њих се и врши. При идентификацији опасних ситуација треба узeти у

обзир и ненаменско понашање руковаоца или резонско предвидиву злоупотребу

(губитак контроле од стране руковаоца, рефлексно понашање, губитак

концентрације, линија мањег отпора и тако даље) [7][9]. Јасно је да се овим могу

бавити врхунски познаваоци процеса рада и могуће су злоупотребе. Потребно

je техничко-технолошко знање, затим из регулативе, стандарда и других

докумената, као и искуство.

Након препознатих опасности и штетности одређују се елементи ризика:

- величина или степен могуће штете;

- фреквенцијa или трајање излагање опасностима;

- вероватноћa појављивања потенцијално опасног догађаја;

- могућност избегавања ризика.

Процена ризика је зависна од примењених мера и ризик се може довести

до минимума са итерацијама, а првенствено са добрим одабиром примењених

мера заштите. Зато је од посебне важности анализа подобности и погодности

заштитних мера. Основна сазнања при томе су околности у којима настаје штета

и друге информације које могу да определе примену одређених мера. Врло је

битно поставити квантитативну методу за алтернативан избор мера заштите.

Узмимо на пример да имамо мере које укључују елементе организације

рада, коректно понашање, примену личних заштитних средстава и висок ниво

обуке и да при томе нису на тако високом нивоу – што није изненађујуће.

Супроставимо овим мерама као алтернативу један практично доказан

заштитник.

Јасно је које решење је боље, али треба бити опрезан да се не ,,огрезне,,

у техничким мерама и занемаре људски аспекти. Међутим, може се овде

предвидети могућност искључивања или избегавања техничких заштитних

мера, што би онда дало предност првој врсти мера.

Процена ризика мора узети у обзир могућност искључивања и

избегавања заштитних мера [7][9]. Зато при избору и пројектовању мера треба

водити рачуна да се ова појава не подстиче, а хоће ако мере ометају рад, тешке

су, нису погодне, нису лако одрживе итд.

Приликом итеративног поступка смањења ризика, могуће је створити

додатну опасност применом неке од мера. Та опасност такође мора бити узета у

обзир у процени ризика и његовог вредновања. Резултат добијен овим процесом

– преостали ризик мора се презентовати корисницима. Смањење ризика је

адекватно ако су све примењене мере компатабилне, разматране могућности

непрофесионалног коришћења и нису нарушени радни услови и корисност

машине.

МЕРЕ ЗА РЕДУКЦИЈУ РИЗИКА

Редукцијом ризика ће се овде сматрати елиминација, смањење и спречавање

ризика. То се може постићи деловањем на један или више фактора ризика. У

поступку процене ризика поред идентификације опасности и штетности


поступак примене појединих мера је део процеса који захтева изузетна техичка

знања [5][6]. За прави избор мера је осим технолошког знања потребно и знање

из технике везано за мере које се користе, а понекад и знатно шире [5][6]. У

принципу мере се могу поделити на:

- пројектовање, тј. дизајн и редизајн, или суштинске мере;

- јефтина аутоматизација и даљинско управљање;

- пројектовање заштитних система, заштитиника и допунских мера ;

- организационе мере и

- остале мере, где су информације за употребу, процедуре и

оспособљавање (ова подела може ићи и даље)

Можда је овај редослед и дат по неком приоритету, мада у примени мера

заштите корисника нема приоритета.

Питање је може ли корисник дати квалитетан одговор на редизајн

машине или технологије, бољи од пројектанта, рецимо. Може, јер је пројекат

очигледно лош, ако постоје опасне функције. Корисник може бити истих

стручних компетенција, али и са бољим знањем технологије и проблема у њој,

па је реално очекивати побољшано решење.

Аутоматизација процеса је увек добро решење и тешко је дефинисати

којем пројектовању припада: редизајну или пројектовању заштитника.

Организационе мере у себи могу да садрже разне елементе. Рецимо,

сигнале и обавештења. Треба бити пажљив у томе колико су ово уопште мере

или можда чак и злоупотреба заштитних мера.

У сваком случају, први корак су добијене и спроведене мере на

машини или у некој технологији. Можда је прави назив за њих: суштинске

мере [7]. Оне смањују ризик са елиминацијом опасности применом погодно

изабраних пројектованих карактеристика система или машине, или

интеракцијом између човека и машине. Овим мерама се елиминишу опасности

без примене заштитних мера, као што су заштитници и допунске мере.

Заштитници могу бити и у квару, а могу бити и извор повреде. Информације

понекад могу бити недоследне. Из тих разлога ове мере се сматрају првим и

најважнијим кораком у процени ризика.

Да би се одговорило на све захтеве примене ових мера, треба разматрати

све аспекте, а нарочито: геометријске факторе (са контролне позиције

обезбедити добру видљивост радне околине и опасних зона), физичке аспекте

(ограничене силе за управљање, масе, брзине покретних делова и емисије),

познавање технике пројектовања (стандарди, правила конструисања итд.),

избор технологије, контролни систем (неочекивано стартовање и слично),

минимизација квара безбедносних функција (поуздана опрема), делимична или

потпуна аутоматизација и механизација) и избор локација за одржавање,

подешавање и подмазивање ван опасних зона.

Када ризик није смањен, нити опасности елиминисане пројектним и

конструктивним мерама, мора се извршити селекција, а потом и примена са

конструкцијом заштитника [7][9]. Треба нагласити да ово није редослед по

неком приоритету, него технолошки ток у примени неке опреме.


Селекцију типа заштитника вршимо на бази процене ризика, односно, у

зависности од карактеристика опасне зоне. У даљем тексту даће се општа

упутства када примењивати поједину врсту заштитника.

Ако имамо опасну зону у коју оператер нема потребу да прилази током

нормалног рада, онда ће бити сасвим довољан фиксни заштитник као

најједноставнији. Повећавањем фреквенције приступа радника опасној зони,

расту и захтеви, у смислу коришћења алтернативних решења (блокаде,

осетљива опрема итд.).

Ако имамо опасну зону у коју оператер има потребу приступа за време

нормалног рада машине, онда фиксни заштитник не задовoљава безбедносне

захтеве и избор треба да се сведе на: блокирајуће заштитнике, са или без

закључавања; електросензитивну опpему; прилагодивe заштитнике;

самозатварајућe; дворучне команде или блокирајућe заштитникe са старт

функцијом.

Нормална ситуација је да постоји потреба приступа у опасну зону

радника који раде на одржавању. Ови задаци морају бити обухваћени проценом

ризика. Пошто није увек могуће при овим операцијама извршити изолацију или

искључивање напајања опреме енергијом, треба имати на уму да заштитници,

осим оператера, треба да штите и особље на подешавању, одржавању, чишћењу,

изменама, отклањању квара и слично. Поготво, ако се не жели ометати

извршење радних операција.

Информације за коришћење су трећи корак у примени мера. Између

осталог, оне упозоравају на ризик који резултира коришћењем машине на

други начин од онога који је дато упутством, а посебно резонски предвиђену

злоупотребу. Упутство се односи на цео радни век опреме: транспорт, монтажу,

инсталирaње, пуштање у рад, коришћење, обуке, одржавање, демонтажу и

уклањање.

Сигнали звучни и светлосни, користе се за упозоравање на претеће

опасности при покретањима машина, променама и прекорачењима или на друге

опасности.

На машинама или у близини постављају се писана упзорења, врше

означавања и обележавања. Све те ознаке морају бити трајне (колико и век

машине), разумљиве и недвосмислене – у облику пиктограма, a ако су писана

онда на језику земље кориснике или језика који корисник разуме. Све ознаке

морају бити у складу са стандардима.

Допунске мере [7] су мере које не спадају ни у једну од наведених група

мера, а могу бити примењене и при наменском коришћењу и при резонској

предиђеној злоупотреби. То су на пример: елементи у постизању хитне стоп

функције, изолација и искључење енергије, прилаз машини и руковање тешким

деловима. Јасно је да се ове мере морају узети у разматрање приликом процене

ризика.

ВРСТЕ И ЗАХТЕВИ ЗА ЗАШТИТНЕ НАПРАВЕ И УРЕЂАЈЕ

Дефиниција заштитника већ је дата. То је мера заштите особе од

опасности које нису елиминисане суштинским мерама. То је физичка баријера


или пројектовани део машине који може бити самосталан (тада је

функционалан само ако је затворен) или у склопу са уређајем за блокирањем.

Заштитник може бити: кућиште, екран, поклопац итд.

Фиксни заштитник је таква врста заштитника која се може отворити и

скинути коришћењем алата. Ови заштитници морају бити безбедно

причвршћени заваривањем или вијцима.

Затворен заштитник је са затвореним приступом опасној зони са свих

страна.

Дистантни заштитник није потпуно затворен и чије опасне зине нису

комплетно ограђене, али који спречава или смањујe приступ опасним зонама

својим димензионим дистанцама од ње.

Покретни заштитник је таква врста заштитника који се може отворити

без коришћења кључа. Они су најчешће причвршћени помоћу шарки и вођица

и морају остати у таквој вези и када се отворе.

Подесиви заштитник је таква врста, фиксни или подесив, која може

бити делимично или у целости подесива. Могу се подесити само намерним

деловањем, брзо, ручно и без алата или кључа. У подешеном положају морају

остати фиксни за време операције.

Самозатварајући зштитник је аутоматски подесиви покретни

заштитник активиран елементом машине или радног предмета.

Блокирајући заштитник је таква врста заштитника која осим заштитника

има уређај за блокирање и контролни систем машине. Функције које он

извршава су;

- опасне функције су покривене и не могу се извршавати док заштитник

није затворен,

- ако је опасна функција у раду, а заштитник je отворен, укључује се

стоп команда и

- ако је заштитник затворен, опасна функција машине покривена

заштитником може се укључити, али ту команду не даје затварање

заштитника.

Блокирајући заштитник са заључавањем jе таква врста која осим

заштитника има уређај за блокирање, уређај за закључавање и контролни

систем машине. Функције које он извршава су:

- опасне функције су покривене и не могу се укључити док заштитник

није затворен и закључан,

- заштитник остаје затворен и закључан све док постоји ризик од опасне

функције машине,

- када је заштитник затворен и закључан, опасна функција машине

покривена заштитником може се извршавати, али ту команду не даје

затварање и закључавање заштитника.

Блокирајући заштитник са старт функцијом. То је специјалан облик

блокирајућег заштитника који када постигне свој затворен положај даје

команду за покретање опасне функције машине. Нема посебне контроле

функције старта. Максимално време отвореног заштитника је подешено на доњу

вредност и када се оно пређе опасна функција не моће да започне старт

функцијом и уређај се мора ресетовати.


Особа или делови њеног тела не могу остати у зони опасности или

између ње и заштитника. Сви остали заштитници морају бити блокирајући или

са закључавањем. Блокирајући заштитник са стартном функцијом је гртађен са

максималном поузданошћу и било какав квар не може довести до неочекиваног

старта.

Заштитници за смањење емисија могу самостално или у склопу и

других опасности да обављају функцију заштите од опасних догађаја. Могу се

користити за заштиту од: буке (ограде екрани на машинама и пригушивачи),

вибрације (вибрациони изолатори, пригушни уређаји на подовима, еластични

елементи и обешена седишта), опасне супстанце (капсулирање машина -

ограђивање под притиском, локална издувна вентилација са филтрацијом,

влажење и специјална вентилација), радијација ( филтери, абсорпција и

коришћење малих извора).

Осетљива заштитна опрема. Ова опрема се заснива на високом

технолошком нивоу и таква детекција може бити различито погодна за

безбедносну примену. То су светлеће завесе, најчешће ласерски скенери и

притисни осетљиви подметачи. Може бити коришћена у различите сврхе.

Други заштитни уређаји.Ови уређаји се користе када машина захтева

непрекидну или повремену контролу рада од стране оператера да не би дошло

до опасног догађаја. То могу бити уређаји за: ограничење параметара кретања,

преоптерећења, притиска, температуре, контроле дизања и тако даље.

Приликом избора заштитника не треба заборавити њихову основну

улогу, а то је спречавање уласка делова тела у простор који покрива заштитник,

да буду компатабилни са радном околином и да се не могу неутралисати. При

томе треба узети у обзир све опасности и дати им и посебне карактеристике које

се односе на електрицитет, температуру, пожар, експлозију, буку, вибрације,

прегледност и тако даље. Најважнији критеријуми са селекцију заштитника су:

вероватноћа повреде, намена машине, предвидива злоупотреба, поништавање

заштитника, присутне опасности и природа и фреквенција приступа.

Из свега следи минимум захтева а то су да:

- буду довољно чврсти

- не доводе до нових опасности

- не могу се лако преместити, искључити и да им се не могу поништити

функције

- обезбеђују потребна безбедносна растојања

- обезбеђују добру прегледност рада и

- дозвољавају одржавање и интервенције.

Квалитет заштитника морамо посматрати са више аспеката. То су

првенствено аспекти машине, људски аспекти, ергономски аспект и аспект са

позиције пројектовања. Аспект машине третира прилазе у опасне зоне и то у

свим фазама рада и коришћења машине. Људски аспект разматра проблем

интеракције човек-машина, безбедносна растојања и прегледност простора

рада. Ергономски се бави анализом и оптерећењем свих покрета потребних за

извођење операције и аспект пројектовања разматра како не стварати новим

конструкцијама нове опасности.


УРЕЂАЈИ ЗА БЛОКИРАЊЕ ЗАШТИТНИКА

Уређаји за блокирање су део развијене технике а сврха им је да спречe

операције опасниих функција машине у специфичним условима. Према

природи везе између заштитника и излазног система могу бити механички,

електрични, пнеуматски (сл.) или неки други [8]. Овај уређај има заштитну

улогу посматране функције и „осећа“ да ли је заштитник затворен или не. Када

заштитник није у затвореном положају он производи стоп функцију. Нека врста

блокирајућих уређаја има и функцију закључавања заштитника. Они држе

заштитник у том стању све дотле док је опасна функција машине присутна. Он

може бити закључан или откључан и то стање је праћено мониторинг функцијом

уређаја и он га генерише у одговарајући излазни сигнал.

Треба разликовати две врсте блокирајућих уређаја (заштитника): без и

са закључавањем [8]. Ово је битно јер је ово и један од главних критеријума за

избор.

Блокирајући заштитник без закључавања је онај који може бити

отворен у сваком тренутку, без обзира на функцију машине. Ако заштитник није

затворен блокирајући уређај ће генерисати стоп команду. Ово није проблем ако

је дистанца заштитника довољно велика да је време приступа опасној зони дуже

од времена заустављања система или машине.

Блокирајући заштитник са закључавањем је онај код којег је

закључавањем заштитника спречено његово отварање пре него што не нестане

опасна функција која је покривена заштитником. Ово је условно откључавање а

може бити и безусловно када откључавање може почети увек, али је то време

дуже од времена нестанка опасне функције.

Принципи закључавања и откључавања зaштитника могу бити са

различитим комбинацијама, према чему се и класификују категорије

заштитника.

Позиција прекидача (уређаја) треба да буде стабилна и стална, а да би

била таква мора бити заштићена. За ово треба да буду испуњени бројни услови.

Део уређаја је и актуатор. То је део блокирајућег уређаја који преноси „старт“

од заштитника (линеарни и ротациони брегови код пнеуматских и механичких

принципа) на укључујући систем. И он треба да је тако причвршћен да при томе

могућност лабављења и промене позиције буду минималне за све време његовог

рада.


Слика 1 Лева страна: 1-заштитник, 2 -блокирајући уређај, 3- актуатор, 4-

позиција укључења 5- активирајући систем, 6-излаз система,

Десна страна: А –улаз ваздуха, R – Излаз ваздуха

Осим наведеног критеријума за избор заштитника са блокирањем, са

или без закључавања, треба имати на уму и елементе радне околине:

температуру, прашину, влажност, вибрације и ударе, хигијенске услове и

електромагнетни утицај. Сви утицаји су присутни за све време живота и рада

уређаја па одговор и није незахтеван.

Посебну пажњу треба посветити постојању минимума мотивације за

онеспособљавањем блокирајућих уређаја, за чега оператер може добити идеју из

разних разлога. Ово се може спречити на разне начине: спречити приступa

блокирајућим уређајима (монтажа ван дохвата, физичком заштитом и

обструкцијом или монтажом у скривеном положају), спречити помоћ

активирања са лако доступним објектима, спречавање демонтаже и промене

положаја са фиксном везом и мониторингом у контролном систему. При овоме

треба имати на уму механичке изворе кварова ових уређаја као што су: трошење,

несклад између позиција активатора и уређаја, као и механичка оштећења.

Блокирајући уређаји су део контролног система и зато је њихово

укључивање у решења блиско систему аутоматизације и отвара даљи простор и

за злоупотребу, али и за сигуран рад и контролу. Практикује се рад у линији –

„И“ - вези, више уређаја. Треба избегавати могућност појаве заједничког узрока

квара. Тако на пример, да би се минимизирала могућност квара заједничког


извора енергије поставиће се два блокирајућа уређаја од којих сваки прекида

извор снабдевања енергијом.

ЗАКЉУЧАК

Пројектовање и конструкција заштиника са блокирајућим уређајима

јесте привилегија оних који имају знања из потребних области. Међутим,

данашња решења која су мало сложенија се практично купују, јер су већ

развијена код произвођача. Тако се решење проблема примене своди само на

монтажу и повезивање потребних елемената.

Из рада се види опредељење за систем техничке заштите и велико

поверење у таква решења. Алтернатива њима су организационе, контролне и

едукативне мере, делимично или потпуно. Није их добро занемарити, нити од

њих имати превелика ишчекивања. Дакле, концентрација на примену само једне

врсте мера није добро решење.

Истина је и право решење увек између примене техничких решења и

мера где су присутни хумани, социјални, организациони и други људски

фактори. Они су увек једни другима допуна и подршка.


[1] Harms-Ringdahl L: Safety analysis, principles and practice in occupational safety,

CRC Press, 2001

[2] Macdonald D.: Practical Machinery Safety, Integra Software Services Pvt. Ltd,

Pondicherry, Inidia. 2004

[3] Nikolić, B.: A new risk assessment method, Monitoring and expertise in safety

engineering, Vol.2, No 1/2012, 5-23

[4] Nikolić, B.: Nova metoda za procenu rizika sa korigovanom funkcijom stanja

zaštite, Prva regionalna konferencija Primenjena zaštita i njen trendovi, Zlatibor,

Srbija, 2014. Zbornik radova 43-53.

[5] Nikolic, B. : Risk management and knowledge management as a function of

technology management, The Online Journal of Applied Knowledge

Management, Vol 2, 2014, 68-81.

[6] Nikolic, B., Dakić, J.: Knowledge management in the function of risk

assessment, The Online Journal of Applied Knowledge Management, Vol 3,

2015, 150-160.

[7] ISO 12100:2014 Safety of machinery – General principles for design – Risk

assessment and risk reduction

[8] EN ISO 14119:2014 Safety of machinery –Interlocking devices associated with

guards – Principles for design and selection

[9] EN ISO 14120:2017 Safety og machinery – guards – General requirements for

design and construction of fixed and movable guards


ЕРГОНОМИЈA У ФУНКЦИЈИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА

Љиљана Ружић-Димитријевић

Резиме: Рад се бави ергономијом у области безбедности и здравља на раду. Дати су

општи принципи ергономије и значај њихове примене у радним системима. Истакнут је

значај стандарда који се баве овом проблематиком. Дати су и примери примене

ергономских принципа при руковању теретом и рада на рачунару.

Кључне речи: ергономија, безбедност и здравље на раду, радни систем

ERGONOMICS IN THE FUNCTION OF SAFETY AND

HEALTH

Ljiljana Ružić-Dimitrijević

Abstract: The paper deals with ergonomics in the field of safety and health at work. The

general principles of ergonomics and the importance of their application in work systems are

given. The importance of standards dealing with this issue is emphasized. Examples of the

application of ergonomic principles in handling loads and computer work are given.

Keywords: ergonomics, occupational safety and health, work system

УВОД О ЕРГОНОМИЈИ

Са данашњим развојем технологија и модернизације производње, све су

веће могућности за испуњење основних циљева рада, а то је висока

продуктивност уз задовољство радника који учествују у процесу рада. Да би се

то задовољство постигло прво и основно је обезбедити здраве и безбедне услове

рада. Технолошки, економски, организациони и људски фактори утичу на радно

понашање и добробит људи као део радног система. Важан елеменат тога је и

примењена ергономија у пројектовању радног система намењеног задовољењу

људских захтева. Ергономија је научна дисциплина новијег датума. Реч је грчког порекла

(ергон – рад, номос – закон) и она управо и указује на скуп природних закона о

раду обухватајући све аспекте људске активности приликом израде и употребе

елемената радног процеса. Ти елементи су машине, алати, радна средина, радни

задаци, као и организација рада. Изрази ергономиjа и људски фактори се могу

користити наизменично. Тако каже и званична дефиниција ергономије донета

од Извршног савета Међународне ергономске асоцијације (International

Ergonomics Association Executive Council, August 2000)

„Ергономија (или људски фактори) је научна дисциплина која се бави

разумевањем интеракције између човека и других елемената система и струка

која примењује теорију, принципе, податке и методе да пројектовања у циљу

оптимизације људске благодети и перформансе целокупног система“

Назив ергономија је званично предложен 1949. године од британског

професора Хју Марела (Hugh Murrell), мада се прва употреба јавља још 1857. у

неколико чланака пољског професора Војцеха Јастребовског (Wojciech

Jastrzebowski). У Великој Британији је 1952. године основано Ергономско

друштво, које су чинили људи из психологије, биологије, физиологије и дизајна.


Ергономија је мултидисциплинарна и обухвата знања из многих

области, као што су анатомија, физиологија, психологија, инжењеринг,

статистика итд. Управо зато постоји потреба ангажовања широке лепезе

стручњака, као што су индустријски дизајнери, инжењери, компјутерски

стручњаци, лекари и уопште специјалисти разних профила. На тај начин се

постиже усклађивање елемената радног система са карактеристикама и

способностима људи, што доноси удобност и задовољство током рада, уместо

очекивања да се радник прилагоди захтевима рада који могу бити неадекватни.

Она се примењује наравно и у другим областима, па тако производи и

системи који се користе и ван рада, за друге потребе, исто треба да су

пројектовани по принципима ергономије.

Ергономија се бави:

физичким факторима, као што су просторни услови, објекти

(алати, намештај,..);

биолошким факторима – димензије и способности тела,

физиологија;

психолошким факторима – ментално оптерећење, обрада

информација, увежбаност, мотивација;

радним факторима – захтеви посла (време, брзина,...), дизајн

посла,

организационим факторима – врста организације, режими

управљања. [1]

Ергономски фактори ризика повреде долазе обично због неудобног или

дужег статичног положаја, великог напора, изложености вибрацији, топлоти

или хладноћи. Ови фактори могу довести до бола, повреде и неспособности.

Ергономске повреде могу се одредити као повреде понављајућег напрезања,

понављајућих покрета, мишићно скелетни поремећаји, кумулативни трауматски

поремећаји или повреде. Ергономске повреде могу утицати на мишиће, живце,

тетиве, лигаменте, зглобове, хрскавице и кичмене пршљенове. Оне могу бити

директно или индиректно повезане са радним дужностима или радним

окружењем. [2]

Основни задатак ергономије је да рад учини што удобнијим и

безбеднијим и она има широку примену, јер унапређује како продуктивност,

тако и безбедност и здравље током спровођења радних задатака. Поред тога

радни системи пројектовани уз примену принципа ергономије делују против

штетних утицаја на људско здравље и узимају у обзир људске могућности,

вештине, ограничења и потребе.

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ И ЕРГОНОМИЈА

Последњих 30 година настали су и развили се многи међународни

стандарди који одређују опште принципе дизајна оријентисаног ка кориснику и

добре праксе у пројектовању корисничког интерфејса. Већина стандарда даје

опште принципе и смернице добре праксе. Они су корисни као полазна тачка за

све који се баве пројектовањем усмереним ка кориснику. Иако је данас врло


једноставно добити разне податке путем интернета, они су на жалост скупи и

тешко их је добити.

Данас постоји око 200 међународних стандарда ергономије од

Међународне организације за стандардизацију (ISO) и европских ергономских

стандарда од Европског комитета за стандардизацију (CEN). Они укључују

опште препоруке за интеграцију ергономије у процес дизајна, као и специфичне

захтеве за ручно руковање, ментално оптерећење, дизајн задатака, интеракцију

између човека и рачунара, буку, топлоту, димензија тела итд.

Стандарди се могу користити у различитим фазама процеса

пројектовања: додељивања системских функција између људи и машина, дизајн

организације рада, радни задаци и послови, дизајн радног окружења, дизајн

радне опреме, хардвер и софтвер и дизајн радног простора и радне станице. [3]

Главне категорије за ергономске стандарде покривају широк спектар

специјалности [4]:

Општи ергономски стандарди

Ергономски стандарди за канцеларије

Ергономски стандарди за возила

Топлотни ергономски стандарди

Ергономски стандарди за машине

Ергономски стандарди интеракције човек-систем

Ергономски стандарди за контролни центар

Ергономски стандарди приступачности

Ергономски стандарди за софтвер

Ергономски стандарди за ручни алат

Општи ергономски стандарди

Општи ергономски стандарди примењују се у широком спектру

ситуација, дајући процедуре, праксе и пројектна разматрања који обезбеђују

продуктивност, безбедност и здравље. Они служе као основа за ергономске

стандарде околине и индустрије са више специјализованих потреба.

Ергономски стандарди за канцеларије

Ергономски стандарди за канцеларије, дизајн радног простора и радног

окружења помажу послодавцима и запосленима да одрже продуктивност и

безбедне услове рада. Они дају смернице дизајнерима канцеларијског простора,

радних станица и канцеларијске опреме. Руководиоци обуке и лица за

безбедност такође се баве овим стандардима у смислу како повреде леђа, врата

и кичме, као и повреде понављајућег напора утичу на перформансе. Стандарди

покривају визуелне приказе и компјутерске тастатуре, канцеларијске столице и

столове као и канцеларијске факторе окружења као што су осветљење, бука,

вентилација и температура.

Ергономски стандарди за возила

Ови стандарди регулишу аудио, тактилне и визуелне комуникације

између возила и возача, односе се на топлотне услове у возачком делу и дају

процедуре испитивања за процену ових фактора на перформансе и удобност

возача.


Топлотни ергономски стандарди

Ергономски стандарди за топлоту релевантни су где су топлота или

хладноћа фактори у окружењу и важни су у спорту, гашењу пожара,

грађевинарству, хирургији и другим занимањима. Они су важни и за

произвођаче заштитне одеће и раднике у екстремним окружењима.

Ергономски стандарди за машине

Ергономски стандарди за машине су од кључног значаја за спречавање

озбиљних повреда од дробљења, сечења и термичке експозиције. Овај избор

међународних стандарда односи се на постављање актуатора, величине отвора

за приступ сервису, уношење целог тела у машине, интеракцију корисника са

приказима и контролама. Они нуде униформан приступ ергономским

разматрањима за алатне машине на радном месту и помажу у пројектовању,

инсталацији и употреби производних система, укључујући појединачне и

интегрисане алатне машине и помоћне компоненте. Они нису једини стандарди

који се односе на безбедност машина. Тема безбедности машина је категорија

сама по себи.

Ергономски стандарди интеракције човек-систем

Ови стандарди дају принципе дизајна и за примену тих принципа у

анализи, дизајнирању и евалуацији система интерфејса за рачунаре. Овај избор

стандарда за ергономију интеракције човек-систем примењује се на дизајнере

корисничког интерфејса, програмере, оцењиваче и купце. Стандарди се односе

на: дизајн интерфејса софтверских веб страница са циљем повећања

употребљивости; питања повезана са пројектовањем опреме и услуга за људе с

широким спектром сензорних, физичких и когнитивних способности,

укључујући оне који су привремено инвалидни и старији; ергономске факторе

за дизајн улазних уређаја; разматрање како и хардверске и софтверске

компоненте интерактивних система могу побољшати интеракцију између људи

и система.

Ергономски стандарди за контролни центар

Ови стандарди описују ергономске принципе, препоруке и захтеве који

се примењују при пројектовању контролних центара, као и у експанзији, обнови

и технолошкој надградњи контролних центара. Они имају примену у процесним

индустријама, системима транспорта и логистичке контроле и услугама за

размештање људи. Стандарди у овој групи обухватају ергономске принципе

дизајна за различите уређаје просторија и простора, у контролном центру, као

услове окружења.

Ергономски стандарди приступачности

Стандарди ергономски приступачног дизајна дефинишу методе

испитивања и разматрања дизајна за аудио, тактилне и визуелне сигнале код

потрошачких производа.

Ергономски стандарди за софтвер

Софтверски ергономски стандарди успостављају принципе дизајна за

мултимедијалне корисничке интерфејсе. Баве се корисничким интерфејсима за


апликације које интегришу и синхронизују статичне медије као што су текст,

графика или слике и динамичне медије као што су звук, анимација, видео или

медије везане за друге сензорне модалитете.

Ергономски стандарди за ручни алат

Ови ергономски стандарди се односе на методе мерења и испитивања

вибрација и шока од ручних алата. Обухватају бушилице, брусилице и опрему

за шумарство (моторне тестере, четке за сечење) и друге групе ручних алата. У

њима се разматра преношење вибрација, величина, тежина, присуство или

одсуство ручица и њихов положај, сви фактори дизајна, као и избор и употребу

ручних алата.

ЕРГОНОМСКИ СТАНДАРДИ ЗА МАШИНЕ

Преко 80 стандарда из области ергономије развили су ISO и CEN који су

примењиви на пројектовање машина. Примена ергономије при пројектовању

радних система, посебно где се разматра пројектовање машина, обезбеђује

узимање у обзир људских могућности, вештина, ограничења и потреба. Радни

системи пројектовани по ергономским принципима повећавају безбедност,

побољшавају услове рада и живота људи и делују против штетних утицаја на

људско здравље. Поред тога они и побољшавају перформансе и поузданост

система оператор-машина.

За ове стандарде радни систем обухвата операторе, дизајн посла (опис

радних задатака и обавеза), радну опрему (машинерију), радни простор, радну

околину, радни процес и интеракције међу њима. Он може да варира по

сложености од једног оператера са ручним алатом, до производног погона и

његових оператора. Добар пројекат узима у обзир каква интеракција оператора

са радном опремом се очекује и како се радна опрема уклапа у систем у целини,

водећи рачуна о међузависности делова система.

Тако рецимо у стандарду EN ISO 614-1 (Безбедност машина–

Ергономски принципи при пројектовању) су постављени општи принципи

ергономије које треба следити при пројектовању машинерије. [5]

Оно што треба посебно истаћи у свим овим стандардима је препорука о

приступачности, односно пројектовању које је фокусирано на принципима

проширеног стандарда пројектовања за људе са неком врстом ограничења

перформанси (рецимо, људи са посебним потребама), да би се максимизирао

број потенцијалних корисника који могу лако да користе производ, зграду или

услугу. То се постиже таквим дизајном који даје могућност употребе од већине

корисника без икакве модификације, или се може прилагодити различитим

корисницима адаптацијом корисничког интерфејса.

Израз машинерија се користи за означавање једне машине или више

уређаја који су повезани за специфичну примену. Машинерија треба да је

пројектована тако да узме у обзир различитост у карактеристикама оператора:

• Димензије тела

• Положај, став

• Покрете тела

• Физичку снагу


• Менталне способности

При томе треба узети у обзир утицаје комбинације фактора, као и

физичку радну околину.

Што се тиче димензија тела, треба узети очекивану популацију

оператера, значи одраслих људи (водећи рачуна о одећи и/или личним

заштитним средствима) и оценити домет тела и покрета зглобова, као безбедно

растојање, а и величина приступа.

Радни положаји треба да су удобни колико год је могуће и такви да

омогућују лако покретање и да немају утицаје повређивања на индивидуу.

Треба избегавати неудобне положаје, нарочито на дужи период (увртање,

савијање, клечање и сл.) Промена положаја је значајна и треба је омогућити.

Уколико је положај небалансиран треба омогућити подупираче и на тражити

велику снагу или прецизност приликом заузимања неудобног положаја.

Машинерија треба да је пројектована према радном процесу да омогући

телу или деловима тела да се крећу у складу са њиховим природним путевима

и ритмом. Посебно треба избегавати захтеве понављања и учестале покрете

укључујући екстремне углове зглобова, током дужег периода рада.

Примена физичке снаге треба да се минимизује кад год је могуће

коришћењем мера као што је баланс тежина, подупирање и разне механичке

помоћи.

Машина и њени елементи (показивачи, сигнали, актуатори, инструкције

итд.) треба да су пројектовани тако да одговарају не само физичким, већ и

менталним способностима очекиване популације оператора. Израз ментално у

овом смислу упућује на когнитивне, информационе и емотивне процесе

људског бића. Треба избегавати превелико или премало оптерећење, умор,

монотонију, засићеност. Било која информација захтевана за радни задатак у

виду визуелних, аудио или других врста сигнала треба да је направљена лако

разумљивом за оператора

Дизајн машинерије треба да узме у обзир утицаје које било каква

емисија машинерије може имати на оператора или на радну околину, као што

су бука и вибрација, топлотно зрачење и осветљење.

Код пројектовања машинерије ергономски захтеви треба да се

испуњавају у свим фазама пројектовања. Искуство оператера, персонал за

здравље и безбедност и експерти ергономије треба да су укључени у овај процес.

У овом процесу пројeктовања процена ризика и редукција ризика такође

треба да се изведу са тачке гледишта ергономије.

Ергономија треба да се користи у пројектовању од почетка, а не да

решава проблем када је пројектовање радног система већ готово, што се посебно

истиче у стандарду EN ISO 6385 (Ергономски принципи за пројектовање радних

система), али се она може успешно користити и у редизајну постојећег

незадовољавајућег радног система. [6]

Ергономски дизајн радног система има за циљ оптимизацију радног

напора, што поставља човека као главног фактора, али тиме побољшава

ефективност и ефикасност, тако да доприноси другом важном циљу

ергономског дизајна радног система.


Важно је пројектовање и радне околине, која мора бити дизајнирана и

одржавана тако да физички, хемијски, биолошки и социјални услови немају

лоше ефекте нљуде, већ служе да осигурају њихово здравље, као и капацитет и

вољност да изврше задатке.

Стандард EN 13861 (Безбедност машина – Упутство за примену

ергономских стандарда при пројектовању машина) који елаборира Стандард EN

ISO 12100:2010 (који се бави општим принципима пројектовања и оценом

ризика) у правцу ергономије. Он даје методологију за постизање примене

укомпонованих разних ергономских стандарда за пројектовање машинерије. [7]

Наиме, после анализе опасности и оцене ризика предлааже се

истраживање применљивих стандарда, и то прво потражити релевантне

стандарде типа С (стандарди који се баве детаљним захтевима безбедности за

појединачну машину или групу машина), затим (ако нема типа С или као

додатак) потражити релавантне стандарде типа В (стандарди које се односе на

један или више аспекта безбедности примењивих на широки ранг машинерије).

ПРИМЕРИ ПРИМЕНЕ ЕРГОНОМИЈЕ НА НЕКИМ РАДНИМ МЕСТИМА

Примена ергономије је нарочито значајна на радним местима

канцеларијског типа, а посебно на радним местима која захтевају коришћење

рачунара, или опреме за рад са екранима, како каже наш Правилник.

Рад на рачунару

Може се рећи да влада мишљење да не овим радним местима нема

великих опасности, што само значи да се неповољни ергономски услови не

поштују довољно. Јер оштећења и повреде на овим радним местима се ипак

могу јавити и то углавном због ергономских разлога. То су повреде услед

понављаног напрезања, поремећаји функције горњих екстремитета и проблеми

са кичменим стубом. [8]

Приликом процене ризика за таква радна места морају се узети у обзир

многи елементи који су ергономске природе, као положај тела, удаљеност од

опреме, карактеристике опреме, околина, учестало понављање истих покрета,

вештине и обученост итд. Не постоји ни један разлог да се сви ови елементи не

сматрају равноправним са осталим повредама и иолестима у вези са радом.

Наведимо неке:

Могуће је заузети повољан положај тела: лактови савијени под углом

од 90 степени, подлактице паралелне са подом, зглобови исправљени

(без савијања нагоре или надоле), рамена опуштена. Лумбални

подупирач треба да се удобно уклапа у криве доњег дела леђа, а ноге

треба да буде равно ослоњене на поду (обезбедити ослонац за ноге, ако

има потребе). Тастатура је постављена изнад нивоа крила корисника. Постоји довољно места на радном столу да се тастатура постави на око

100 до 150 мм од ивице стола, чиме се обезбеђује ослонац шака

Запослени често понавља задатке коришћењем тастатуре и миша

истим покретима што може довести до замора и упале зглобова.


Монитор је 45-60 цм удаљен од очију. Идеално је да монитор буде

постављен на око дужину руке од положаја корисника у столици.

Овде се релативно једноставним мерама које испуњавају ергономске

захтеве ризик може редуковати, а за одржавање ризика се између осталих

препоручује мера прекида рада на рачунару од 10 минута на сваки сат времена.

[9].

Радна места која захтевају ручну манипулацију теретом

Посебно је интересантно истаћи радна места која захтевају ручно руковање

теретом. За ова радна места постоје 3 типично ергономска стандарда:

ISO 11228-1 Ергономија – Ручно руковање – 1 део: Дизање и ношење,

ISO 11228-2 Ергономија – Ручно руковање – 2 део: Гурање и вучење,

ISO 11228-3 Ергономија – Ручно руковање – 3 део: Високофреквентно

руковање теретом мале тежине [10]

Ови стандарди су засновани на ергономским истраживањима и указују

на опасности и ризике за безбедан рад за сва три наведена облика ручног

руковања теретом. Препоруке стандарда се односе на одраслу здраву радну

популацију. Стандардни су врло сложени са пуно прорачуна и детаља, па

захтевају комплексно проучавање како би се усвојили.

Сва три стандарда се баве положајем тела, покретима, објектима којима

се манипулише, радном околином у којој се то врши. Фактори ризика су у тесној

вези са ергономијом и односе се на:

каратеристике терета (велик, тежак, незгодног облика за захват,

нестабилан)

потребан физички напор (увијање трупа, нестабилан положај)

карактеристике радне околине (скучен простор, слаба

прегледност, разни нивои подова или радне површине итд.)

захтеве који се јављају при обављању послова (преоптерећење,

учестали или продужен физички напор, кратак одмор,

понављање истих операција)

индивидуалне факторе – телесне и психичке могућности

запосленог, као и употреба опреме за личну заштиту на раду.

[11, 12]

Први Стандард за ручно дизање и ношење терета захтева рецимо пре

процене ризика корекцију масе и облика терета према ергономским захтевима,

која се врши сложеним прорачунима. Поред тога води се рачуна о полу и

конституцији запосленог.

Проверава се да ли је маса терета одговарајућа. (Референтна маса терета

је мања од 25 kg за мушкарце и 15 kg за жене по Стандарду, осим у посебним

околностима које треба дефинисати.

Да ли су маса и фреквенција терета одговарајуће, ако је дизање терета са

понављањем?

Да ли је удаљеност терета од тела одговарајућа?

Да ли је вертикални положај терета одговарајући?

Постоји ли угао асиметрије (заокретање тела)


Какав је квалитет прихватања предмета? (да ли се објекат може

прихватити рукама комфорно за држаче без девијације природног положаја

руку и делова тела)

Ови фактори су елиминаторни, што значи да се мора извршити

корекција терета да би се постигле референтне вредности, па тек онда

приступити оцени осталих фактора ризика, као што су:

Да ли се ради са две руке?

Да ли ширина објекта одговара раднику?

Да ли су положаји тела и покрети при дизању терета уобичајени?

Колики је уложени напор?

Да ли долази до увијања тела?

Каква је стабилност положаја тела?

Какви су знање, способности и вештине

Каква је телесна конституција, психичке особине, здравље и старосно

доба? [13]

Други Стандард врши прорачуне за силу потребну за гурање или

вучење, карактеристике објеката, дужину растојања итд. И овде се јављају

ергономски фактори ризика, као: положај тела – висина рукохвата због

оптерећења лумбалног дела кичме на притисак и смицање; фреквенција и

дужина трајања посла; дужина растојања при гурању/вучењу терета од 1- 2 m

повећава замор радника; карактеристика објеката (рукохват, материјали објекта,

димензије, тежина); индивидуалне карактеристике радника (конституција,

вештина, способност, степен обучености, године живота, пол, здравствени

статус) [14].

Трећи Стандард код понављајућег рада са малим теретима идентификује

опасности као: фреквенција акција, трајање, положај и покрети делова тела,

снага уложена у рад, организација рада, ниво обучености, радна околина, а

посебно се истичу они који утичу на повећање замора и смањују концентрацију

радника. Могућа оштећења су мишићно скелетне природе. [15]

Наш Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при

ручном преношењу терета нажалост не обухвата овај Стандард и не даје

препоруке за процену ризика код обављања таквих послова, иако постоје, као

на пример радна места са покретном траком и објектима мале тежине којима се

рукује, радно место на благајни било ког маркета које захтева више различитих

понављајућих акција, и наравно, рад са рачунаром. [16]

Основни проблеми код ових радних места су положај и покрети.

Положај је обично статички, седење или стајање, што доводи до

ограничења покрета тела, посебно ногу и задњег дела леђа (седење), односно

до болова у ногама и проблема са венама (стајање). Сложени положаји тела који

укључују напрезање, савијање и увијање могу довести до већег ризика.

Присилна напрезања могу бити штетна, као и захтеви за прецизним захватом

који додатно оптерећују мишиће.

Учестали репетитивни покрети могу довести до повреде. Важна је

организација рада, треба омогућити довољно времена за опоравак између

репетитивних радњи, јер у супротном расте ризик од повреде.


Карактеристике објеката којима се рукује су битне. Ако је

неодговарајући дизајн објекта, неприлагођен ергономским захтевима, може да

има последице да га је тешко ухватити (величина, облик, нема ручица, клизав

материјал, хладан, топао) што изазива већа напрезања и ризик. [17]

ЗАКЉУЧАК

Из ових неколико приказаних стандарда који се баве ергономијом може

се видети колико је то озбиљна и широка тема у области безебдности и здравља

на раду. Ергономија је данас постала део свакодневних људских потреба и њен

удео у квалитету сваког производа је све значајнији.

Ако бисмо пробали да поредимо опасности и могуће последице по

тежини, ергономија би вероватно била на доњем делу листе. Развој бриге сваког

друштва за безбедност и здравље запослених, као и развој технологија, требало

би да такорећи елиминише могућност дешавања високо ризичних опасних

догађаја или минимизира њихове последице.

Тада се може детаљније бавити можда мање ризичним опасностима, али

не без значаја, чије разматрање доноси потпуну добробит за запослене. Ту

свакако спада ергономија, чији захтеви фокусирани задовољства на човека,

пружају могућности постизања не само високих радних резултата, јер њени

принципи промовишу безбедност и здравље запослених.


[1] http://ergo.human.cornell.edu (1.8.2017.)

[2] http://ergonomics.ucr.edu/signs_symptoms.html (1.8.2017.)

[3] J. Dula, H. Vries, S. Verschoofb, W. Eveleensc, A. Feilzera, Combining

economic and social goals in the design of production systems by using

ergonomics standards, Computers & Industrial Engineering, Volume 47, Issues

2–3, November 2004, 207-222.

[4] https://webstore.ansi.org/ergonomics/Default.aspx (1.8.2017.)

[5] *** EN 614-1:2006

[6] *** EN ISO 6385:2008

[7] *** EN 13861:2013

[8] Љ. Ружић-Димитријевић, Љ. Диковић, Безбедан рад на рачунару,

ТЕМПУС 158781, БЗР предавања, 2010.

[9] В. Петровић, Љ. Ружић-Димитријевић, Примена методе BN у процени

ризика за рад са рачунаром, Зборник радова 1. Регионална конфереција

примењене заштите и њени трендови, Златибор 2014. 126-135.

[10] *** ISO 11228-1,2,3:2007(E)

[11] Љ. Ружић-Димитријевић, Ручно манипулисање теретом, Безбедност и

здравље на раду, књига 3, ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА, Модули 2.0 и 3.0, стр. 1-

16, TEMPUS JPHES 158781, мај 2010.

[12] Љ. Ружић-Димитријевић, Б. Николић, З. Букта, Процена ризика при

руковању теретима, Зборник радова Конференција Безбедносни

инжењеринг, 146-153, Копаоник 2011.


[13] B. Nikolić, Z. Bukta, Меthod of risk assessment in manual handling of

loads, MESE journal, vol.3, No 2/2013, Novi Sad –Serbia, Sankt Petersburg –

Russia, pp 32 – 57

[14] З. Букта, C. Косић, Процена ризика при гурању и вучењу терета,

Зборник радова, 76-88, Копаоник, 2010.

[15] Б. Николић, Љ. Ружић-Димитријевић, Високофреквентно руковање

малим теретима, Зборник радова Конференција Безбедносни инжењеринг,

88-99, Копаоник 2010.

[16] *** Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при

ручном преношењу терета Сл. гласник РС бр. 72/06, Београд, 200

[17] Љ. Ружић-Димитријевић, Методе за процену ризика при репетитивном

ручном руковању малим теретима Зборник радова прве регионалне

међународне конференције Примењена заштита и њени трендови, 73-85,

Златибор 2014.


ПРИСТУП КРЕИРАЊУ И ПОШТОВАЊУ БЕЗБЕДНОСНИХ

ПРАВИЛА

Александар Шотић1, Ненад Вељковић2, Раденко Рајић1 1ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ Висока инжењерска школа струковних студија,

Београд-Земун 2Унисол д.о.о, Београд

Резиме: У раду се разматра приступ креирању и поштовању безбедносних правила и

упутстава која се прописују за обављање радних активности запослених у

организацијама. Дат је приказ два приступа (Dekker, 2005) схватању развоја и употребе

правила и упутства за рад. Први модел је традиционалан, дедуктивни приступ одозго -

на доле, у коме се правила виде као круто ограничавање слободе избора која се намећу

оператерима, а кршења тих правила се види као негативно понашање извршилаца.

Други модел је индуктивни приступ одоздо - на горе, који је адаптиван, који види

оператере као стручњаке, где се компетенције оператера виде као способност да се

правила адаптирају актуелним условима. Намера је да се даље истражи природа

наведена два модела безбедносних правила и упутстава, и да се успостави методолошка

спона која би омогућила њихову хармонизацију, која би могла да води ка дефинисању

најбоље праксе. Процена валидности постојећих упутстава и могућност њиховог

унапређења испитаће се осмишљеном анкетом намењеном запосленима на извршним

радним местима у прехрамбеној индустрији.

Кључне речи: правила, упутства, безбедност и здравље на раду

AN APPROACH ТО CREATE AND FOLLOW SAFETY RULES

Aleksandar Šotić1, Nenad Veljković2, Radenko Rajić1 1TEHNICUM TAURUNUM Higher Education Engineering School of Professional

Studies, Zemun, Serbia 2Unisol d.o.o, Beograd, Serbia

Abstract: The paper discusses an approaches to create and follow safety rules and instructions

that are prescribed for performing work activities in organizations. The overview of two

approaches (Dekker, 2005) on the understanding of development and use of rules and

instructions for work is given. The first model is a traditional one, deductive top–down

approach, in which rules are seen as a rigid restriction on the freedom of choice imposed on

operators, while violations of these rules are seen as the adverse behaviour of the operators.

The second model is an inductive bottom-up approach, which is adaptive, which sees operators

as experts, where the competencies of the operator are seen as the ability to adapt rules to the

current conditions. The intention is to further investigate the nature of these two models of

safety rules and instruction, and to establish a methodological clue that would allow their

harmonization, which could lead to the definition of the best practice. Evaluation of the validity

of existing instructions and the possibility of their improvement will be examined with a

deliberate survey for employees in line positions in the food industry.

Keywords: rules, instructions, occupational health and safety


УВОД

У раду се разматрају безбедносна правила и упутства који се прописују

за обављање радних активности запослених у организацијама. Правила и

упутства за безбедан рад део су, на пример, захтева за безбедност машина

дефинисаних Директивом о безбедности машина (2006/42/ЕЦ), односно

Правилникa о безбедности машина (Сл. гласник РС, број 58/2016) усаглашеног

са истом, као и корисничке Директиве 2009/104/ЕЦ, односно Правилника о

превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад

(,,Сл. гласник РС”, бр. 23/09, 123/12 и 102/15), али и стандарда за поједине

типове машина.

Директива тј. Правилник о безбедности машина у најранијој фази

постављају захтеве које машина мора да испуни, пре него што је стављена на

тржиште и/или у употребу. Правилник заправо представља упутство намењено

инжењерском кадру које мора применити на самом почетку пројектовања

машине, чиме се одређује и начин коришћења машина у производњи,

укључујући доступност техничке документације за машину (потребне

информације, упутства и сл. у вези са о машином). Директива захтева да

кориснику морају да буду обезбеђени описи предвиђене и неправилне употребе

машине која се може разумно предвидети, која се показала као могућа на основу

искуства, и то већ у пројекту машине – њеној техничкој документацији.

Упутство мора да садржи све потребне смернице за безбедно и исправно

коришћење машине за све радне поступке у свим фазама животног циклуса

машине. Упутства су уједно и делови документације захтеване стандардом

ОХСАС 18001.

Међутим, свођењем доживљаја са папира на реалност Leveson [1]

наводи да је за послодавца најгоре да запослени раде према датом упутству. Она

каже да се људска грешка обично дефинише као свако одступање од учинка

одређеног или прописаног редоследа акција. Међутим, упутства и писане

процедуре готово никада нису тачно поштовани пошто оператери теже да

постану ефикаснији и продуктивнији и да се изборе са временским притиском.

У ствари, уобичајени начин за раднике да примене притисак на руководство, а

да заправо не изађу на штрајк јесте "да раде у складу са правилима'', што може

довести до слома продуктивности, па чак и хаоса, наводи она.

Бројни аутори идентификују правила и упутства и ставове запослених о

њима за кључне елементе cхватања безбедносне културе и климе. Непоштовање

правила је трећи најважнији узрок несрећа, одмах након неразмишљања и

непажње [2]. Обиље правила, било општих било детаљних, може се схватити

као потреба да се дефинише и документује начин на који ће се безбедно

спровести неки поступак. Бројни извештаји о несрећама у високо поузданим

индустријама [3],[4] указују на проблеме са упутствима (непостојање,

непоштовање, нејасност итд.) као узроке несрећа. Иако често доживљаване

веома бирократски, након несрећа правила и процедуре се сматрају суштинским

и незаобилазним за одређивање одговорности и упирањем прстом на кривца.

Подаци из истраживања спроведеног у хемијској индустрији [5] говоре да

разлози за непридржавање процедура леже у томе што су су неизводљиве у


пракси, да њихово поштовање утиче на незавршење посла, да су превише

рестриктивне, одузимају превише времена, док знатан број људи није свестан

постојања процедура, а слични ставови установљени су бројним студијама у

другим индустријама [6].

У раду се даје приказ два приступа [7] схватању развоја и употребе

правила и упутства за рад. Први модел је традиционалан, дедуктивни приступ

одозго - на доле, у коме се правила виде као круто ограничавање слободе избора

која се намећу оператерима, а кршења тих правила се види као негативно

понашање извршилаца. Други модел је индуктивни приступ одоздо - на горе,

који је адаптиван, који види оператере као стручњаке, где се компетенције

оператера виде као способност да се правила адаптирају актуелним условима.

Декер представља приступе два модела као супротности и наводи да морамо

направити избор једног од њих. У овом раду, намера је да се даље истражи

природа наведена два модела безбедносних правила и упутстава, и да се

насупрот дефинисању њихове природе као међусобно супротне од стране

аутора, успостави методолошка спона која би омогућила њихову

хармонизацију, која би могла да води ка дефинисању најбоље праксе управљања

безбедносним правилима и упутствима. Процена валидности постојећих

упустава и могућност њиховог унапређења испитаће се осмишљеном анкетом

намењеном запосленима на извршним радним местима у прехрамбеној

индустрији.

МЕТОДОЛОГИЈА

Мода процењивања ризика, захтеваних сертификација, израда

правилника и приручника, понекад чини да су они који пишу упутства веома

удаљени од реалног физичког процеса, па упутства састављају без елемената

интеракције, адаптације и учења. Иако је Deker [7] први експлицитно

формулисао два модела безбедносних правила, и бројна друга литература са

различитих теоријских концепата разматра ту суштинску тему. Декерови

модели су модели засновани на когнитивној психологији у смислу менталних

репрезентација, начина размишљања о правилима и објашњава како долазе, или

одакле су стигла, која је њихова функција, шта су недостаци и проблеми који

постоје у њиховој употреби, које су им предности и ограничења, као и друге

чиниоце [8].

Модел 1

Модел 1 је прескриптиван, top-down и тиме дедуктиван, и заснован на

инжењерским правилима. Правила за безбедан рад се одређују као најбољи

начин за обављање делатности и претендују да покрију све ситуације. Према

Моделу 1, правила се осмишљавају унапред, на основу анализе радних задатака

и процене ризика. Једном написана, она обично постају „вечна“ и „уклесана у

камену“ [8]. Правила се виде као статична и линеарна, постављају се

једнократно (приликом израде техничке документације опреме за рад, процене

ризика и слично), а која би се требала мењати само када се активности

суштински мењају, што се у пракси обично не спроводи.


Слика 1. Линеарна слика модела 1

Оквире правила или сама правила и упутства за безбедан рад постављају

државне институције и регулатори који се баве безбедношћу, инжењери

пројектанти и произвођачи опреме за рад или стручњаци безбедности на раду

који имају мисију да се баве спречавањем грешака које могу починити

непоуздани људски оператери. Међутим, те особе свакако свесне општих

безбедносних правила, истовремено могу бити удаљене од реалног физичког

процеса рада. Као таква упутства се дају „на сагласност и потпис“ оператерима

као њихова највиша административна обавеза (некад уз поднаслов „Безбедност

пре свега“), односно као испуњење регулаторних обавеза, а ради њиховог

безпоговорног поштовања како би се спречила људска склоност за њихова

кршења (намерна одступања) и грешке (ненамерна одступања).

Ова упутства документована су у приручницима, постављена на опреми

за рад, дата на располагање радницима, укључена у обуку и често потписана.

Лоша страна овог модела је распрострањено одступање од правила у пракси и

изостајање истраживања зашто се правила крше и шта се може учинити да се то

поправи. У концепту људске грешке, кршења и грешке доживљавају се као

негативне и непожељне радње. Уочавање одступања се кажњава или не

кажњава, а претходно потписивање је намењено да означи намеру

придржавања, а пре свега за доделу кривице тек након дешавања несреће.

Управљање квалитетом (ИСО стандарди) углавном се уклапа у овај

модел, са нагласком на проверу писане документације и откривање

непоштовања и неусаглашености. Као суштина истиче се писана форма

безбедносних правила. Нема сумње да је овај модел довео до општег

побољшања безбедности широм индустрија, али и да су остале бројне сумње

што је наведено у анализама неких од највећих индустријских несрећа [2],[3].

Међутим, Hale [9] примећује да се посебни проблеми јављају када регулатори

формулишу своје прописе на нивоу акционих правила. Да би се суочили са

таквим наметнутим акционим правилима, компаније се фокусирају на

усаглашеност, а не на управљање ризиком, што се претвара у бирократску,

легалистичку папирну игру, а не креативан процес оптимизације контроле

ризика.

Модел 2

Модел 2 је адаптиван, bottom-up и тиме индуктиван, и заснован на

оперативном искуству. Овај модел види правила као обрасце понашања која су


произашла из искуства у поступцима и активностима оних који их спроводе.

Правила се карактеришу као локална и односе се на специфичне активности,

насупрот писаним правилима која се сматрају општим, издвојеним из детаљних

ситуација како би била шире примењива.

Према Моделу 2, правила никада не могу бити потпуна, а писана

правила суштински нису специфицирана и захтевају процес усаглашавања и

адаптације пре примене на конкретном случају. Ово указује да писана правила

не би требало да буду на детаљном, акционом нивоу, већ највише на нивоу

процесних правила. Модел 2 замењује линеарну слику Модела 1 петљом која се

састоји од употребе искуства и стручности да би се акциона правила продубила,

ажурирала и усавршила на основу повратних информација. Модел 2 препознаје

да су многа понашања прихватљива све док не воде превише близу границе

несреће [3]. Варијабилност, условљена човековом адаптацијом на различитост,

је неминовна и драгоцена и мора бити укључена, а не потиснута.

Улога оператера

Централни актери у приступу Модела 2 су оператери, са способношћу

да спроводе и наводе динамичан процес адаптације, а успостављање правила се

види као суштински део њихове вештине и искуства. Може постојати велики

отпор ако се чине покушаји да се наметну правила изван ове оперативне групе,

што резултира употребом неформалних правила групе, које се са једне стране

виде као кршења од стране оних споља, али као вештина адаптације оних

изунутра.

Правила у Моделу 2 виде се као подршка и смернице за експерта,

образац и извор за адаптацију, али не нешто што захтева стриктно поштовање и

без замена за надлежност. Ова разлика је симболизована поновним именовањем

„смерница“ уместо „правила“. Поједина ситуација се сматра „прекршајем“ када

се правила не поклапају са реалношћу. Откривање шта представљају правила је

процес разоткривања експлицитног знања, анализе активности, а не анализе

задатка [8]. У том смислу Модел 2 започиње од реалности акција и сматра

(писана) правила као увод и апстракцију, док Модел 1 почиње од писаних

правила и изводи закључак из њих да су акције или усаглашене или прекршене.

Упркос разлици између разматраних модела, не може једноставно да се закључи

да ли је Модел 1 лош, или важи само за једноставне задатке, а Модел 2 добар,

или применљив само на оне сложене. У сваком случају оба модела имају своје

место у креирању и поштовању правила. У табели 1 Hale [8] је идентификовао

предности и слабости сваког од разматраних модела.

Табела 1: Преглед најважнијих снага и слабости Модела 1 и Модела 2 [8]

Модел 1 Модел 2

Снага

Направите израду правила јасно и

лако за контролу

Препознаје оператере као експерте

који стварају правила

Направите јасне консеквенце за

прекршаје

Препознаје социјалне процесе као

кључне за употребу правила


Нагласите надлежности у креирању

правила и улогу предметних

стручњака

Гледа на креирање правила као на

континуиран, динамичан процес

Логичан, рационалан и инжењерски

приступ

Везује правила са компетенцијама

организационе меморије

Добро радите са почетницима Препознаје важност управљања

изузецима и њиховом повезаношћу

са кршењима

Докажите ефектност „златна

правила“ (безбедност базирана на

понашању)

Препознаје искуство као центар

Нагласите улогу организационог

саучесништва у кршењу правила

Слабости

Види оператере као роботе, без

стручности, социјалне мотивације

Креирање правила и модификација

процеса су нетранспарентни за

контролу и за почетнике

Криви културу и ствара негативан

погледа на правила и кршење

правила

Потцењује потребу за

организационом развојем правила

Види стварање правила као један

статички процес док акцидент не

покрене промену

Прикрива разлике између

компетенција и импровизације

Не адекватно бављење изузецима

Склоност ка бирократији и ствара

јаз између правила и стварност

Вишеструки нивои доношења одлука Имајући у виду сложене односе, контрола ризика и развој несрећа

одвијају се на више нивоа, почев од политичких система до појединих оператера

и техничких система. Сваки ниво може да утиче на други у интегрисаном и

спрегнутом систему. Виши нивои могу утицати на ниже нивое кроз нпр.

експлицитне захтеве, обезбеђењем и ограничењем ресурса, успостављањем

система санкција или одређивањем како се доносе одлуке на нижим нивоима.

Са друге стране, нижи нивои могу да користе слободу одлучивања када тумаче

и спроводе захтеве са виших нивоа, могу да контролишу ток информација на

више нивое, а могу и да заобиђу директно надређени ниво и да комуницирају са

знатно вишим нивоима.

Интерактивне одлуке било којег актера које утичу на контролу ризика

доносе се такође у многоструким различитим контекстима. Две тачке су од

посебног значаја у вези са интерактивним одлукама:

одлуке оператера спроводе се у различитим околностима или

контекстима, и разликују се у погледу доминантних ограничења,

критеријума за одлучивање и оквира типичних ситуација, као и физичке

и узрочне удаљености од физичке опасности,


стереотипни top-down, прескриптивни, командно-контролни режим

интеракције, ретко или никада не доноси интерактивне одлуке; чиниоци

који могу направити интерактивност су локална интерпретација и

адаптабилност.

Безбедност, према томе, може да се посматра као проблем контроле, при

чему је безбедност управљана контролном структуром уграђеном у адаптивни

друштвено-технички систем. Систем се посматра кроз међусобно повезане

компоненте (људске или техничке) које се одржавају у стању динамичке

равнотеже повратним спрегама информација и контроле. Уместо дефинисања

управљања безбедношћу у смислу спречавања догађаја отказа компоненте, оно

може да се дефинише као стални контролни задатак у наметању ограничења

неопходних да се ограничи понашање система на безбедне промене и

адаптације. Да би могао да контролише систем Ashby [10] наводи да контролер

мора да: има циљ, има модел система, буде у стању да утиче на систем, и буде

у стању да утврди стање система. Основна контролна петља којом контролер

(оператер) управља контролисаним процесом приказује се на слици 2.

Контролер садржи модел (радног) процеса и контролни алгоритам (безбедносна

правила и упутства). Контролер формира свој модел процеса (технологију рада,

у овом случају) на основу повратне спреге (искуства). На основу модела процеса

контролер формира контролни алгоритам (дакле упутство за безбедан рад),

односно предвиђа (или не) контролну акцију. Контролер задаје контролну

акцију да би наметнуо ограничења контролисаном процесу.

Слика 2. Основна контролна петља теорије система (Leveson, 2004)

РЕЗУЛТАТИ

Са намером тестирања методологије, процена валидности постојећих

упустава и могућност њиховог унапређења испитивана је осмишљеном

анкетом. Разматран је однос према упутствима за безбедан рад код послодавца

који обавља делатност производње и паковања производа у прехрамбеној

индустрији. Послодавац је усвојио 16 упутстава и дао их на примену

запосленима у производном погону. Анкета са 25 питања осмишљена је са

сврхом да одговори формирају слику о перцепцији запослених према

прописаним правилима за рад [11].


У првом делу анкете намера је била да се утврди став запослених према

постојању упутстава за рад и добију одговори на питања са културолошког

аспекта према креираним правилима, а у којима је примењен Модел 1. Сврха

питања у средњем делу анкете била је да „прокрче“ пут ка креирању упутстава

према Моделу 2 тако што би одговори пружили слику о узроцима кршења

правила. На самом крају анкете наведено је неколико питања која подстичу

запослене да размисле о повреди на раду као резултату низа околности међу

којима је и кршење правила из упутства за рад. Анкета је спроведена међу

запосленима на извршним радним местима код послодавца у прехрамбеној

индустрији, пошто се разматрана упутства и процедуре и односе управо на

такве, извршне задатке.

Сагледавањем одговора, дошло се до сазнања да су подељена мишљења

да упутства описују сваку могућу ситуацију на радном месту (56%) или не

(46%). Овај аспект виђен је као веома битан јер је очигледно да у производном

процесу не преовладава искључиво Модел 1, како се на почетку мислило, већ се

у великој мери процес ослања на организационе рутине, и искуство оператера

који обављају радне активности.

Један део запослених је (44%) учествовао је у писању упутстава за рад,

а разлог томе је недавно завршен пројекат „Пословна изврсност“ који је

подразумевао укључивање запослених у израду упутстава за рад. Ипак, како су

то били само изабрани оператери, 32% анкетираних одговорило је да није

учествовало (при чему део 24% том приликом није ни било запослено).

Оператери не виде себе као роботе који требају само да извршавају задатке, што

је апсолутно очекивано, обзиром на културолошке одлике простора на којем

живимо и радимо, а који се увек морају узети у обзир. То се јасно види у

подељеним мишљењима око учешћа у изради упутстава за безбедан рад, али

ипак мало већи број анкетираних (58%) сматра да би требало да учествује. Ипак,

може се констатовати да 80% анкетираних сматра да не постоји одбојност према

правилима у чијем креирању нису учествовали.

Подељеност у поступању по правилима, са 48% запослених који увек

поступају по правилима, са исто толико који ретко крше правила, говори да се

правила ипак крше, док 4% анкетираних признаје да свакодневно крши правила.

Највећи број анкетираних веома озбиљно схвата правила за рад тако што их

поштује увек и у потпуности, а остатак их такође озбиљно схвата али их

примењује ''када је упутство примењиво у пракси''.

Наредних неколико питања се односи на утврђивање разлога за

непоштовање правила. Када се крше правила, 48% анкетираних то чине због

тога што упутства не описују све потребне ситуације, велики број (35%) сматра

да упутства нису ажурна, а 17% сматра да су неприменљива у пракси.

Очигледно је да разлози непоштовања упутстава леже у самим упутствима. Ово

мора бити сигнал руководству за ревизију прописаних правила, са препоруком

да се испита и методологија израде правила. У овом раду потврђује се мишљење

да свако непоступање по упутству не може да се сматра прекршајем. Ипак,

највећи део запослених (80%) сматра да су радни налози такви да их је могуће

извршити без кршења правила, што је значајно као искључење могућности да је

то разлог кршења правила.


Подељена су мишљења, при чему незнатно већи део испитаника (56%)

сматра да кршењем правила неће урадити посао за краће време, али и да ће

поштујући правило трајање неког рада продужити за неко време. Веома је

значајно развити свест код запослених да није потребно кршити правило да би

се посао обавио за краће време, а потпору томе морају дати прецизно

дефинисани циљеви. Слично је и када је реч о тежини обављања задатака. Иако

52% анкетираних каже да кршењем упутства може да обави посао на лакши

начин, потребно је инсистирати да се не ради на такав начин, јер је управо то

могући узрочник повреде на раду или оштећења здравља запосленог. Из

одговора се констатује да руководство не даје подстрек запосленима да крше

упутства (84%), мада 8% анкетираних изјављује да се то заправо и ради или се

ради понекад.

При крају анкете следе питања путем којих се има намера измамљивања

перцепције запослених према узроцима повреда на раду. Око 60% анкетираних

зна да је на њиховом радом месту било повреда на раду. Код Послодавца код

којег је спроведена анкета, у 2013 години није било повреда на раду, у 2014

години чак 7, од којих 6 на радним местима са којих су анкетирани радници, а у

2015 постоји једна повреда на раду која није са анкетираних радних места. Само

28% анкетираних је препознало да је један од узрока повреда на раду био

непоштовање писаног упутства, док 32% запослених препознаје за један од

узрочника непостојање упуства. Обзиром да је 16% анкетираних претрпело

повреду на раду са неким од ових узрочника, може се сматрати да су управо

они, можда и запослени из њиховог непосредног окружења, ти који су пружили

претходно наведене одговоре.

Анкета је указала на веома значајну промену коју је неопходно

спровести. Од Модела 1 којим су углавном била креирана правила, потребно је

кренути ка Моделу 2 и учинити да правила више одговарају реалним

ситуацијама са којим се суочавају оператери. Обзиром да нас Модел 2 упућује

да примењујемо смернице и начелна упутства проистекла из искуства, процена

је да ће се изазов недефинисаности појединих процеса релативно лако

отклонити ослањајући се на стручне и искусне оператере. Управо у том смеру

основна петља теорије система (Leveson, 2004), приказана на слици 2, може да

представља оквир и да укључи релевантне елементе добијене радним

искуством. На тај начин, контролер процеса, било законодавац, на генералном

нивоу, било послодавац на детаљном, може да формира модел или перцепцију

процеса који се одвија у реалности. Прецизнији модел процеса свакако да

допушта формирање подеснијег контролног алгоритма за издавање контролних

акција, односно, између осталог, и правила и упутстава.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

У раду је дат приказ два приступа схватању развоја и употребе правила

и упутства за рад, на основу истраживања Dekker-а [7].

Модел 1 је могуће применити код рутинских послова које могу

обављати и слабо обучени људи. Модел 1 је, ипак, доминантан модел међу

менаџерима, посебно у малим компанијама, у законодавству и међу аудиторима


система квалитета. Упутства су наметнута „одозго“, али морају бити

прихваћена „одоздо“ како би се премостио потенцијални несклад између

правила и стварности.

Модел 2 пружа стручном оператеру главну улогу, обзиром на његову

компетентност. Модел 2 одговара комплекснијим, високоризичним доменима

са великом различитошћу и потребом за адаптацијом. Правила у Моделу 2 се

виде као подршка и смернице за оператера, образац и извор за адаптацију, а не

нешто што захтева стриктно поштовање. Комбиновање Модела 1 и Модела 2

може се спровести путем основне петље теорије система, што би могло да

доведе до реалнијих резултата у поступку креирања и примене правила и

упутстава. Спроведена и анализирана анкета показала је велики потенцијал за

унапређење састављања и примене упутстава, и верификовала је како теоријска

полазишта два модела, тако и потенцијал основне петље теорије система да буде

мост између та два модела.

ЛИТЕРАТУРA

[1] Leveson, N. (2004) A New Accident Model for Engineering Safer Systems.

Safety Science 42 (4), 237-270.

[2] O’Dea, A., Flin, R., 2001. Site managers and safety leadership in the offshore oil

and gas industry. Safety Science 37 (1), 39–57.

[3] Vaughan, D., 1996. The Challenger Launch Decision: Risk Technology, Culture

and Deviance at NASA. University of Chicago Press, Chicago.

[4] Bea, R., Final Report on the Investigation of the Macondo Well Blowout,

National Commission, 2011, 124p.

[5] Embrey, D., 1999. Preventing human error:developing a best practice safety

culture. In: Paper to the Berkeley Conference International conference

Achieving a step change in safety performance. Barbican Centre, London,

February.

[6] Elling, M.G.M., 1991. Veiligheidsvoorschriften in de industrie (Safety rules in

industry). PhD Thesis. University of Twente. Faculty of Philosophy and Social

Sciences Publication WMW No. 8. Netherlands.

[7] Dekker, S.W.A., 2005. Ten Questions About Human Error: A New View of

Human Factors and System Safety. Lawrence Erlbaum, New Jersey.

[8] Hale, A., David, B., Working to rule, or working safely? Part 1: A state of the art

review, Safety Science 55 (2013) 207–221

[9] Hale, A., David, B., Adams, M., Safety regulation: The lessons of workplace

safety rule management for managing the regulatory burden, Safety Science 71

(2015) 112–122

[10] Ashby, W. R. (1956) An Introduction to Cybernetics, Chapman and Hall,

London.

[11] Вељковић, Н. Истраживање примене безбедносних правила: радити по

правилу или радити безбедно, Специјалистички рад, Висока инжењерска

школа струковних студија Техникум Таурунум, Београд-Земун 2015, 69 с.


УЧЕШЋЕ ЗАПОСЛЕНИХ У ПОБОЉШАЊУ

БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Бранислав Живановић

РТБ Бор Група, “Топионица и рафинација бакра” Бор

Резимe: У овом раду се описује учешће запослених у побољшању безбедности на раду

на више начина, од којих су најважнији следећи: директно, преко сугестија из

безбедности на раду, учешћем у стручном тиму за редукцију ризика и преко

представника запослених за безбедност на раду.Описује се систем сугестија чија је

основна сврха да кроз активно учешће свих запослених помогне да се:елиминишу

узроци повреда на радуи /или побољша и унапреди радна средина. Описује се систем

спровођења смањења ризика на предлог оператера- непосредних извршилаца и начин

формирања тимова. Тимови користе ЈSA (JobSafetyAnalysis) методу чија је

специфичност у томе што у њеној примени учествују сами радници заједно са лицем

задуженим за безбедност и здравље на раду, а који често најбоље познају које су опасне,

критичне тачке радног процеса. Безбедносна анализа се заснива на разчлањивању

процеса рада на појединачне кораке, операције које се затим анализирају, у смислу

процене ризика, идентификују се опасности и на основу добијених резултата одређују

се одговарајуће контролне мере у циљу смањења ризика и безбедно обављеног посла,

наравно уз поштовање хијерархије контролних мера.Такође се указује на улогу

представника запослених да заступа интересе запослених у циљу стварања безбедних

услова рада.

Кључне речи: безбедност и здравље на раду, запослени, сугестије, представник

запослених

PARTICIPATION OF EMPLOYEES IN H&S IMPROVEMENT

Branislav Živanović

RTB Bor Group, Smeltery and Copper Refinement, Bor, Serbia

Abstract: This paper is describing participation of employees in H&S improvement in several

ways, from which the most important are: to directly, through suggestions regarding safety,

participation in experts team for risk reduction and through H&S representative of employees.

It details the suggestion system, with basic purpose to help achieving the following through

active participation of all employees: elimination of causes of injury at work and/or advancing,

improving of working environment. It describes system for risk reduction at the operator’s –

direct executioner’s suggestion and method for team formation. Teams are using JSA (Job

Safety Analysis) method where employees who are often the most familiar with hazardous,

critical points of working process along with H&S person, are participating in its

implementation. JSA is based on division of working process in single steps, operations which

are then being analysed regarding risks. Hazards are being identified and based on results

suitable control measures for risk reduction and safe execution of work are determined,

considering the hierarchy of controls. Also, the role of employee representative for

representing best interest of employees is being pointed out, with purpose of creating safe

working conditions.

Keywords: occupational health and safety, employees, suggestions, employee representative


УВОД

У међународном праву (право Међународне организације рада, Савета

Европе и Европске уније) уведен је принцип трипартизма, односно укључивање

соијалних партнера у проблематику безбедности и здравља на раду, односно

заштите запослених.

Некомунитарно радно право (настало у оквиру Савета Европе) је

значајно за ширење социјалних права и увођење и имплементацију права на

избор представника запослених и заштиту социјалних права с обзиром на то да

је Савет Европе донео прву Европску конвенцију о заштити права човека и

основних слобода 1950. године и Европску социјалну повељу 1961. године и да

су национални системи земаља чланица развијани под њиховим утицајем.

Европска социјална повеља, односно Ревидирана – Измењена Европска

социјална повеља (из 1996.год.) се популарно сматра својеврсним Социјалним

уставом Савета Европе.

Европска социјална повеља садржи низ начела и (социјалних) права.

Прва из 1961. године садржи 19, а Измењена европска социјална повеља 31

начело којим се гарантују социјална права. Повеље остављају одређену слободу

државама чланицама Савета Европе да приликом ратификације изаберу начела

и социјална права која ће их правно обавезивати. Социјална повеља, дакле,

класификује начела и социјална права на најзначајније (главне) – издваја седам

најзначајнијих, и обавезује државу која врши ратификацију да изабере најмање

пет од тих седам начела, односно социјалних права, која тако добијају правно

обавезујућу снагу.

Измењена европска социјална повеља садржи 31 право (од којих су

државе дужне да ратификују минимум 16 права) укључујући и права која се

односе на безбедност и здравље на раду и учешће радничких представника у

остваривању безбедних услова рада, а најважнија су:

сви радници имају право на безбедне и здраве радне услове (чл.3),

сви радници и послодавци имају право на колективно преговарање

(чл.6),

радници имају право да буду информисани и консултовани у оквиру

својих предузећа (чл.21),

радници имају право да учествују у одређивању и унапређивању услова

рада и радног окружења у предузећу (чл.22),

сви радници имају право на достојанство на раду (чл.26),

представници запослених у предузећима имају право на заштиту од

аката усмерених против њих, а потребно је обезбедити им одговарајуће

могућности за обављање њихове функције (чл.28),

Право учешћа у одлучивању и унапређивању услова рада и радног

окружења (чл. 22) значи да су државе обавезне да усвоје или подстакну мере

које омогућавају запосленима или ниховим представницима да, у складу са

националним законодавством и праксом, допринесу:

a) одлучивању о условима рада, организацији рада и радној околини и

њиховом унапређивању;

b) одлучивању о заштити здравља и безбедности на раду у предузећу;


c) организацији друштвених и друштвено-културних служби и

погодности у оквиру предузећа,

d) надзору над спровођењем регулативе у овим питањима.

У некадашњој социјалистичкој држави запослени су активно

учествовали у побољшању услова рада и заштите на раду. Лоше спроведен

процес приватизације и промена законских решења су негативно утицали на

активно учешће запослених у свим областима рада.

У процесу усаглашавања националног законодавства са међународним

донет је Закон о безбедности и здрављу на раду са пратећим прописима, чиме

су створене претпоставке да запослени у Србији у претходној деценији раде на

радним местима на којима је побољшана безбедност и здравље на раду.

Међутим, повреде на раду и обољења, а поготово смртне повреде и даље

узимају данак. Да би се побољшала безбедност и здравље на раду, послодавац и

запослени морају блиско сарађивати како би заједнички пронашли решења за

уобичајене проблеме.

За запослене то значи превенцију повреда на раду, а за послодавце помоћ

у препознавању правих проблема и изналажењу адекватних решења.

Послодавци треба да промовишу културу безбедности и здравља на раду, која

подржава учешће запослених и која има за циљ да охрабри руководиоце,

запослене и њихове представнике да удруже снаге како би унапредили

безбедност и здравље на раду.

Руководство нема решења за све проблеме безбедности и здравља на

раду. Запослени и њихови представници поседују потпуно знање и искуство у

свом послу, као и како посао на њих утиче. Из овог разлога, на радним местима

где запослени активно доприносе безбедности и здрављу на раду често су

присутне ниже стопе ризика и повреда на раду.1 Компаније у Србији које

пропагирају и подстичу активно учешће запослених имају мали број повреда, а

посебно је индикативан пример компаније Heineken Srbija-пивара Зајечар где

није било повреда 500 дана. За одличне резултате и посвећеност унапређењу

безбедности и здравља на раду пивара Heineken Srbija доо Зајечар је 2016. г.

награђена Повељом 28. април.

Послодавци и запослени имају обавезу да брину о безбедности и

здрављу на раду. Најважнија обавеза послодавца је да спречи ризике којима су

изложени запослени, применом превентивних мера, које укључују безбедне

методе рада, безбедну опрему за рад, опрему за личну заштиту на раду.

Послодавац има обавезу да врши информисање, консултовање и оспособљање

запослених за безбедан рад.

Запослени имају обавезу да помогну послодавцу да примени одговарајуће

мере тако што:

• Брину о сопственој безбедности, као и о безбедности других,

• Поштују правила обуке која им је пружена, придржавајући се

процедура и упутстава за безбедан рад, коришћењу опреме за рад,

1EU-OSHA- Европска агенција за безбедност и здравље на раду, Представници

запослених и консултације о безбедности и здрављу на раду- анализа резултата

европског истраживања о новим и ризицима у настајању (ESENER), 2012


коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду, алата,

материја, итд.,

• Сарађују са послодавцем по свим питањима из области безбедности и

здравља на раду,

• Обавештавају одговорно лице код послодавца ако сматрају да сам

посао или неадекватне мере безбедности представљају ризик по

безбедност и здравље запослених

Запослени могу да учествују у побољшању безбедности на више начина,

а најважнији су следећи:

• Директно, преко сугестије из безбедности на раду

• Учешће у стручном тиму за смањење ризика

• Преко представника запослених или Одбора за безбедност на раду

СИСТЕМ СУГЕСТИЈA ИЗ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Систем сугестија из безбедности и здравља на раду је систем за

унапређење безбедности у свим радним срединама у предузећу. Намена овог

система је да кроз активно учешће свих запослених помогне да се:

• Елиминишу узроци повреда на раду

• Побољша и унапреди радна средина

Сугестије се разликују од Near Miss и Safety докумената. Safety

документ је обичан и најчешће кориштен ИМС документ на коме се означава да

је у питању БЕЗБЕДНОСТ. Он се користи за означавање свих одступања на

машини од оригиналног система за безбедан рад: заштитни уређаји који су

неисправни или ван функције, покретни делови без заштите, криви, похабани,

олабављени делови, недостатак делова који могу довести до повређивања,.... Он

може да се користи и за одступање – уочене недостатке у радној околини који

дуже трају

Near Miss документ се пише да би се евидентирао догађај који се десио

и који је могао да доведе до повређивања. Њиме се евидентирају догађаји као

што су прскање или просипање врелих материја или хемијских средстава у

зонама где се крећу запослени, експлозија лонаца са врелом шљаком, прскање

стакла, пад тешких предмета, саплитања, клизања, итд.

Сугестије се користе на местима где постоји потреба и могућност за

даља унапређења безбедности на раду. При томе се подразумева да је кроз

систем безбедносних докумената решен највећи број аномалија и да машине и

опрема поседују исправне системе заштите у складу са оригиналним дизајном.

Сугестије се пишу на посебном обрасцу и убацују у кутију за сугестије.

Кутија за сугестије налази се поред табле за безбедност на раду. Сугестије могу

да предложе сви запослени у предузећу. Сугестије не могу бити анонимне или

групне. Обрасци морају бити потписани и у потпуности попуњени, јер се

анонимне сугестије не узимају у обзир. Сугестију прво разматра надзорно-

техничко особље (НТО) погона или дела погона, чији представник о мишљeњу

НТО обавештава руководство погона. Све сугестије које се напишу у току

недеље разматрају се на састанку руководства погона током следеће недеље, где

се свака сугестија процењује и одлучује се да ли ће бити прихваћена или


одбијена. О прихваћеној сугестији руководство погона обавештава топ

менаџмент предузећа. Предлагач добија писану информацију о прихватању или

одбијању његове сугестије, као и начин на који је оцењивање извршено. Листа

прихваћених сугестија се објављује на табли безбедности.

Алгоритам управљања сугестијама је следећи:


Образац за сугестије из области безбедности и здравља на раду може се

формирати на више начина, а један начин је приказан у даљем тексту.

На сваку сугестију предлагач добија одговор да ли је прихваћена или не

у року од највише 15 дана, осим у изузетним случајевима до 20 дана,

План за реализацију прихваћених сугестија се креира у сарадњи са

тимом за реализацију и са предлагачем. На листи прихваћених сугестија треба

да стоји и план почетка и завршетка реализације.

Стимулисање сугестија се може извршити на више начина:

• На месечном нивоу

• На годишњем нивоу.

Најбоље оцењена сугестија на месечном нивоу се награђује новчаном

наградом и/или на други погодан начин. Најбоље оцењена сугестија на

годишњем нивоу се награђује новчаном наградом- ваучером у новчаној

противвредности од мин.100 €.


СУГЕСТИЈЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Ko може да учествује? Сугестијe могу да предложе сви запослени у предузећу

Kaкo проследити

сугестију?

Сугестијe се предлажу тако што се попуни овај образац и убаци у

кутију за сугестије. Сугестијe не могу бити анонимне или групне

Сугестијe су важеће ако: Предлажу практична и конкретна унапређења.

Jaсно одређује шта је унапређење и како се постиже

ПРЕДЛОГ СУГЕСТИЈЕ

Име и презиме

Погон или служба

Позицијa (радно место)

Moja сугестија ће:

Смањити ризик од повреде или несрећног случаја

Унапредити услове рада

Oстало (напишите шта)

1.Oпишите тренутне услове, ситуацију, метод или процедуре која треба да се унапреди. Aкo je било

повређивања из овог разлога, наведите и то. Moлимо вас да будете што одређенији.

2. Шта је Ваша сугестија? Oпишите што детаљније шта је потребно урадити и како

3. Кoлика су, по вашој процени, потребна улагања за реализацију предложеног унапређења?

4. Зa које време би то могло да се реализује ?

5. Зa реализацију овог предлога потребно је ангажовање a) Oператера, б) Службе одржавања, в)

Tрећих лица (друге фирме). (Заокружите ваше мишљење )

Потпис

Датум

OЦЕЊИВАЊЕ СУГЕСТИЈЕ

Oцена 1-5 Oцена

поена

5 3 1 0

Eфекат

Да ли је било

случајева

повређивања ?

Дa, више

пута

Дa, jeдном Нe, aли

постоји ризик

Maла je

шанса

Koлики је ниво

ризика?

Веома

висок

Средњи Maли Безначајан

Идеја

Значaj

унапређења

Веома

значајно

Значајно

унапређење

Maло

унапређење

Нема

унапређења

Степен припреме

и осмишљености

Детаљно

осмишљена

реализација

Oсмишљено

идејно

решење

Само идеја о

изводљивости

Није

изводљиво

Степен припреме

и осмишљености

Детаљно

осмишљена

реализација

Oсмишљено

идејно

решење

Само идеја о

изводљивости

Није

изводљиво

Teжина

реализације

Потребна

улагања До 200€

Oд 200-

1000€ Преко 1000€

Потребна

инвестиција

Потребно време 1-2 дана До 1

недељe До 2 недељe

Преко 3

недеље

Реализација

Сами

извршиоци,

oператери

Одржавање Tрећа лица

Aнгажовање

специјализо

ване фирме

РЕДУКЦИЈА РИЗИКА НА ПРЕДЛОГ НЕПОСРЕДНИХ ИЗВРШИЛАЦА

У средњим и великим фирмама може се десити да стручна лица не

стигну да обиђу све делове погона.У неком делу се могу појавити проблеми које

непосредни извршиоци- оператери примете одмах, а да би то приметила стручна


лица може проћи много времена. Запослени примете проблеме и пријављују их.

Да би се спровела редукција ризика на предлог оператера- непосредних

извршилаца (ORR -Operational Risks Reduction) неопходно је формирати тим.

Тим се састоји од више извршилаца (обично од 5), а једно лице је вођа тима.

Запослени који улазе у стручни тим за смањење ризика морају проћи адекватну

обуку и имати стручно знање и искуство на тим пословима. У тим се у принципу

убацују стручни радници (нпр. за побољшање у трафостаници ORR раде лица

електро струке) чији је први задатак да се све доведе у исправно стање у складу

са прописима и стандардима. Након тога се предлажу побољшања. Сваки тим

прати и усмерава Лице за БЗнР. Запослени најбоље познају свој посао и могу да

оцене шта је потребно учинити на побољшању своје безбедности и услова рада.

Специфичност JSA (Job Safety Analysis) методе је у томе што у њеној

изради учествују сами радници, а који у многим ситуацијама знају најбоље које

су опасне, критичне тачке радног процеса. Метода се заснива на пређашњем

искуству радника приликом обављања одређених радних задатака који се

константно понављају и свакодневном праћењу могућих нових и специфичних

ризика које се могу наћи на самој позицији за рад. Тако да се нове опасности

везане за специфичност радне позиције, додају безбедносној анализи самог

посла. Уз такво праћење ризика подпомогнуте (Near Miss - Извештај о

опасности које је могла довести до повреде), у форми документованог извештаја

дате ситуације, омогућава да се лакше утврди који су то најзаступљенији ризици

са којима се радници свакодневно сусрећу. Уз овакво документовано праћење

ризика, треба урадити и Регистар ризика. Сам регистар је уствари плод праћења

свакодневних ризика на радним позицијама и као такав може се искористити за

вршење безбедносне анализе.

Безбедносна анализа се заснива на рашчлањивању процеса рада на

појединачне кораке, операције које се затим анализирају, у смислу процене

ризика, идентификују се опасности и на основу добијених резултата одређују

се одговарајуће контролне мере у циљу смањења ризика и безбедно обављеног

посла, наравно уз поштовање хијерархије контролних мера. Тим ради тако што

у припремљени образац убацује своју дневну радну рутину (од доласка на радно

место па до одласка са истог после завршетка посла), притом сагледавају да ли

се може побољшати процес рада уз смањење ризика. Како би се олакшао посао,

свака радна операција се може убацити у Еxcel табелу која рачуна ризик.

Образац има вероватноћу и последицу уз време излагања. Сваки ризик који се

истретира као повишени се мерама мора смањити на дозвољени тј у зависности

од методологије на одређену цифру. У датој табели та цифра је 30. Ако ризик

пређе150, одмах се мора обуставити рад.

Сви уочени ризици и предлози зањихово смањење се убацују и

анализирају уз помоћ Лица за безбедност и здравље на раду и других инжењера,

а све договорено се имплементира у складу са утврђеном динамиком. Уколико

су нопходна већа средства за отклањање недостатака, онда се сачињава Програм

постепеног отклањања недостатака у складу са Законом о безбедности и

здрављу на раду.


Табела 1. Калкулатор степена ризика зa JSA Безбедносну анализу посла

Након имплементације се обавезно једном годишње врши ревизија

ORR-а.Такође се прати број повреда тј, да ли је побољшање адекватно.Уколико

треба ради се поново цео поступак ORR. Поступак се понавља све док се

драстично не смањи број повреда и/или инцидената, односно док се доведу на

прихватљив минимум.

Побољшања могу бити различитог нивоа и вредности (нпр, израда и

постављање адекватне платформе за рад; постављање леђобрана на

вертикалним лествама на нижу висину од прописане и пројектоване, покривање

електричних регала, постављање клима уређаја, оправка крова у неком делу

погона, модернизација система за вучу гасова, замена машина бољим и

модернијим, итд.). Редукција ризика на предлог оператера утиче на смањење

ниских, средњих и високих ризика на мање вредности. Тимови утичу и на

побољшање радне околине. Свако смањење ризика позитивно утиче на свест

запослених, јер знају да су својим ангажовањем помогли да се смање опасности

и штетности, као и да су побољшали своје радно окружење.

Укључивањем у процес решавања проблема у фази планирања и

реализације, запослени лакше препознају разлоге за предузимање конкретних

мера, помоћ у налажењу конкретних решења и задовољство крајњим

резултатом.

ПРЕДСТАВНИК ЗАПОСЛЕНИХ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА

РАДУ / ОДБОР

Закон је уредио права представника запослених, односно Одбора, као и

обавезе послодавца према представнику запослених, односно Одбору. То је

значајна претпоставка да ће представници запослених, односно Одбор пружити

Вероватноћа

1 0.1

2 0.5

3 1

4 3

5 6

6 10

Последице

1 1

2 5

3 15

4 25

5 50

6 100

ИЗЛОЖЕНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ ЈЕ КОНТИНУИРАНА

НИВО РИЗИКА ПОСЛЕДИЦА

НИВО РИЗИКА (RL- Risk Level)

Низак Средњи

Прва пом

оћ

Мед

ицинска

помоћ

Пром

ена посла

Изгубљ

ено време

Смртни исход

Више см

ртних случајева Висок Eкстреман

готово немогуће 0.1 0.5 1.5 2.5 5 10

мало вероватно 0.5 2.5 7.5 12.5 25 50

чули за 1 5 15 25 50 100

Могуће 3 15 45 75 150 300

догађа се 6 30 90 150 300 600

готово сигурно 10 50 150 250 500 1000

ВЕРОВАТ-НОЋА


значајан допринос стварању безбедних и здравих услова рада, као и помоћ

запосленима у примени мера заштите на раду и при остваривању права на

безбедне услове рада.

Послодавац је обавезан да представнику запослених односно Одбору

обезбеди услове за рад и да му пружи потребне податке и могућност

информисања како би обављао своје дужности и то да:

• представнику запослених, односно Одбору стави на увид све акте који

се односе на безбедност и здравље на раду;

• омогући представнику запослених, односно Одбору учешће у

разматрању свих питања која се односе на безбедност и здравља на раду,

да предлажу и буду консултовани;

• да их информише о свим подацима који се односе на безбедност и

здравље на раду,

• упозна представника запослених, односно Одбор са налазима и

предлозима мера заштите и превентивних мера или предузетим мерама

инспекције рада;

• упозна представника запослених, односно Одбор са извештајима о

повредама на раду, професионалним обољењима и обољењима у вези са

радом и о предузетим мерама за безбедност и здравље на раду;

• упозна представнике запослених, односно Одбор, са предузетим мерама

за спречавање непосредне опасности по живот и здравље, и

• на захтев инспектора рада или представника запослених достави

извештај о стању безбедности и здравља на раду запослених, као и о

спроведеним мерама.

Циљ избора представника запослених је да се обезбеди сарадња са

послодавцем у погледу безбедности и здравља на раду, при чему представник

заступа интересе запослених који су га изабрали.

У вршењу ове функције представник запослених има више могућности

деловања, а према закону, три су основне :

• да послодавцу даје предлоге о свим питањима која се односе на

безбедност и здравље на раду;

• да захтева од послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање

или смањење ризика који угрожава безбедност и здравље запослених;

• да захтева вршење надзора од стране инспекције рада, ако сматра да

послодавац није спровео одговарајуће мере за безбедност и здравље на

раду, као и да присуствује инспекцијском надзору.

Одбор за безбедност и здравље на раду је саветодавно тело послодавца, које

активним радом значајно може допринети побољшању безбедности и здравља

на раду.

ЗАКЉУЧАК

Учешће запослених у одлучивању и унапређивању услова рада и радног

окружења представља обавезу по међународним и домаћим прописима.

Послодавци треба да промовишу безбедносну културу у којој је безбедност и

здравље на раду интегрисана у улоге свих страна. Консултације и активно


учешће запослених су кључни за побољшање безбедности и здравља на раду,

првенствено кроз смањење повреда на раду, али и за промовисање иновација,

продуктивности и раста.

Директно учешће запослених заједно са представницима запослених

чине ефектну комбинацију за добијање нових гледишта и продуктивно

укључивање запослених у област безбедности и здравља на раду.


[1] Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр.101/05 и

91/15).

[2] Живановић Б., Улога представника запослених за безбедност и здравље на

раду у процесу процене ризика, Зборник радова, Факултет заштите на

раду Ниш, 2008,

[3] Ивањац М., Живановић Б., Право избора представника запослених,

Зборник радова, Факултет заштите на раду Ниш,2010,

[4] Живановић Б.,Глигоријевић В.,: Безбедносна анализа специфичних радних

операција, Зборник радова, Примењена заштита и њени трендови –

Златибор, 2015,

[5] Живановић Б., Деловање представника запослених за безбедност и здравље

на раду у РТБ Бор, Часопис „Заштита у пракси“ 204 (2011), стр. 55–60,

[6] EU-OSHA Европска агенција за безбедност и здравље на раду, Учешће

запослених у безбедности и здрављу на раду- Практични водич, 2012


БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА ОТВОРЕНОМ ПРИ

ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА

Вера Божић Трефалт

Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Београд

Резиме: И ове године показало се да се климатски услови мењају. У току летњег

периода температута спољњег ваздуха достизала је више од 40°C, што посебно утиче

на здравље запослених који обављају своје послове на отвореном. Познато је да, када

температура ваздуха у летњим месецима прелази 36°C, запослени који обављају послове

на отвореном, као што су послови у грађевинарству, пољопривреди и сл., сматра се да

раде у неповољним радним условима, што може негативно да утиче на њихово здравље.

Кључне речи: климатски услови; рад на отвореном; максимална спољна температура.

SAFE AND HEALTHY WORK OUTDOORS IN HIGH

TEMPERATURES

Vera Božić Trefalt

Ministry of Trade, Tourism and Telecommunications, Belgrade, Serbia

Abstract: This year it turned out that climatic conditions are changing. During the summer

period, the temperature of the outside air reached more than 40 ° C, which especially affects

the health of employees who perform their outdoor activities. It is known that when the air

temperature in the summer months exceeds 36°C, employees who perform open-air activities,

such as jobs in construction, agriculture, etc., are considered to work under unfavorable

working conditions, which can negatively affect their health.

Keywords: climate conditions; outdoor work; maximum outdoor temperature.

УВОД

Још 2007. године Влада Републике Србије донела је Препоруку којом се

послодавцима препоручује да организују рад на такав начин да се избегне

обављање тешких физичких послова и излагање директном сунчевом зрачењу

запослених за време високих спољних температура, изнад 36°C, а нарочито у

периоду од 11 – 16 часова, уколико то дозвољава процес рада, који се обавља на

отвореном.

Послодавац је дужан да у складу са Законом о безбедности и здрављу на

раду („Службени гласник РС”, број 101/05, 91/15) обезбеди запосленом рад на

радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и

здравља на раду. Послодавац не може утицати на спољашње факторе као што

су сунчево зрачење, температура и влажност ваздуха, али применом мера из

области безбедности и здравља на раду може се у великој мери избећи или

смањити топлотни стрес. Када запослени обављају послове на отвореном при

високим температурама послодавци су дужни да примењују Закон о

безбедности и здрављу на раду и подзаконске прописе. Послодавац је дужан да

Актом о процени ризика узме у обзир и ризике по здравље запослених који раде

на отвореном при високим температурама. [1]


Мере безбедности и здравља на раду утврђене су, пре свега, Уредбом о

безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима

(„Службени гласник РС”, број 14/09 и 95/10) и Правилником о превентивним

мерама за безбедан и здрав рад на радном месту („Службени гласник РС”, број

21/09), као и другим прописима у области безбедности и здравља на раду. [2,3]

Уредбом је, између осталог, прописан и преглед мера за безбедан и здрав

рад на привременим и покретним градилиштима – Прилог 4 и дефини-сано је да

у току рада на градилишту методе рада и активности, као и физичка оптерећења

запосленог морају бити одређена према температури околине, као и да

запослени морају бити заштићени од штетног дејства атмосферских утицаја на

њихову безбедност и здравље. У прилогу Правилника је прописан преглед мера

за безбедан и здрав рад на радном месту, дефинисано је да радна места на

отвореном простору морају бити тако уређена да запослени који раде на тим

радним местима буду заштићени од неповољних временских прилика и имају

обезбеђену прву помоћ.

Мере које су послодавци дужни да примењују при раду на отвореном

при високим температурама су: организационе, техничке, здравствене, промена

режима рада и др., што у пракси подразумева честу замену запослених за

обављање послова на отвореном, чешће паузе уз обезбеђивање великих

количина воде и безалкохолних напитака, обезбеђивање простора где запослени

могу да се склоне од сунца и расхладе, обавезно давање информација

запосленима о опасностима по здравље због излагања високим температурама,

упознавање запослених са симптомима болести проузрокованих високим

температурама, обезбеђивање и пружање прве помоћи уколико дође до

здравствених проблема запослених и др.

Уколико послодавци не примењују превентивне мере при раду на

отвореном при високим температурама, штетно дејство високих температура на

здравље запослених има следеће симптоме: дехидрација организма, брже

замарање, умањење способности за рад, повећање грешака при обављању посла,

што може да доведе до појаве замора, топлотних грчева, исцрпљености,

топлотног удара и др.

Директиве ЕУ из области безбедности и здравља на раду су

транспоноване у национално законодавство Републике Србије и овим

прописима није утврђена максимална спољна температура при којој би

послодавац морао обуставити рад. Када су у питању екстремне температуре

ваздуха може се прогласити елементарна непогода, што је прописано Законом

о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр.111/09, 92/11, 93/12), а

исту проглашава, у зависности од територије захваћене елементарном

непогодом, општина, град, Влада Републике Србије. [4]

Из синдикалних организација упућују се сигнали да се размотри могућ-

ност за детаљније уређивање ове проблематике Законом о безбедности здравља

на раду увођењм граничне висине спољне температуре којој запослени може

бити изложен у току рада на отвореном простору, односно утврђивање макси-

малне спољне температуре при којој би послодавац морао обуставити рад.

С тим у вези, пре него што се утврди једна оваква законска обавеза

потребно је обавити низ истраживања, стручних анализа, консултација са за-


посленима, послодавцима, репрезентативним социјалним партнерима, служба-

ма медицине рада и другим стручним лицима која могу допринети да се пита-

ње увођења граничне вредности изложености високом спољним температура-

ма уреди домаћим законодавством. Увођење ове мере, као обавезе која проис-

тиче из Закона условљено је могућношћу послодаваца, односно развојем прив-

реде. Оправданост увођења ове мере мора бити заснована и на праћењу

климатских промена кроз дужи низ година јер смо сведоци да последњих година

долази до промене климе.

Исто тако потребно је истражити како је ово питање решено у замљама

ЕУ, односно каква је њихова позитивна пракса.

ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ - ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ

РАД НА ОТВОРЕНОМ ПРИ ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА

Организација рада

Избегавање рада у најтоплијем делу дана (од 11 – 16 часова, у складу

са Препоруком Владе Републике Србије, уколико то дозвољава процес

рада);

Организовати рад по сменама;

Увођење додатне радне снаге;

Прерасподела обављања послова – тежи део посла обављати у

хладнијем делу дана;

Правити чешће паузе уз обезбеђивање велике количине воде и

безалкохолних напитака;

Извршити обуку запослених за пружање прве помоћи;

Запосленима се мора омогућити да током одмора (паузе) могу скинути

средства и опрему за личну заштиту на раду;

Обезбедити одговарајући простор где запослени могу да се склоне од

сунца и одморе;

Извршити аклиматизацију запослених на услове при високим

температурама.

Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад

Поред оспособљавања за безбедан и здрав рад, послодавац треба да:

упозна запослене са симптомима болести проузрокованих високим

температурама;

обавезно даје информације о ризицима по здравље и живот запослених

при излагању високим температурама;

упознаје запослене са опасностима узимања лекова који онемогућавају

или успоравају аклиматизацију.

Средства и опрема за личну заштиту на раду и/или радна одела

Поред средстава и опреме за личну заштиту на раду на отвореном при

високим температурама, уколико је то могуће, запосленима треба обезбедити:

летња одела, капе, мараме и сл.;

да носе лагану, светлу и комфорну одећу од природних материјала;


да носе капе, мараме или лагане шешире широког обода за главу које

прекрива и врат, уколико запослени није обавезан да носи средство и

опрему за личну заштиту главе.

Превенција здравствених проблема

Уносити доста течности. Ако физичка активност траје краће од 60

минута довољно је пити обичну воду да се надокнади изгубљена течност, а када

физичка активност траје дуже од 60 минута више није довољна обична вода за

надокнаду течности јер су се обилним знојењем изгубили и електролити, па се

препоручују пића са додатком угљених хидрата и електролита. Да би се

спречила дехидрација важно је:

1. уносити најмање два литра воде на дан;

2. избегавати напитке са кофеином, алкохолом, газирана пића и спортске

напитке са пуно шећера јер садрже састојке који изазивају дехидрацију;

3. уносити на сваких 15 – 20 минута по једну чашу расхлађене воде.

Правити честе паузе у хладовини или у расхлађеним просторијама;

Правилна исхрана – избегавати тешку и обимну храну, јести свеже

воће и поврће.

Препоручује се да се у исхрани пре свега користе свеже воће и поврће,

млечни производи са ниским садржајем масти, хлеб у мањим количинама и ри-

ба и морски плодови, а не препоручује се тешка и масна запржена јела, црвено

и сушено месо, конзервирана храна и конзумирање у већим количинама

слаткиша и намирница које садрже рафинисан шећер и засићене масноће;

Користити заштитну крему за сунце;

Пружити одговарајућу прву помоћ.

ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ МОГУ ДА СЕ ПОЈАВЕ КОД

ЗАПОСЛЕНИХ КОЈИ РАДЕ НА ОТВОРЕНОМ ПРИ ВИСОКИМ

ТЕМПЕРАТУРАМА

Дехидрација

Представља смањење телесне количине воде.

Симптоми су: жеђ, сува уста, умор, несвестица, општа слабост.

Прва помоћ: потребно је надокнадити изгубљену течност и минерале,

дехидрирану особу је потребно умирити, ставити у седећи или лежећи положај,

дати јој да пије воде или растворе за надокнаду течности и електролита,

потребно је вршити стални надзор дехидриране особе, ако јој се стање не

поправља позовите хитну помоћ или потражите савет лекара.

Сунчаница Облик топлотног удара који настаје излагањем главе директном утицају

сунчевих зрака.

Симптоми су: слабост, мучнина и повраћање, главобоља, вртоглавица,

немир, смушеност, црвенило у лицу, зујање у ушима. У тежим случајевима

долази до омамљености, проширења зеница и несвестице уз убрзане откуцаје


срца и плитко убрзано дисање, а у најтежим случајевима може доћи и до

опасности по живот.

Прва помоћ: Пренети особу у хладовину или расхлађену просторију,

ослободити је сувишне одеће, стављати хладне облоге на главу, ако је при

свести давати хладне напитке.

Топлотни осип Надражај коже изазван прекомерним знојењем због топлог времена. Из-

гледа као скуп пликова или приштића који се најчешће јављају на врату, горњем

делу грудног коша, у препонама, испод груди или на унутрашњем делу лакта.

Симптоми су: црвени осип са јаким сврабом

Прва помоћ: осигурати боравак у хладовини или расхлађеној просторији

и обући суву одећу. Наносити хладне облоге на осип. Код оваквих особа обично

се не препоручује наношење крема, већ употреба дечјих пудера за кожу.

Топлотни грчеви

Болни грчеви у мишићима који се јављају након великих физичких

оптерећења код особа које се много зноје. Особе које се обилно зноје су

осетљивије на могућност појаве топлотних грчева јер се знојењем губи со, а

смањен ниво соли у мишићима изазива болне грчеве у рукама, ногама или

стомаку. Симптоми су: кожа је бледа и знојава, температура нормална, а на

згрченом мишићу можемо опипати задебљање.

Прва помоћ: Потребно је да особа престане са свим активностима,

склонити је са сунца у хлад или расхлађену просторију, дати јој да пије воду или

природне воћне сокове. Не настављати с напорним физичким радом ни не-

колико сати после грчева, јер се може јавити исцрпљеност или топлотни удар.

Уколико грчеви потрају дуже од сат времена, потражити медицинску помоћ.

Топлотна исцрпљеност

Здравствени проблем који се може развити и неколико дана после

излагања високим температурама, услед физичких активности, ако је унос

течности био недовољан.

Симптоми су: умор, слабост, вртоглавица, главобоља, несвестица,

мучнина и повраћање, мишићни грчеви, отежано знојење, бледа, хладна и

влажна кожа, убрзано и површно дисање.

Прва помоћ: склонити особу са сунца у хладнији простор, поставити је

у лежећи положај са благо подигнутим ногама и давати јој пуно течности (во-

да, безалкохолни напици), прскати водом и хладити вентилатором. Из топлот-

не исцрпљености може се развити топлотни удар, па ако се наведени знаци по-

горшавају или трају дуже од једног сата, потребна је хитна медицинска помоћ.

Топлотни удар

Најтежи здравствени проблем који може бити изазван високим

темпеатурама, услед губитка контроле над температуром тела и неспособности

хлађења, температура тела порасте за само 10-15 минута (40,5 °C или више), а

пулс убрзан (чак и преко 160 откуцаја у минути). Уколико се не препозна на

време, топлотни удар може довести до тежих оштећења здравља, па чак и до

опасности по живот.


Симптоми су: црвена, топла и сува кожа (без знојења), јака главобоља,

мучнина, вртоглавица, убрзани пулс, изузетно висока температура, губитак

свести.

Прва помоћ: пренети особу у хладовину или расхлађени простор,

поставити је у лежећи положај на леђа ако је при свести, ако није, поставити на

бок, подићи ноге изнад нивоа главе, поливати особу хладном водом.

Контролисати телесну температуру и покушајте да је спустите испод 38°C.

Одмах позвати хитну помоћ.

ЛИТЕРАТУРА:

[1] Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС”, број

101/05, 91/15)

[2] Уредбa о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним

градилиштима („Службени гласник РС”, број 14/09 и 95/10)

[3] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном

месту („Службени гласник РС”, број 21/09)

[4] Закон о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр.111/09,

92/11, 93/12)

[5] Смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при високим

температутама (2013. год.).


БЕЗБЕДНОСТ МАШИНА, ПРОЦЕНА И РЕДУКЦИЈА

РИЗИКА – СТАНДАРДИ

Божо Николић


Резиме: У раду је дат кратак преглед стандарда 12100 (Безбедност машина – Општи

принципи пројектовања – Процена и смањење ризика). Даље су анализирани сви

страндарди који су послужили за формирање текста овог стандарда, односно, сви

стандарди из библиографског записа. О сваком од стандарда дат је кратак коментар,

како би се читалац упознао са садржином појединих стандарда, а истовремено је циљ

рада да се скрене пажња на број стандарда које би требало упознати, прочитати и

научити да би се боље схватила процена ризика. Коментар није дат на електричне

стандарде IEC 60... и 61..., као и на стандарде из безбедности машина који нису

објављени.

Кључне речи: стандарди, безбедност машина, процена и смањење ризика

MASHINE SAFETY AND RISK ASSESSMENT - STANDARDS

Božo Nikolić

International Institute for Applying Knowledge Management, Novi Sad, Serbia

Abstract: The paper presents a brief overview of the Standard 12100 (Safety of machinery --

General principles for design -- Risk assessment and risk reduction). All the standards that

were used to form the text of this standard, that is, all the standards from the bibliographic

record, are further analyzed. Each standard has a brief commentary so that the reader becomes

familiar with the content of certain standards, and at the same time the goal is to draw attention

to the number of standards that should be read and learned to better understand the risk

assessment. The comment is not given to the electrical standards of IEC 60 ... and 61 ..., as

well as to the safety standards of machines that have not been published.

Keywords: standards, machine safety, risk assessment and reduction

УВОД

Потреба да се направи оваква анализа је апсолутно оправдана, што се

може доказати анализом са више аспеката. Прво, образовни ниво и структура

образовања лица која се баве безбедношћу и здрављем на раду у Србији су веома

различити. Друго, развој тог кадра и његова евалуација током службе се не

прате, јер за то не постоје строги законски прописи. И треће, законска

регулатива и уз њу пратећа стручна документа углавном нису обезбеђена.

Тако на пример, најчешће је нека Директива из Европе само преведена

и преточена у Правилник који би требало бити примењен у Србији. Овај

Правилник је недовољно јасно и неквалитетно штиво, да би то било могуће за

примену. Понекад Директиву прати техничка смерница, али ни она није

довољна да би се материја разумела, а камоли применила. Ретки су примери да

се уз све ово понуде и комплети техничких стандарда, а то би једино био добар

пут разумевања и примене. Посматрајући проблематику са ових аспеката, ова

тема и те како има смисла.


МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРД ISO 12100 [1] (85 страна, 5396 динара)

Већ у наслову стандарда, „општи принципи за пројектовање – процена

ризика и редукција ризика“, наговештена је његова тематска подела на два дела.

Први део се односи на процену ризика. Други део стандарда се односи на

редукцију ризика.

Порекло овог стандарда је од JUS EN 292-1 i 292-2 из 1997. године и JUS

EN 1050 из 1996. године. То 2003. и 2007. године замењују стандарди EN ISO

12100-1 i 12100-2 i ISO 14121-1, да би 2010. године они били замењени

стандардом ISO 12100.

У стандарду је дата коришћена специфична терминологија и описане

процедуре идентификације опасности и процене и евалуације ризика у свим

фазама животног циклуса машине, као и вођење документације и верификације

о процени ризика и његовој редукцији.

У мору дефиниција требало би издвојити оне које у себи садрже реч

ризик, а чије значење корисници ових термина често мешају. Тако треба

споменути: процену, анализу и оцену ризика.

Процена ризика представља дефинисање параметара ризика. Анализа

ризика, осим процене, садржи дефинисање граница система и препознавање

опасности и штетности. Оцена ризика је свеобухватан процес садржан од

анализе ризика и његове евалуације.

Интересантан је осврт стандарда на информације за коришћење, које

иду ка кориснику. Једнако се морају третирати информације за наменско

коришћење, као и постојање могућност понашања корисника на начин како није

предвиђено пројектом. При томе се овде мисли на коришћење машине које

може резултирати спремним предвидивим људским понашањем.

У оквиру заштитних мера значајна пажња је посвећена мерама заштите

при пројектовању машине што би се могло пренети и у фазу њеног коришћења,

у којој то постаје репројектовање. То је најбољи начин заштите који није

довољно промовисан, вероватно због привилегије уског круга стручњака, који

би у овом поступку могао бити укључен. Ове мере су увек најцелисходније,

најбоље и најефикасније.

И поред тога и даље се даје значај мерама које захтева специфичност

процеса предвиђеног коришћењем машине, што је под контролом корисника.

Када заштитне мере укључују организацију рада, коректно понашање, пажњу,

примену личних заштитних средстава, вештине или тренинг, релативно низак

ниво таквих мера је могућ, па увек треба да буде поређен са доказаним

техничким мерама при процени ризика. Ово говори о снази квалитетних

техничких пројектованих мера.

За наставак сигурног рада машине важно је да мере заштите дозвољавају

лако и неометано намењено коришћење. Са друге стране, постоји могућност да

заштитне мере могу бити заобиђене у намери да се добије максимална

корисност машине. Процена ризика мора узети у обзир могућност искључивања

и избегавања заштитних мера. Она треба такође да узме у обзир подстицај

искључивања и заобилажења заштитних мера, било да оне успоравају

производњу, ометају поједине активности, приоритет корисника, или из неког


другог разлога. Коришћење програмских електронских система представља

додатну могућност искључивања или избегавања ако прилаз безбедносном

софтверу није одговарајуће пројектован или монтиран.

Процена ризика треба да размотри могу ли се заштитне мере одржати у

условима који су потребни да обезбеде захтевани ниво заштите. Ако заштитне

мере не могу бити лако одржаване у коректним радним захтевима, то би

охрабрило њихово искључивање и избегавање.

Оцена ризика је подржана методом процене ризика, при чему се

фаворизују квантитативне методе, а само недостатак довољног броја

квалитетних података омогућава и примену квалитативних метода.

Стандардом се наглашава квалитет расположивих информација, при

чему треба увек располагати техничком документацијом и стандардима не

потцењујући значај и других: искуства, анализе и остало.

Адекватно смањење ризика је остварено када су:

- сви радни услови и све интервентне процедуре разматране;

- опасности елиминисане, или је ризик смањен на доњи практичан ниво;

- нове опасности настале од заштитних мера прописно препознате;

- корисници довољно информисани и упозорени о преосталом ризику;

- заштитне мере компатабилне једна са другом;

- довољно разматрања дато последицама које се могу појавити због

коришћења непрофесионалаца на машинама које су намењене за

професионално коришћење;

- заштитне мере не делују штетно на радне услове руковаоца или

корисност машине.

При тиме су фактори ризика које треба дефинисати: величина или

степен штете, фреквенције и трајање излагања особа опасностима, вероватноћа

појављивања потенцијално опасног догађаја и техничких и људских могућности

да се избегне или ограничи штета.

У првој половини стандарда, а и касније, није споменут термин или

описано постојање и значење „повећан ризик“. У ствари, у супротном,

постојање овог и осталих стандарда не би ни имало смисла.

Други део стандарда односи се на превентивне мере за смањење ризика.

Све мере се спроводе у оквиру три корака:

Корак 1: Суштинске безбедне пројектоване мере

Суштинске мере заштите елиминишу опасности или смањују ризик

погодним избором пројектованих карактеристика машине и/или интеракцијом

између излагане особе и машине.

Ово је само први степен којим опасности могу бити елиминисане,

избегавајући потребу заштитних мера као што су заштитници и допунске.

Корак 2: Заштитници и допунске мере заштите

Узимајући у обзир намену коришћења и резонско предвиђену

злоупотребу, прикладно селектовани заштитници и допунске мере могу се

користити да се смањи ризик када он није смањен и када опасности нису

елиминисане, коришћењем суштинских мера.


Корак 3: Информације за употребу

Када је остао ризик упркос примени пројектованих суштинских мера,

заштитника и допунских мера, преостали ризик треба да се идентификује у

информацији за употребу. Информација о употреби не треба да буде и није

замена за све или било коју врсту заштитних мера.

Суштинске безбедносне пројектоване мере

Ове мере су први и најважнији корак у процени ризика, због тога што

утичу на карактеристике машине у смањењу ризика. Искуство је показало да

заштитници могу да буду у квару, или извор повреде, а и информације могу

бити недоследне.

Суштинске мере заштите елиминишу опасности или смањују ризик

погодним избором пројектованих карактеристика машине и/или интеракцијом

између излагане особе и машине. У оквиру ових мера се разматрају:

Разматрања геометријских фактора и физичких аспеката

Познавање опште технике пројектовања машине

Избор прикладне технологије

Примена принципа позитивне механичке акције

Одредбе за стабилност

Одредбе за одржавање

Придржавање ергономских принципа

Електричне опасности

Пнеуматске и хидрауличне опасности

Примена пројектовања суштинских безбедних мера за контролни систем

Минимизирање вероватноће квара безбедносних функција

Ограничење излагања опасностима преко поузданости опреме

Ограничавања излагања опасностима кроз маханизацију или аутоматизацију

операција пуњења и пражњења

Ограичавање излагања опасностима кроз локацију подешавања и одржавања у

тачкама изван опасне зоне

Заштитници и допунске мере заштите

Направе и заштитни уређаји треба да се користе да заштите особе када

суштинске безбедносне мере нису резонске и не могу померити опасности или

смањити ризик. Допунске заштитне мере укључујући додатну опрему морају

бити такве да могу да се примене. Извесни заштитници могу да се користе за

избегавање више од једне опасности. Тако на пример, фиксна направа која

превентивно спречава приступ зони механичке опасности користи се и за

смањење буке и емисије токсичности.

Селекција и примена заштитних направа и заштитних уређаја

Тачан избор заштитника за посебне машине требало би да је направљен

на бази процене ризика за машину. У избору прикладних заштитника за

појединачне типове машина или опасних зона треба имати у виду да је фиксниа

направа проста и требало би бити коришћена тамо где се прилаз оператера у

опасној зони не захтева за време нормалног рада машине.


Ако фреквенцију приступа треба повећавати, то неизбежно води до то

да фиксна заштита неће бити довољна и захтева се коришћење алтернативних

решења (покретне блокирајуће заштите, осетљивеу заштитну опрему,..).

Осим тога понекад се захтева и комбинација заштитника тако да се основни

захтеви при њиховој селекцији односе на;

Захтеве за пројектовање заштитне направе и уређаја

Заштитнике за смањење емисија и

Допунске мере заштите

Информације за коришћење

Упутство за употребу је саставни део пројекта машине. Упутство се

састоји од текстова, речи, ознака и шема које се могу користити појединачно

или комбиновано са циљем да се пренесу кориснику. Упутства су намењена

професионалним и непрофесионалним корисницима и она садрже:

Положај и врста информација за коришћење

Сигнали и уређаји за упозоравање

Обележавање, означавање и писање упозорења

Пратећа документа (посебно- упутство)

Документација процене и редукције ризика

Документација треба да представи редослед процедура резултата који

су добијени. Када је документација релевантна она укључује: информације на

којима се базира процена ризика, добијени смањени ризик са заштитним

мерама, резултат процене ризика и остало.

EN 574 - УРЕЂАЈИ ЗA ДВОРУЧНО УПРАВЉАЊЕ [2] (28 страна, 3206 дин.)

Уређај за дворучно управљање– two-hand control device

То је уређај који захтева истовремено деловање обема рукама на

команде да би се покренуо или одржао било какав рад машине док постоји услов

за појаву потенцијалне опасности и тако се постиже заштита особе која ради на

машини. Карактеристике безбедносних функција:

1. Истовремено коришћење обе руке, по једна рука за сваку команду

2. Међусобни однос улазних и излазних сигнала. Улазни сигнали

произведу само један излазни сигнал, онолико дуго колико трају улазни.

Он може варирати и мора бити препознат.

3. Престанак излазног сигнала. Престанак на једну или две команде

изазива престанак излазног сигнала.

4. Спречавање случајног деловања. Вероватноћа мора бити минимална.

5. Спречавање премошћавања. Не сме бити лако премостиво деловање.

6. Обнављање излазног сигнала. Могуће само након ослобађања обе

команде уређаја.

7. Синхронизовано деловање. Излазни сигнал настаје само ако се на

команде делује у оквиру временског интервала, једнаког или мањег од

0,5 секунди. Код механичких дворучних уређаја излазни сигнал се

добија појединачним ходом обе команде уређаја.


Дати су и општи захтеви за постављање уређаја, монтажна растојања,

верификацију, обележавање, упутство за монтажу и употребу и одржавање.

ISO 13855 - ПОЗИЦИОНИРАЊЕ ЗАШТИТНИКА УЗИМАЈУЋИ У

ОБЗИР БРЗИНУ ПРИБЛИЖАВАЊА ЉУДСКОГ ТЕЛА [3]

(52 стране, 3674 дин.)

Ефективност заштитника датих у овом стандарду била би у

минимизирању ризика, ослањајући се делимично на релевантним деловима

опреме коректно позициониране у односу на опасну зону. За одређивање

позиционирања узимају се бројни аспекти, као:

Потреба процене ризика према ISO 14121-1

Практично искуство употребе машине

Целокупан систем извођења заустављања

Време потребно да осигура услове безбедности за машину, пратећи

операцију заштитника, на пр. заустављање машине

Биомеханички и антропометријски подаци

Било који покрет неког дела тела према опасној зони док није активиран

заштитни уређај

Путања дела тела када је кретање од зоне откривања до зоне опасности

Могуће присиство особе између заштитника и опасне зоне

Могућност неоткривених приступа опасној зони

Овај стандард одређује параметре базирне на вредностима брзине

приступа делова људског тела и обезбеђује методологију одређивања

минималног растојања од зоне детекције до опасне зоне за опасности

узроковане машином.

Заштитници разматрани у овом стандарду укључују:

a) Електро сензитивне заштитне опреме

b) Заштитна опрема сезитивна на додир, посебно отирачи (заштитни подни

прекривачи)

c) Дворучни уређаји контроле

d) Блокирајући браници без закључавања браника

Овај стандард није примењив на заштитнике који се могу померати без

употребе алата ближе опасној зони од израчунатог минималног растојања,

Извођење целокупног система заустављања

Т= t1+ t2

T – извођење целокупног систем заустављања

t1 – максимално време између активације заштитника и излазног сигнала који

достиже искључено стање

t2 – време заустављања, које је максимално време захтевано за завршетак

опасне функције машине после излазног сигнала заштитника да је постигнуто

искључено стање.


a активација заштитника

b операција заштитника (генерисан сигнал искључења)

c завршетак функције опасне машине (услов безбедности)

Минимално растојnjе до опасне зоне се рачуна помоћу опште једначине (2)

S=(K*T)+C

Где је

S - минимално растојање у милиметрима (mm) S растојање израчунато између

заштитника и опасне зоне потребно за спречавање особе или дела тела особе

да стигне у опасну зону пре завршетка опасне функције машине

K - параметар у милиметрима по секунди, изведен из података брзине прилаза

тела или делова тела (mm/s)

T- целокупни систем извођење заустављања у секундама (s)

С - растојање упада у милиметрима (mm)

ISO 13850 - ФУНКЦИЈА ЗАУСТАВЉАЊА У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ [4]

(22 стране, 2346 дин.)

Овај стандард одређује функционалне захтеве и принципе пројектоваља

за функцију заустављања машине у случају опасности. Захтеви за овај стандард

се примењују на свим машинама, осим:

Машина где заустављања у случају опасности неће редуковати ризик

Ручним машинама или на ручни погон.

Заустављање у случају опасности (Е-stop), функцијa заустављања у

случају опасности, има задатак да:

- спречи или умањи постојеће опасности за особе, штету на машинерији

или за рад у току и

- буде иницирана само једном људском акцијом.

Уређај за заустављање у случају опасности je ручно укључен

контролни уређај који се користи за иницирање функције заустављања у случају

опасности

Сврха функције заустављања у случају опасности је да спречи актуелну

или долазећу опасну ситуацију, која настаје због понашања особља или

неочекивано опасног догађаја. Она треба да се иницира једном људском

акцијом.

T

t1 t2

a


Функцијa заустављања у случају опасности треба да буде доступна и

оперативна све време. Она треба да има првенство у односу на све друге

функције операције у свим начинима рада машине.

Када се функцијa заустављања у случају опасности активира она ће се

одржавати све док се ручно не ресетује и неће бити могуће да иједна стартна

команда буде ефикасна. Она треба да се ресетује намерном људском акцијом.

Ресетовање треба извести повлачењем уређаја за заустављање у случају

опасности.

Ова функцијa је додатна мера заштите и не треба је применити као

замену за мере безбедности и друге безбедносне функције.

Област контроле уређаја за заустављање у случају опасности треба да

покрије целу машину.

Уређаји за заустављање у случају опасности треба да су пројектовани

тако да их је лако идентификовати. Актуатор уређаја за заустављање у случају

опасности може бити следећег типа:

тастер који се лако активира шаком руке;

сајле, ужад, шипке;

ручке;

ножне педале без заштитног покривача, где друга решења нису

примењива.

Актуатор уређаја за заустављање у случају опасности треба да је обојен

црвено, а ако постоји позадина иза актуатора, она треба да је обојена жуто.

ISO 13857– БЕЗБЕДНА РАСТОЈАЊА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ДОСЕЗАЊА

ЗОНА ОПАСНОСТИ ГОРЊИМ И ДОЊИМ ЕКСТРЕМИТЕТИМА [5]

(29 страна, 2659 дин.)

Елиминација или смањења ризика нa машинама може се остварити

безбедним превентивним зонама опасности које се могу остварити за горње и

доње удове за чега се за дефинисање ових дистанци морају узети у разматрање

бројни услови.

Овај стандард успоставља вредности безбедносних дистанци за

индустријско и неиндустријско окружење да спречи слободан приступ удова у

опасне зоне при коришћењу машине.

Ове дистанце не обезбеђују довољно заштите за извесне опасности као

што је на пример радијација или заштиту у опасним зонама при пењању, пa су

потребне додатне мере.

За остваривање овог циља користи се заштитна структура – заштитник

(чувар, уређај ометања) или друга физичка препрека (на пр. део машине) која

ограничава померање тела и/или његових делова у циљу да спречи досезање

опасних зона.

Безбедна растојања у овом стандарду треба да се изведу из следећих

претпоставки:

- Заштитна структура и отвори у њима треба да задрже облик и позицију

- Безбедна растојања су мерена од површине која ограничава тело


- Особе могу да присиле делове тела преко заштитне структуре или кроз

отворе у покушају досезања опасне зоне

- Референтна површина је ниво на ком би особе нормално стајале, али не

мора бити под (на пр. радна платформа може то бити)

- Постоји пун контакт са референтном површином док су ципеле обувене

- Нема помоћних средстава, као столице или мердевине, да се промени

референтна површина

- Нема помоћних средстава, као штапова или алатки, за продужење

природног досезања горњих екстремитета

Безбедна растојања за спречавање прилаза екстремитетима остварују се

за:

- Досезање навише

- Досезање преко заштитне структуре

- Досезање около

- Досезање кроз отворе

- Додатнe заштитнe структурe

a висина опасне зоне 1 опасна зона

b висина заштитне структуре 2 референтна површина

c хоризонтално безбедно растојање од опасне зоне 3 заштитна структура

EN 1037 – СПРЕЧАВАЊЕ НЕОЧЕКИВАНОГ ПОКРЕТАЊА [6]


Стандардом се утврђују конструктивне мере како не би дошло до

неочекиваног покретања машине, а тиме и до угрожавања радника.

Односи се на спречавање неочекиваног померања за све врсте врсте

енергије напајања, акумулиране енергије и спољних утицаја.

Неочекивано покретање настаје:

- кваром команди за покретање,

- обнављањем напајања енергијом после прекида рада и

- спољним утицајима.

Могућност неочекиваног покретања се повећава аутоматизацијом

машине и процеса рада.


Према дефиницији из стандарда искључивање и смањење енергије је

поступак који се спроводи у четири корака:

1. Искључивање из свих напајања енергијом

2. Закључавање свих искључених јединица у положај „искључено“

3. Пригушење сваке повратне акумулисане енергије

4. Провера постигнутих ефеката.

Према наведеним корацима дефинисани су и одговарајући уређаји и

верификација оствареног.

Такође су дате и мере за спречавање неочекиваног покретања. У

принципу су предвиђене три врсте мера: конструктивне мере за спречавање

случајног активирања команде за покретање, исте такве мере, али уграђене и

повезане са архитектуром машине и мере са аутоматским заустављањем

опасних делова пре него што дође до опасне ситуације, тј. до њиховог опасног

покретања.

EN ISO 14122-1,2,3,4 – ТРАЈНА СРЕДСТВА ЗА ПРИЛАЗ МАШИНИ

[7][8][9][10] (138 страна, 11495 дин.)

Понуђени наслов је заједнички за стандард који се састоји из 4 дела:

1. Део Избор непокретних средстава за прилаз између два нивоа;

2. Део Радне платформе и стазе;

3. Део Степенице, лестве са степеницама и заштитне ограде;

4. Део Непокретне лестве са пречагама.

Овај стандард дефинише основне захтеве за прилаз свим машинама.

1. Део разматра прилаз машини када када он није могућ са радног пода. У

стандарду се, зависно од угла нагиба прилаза, разликују: лестве, лестве са

степеницама, степенице и стрма раван. Од овога зависе и потенцијалне

опасности које могу бити: падање, клизање, спотицање, прекомеран физички

напор и падање материјала и предмета.

Лестве су последњи избор као средство за прилаз и користе се онда када

дирктан прилаз, лифтови, стрме равни или степенице нису могући. У стандарду

су даље дати предлози и услови за избор средства за прилаз. [7]

2. Део се односу на неносеће радне платформе и стазе као делове машина, као и

на подесиве или покретне делове за прилаз. Пошло се од тога да се омогући

безбедан прилаз руковаоца машини, првенствено водећи рачуна да нема

клизања или падања и да се може брзо напустити простор, ако је потребно.

Специфични захтеви се односе на локацију, димензије, средства и

опрему, конструкцију, маневарске могућности при прилазу и постављању пода.

Под заузима значајно место у третирању захтева као што су: структура,

сакупљање флуида и супстанци, саплитања, отвора у њему, висинске разлике,

клизање и тако даље. [8]

3. Део се односи на степенице, лестве са степеницама и заштитне ограде. Дају

се основни захтеви за безбедност који се односе на материјале и димензије.

Тако на пример, за степенице се дају следећи безбедносни захтеви:


- газиште, г, и висина степеника, х, морају бити у односу

600 = г + 2х = 660 мм;

- преклоп, р, степеника мора бити већи или једнак 10мм;

- висина свих степеника на истом спрату мора бити иста;

- последњи степеник мора бити на нивоу подеста;

- даље су дате висина пролаза, растојање препреке, ширина степеница,

висина пењања и друго.

Исто тако дати су слични безбедносни подаци за лестве са степеницама

и заштитне ограде. [9]

4. Део се односи на фиксне лестве. Дати су општи ставови за избор и

пројектовање система лестви. То може зависити од: расположивог простора;

простора који је дефинисан као минимални, средњи и максимални; простора

између лестви и присутних препрека, при чему те препреке могу бити испред

лестви или иза њих (између њих и зида).

У зависности од типа заштитних уређаја против пада препоручују се

аспекти процене ризика. Значајна пажња у стандарду је посвећена висини

система лестви и платформама.

Преостали део стандарда је посвећен безбедносним захтевима које

лестве и платформе морају да испуњавају. На крају су дати услови и

испуњеност верификације безбедносних захтева. Они се односе на мерења,

визуелни преглед, прорачуне и тест оптерећења. [10]

EN ISO 14119 УРЕЂАЈИ ЗА ЗАБРАВЉИВАЊЕ ЗАШТИТНИКА [11]


Уређаји за забрављивање или блокирање заштитника су са техничке

тачке гледишта данас веома развијени и пројектују се са улазима и излазима на

разним принципима: електромеханички, пнеуматски, електрични итд. Примена

ових уређаја може бити присутна у свим функцијама позиције заштитника. Да

ли је заштитник затворен је само једна од тих функција.

Уређај за блокирање може бити са закључавањем, било у систему са

блокадом или као самостална јединица. Актуатор и улазни актуактин систем

могу бити у различитој врсти везе: физичким контактом или без контакта, што

дефинише и типове блокирајућих уређаја од 1 до 4.

Захтеви за пројектовање и монтажу, инсталацију, блокирајућих уређаја

са и без закључавања су детаљно описани у стандарду. Оно на чему се

инсистира је да начин мора бити такав да уређај функционише у веома грубим

условима, те мора бити робустан. Ово се односи на позиције и причвршћавање

прекидача, актуатора, брегова и брегастих осовина, модова блокирајућег

уређаја, приступ контролном систему и механичким системима уређаја за

блокаду и закључавање.

Селекција блокирајућих уређаја се врши узимајући у обзир критеријуме

као што су: услови коришћења машине, присутне опасности, могућност

повреде, вероватноћу квара заштитника и укупан систем заустављања времена

приступа. Заштитници треба да буду прилагођени условима околине јер


температура, влажност, прашина, вибрације, електромагнетски утицаји и

хигијена могу да буду веома различити.

Дизајнирање у циљу минимизације онеспособљавања заштитника се

може остварити разним превентивним мерама. Неке од њих су дате у стандарду.

На крају стандарда дати су: информације за коришћење и контролни

захтеви јер су блокирајући уређаји безбедносно повезани са деловима

контролног система машине.

У додацима су дати бројни примери блокирајућих уређаја, заштитних

урећаја са закључавањем, примери са коришћењем, мотивација за

онеспособљавање заштитника и примери максималне статичке акционе силе.

EN ISO 14120 – ЗАШТИТНИЦИ [12] (46 страна, 3480 дин.)

Овај стандард обрађује генералне захтеве за пројектовање,

конструкцију и селекцију заштитника у циљу заштите особа од механичких

опасности. Стандардом су обухваћене и друге опасности које могу да утичу на

пројектовање и конструкцију заштитника. Он обухвата коришћење само

фиксних и покретних заштитника, а блокирајући уређаји су покривени са ISO

14119.

Стандард дефинише заштитник као физичку баријеру, препреку,

пројектовану као део машине да обезбеди заштиту, било да је сам или са

блокирајућим уређајем. При томе стандард разликује више типова заштитника:

фиксни, ограђен, удаљен, покретни, снагом управљан, самозатварајући,

подесиви, ручно подесиви, блокирајући, блокирајући са стартном функцијом и

блокирајућим са закључавањем.

Селекција и пројектовање одговарајућег типа заштитника за поједине

машине је важна за процену ризика од различитих присутних опасности од

машина. Зато се у пројектовању и конструкцији заштитника узимају бројни

аспекти.

Машински аспект укључује: приступ опасној зони, задржавање

избачених делова, задржавање опасних супстанци, бука, радијација и

потенцијалне експлозивне атмосфере.

Људски аспект укључује безбедна растојања, контролу приступа

опасним зонама, прегледност, ергономски аспект и наменско коришћење.

Пројектовање заштитника и конструктивни аспект подразумева: лом

и заробљавање делова, издржљивост делова, хигијена, чишћење, искључивање

задржавања у процесу, оштре ивице, интегритет заштитника, скидање фиксних

заштитника, монтажа, подешавање, покретљивост, фиксирање положаја и

контрола блокирајућих заштитника са стартном функцијом.

У пројектовању и конструкцији заштитника се узимају и бројни остали

аспекти: материјали, поузданост, крутост, разне врсте отпорности прегледност,

сенке и стробоскопски ефекат, електростатика, електрика, топлотна стабилност,

пожар и запаљивост, бука, вибрације, радијација, пењање, причвршћивање,

натписи и упозорења, боја и изглед.


За селекцију заштитника су следећи критеријуми; фактори ризика, намеравано

коришћење машине, предвидиви догађаји, присутне опасности и фреквенција и

природа приступа.

На крају стандарда дати су детаљна верификација сигурносних захтева

и информације везане за коришћење-инсталирање, рад, скидање, одржавање,

контролу итд.

EN ISO 13856-1 ЗАШТИТНИ УРЕЂАЈИ ОСЕТЉИВИ НА ПРИТИСАК [13]


Овај први део стандарда односи се на пројектовање и испитивање

подлога и подова осетљивих на притисак. Притисни осетљиви заштитни уређаји

се користе у широком опсегу примене и у различитим условима коришћења и

они су у вези са машином како би безбедни услови били остварени.

Примена ових уређаја детектује особе тежине веће од 30кг када оне

стану на подлогу или под, или ако коракну на њих. При томе се подлога локално

само деформише, а под помера и на тај начин укључују сензоре.

Потребни захтеви за пројектовање и тестирање узимају у обзир: силу

актуатора, време одзива сигнала, статичко оптерећење, број операција, излазно

стање сензора, приступ за одржавање, подешавање, услове радне околине,

напајање енергијом, електричну опрему, ограђивање, ниво перформанси,

опрему сензора итд.

Означавање ових уређаја подразумева означавање контролне јединице,

сензора и других компоненти које могу бити замењене.

Информације за коришћење се односе на карактеристике уређаја,

паковање, транспорт, руковање, складиштење, инсталације и пуштање у рад,

радне инструкције, одржавање, тренинг и периодичност прегледа и тестирања.

Тестирању је посвећен значајна пажња. То су: тест сензора, тест комада

на терет, сила актуатора, време одзива, статички терет, број операција, излазно

стање сензора, одговор излазног сигнала, приступ за одржавање, везе, услови

радне околине, електрична снага напајања, категорија безбедносне функције,

покривеност сензорима и могући кварови.

EN ISO 6385 - ЕРГОНОМСКИ ПРИНЦИПИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ

РАДНИХ СИСТЕМА [14] (20 страна, 2191 дин.)

Овај стандард успоставља основне принципе ергономије као основну

водиљу у пројектовању радних система. Радни систем чине људи, опрема и

оклина са простором и интеракција између њих. Он заправо обухвата више

радника и радне опреме заједно укључених у извршење функције у радном

простору и радној околини , под условима наметнутим са радним задацима.

Процес пројектовања радног система може се поделити у више фаза за

чега се користи мулти дисциплинаран тим. Основне активности у пројектовању

су анализа, синтеза, симулација и евалуација а фазе су:

формулисање циљева – уствари анализа захтева система;

анализа и расподела функција – одлуке се доносе за расподелу људи и опреме

концепт дизајна – који показује структуру система;


детаљна решења – у дизајнирању радног система треба да се дефинишу

поједине компоненте као што су: дизајн организације рада, дизајн радних

задатака, дизајн посла, дизајн радне околине, дизајн опреме и дизајн радног

простора и места;

реализација, имплементација и валидација – реализација укључује изградњу,

производњу или куповину, имплементација подразумева упознавање са новим

радним системом, а валидација демонстрацију новог радног система.

EN 13861 – УПУТСТВО ZA ПРИМЕНУ ЕРГОНОМСКИХ СТАНДАРДА

ПРИ ПРОЈЕКТОВАЊУ МАШИНА [15] (49 страна, 3480 дин.)

У стандарду је дат корачни модел методологије постизања повезане

примене различитих ергономских стандарда у пројектовану машина.

При томе је први корак анализа опасности и процена ризика.

Идентификацији опасности присутних на машини у свим модовима рада и

свакој фази животног циклуса претходи спецификација граница

машине;просторних, временских и услова радне околине.

Други корак је испитивање примењивости стандарда, типа С или В.

Евалуација ризика је трећи корак. У овом делу је значајно извршити

процену ризика везаних за ергономију. Четврти и пети корак су смањење ризика

применом различитих стандарда и верификација.

EN 614-1 ЕРГОНОМСКИ ПРИНЦИПИ ПРИ ПРОЈЕКТОВАЊУ – ДЕО 1:

ТЕРМИНОЛОГИЈА И ОПШТИ ПРИНЦИПИ [16] (25 страна, 2502 дин.)

Ергономија је научна дисциплина која се бави разумевањем интеракција

између људи и других елемената система, и пракса која примењује теорију,

принципе, податке и методе за пројектовање у циљу оптимизације људске

додбробити и перформанси целог система. Ергономски пројектовани радни

системи повећавају безбедност, побољшавају услове рада и живота. Њихова

примена обезбеђује узимање у обзир људске могућности, вештине, ограничења

и потребе.

Радни систем обухвата оператера, дизајн посла, опрему, радни простор

и околину, радни процес и интеракцију међу њима. Он варира по сложености и

добар пројектант мора све ово узети у обзир уклапајући то у једну целину.

Стандард успоставља принципе које треба следити, почев од

пројектовања машине и кроз цео њен животни циклус и све фазе рада.

Принципи ергономије се примењују на намеравану употребу у току

инсталирања, подешавања, одржавања, чишћења, поправке, демонтаже и

транспорта.

Већи део текста стандарда односи се на различитости карактеристика

оператера као што су: димензије тела, став, покрети тела, физичка снага и

менталне способности.

Оно што још треба узети у обзир је и коришћење особа са посебним

потребама, затим, утицај физичке радне околине коју чине: бука, вибрације,

термална мисија и осветлење.


У анексу стандарда приказано је успостављање 3-зонског система

рејтинга као оцене пројекта у циљу помоћи за оцену ризика. Дефинисање зона

је на бази испуњености ергономских принципа.

EN ISO 4414 - ПНЕУМАТСКИ СИСТЕМИ ЗА ПРЕНОС СНАГЕ [17]


У пнеуматском систему преноса снаге, снага се преноси ваздухом или

инертним гасом под притиском у систему. Познавање овог стандарда помаже да

се боље разумеју: идентификација и захтеви пнеуматских компоненти,

препознавање области коришћења, пројектовање система и његових

компоненти и безбедносни захтеви ових система.

У остваривању тог разумевања стандард је узео у обзир: монтажу,

инсталацију, подешавање, непрекидни операциони систем, лако и економично

одржавање и чишћење, поуздано коришћење у свим фазама намењеног

коришћења, енергетска ефикасност и околина.

Приликом процене ризика све предвиђене операције коришћења морају

бити обухваћене што се омогућује пројектовањем. Зато се може рећи да је овде

примена заштитника мања, као и појава опасности ненаменског коришћења

машине.

Основни захтеви за пројектовање и спецификацију пнеуматских система

односе се на: селекцију компоненти, ненамењени притисак, механичка

померања, буку, цурења, операционе и функционалне захтеве система,

контролу напајања енергијом, позитивном изолацијом од енергетског извора,

локацију компоненти и контролу,, неочекивани старт и опасне супстанце у

ваздуху.

Осим наведених захтева постоје и додатни захтеви: услови уградње и

радне околине, инсталација-коришћење и одржавање компоненти, чишћење и

бојење и припрема за транспорт.

Специфични захтеви за компоненте и контроле су такође присутни и

односе се на: ваздушне моторе и полуокретне актуаторе, цилиндре, вентиле,

компоненте за припрему ваздуха, цеви и флуидне водове, системе контроле,

дијагностику и мониторинг, пригушиваче буке, заптивање и заптиваче и

пријемнике и резервоаре.

На крају стандарда дати су захтеви за верификацију и информације за

коришћење, одржавање и означавање.

EN ISO 4413 – ХИДРАУЛИЧНИ СИСТЕМИ ЗА ПРЕНОС СНАГЕ[18]


Овај стандард одређује општа правила и безбедносне захтеве за пренос

снаге хидрауличним системом. Односи се на опасности када је систем у

намењеној употреби.

У пројектовању и модификацији система и њихових компоненти узима

се у обзир: монтажа, инсталација, подешавање, непрекидни операциони

системи, лако и економично одржавање и чишћење, поуздано коришћење у

свим фазама намењеног коришћења, енергетска ефикасност и околина.


Основни захтеви за пројектовање и спецификацију хидрауличних

система односе се на селекцију компоненти, ненамењени притисак, механичка

померања, буку, цурења, температуре, операционе и функционалне захтеве

система.

Осим наведених захтева постоје и додатни захтеви: услови уградње и

радне околине, инсталација-коришћење и одржавање компоненти, чишћење и

бојење и припрема за транспорт.

Специфични захтеви за компоненте и контроле су такође присутни и

односе се на: моторе и пумпе, цилиндре, акумулаторе напуњене гасом, вентиле,

уљне и компоненте за припрему, цеви, системи контроле и дијагностика и

мониторинг.

На крају стандарда дати су захтеви за верификацију и информације за

коришћење, одржавање и означавање.

EN ISO 10075-1 ЕРГОНОМСКИ ПРИНЦИПИ У ВЕЗИ СА МЕНТАЛНИМ

РАДНИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ, ОПШТИ ТЕРМИНИ И ДЕФИНИЦИЈЕ [19]


У овом стандарду су дефинисани термини у пољу менталног

оптерећења, покривајући ментални стрес и напор.

EN ISO 10075-2 ЕРГОНОМСКИ ПРИНЦИПИ У ВЕЗИ СА МЕНТАЛНИМ

РАДНИМ ОПТЕРЕЋEЊEM, ПРИНЦИПИ ЗA ПРОЈЕКTOВАЊЕ [20]


Овај стандард даје водич за пројектовање радног система, укључујући

циљеве и опрему и радно место. Ментално радно оптерећење се ствара зависно

од интерактивности индивидуалних, техничких, организационих и друштвених

фактора. Ово претпоставља што раније укључивање ергономиста, а исто тако и

корисника чије искуство и компетенције морају бити интегрисане у систем. У

пројектовању радног система треба имати на уму да је рад комбинација циљева,

који се извршавају појединачном техничком опремом у посебном радном

окружењу и са посебним оранизационим структурама.

Један од главних приступа пројектовању радног система је

респектовање смањења замора оператера, смањивањем или оптимизирањем

интензитета радног оптерећења. Зато треба размотрити: интензитет менталног

радног оптерећења, двосмисленост задатих циљева, комплексност захтеваних

задатака, поставку стратегије, адекватност информација, двосмисленост

информација, дискриминацију сигнала, вишак информација, компатабилност,

тачност информационог процеса, паралелност процеса, поделу времена,

временске отказе, ментални модел, одлучивање, радне меморије оптерећења,

дугорочне меморије оптерећења и позивање меморија су само неки од

елемената.

Један од главних услова оптерећености је истраживање монотоније.

Дакле, монотонија је један од ефеката радног оптерећења, Понављајуће

активности захтевају и мале варијације послова или радне околине, поготово

ако ово траје дуже време. Постоје разне техничке и организационе методе.


Монотонија се може повећати или смањти на велики број начина и они су

наведени у овом стандарду.

Будност и засићеност су такође ефекти радног оптерећења. Њима је у

стандарду посвећена вредна пажња.

И на крају, посебну пажњу стандард посвећује популацији оператера и

њиховој различитости и потреби усклађености са различитим захтеваним

задацима, што захтева квантитативни и квалитативни тренинг и информације.

EN ISO 13849-1 ДЕЛОВИ СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ КОЈИ СЕ

ОДНОСЕ НА БЕЗБЕДНОСТ – ОПШТИ ПРИНЦИПИ ЗA

ПРОЈЕКТОВАЊE [21] (100 старана, 4497 дин.)

Овај стандард обезбеђује безбедносне тахтеве и представља водич

принципа пројектовања интегрисаног безбедносног дела контролног система,

укључујући и пројектовање софтвера.

Безбедносни део контролног система је део који одговара безбедносном

улазном сисгналу тако што га генерише у излазни безбедносни сигнал.

Стандард има без додатака десет поглавља теоријског карактера, која су

за изучавање широј структури корисника доста неприступачна. У првом делу се

дефинишу ризици који могу бити добијени применом контролних и

неконтролних мера, ниво карактеристика које се одређују проценом различитих

аспеката и средња времена до квара.

У овом делу је посебна пажња посвећена, његовим безбедносним

захтевима, уградњи, примени, параметрирању, верификацији и ергономским

аспектима.

У посебном поглављу је обрађена безбедносна функција, шта треба све

узети у разматрање и други детаљи.

Даље је дато пет категорија безбедносног контролног система и њихова

веза са средњим временом до отказа. У зависности од селектоване категорије

безбедносни део треба да буде пројектован за захтевени ниво референци, да би

се проценила и могућност отпорности према квару.

EN ISO 11688-1 ПРЕПОРУЧЕНА ПРАКСА ЗА КОНСТРУИСAЊE

ТИХИХ МАШИНА И ОПРЕМЕ– ПЛАНИРАЊE [22] (36 страна, 3128 дин.)

Методологија пројектовања је подељена у четири фазе: појашњење

задатака, концептуални дизајн, пројектовање и детаљи и израда прототипа. У

свакој од фаза процедура је иста: дефенисање главног извора, анализа

механизма буке, анализа даљег тока буке и анализа краја тока буке.

У принципу основни начини смањења буке су ниже брзине и мања

убрзања, редукција масе, крутости и гушење структуре и мирнија струја гаса и

флуида.

При томе контрола ваздушног извора врши се због појаве турбуленције,

удара и пулсација. Пројектом се врши контрола турбуленције смањењем

притиска флуида, смањењем редукције притиска, минималном брзином,

избором геометрије тока, оптимизацијом излазног млаза и избегавањем


препрека у току. Удари и пулсације гаса се контролишу редукцијом брзине,

променом притиска и избегавањем препрека.

Контрола флуидног извора врши се као и код ваздушне струје, али овде

имамо још и кавитацију која се контролише: смањењем пада притиска,

смањењем брзине тока, повећањем статичког притиска, побољшавањем

геометрије тока. Да се спречи кавитација, не дозволити повећање брзине,

одржавање кратке линије усисавања, држање резервоара више од излаза пумпе

и коришћење компоненти ниског отпора току.

Детаљно је дат и начин контроле извора буке од делова опреме као што

су зупчасти парови, лежајеви, инерција, фрикциони делови и магнетна поља.

На крају стандарда дати су примери генерисања буке у делу машине који

је повезује са околином. На пример за ваздушну буку то су акустична кућишта,

пригушивачи итд.

EN ISO 11689 АКУСТИКА - ПРОЦЕДУРА ЗА ПОРЕЂЕЊE ПОДАТАКА

О ЕМИСИЈИ БУКЕ ЗА МАШИНЕ И ОПРЕМУ [23] (14 страна, 1760 дин.)

Стандард дефинише методу успостављања контроле звучних каракте-

ристика за фамилију, тип, групу или подгрупу машина или опреме на бази пода-

така о емисионој буци. Стандард дефинише и захтеве за поређење података

емисије буке тако да они могу бити коришћени. Машине треба да буду класифи-

коване тако да буду при расподели дефинисане прецизно и недвосмислено

додељене одређеној фамилији и групи јер метод дозвољава евалуацију

емисионе вредности једне машине или једног типа машине са групом 4.

Емисионе вредности буке подразумевају њихово квантитативно

дефинисање, развијене методе мерења и репрезентовање података.

Квантитативна дефинисаност емисије буке укључује разликовање

главних вредности емисије буке, додатних вредности и додатних информација.

Емисиони подаци треба да су добијени стандардним методама, а њихово

представљање чини базу за описивање карактеристика контроле буке.

Презентација вредности емисије буке даје се зависно од машине јер

њене техничке карактеристике имају утицаја. Подаци се дају табеларно и

графички и уз статистичку обраду.

На крају је дата листа корака, како следе, при одређивању каракте-

ристика контроле буке, а након тога у додацима и пример обраде резултата.

EN ISO 14163 AКУСТИКА – СМЕРНИЦЕ ЗА КОНТРОЛУ БУКЕ

ПОМОЋУ ПРИГУШИВАЧА [24] (43 страна, 3284 дин.)

Када ваздушна бука не може бити контролисана на извору пригушивачи

представљају снажно средство смањења. Захтевано смањење пригушивањем је

дато разликом између дозвољене и стварне звучне снаге извора. Избор

пригушивача зависи од примене.

Пригушивачи се користе да спрече пулсације гаса у извору, смање

конверзију пулсације у звучну енергију и да обезбеде конверзију звучне

енергије у топлоту.


Они се могу класификовати као: растурајуће (користи апсорбциони

материјал, који конверзује звучну енергију у топлотну), реактивне (смањују

конверзију пулсације гаса, обложеним подељеним каналима), испуштајуће

(цилиндрични елеменат на излазу који је већи од пролазног дела) и активне

(звук контролисан помоћним звучним извором).

У оквиру операционих разматрања помињу се: акустичне и

аеродинамичке карактеристике пригушивача, ширење звучних путева,

акустични инсталациони ефекти, абразиони отпори, заштита од експлозије,

стартовање и искључивање, корозија и инспекција и чишћење.

У поглављу мерења приказана је мерна техника у лабораторији и у на

лицу места. Информације о пригушивачима се деле на информације које

обезбеђује корисник, купац, у смислу захтева за пригушивач и на информације

продавца, произвођача.

EN ISO 15667 АКУСТИКА – СМЕРНИЦЕ ЗА КОНТРОЛУ БУКЕ

ПОМОЋУ ЗАТВОРЕНИХ ПРОСТОРА И КАБИНА [25]


Овај стандард односи се на кућишта и кабине. То су кабине за заштиту

од буке за оператора: слободно стојеће и машине са додатим кабинама. Такође,

за слободно стојећа кућишта.

У оба случаја морају кућишта и кабине бити заштићене више од 10%.

Дат је пример ефикасности акустичног кућишта и кабине. Разрађени су типови

кућишта и кабина: мало кућиште-кабина, кућиште за једну стационарну

машину, кућиште за велику машину и групу машина, кућишта са високим

перформансама, мобилна и покретна монтирана кућишта, кабине за контролу,

кабине за оператора и покретне кабине.

На крају стандарда су дати подаци, процедуре, димензије, други захтеви,

мерења и информације – захтеви корисника и произвођача.

Интересантан је прилог бројних решења везе кровних и зидних

елемената кућишта, кућишта електромотора, клизних врата, пролаза за каблове,

друге разне везе и елементи заштите и студије случаја: пресе, спољни

трансформатор, две варијанте машинских тестера, гасне турбине и неки

случајеви машина за валовити картон.

CR 1030-1 ВИБРАЦИЈЕ ШАКА – РУКА – УПУТСТВО ЗА СМАЊEЊE

ОПАСНОСТИ ОД ВИБРАЦИЈА – ДЕО 1: ИНЖЕЊЕРСКЕ МЕТОДЕ

ПРОЈЕКТОВАЊA МАШИНА [26] (11 страна,1604 дин.)

Коришћење машина које преносе вибрације на руке може изазвати

њихово оштећење. Ови штетни ефекти зависе од фреквенције, правца,

интензитета, магнитуде и времена излагања и везе рука-машина. Ефекти такође

зависе од позиције руке, силе руковања и искуства и вештине руковаоца.

Смањење вибрација техничким мерама при пројектовању машине је

ефикасно и овде ће бити разматрано, мада, мере могу бити и организационе,

хигијенске и личне.


Вибрације машине могу да настану због осцилаторних сила генерисаних

изнутра, због небалансираности, преносника снаге и лежајева, а и због других

механизама. Вибрације могу настати још и из других разлога. Сви наведени

параметри треба да се узму у обзир при пројектовању, како би ризик корисника

машине од вибрација био минималан.

У принцпу постоје, и у стандарду се разматрају, четири принципијелна

аспекта смањења вибрација: смањење магнитуде у извору, смањење на путу

трансмисије вибрација од машине до руку, смањење ергономским мерама на

трансмисионом потезу од уређаја за руковање до руке и пројектовање

оптималних температура за руке.

EN 1299 МЕХАНИЧКЕ ВИБРАЦИЈЕ И УДАРИ – ИЗОЛАЦИЈА

МАШИНА ОД ВИБРАЦИЈА – ИНФОРМАЦИЈЕ О ПРИМЕНИ ИЗВОРА

ИЗОЛАЦИЈЕ [27] (20 страна, 2191 дин.)

Изолација вибрација је мера коришћена да се смање удари, периоде и

силе од машине и преносе на околину или да се заштити осетљива опрема, људи

и зграде. Сврха изолације извора вибрација може бити потребна ради

безбедности оператера, безбедности посматрача, безбедности опреме и зграда,

безбедности људи у зградама и када су дозвољене ограничене вредности

пређене. Изолација извора треба да буде мера у склопу са машином, а не нека

замена недостацима.

Анализа система вибрација мора бити детаљно извршена. Између

осталог, у ту сврху треба располагати и комплетом података као што су:

физички подаци о машини, физички подаци о изолационом систему и

информације које се захтевају од корисника.

Валидација је саставни део и овог стандарда.

У прилогу стандарда су дати примери еластичних опруга, металних

опруга, ваздушних опруга, амортизера и њихових комбинација.

EN ISO 14123-1 СМАЊEЊE РИЗИКА ПО ЗДРАВЉE НАСТАЛИХ

УСЛЕД ОПАСНИХ МАТЕРИЈА КОЈЕ ЕМИТУЈЕ МАШИНА – ДЕО 1:

ПРИНЦИПИ И СПЕЦИФИКАЦИЈЕ ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ МАШИНА [28]


Идентификација опасности и процена ризика за предвидиве ризике који

резултирају од супстанци опасних за здравље треба да буду урађени за машину

у току производње. Овај процесс треба да буде извршен како би се спречила

потенцијална опасност којој особа може бити изложена у некој фази коришћења

машине.

Ниво ризика зависи од особина опасних супстанци, вероватноће

излагања потенцијално опасном догађају и степена излагања. Опасне материје

могу на тело имати утицај инхалацијом, гутањем, контактом са кожом и

пенетералним путем. Какав је утицај зависи и од тога да ли су емисије из извора

ваздушних или неваздушних супстанци.

Фазе машине у којима може доћи до опасности су од производње, преко

коришћења па све до њиховог уништавања.


На крају, а и у прилогу, дат је списак могућих мера заштите за

елиминацију или смањење ризика, као и информације као мере заштите у

односу на преостали ризик.

EN 12198-1 ОЦЕНА И СMAЊEЊE РИЗИКА КОЈИ ПОТИЧУ ОД

РАДИЈАЦИЈЕ КОЈУ ЕМИТУЈУ МАШИНЕ – ДЕО 1: ОПШТИ

ПРИНЦИПИ [29] (22 стране, 2346 дин.)

Овај стандард приказује опште принципе идентификације опасности и

процене ризика од радијације и стварања поља машина. Највећи део машина се

снабдева електричном енергијом и стварају електрична и магнетна поља или

садрже изворе радијације.

Емисија радијације се може класификовати на разне начине. Према

фреквенцији и таласној дужини и спектралној и просторној расподели.

Произвиђач машине је у обавези да оцени све ризике емисије радијације,

без обзира да ли оно долазе од машине или материјала који се обрађује.

У стандарду је дата процедура процене: идентификација емисије

радијације, мерење нивоа емисије, идентификација највиших нивоа,

одређивање категорије емисије и провера да не прелазе границе емисије.

Мада се трећи део овог стандарда бави мерамо оне су ипак укратко дате

и овде. У зависности од категорије емисије радијације у коју је машина

распоређена, мере су различите.

На крају стандарда је дата верификација усаглашености, информације

које се односе на коришћење и одржавање и обележавање.

У једном од прилога дата је веза између нивоа емисије радијације и

категорије емисије.

EN 12198-3 ОЦЕНА И СMAЊEЊE РИЗИКА КОЈИ ПОТИЧЕ ОД

РАДИЈАЦИЈЕ КОЈУ ЕМИТУЈУ МАШИНЕ – ДЕО 3: СМAЊEЊE

ЗРАЧEЊA ПРИГУШИВAЊEM ИЛИ ЕКРАНСКИМ ПОКРИВAЊEM [30]


Класификација радијације је дата у претходном стандарду. Сврха овог

стандарда је да обезбеди средства која могу произвођачима машина са

опасностима од радијације помоћи у пројектовању и производњи заштитника

против радијације. Процедуре за смањење нивоа емисије радијације у фази

пројектовања са пригушењем или екранским покривањем састоје се из следећих

корака:

- специјално пројектовани циљ

- карактеристике свих извора радијације

- поље радијације или геометрија зрака

- преглед доступних материјала за пригушивање

- процена услова радне околине

- захтеви за пројектовање

- израда прототипа и

- припрема документације за кориснике


ЗАКЉУЧАК

Биће најбоље ако се закључци дају у форми неколико питања:

1. Очекује се да када прочита овај рад, читалац постави себи питање колико

знање из обрађене материје он уствари има. Стандард 12100 је основна

литература за процену ризика, а и за мере за његово смањивање, спречавање и

елиминисање. Може се поставити и питање потребе познавања и свих стандарда

који су наведени у његовој библиографији. Нормално, њих има и много више.

2. Питање се може поставити и обрнуто: како се неко уопште може бавити

проценом ризика, ако све ово не зна, а ни у формалном образовању нешто

слично није учио?

3. Питање може бити и како се суочити са овим стандардима, којих иначе како

је речено има још, ако је у овом раду обрађено 27 стандарда, представљених на

1140 страна енглеског текста, ако за њих треба издвојити 90.497 динара, плус

око 10.000 еура за превод.

У ствари, у закључку се могу поставити два питања да би нам

одговорима на њих будућност била извеснија и квалитетнија.

Прво, како едуковати и евалуирати све који се баве овом проблематиком

на свим нивоима?

И друго, како све ово учинити приступачнијим, у смислу набавке и

превода?

Треба ли држава да овоме приступи организовано или да се ово знање

прогласи робом и тржиштем, што људски животи и здравље сигурно нису?

Однос према овој материји би се могао генерисати и податком да, и

поред тога што су наведени у библиографији стандарда 12100, бројни стандарди

нису обрађени јер нису ни објављени. То су стандарди: ISO/IEC Guide 51, ISO

447, ISO 2972, ISO 9355-1, ISO 9355-3, ISO 13854, ISO/TR 14121-2 i ISO 7000.


[1] ISO 12100:2014 Safety of machinery – General principles for design – Risk

assessment and risk reduction

[2] EN 574:2009 Safety of machinery – Two hand control devices – Functional

aspects –Principles for design

[3] EN ISO 13855:2012 Safety of machinery – Positioning of safeguards with

respect to the approach speeds of parts of the human body

[4] EN ISO 13850:2017 Safety of machinery – Emergency stop function –

Principles for design

[5] EN ISO 13857:2010 Safety of machinery – Safety distances to prevent hazard

zones being reached by upper and lower limbs

[6] EN 1037:2013 Safety machinery – Prevention of unexpected start-up

[7] EN ISO 14122-1;2006 Safety of machinery – Permanent means of access to

machinery – Part 1: Choice if fixed means of access between two levels

[8] EN ISO 14122-2:2017 Safety of machinery – Permanent means of access to

machinery – Part 2: Working platforms and walkways


[9] EN ISO 14122-3:2017 Safety of machinery – Permanent means of access to

machinery – Part 3: Stairs, stepladders and guard-rails

[10] EN ISO 14122-4:2017 Safety machinery – Permanent means of access to

machinery – Part 4: Fixed ladders

[11] EN ISO 14119:2014 Safety of machinery –Interlocking devices associated with

guards – Principles for design and selection

[12] EN ISO 14120:2017 Safety og machinery – guards – General requirements for

design and construction of fixed and movable guards

[13] EN ISO 13856 Safety of machinery – Pressure-sensitive protective devices –

Part 1: General principles for design and testing of pressure-sensitive mats and

pressure-sensitive floors

[14] EN ISO 6385:2008 Ergonomic principles in the design of work systems

[15] EN 13861:2013 Safety of machinery – Guidance for the application of

ergonomics standards inthe design of machinery

[16] EN 614-1:2010 Safety of machinery – Ergonomics designs principles - Part 1:

Terminology and general principles

[17] EN ISO 4414:2011 Pneumatic fluid power – General rules and safety

requirements for system and their components

[18] EN ISO 4413:2011 Hydraulic fluid power – General rules and safety

requirements for system and their components

[19] EN ISO 10075-1:2008 Ergonomic principles related to mental work-load – Part

1: General terms and definitions

[20] EN ISO 10075-2:2008 Ergonomic principles related to mental work-load – Part

2: Design principles

[21] EN ISO 13849-1:2017 Safety of machinery – Safety-related parts of control

system – Part 1: General principles for design

[22] EN ISO 11688-1:2010 Acoustics – Recommended practice for design of low-

noise machinery and equipment – Part 1: Planning

[23] EN ISO 11689:2012 Acoustics – Procedure for the comparison of noise-

emission data for machinery and equipment

[24] EN ISO 14163:2012 Acoustics – Guidelines for noise control by silencers

[25] EN ISO 15667:2012 Acoustics – Guidelines for noise control by enclosures and

cabins

[26] CR 1030-1:2011 Hand-arm vibration – Guidelines for vibration hazards

reduction – Part 1: Engineering methods by design of machinery

[27] EN 1299:2010 Mechanical vibration and shock – Vibration isolation of

machines – Information for the application of source isolation

[28] EN ISO 14123-1:2017 Safety of machinery – Reduction of risks to health

resulting from hazardous substances emitted by machinery – Part 1: Principles and

specifications for machinery manufacturers

[29] EN 12198-1:2009 Safety of machinery – Assessment and reduction of risks

arising from radiation emitted by machinery – Part 1: General principles

[30] EN 12198-3:2010 Safety of machinery – Assessment and reduction of risks

arising from radiation emitted by machinery – Part 3: Reduction of radiation by

attenuation or screening


НЕОПХОДНА ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА

СТАВЉАЊЕ ОПРЕМЕ ПОД ПРИТИСКОМ У УПОТРЕБУ И

ДАВАЊЕ НА КОРИШЋЕЊЕ 1Бојана Зораја, 2Милорад Бероња

1Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Ноби Сад, 2Институт за заштиту на раду, Нови Сад

Резиме: Различите су ситуације код обавезе власника (послодавца) у употреби опреме

под притиском која је произведена пре и после ступања на снагу прописа који уређују

производњу по поступку оцењивања усаглашености. Евиденциони лист, исправе о

усаглашености, техничка документација, пројектна документација технолошке целине

и ревизиони лист о периодичним прегледима за опрему под притиском производену по

поступку оцењивања усаглашености је једна нова обавеза произвођача и власника.

Упутство за употребу и одржавање опреме за рад по прописима безбедности и здравља

на раду је стална законска обавеза. Прегледи и испитивањаопреме под притиском

утврђени прописима у области безбедности и здравља на раду је обавеза која се мења и

усаглашава са новим техничким прописима. У раду је обрађена тематика везана за

опрему под притиском и обавезe власника (послодавца) када је у питању докуменатција

и прегледи и испитивања опреме под притиском у употреби.

Кључне речи: опрема под притиском, употреба, документација, оцена усаглашености,

евиденциони и ревизиони лист, упутство, прегледи и испитивања

PUTTING EQUIPMENT UNDER PRESSURE IN USE AND

GIVING TO USE

Bojana Zoraja1, Milorad Beronja2 1University of Novi Sad, Faculty of Technical Science, Serbia, 2Institute for

Occupational Safety and Health, Novi Sad

Abstract: There a different situations with the obligations for the owner (employer) in the use

of equipment under pressure that was produced before and after the coming into force of the

regulations which governing manufacture according to the procedure of conformity

assessment. New mandatory obligation for manufacturer and/or owner is to provide: record

sheet, conformity document, technical documentation, project documentation of the

technological unit, and audit sheet of periodic inspection for equipment under pressure

produced according to the conformity assessment procedure. Instructions for use and

maintenance of work equipment in accordance with regulations of safety and health work is

an ongoing obligation. Inspections and testing of equipment under pressure, in the field of

safety and health of work, is obligation that changes and conforms to the new technical

regulations. In this paper is processed topic of equipment under pressure and obligations regard

to the documentation, examinations and tests for this kind of equipment.

Keywords: equipment under pressure, use, documentation, conformity assessment, record and

audit sheet, instructions, inspections and tests


УВОД

Овај рад је припремљен са циљем да помогне и разјасни власницима –

послодавцима (привредна друштва, државни органи, физичка лица) који имају

обавезу поседавања прописане документације и обавезу прегледа опреме под

притиском пре и после ступања на снагу прописа који уређују производњу по

поступку оцењивања усаглашености. Рад није тумачење прописа већ је намењен

лицима која обављају послове безбедности и здравља на раду да им олакша

примену прописа у области безбедности и здравља на раду при коришћењу

опреме под притиском.

Важно је напоменути да у складу са законским прописима којима је

уређено да власник технички сложеног производа, за који је техничким

прописом утврђена обавеза прегледа производа током века употребе, може да

омогући употребу тог производа само ако су извршени прописани прегледи

којима је потврђена његова безбедност и обавеза поседовања прописане

техничке документације.

Кључни датум је 1. јули 2012. године када су почели да се у примењују

Правилник о прегледима опреме под притиском током века употребе

("Службени гласник РС", бр. 87/11 и 75/13) [1], Правилник о техничким

захтевима за пројектовање, израду и оцењивање усаглашености опреме под

притиском ("Службени гласник РС", бр. 87/11) [2] и Правилник о техничким

захтевима за пројектовање, израду и оцењивање усаглашености једноставних

посуда под притиском ("Службени гласник РС", бр. 87/11) [3] и 1. јуни 2014.

године када је почео да се примењује Правилник о покретној опреми под

притиском ("Службени гласник РС", бр. 30/14) [4].

Правилник о техничким захтевима за пројектовање, израду и оцењивање

усаглашености опреме под притиском ("Службени гласник РС", бр. 87/11) [2] је

усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 97/23 ЕЗ

Европског парламента и Савета од 29. маја 1997. године о опреми под

притиском а Правилник о техничким захтевима за пројектовање, израду и

оцењивање усаглашености једноставних посуда под притиском ("Службени

гласник РС", бр. 87/11) [3] је усклађен са свим начелима и битним захтевима из

Директиве 2009/105 ЕЗ Европског парламента и Савета од 16. септембра 2009.

године о једноставним посудама под притиском.

Опремa под притиском се ставља на тржиште и у употребу само ако је

исправно уграђена, одржавана и коришћена према намени и ако не угрожава

здравље и безбедност људи, домаћих животиња и имовине, у складу са

наведеним правилницима и другим прописима.

У овом раду пажња ће бити усмерена на Правилник о прегледима

опреме под притиском током века употребе ("Службени гласник РС", бр. 87/11

и 75/13) [1] који се односи на опрему под притиском и једноставне посуде под

притиском током века употребе, редовне и ванредне прегледе на месту

коришћења, поступке и рокове прегледа и испитивања опреме под притиском у

употреби.


ОПРЕМА ПОД ПРИТИСКОМ

Дефиниција опреме под притиском

Опрема под притиском је опрема изложена унутрашњем надпритиску

код које је највећи дозвољени притисак PS већи од 0,5 bar.

Опрема под притиском код које су радни услови нижи или једнаки

PS≤0,5 bar, морају да се пројектују и израђују према доброј инжењерској пракси,

ради осигурања безбедне употребе и морају да имају одговарајућа упутства за

коришћење и ознаке за идентификацију произвођача или његовог овлашћеног

представника у Републици Србији, односно увозника. Ова опрема и/или

склопови не могу бити обележени знаком усаглашености.

Једноставне посуде под притиском

Једноставна посуда под притиском је свака заварена посуда изложена

унутрашњем надпритиску већем од 0,5 bar, која је намењена за ваздух или азот

и која није предвиђена за излагање пламену.

Једноставне посуде под притиском код којих је производ PS×V већи од

50 bar×l, морају да задовоље битне захтеве безбедности.

Једноставне посуде под притиском код којих производ PS×V износи 50 bar×l

или мање, морају бити израђене у складу са добром инжењерском праксом и

имају знак усаглашености, натписе, упутства, конструкцију и план производње,

дефиниције и симболе.

Стављање опреме под притиском у употребу

Власник/корисник опреме под притиском може да стави у употребу,

односно да омогући употребу опреме под притиском само ако су извршени

прописани прегледи и испитивања којима је потврђена њена безбедност у

складу са техничким захтевима.

Када власник и корисник нису исто лице њихови међусобни односи

везани за коришћење опреме под притиском, чување документације и сви

прописани захтеви за исправно и безбедно коришћење опреме под притиском

уређују се уговором.

Разврставање

Опрема под притиском се с обзиром на опасност по здравље људи и

безбедност разврстава у два нивоа опасности:

1) опрема под притиском ниског нивоа опасности;

2) опрема под притиском високог нивоа опасности.

Разврставање опреме под притиском која се по ПРВИ ПУТА СТАВЉА

У УПОТРЕБУ или КОЈА ЈЕ У УПОТРЕБИ обавља именовано тело за

разврставање опреме под притиском и попуњава ЕВИДЕНЦИОНИ ЛИСТ.

Регистар са подацима о именованим телима и обимом именовања за

свако појединачно тело је доступан на интернет страници:

http://www.tehnis.privreda.gov.rs/sr/tehnicki-propisi/imenovanje-tela-za-

ocenjivanje-usaglasenosti.html.

Именовано тело за разврставање опреме под притиском министарству

надлежном за послове енергетике доставља информацију о извршеном

разврставању опреме под притиском (евиденција опреме под притиском).

http://www.tehnis.privreda.gov.rs/sr/tehnicki-propisi/imenovanje-tela-za-ocenjivanje-usaglasenosti.html



Опреме под притиском ниског нивоа опасности

Прегледи и испитивања опреме под притиском ниског нивоа опасности

спроводе се у временским размацима које је прописао произвођач опреме, о

чему се води писана евиденција.

Преглед и испитивање опреме под притиском ниског нивоа опасности

обавља сам власник/корисник, а може ангажовати и именовано тело за прегледе

и испитивања опреме под притиском.

Документација опреме под притиском ниског нивоа опасности чува се

до њеног трајног стављања ван употребе.

О стављању у употребу опреме под притиском ниског нивоа опасности

не мора се обавештавати именовано тело за прегледе и испитивања опреме под

притиском.

Oпремa под притиском високог нивоа опасности

Пре стављања опреме под притиском високог нивоа опасности у

употребу на месту коришћења, подноси се именованом телу за прегледе и

испитивања опреме под притиском захтев за први преглед опреме под

притиском.

Уз захтев за први преглед прилажу се:

1) исправе о усаглашености опреме под притиском са битним захтевима

прописаним техничким прописима којим су прописани технички захтеви за

опрему под притиском и једноставне посуде под притиском;

2) техничка документација добијена од произвођача предметне опреме

под притиском;

3) пројектна документација технолошке целине у коју је предметна

опрема под притиском уграђена.

Именовано тело за прегледе и испитивања опреме под притиском

обавештава се о свакој промени података из евиденционог листа опреме под

притиском високог нивоа опасности.

Рок за периодични преглед опреме под притиском високог нивоа

опасности почиње да тече даном стављања те опреме под притиском у употребу.

Опрема под притиском високог нивоа опасности може се ставити у

употребу само после извршеног првог прегледа.

Прегледе и испитивања опреме под притиском високог нивоа опасности

обавља именовано тело за прегледе и испитивања опреме под притиском

Регистар са подацима о именованим телима и обимом именовања за

свако појединачно тело је доступан на интернет страници

http://www.tehnis.privreda.gov.rs/sr/tehnicki-propisi/imenovanje-tela-za-

ocenjivanje-usaglasenosti.html.

О свим прегледима и испитивањима именовано тело за прегледе и

испитивања опреме под притиском:

- саставља записник о прегледима и испитивањима уз који прилаже

налазе и резултате прегледа и испитивања, и

- оверава ревизиони лист прегледа опреме под притиском.

- министарству надлежном за послове енергетике доставља

информације о извршеним прегледима и испитивањима опреме под притиском.




Сви недостаци на опреми под притиском уочени током прегледа и

испитивања наводе се у записнику заједно са корективним мерама за њихово

отклањање.

Опрема под притиском је безбедна за рад када се прегледом и

испитивањима потврде битни захтеви прописани техничким прописима којим

су прописани технички захтеви за опрему под притиском и једноставне посуде

под притиском и захтеви из пројектне документације технолошке целине.

Први преглед

Први преглед пре пуштања опреме под притиском високог нивоа

опасности у рад обавља именовано тело за прегледе и испитивања опреме под

притиском и при том проверава следеће:

1) исправе о усаглашености опреме под притиском;

2) техничку документацију за предметну опрему достављену од

произвођача;

3) да ли су испуњени захтеви за постављање, пуштање у рад, употребу и

одржавање предметне опреме под притиском у складу са пројектном

документацијом и захтевима произвођача;

4) усаглашеност сигурносних уређаја са утврђеним захтевима

произвођача опреме под притиском и пројектном документацијом;

Именовано тело за прегледе и испитивања опреме под притиском

саставља записник о свим утврђеним недостацима на опреми под притиском и

обавези предузимања одговарајућих корективних мера за њихово отклањање.

Након првог прегледа опреме под притиском високог нивоа опасности

на месту коришћења именовано тело за прегледе и испитивања опреме под

притиском попуњава и оверава ревизиони лист.

Када је опрема под притиском састављана на месту постављања без

надзора тела за оцењивање усаглашености, неопходно је за први преглед

обезбедити сву потребну документацију и испитне извештаје на основу којих се

може утврдити да опрема под притиском задовољава битне захтеве у складу са

техничким прописом за пројектовање, израду и оцењивање усаглашености

опреме под притиском.

Документација опреме под притиском високог нивоа опасности

Документација опреме под притиском високог нивоа опасности садржи

следеће:

1) евиденциони лист;

2) исправе о усаглашености;

3) техничку документацију за опрему под притиском и по потреби

пројектну документацију технолошке целине;

4) ревизиони лист о периодичним прегледима и податке о свим

активностима на опреми под притиском у току века употребе.

Документација о опреми под притиском чува се до њеног коначног

стављања ван употребе.

Документа која се односе на оцењивање усаглашености и ознаке,

натписне плочице и упутства за рад која су неопходна за безбедну и правилну

употребу опреме и склопова под притиском морају бити на српском језику.


Програм периодичних прегледа

На основу радних параметара и техничких карактеристика опреме под

притиском високог нивоа опасности именовано тело за прегледе и испитивања

опреме под притиском спроводи програм периодичних прегледа опреме под

притиском високог нивоа опасности.

Програм периодичних прегледа може бити редовни и посебан програм

периодичних прегледа.

Редовном програму периодичног прегледа подлеже сва опрема под

притиском за коју није направљен посебан програм.

Посебном програму периодичних прегледа подлеже опрема под

притиском која се због специфичности услова рада и техничке сложености не

може прегледати према редовном програму периодичних прегледа.

Посебан програм периодичних прегледа дефинисан је техничком

документацијом произвођача опреме под притиском или се израђује на основу

спроведене анализе ризика у складу са SRPS ISO 31000 и одговарајућим

стандардима за управљање ризиком.

Периодични преглед опреме под притиском високог нивоа опасности


може бити:

1) Спољашњи преглед (утврђује се стање опреме под притиском у раду,

контролишу се сигурносни и други уређаји, као и стање радне околине и место

постављања опреме под притиском, прегледа се документација о раду опреме,

извршених радова редовног одржавања и сервисирања опреме према

упутствима произвођача);

2) Унутрашњи преглед (проверава се стање површина изложених

притиску и по правилу се обавља као и спољашњи, и по потреби се проширује

одговарајућим испитивањима другим признатим методама);

3) Испитивање притиском (спроводи се на исти начин као и испитивање

притиском на новој опреми под притиском у складу са техничким прописима

или једнаковредном прихваћеном испитном методом).


спроводи именовано тело за прегледе и испитивања опреме под притиском.

Пре спровођења периодичног прегледа или испитивања опреме под

притиском о свим недостацима и евентуалним оштећењима и кваровима на

опреми под притиском високог нивоа опасности до којих је дошло након

последњег периодичног прегледа обавештава се именовано тело за прегледе и

испитивања опреме под притиском.

Током спровођења периодичног прегледа или испитивања на опреми

под притиском високог нивоа опасности потребно је придржавати се свих

безбедносних мера које је прописао произвођач опреме, у складу са мерама из

техничких и других прописа и интерним документима корисника.

Ванредни преглед

Ванредни преглед опреме под притиском обавља се изван рокова

периодичних прегледа прописаних овим правилником на начин и према

поступцима прописаним за периодичне прегледе.


Ванредни преглед се спроводи у следећим случајевима:

1) када постоји оправдана сумња да је опрема под притиском тако

оштећена да њена употреба без одговарајуће санације није више безбедна;

2) када се на зидовима опреме под притиском појаве деформације,

прслине и слично;

3) када резултати периодичног прегледа ради општег стања опреме под

притиском указују на потребу за увођењем ванредног прегледа;

4) на захтев надлежне инспекције.

Ванредни преглед обухвата спољашњи и унутрашњи преглед опреме

под притиском и по потреби испитивање притиском и друга неопходна

испитивања.

Ванредни преглед опреме под притиском спроводи именовано тело за

прегледе и испитивања опреме под притиском самостално или у сарадњи са

произвођачем опреме, уколико стање опреме под притиском то захтева.

Преглед пре поновног пуштања у рад

Преглед пре поновног пуштања у рад опреме под притиском спроводи

се кад опрема није радила дуже од годину дана, након реконструкције, санације

или у случају пресељења на другу локацију.

Уколико су услови постављања опреме на новој локацији идентични као

и на претходној локацији или је опрема била конзервирана то се приликом

прегледа узима у обзир.

Прегледом пре поновног пуштања у рад оцењује се безбедносно

техничко стање опреме под притиском која је већ била у употреби и при томе

се спроводи:

1) спољашњи преглед опреме под притиском;

2) проверава се да ли постоје оштећења на опреми под притиском

настала током прекида рада или промене локације;

3) провера доказа о функционалности сигурносних уређаја;

4) по потреби унутрашњи преглед;

5) по потреби испитивање притиском и друга испитивања.

Преглед пре поновног пуштања у рад мора да спроведе именовано тело

за прегледе и испитивања опреме под притиском које поред спољашњег

прегледа треба и да утврди да ли опрема под притиском испуњава безбедносне

захтеве о стављању опреме под притиском у употребу.

Уколико је обим измена на опреми под притиском такав да утиче на

могуће неиспуњавање битних захтева радови на опреми морају бити под

надзором именованог тела за оцењивање усаглашености.

Сигурносни уређаји

Сигурносни уређаји - уређаји који су пројектовани за заштиту опреме

под притиском од прекорачења дозвољених вредности, и то:

(1) уређаји за директно ограничење притиска, као што су сигурносни

вентили, уређаји са сигурносном мембраном, компензациони уређаји и системи

за аутоматску контролу притиска;

(2) уређаји за ограничење, који активирају елементе за корекцију

(регулацију), искључивање или искључивање и блокаду, као што су: склопке


(прекидачи) који делују на утврђеном притиску, температури или нивоу флуида

и сигурносни уређаји за регулацију и контролу мерењем.

Испитивање и подешавање сигурносних уређаја може обављати правно

лице које испуњава све захтеве стандарда SRPS ISO IEC 17025, односно

акредитацију од стране Акредитационог тела Србије

Евиденција акредитованих правних лица може се видети на:

http://www.registar.ats.rs – Лабораторија за испитивање према стандарду SRPS

ISO IEC 17025, акредитована метода према стандарду SRPS EN ISO 4126 –

Сигурносни уређаји за заштиту од превисоког притиска.

Након извршеног испитивања и подешавања издаје се извештај и ставља

се пломба са идентификационим знаком на сваки сигурносни уређај.

Рад сигурносног уређаја опреме под притиском мора се проверити

најмање ЈЕДАНПУТ ГОДИШЊЕ, а по потреби и испитати и подесити,

рачунајући од првог прегледа опреме под притиском.

Сигурносни уређаји морају се одржавати и испитати и подесити према

упутствима произвођача и техничким спецификацијама.

Рок обавезног прегледа за сигурносне уређаје може се уз сагласност

именованог тела за прегледе и испитивања опреме под притиском скратити

узевши у обзир ризик од отказа, групу флуида, притисак и запремину, односно

називни пречник опреме под притиском.

Документација опреме под притиском која је произведена пре 1. јула 2012.

године

Одобрење за рад опреме под притиском издато у облику записника и

котловских исправа, односно ревизионих књижица и сертификата важи до дана

истека њихове важности.


[1] Правилник о прегледима опреме под притиском током века употребе

("Службени гласник РС", бр. 87/11 и 75/13). Примењује се од 1. јула 2012.

године.

[2] Правилник о техничким захтевима за пројектовање, израду и оцењивање

усаглашености опреме под притиском ("Службени гласник РС", бр. 87/11).

Примењује се од 01.07.2012. године.


усаглашености једноставних посуда под притиском ("Службени гласник

РС", бр. 87/11). Примењује се од 01.07.2012. године.

[4] Правилник о покретној опреми под притиском ("Службени гласник РС", бр.

30/14). Примењује се од 01.06.2014. године.

[5] Списак српских стандарда из области опреме под притиском и склопова код

којих је највећи дозвољени притисак PS већи од 0,5 бар ("Службени гласник

РС", бр. 89/14). Укупно 212 стандарда.

[6] Списак српских стандарда из области серијски произведених једноставних

посуда под притиском ("Службени гласник РС", бр. 89/14). Укупно 12

стандардa


ХАВАРИЈА КАО ИЗВОР РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ

Љубица Крњаић1, Ивана Пејачки2, Миланија Крњаић3

1Ватрогасни савез града Новог Сада, 2„Helios-co“ Петроварадин, 3Агенција

„Милче“ Петроварадин

Резиме: У раду ће се кроз искуства стечена приликом вештачења хаварија у два

различита производна погона, указати на околности које су довеле до смртних повреда

тројице радника и на поступке и процедуре после ових хаварија. Покушај отварања

судова под притиском пре потпуног изједначавања притиска у суду са атмосферским

притиском, произвео је оштећења на поклопцима судова и ручном алату, а при томе до,

у једном случају опекотина, а у другом до механичког ударца радника. Рад ће указати и

на понашања надлежних служби и органа али и радника, после ових догађаја.

Кључне речи: хаварија, смртна повреда, судови под притиском.

HAVARIA AS A RISK SOURCE IN THE WORKING PLACE

Ljubica Krnjaić1, Ivana Pejački2, Milanija Krnjaić3

1Fire Brigade of the City of Novi Sad, 2"Helios-co" Petrovaradin, 3Agency "Milche"

Petrovaradin

Аbstract: In this paper will indicate the circumstances that led to the deaths of three workers

and to the procedures after these disasters, through the experience acquired during the analysis

of damage in two different production facilities,. Attempts to open pressurized vessels before

full pressure equalization with atmospheric pressure produced damage to the dashboard and

hand tools, in one case, burns, and in the second the mechanical impact to the worker. The

paper will also point out the behavior of the responsible services, authorities and also workers,

after these events.

Keywords: damage, death injuries, pressurized vessels

УВОД

Приликом хаварија на опреми за рад, изненада се наруши равнотежа

фактора безбедности и извора ризика. Какав ће одговор на таква изненађења

дати запослени који се у том тренутку задесе на месту догађаја или у

непосредној близини, зависи од више фактора.

Препознавање ризика и процена могућих последица, требало би да

претходи увођењу технологија и опремању производних погона, да прати

процесе рада и да свакодневно буде предмет разговора и анализа међу

запосленима.

Неуобичајени кварови, откази поједине опреме за рад или постројења,

реакције ручних алата услед задесног догађаја, „тренутак непажње“, сплет

несрећних околности, бумеранг одлагања замене дотрајалих делова, неискуство

али и изражена самоувереност због дугогодишњег искуства, жеља радника који

ради на одређено време да остави добар утисак и друго, могу довести до

повређивања радника па и до смртних повреда.

Доношењем Закона о безбедности и здрављу на раду и низа

подзаконских аката на основу тог закона, израдама акта о процени ризика,

правилника о безбедности и здрављу на раду, упутствима за безбедан и здрав


рада, периодичним прегледима опреме за рад, испитивањима услова радне

средине, оспособљавањима запослених за безбедан и здрав рад, лекарским

прегледима, средствима личне заштите и надзором, створени су основни

предуслови за безбедан рад. Ипак, повреде се дешавају.

Да ли се темама безбедности запослених у производним погонима

посвећује довољно пажње и ко би, требао наметати ову тему, радници, лице за

безбедност или пословодство? Да ли се о догађају који је довео до смртне

повреде, после повреде прича довољно? Да ли је ова тема „табу тема“,

„забрањена тема“, „сад је касно“ или „о покојнику све најбоље“? Одговори на

ова питања, ако би вршили анкету међу запосленима, били би различити, и

зависили би од низа фактора, па чак и од личног искуства или интереса. У току

вештачења узрока хаварија, а посебно када је услед хаварије дошло до смртних

повреда, радници (колеге повређених) често избегавају разговор о догађају.

ОПИС И АНАЛИЗА ДОГАЂАЈА

Први случај

У једном производном погону десила се хаварија на аутоклаву који је

коришћен за стерилизацију одређених паковања хране за псе. Приликом

хаварије на аутоклаву, два радника су задобила опекотине од којих су након пар

дана преминули. У ствари, радници су ошурени врелом паром и водом која је

неконтролисано истицала на, у хаварији оштећеном поклопцу аутоклава.

Аутоклав се користи за стерилизацију. То је справа за загревање у којој

се стерилизација врши помоћу вруће паре, тј. влажне топлоте под притиском.

Он се састоји од цилиндричне металне посуде која се херметички затвара

масивним поклопцем, а повезана је са термометром, манометром, сигурносним

вентилом и уређајем за загревање. У овом случају загревање је вршено

прегрејаном воденом паром која је из котларнице, цевоводом допремана у

аутоклав. Притисак у котлу је од 10-12 бара, на излазу из котла редукује се на 6

бара, а на око половине цевовода где се цевовод дели (рачва) налази се редуктор

II степена који редукује на 3 бара. У аутоклав се убаци корпа са производима,

аутоклав затвори масивним вратима да се обезбеди херметичко затварање,

затим се аутоклав помоћу пумпе за воду, напуни одређеном количином воде, а

потом се у аутоклав доводи прегрејана водена пара. Доток и испуштање воде и

водене паре регулише се ручно вентилима, пратећи параметре на манометру и

термометру. Дакле, манипулацијом ручних вентила одржава се систем. По

завршетку процеса стерилизације, аутоклав треба растеретити притиска, према

рецептури охладити производе на одређену температуру, отворити аутоклав и

извадити стерилисане производе.

После овог, у скраћеном облику описаног руковања аутоклавом,

приказаћемо и комплетно, званично упутство. У упутству за рад и одржавање

које је од послодавца добијено на увид приликом вештачења, стоји:

1. Пре сваког пуштања у рад аутоклава треба:

проверити да ли су сви вентили затворени,

визуелно проверити стање комплетног аутоклава као и мерних и

управљачких инструмената,


у случају неправилности или неисправности, не почети, обавестити

непосредног руководиоца,

неправилности и неисправности у току или по завршетку рада,

обавестити непосредног руководиоца или ђефа одржавања;

2. Поставити термографску плочу;

3. Убацити корпе;

4. Затворити врата;

5. Отворити главне вентиле за довод хладне воде, као и преливни вентил,

до појаве воде на преливном вентилу, затворити оба вентила;

6. Постепено се отвара вентил за довод паре до постизања задате

температуре, затвара вентил и повремено отвара;

7. Хлађење – укључити водене пумпе и постепено отварати вентил за

довод хладне воде у котао и истовремено отварати вентил за бојлер,

8. Након постизања притиска у бојлеру од 2-2,5 бара, затворити вентил за

пуњење бојлера, уз отварање вентила за испуст воде из котла у

канализацију;

9. Подешавање вентила за довод воде у котао и за испуст воде из котла,

постиже се задати притисак у котлу од 2-2,5 бара, за време хлађења који

се контролише очитавањем манометра на котлу. Фино подешавање

задатог притиска се постижепреливним вентилом на котлу.

10. Након истека задатог времена хлађења, искључује се пумпа, затвара

вентил за довод хладне воде и потпуно птвара вентил за испуст воде из

котла као и преливни вентил;

11. Након потпуног престанка, отварају се врата и вади корпа.

Да се приметити да се у упутству предвиђа истовремено више операција

на просторно удаљеним местима што један извршилац не може истовремено

урадити, нити са тих места може пратити притисак и температуру на

инструментима.

Аутоклав је произведен 1972. године. Садашњи послодавац нема

оригинално упутство произвођача, те су га сами израдили. По систематизацији

за ово радно место, предвиђен је један извршилац код садашњег послодавца.

Могуће је да је упутство из ранијег времена и да је тада било више извршилаца.

У време хаварије аутоклав су послуживала два радника и то зато што је радник

на радном месту „кувар у аутоклаву“ обучавао другог радника за рад на

аутоклаву. У упутству не пише шта треба радити у случају неочекиваног отказа.

У записнику са увиђаја који је саставио инспектор рада, наводи се да је

утврђено да је извор повреде на раду „водена пара“, а узрок „опекотина“.

Такође пише да се „повреда догодила тако што је дошло до експлозије у доњем

котлу аутоклава, поклопац се деформисао, врела пара и вода под притиском су

кроз процеп који је настао изашле изван котла и опекле запослене по телу и

ногама“.

У извештају ангажованог правног лица које врши преглед и испитивање

судова под притиском, наводи се да је могуће „прекорачење притиска на парном

делу инсталације због стања (нефункционалности) регулационе арматуре“. Ту

се мисли на горе поменути редуктор II степена. У налазу се каже да је имао

поцепану мембрану. За вентил сигурности наведено је да је исправан, али да


капацитативно није могао толику количину водене паре да пропусти. Наведено

је као недостатак да преливни вентил пропушта без притиска и да засун

пропушта на притисак испод 2 бара.

Анализирајући наведене недостатке и упоређујући их са прописима, да

се закључити да су углавном наведени они недостаци за које нема обавезности

провере исправности.

Чињеница да су инспектор и стручњаци ангажованог тима на лицу места

били неколико дана после хаварије, а вештаци после неколико месеци и после

потпуне промене лица места, логика налаже да за налаз вештака могу

недостајати неке врло важне чињенице. Ипак, реконструишући догађај, уочава

се неколико детаља који наводе да је могући узрок хаварије превремени покушај

отварања врата аутоклава, при чему је дошло до „кидања кавеза“ и попуштања

притиска на спољашњу површину поклопца, деформације поклопца услед

деловања притиска паре на унутрашњу површину поклопца и неконтролисаног

истицања вреле воде и паре из аутоклава.

Слика 1. Аутоклав

У обдукцијском налазу наведено је да је један од радника задобио

опекотине по ногама са предње стране и по леђима (око 60% тела), а други

радник по читавом телу (преко 90% тела) што може указивати на положај тела

у моменту хаварије и место где су запослени стајали.

Опекотине ногу у доњем делу са предње стране, наводе на закључак да

је тај радник стајао поред поклопца аутоклава окренут лицем према аутоклаву.

Тај положај тела у тренутку хаварије, наводи на претпоставку да је тај радник,

у покушају да отвори поклопац аутоклава, нарушио стабилност полуга којима

се поклопац фиксира и да је тако дошло до хаварије.

Опекотине по леђима су могле настати када се радник окренуо према

излазу и док је напуштао просторију аутоклава. Други радник је вероватно

стајао у делу просторије супротно од излаза (иза аутоклава), тако да је имао

дужи пут евакуације из просторије, а при том је морао проћи поред поклопца

аутоклава, односно поред места оштећања аутоклава где је излазила врела пара.

Оба радника су самостално изашла из угроженог простора, комуницирала са

осталим запосленима, а потом су превезена у здравствену установу.

Запис на термографкој плочи показује да је при наглом паду

температуре долазило и до неравномерних вибрација (удара) као и да је према

протеку времена од почетка кувања, хаварија настала баш у време када је

требало вршити хлађење и пражњење аутоклава.


Други случај Други случај хаварије десио се у производном погону за припрему масе

за израду керамичких плочица, на млину за дробљење глине.

До хаварије је дошло услед насилног и неправилног отварања поклопца

на млину у који се у току пражњења удувава компримовани ваздух ради

убрзавања истицања муљевите масе. Непосредно пред хаварију, радник који је

радио на млину, одвио је два од четири вијка којима се фиксира поклопац али

„није успео да одвије друга два“.

Млин је постављен на поду производне хале, а изнад млина налази се

платформа са које се врши пуњење млина и увођење компримованог ваздуха у

добош млина ради пражњења млина. На платформи постоји на месту изнад дела

млина где се налазе отвори са поклопцем и чепом. Овај отвор се користи за

скидање поклопца ради пуњења млина и ради постављања и скидања чепа,

односно прикључивања и пуштања компримованог ваздуха у млин. Отвор је

квадратног облика и има свој поклопац.

Принцип технолошког поступка у руковању мокрим кугличним млином

је такав да се поклопац млина дизалицом подиже на платформу кроз четвртаст

отвор у поду платформе, са које се кроз усипни кош преко тракастог

транспортера у млин усипа смеса за млевење и додаје вода. Потом се поклопац

враћа на отвор, затеже помоћу четири унакрсно постављена завртња са ушицом,

покреће млин и врши процес млевења.

Поклопац је пречника 880мм и масе 155кг. На добошу млина постоје два

отвора, један за пуњење масе за млевење пречника 650мм који се затвара

поклопцем и други за упумпавање компримованог ваздуха 18мм дубине око

300мм који се затвара дрвеним чепом.

Слика 2. Млин за дробљење глине

Пражњење млина после завршеног млевења, врши се тако што се млин

(добош млина) зауставља и поставља у положај тако да поклопац на отвору за

усипање масе за млевење, на коме се налази отвор са кугластим вентилом од Ø

75мм (3 цола) за пражњење, буде окренут на доле. Да би се млин празнио, отвор

кугластог вентила спаја се кратким потисним ватрогасним цревом на систем

цеви (на коме се налази још један кугласти вентил) који води до „вибросита“

одакле маса-шликер одлази у сабирни базен.


На супротној страни од поклопца за усипање масе за млевење и вентила

за пражњење налази се отвор Ø 18мм који је у току млевења затворен дрвеним

чепом-чепован. Да би се муљевита маса-шликер кретала кроз цеви, вади се

дрвени чеп и помоћним алатом (шипком) прочисти канал од муљевите масе-

шликера, затим на тај отвор наврће црево за довод компримованог ваздуха у

добош млина.

Упумпавање ваздуха у добош млина врши се све док из млина излази

муљевита маса затим се затвара довод компримованог ваздуха, одврће навртка

и скида црево са отвора на који се из цилиндра млина испушта упумпани ваздух

и затварају се вентили за испуштање муљевите масе. Када престане да излази

ваздух из цилиндра млина отвор се поново затвара дрвеним чепом (чепује),

млин се поставља у положај за пуњење и то тако да поклопац и утвор за пуњење

буде окренут на горе. Поклопац на отвору за пуњење затворен је са четири

унакрсно постављена завртња са ушицом. Пре одвртања матица на заврњу са

ушицом, отвара се кугласти вентил на поклопцу да би се испустио евентуално

заостали ваздух из цилиндра млина, затим се пнеуматским одвијачем одврћу

матице, смичу завртњи, поклопац подиже помоћу шинске дизалице и спушта на

платформу.

Отварање поклопца на млину може се извршити само када је у млину

притисак изједначен са атмосферским. Изједначавање притиска постиже се

потпуним пражњењем шликера, тада компримовани ваздух из млина изађе на

вибросито, прекидом удувавања ваздуха у млин, скидањем црева за довод

компримованог ваздуха и остављање тог отвора отвореног док вишак ваздуха

не изађе у просторију и, након окретања млина у положај за пуњење, отварањем

кугластог вентила на поклопцу млина.

У упутству за рад, као напомена наведено је:

“Пре скидања поклопца уверити се да нема ваздуха у млин ( прочистити отвор

где се ставља дрвени чеп, отворити вентил на поклопцу млина).

Навртке на поклопцу не скидати док се претходно све не попусте.

Приликом пуњења млина водити рачуна о гуменим транспортерима да неби

дошло до повреде.

Пажљиво скидати црево од компримованог ваздуха постоји могућност да је

остала количина ваздуха у млин”.

Радник који је радио на млевењу, након хаварије, изјавио је да када је

одврнуо црево за довод компримованог ваздуха „из цилиндра млина није изашло

нимало ваздуха“. Каснији развој догађаја је показао да је ваздуха под притиском

у млину ипак било. Ова два радника су, одлучила да за решење проблема

употребе брусилицу.

Радник службе одржавања, стао је на поклопац и у сагнутом положају

приступио сечењу вијка и матице М30 брусилицом БОСЦХ ГWС 20 230, масе 5

кг. Дошло је до померања и „заглављивања“ брусне плоче и одбацивања

брусилице која га је ударила у груди и одбацила у вис (до кровне конструкције,

након чега је пао на под производне хале, а могуће је да је при паду ударио и у

металну ограду платформе.

Док је радник одржавања радио са брусилицом, у непосредној близини,

налазио се радник који је радио на млевењу (који је пријавио квар). Радник на


млевењу, задобио је тешку повреду на раду, повреду ока. Повреду је

проузроковала прашина коју је усковитлао компримовани ваздух који је из

бисквитног млина јурнуо по околини након подизања поклопца.

Према обдукционом налазу радник одржавања, задобио је смртну

повреду на раду као последицу повређивања главе. На челу у нивоу предње

средишње линије главе видљиво је кружно нагњечење пречника 4цм, са леве

стране зјапећа раздеротина величине 15x5цм, по телу бројне нагњечине,

раздеротине и оштећења на костима лобање, грудне кости, ребара, леве бутне

кости, леве гољењаче и лишњаче.

Које околности су могле довести у заблуду, два искусна радника, са по

30 година рада и по 50 година живота, да млин није под притиском, те су упорно

покушавали да одвију навртке? Зашто нису искористили неку од могућности

да одзраче млин, чеп или кугласти вентил? Зашто се нису обратили својим

непосредним руководиоцима, да их информишу о проблему и да затраже савет?

Ови „инструменти“ за решавање проблема, нису коришћени иако су били на

располагању.

Дрвени чеп на отвору са једне стране млина и кугласти вентил на

поклопцу млина (са друге-супротне стране) могуће је отворити и када је у млину

повећан притисак. Њихови руководиоци иако у другој смени не раде, по одлуци

послодавца дужни су да, уколико их запослени позову ради проблема на послу,

дођу у предузеће и да реше проблем, али они их нису звали.

ДИСКУСИЈА

У првом случају, смртно су страдала два млађа радника (по 30 година),

један запослен на неодређено, а други на одређено време. Смрт је наступила

после 4-5 дана од настанка повреде. Увиђај је вршен пар дана по догађају, а

вештачење узрока након пар месеци.

У другом случају, повређена су два старија радника (по 50 година), са

радним искуствима од по 30 година углавном на пословима на којима су и

повређени. Један радник је задобио смртне повреде на лицу места, а други тешку

телесну повреду за коју се у почетку мислило га је лакша повреда. Увиђај је

вршен одмах по настанку повреде од стране полиције, инспекције рада и

вештака ангажованог од стране тужиоца.

У оба случаја се ради о судовима под притиском и о догађајима који

нису препознати као ризик у актима о процени ризика на радном месту и у

радној средини.

За препознавање и процену ризика на радном месту и у радној околини

није довољно пратити контролне листе и придржавати се одређених

методологија. У одређеним случајевима ни велико професионално искуство

процењивача није довољно да се у потпуности препознају ризици, сагледају

могуће штетне последице и предвиде потребне мере за смањење или

елиминацију ризика. Укључивање запослених у израду акта о процени ризика,

када се тај посао поверава правном лицу које има овлашћењ, у пракси је

незнатно. Запослени, а посебно радници који раде у производњи, директни

извршиоци одређених радних операција, често и не показују заинтересованост


за рад у тимовима процењивача. Процењивачи понекад имају проблем да од

запослених добију детаљнији опис радих операција које они извршавају.

Процењивачи, без обзира на стручност и искуство, на одређене ризике

не обрате пажњу и не могу их препознати. Хаварије се не дешавају често, али

њихове последице могу да узрокују велика оштећења на опреми, инсталацијама

и објектима, а посебно су опасна по људски живот и здравље. Статистички

подаци о повредама неће бити од велике користи процењивачима када су у

питању хаварије. Из тог разлога у пракси у актима о процени ризика изостану

ризици које могу изазивати хаварије.

У пракси је мало примера да се у случају смртне повреде разговара о

околностима које су довеле до повређивања. Аутори овог рада то оцењују као

погрешо и цене да би расправе о тим догађајима требале да буду саставни део

рада, да добију повећани пажњу и значај и да пословодство и лице за безбедност

на томе треба да инсистирају, без обзира чији је пропуст довео до хаварије.

Сазнања до којих би се таквим разговорима дошло, драгоцена би била за

предупређивање хаварија и повреда у будуће.

ЗАКЉУЧАК

Препознавање хаварије као могућег догађаја и као ризика за безбедност

и здравље запослених треба да буде посебно обрађено у акту о процени ризика.

Озбиљном, детаљном анализом догађаја у којој би учествовали сви запослени

који у том делу процеса производње раде, без обзира на опис радног места,

степен образовања, дужину радног искуства, хијерархијски положај и лични

однос са повређеним, допринело би стварању предуслова за безбеднији и

здравији рад.

Прикривањем узрока повреда, генеришу се извори повреда. Код

утврђивања узрока повреда са смртним исходом, сва лица која у том поступку

учествују треба да допринесу да се што је могуће детаљније разјасе околности

у којима се догађај десио.


[1] Закон о безбедности и здрављу на раду (Сл. Гласник РС, бр.101/05 и 91/15);

[2] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној

околини („Службени гласник РС“, бр.72/2006, 84/2006 и 30/2010)

[3] Правилник о прегледима опреме под притиском током века употребе

("Службени гласник РС", бр. 87/11 и 75/13)


усаглашености опреме под притиском ("Службени гласник РС", бр. 87/11)


ПРОСТОР КАО УСЛОВ ЗА БЕЗБЕДАН РАД У ТС 110/X kV

Милица Таушановић, Добривоје Станојевић ЕПС Дистрибуција д.о.о. Београд

Резиме: ЕПС – Дистрибуција д.о.о. Београд на својој територији има два типа трафо

станица ТС 110/X kV. То су трансформаторске станице затвореног и отвореног типа.

Поред величине простора које заузимају оне се разликују и по врсти разводног

постројења које поседују као и како су повезане са остатком мреже. Због сигурности и

безбедности радника приликом редовних обавеза и ремоната у овом раду ће се

извршити начини упоређивања између два типа трансформаторских станица. Из истих

разлога ће се описти и назначити тачна места разграничења и обележавања зона

сигурности рада у зони поља у ТС за време редовних обавеза и приликом ремонта.

Показаће се да безбедност радника није угрожена без обзира на различите величине

површине за манипулацију током рада.

Кључне речи: трансформаторска станица, систем безбедности и здравља на раду,

простор

SPACE AS A CONDITION FOR SAFE OPERATION IN

TS 110/X kV

Milica Taušanović, Dobrivoje Stanojević

"Electricity Industry of Serbia Distribution" d.o.o. Belgrade, Serbia

Abstract: EPS - Distribution d.o.o. Belgrade has two types of TS 110/X kV on its territory.

These are transformer stations of closed and open type. In addition to the size of the space they

occupy, they also differ in the type of distribution system they own and how they are connected

to the rest of the network. Due to the safety and security of workers in regular duties and

remotes, in this paper, methods of comparison between two types of transformer stations will

be made. For the same reasons, the precise points of demarcation and marking of the safety

zones in the field zone in the TS during the regular duties and during the overhaul will be

clarified and indicated. It will be shown that worker safety is not compromised regardless of

the different size of the surface for manipulation during work.

Keywords: transformer station, occupational health and safety system, space

УВОД

Према Правилнику о техничким нормативима за погон и одржавање

електроенергетских постројења и водова електроенергетски објекат је онај који

служи за производњу, пренос, трансформацију или развођење (дистрибуцију)

елекричне енергије. Електроенергетско постројење се састоји из разводног

постојења и електричне погонске просторије.

На територији конзума Београд налазе се две врсте трансформаторских

станица 110/X kV: Електроенергетско постројење на отвореном простору и у

згради. Раније су се углавном трансформатрске станице правиле ван урбане

средине на неком већем слободном постору и биле су отвореног типа. Са

ширењем градске зоне, повећањем броја потрошача и због стабилности

електроенергетске мреже указала се потреба за подизањем ТС и у урбаним

срединама. Тада су се SF6 постројења показала као најпогоднија.


Овим радом ће се показати да без обзира на величину радног простора

обе врсте трансформаторских станица оне су подједнако безбедне за рад. Који

тип ће се применити углавном зависи од простора и околине, где треба да се

подигну. Пресудну улогу игра и финансијки део, јер се тези ка што јефтинијим

и безбеднијим пројектом. У овом раду ћемо дати пример две трансформаторске

станице и то су ТС 110/10 kV Бежанијска коса (слика 1) и ТС 110/10 kV Београд

41 (слика 2).

Слика 1 - ТС 110/10 kV Бежанијска

коса Слика 2 - ТС 110/10 kV Београд 41

Према Правилнику о техничким нормативима за погон и одржавање

електроенергетских постројења и водова – електроенергетско постројење –

трансформааторска станица, односно раз-водно постројење је објекат намењен

за трансформацију односно развођење електричне енергије.

Електроенергетска постројења морају бити пројектована и изведена

тако да буду безбедна како за сам рад постројења тако и за лица која раде на

њиховом руковању и одржавању, као и за околину у којој се налазе. Такође

морају бити примењене све мере заштите од пожара, удара грома а запослено

особље и околина морају бити заштићени како при нормалним условима рада

тако и при електричним и динамичким напрезањима, загревањима, електричном

луку, варничењу, избацивању гасова и слично.


ТС 110/10 kV БЕЖАНИЈСКА КОСА

Изван урбане зоне, а за потребе бољег снабдевања конзума града, на

слободним већим површинама зидале су се трансформаторске станице на

великим површинама и притом према Правилнику о техничким нормативима за

електроенергетска постројења називног напона изнад 1000 V пошујући опште

мере безбедности при раду на електроенергетским објектима (Х.Б3.0.100/01).

У то спадају безбедносни размаци од додира и сличајног додира и

најмање дозвољени размаци и висине од тла незаштићених делова

високонапонских уређаја под напоном. Према документу интерне стандар-

дизације ЕДБ безбедност при раду на електроенергетским постројењима,

Х.Б3.1.200/01 – Радови у постројењима тачка 4, просторно су дефинисане три

зоне према степену опасности од електричног удара, а у циљу регулисања

безбедног приступа, за постројења називног напона преко 1000 V и то:

I Зона – Зона слободног кретања

II Зона - -Зона манипулације и контроле

III Зона – Зона опасности и приближавања

Улазак у трећу зону дозвољен је при безнапонском стању постројења

(или дела у који се улази):

Лицима која спроводе обезбеђење места рада,

Лицима наведеним у документу за рад и

Лицима овлашћеним за контролу и надзор над постројењем и радом у

постројењу

Који простори припадају одређеним зонама приказано је на слици 3.

Слика 3. Зоне у електроенергеском постројењу које је изведено на отвореном

и затвореном простору

За радове у безнапонском стању и у близини напона прописани су

минимални безбедносни размаци који су за отворена постројења 110 kV

напонског нивоа приказана у табели 1


Табела 1

Називни

напон (kV)

Сигурносни

размак

DL(mm)

Минимални

безбедносни

размак

DC(mm)

Безбедносни размак при

употреби лестава, гломазних

предмета, транспортних

средстава и код радова на

водовима

DZ(mm)

110 1150 1150 2150

Сви делови који су под напоном, а удаљени су мање од 3350–3650 mm

морају бити ограђени или на други начин заштићени од случајног приступа. У

супротном горња ивица уземљене носеће конструкције изолатора високог

напона мора бити најмање 2300 mm удаљена од тла.

Димензије ТС 110/10 kV Бежанијска коса износе 50х58,5 m2, а отвореног

разводног постројења 50х40 m2. Сама зграда заузима површину од 44,5х16 m2.

Само сабирничко поље је површине 6х19 m2, а енергетско поље заузима

8х14 m2. Како има два трансформатора и ових поља има два. Кад се испоштују

безбедносни размаци и стазе где при ремонтима и одржавањима треба да прође

механизација добија се велика површина која је неопходна за безбедан рад,

ТС 110/10 kV БЕОГРАД 41

У густо насељеним местима, када се накнадно укаже потреба за новим

трансформаторским станицама неопходно је размишљати о њиховим

димензијама и цени. При том треба водити рачуна и о безбедности запослених.

Према документу интерне стандардизације ЕДБ безбедност при раду на

електроенергетским постројењима, Х.Б3.1.200/01 – Радови у постројењима SF6

типа нису дефинисани са три зоне према степену опасности од електричног

удара. То је због тога јер је постројеље оклопљено и не постоји опасности од

електричног удара и безбедније је од класичног типа затвореног постројења,

што је дато на слици 4:

Слика 4. Унутрашњост SF6 постројења

Због својих изузетних изолационих карактеристика и могућности

широке употребе SF6 гас је нашао своје место у прекидачком делу средње и

високонапонске опреме, а сам SF6 гас је без мириса и боје. Веће је густине од

ваздуха, те се одликује већом диелектричком чврстоћом. Има велику моћ


дејонизације електричног лука. Сам лук у SF6 гасу је малог напона и енергије,

тако да се сами контакти прекидачког елемента мало троше.

Предности употребе SF6 постројења у односу на кластична се огледају

у следећем:

1. Мањих су димензија, јер је SF6 гас бољи диелектрик од ваздуха па су

изолациона растојања за исти напонски ниво мања. Због тога су погодна

код примене у великим градовима и подземним ТС, где је земљиште

скупо и простор мали, у индустријским регионима због разгранатог

развода и заптивања, а због конфигурациује терена у планинским

подручјима.

2. Сама постројења су модуларног типа тако да је омогућена лака и брза

монтажа.

3. Ћелије се монтирају и испитују у фабрици што дотатно скраћује време

изградње комплетне ТС.

4. Због оклапања не постоји могућност опасности од додира проводника

који је под напоном. Из истих разлога нема ни радио сметњи ни појаве

короне.

5. SF6 гас се при гашењу лука врло мало разлаже а незнатно трошење

контаката прекидача и растављача омогућује да постројење и до десетак

година ради без икаквог одржавања.

6. Само SF6 постројење је подељено на више гасних зона тако да је

омогућено брзо налажење места истицања гаса, у случају хаварије, а

саме зоне спречавају пренос лука на друге делове постројења.

Димензије ТС 110/10 kV Београд 41 износе 28х18 m2, а зграда заузима

површину од 65х18 m2. Овде се примећује да је сама трасформаторска станица

унутар зграде. Како SF6 постројење спада у оклопљена постројења, а и због горе

наведених чињеница, безбедносни размаци су сведени на минимум.

ЗАКЉУЧАК

Због велике густине урбане зоне и њеног непресталног ширења, као и

због потребе брзе и економичне изградње, која је уједно везана и финанцијским

моментом полако се прелази на изградњу трансформаторских станица

затвореног типа. SF6 постројења су се показала као најефикаснија и по питању

цене, брзине градње и безбедности како за запослене, тако и за околно

становништво.

На слици 5 види се разлика у површини коју заузима отворено

постројење у односу на затворено SF6 постројење.

Пошто спадају у ред оклопљених постројења, нејонизујућа зраћења која

потицу од разводног дела постројења су испод дозвољених вредности.



[1] Ксенија Барон дипл.инж.ел., Лука Радић дипл.инж.ел.: Безбедност и

здравље на раду на електроенергетским објектима, са освртом на

европске норме,

[2] Интерни стандард безбедност при раду на електроенергетским

постројењима Х.Б3.1.200/01 – Радови у постројењима

[3] Правилник за електроенергетска постројења називног напона изнад

1000 kV (Сл. лист СФРЈ, бр. 4/1974, 13/78,; Сл.лист бр. 61/1995)

[4] Акт о процени ризика на радном месту и у околини, ЕДБ, 2008.


ДИНАМИЧКА ИСПИТИВАЊА ЛИЧНЕ ОПРЕМЕ ЗА

ЗАШТИТУ ГЛАВЕ И ОД ПАДА СА ВИСИНЕ

Снежана Јовановић1, Александар Николић 2, Мартин Јовановић 3,

Александар Ђурић4, Александар Мићовић5

1,2,5 TОЦ, Београд, 4 ВС, Београд, 3The University of Luxembourg

Резиме: У раду су изложене методе испитивања механичке отпорности личне заштитне

опреме у динамичким условима примене. На примеру заштитних шлемова су описана

испитивања карактеристика апсорпције удара. Такође се пореде методе провере

апсорпције удара индустријских шлемова, летачких и мотоциклистичких кацига. Затим

је на примеру динамичких, верачких ужади представљено испитивање капацитета

ужета да апсорбује енергију максималне ударне силе.

На крају је за заштитне опасаче представљено испитивање њихове динамичке чврстоће.

Кључне речи: лична заштитна опрема, испитивање безбедности и отпорности на

ударе, шлемови, верачка ужад, опасачи

DYNAMIC TESTING OF PERSONAL EQUIPMENT FOR

HEAD PROTECTION AND AGAINST FALLS FROM HEIGHT

Snežana Jovanović1, Aleksandar Nikolić 2, Martin Jovanović 3, Aleksandar

Đurić4, Aleksandar Mićović5

1,2,5 TECHNICAL TEST CENTER, Belgrade, 4 MoD, Belgrade, 3The University of

Luxembourg

Abstract: This paper presents the method to test the mechanical resistance of many types of

personal protective equipment (PPE) in the dynamic conditions of application. In the case of

protective helmets, tests of the impact absorption characteristics are explained. Methods for

checking the shock absorption of industrial, flight and motorcycle helmets are also compared.

Then, on the example of dynamic, climbing ropes, a test of the capacity of the rope is presented

to absorb the energy of the maximum impact force. In the end, testing of their dynamic strength

was presented to the safety belts.

Keywords: personal protective equipment, testing of safety and shock resistance, helmets,

dynamic climbing ropes, safety belts

УВОД

У динамичким условима примене од личне заштитне опреме се очекује

потпуна механичка заштита.

Европска Директива 89/686/ЕC (PPE - Personal Protective Equipment) са

изменама (93/68/EEC, 93/95/EEC, 96/58/EC) се односи на личну професионалну

(на послу) и приватну (спортску, за друге слободне активности и сл.) заштитну

опрему. Правилник о личној заштитној опреми (Сл. гл. РС 100/2011) у складу

са Директивом 89/686 EEС и Законом о безбедности и здравља на раду (СГ РС

бр. 101/05), ј е одговорио на с в а битна питања у области личне заштитне

опреме (у даљем тексту: ЛЗО).

Правилник сврстава ЛЗО према врсти и облику ризика у категорије I, II

и III (I-једноставна, II-средња, III-захтевна).


Међу опремом за личну заштиту која је предмет PPE Директиве, а на

коју се односи и овај рад су средства за заштиту главе (првенствено шлемови

односно кациге) и средства за заштиту од пада са висине (ужад, опасачи...).

ОПРЕМА ЗА ЗАШТИТУ ГЛАВЕ

Лична заштитна опрема за главу има за циљ механичку заштиту главе

првенствено од од удара. Све кациге за заштиту главе, укључујући и спортске

кациге су према Правилнику о ЛЗО сврстане у категорију II (осим кацига за

заштиту од високих температура и електричне струје, које су III категорије

ризика). Кациге за возаче, мотоциклисте (сем аутотркаче) као и војне и

милицијске кациге нису обухваћене Директивом PPE, па самим тим ни

Правилником о ЛЗО.

Прва примена кациге је била у војне сврхе, али је због важне заштитне

улоге добила широку примену у цивилству (грађевинарство и ватрогасне

службе). Даљим усавршавањем кациге су постале део спортске опреме ( ауто и

мотобициклизам, хокеј, скијање...). Неке кациге су опремљене и додатном

заштитном опремом: визири, наочаре, штитници за браду и уши..., а често су и

са комуникацијским уређајима (пилотске кациге и сл.).

Појам шлема се обично везује за заштитно средство на раду којим се

штити горњи део главе од повреде, док се појам кациге везује за приватну

употребу.

Шлем, односно кацига треба да заштити главу корисника од повреда

пригушењем ударне силе, односно апсорпцијом енергије судара (ударац и пад

тешког предмета). Саставни делови шлема, који апсорбују енергију удара,

истовремено спречавају да се пренесе већа сила од граничне коју шлем може да

задржи и која је прописана одговарајућим стандардом. Шлемови се дизајнирају

да пруже, осим заштите, максималну удобност кориснику: да су лагани, да

пружају вишеструку могућност подешавања, да уграђени јастуци дају

оптималну вентилацију итд. Од 1990-тих већина кацига се израђује од смоле и

пластике ојачане армирним влакнима. Материјали за израду свих делова шлема

треба да имају постојани квалитет који се приметно не мења под утицајем

старења или у условима употребе (излагање: сунцу, киши, хладноћи, прашини,

вибрацијама, додиру са кожом...). Поред способности кациге да апсорбује судар,

важне су и карактеристике величине и масе, с обзиром да свако повећање масе

повећава могућност трзајне повреде врата од удара.

Кацига не одбија већ упија, апсорбује ударе, па је њена спољна

површина осетљива на механичка оштећења. Зато кацига може постати

неупотребљива и услед пада на тло с висине од само једног метра.


пре пада након пада

Сл. 1 – Деформација структуре кациге након удара

Захтеви који се постављају пред кацигу зависе од њене намене.

Бициклистичке кациге морају бити отпорне на тупе ударце као о

плочник или аутомобил, а планинарска кацига првенствено мора бити отпорна

на ударце оштрих предмета (камење, леденице и планинарска опрема). За

разлику од планинарске бициклистичка кацига захтева већу аеродинамичност и

ваздушну вентилацију.

ОПРЕМА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПАДА СА ВИСИНЕ

ЛЗО која штити од падова са висине треба да омогући рад на висини,

као и да заштити корисника у случају пада (опрема за поправке на стубовима,

опрема за пењање по стенама...). Безбедност је приоритет за особље које користи

опрему којом се пење, позиционира, приступа и ради на висини, као и опрему

којом управља ризицима од падова.

ЛЗО за заштиту од пада са висине је сврстана у категорију III јер је

намењена за заштиту од смртних опасности, као и опасности које могу озбиљно

и трајно да оштете здравље и чија тренутна дејства која предвиђа произвођач

или његов заступник, корисник те опреме не може правовремено да утврди.

Овај рад се односи на динамичка, верачка ужад (према еластичности

ужад се деле на динамичка и статичка), која су испитивана са циљем да се оцени

задовољење њихових декларисаних карактеристика и постављенених захтева.

Динамичка (верачка, планинарска, алпинистичка) ужад се углавном

израђују од вештачких (синтетичких) влакана. Зависно од оптерећења

синтетичка ужад се истежу од 20 до 50% (коефицијент апсорпције), па је тимe

њихова издржљивост у случају пада верача пет пута већа у односу на статичка

ужад која се не истежу (ужад од природних биљних влакана).

Динамичка ужад се користе у условима за које је типична извесност пада

пењача. Када је потребно пузати уз уже, много је лакше то извести на статичком

ужету које се мало истеже, јер се тада уложени рад пењача не губи на истезање

ужета.

Савремена динамичка имају омот (кошуљицу) и језгро (које чини мин

50% укупне масе). Језгро трпи највеће оптерећење (око 80% ), а омот је да

механички заштити језгро и преузиме део оптерећења (око 20%). Контролна нит

показује исправност ужета и уколико је оштећено, не користи се за верање већ

за помоћне радове где није угрожен живот. Верачко уже треба да буде: чврсто

(да не пуца и да се одупире статичком трењу и под оптерећењем), еластично (да


акумулира више енергије, да се више истегне) и отпорно (на влагу и екстремне

температуре). Параметри према којима се ужад квалификују и пореде су:

чврстоћа- статичка сила коју је уже у стању да издржи пре трајне деформације

и пуцања ( зависи од материјала, конструкције и дебљине ужета), еластичност-

коефицијент издужења ужета приликом дејства динамичке силе и отпорност на

влагу, хладноћу и температуре (продор влаге у уже мења његове динамичке

карактеристике и тежину).

Однос дужине ужета и висине пада (до којег може доћи ако попусти

сидриште) је фактор пада (f=h/l), који не сме бити већи од 1.

Издржљивост ужета зависи и од његове дебљине. Главно планинарско

уже (за верање, прављење курирских пролаза, за спашавање и израду жичара) је

пречника 10 – 12 mm. Помоћно уже се користи за дизање и спуштање опреме и

наоружања и слично, као и за појачање главних ужади. Само у крајњој нужди

помоћно планинарско уже (пречника 9 mm) се може при осигурању верача на

лакшим стенама, користити као главно, с тим да се мора поставити двоструко.

Сл.2 – Савлађивање висина Сл. 3 – Структура планинарског

ужета

У опрему за рад на висини и с подршком (категорија III) спадају и

монтерски опасачи за радно позиционирање и задржавање и ужад за радно

позиционирање. Опасач је држач тела који окружује тело у појасу. Радно

позиционирање је техничко решење које омогућује да особа ради, држана

опремом за личну заштиту у затегнутом стању, на такав начин да је њен пад

спречен. Уже за радно позиционирање је компонента употребљена да споји

опасач за тачку сидришта или да обухвати конструкцију ради држања.

Сл. 4 - Монтерски опасач за позиционирање тип А2


ИСПИТИВАЊЕ ЗАШТИТНИХ КАРАКТЕРИСТИКА ЛЗО

Испитивање апсорпције удара шлемова

Разнолика намена шлемова одређује различите приступе и методе

провере - испитивања њихових заштитних карактеристика. Не само да се

разликују стандарди и критеријуми за нпр. индустријске, ватрогасне, летачке,

скијашке, моторциклистичке, аутотркачке итд. шлемове, већ су они дефинисани

различитим правним прописима.

Заједничко свим стандардима за методе испитивања механичке заштите

шлемова је: да се испитују у условима у којима се употребљавају (на јако

ниским и јако високим температурама, у влажној средини), да се за испитивање

узима нови шлем (не онај који је већ испитиван или коришћен), да се за

испитивање користи модел главе од тврдог дрвета или метала према стандарду

EN 960: 1994. и да мерни инструменти испуњавају захтеве ISO 6487 стандарда.

Испитивање апсорпције удара индустријских шлемова (EN 397:2012)

Најмањи број узорака и услова потребних за једну серију обавезних

испитивања апсорпције удара је: 1 шлем на –10 C, 1 шлем након потапања у

воду, 1 шлем на +50 C, и 1 шлем за испитивање апсорпције удара након

вештачког старења (излагање зрачењу ксенонске лучне лампе).

Апсорпција удара мери се непосредним мерењем највеће силе пренете

на чврсто монтиран модел главе на који је постављен шлем. Модел главе је

чврсто монтиран на постоље, у вертикалном положају. Постоље апаратуре је

направљено из једног дела и довољно велико да буде потпуно отпорно према

дејству удара. Маса постоља је већа од 500 kg и монтирана тако да се избегне

повратни компресиони талас.

Ударач, чија је маса 5,01 kg и који има сферичну ударну површину

полупречника 50 1 mm, се поставља изнад модела главе тако да му се оса

поклапа са вертикалном осом модела главе и лако се пушта слободним или

вођеним падом. Ако се користи вођени пад, одступање брзине ударача, која се

мери на растојању не већем од 60 mm пре удара, не сме да буде веће од 0,5% од

вредности која би се добила за слободан пад.

Ударна сила се мери неинерционим давачем силе, динамометаром

(опсега 40 kN), чврсто причвршћеним за постоље. Давач се поставља тако да му

оса буде коаксијална са путањом ударача.

Током 1 мин од престанка кондиционирања:

a) узорак се монтира на одговарајући модел главе на начин на који је

предвиђено да се носи на глави, уз обезбеђивање (најмање) празнине

између чеоне траке и модела главе;

b) подешено је да ударач падне на средиште темена шкољке шлема са

висине од 10005 mm, мерено од тачке удара на шлему до доње стране

ударача. Ово одговара ударној енергији називне вредности 49 J.

Меморише се резултат који омогућава одређивање највеће вредности

пренете силе на модел главе (не сме да буде већа од 5,0 kN, овај захтев морају

да задовоље шлемови третирани у складу са одговарајућим процесима

кондиционирања).

Шлем је направљен тако да апсорбује енергију удара делимичним


уништавањем или оштећивањем шкољке и система трака. Иако такво оштећење

не мора да буде одмах видљиво, шлем изложен удару треба заменити.

Испитивање апсорпције удара шлемова методом ''пад склопа шлем-модел''

(EN 13087-2:2000/A1) Испитни узорак шлема се поставља на модел главе и пусти да падне

утврђеном брзином на круто монтирану подлогу. Успорење модела главе мери

се помоћу троосног давача убрзања на мерном месту унутар модела главе.

Ниједан део склопа основе и подлоге не сме да има резонантну фреквенцију која

може да утиче на мерење.

Челична равна подлога (по стандарду је могла да буде и облика призме)

има равну ударну површину пречника 130 ± 3 mm, с тим да је обод ударне

површине заобљен тако да је полупречник заобљења 2 mm.

Систем вођења обезбеђује услове да склоп модела главе и шлема пада

слободним падом или уз вођење. Такође систем вођења обезбеђује да тачка

удара на шлему буде вертикално изнад подлоге у радијусу од 10 mm. Склоп

модела главе и шлема пада на подлогу брзином већом од 95 % у односу на

ударну брзину која би се теоријски добила слободним падом.

Када се не примењује слободан пад, мора да се обезбеди начин за

мерење брзине склопа модел – глава и шлема на растојању до 60 mm пре удара

са тачношћу ±1 %.

Давач убрзања, троосни акцелерометар (масе до 50 g , опсега мин. 2000

g) је чврсто причвршћен за модел главе што ближе његовом центру масе. Z оса

акцелерометра се поклапа са вертикалном осом која пролази кроз центар масе

модела главе, X оса одговара узд ужној , а Y оса попречној оси

Савремени мерни систем који у реалном времену даје визуелизацију

мерене величине има фреквентни одзив у складу са ISO 6487, а учесталост диги-

талног узорковања већу од 6kHz. Такође мерни уређај обезбеђује снимање нај-

већег успорења током удара у зависности од времена, са тачношћу од 1g, однос-

но 0,1ms. У постпроцесној обради мерни софтвер омогућава нископропусно

филтрирање снимљених сигнала удара. Поступак испитивања је следећи: током 1 минута од уклањања из

коморе за температурно кондиционирање се поставља шлем на одговарајући

модел главе као у стварности, а затим се склоп постави тако да се утврђена тачка

удара нађе изнад подлоге, подигне се на захтевану висину пада и пусти, уз

истовремено мерење ударне брзине.

Уколико се десио директан контакт између модела главе и подлоге,

испитивање се не обавља, а резултат је незадовољавајући.

Резултати мерења су успорења током удара склопа (шлем на модел

главе) на подлогу у три осе у зависности од времена са тачношћу 1 g (0,1 ms).

За оцену апсорпције удара као заштитне карактеристике шлема се анализира

највећа вредност резултанте успорења за три осе.

Испитивање апсорпције удара шлемова за спортове у ваздуху

(EN 966:2012) Као и у претходном испитна опрема подразумева: наковањ фиксиран за


постоље, систем вођења за слободан пад, покретни систем за модел главе са

шлемом, метални модел главе са троосним акцелерометром (и мерним

системом) и систем којим се тачка удара наводи на центар наковања.

Мерни систем има фреквентни одзив у складу са класом фреквенције

канала (CFC - Channel Frequency Class) 1000 према ISO 6487.

Мерни систем укључује опрему за снимање брзине склопа шлем модел

главе.

Одређују се две зоне најлошијих случајева на шлему за испитивање.

Сваки шлем сваке величине се удара у две различите зоне и свака зона се удара

једном са сваким наковањем. Места удара треба да су удаљена више од 150 mm.

Брзина склопа шлем модел главе треба да одговара бацању са висине

(1500±10) mm. Брзина склопа се мери до 60 mm пре удара са тачношћу ±1%.

Испитивање апсорпције енергије удара мотоциклистичких кацига

(Правилник ЕСЕ 22.05)

Испитивање кацига при судару са фиксном подлогом (наковањ) се ради

након спроведеног кондиционирања у клима коморама. Количину енергије коју

прими кацига од наковања (постоље) зависи од убрзања кациге које добија

слободним падом (односно од висине с које се кацига испушта). Склоп модела

главе са кацигом је причвршћен за металне водилице које омогућавају прецизно

вођење кациге при слободном паду, како би тачно ударила у означене тачке на

кациги.

Сл. 5 – Равни кациге Сл.6 – Тачке удара


Сл.7 – Уређај за испитивање кациге Сл. 8 – Висине и начин удара

Уређај за испитивање се састоји од: наковња који је вијчано учвршћен

за постоље, система са водилицама за контролисани слободни пад, помичног

носача за кацигу са моделом главе, мерни уређаји и систем за промену нагиба и

положаја кациге према референтним тачкама судара. Наковањ цилиндричног

облика са равном чеоном површином има полупречник 130 mm, док конусни

наковањ има спољне странице под углом од 105º, висину минимум 50 mm, а

полупречник доње основе већи од 125 mm. Систем вођења треба да омогући

слободан пад, тако да измерени подаци не одступају више од 5% од теоретских

вредности.

Унутар кациге је акцелерометар (опсега 2000 g, масе мање од 50 g) који

мери максимално убрзање, док се са спољне стране мери брзина склопа на

висини 10 до 60 mm пре удара о наковањ. Висина с које се пушта кацига, током

слободног пада, мора омогућити постизање брзине кациге од 7,5 m/s (h=2870

mm) за цилиндричан и конусан наковањ, те 5,5 m/s (h=1550 mm) за испитивање

доњег дела кациге ако кацига поседује заштиту за браду.

Испитивања удара се раде у 5 минутном року након кондиционирања

кацига. Кацига задовољава тест апсорпције енергије удара, ако акцелерометар

измери убрзање унутар кациге мање од 275 g и HIC (engl. Head Injury Criterion)

не пређе 2400 g. Кацига се ни у ком случају не сме одвојити од модела главе.

a –резултантно убрзање [m/s2]


t1 ,t2 – време током судара кациге о наковањ /s] (од првог додира до одвајања

кациге од наковања)

Сваки тест слободног пада се ради четири пута у одређене тачке

означене на кациги и то у редоследу B, X, P, и R. Ако кацига поседује заштиту

доњег дела лица (тачка S) онда се она испитује на крају и то искључиво с

цилиндричним наковањем.

За мање величине кацига слободан је избор наковања при ниским и

високим температурама, док је за велике кациге за високе температуре обавезан

конусан, а за ниске цилинричан наковањ. Такође, само поједине кациге

изложене ниским температурама се испитују у тачки S.

У САД се углавном користи Snell метода и она је код испитивања

апсорпције енергије удара строжија од ЕСЕ правилника. Snell методом се

кацига два пута слободно пушта с различитих висина слободним падом на

наковањ. Такође се у Snell методи користи један више наковањ: цилиндрични,

рубни и хемисферични (симулира ударац кациге о руб плочника). Snell је

независно америчко удружење названо по Pete Snell-у који је погинуо на

аутотрци због тешке контузије главе управо због недовољно сигурне кациге.

Испитивање максималне ударне силе динамичких ужади

За освајање и савлађивање планина као и других висина, користи се

специјална планинарска опрема, коју између осталог чине и динамичка ужад,

која омогућавају да се заустави слободан пад лица током алпинизма и верања, с

ограниченом силом удара.

Испитивање узорака верачких ужади је обављено према европској

норми ЕN 892, која одређује безбедоносне захтеве и методе испитивања

динамичких ужади која се користе за алпинизам и верање. Највећа затезна сила

која делује на уже одговара максималном динамичком оптерећењу при паду,

због чега се у тим условима испитују његове декларисане карактеристике

издржљивости. Да би ново испитивано уже било задовољавајуће, треба да

издржи захтевани број падова при којима су издужења прихватљива и да

вредност максималне ударне силе буде мања од прописане граничне затезне

силе у току првог пада.

За проверу издржљивости главних и помоћних ужади на динамичко

оптерећење израђен је уређај за испитивање верачких ужади, који се уграђује на

мосну дизалицу. Узорак ужета је једним крајем везан за тег, док је други крај

ужета провучен кроз отвор фиксне плоче за отпуст, затим три пута обмотан око

помоћне осовине и потом блокиран на 50 mm удаљености, помоћу система за

стезање, који је сачињен од две плоче

Испитивање је обављено тако што је тег (масе 80 kg за главно и 55 kg за

помоћно) везан за крај ужета, подизан дизалицом на висину уређаја за

испитивање верачких ужади (од 2,6 m), а затим пуштан слободним падом

између мостова дизалице, помоћу специјалног механизма, окидача. Поступак је

понављан за свако испитивано уже до прекида кошуљице ужета.


Сл. 3 – Дизалица за подизање ужета са тегом

Временски размак између два узастопна бацања у току испитивања

истог ужета је 3 минута за главно и 5 минута за помоћно уже.

Сл.4 – Уређај за испитивање ужади Сл. 5 - Механизам за окидање

Сл. 6 - Уже на крају испитивања

Испитивање једне од карактеристика издржљивости динамичких ужади

– максималне ударне силе, извршено је на узорку главног ужета и помоћног

ужета. Главно уже пречника 10.5 mm, активне дужине (од чвора до чвора) 4.6 m

и оптерећено је тегом од 80 kg (просечна тежина алпинисте). Узорак помоћног

ужета дебљине 9 mm исте активне дужине као и главно уже (4.6 m) оптерећено

је са 55 kg (јер се користи двоструко). Помоћни прибор су чинили: окидач за

ослобађање оптерећеног ужета, тег за симулацију алпинисте и дизалица за

подизање терета.

Испитна метода се заснива на мерењу убрзања при заустављању пада.

Мерно место акцелерометра је у вертикалној равни, заједно са узорком ужета и

центром падајуће масе.


Сл. 7 - Мерни ланац за мерење убрзања

Ударна сила је (Fmax = m·amax ) производ измерене максималне амплитуде

убрзања при првом паду и познате масе терета којом је уже оптерећено.

Декларисана ударна сила односи се само на прво бацање и за фактор пада f =

1,77 (4,60 m/2,60 m). Такође се на први пад односи декларисано динамичко

истезање као и статичко издужење при наведеном оптерећењу.

За главно уже, оптерећено масом 80 kg, је мерењем добијено

максимално убрзање при заустављању првог пада

2max 75s

ma , па је максимална ударна сила:

Fmax = 80 kg∙75 m/s2 = 6 kN

Сл. 8 - Дијаграм убрзања тега Сл. 9 - Убрзање тега на гл. ужету (I пад)

максимална ударна сила при паду за помоћно уже, износи:

Fmax = 55 kg 70 m/s2 = 3.85 kN

што је мање од декларисане вредности (6,25 kN), за исте услове: прво бацање,

фактор пада f = 1,77 и тег од 55 kg.

Envelop [ID=0] Ch. 6 - Recording - Ubrzanje za uze s;m/s² 0 1.293 29.3897 0.518

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

0 5 10 15 20 25

2s/m752s/m1mV6.31

mV2360


Испитивање динамичке чврстоће опасача са ужетом за радно

позиционирање и задржавање (EN 358)

Опис динамичког испитивања чврстоће, обављеног на испитном узорку

монтерског опасача, био би следећи:

На одабрани торзо лутке масе 100 kg постављен је опасач, при чему је

уже за радно позиционирање повезано на елемент за повезивање опасача.

Подешена је дужина ужета за радно позиционирање на 1 (± 0,05) m и осигурана

спојница на слободном крају ужета у тачки на конструкцији сидришта, где је

као сидриште искоришћена кука мосне дизалице.

Наменски направљен уређај за брзо ослобађање је монтиран између куке

посебне дизалице и торза. Затим је овом дизалицом подигнут торзо лутке тако

да елемент за повезивање опасача буде у истом нивоу и што је могуће ближе

тачки сидришта на конструкцији. Ослобођен је торзо лутке да слободно пада

око 1 m без почетног убрзања, са стопалима напред, при чему се пратило да ли

је торзо ослобођен од опасача (EN 358 - опасач не сме ослободити торзо при

испитивању).

Сл.5 - Динамичко испитивање опасача Сл. 6 - Изглед опасачa након

испитивања

При испитивању опасач није издржао динамички удар торза и дошло је

до цепања опасача по шавовима. Конци који су употребљени за шивење

саставних делова опасача су покидани целом дужином опасача. Тиме није

испуњен захтев стандарда EN 358.

ЗАКЉУЧАК

Овим радом је представљен одабрани део динамичких испитивања

заштитних карактеристика (механичких, структурних) ЛЗО и то: шлемова,

верачких ужади и монтерских опасача.

Разлике у испитим методама апсорпције енергије удара (судара) шлема,

односно кациге и предмета су због различитог приступа експерименту према

намени кациге, а везано за чињеницу да ли корисник кациге пада на статичан

предмет или се при обостраном кретању сударају.

Иако су на први поглед методе испитивања сличне, свака од њих се

разликује неким додатним захтевима. У односу на општи EN 13087 стандард EN

966 уводи зоне удара и две врсте наковања, док EС 22.05 има тачке удара, којих


је још више у Snell методи. У оквиру свих метода број и сложеност поступака

зависе од величине и поднамене кациге.

Док се код индустријских шлемова мери сила којом тег удара у статични

склоп (шлем-модел главе), код осталих случајева у овом раду се мери троосно

убрзање односно успорење и брзина склопа. На основу измереног убрзања и

времена појаве може се интеграцијом израчунати критеријум пов-реде главе

(HIC). Према врсти шлема постоје захтеви максимално дозвољених вредности

мерене величине, односно примљене енергије при којој љуска не сме да доживи

разарање при испитивању (нпр. за мото кациге до 275 g, за пилотске до 300 g

(122 Јoula), за индустријске шлемове до 100 g (49 Ј) итд).

Испитивања заштитних карактеристика неких кацига (летачких и сл.) су

финансијски веома захтевна и тиме недоступна нашим лабораторијама.

У раду је изложена практична метода одређивања максималне ударне

силе новог (главног и помоћног) динамичког ужета под условима на које се

односи декларисана вредност ударне силе од стране произвођача. Динамичко

уже је преузимање кинетичке енергије пада на рачун истезања, чиме се смањује

сила која делује у сидришту и на тело пењача.

Ударна сила је зависна од тежине алпинисте (m·g), фактора пада (f) и

капацитета ужета да апсорбује енергију пада (К). Испитивање ужади је показало

да је измерена максимална ударна сила мања од декларисане вредности, стога

је испитивано уже испунило захтеве стандарда EN 892. Испитивани монтерски

опасач за позиционирање својим функционалним карактеристикама није

задовољио захтеве стандарда EN 358 по делу отпорности према динамичком

оптерећењу.


[1] Directive 89/686/EEC - Personal Protective Equipment

[2] EN 397:2012 - Industrial safety helemts

[3] EN 13087:2012 - Protective helmets- Shock absorption

[4] EN 966:2012 – Helmets for airborne sports

[5] ЕСЕ 22.05 – Motorcycle helmet safety standard

[6] EN 960:2006 - Headforms for use in the testing of protective helmets

[7] ISO 6487:2015 - Measurement techniques in impact tests

[8] Правилник о ЛЗО, Сл. Гл. РС 100/2011.

[9] EN 892:2016, - Dynamic mountaineering ropes. Safety requirements and test

methods

[10] В. Митровић, Механика, Завод за издавање уџбеника, Београд 1966.

[11] Н. Џало, О планинарству и алпинизму, Војна штампарија, Београд, 1990.

[12] The dynamic BEAL company, Сatalogue

[13] EN 354:2010 – Personal fall protection equipment. Lanyards

[14] EN 364:1993 – Personal protective equipment against falls from a height

[15] EN 358:2000 – Belts for work positioning and restraint and work positioning

lanyards


ASSESSING THE NEGATIVE EFFECTS OF VIBRATIONS IN

WORKING ENVIRONMENT

Iveta Marková, Marek Suchoň

University Matej Bel, Banska Bistrica, Faculty of Natural Sciences, Slovakia

Abstract: The work deals with assessing the negative effects of vibrations in the working

environment of selected industrial company (employees from Casting centre and Final

operation centre). The introduction records formation of vibrations, the effects and possible

negative impact of physical factors on employes health. The aim of this work is the effect of

vibrations on selected employees through questionnaire survey and implementation of

experimental vibration measurements on a hand of employee. The observation of vibration

effects was chosen in a company, where products are being shaped with pneumatic instruments

and there is a risk of an exposure of vibrations on the employees. In experimental part are

described and evaluated questionnaire surveys conducted on selected risk factors. In casting

centre we have included 37% of employees and in final operation centre 21% of employees.

The survey in Final operation centre shows that all respondents feel the vibrations on hands

and arms during their work. Subsequently there was a process of self-measuring which

confirmed some subjective perceptions of employees. We evaluated the measured data and

compared them with the measured values of the company in period 2008-2014 and the entered

guaranteed values by manufacturer of hand tools. The results indicated some changes of values

compared to values guaranteed by the manufacturer. The reason is the realization of work with

vibrating tools for a longer time, where some parts do wear-out and therefore there is a higher

exposure to oscillation.

Key words: negative effects of vibrations, survey, experimantal measurments of vibrations on

hand


КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О

БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ И ПОДЗАКОНСКИХ

ПРОПИСА КОЈИ ПРАТЕ ЗАКОН – предавање по позиву

Симо Косић

Агенција за безбедност и здравље на раду „СИМОК” Београд

Резиме: Безбедност и здравље уопште, а посебно на раду представља данас један од

најконцентрисанијих и најважнијих сектора социјалног права EU. Управо ради тога EU

је у програму социјалне политике усвојила Стратегију заједнице за безбедност и

здравље на раду за период 2012-2017. године. Према принципима Уједињених нација,

Светске здравствене организације и Међународне организације рада (MOR), безбедност

и здравље на раду схвата се темељним правом човека, јер сваки грађанин у свету има

право на здрав и безбедан рад и на радну околину која му омогућава социјално и

економски продуктиван живот. Безбедност на раду и здрава радна околина спадају у

највредније садржаје сваког појединца, сваке заједнице и сваке земље. Због наведеног,

циљ безбедности и здравља на раду није само осигурање здравља запослених и очувања

добара, већ и пружање позитивног доприноса продуктивности (укључујући избор

организације рада – радних активности, избор материјала за рад и сл.), квалитету

производа, радној мотивацији, радном задовољству и односима запослених, и на тај

начин, свеукупном квалитету живота појединца и друштва у смислу остварења

добробити на раду.

Кључне речи: безбедност и здравље уопште;радна мотивација;радно задовољство.

CRITICAL REVIEW ON THE IMPLEMENTATION OF

THE LAW ON OCCUPAIONAL SAFETY AND HEALTH AND

REGULATIONS REGARDED BY THE LAW - lecture by

invitation

Simo Kosić

Occupational Health and Safety Agency SIMOK, Belgrade

Abstract: Safety and health in general, and especially at work, are today one of the most

concentrated and most important sectors of EU social law. For this reason, the EU adopted the

Community Strategy for Safety and Health at Work for the period 2012-2017 in the Social

Policy Program. years. According to the principles of the United Nations, the World Health

Organization and the International Labor Organization (ILO), safety and health at work is

understood as the fundamental right of man, since every citizen in the world has the right to a

healthy and safe work and to a working environment that enables him to be socially and

economically productive Life. Safety at work and a healthy work environment are among the

most valuable contents of every individual, each community and every country. Therefore, the

goal of occupational safety and health is not only the health and safety of employees, but also

the provision of a positive contribution to productivity (including selection of work

organization - work activities, selection of materials for work, etc.), product quality, work

motivation, work satisfaction and the relationships of employees, and in this way, the overall

quality of life of an individual and society in terms of achieving well-being at work.

Keywords: safety and health in general, work motivation, work satisfaction.


УВОД

Имајући у виду и чињеницу да је појам „безбедност и здравље” на раду

еволуирао током година у кључним документима међународне организације

рада и документима EU, што је условљено постепеним и сталним процесом

развоја технологије, производних процеса као и облика друштвених и радних

односа лако се уочава да се овај систем динамички мења и осавремењава.

Наиме, у складу са дефиницијом Међународне организације рада

(МОР) из 1997.године, безбедност и здравље на раду („occupational safety and

health“-„OSH“) јесте дисциплина која се бави унапређењем услова рада и радне

околине, превенцијом повреда на раду, професионалних болести и болести у

вези са радом, заштитом и унапређењем здравља запослених.

Систем безбедности и здравља на раду подразумева интеракцију више

различитих чинилаца као што су законодавство, инспекција, осигурање,

техничка знања, службе медицине рада и заштите на раду, информисање,

образовање и истраживачки рад. Безбедност и здравље на раду од својих

почетака континуирано се налази у процесу динамичких промена. Наведене

промене последица су сталних промена у технологији, у производњи, у

облицима радних и друштвених односа и схватања значаја социјално-

економских последица.

Безбедност подразумева не само стандардни облик безбедности, тј.

хигијени и заштити од повреда на раду и професионалних болести, већ и

заштити од повреде моралног интегритета, достојанства и приватност на раду.

Здравље на раду подразумева стање комплетног физичког, душевног и

социјалног благостања човека, односно запосленог, и не састоји се само у од-

суству болести или слабости - дефиниција Светске здравствене организације.

Узимајући у обзир напред наведено, Законом о безбедности и здрављу

на раду утврђена је дефиниција појма „безбедност и здравље на раду“ која

гласи: „Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду

којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална

обољења и обољења у вези са радом и који претежно стварају претпоставку за

пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених“.

Ради тога, прописи којима се уређује систем безбедности и здравља на

раду имају изузетан значај и улогу у стварању хуманих услова рада, али исто

тако имају и значајну економску улогу у виду смањивања трошкова по основу

повреда на раду и професионалних обољења и повећања продуктивности.

Наиме, бројним истраживањима, која се са разлогом спроводе, доказује се да

безбедан и здрав рад „кроз остваривање добробити на раду“ непосредно утиче

на повећање продуктивности, ефикасности и квалитета рада. Ова чињеница је

са разлогом општеприхваћена, што се манифестује доношењем великог броја

међународних и домаћих прописа који се односе на безбедност и здравље на

раду, односно управљање ризицима од повреда на раду или професионалних

обољења запослених, а тиме и на квалитет производње, производа и услуга.

Уважавајући неопходност остваривања промовисаних циљева добро-

бити на раду, државе чланице EU су се договориле да област безбедности и

здравља на раду подигну на виши ниво, у односу на ранију праксу, и да ту област


регулишу Уговором о оснивању, резолуцијама, директивама, упут-ствима и сл.

Промовисањем заједничких циљева, између осталих и у области безбедности и

здравља на раду, тражи се од држава чланица EU да свака у свој систем

безбедности и здравља на раду транспонује минималне захтеве садржане у

директивама (смерницама). За успешан процес транспоновања и правног

усклађивања, са домаћим прописима неопходно је утврдити политику, односно

стратегију и елементе са инструментима усклађивања за прикључење и

придруживање EU.

Исто тако, треба имати у виду чињеницу да увођење правних тековина

EU у домаће законодавство није само по себи довољно. Наиме, процес

усклађивања се не завршава усвајањем хармонизованих прописа, већ је

потребно обезбедити њихово ефикасно спровођење у смислу њихове

имплементације и функционисања система.

Да би што ефикасније и правовремено обавили усклађивање

(хармонизацију) домаћих прописа са правним тековинама EU, одређени су

носиоци послова, затим утврђени су приоритети и планови израде Закона и

подзаконских прописа. Наиме, треба имати у виду чињеницу да се ради о

сложеном и дуготрајном процесу који подразумева, поред доношења новог

Закона и подзаконских прописа или измене старих и њихову имплементацију,

односно примену или боље речено спровођење у пракси.

Ради остваривања постављених циљева приближавања, придруживања

и коначног учлањења, Народна скупштина Републике Србије донела је

Резолуцију о придруживању EU („Сл. гласник РС“, бр.112/2004), којом

потврђује убрзани улазак у EU и преузима обавезе у погледу транспоновања

прописа EU у домаће законодавство.

ПРАВНИ ОСНОВ КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈЕ БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА

РАДУ

Уговором о оснивању Европске Економске Заједнице (EEZ 1957.

године потписан у Риму), односно чланом 118. овог Уговора и свим осталим

изменама и допунама (Уговори о оснивању ЕУ (чл. 100. и 118. – Рим; члан 118а

– Луксембург; чл. 136. и 137. – Мастрихт, чл. 151. и 153. – Уговор о

функционисању ЕУ) утврђена је обавеза држава Чланица да у складу са

директивама транспонују област безбедност и здравље на раду у домаће

законодавство.

Оквирна Директива 89/391 EEZ прописује увођење мера за подстицања

безбедности и здравља запослених на раду, а која садржи обавезу: увођења

принципа у вези превенције од професионалних ризика; спровођења

безбедности и здравља на раду; елиминисања ризика и фактора који могу да

изазову несрећне случајеве; принципе информисања, консултовања, баланси-

раног учешћа у складу са националним законом, обуке запослених и њихових

представника за самосталан и безбедан рад и опште смернице за примену

поменутих принципа.

Основни извор радног права којим се, између осталог, уређује без-

бедност и заштита здравља запослених на раду садржан је у Европској конвен-


цији о заштити права човека и основних слобода (1950. година) на основу које

је донета Европска социјална повеља (1961. година), као комплементарни ин-

струмент којим се уговорно унапређује заштита основних социјалних и еко-

номских права грађана држава потписница ове Повеље. Ова Повеља је у међу-

времену допуњавана и мењана одређеним Протоколима. Међутим, уважавају-

ћи оправдане разлоге за обједињавање ове проблематике у једном документу,

припремљена је и донета од стране Савета Европе (3.маја 1996.), измењена и

допуњена односно ревидирана Европска социјална повеља, која је ступила на

снагу 1.јула 1999. године. Шведска је била прва држава која је ратификовала

ову Повељу, а после ње је то учинило преко тридесет држава Европе.

Суштина обавезa, којe произилазe из члана 3. Повеље је да државе

потписнице усвоје јединствену националну политику у области безбедности и

здравља на раду, коју ће периодично разматрати и ревидирати. Циљ политике

је унапређење безбедности и здравља на раду, односно увођење превенције као

основног принципа културе рада у овој области ради смањења ризика у

радном окружењу.

Као што се може видети из наведених докумената принцип и начела

утврђивања ризика на радним местима и у радној околини, валоризација ризика

и њихово смањивање на најмању или прихватљиву меру имају изузетан значај

у систему безбедности и здравља на раду.

ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Уважавајући захтеве који произлазе из напред наведене међународне

регулативе и постављене циљеве Владе и Скупштине Србије, везано за

хармонизацију прописа у области безбедности и здравља на раду у Републици

Србији донет је Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр.

101/05 и 91/15)-Закон.

Систем безбедности и здравља на раду заснован је на примени прин-

ципа превенције професионалних ризика од повреда на раду, професионалних

обољења и болести у вези са радом, који се спроводе пре почетка рада на радном

месту и у радној околини. Овај принцип превенције професионалних ризика

промовисан је директивама ЕУ (Директива Савета 89/391/EEZ од 12 јуна 1989.

године, о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља

радника на раду, као и остале појединачне директиве донете по основу чл. 16.

ове Директиве) и Конвенцијама МОР-а.

Закон је конципиран уз уважавање међународних стандарда у области

рада. У Закону су уграђене готово све одредбе из конвенција и препорука

Међународне организације рада (МОР), које је наша држава ратификовала и

директива (упутства) Европске Уније (ЕУ) које се односе на безбедност и

здравље на раду.

Успостављањем нових друштвено економских односа (транзиција,

промене власништва капитала) остварени су предуслови да се постојећа

регулатива у области безбедности и здравља на раду у потпуности усагласи са

захтевима који проистичу из докумената МОР-а и ЕУ, што у односу на

опредељење наше државе представља и обавезу.


С тим у вези, треба поменути да је, како у процесу припреме и доно-

шења овог Закона, било доста посленика који су се противили доношењу За-

кона, не знајући или не водећи рачуна о нашим обавезама које проистичу из

Зкона. Кључни дотадашњи термин, који је егзистирао дужи низ година као

„заштита на раду” промењен је у термин „безбедност и здравље на раду”

(„occupational safety and health“-„OSH“), тако да је обављена промена овог тер-

мина у складу са терминологијом промовисаном међународним правом, а која

знатно више и шире обувата проблематику добробити на раду, социјалне заш-

тите и друштвених односа, како то проистиче из међународних докумената.

Основна документа МОР-а и ЕУ, која су била узета у обзир за доношење

Закона о безбедности и здрављу на раду су:

Конвенција МОР-а, бр. 155 о безбедности и здрављу у радној околини

(1981. године);

Конвенција МОР-а, бр. 161 о службама за заштиту здравља на раду –

службама медицине рада (1985. година);

Конвенција МОР-а, бр.135, о радничким представницима (1971.

година);

Конвенција МОР-а, бр.81 о инспекцији рада (1947. година);

Конвенција МОР-а, бр.187 Промотивна конвенција о

безбедности и здрављу на раду (2009. година);

Директива Савета, 89/391/ЕЕЦ, од 12 јуна 1989. године о увођењу

мера за подстицање побољшања безбедности и здравља радника на

раду (21);

Европска социјална повеља (1996. година);

Резолуција Савета ЕУ, од 21 децембра 1987. године, о безбедности,

хигијени и здрављу на раду (88/С28/01).

Према наведеним документима може се закључити да је безбедност и

здравље на раду обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој

могућој мери, смањују повреде на раду, професионална обољења и обољења у

вези са радом и који претежно стварају претпоставку за пуно физичко, психичко

и социјално благостање запослених.

У складу са дефиницијом Међународне организације рада (МОР) из

1997.године, безбедност и здравље на раду (''occupational safety and health'' –

''OSH'') јесте дисципина која се бави унапређењем услова рада и радне околине,

превенцијом повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са

радом, заштитом и унапређењем здравља запослених.

Предуслов за успешну примену и спровођење мера за безбедан и здрав

рад на радном месту и у радној околини код послодавца је процена ризика од

повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог.

Процена ризика од повреда на раду или оштећења здравља, односно

обољења запосленог заснива се на утврђивању штетности и опасности на радном

месту и у радној околини које могу да проузрокују повреду на раду и/или

професионално обољење и вероватноћи њиховог догађања.

Писмени акт о обављеној анализи штетности и опасности односно

процени ризика од повреда на раду, оштећења здравља, или обољења


запосленог представља основни документ у области безбедности и здравља на

раду којим послодавац сагледава укупно стање услова рада на сваком радном

месту и у радној околини и утврђује мере и приоритете у погледу побољшавања

услова рада и отклањања ризика и/или њихово свођење на најмању могућу меру

(управља ризицима).

Према одредби члана 13. Закона: послодавац је дужан да донесе акт о

процени ризика у писменој форми за сва радна места у радној околини и да

утврди начин и мере за њихово отклањање, као и да измени акт о процени

ризика у случају појаве сваке нове опасности или штетности или промене нивоа

ризика у процесу рада.

Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста

опасности и штетности на радном месту и у радној околини, на основу којих се

врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.

Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини

прописан је Правилником о начину и поступку процене ризика на радном мeсту

и у радној околини (,,Сл. гласник РС”, бр. 72/06, 84/06 – исправка, 30/10 и

102/2015)

Прописана процедура процене ризика у писаној форми корисна је

послодавцу из разлога да у сваком тренутку има увид у стање безбедности и

здравља односно увид у примењеност прописаних мера за безбедан и здрав рад

његових запослених.

Процена ризика јесте систематско евидентирање и процењивање свих

фактора у процесу рада који могу узроковати настанак повреда на раду, обо-

љења или оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спре-

чавања, отклањања или смањења ризика на радном месту и у радној околини.

Процена ризика састављена као акт служи послодавцу као алат за

управљање ризицима, наиме на основу утврђених штетности и опасности на

радном месту и у радној околини и процењених ризика од могућих повреда, или

обољења у вези са радом, послодавац је дужан да актом о процени ризика утврди

организацију спровођења мера за отклањање ризика као и примену мера којим

осигурава безбедан и здрав рад запослених.

Добро спроведена процедура процене ризика може послужити посло-

давцу и као основ за састављање и израду одговарајућих писаних упутстава,

инструкција, налога, и сл. помоћу којих обезбеђује обављање радних актив-

ности запослених на безбедан начин у складу са прописима о безбедности и


Поступак процене ризика на радним местима и у радној околини уведен

је са циљем да се опасности и штетности на радном месту отклоне у највећој

могућој мери. Ради тога спровођењем прописане процедуре процене ризика,

послодавац може веома ефикасно да сагледа стање радних услова на свим

радним местима и у радној околини у свом предузећу или установи и да

финансијска средства, која је дужан да одваја за побољшање безбедности и

услова рада, правилно усмери за решавање конкретно одређених недостатака

или неправилности везаних за ову проблематику.


Ако имамо у виду да се Законом о безбедности и здрављу на раду

промовише систем безбедности и здравља на раду којим се врши стално

унапређивање и побољшање безбедности и здравља на раду, осигурање здравих

радних услова (безбедно и здраво радно место) са тежњом ка остваривању у што

је могуће већој мери добробити на раду, и да је дужност послодавца да спроводи

овај систем, са сигурношћу се може извести закључак да је усвојени принцип

процене ризика на радним местима и у радној околини погодан метод за

предузимање и примену превентивних мера од повреда на раду,

професионалних обољења и обољења у вези са радом.

Користећи наведене принципе сваки послодавац је у обавези да, у односу

на делатност и природу послова које обавља, процени ризике везане за безбедност

и здравље запослених, избор опреме за рад, опасних материја који се користе,

средства и опрему за личну заштиту на раду и уређивање радних места.

Постављени систем тежи да створи социјално-економску мотивацију код

свих учесника у процесима рада, тако да све већи проценат привредних

субјеката активно управља безбедношћу и здрављем на раду, како би се

остварила најбоља пракса у овој области.

Систем своје упориште налази у Закону, конвенцијама МОР-а, дирек-

тивама ЕУ и кроз поштовање кључних принципа промовисаних тим доку-

ментима, а на којима се данас заснива систем безбедности и здравља на раду.

Општи циљ промовисаног сисатема безбедности и здравља на раду у

Републици Србији јесте унапређење и очување здравља радно активног

становништва, односно унапређење услова рада ради спречавања повреда на

раду и професионалних болести и болести у вези са радом и њиховог свођења

на најмању могућу меру, односно отклањање професионалних ризика.

Примена превентивних мера које се предузимају на свим нивоима рада

подразумева стварање таквих услова рада којима се приликом организовања

рада и радног процеса врши процена ризика и њихово отклањање или свођење

на најмањи могући ниво, како би се избегле могућности настајања повреда на

раду или професионалних болести запослених, чиме се у највећој могућој мери

стварају предуслови за спречавање или елиминисање ризика од могућих

повређивања, професионалних болести или болести у вези са радом, а што као

циљ има остваривање услова за пуно физичко, психичко и социјално благостање

запослених.

ПРИМЕНА ЗАКОНА И КРИТИЧКИ ОСВРТ

У протеклом периоду дугом дванаест година, од почетка примене овог

Закона, може се рећи да у Закону постоје поједини институти које је неоп-ходно

унапредити, модернизовати или осавременити. Наиме, треба имати у ви-ду

чињеницу, као што је то у уводном делу већ речено, да Закон уређује мате-рију,

као друштвену делатност социјалне природе - структуре, која се развојем

друштва, било у целини или у појединим областима, перманентно развија и

унапређује, односно да уређује материју која се веома динамички и прогресивно

развија, осавремањава и унапређује.


Посебно желим да напоменем да овај критички осврт на Закон и његову

примену представља сасвим интимно самопрепознавање неких мојих настојања

на промоцији система БЗР (лични моменат као скуп усвојених и наслеђених

схватања једног индивидуалног гледања и разумевања предмета „безбедност и

здравље на раду”).

Имајући у виду ту чињеницу, може се оправдано прихватити да је кроз

наведени период времена сазрела ситуација да се Закон о безбедности и здрављу

на раду у одређеним његовим елементима унапреди и осавремени, да се изврши,

у одређеној мери, модернизација већ традиционалног приступа у решавању

питања безбедности и здравља на раду (реинтерпретација традиционалног

спровођења – обављања – примене појединих института).

Мада је систем БЗР осмишљен кроз Закон као Систем превенције

повреда на раду и професионалних болести, и после евидентног периода,

резултатима и ефиласношћу овог промовисаног система не можемо бити

задовољни, као што се то може видети у годишњим извештајима Инспекције

рада Републике Србије (преглед повреда на раду).

Према подацима MOR-a и SZO, инциденца повреда и болести на раду,

повезаних са индустријализацијом значајно је опала у развоју научних и

технолошких процеса, технологија, као што су инжењерске контроле, заштит-

не мере и опрема, безбедне машине и процеси, и поштовање прописа и ин-

спекција рада. Међутим, пад повреда на раду и болести је само минималан, што

доводи до повећаног интереса за системе управљања здрављем и безбедношћу

на раду. Иако је увођење ових система додатно смањило појаву повреда на раду

и болести у вези са радом, системи за безбедност на раду и здравље на раду нису

ефикасни на радним местима са лошом културом безбедности. Међународна

организација рада (ILO) такође је приметила да је кључни елемент за управљање

безбедности и здравља на раду промовисање културе превенције унутар

предузећа. Увођење и подстицање позитивне културе безбедности на раду (било

кроз законодавну регулативу - обавезу или применом добре праксе) стога може

постићи даље смањење повреда на раду и болести у вези са радом.

Као што се евидентно може закључити Систем управљања безбеднош-

ћу и здрављем на раду није делотворан, осим ако је праћен његовом позитив-

ном културом на радном месту. Многе организације које су увеле и прихвати-

ле нове стратегије безбедности и здравља на раду нису успеле у побољшању

ефикасности јер те стратегије нису узимале у обзир утицај организационе кул-

туре и промовисане дефиниције да је „безбедност и здравље на раду саставни

део сваке организације рада и радних процеса, односно радних активности”.

Наиме, на недовољну ефикасност и ефективност нашег промовисаног

Система БЗР (Закон, уредбе, подзаконски прописи,препоруке, смернице и сл.,

иако је све то засновано на Конвенцијама MOR-a, и Препорукама SZR, одно-сно

Смерницама EU и другим документима, има утицаја и недовољно ангажо-вање

кључних и компетентних посленика на пољу значаја и важности ове

дисциплине, домаћих (националних) политика, прописа и позитивне праксе у

смислу доследне примене превентивних мера БЗР на свим нивоима рада.


Са циљем подстицаја у дискусији, поводом ове теме, намера ми је да

наведем неколико одређених елемената, института Закона, које је, по мом

мишљењу, потребно унапредити, осавременити или модернизовати, како би у

што је могућој већој мери повећали сврху и циљ подстицања превентивних ме-

ра, добре праксе, ради спречавања повреда на раду и професионалних болести.

Иницијатива за модификацију појединих законских решења

Овом приликом покушаћу да провоцирам много одређеније критички

осврт на следеће институте Закона, и то:

Члан 13.

Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писменој форми

за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово

отклањање.

Послодавац је дужан да измени акт о процени ризика у случају појаве

сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.

Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста

опасности и штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се

врши процена ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.

Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини

прописује министар надлежан за рад.

Коментар:

Увођењем принципа превенције и процене ризика у Закон обављена је,

можемо слободно рећи модернизација дотадашњег традиционалног погледа на

свеобухватан Систем безбедности и здравља на раду, наиме извршена је осо-

бена реинтерпретација дотадашњег традиционалног Система заштите на раду

Ова обавеза проистиче из одредаба члана 9 Директиве 391/89/ЕЕЗ о

увођењу минимуме безбедности и здравља на раду сваке Државе чланице ЕУ,

где је прописано следеће.

„Послодавац је дужан да:

(а) поседује процену ризика за безбедност и здравље на раду, укључујући оне

са којима су суочене групе радника изложене посебним ризицима;

На основу наведених одредаба Закона, донет је Правилник о начину и

поступку процене ризика на радном мeсту и у радној околини (,,Службени

гласник РС”, бр. 72/06, 84/06 – исправка, 30/10 и 102/2015).

Правилник је заснован на Смерницама за процену ризика ЕУ и другој

релевантној документацији, међутим сама процедура процене ризика - која је

утврђене Правилником – ствар је опредељења сваке Државе чланице.

Ми смо се определили на процедуру процене ризика на начин како је то

утврђено наведеним Правилником, наравно користећи искуства других земаља

– који су то раније спровели.

Након дугогодишњег нашег искуства у примени овог института Закона

свакако не можемо бити задовољни, мислим да у глобалу нисмо постигли

жељени циљ у спречавању повреда на раду и професионалних болести.

Многи су се упустили у послове процене ризика најчешће ради стицања

зараде, новца, а да при томе нису имали ни најмање потребних знања и


способности за процену ризика од повреда или болести на раду, чиме су учи-

нили огромну штету пре свега добрим намерама и циљу увођења превенције.

Основна структура процедура процене ризика заснпвана на утврђивању

радних активности, систематизацији послова послова и сл. - не променјује се.

Утврђивање постојећег стања ( локација радних места, просторне димензије ,

подаци о условима рада у радном простору, подаци о опреми за рад, инсталације

и сл. изоставља се и сл.

Члан 14.

Послодавац је дужан да општим актом, односно колективним уговором,

утврди права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду.

Коментар:

Треба инсистирати да се у конкретном случају ради о правима,

обавезама и одговорностима сваког у свом делокругу рада код послодавца, што

је веома важно да се зуна зашта је ко одговоран у примени мера за безбедан и

здрав рад.

Члан 15.

Послодавац је дужан да:

1) актом у писменој форми одреди лице за безбедност и здравље на раду;

2) запосленом одреди обављање послова на радном месту на којима су

спроведене мере безбедности и здравља на раду;

3) обавештава запослене и њиховог представника о увођењу нових

технологија и средстава за рад, као и о опасностима од повреда и

оштећења здравља који настају њиховим увођењем, односно да у таквим

случајевима донесе одговарајућа упутства за безбедан рад;

4) оспособљава запослене за безбедан и здрав рад;

5) обезбеди запосленима коришћење средстава и опреме за личну заштиту

на раду;

6) обезбеди одржавање средстава за рад и средстава и опреме за личну

заштиту на раду у исправном стању;

7) ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења превентивних и

периодичних прегледа и провере опреме за рад, као и превентивних и

периодичних испитивања услова радне околине;

8) обезбеди на основу акта о процени ризика и оцене службе медицине рада

прописане лекарске прегледе запослених у складу са овим законом;

9) обезбеди пружање прве помоћи, као и да оспособи одговарајући број

запослених за пружање прве помоћи, спасавање и евакуацију у случају

опасности;

10) заустави сваку врсту рада који представља непосредну опасност за

живот или здравље запослених;

11) обезбеди мере заштите од пожара, спасавање и евакуацију у складу са

посебним законом.

Поступак и рокове превентивних и периодичних прегледа и провере

опреме за рад као и превентивних и периодичних испитивања услова радне

околине, односно хемијских, биолошких и физичких штетности (осим


јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености прописује министар

надлежан за рад.

Правно лице из става 1. тачка 7) овог члана дужно је да изда стручни

налаз по извршеном прегледу и провери опреме за рад или испитивању услова

радне околине.

Коментар:

Одредбе овог члана су веома значајне, свака за себе има посебну улогу

у решавању питања безбедности и здравља на раду и свака за себе представља

прекршај, у колико се не спроводи.

Донет је Правилник о поступку прегледа и провере опреме за рад и

испитивања услова радне околине (,,Службени гласник РС”, бр. 94/06 и 108/06

– исправка, 114/14 и 102/15), међутим одређене норме које проистичу из овог

Правилника не примењују се у потпуности, па чак има одређених норми које су

нелогичне или збуњујуће, као нпр:

- одредбе члана 3. Овог Правилника (прописана опрема за рад), и

- одредбе члана 10. Правилника о превентивним мерама за безбедан и

здрав рад при коришћењу опреме за рад (,,Сл. гласник РС”, бр. 23/09, 123/12 и

102/15) - сва опрема.

Члан 27.

Послодавац је дужан да изврши оспособљавање запосленог за безбедан

и здрав рад код заснивања радног односа, односно другог радног ангажовања,

премештаја на друге послове, приликом увођења нове технологије или нових

средстава за рад или промене опреме за рад, као и код промене процеса рада

који може проузроковати промену мера за безбедан и здрав рад.

Послодавац је дужан да запосленог у току оспособљавања за безбедан и

здрав рад упозна са свим врстама ризика на пословима на које га одређује и о

конкретним мерама за безбедност и здравље на раду у складу са актом о процени

ризика.

Члан 37.

Послодавац је дужан да организује послове за безбедност и здравље на

раду.

Послове безбедности и здравља на раду може да обавља лице које има

положен стручни испит у складу са овим законом.

Послове безбедности и здравља на раду послодавац може да обавља сам

у делатностима трговине на мало, услуга смештаја и исхране, инфор-мисања и

комуникацијa, финансијским и осигурања, пословања некретнинама, стручним,

научним, иновационим, административним и помоћним услужним

делатностима, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве

и рекреације, као и осталим услужним делатностима, ако има до 20 запослених

и није дужан да има положен стручни испит из става 2. овог члана.

За обављање послова безбедности и здравља на раду послодавац може

да одреди једног или више од својих запослених или да ангажује правно лице,

односно предузетника који имају лиценцу (у даљем тексту: лице за безбедност

и здравље на раду).


Члан 37а2

Послодавац у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства

и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном

енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном

енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом,

управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада и

сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите,

дужан је да за послове безбедности и здравља на раду одреди лице које има

најмање стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму

од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на

студијама у трајању до три године из научне, односно стручне области у оквиру

образовно – научног поља техничко-технолошких наука, природно-

математичких наука или медицинских наука.

Члан 40.

Лице за безбедност и здравље на раду обавља послове у складу са овим

законом, а нарочито:

1) спроводи поступак процене ризика;

2) врши контролу и даје савете послодавцу у планирању, избору,

коришћењу и одржавању средстава за рад, опасних материја и

средстава и опреме за личну заштиту на раду;

3) учествује у опремању и уређивању радног места у циљу

обезбеђивања безбедних и здравих услова рада;

4) организује превентивна и периодична испитивања услова радне

околине;

5) организује превентивне и периодичне прегледе и провере опреме

за рад;

6) предлаже мере за побољшање услова рада, нарочито на радном

месту са повећаним ризиком;

7) свакодневно прати и контролише примену мера за безбедност и

здравље код послодавца;

8) прати стање у вези са повредама на раду и професионалним

обољењима, као и болестима у вези са радом, учествује у утврђивању

њихових узрока и припрема извештаје са предлозима мера за њихово

отклањање;

9) припрема и спроводи оспособљавање запослених за безбедан и

здрав рад;

10) припрема упутства за безбедан рад и контролише њихову

примену;

11) забрањује рад на радном месту или употребу средства за рад, у

случају када утврди непосредну опасност по живот или здравље

запосленог;

12) сарађује и координира рад са службом медицине рада по свим

питањима у области безбедности и здравља на раду;

13) води евиденције у области безбедности и здравља на раду код

послодавца.


Лице за безбедност и здравље на раду је дужно да континуирано

усавршава знања у области безбедности и здравља на раду у смислу члана 38.

став 4. овог закона.

Члан 41.

За обављање послова заштите здравља запослених на раду послодавац

ангажује службу медицине рада.

Служба медицине рада из става 1. овог члана дужна је да обавља послове

у складу са овим законом, а нарочито:

1) учествује у идентификацији и процени ризика на радном месту и

радној околини приликом састављања акта о процени ризика;

2) упознаје запослене са ризицима по здравље који су повезани са

њиховим радом и обавља послове оспособљавања запослених за

пружање прве помоћи;

3) утврђује и испитује узроке настанка професионалних обољења и

болести у вези са радом;

4) оцењује и утврђује посебне здравствене способности које морају да

испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном

месту са повећаним ризиком или за употребу, односно руковање

одређеном опремом за рад;

5) врши претходне и периодичне лекарске прегледе запослених на

радним местима са повећаним ризиком и издаје извештаје о

лекарским прегледима у складу са прописима о безбедности и

здрављу на раду;

6) учествује у организовању прве помоћи, спасавању и евакуацији у

случају повређивања запослених или хаварија;

7) даје савете послодавцу при избору другог одговарајућег посла према

здравственој способности запосленог;

8) саветује послодавца у избору и тестирању нових средстава за рад,

опасних материја и средстава и опреме за личну заштиту на раду, са

здравственог аспекта;

9) учествује у анализи повреда на раду, професионалних обољења и

болести у вези са радом;

10) непосредно сарађује са лицем за безбедност и здравље на раду.

Члан 49.

Послодавац је дужан да води и чува евиденције о:

1) радним местима са повећаним ризиком;

2) запосленима распоређеним на радна места са повећаним ризиком и

лекарским прегледима запослених распоређених на та радна места;

3) повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези

са радом;

4) запосленима оспособљеним за безбедан и здрав рад;

5) опасним материјама које користи у току рада;

6) извршеним испитивањима услова радне околине;

7) извршеним прегледима и проверама опреме за рад;

8) пријавама из члана 50. овог закона;


9) издатим средствима и опреми за личну заштиту на раду;

10) извршеним лекарским прегледима запослених у складу са

прописима о безбедности и здрављу на раду.

Начин вођења евиденција из става 1. овог члана прописује министар

надлежан за рад.

Коментар:

Поставља се питање укупног броја образаца као фоема образаца бр. 6 и

10. Посебно се коментарише образац бр 10, који је изменама и допунама Закона

мењан, не упуштајући се у сврху и циљ – корист обрасца.

Члан 69.

Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара, казниће се за

прекршај послодавац са својством правног лица:

1) ако запосленом не обезбеди рад на радном месту и у радној

околини на/и у којима су спроведене мере безбедности и здравља

на раду (члан 9. став 1);

2) ако приликом организовања рада и радног процеса не обезбеди

превентивне мере ради заштите живота и здравља запослених,

као и ако за њихову примену не обезбеди потребна финансијска

средства (члан 11. став 1);

3) ако у писменој форми не донесе акт о процени ризика за сва

радна места у радној околини и не утврди начин и мере за

отклањање ризика, као и када не измени акт о процени ризика у

случају појаве сваке нове опасности и промене нивоа ризика у

процесу рада (члан 13. ст. 1. и 2);

4) ако општим актом, односно колективним уговором или уговором

о раду не утврди права, обавезе и одговорности у области

безбедности и здравља на раду (члан 14);

5) ако писменим актом не одреди лице за безбедност и здравље на

раду (члан 15. став 1. тачка 1);

6) ако запосленом одреди да обавља послове на радном месту на

којима нису спроведене мере безбедности и здравља на раду (члан

15. став 1. тачка 2);

7) ако запослене и њиховог представника не обавештава о увођењу

нових технологија и средстава за рад, као и опасностима од повреда

и оштећења здравља који настају њиховим увођењем, односно ако у

таквим случајевима не донесе одговарајућа упутства за безбедан рад

(члан 15. став 1. тачка 3);

8) ако не изврши оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад

(члан 15. став 1. тачка 4, чл. 27, 28. и 29);

9) ако запосленом не обезбеди коришћење средстава и опреме за личну

заштиту на раду (члан 15. став 1. тачка 5);

10) ако не обезбеди одржавање у исправном стању средстава за рад и

средстава и опреме за личну заштиту на раду (члан 15. став 1. тачка

6);


11) ако не ангажује правно лице са лиценцом ради спровођења

превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад, као

и превентивних и периодичних испитивања услова радне околине

(члан 15. став 1. тачка 7);

12) ако на основу акта о процени ризика и оцене службе медицине

рада не обезбеди у складу са овим законом прописане лекарске

прегледе запослених (члан 15. став 1. тачка 8);

13) ако не обезбеди пружање прве помоћи, као и ако не оспособи

одговарајући број запослених за пружање прве помоћи, спасавање и

евакуацију у случају опасности (члан 15. став 1. тачка 9);

14) ако не заустави сваку врсту рада који представља непосредну

опасност за живот или здравље запослених (члан 15. став 1. тачка

10);

15) ако на основу оцене службе медицине рада актом о процени

ризика не одреди посебне здравствене услове које морају

испуњавати запослени на радном месту са повећаним ризиком

(члан 16. став 1);

Коментар

У поступцима измена и допуна Закона, неопходно је испитати да ли се

санкцијама, како су дефинисане у Закону, постиже циљ или је потребно

детаљније и краће дефинисати поједине одредбе.


[1] Резолуција о придруживању EU („Сл. гласник РС“, бр.112/2004)

[2] Директива Савета 89/391/EEZ од 12 јуна 1989. године, о увођењу мера за

подстицање побољшања безбедности и здравља радника на раду;

[3] Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/05 и

91/15);

[4] Правилник о начину и поступку процене ризика на радном мeсту и у

радној околини (,,Сл. гласник РС”, бр. 72/06, 84/06 – исправка, 30/10 и

102/2015);

[5] Правилник о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања

услова радне околине (,,Службени гласник РС”, бр. 94/06 и 108/06 –

исправка, 114/14 и 102/15)

[6] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при

коришћењу опреме за рад (,,Сл. гласник РС”, бр. 23/09, 123/12 и 102/15)

[7] Директива 2009/104/ЕЗ ЕУ од 16. Априла 2009. о минималним

безбедносним и здравственим захтевима за безбедност и здравље радника

при упораби радне опреме на раду (друга појединачна директива у смислу

члана 16. став 1. Директиве 89/391/ЕЕЗ) (Сл. Л. 260, 3. 10. 2009.).


ПРИМЕНА ЧЛАНА 24. ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И

ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Вера Божић Трефалт Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Београд

Резиме: Примена члана 24 .Закона о безбедности и здрављу на раду је значајна

превентивна мера у циљу спречавања повреда на раду и професионалних болести.

Утарђиањем обавеза које проистичу из овог члана Република Србија се приближила

стандардима ЕУ поштујући њихове директиве. Доследно обгезбеђивање захтева

прописаних овим чланом од стране послодаваца – корисника опреме за рад и средстава

и опреме за личну заштиту на раду представља унапређење система безбедности и

здравља на раду.

Кључне речи: опрема за рад,средства и опрема за личну заштиту на раду, упутство

за безбедан рад, технички прописи.\

THE APPLICATION OF ARTICLE 24 OF THE LAW ON

OCCUPATIONAL HEALTH AND SAFETY

Vera Božić Trefalt

Ministry of Trade, Tourism and Telecommunications, Belgrade, Serbia

Abstract: Application of Article 24. The Law on Safety and Health at Work is an important

preventive measure in order to prevent injuries at work and occupational diseases. By

complying with the obligations arising from this Article, the Republic of Serbia has

approached EU standards in compliance with their directives. Consistent compliance with

the requirements of this article by employers - users of equipment for work and means and

equipment for personal protection at work - represents the improvement of the occupational

health and safety system.

Keywords: equipment for work, tools and equipment for personal protection at work, safety

instructions, technical regulations.

УВОД

Законом о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС”

бр. 101/05 и 91/15) чланом 24. прописано је да:

„Послодавац може да запосленима да на коришћење опрему за рад и

средство и опрему за личну заштиту на раду, само ако су усаглашени са

прописаним техничким захтевима, ако је њихова усаглашеност оцењена

према прописаном поступку, ако су означени у складу са прописима и ако их

прате прописане исправе о усаглашености и друга прописана

документација.

Послодавац који је запосленима дао на коришћење опрему за рад и

средство и опрему за личну заштиту на раду пре ступања на снагу прописа

којим је утврђена обавеза из става 1. овог члана, дужан је да обезбеди

упутство за њихову употребу и одржавање.


Послодавац је дужан да обезбеди запосленима упутства за безбедан

рад по прописима о безбедности и здрављу на раду за коришћење опреме за

рад и средстава и опреме за личну заштиту на раду.

Послодавац је дужан да обезбеди превод документације из става 3.

овог члана на језик који запослени разуме.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се на све промене радног и

технолошког процеса.” [1]

Уочено је да се у практичној примени овог члана појављују извесни про-

блеми везани за обезбеђивање захтева из овог члана. Имајући у виду да су кључ-

не обавезе које проистичу из одредаба овог члана засноване на примени технич-

ких прописа који пре свега обавезују произвођача опреме за рад, циљ је да се

ближе разјасни примена овог члана са аспекта безбедности и здравља на раду.

ПРОПИСИ И ПРАВИЛНИЦИ

Одредбом члана 7. Закона о изменама и допунама Закона о безбедности

и здрављу на раду у потпуности је измењен члан 24. основног текста Закона,

имајући у виду да је од доношења до измене Закона дошло до потпуне измене

прописа који се односе на безбедност производа, техничке захтеве за производе

и оцењивање усаглашености, као и стављање производа на тржиште.

Законом о општој безбедности производа („Службени гласник РС” број

41/09) уређује се општа безбедност производа који се стављају на тржиште,

критеријуми за оцењивање усаглашености производа са општим захтевом за

безбедност производа, обавезе произвођача и дистрибутера, услови и начин

информисања и размене информација у вези са ризицима које производ

представља по здравље и безбедност потрошача-корисника и других

корисника, као и вршење надзора.

Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању

усаглашености („Службени гласник РС” број 36/09) уређује се начин пропи-

сивања техничких захтева за производе и доношење техничких прописа, оце-

њивање усаглашености производа са прописаним техничким захтевима, обавезе

испоручиоца производа и власника производа у употреби, важење иностраних

исправа о усаглашености и знакова усаглашености, обавештавање о техничким

прописима и поступцима оцењивања усаглашености и вршење надзора над

спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона. [2]

Законом о тржишном надзору („Службени гласник РС” број 92/11)

прописано је да се у поступцима надзора контролише обезбеђивање коришћења

само оних производа који испуњавају захтеве у погледу безбедности и заштите

живота и здравља људи, заштите потрошача, заштите имовине, животне

средине, здравља и безбедности на раду и других аспеката јавног интереса, као

и да се омогући слободан промет робе без непотребних ограничења. [3]

Правилником о безбедности машина („Сл. гласник РС” број 58/16)

прописани су битни захтеви за заштиту здравља и безбедности који се односе

на пројектовање и израду машина, као и други захтеви и услови који морају би-

ти испуњени за њихово стављање на тржиште и/или употребу; садржина Декла-

рације о усаглашености машине и Декларације о уградњи делимично завршене


машине; садржина техничке документације; поступци за оцењивање

усаглашености; захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености

да би било именовано за оцењивање усаглашености; знак усаглашености и

означавање усаглашености; поверљивост података и заштитна клаузула. [4]

ПРИМЕНА ЧЛАНА 24.

Важно је истаћи, ради примене одредаба овог члана да је Правилником

о безбедности машина прописано да произвођач или његов заступник, односно

увозник машина може после 1. јануара 2012. године, стави на тржиште и/или

употребу само машину, односно производ који је пројектован и израђен и чија

је усаглашеност оцењена у складу са захтевима из овог правилника.

Правилником о личној заштитној опреми („Службени гласник РС” број

100/11) прописују се: битни захтеви за здравље и безбедност, као и други

захтеви и услови које мора да испуни лична заштитна опрема пре њеног

стављања на тржиште и/или употребу, ради заштите здравља и безбедности

корисника те опреме, категорије и врсте личне заштитне опреме; поступци

оцењивања усаглашености, претпоставка усаглашености; садржина техничке

документације, садржина Декларације о усаглашености, знак усаглашености и

означавање усаглашености, заштитна клаузула и захтеви које мора да испуни

тело за оцењивање усаглашености да би било именовано за оцењивање

усаглашености. [5]

Према захтевима прописаним у ставу 1. овог члана, а у складу са

наведеним прописима, послодавац може да запосленима да на коришћење после

1. јануара 2012 године, опрему за рад и средство и опрему за личну заштиту на

раду, само ако су усаглашени са напред наведеним прописима, односно

прописаним техничким захтевима, ако је њихова усаглашеност оцењена према

прописаном поступку, ако су означени у складу са прописима и ако их прате

прописане исправе о усаглашености и друга прописана документација.

Послодавци, као корисници опреме за рад, дужни су да за сву опрему

произведену после 1. јануара 2012. године обезбеде пуну примену Правилника

о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад

(„Службени гласник РС” број 23/09, 123/12 и 102/15). [6] .

Међутим, ако послодавац користи опрему за рад или средставо и опрему

за личну заштиту на раду, који су произведени пре 01.01.2012. године, а за исту

нема прописану документацију о усаглашености из става 1 овог члана, дужан

је да за исту обезбеди упутство за употребу и одржавање (став 2. овог члана).

За израду упутства за употребу и одржавање препоручује се коришћење

Правилника о безбедности машина и стандарда SRPS EN ISO 12100 ( 2014)

Безбедност машина - Општи принципи за пројектовање - Оцена ризика и

смањење ризика. [4,7]

У сваком случају послодавац је у обавези да обезбеди запосленима за

коришћење опреме за рад и средстава и опреме за личну заштиту на раду

упутство за безбедан рад по прописима о безбедности и здрављу на раду (став

3. Члана 24).


У сврху примене овог члана наглашава се да се ради о два различита

упутства од којих једно саставља произвођач опреме за рад или средства и

опреме за личну заштиту на раду а друго њихв корисник.

Правилником о безбедности машина утврђена је обавеза произвођача да

сачини упутство за употрбу, а Законом о БЗР (став 3. Члана 24.) утврђена је

обавеза послодавца корисника да изради упутство за везбедан рад. У пракси се

појављују разне врсте оваквих упутстава који по својој суштини то нису, као

нпр. опште упутство и сл.

У складу са чланом 40 тачка 10) Закона, ово упутство припрема и

контролише његову примену лице за безбедност и здравље на раду, а оверва га

послодавац. За израду овог упутства потребно је користити техничку

документацију која прати опрему за рад, односно средство и опрему за личнеу

заштиту на раду (у колико је има), одговарајуће стандарде, прописе безбедности

и здравља на раду и др..

Послодавац је у обавези да обезбеди превод упутства за безбедан рад за

коришћење опреме за рад и средстава и опреме за личну заштиту на раду, на

језик који запослени разуме, у складу са одредбом члана 4, тачка 24) овог закона

и ставом 4 овог члана.

У случају промене радног и технолошког процеса послодавац је дужан

да пре почетка рада изврши процену ризика на радним местима и у радној

околини, у складу са чланом 13. овог закона и Правилником о начину и поступку

процене ризика на радном месту и у радниј околини, те у том поступку

обезбеђује примену одредаба ст.1 и 2 овог члана.

Када послодавац располаже опремом за рад или средствима за личну

заштиту на раду произведеном по ранијим прописима и располаже техничком и

другом документацијом издатим по тим прописима, којома се доказује да су на

истим примењене мере за безбедност и здравље на раду, у том случају корисник

може да користи документацију израђену по ранијим прописима из ове области,

односно са прописима који су били на снази у време њихове производње,

односно увоза - са аспекта безбедности здравља на раду.


[1] Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник РС” бр.

101/05 и 91/15

[2] Закон о општој безбедности производа („Службени гласник РС” број

41/09)

[3] Закон о тржишном надзору „Службени гласник РС” број 92/11

[4] Правилник о безбедности машина „Службени гласник РС” број 58/16

[5] Правилник о личној заштитној опреми „Службени гласник РС” број

100/11

[6] Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при

коришћењу опреме за рад „Службени гласник РС” број 23/09, 123/12 и

102/15

[7] Cтандард SRPS EN ISO 12100 ( 2014) Безбедност машина - Општи

принципи за пројектовање - Оцена ризика и смањење ризика.


ПРАВО ИЗБОРА ПРЕДСТАВНИКА ЗАПОСЛЕНИХ У

СРБИЈИ НАКОН ПРОМЕНА ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И

ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Бранислав Живановић

РТБ Бор Група, Топионица и рафинација бакра, Бор

Резиме: Једна од најзначајнијих новина у Закону о безбедности и здрављу на раду је

уведено право на избор представника запослених за безбедност и здравље на раду.

Задатак представника је да заступа интересе запослених у циљу стварања безбедних

услова рада и њихове заштите. У овом раду се приступило истраживању законодавне

регулативе и резултата спроведеног истраживања у РТБ Бор са циљем да се укаже на

недостатке и могућа решења како би се избор и рад представника запослених учинио

ефикаснијим.

Кључне речи: представник запослених, Oдбор, безбедност и здравље на раду

THE RIGHT SELECTION OF EMPLOYEE

REPRESENTATIVE IN SERBIA AFTER CHANGING THE

LAW ON OCCUPATIONAL HEALTH AND SAFETY Branislav Živanović

RTB Bor Group, Smeltery and Copper Refinement, Bor, Serbia

Abstract: One the most significant novolties in the Law on Occupational Health and Safety is

the right to select employee representative for occupational health and safety. The task of the

representative is to represent the interests of the employed with the aim to create safe working

coditions and their own protection. This paper deals with research of legislative regulations

and the research conducted in RTB Bor, with the goal to point out the shortages and possible

solutions, and to make the selection and work of the representative of the employed more

efficient.

Key words: employee representative, Board, occupational health and safety

УВОД

У међународном праву укључујући и право Европске уније уведен је

принцип трипартизма, односно укључивање социјалних партнера у

проблематику безбедности и здравља на раду, односно заштите запослених.

Посебан вид укључивања запослених је учешће преко представника запослених

за безбедност и здравље на раду.

Србија је у процесу усаглашавања националног законодавства са

међународним прихватила овај институт и та новина је уграђена у Закон о

безбедности и здрављу на раду (донет 2005. г.), којим је уведено право

запослених да изаберу једног или више представника, с тим што најмање три

представника запослених чине Одбор за безбедност и здравље на раду.

Законодавац је првобитно предвидео да се поступак избора и начин рада

представника и Одбора, број представника запослених код послодавца, као и

њихов однос са синдикатом уреди колективним уговором, при чему није


прецизирао којим колективним уговором. У већини случајева то је учињено

колективним уговором код послодавца што је довело до увођења различитих

приступа.

Након три године од доношења Закона, Општи колективни уговор је дао

нека ближа решења предвидевши формирање Одбора као саветодавног тела.

Доношењем измена и допуна Закона о безбедности и здрављу на раду 2015. г.

омогућено је да се и у организацијама у којима не постоји синдикална

организација изабере представник запослених и да се споразумом регулише

међусобни однос послодавца са представником запослених.

НАЦИОНАЛНО ЗАКОНОДАВСТВО

Закон о раду уређује права из радних односа, укључујући и право на

безбедне услове рада и садржи одредбе које се непосредно односе на ово право

или механизме за његово остваривање. Законом је регулисано заступање

интереса запослених преко представника и представничких тела (Социјално-

економски савет и Савет запослених), као и организовање и функционисање

синдиката, али само у контексту њиховог легитимитета за учествовање у

социјалном дијалогу и стварање услова за њихово функционисање. Запослени

непосредно или преко својих представника имају право на удруживање, учешће

у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно решавање

колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и

изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.

Закон о безбедности и здрављу на раду истиче улогу носилаца права и

обавеза (субјеката). Послодавац је оптерећен свим обавезама и одговорностима

и не ослобађа се обавеза и одговорности, чак и ако их пренесе на другог.

Запослени такође имају права и обавезе, али и могућност заштите права преко

синдиката и својих представника.

Послодавац је дужан да општим актом, односно колективним уговором,

утврди права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду.

Запосленим односно синдикалним организацијама је у интересу да област

безбедности и здравља на раду регулишу кроз социјални дијалог – колективним

уговором, јер запослени у процесу преговора са послодавцем могу договорити

решења за низ питања које Закон није предвидео или до краја појаснио.

Проблематика безбедности и здравља на раду може се регулисати колективним

уговором код послодавца којим се уређују остали радно-правни односи или

„посебним” колективним уговором о безбедности и здрављу на раду, којим би

се прецизно уредила само ова област.

Колективним уговором или споразумом са представницима запослених

се према чл. 44. Закона уређује и поступак и начин рада представника

запослених код послодавца, као и њихов однос са синдикатом. Законом није

регулисано којим се колективним уговором уређује поступак и начин рада

представника запослених и односи представника запослених са синдикатом.

Закон је уредио права представника запослених, односно Одбора, као и

обавезе послодавца према представнику запослених, односно Одбору. То је

значајна претпоставка да ће представници запослених, односно Одбор пружити


значајан допринос стварању безбедних и здравих услова рада, као и помоћ

запосленима у примени мера заштите на раду и при остваривању права на

безбедне услове рада.

Послодавац је обавезан да представнику запослених односно Одбору

обезбеди услове за рад и да му пружи потребне податке и могућност

информисања како би обављао своје дужности и то да:

представнику запослених, односно Одбору стави на увид све акте који

се односе на безбедност и здравље на раду;

омогући представнику запослених, односно Одбору учешће у

разматрању свих питања која се односе на безбедност и здравља на раду,

да предлажу и буду консултовани;

да их информише о свим подацима који се односе на безбедност и

здравље на раду,

упозна представника запослених, односно Одбор са налазима и

предлозима мера заштите и превентивних мера или предузетим мерама

инспекције рада;

упозна представника запослених, односно Одбор са извештајима о

повредама на раду, професионалним обољењима и обољењима у вези са

радом и о предузетим мерама за безбедност и здравље на раду;

упозна представнике запослених, односно Одбор, са предузетим мерама

за спречавање непосредне опасности по живот и здравље, и

на захтев инспектора рада или представника запослених достави

извештај о стању безбедности и здравља на раду запослених, као и о

спроведеним мерама.

Циљ избора представника запослених је да се обезбеди сарадња са

послодавцем у погледу безбедности и здравља на раду, при чему представник

заступа интересе запослених који су га изабрали.

У вршењу ове функције представник запослених има више могућности

деловања, а према закону, три су основне :

да послодавцу даје предлоге о свим питањима која се односе на

безбедност и здравље на раду;

да захтева од послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање

или смањење ризика који угрожава безбедност и здравље запослених;

да захтева вршење надзора од стране инспекције рада, ако сматра да

послодавац није спровео одговарајуће мере за безбедност и здравље на

раду, као и да присуствује инспекцијском надзору.

Избор и поступак избора представника запослених

Законско решење из 2005. г. није било добро јер је дало превише

овлашћења синдикатима у процесу избора представника запослених. Решење

није било добро и због тога што не постоји организован синдикат код свих

послодаваца – па ни могућност да се потпише Колективни уговор и изврши

избор представника запослених. Законом није било прецизирано непосредно

представљање запослених у односу на заступање преко синдиката. Није био

одређен ни статус представника запослених који нису синдикално организовани

и деловање преко синдикалних организација.


Из ових разлога је требало приступити промени законских решења у

Закону о раду и у Закону о безбедности и здрављу на раду, као и доношењу

Закона о савету запослених.

Изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу на раду створена

је могућност да се код свих послодаваца изврши избор запослених, јер се

поступак избора, начин рада и број представника запослених и Одбора, уређује

колективним уговором или споразумом представника запослених са

послодавцем.

Законске одредбе нису јасне у погледу избора представника запослених,

јер је запосленима дато право да изаберу једног или више представника без

икаквих критеријума. Број представника запослених у односу на број

запослених није регулисан Законом2, као и њихов однос са синдикатима.

Право запослених на избор представника за безбедност и здравље на

раду може се остварити на два начина : 1)избором представника или

2)непосредно, ако не изаберу представника јер је мали број запослених. Право

на избор треба схватити као обавезу да се тај избор изврши и о томе обавести

послодавац.

Колективни уговори

Општи колективни уговор (ОКУ) је потписан 2008.г. на период од 3

године и значајан је за безбедност и заштиту запослених јер је ближе уредио

деловање синдиката, као и начин формирања Одбора за безбедност и здравље

на раду од представника синдиката.

Осим области радних односа, одредбама ОКУ остварен је напредак и у

погледу повећања права запослених у односу на права која су им дата Законом

о безбедности и здравља на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005).

Општи колективни уговор је предвиђао да се код послодавца, када

процес и услови рада то захтевају, формира Одбор за безбедност и заштиту

здравља, као саветодавно тело, састављено од представника синдиката,

послодавца и стручњака из области безбедности и заштите здравља, ако таквих

стручњака има код послодавца. Општи колективни уговор фаворизује улогу

синдиката који за себе присваја право да своје чланове именује за чланове

Одбора, иако је то право свих запослених (чл.44.ЗОБЗР).

Синдикат има право да се, непосредно или преко представника

запослених, информише и упозна са предузетим мерама безбедности и

заштите здравља и условима рада на сваком радном месту и да надлежном

органу код послодавца предлаже предузимање прописаних мера безбедности и

заштите здравља.

О предузетим мерама, по предлогу Синдикатa, надлежни орган код

послодавца дужан је да, у примереном року, обавести синдикат.

2У Републици Хрватској је Законом о заштити на раду (NN RH br. 71 /14, 118/14 и

154/14) прописано да се Одбор за заштиту на раду обавезно оснива код послодавца

који запошљава 50 или више запослених као саветодавно тело послодавца. У БЈР

Македонији је Закон за безбедност и здравје при работа (СВ РМ бр. 53/13) такође

прописао мининималан број представника запослених у односу на број запослених.


Колективним уговором код послодавца репрезентативни синдикат(и) и

послодавац, утврђују како се врши избор и број представника запослених. Овај

однос се успоставља у интересу пуне сарадње представника запослених,

односно Одбора са синдикатима ради остваривања свих мера безбедности и


Право избора представника запослених је право запослених, али се

колективним уговором може дати могућност да синдикалне организације

изаберу свог представника (ако је тако предвиђено колективним уговором код

послодавца), иако сви запослени нису чланови синдиката. Са друге стране, ако

синдикат изабере представника из својих редова, позиција именованог

представника ће бити јача, јер ће му синдикат давати логистичку подршку.

Код послодавца са малим бројем запослених и код ког није организован

синдикат, запослени могу између себе изабрати представника за безбедност и

здравље на раду. Код послодавца са 2-3 запослена, не постоји законска сметња

да исти непосредно заступају своје интересе из области безбедности и здравља

на раду.

Образовање Одбора за безбедност и здравље на раду

Закон прописује да запослени бирају своје представнике на начин и у

броју како је то одређено колективним уговором или споразумом. Према Закону

најмање три представника запослених образују Одбор, чиме је одређен услов за

формирање Одбора

Закон не прописује начин како се формира Одбор, али сугерише чланом

44. да је то право дато запосленима. Запослени су ти који треба да изаберу своје

представнике и формирају Одбор.Послодавац је дужан да у Одбор именује

најмање једног свог представника, али тако да број представника запослених

буде већи за најмање један од броја представника послодавца. Већи број

представника запослених од броја који бира послодавац има своје оправдање,

јер је ово Одбор запослених и представници послодавца не могу имати премоћ

у њему. У односима социјалног дијалога тежиште је на правима слабије стране,

односно радника.

Када је у питању представник за безбедност и здравље на раду изменама

се обавезује сваки послодавац код кога су запослени образовали Одбор за

безбедност и здравље на раду да у Одбор именује најмање једног свог

представника, а њихов однос са синдикатом уређује се колективним уговором

или споразумом закљученим између послодавца и представника запослених.

Обавеза послодавца (чл.44.ст. 3.) да у Одбор именује своје представнике без

обзира на број запослених представља новину у односу на претходно решење у

ком је стајала одредба да је дужан да именује своје представнике само ако има

50 и више запослених.

Такође, утврђена је обавеза послодавца да најмање једном представнику

запослених за безбедност и здравље на раду омогући одсуство са рада у

трајању од најмање 5 часова недељно, ради обављања потребних активности, с

правом на накнаду зараде која се исплаћује у истом износу као да је радио на

пословима радног места,као и да обезбеди техничко-просторне услове у складу


са просторним и финансијским могућностима, ради обављања активности

представника запослених.

Утврђује се обавеза послодавца да представника за безбедност и

здравље на раду одн. Одбор за безбедност и здравље на раду упозна са

предлозима за предузимање мера заштите и превентивних мера у циљу заштите

безбедности и здравља запослених.

Одбор се образује код послодавца, не на територијалном, већ на

функционалном принципу. То је и разумљиво јер се безбедност и здравље на

раду спроводи и остварује код послодавца. Ако је предузеће сложено по

структури, запослени могу формирати и више Одбора, а на нивоу предузећа

заједнички – централни Одбор који треба да координира рад свих Одбора и да

са послодавцем на нивоу предузећа сарађује по питањима безбедности и


Сарадња представника запослених, синдиката и послодавца

У обезбеђивању безбедности и здравља на раду учествује неколико

субјеката: послодавац, запослени, представник запослених, односно Одбор и

синдикат. Сваки од њих има свој део обавеза у остваривању процеса

безбедности. Сваки од њих појединачно и сви заједно су у функцији

безбедности и здравља на раду. Отуда је и неопходна њихова међусобна

сарадња о питањима безбедности и здравља на раду, у оној мери у којој такву

сарадњу предвиђа и сам закон

Чланом 48. Закона о безбедности и здрављу на раду прописано је:

„Послодавац и представник запослених, односно Одбор и синдикат дужни су

да међусобно сарађује о питањима безбедности и здравља на раду, у складу са

овим законом и другим прописима.“. Акценат на речи „дужни су“ значи да брига

о безбедности и здрављу није само право, него и дужност, не само послодавца,

него свих наведених чинилаца-учесника.

Синдикат има више задатака, али део задатака који се односи на без-

бедност и здравље на раду и хуманизацију радне и животне средине је зајед-

нички са функцијом представника запослених, односно Одбора. Због заједнич-

ког интереса на побољшању безбедности и здравља на раду и хуманизацији

радне и животне средине постоји основ за сарадњу представника запослених и

синдиката. Синдикат треба да подржава деловање представника запослених, а

представници запослених могу да се обрате синдикату кад им треба помоћ у

решавању одређених питања везаних за безбедност и здравље на раду.

Општи колективни уговор предвиђа да Синдикат има право да се,

непосредно или преко представника запослених, информише и упозна са

предузетим мерама безбедности и заштите здравља и условима рада на сваком

радном месту и да надлежном органу код послодавца предлаже предузимање

прописаних мера безбедности и заштите здравља. Послодавац је дужан да о

предложеним мерама, синдикат обавести у примереном року. На овај начин се

ствара комуникација између синдиката и послодавца. Добри механизми

комуникације са послодавцем и запосленима доприносе ефикаснијем деловању

представника запослених. Сарадња са синдикалном организацијом (где постоји)

представља значајну подршку представнику запослених. Заједничко деловање


свих субјеката заштите на раду код послодавца укључујући и све запослене

доприноси подизању нивоа свести и културе заштите на раду што олакшава и

поспешује рад представника запослених.

Заштита представника запослених и функционера синдиката

Законом о раду је регулисано да запослени непосредно или преко својих

представника имају право на удруживање, учешће у преговорима за

закључивање колективних уговора, мирно решавање колективних и

индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање

својих ставова о битним питањима у области рада.

Запослени, односно представник запослених, због наведених

активности не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији

положај у погледу услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним

уговором.3

Од отказа уговора о раду или другог начина довођења у неповољан

положај, за време обављања функције и годину дана по истеку функције

заштићени су :

члан Савета запослених;

представник запослених у Управном и Надзорном одбору послодавца;

председник синдиката код послодавца;

именовани или изабрани синдикални представник утврђен колективним

уговором или споразумом синдиката са послодавцем.

Представници запослених су заштићени под условом да поступају у

складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Овде се појављује проблем обухвата лица (чланови синдикалног одбора,

представник запослених за безбедност и здравље на раду, итд.) на које се

заштита односи, а што треба ближе уредити колективним уговором код

послодавца или споразумом између послодавца и синдиката.

Општим колективним уговором из 2008.г. је уговорена заштита

представника запослених и функционера синдиката, тако што послодавац не

може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан

положај представника запослених (распоређивање на друге, мање плаћене

послове, распоређивање у другу организациону целину, упућивање на рад у

друго место рада, упућивање на рад код другог послодавца, проглашавање

технолошким вишком) за време обављања функције и две године по престанку

функције, ако поступа у складу са законом, колективним уговором и уговором

о раду. Послодавац је обавезан да функционере репрезентативних синдиката, по

истеку функције, врати на послове који су обављали пре избора, односно на

послове, на којим неће имати мању зараду од зараде коју су имали пре избора

на професионалну функцију.

Колективним уговором или Споразумом послодавца са представником

запослених треба прецизно дефинисати питања везана за регулисање положаја

представника запослених као што су: 1. право на заштиту и мере заштите;

3За послодавца који шиканира запосленог, односно представника запослених, у чл.

275. Закона о раду предвиђена је висока новчана казна (400.000. – 1.000.000.дин).


2. услови за рад које им треба омогућити; 3. одсуствовање с посла; 4. приступ

радним местима; 5. избор; 6. овлашћења; и 7. материјално технички услови за

рад.

СПРОВОЂЕЊЕ ПРОПИСА О ИЗБОРУ ПРЕДСТАВНИКА

ЗАПОСЛЕНИХ У СРБИЈИ

Досадашња примена Закона која се односи на избор представника

запослених не може се прецизно сагледати јер не постоје свежи подаци, већ на

основу раније објављених података државних органа и спроведене анкете од

стране Управе за безбедност и здравље на раду.

На основу добијених података путем анкете може се донети закључак да

у већини привредних субјеката избор представника запослених за безбедност и

здравље на раду није извршен.

Разлози за то су с једне стране системске природе (послодавац нема

обавезу да у том учествује, није донет Закон о Савету запослених, постојећа

законска решења нису дефинисала избор представника запослених), а са друге

стране су слаби синдикати и непросвећени чланови синдиката, јер чак и

поједини чланови синдикалних руководстава не познају сва законска права.

Због недоречености Закона из 2005. г. у погледу избора и рада

представника запослених испољили су се проблеми у његовом спровођењу:

код великог броја послодаваца није изабран представник запослених,

односно није формиран Одбор;

запослени су слабо упознати са правом да могу изабрати своје

представнике за безбедности и здравље на раду;

чланови изабраних Одбора су углавном представници синдиката;

изабрани Одбори нису ефикасни у раду.

ПРЕДСТАВНИК ЗАПОСЛЕНИХ У РТБ БОР

У РТБ-у Бор постоји више репрезентативних синдиката. У сва три

зависна предузећа су 2006. године потписани колективни уговори и формирани

Одбори за безбедност и здравље на раду. Чланове Одбора су изабрала

синдикална руководства без консултације са запосленима.

У циљу утврђивања ефикасности рада представника запослених,

односно Одбора у РТБ-у Бор је извршено истраживање током 2008.г. на узорку

од 10,06% запослених. Допунско истраживање урађено 2014.г. на узоку од 5,1%

запослених је дало сличне резултате као и претходно истраживање.

Резултати истраживања су показали да запослени нису задовољни

активношћу и ефикасношћу рада Одбора за безбедност и здравље на раду.

Општа информисаност запослених о праву на избор представника

запослених и њиховом деловању у безбедности и здрављу на раду није на

задовољавајућем нивоу. Још је мања информисаност испитаника о формирању

Одбора што се може приписати начину избора представника запослених, јер су

их изабрала синдикална руководства.


Испитаници нису знали ко су чланови Одбора и нису били обавештени

од стране чланова Одбора о активностима.

Очигледно је да није функционисало информисање запослених, те се не

успоставља одговарајућа комуникација са члановима Одбора, а тиме и

могућност ефикасне сарадње. Већина запослених (четри петине испитаника)

нису били задовољни ангажованошћу синдиката у спровођењу заштите на раду.

Проблеми се јављају углавном због уситњености и разједињености синдиката

код послодаваца. Обједињавање и заједнички наступ према послодавцу би

знатно ојачали углед у чланству и код осталих запослених.

Већина испитаника би се за евентуалну помоћ обратила представнику

запослених односно Одбору и верује да би активнијим радом Одбор могао да

допринесе бољој заштити на раду. Поверење исказано Одбору представља

значајну подршку за његово активирање у раду и веће ангажовање за решавање

конкретних проблема заштите.

Мишљење испитаника о ефикасности рада Одбора је негативно, а узрок

слабе ефикасности Одбора виде у недовољној активности чланова Одбора и

ометању од стране послодавца.

Основна хипотеза истраживања да представник запослених има значајну

улогу у спровођењу мера заштите на раду те може имати утицаја на подизање

нивоа безбедности и здравља на раду код послодавца потврђена је ставовима

испитаника о раду Одбора Рудника бакра Бор, који је био најактивнији.

Иако већина анкетираних радника јесу чланови синдиката, доминантно

је мишљење испитаника да члан Одбора не мора бити члан синдиката, што и

Закон о безбедности и здрављу на раду не захтева, али Општи колективни

уговор одступа од Закона.

Новембра 2015. г. је након ступања Измена и допуна Закона извршен

избор нових представника запослених на зборовима по погонима. Имена

представника запослених из сваког погона објављени су на огласним таблама.

Формирани су Одбори представника запослених по свим предузећима у оквиру

РТБ Бор Групе.

Одбор за безбедност РТБ Бор Групе „Топионице и рафинације бакра“

Бор је заседао више пута, разматрао кварталне и годишње извештаје о

безбедности и здрављу на раду, разматрао актуелну проблематику и иницирао

више идеја. Најзначајнија идеја је била пројектовање и реализација система за

одвођење фугитивних гасова из конверторске хале. Идеја је у фази реализације

и значајно ће побољшати вучу фугитивних гасова са конвертора, а тиме ће се

побољшати услови рада у конверторској хали.

Истраживање које је обављено на узорку од 6,49% у „Топионици и

рафинацији бакра“ Бор у периоду октобар- децембар 2016.г.је дало боље

резултате у односу на истраживање рађено током 2008.г.

Општа информисаност запослених о праву на избор представника

запослених и њиховом деловању у безбедности и здрављу на раду је подигнута

на виши ниво. Повећана је информисаност испитаника о формирању Одбора

што се може приписати начину избора представника запослених, јер су их

непосредно изабрали запослени.


Табела 1. Информисаност испитаника о праву на избор представника

запослених

Информисаност испитаника

о праву на избор представника запослених Дa Нe Укупно

2008. год. 48,88 51,12 100

2016. год. 66 34 100

Табела 2.Информисаност испитаника о постојању Одбора за безбед. и здравље

на раду

Информисаност о постојању Одбора за

безбедност и здравље на раду Дa Нe Укупно

2008. год. 30,55 69,45 100

2016. год. 56 44 100

Табела 3.Информисаност испитаника о томе ко сучлановиОдбора

Да ли вам је познато ко су

чланови Одбора Дa Нe

Без

одговора

Укупно

oдговорилo

2008.год. 10,19 83,50 6,31 100

2016.год. 51 44 5 100

Табела 4. Информисаност испитаника од стране члановаОдбора

Да ли вам је познато ко

су чланови Одбора % Дa Нe Понекад

Без

одговора Укупно

2008.год. 3,05 84,11 6,92 5,92 100

2016.год. 32 50 13 5 100

Испитаници су већином знали ко су чланови Одбора, али су

недодовољно обавештени о активностима Одбора.

Табела 5. Mишљење испитаника o ефикасности рада Одбора

Да ли Одбор за БЗР

ради ефикасно Дa Нe

Без

одговора Укупно

2008.год. 6,72 59,06 34,22 100

2016.год. 21 49 30 100

Очигледно је да се побољшало информисање запослених и да је

успостављена одређена комуникација са члановима Одбора, а тиме и могућност

ефикасне сарадње.


Мишљење испитаника о ефикасности рада Одбора није задовољавајуће.

Ефикасност рада Одбора ће се видети у наредном периоду, мада су први

резултати рада охрабрујући. Такође, РТБ Бор Група је увела ИМС (ИСО 9001,

ИСО 14001 и ОХСАС 18001), а како је један од захтева интегрисаних стандарда

и активност представника запослених, за очекивати је да ће то бити додатни

подстицај за активније учешће запослених и послодавца.

ЗАКЉУЧАК

На основу анализе стања у Србији и резултата истраживања о

остваривању права на избор представника запослених за безбедност и здравље

на раду у РТБ Бор могу се извести следећи закључци:

У Србији се недовољно прати примена прописа који се односе на избор и рад

представника запослених за безбедност и здравље на раду. У већини

привредних субјеката у Србији избор представника запослених за безбедност

није извршен.

Већина потписаних колективних уговора непрецизно дефинишу улогу

Одбора за безбедност и здравље на раду

У спровођењу постојећих законских прописа у погледу избора

представника запослених неоходно је веће ангажовање синдиката на свим

нивоима, независно да ли је и предлагач представника или то чине непосредно

запослени, као и инспектора рада који су у могућности да приликом прегледа

налажу избор представника запослених, односно формирање Одбора за

безбедност и здравље на раду, као и услове у којима остварују своју функцију.

Промена Закона омогућила је једноставнији и ефикаснији избор

представника запослених, јер више није неопходно потписивање колективног

уговора којим се уређује избор, већ се може потписати и Споразум послодавца

са представником запослених.

У будућим променама Закона треба размислити о увођењу обавезе

избора представника запослених код послодаваца код којих постоје радна места

са повећаним ризиком и који имају више од 50 запослених, као и да

представници запослених морају уживати исти степен радно-правне заштите

коју имају синдикални представници.


[1] Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр.101/05 и

91/15).

[2] Колективни уговор РТБ Бор Групе „Топионице и рафинације бакра“ Бор

бр.40/II-144 од 13.02.2015.г.

[3] Живановић Б.,: Улога представника запослених за безбедност и здравље на

раду у процесу процене ризика, Зборник радова, Факултет заштите на раду

Ниш, 2008,

[4] Ивањац М., Живановић Б., : Право избора представника запослених,

Зборник радова, Факултет заштите на раду Ниш,2010,

[5] Живановић Б.,: Деловање представника запослених за безбедност и

здравље на раду у РТБ Бор, Часопис „Заштита у пракси“ 204 (2011) 55–60


SUSTAV UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ZDRAVLJA I

SIGURNOSTI RADNIKA PREMA NORMI OHSAS 18001 I

USPOREDBA SA NOVOM NORMOM ISO 45001

Milivoje Mrdak, Damir Megla

Hrvatska elektroprivreda HEP

Rezime: Norma OHSAS 18001:2007 „Occupational health and safety management

systems - Requirements“ razvijena je iz britanske norme BS 8800 „Occupational

health and safety management systems – Guide“. Prvo izdanje norme OHSAS 18001

objavljeno je 1999. godine, a 2007. godine objavljena je nova, i danas važeća, verzija

ove norme. Za razliku od preostale dvije, najčešće korištene norme za sustave

upravljanja – ISO 9001 (za sustav upravljanja kvalitetom) i ISO 14001 (za sustav

upravljanja okolišem), ovu normu nije objavila Međunarodna organizacija za

normizaciju, odnosno do sada nije postojala ISO norma koja bi se odnosila na sustav

upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnošću na radu, već je norma OHSAS 18001 bila

najčešće korišten međunarodno priznati standard za ove sustave upravljanja. U ovoj

normi su sadržani zahtjevi koji organizaciji omogućuju upravljanje rizikom i

poboljšavanje učinka poslovanja u segmentu sigurnosti na radu. Temeljni princip

uvođenja sustava upravljanja prema ovoj normi jest određenje da zaštita na radu kao

sastavni dio procesa rada treba biti implementirana u sustav cjelokupnog poslovanja

tvrtke te biti sastavni dio strateških ciljeva. S obzirom da Međunarodna organizacija

za normizaciju priprema objavu nove norme – ISO 45001, koja bi trebala zamijeniti

normu OHSAS 18001, poželjno je što prije identificirati bitne razlike kako bi

tranzicija na novu normu bila što brža i lakša.

Ključne riječi: OHSAS 18001, ISO 45001, sustavi upravljanja, zaštita zdravlja i

sigurnost na radu

HEALTH AND SAFETY MANAGEMENT SYSTEM

ACCORDING TO OHSAS 18001 STANDARD AND

COMPARISON TO NEW STANDARD ISO 45001

Milivoje Mrdak, Milivoje Mrdak, Damir Megla

Еlectricity Industry of Croatia

Abstract: The OHSAS 18001: 2007 Standard "Occupational Health and Safety

Management Systems - Requirements" is developed from the British standard BS

8800 "Occupational Health and Safety Management Systems - Guide". The first

edition of the OHSAS 18001 standard was published in 1999, and in 2007 a new, still

valid version of this standard was published. Unlike the remaining two, most

commonly used standards for ISO 9001 (for quality management systems) and ISO

14001 (for environmental management systems), this standard has not been published

by the International Organization for Standardization. So far there has been no ISO

standard that would be related to the health and safety management systems, and

OHSAS 18001 standard was the most widely used internationally recognized standard

for these management systems. This standard contains requirements that enable the


organization to manage risk and improve the performance of operations in the field of

safety at work. The basic principle of management system according to this standard

is the determination that occupational safety as an integral part of the work process

should be implemented in the company's entire business system and be an integral

part of the strategic goals. Given that the International Standardization Organization

is preparing to publish the new standard - ISO 45001, which should replace the

OHSAS 18001 standard, it is desirable to identify the essential differences as soon as

possible to make the transition to the new standard faster and easier.

Keywords: OHSAS 18001, ISO 45001, management systems, occupational health

and safety

UVOD

Norma OHSAS 18001:2007 „Occupational health and safety management

systems - Requirements“[1]- razvijena je iz britanske norme BS 8800 „Occupational

health and safety management systems – Guide“. Ova norma naglašavala je važnost

procjene rizika i kontrole rizika te postala prihvaćeni model na kojem se temeljilo

upravljanje sigurnošću u Velikoj Britaniji. Prvo izdanje norme OHSAS 18001

objavljeno je 1999. godine, a 2007. godine objavljena je nova, i danas važeća, verzija

ove norme. Drugo izdanje norme OHSAS 18001 preuzelo je osnovnu strukturu norme

ISO 14001:2004 „Environmental management systems – Requirements with guidance

for use“, što omogućava usvajanje integriranog pristupa kod implementacije ovih

sustava upravljanja u tvrtki. Norma OHSAS 18001 daje model za sustav upravljanja

zaštitom zdravlja i sigurnosti radnika koji može služiti kao osnova za razvoj procesa

za identifikaciju i kontrolu rizika po sigurnost i zdravlje radnika te promicanje sigurne

radne okoline.

Norma OHSAS 18001 primjenjiva je na svaku tvrtku koja želi eliminirati ili

umanjiti rizike po sigurnost i zdravlje svojih zaposlenika i drugih osoba koje rade za

tu tvrtku, te uvesti sustav upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti. Norma OHSAS

18001 ne daje specifične upute na koji način treba uspostaviti sustav upravljanja zaš-

titom zdravlja i sigurnosti, već samo zahtjeve koje taj sustav treba ispuniti, dok je na-

čin na koji će se to realizirati prepušten svakoj pojedinoj tvrtci. Zahtjevi koje norma

postavlja su takvi da se mogu uključiti u svaki sustav upravljanja zaštitom zdravlja i

sigurnosti, a sam način primjene ovisi o veličini tvrtke, vrsti djelatnosti, kompleks-

nosti strukture, te što je najvažnije, rizicima po sigurnost i zdravlje zaposlenika. U

ovom trenutku preko 60 000 tvrtki u 125 zemalja svijeta ima certificiran sustav

upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti na radu prema normi OHSAS 18001.

TEMELJNI ZAHTJEVI NORME OHSAS 18001

Politika zaštite zdravlja i sigurnosti

Za razliku od zakonskih zahtjeva, čije nepoštivanje povlači zakonske

sankcije, uvođenje sustava upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti prema normi

OHSAS 18001 nije obavezno, već predstavlja dobrovoljno opredjeljenje tvrtke. Radi

toga tvrtka mora definirati politiku zaštite zdravlja i sigurnosti. Ovaj dokument je

važan jer njime najviše poslovodstvo tvrtke izražava svoju opredjeljenost za


uspostavu i unapređenje sustava koji će biti u skladu sa zahtjevima norme OHSAS

18001. Politika zaštite zdravlja i sigurnosti radnika je dokument koji treba isticati

sveukupne ciljeve sigurnosti i zaštite zdravlja. Ona postavlja principe djelovanja

unutar tvrtke i odgovornosti u sustavu zaštite zdravlja i sigurnosti. Politika zaštite

zdravlja i sigurnosti treba pokazati zaposlenicima i svim drugim zainteresiranim

stranama da su opasnosti identificirane, rizici povezani sa tim opasnostima

procijenjeni i eliminirani ili kontrolirani.

Identifikacija opasnosti, procjena i kontrola rizika

Temeljni zahtjev prilikom uvođenja sustava upravljanja zaštitom zdravlja i

sigurnosti radnika je znanje o opasnostima i s njima povezanim rizicima unutar tvrtke

te sredstvima koja će se upotrijebiti za smanjenje tih rizika na prihvatljivu razinu.

Pojam opasnosti se veže uz izvor štete, ili situaciju koja može dovesti do štetnog

događaja, u pogledu ozljede ili narušavanja zdravlja. Rizik je kombinacija

vjerojatnosti izlaganja opasnosti te moguće posljedice tog izlaganja. Korištenjem

faktora vjerojatnosti izlaganja opasnosti i posljedicama izlaganja, moguće je doći do

kvantitativnog određivanja veličine razine rizika i odlučiti da li je rizik prihvatljiv. U

slučaju da se rizik ocijeni neprihvatljivim potrebno je poduzeti aktivnosti za smanjenje

rizika na prihvatljivu razinu. Tvrtka mora uspostaviti procedure za pravilnu procjenu

svih aktivnosti kako bi se osiguralo da su svi rizici identificirani, procijenjeni i da se

njima upravlja. Prilikom identifikacije potencijalnih opasnosti mogu se koristiti

dijagrami tijeka procesa, uz obvezatan obilazak radnih mjesta te pregled zapisa o

prethodnim nesrećama i incidentima koji pružaju važne informacije o opasnostima.

Važno je da odabrana metodologija za prepoznavanje opasnosti i procjenu rizika bude

doista učinkovita.Kada je potencijalna opasnost identificirana, potrebno je provesti

procjenu ili rangiranje u smislu prihvatljivosti rizika s ciljem uvođenja kontrolnih

mjera koje će ili eliminirati ili smanjiti rizik na podnošljivu razinu. Rizici koji su

ocijenjeni kao neprihvatljivi zahtijevaju odgovarajuće aktivnosti kako bi ih se dovelo

do stanja prihvatljivosti rizika. Pri definiranju postupaka kontrole rizika potrebno je

pošitvati sljedeću hijerarhiju:

1. eliminacija rizika

2. zamjena opasnog za manje opasno

3. primjena inženjerskih kontrola (ispitivanja, pregledi)

4. označavanje (sigurnosni znakovi) i administrativne kontrole (ograničeni

pristup)

5. Osobna zaštitna sredstva i zaštitna oprema

Sustav upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti zahtijeva i periodičke revizije

procjene rizika. To može biti nakon utvrđenog vremenskog intervala ili nakon

promjene u procesu rada koja može rezultirati povećanjem izlaganja postojećoj ili

nekoj novoj opasnosti.

Zakonski zahtjevi

Norma OHSAS 18001 također traži identificiranje svih primjenjivih

zakonskih zahtjeva iz ovog područja, te usklađivanje sa njima. Za razliku od zakonske

regulative, koja od tvrtke isključivo traži usklađivanje sa propisanim zahtjevima,

norma OHSAS 18001 traži da tvrtka zauzima proaktivan pristup i teži kontinuiranom

poboljšanju u osiguravanju sigurne radne okoline, kako za svoje djelatnike, tako i za


druge koji za nju rade (vanjski izvođači). U tom smislu ispunjavanje zakonskih

zahtjeva predstavlja za tvrtku minimum, a uvođenjem sustava upravljanja prema

normi OHSAS 18001 teži se poboljšanju u pogledu osiguravanja sigurnih uvjeta rada

i iznad tog minimuma.

Definiranje ciljeva i programa za unaprjeđenje stanja sigurnosti

Tvrtka treba utvrditi ciljeve poboljšanja stanja zaštite zdravlja i sigurnosti te

upravljanja identificiranim rizicima te izraditi programe za postizanje definiranih

ciljeva. Ciljevi se mogu podijeliti na ciljeve održavanja stabilnog stanja i ciljeve

povezane s programima poboljšanja stanja. Ciljevi održavanja stabilnog stanja su

slučajevi gdje se rizik već uspješno kontrolira kroz dobro upravljanje. Ciljevi

poboljšanja povezani su s programima poboljšanja koji traže provođenje promjene iz

sadašnje situacije na onu utvrđenu postavljenim ciljem. Ondje gdje postavljeni ciljevi

nisu dostignuti, potrebno je izvršiti analizu sustava upravljanja radi identifikacije

mjesta gdje mogu biti napravljena poboljšanja sustava. Navedeno je sukladno sa

općom filozofijom sustava upravljanja kroz kontinuirano unaprjeđenje.

Uspostavljanje sustava upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti radnika zahtijeva

planiranje. Na taj način se osigurava da organizacija sistematično identificira

opasnosti i povezane rizike, pokrene potrebne kontrole tih rizika te pokrene aktivnosti

za njihovu eliminaciju/smanjenje. Nakon toga provodi se kontrola da li te poduzete

aktivnosti dovode do željene razine sigurnosti.

Osposobljavanje i komunikacija

Norma OHSAS 18001 stavlja veliki naglasak na stručnost i osposobljenost

(kompetentnost) osoblja tvrtke. Zaposlenici trebaju biti osposobljeni za izvršavanje

radnih zadataka koji utječu na provedbu sigurnosti i zaštite zdravlja. Potrebno je us-

postaviti procedure za utvrđivanje potreba osposobljavanja u području rada na siguran

način. Ova procedura mora obuhvatiti sve osobe koje rade u ime tvrtke (zaposlenici i

vanjski izvođači), kao i sve druge osobe koje se mogu naći na mjestima rada. Proces

osposobljavanja mora uključiti novozaposlene radnike, interne premještaje osoblja na

druga radna mjesta i mjesta rada, korištenje nove opreme i tehnologija, te radnike

vanjskih izvođača. O svim vrstama osposobljavanja moraju se voditi zapisi.

Potrebno je uspostaviti dvosmjernu komunikaciju – od poslodavca prema

radnicima i obratno. Taj dvosmjerni proces treba pokrivati relevantne i važne

informacije o zaštiti zdravlja i sigurnosti radnika. Interna komunikacija odnosi se na

razmjenu in-formacija između svih razina osoblja unutar tvrtke. Zaposlenici trebaju

osobito biti uključeni i konzultirani u pogledu promjena na samom mjestu rada te

imati svog predstavnika u komisijama sustava upravljanja koji razmatra rizike po

sigurnost zaposlenika.

Dokumentacija sustava upravljanja

Norma OHSAS 18001 zahtjeva od tvrtke da u dokumentaciju sustava

upravljanja uključi politiku zaštite zdravlja i sigurnosti, ciljeve, procedure, radne

upute, zapise o osposobljavanju, zapise o identifikaciji opasnosti te procjeni rizika te

druge dokumente kojima se može potvrditi sukladnost sa zahtjevima na način da je

sustav implementiran i održavan. Iako norma zahtijeva da procedure budu

dokumentirane samo ako njihov nedostatak može dovesti do neusklađenosti sa


zahtjevima, postoji niz koristi od dokumentiranja procedura. One djeluju kao

podsjetnik, osiguravaju kontinuitet, te prilikom promjene osoblja mogu služiti kao

podloge za osposobljavanje, osiguravaju da sve promjene načina rada budu učinkovito

proslijeđene kroz cijelu tvrtku, te olakšavaju auditiranje sustava. Prilikom

implementacije sustava upravljanja važno je uspostaviti kontrolu nad svom

dokumentacijom radi osiguranja korištenja samo važeće dokumentacije, kao i da se

na svakom mjestu nalazi sva potrebna dokumentacija.

Interni audit

Norma OHSAS 18001 zahtijeva da tvrtka uspostavi postupke za povremeno

provođenje revizije sustava upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti. Ova revizija

provodi se kroz provođenje internih audita sustava. Interni audit predstavlja proces

čija je zadaća utvrditi da li je sustav upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti u skladu

sa zahtjevima norme i da li postoje određena odstupanja. Jedna od bitnih značajki in-

ternog audita jest zahtjev da ga provode osobe koje su kompetentne za područje (radne

procese) koje auditiraju te da su istovremeno neovisne od procesa koji je predmet

auditiranja. Ovime se nastoji osigurati viša razina objektivnosti rezultata audita.

Internim auditima je moguće pratiti promjene i aktivnosti sustava,

prvenstveno u cilju njegovog neprestanog i kontinuiranog poboljšanja i

unapređivanja. Program audita treba se temeljiti na rezultatima procjene rizika i

rezultatima prethodnih audita te naglasak staviti na one procese kod kojih su se u

ranijim auditima utvrdile neusklađenosti za zahtjevima. Važno je naglasiti da interni

auditi sustava ne zamijenjuju druge oblike vanjske ili unutarnje kontrole iz područja

sigurnosti, naročito one koji su regulirani zakonskim ili internim propisima, već

isključivo predstavljaju procjenu usklađenosti sa normom OHSAS 18001.

Odziv na izvanredne situacije

Mnoge radne operacije mogu dovesti do nesreća. Norma zahtijeva da se svi

potencijalni incidenti prepoznaju i da se izrade procedure koje imaju za cilj provedbu

mjera za smanjenje rizika povezanih sa navedenim situacijama. Mjere kontrole

izvanrednih situacija koje uključuju i planove za izvanredbe situacije trebaju biti

redovito provjeravane te rezultati analizirani, te se po potrebi treba provesti revizija

ovih planova. Važno je razmatrati i izbjegnute nesreće kako bi se uočili njihovi uzroci,

te na njih u budućnosti djelovalo u cilju njihovog izbjegavanja.

NOVA NORMA ISO 45001

Normu ISO 45001 „Occupational health and safety management systems –

Requirements with guidance for use“ [2] priprema Projektni odbor ISO/PC 283 koji

je utemeljen u lipnju 2013. godine. Poticaj za izradu nove norme došao je od

Britanskog instituta za normizaciju (British Standards Institute – BSI) koji je Među-

narodnoj organizaciji za normizaciju predložio da norma OHSAS 18001 bude temelj

za izradu ISO norme za sustav upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnošću na radu.

Temeljna ideja prilikom izrade ove norme jest da ona bude primjenjiva kako na mala

i srednja poduzeća, tako i na velike i složene poslovne sustave, a cilj je da ISO 45001

postigne još višu razinu međunarodne prepoznatljivosti i globalne primjene nego što

je to bilo sa normom OHSAS 18001. Međunarodna organizacija za normizaciju


odlučila je da će nova norma nositi brojčanu oznaku 45001 s obzirom da već postoji

norma ISO 18001, a koja se ne odnosi područje sigurnosti na radu, pa nije moguće

preuzeti brojčanu oznaku koju je nosila norma OHSAS. Prvotni plan je bio da norma

bude objavljena u listopadu 2016. godine, pa potom u lipnju 2017. godine no zbog

značajnog broja primjedbi na nacrt norme ovaj rok je prolongiran. U ovom trenutku

norma ISO 45001 je u fazi drugog nacrta norme (DIS 2nd Enquiery stage) a očekivani

termin za objavu norme je veljača 2018. godine. Kada norma ISO 45001 bude

usvojena kao službena, certifikacija prema normi OHSAS 18001 će biti obustavljena.

USPOREDBA NORME OHSAS 18001 I NORME ISO 45001

Iako sam cilj norme ISO 45001 ostaje isti kao i kod norme OHSAS 18001, a

to je uspostava sustava upravljanja koji će rezultirati eliminacijom neprihvatljivih

rizika po sigurnost i zdravlja zaposlenika i drugih osoba povezanih sa radnim

aktivnostima poduzeća, ova norma trebala bi donijeti i određene promjene u odnosu

na normu OHSAS 18001.

Struktura norme ISO 45001 razlikovati će se od norme OHSAS 18001 i biti

će usklađena sa strukturama normi ISO 9001 i ISO 14001, u cilju olakšavanja procesa

implementacije, kao i integracije svih triju sustava unutar pojedine tvrtke. Koristiti će

se tzv. „high level structure“, što znači da će norma imati tipsku strukturu koja se

koristi za sve nove i revidirane norme koje se odnose na sustave upravljanja. Također,

norma ISO 45001 imati će deset poglavlja, za razliku od OHSAS 18001 koja ih ima

samo četiri.

Tablica 1. Usporedba strukture norme OHSAS 18001 i ISO 45001

Struktura norme OHSAS 18001 Struktura norme ISO 45001

1. Područje primjene 1. Područje primjene

2. Upućivanje na druge norme 2. Upućivanje na druge norme

3. Nazivi i definicije 3. Nazivi i definicije

4. Elementi sustava upravljanja zaštitom zdravlja i

sigurnošću na radu

4. Kontekst organizacije

4.1. Opći zahtjevi 5. Vodstvo i sudjelovanje radnika

4.2. Politika zaštite zdravlja i sigurnosti na radu 6. Planiranje

4.3. Planiranje 7. Podrška

4.4. Primjena i provedba 8. Provedba

4.5. Provjera i korektivne radnje 9. Vrednovanje učinaka

4.6. Preispitivanje upravljanja koje provodi uprava 10. Poboljšavanje

Nova norma snažniji naglasak planira staviti na ulogu najvišeg menadžmenta

tvrtke u ovom sustavu upravljanja. Naime, u dijelu tvrtki koje su uspostavile sustav

upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti radnika prema zahtjevima norme OHSAS

18001, obveze vođenja sustava delegirane su na niže razine upravljanja, dok će norma

ISO 45001 tražiti inkorporiranje aspekata zaštite zdravlja i sigurnosti u cjelokupni

sustav upravljanja tvrtke naglašavajući važnost vodeće uloge u sustavu upravo

najvišeg menadžmenta. Najviši menadžment treba pokazati vodstvo i predanost

sustavu upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnošću na radu kroz osiguranje uvjeta da

sve opasnosti u vezi s radom budu sustavno identificirane, rizici vrednovani i


definirani prioriteti eliminacije odnosno smanjenja rizika, te da se provode aktivnosti

kako bi se unaprijedila učinkovitost zaštite zdravlja i sigurnosti na radu. Sukladno

tome, uprava tvrtke treba odrediti jednog ili više svojih članova koji će biti odgovorni

za sustav upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti na radu. Naime, vrlo je važno da

pitanja vezana uz zaštitu zdravlja i sigurnost na radu budu uzimana u obzir prilikom

strateškog planiranja te da definirana politika zaštite zdravlja i sigurnosti na radu bude

usklađena sa strateškim odrednicama tvrtke, kao i da uprava tvrtke osigura da

adekvatni materijalni, ljudski i organizacijski resursi koji su nužni, budu raspoloživi

radi uspostave, održavanja i trajnog unaprjeđenja sustava. Također, uprava mora

osigurati da na svim razinama unutar tvrtke budu jasno definirane odgovornosti i

ovlasti važne za sustav upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnošću na radu.

Osim naglašenije uloge najvišeg menadžmenta tvrtke, norma ISO 45001 traži

i višu razinu uključenosti zaposlenika i njihovih predstavnika. Nova norma stavlja

zaposlenike i njihove predstavnike u središte sustava upravljanja zaštitom zdravlja i

sigurnošću na radu te traži od tvrtke da osigura aktivno sudjelovanje zaposlenika u

eliminiranju rizika. Za razliku od norme OHSAS 18001 ova norma stavlja obvezu

tvrtkama da i njihova politika upravljanja zaštitom zdravlja na radu mora uključivati

obvezu sudjelovanja radnika i savjetovanja sa njima odnosno njihovim

predstavnicima u pitanjima važnim za sigurnost i zaštitu zdravlja. Kako sudjelovanje

radnika i njihovih predstavnika ne bi bilo samo formalno, potrebno je raditi na

uklanjanju zapreka kvalitetnom doprinosu radnika sustavu zaštite zdravlja i sigurnosti

na radu. Zapreke za sudjelovanje radnika mogu biti nedostatak informacija o ciljevima

zaštite zdravlja i sigurnosti na radu unutar tvrtke, nedostatak znanja i informacija o

opasnostima na radu te načinima smanjenja rizika ili neadekvatnost mehanizama

unutar tvrtke koji bi omogućavali i poticali sudjelovanje radnika. Zbog toga je važno

unutar tvrtke stvoriti pozitivno i poticajno ozračje vezano uz kulturu sigurnosti na

radu, a što podrazumijeva uklanjanje svih barijera za participaciju zaposlenika u

odlučivanju u pitanjima vezanim uz sigurnost na radu.

Norma ISO 45001 naglašava važnost razumijevanja i uzimanja u obzir

vanjskog i unutarnjeg konteksta tvrtke prilikom uspostave sustava upravljanja

zaštitom zdravlja i sigurnošću na radu. Vanjski kontekst organizacije predstavlja

društveno, pravno, tehnološko i ekonomsko okruženje u kojem tvrtka posluje, zatim

pojava novih tehnologija ili novih zakonskih zahtjeva, trendovi koji su važni za

poslovni sektor kojem tvrtka pripada a koji mogu imati utjecaja na ciljeve tvrtke, kao

i odnosi sa vanjskim zainteresiranim stranama. Pod unutarnjim kontekstom tvrtke

podrazumijeva se organizacijska struktura, uloge i odgovornosti unutar tvrtke,

strategije, ciljevi i programi za njihovo ostvarenje, sustav kolanja informacija te

procesi donošenja odluka unutar tvrtke (formalni i neformalni), uvođenje novih

proizvoda ili opreme kao i odnosi sa zaposlenicima ali i sa vanjskim izvođačima.

Rezultat uzimanja u razmatranje konteksta organizacije trebao bi pomoći tvrtki u

razumijevanju i definiranju područja primjene sustava upravljanja zaštitom zdravlja i

sigurnosti na radu, definiranja rizika i prilika za poboljšanje, razvoja ili poboljšanja

politike zaštite zdravlja i sigurnosti na radu, postavljanja ciljeva i utvrđivanja

učinkovitosti vlastitog pristupa radi održanja usklađenosti sa primjenjivim zakonskim

zahtjevima i drugim zahtjevima za koje se tvrtka obvezala da će ih uvažavati.


U pogledu zahtjeva vezanih uz identifikaciju opasnosti i s njima povezanih

rizika po sigurnost i zdravlje zaposlenika, norma ISO 45001 stavlja veći naglasak na

kontrolu rizika a ne opasnosti. Opasnost po sigurnost i zdravlje predstavlja određeni

izvor ili radna operacija koju često zbog vrste posla ili djelatnosti možda nije moguće

izbjeći (nije moguće eliminirati izvor opasnosti). Rizik predstavlja kombinaciju

vjerojatnosti nastanka opasnog događaja i težine posljedice koju taj događaj može

uzrokovati, te se na njega može djelovati metodama koje utječu bilo na smanjenje

vjerojatnosti nastanka bilo na ublažavanje težine posljedica ukoliko do opasnog

događaja ipak dođe. Također, dok je norma OHSAS 18001 naglasak stavljala

prvenstveno na eliminaciju događaja koji mogu nepovoljno utjecati na sigurnost i

zdravlje zaposlenika, ISO 45001 osim navedenog traži od tvrtke da veći fokus stavi i

na mogućnosti za poboljšanje uvjeta rada (proaktivni pristup). Težnja za stalnim

poboljšanjem uvjeta rada zaposlenika osim smanjenja broja ozljeda i bolesti može

imati i niz drugih pozitivnih učinaka na poslovanje tvrtke, od veće motiviranosti

zaposlenika i povećanja produktivnosti do boljeg imidža tvrtke kod poslovnih

partnera i u javnosti.

Zahtjevi vezani uz nabavu (npr. nove opreme, postrojenja, radnih tvari i sl.),

rad vanjskih izvođača i podizvođača, izdvajanje određenih vrsta poslova

(outsourcing) a koji mogu imati implikacije na zaštitu zdravlja i sigurnost na radu

također su detaljnije specificirani u normi ISO 45001 nego što je to bio slučaj u

OHSAS 18001, čime se stavlja snažniji naglasak i na ove aktivnosti u okviru sustava

upravljanja i definiranja i uspostave potrebnih mehanizama kontrole kojima se ovi

procesi nadziru.

ZAKLJUČAK

Tvrtke koje imaju implementiran sustav upravljanja zaštitom zdravlja i

sigurnosti na radu prema normi OHSAS 18001, nakon službene objave norme ISO

45001 morati će provesti određene promjene u pojedinim segmentima sustava

upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnosti radnika kako bi sustav udovoljavao i

zahtjevima nove norme ISO 45001, pri čemu je važno ne podcjenjivati obim potrebnih

promjena i kao i vrijeme koje je potrebno da se one provedu. Uspješnost sustava

upravljanja zaštitom zdravlja i sigurnošću na radi ovisi prije svega o stvarnoj

opredjeljenosti svih razina i funkcija unutar organizacije, a osobito najvišeg

menadžmenta. Najviši menadžment može osigurati učinkovitost sustava upravljanja

zaštitom zdravlja i sigurnošću na radu integracijom ovog sustava sa drugim ključnim

poslovnim i upravljačkim procesima, strategijom i donošenjem odluka, kao i

usklađenošću ciljeva iz ovog područja sa drugim poslovnim prioritetima.

LITERATURA

[1] OHSAS 18001:2007 „Occupational health and safety management systems -

Requirements“

[2] ISO / DIS 45001 „Occupational health and safety management systems –

Requirements with guidance for use“


SUDSKI PROCESI I PRESUDE U REPUBLICI MAĐARSKOJ,

ČLANU EVROPSKE UNIJE

Bela Alfaši

„NINOR“ Novi Kneževac

Rezime: Sličnoj našoj pravnoj regulativi, i u Republici Madjarskoj, povreda na radu – pored

sudske presude za privredni prestup – ponekad predstavlja krivično delo zajedno sa novčanim

naknadama za posledice pretrpljene povrede.

U prvom uvodnom delu, prikazani su prestupi, presude, teže posledice povrede na radu i vrste

kazne počev od novčanih do kazne zatvora. U drugom delu rada opisan je jedan stvarni sudski

proces, kada je radnik prekršio normative bezbednosti u građevini i neposredno prouzrokovao

smrt drugog radnika.

JUDICIAL PROCESSES AND JUDGMENTS IN THE

REPUBLIC OF HUNGARY, MEMBER OF THE EUROPEAN

UNION

Bela Alfaši

„NINOR“ Novi Kneževac

Abstract: Similar to our legal regulations, in the Republic of Hungary, injuries at work - in

addition to a court judgment for economic offence - sometimes constitute a criminal offense

along with monetary compensation for the consequences of the injury sustained.

In the first introductory part, violations, judgments, more serious consequences of an injury at

work and types of sentences, ranging from fines to sentences of imprisonment, are presented.

The second part of the paper describes an actual trial, when a worker violated building safety

standards and directly caused the death of another worker.

UVOD

Cilj ovog rada je da se prikaže zakonska regultativa koja se odnosi na zaštitu

na radu u Mađarskoj, koja je i članica Evropske unije. Na taj način se može izvršiti

poređenje sa našom zakonskom regulativom u istoj oblasti.

U prvom delu prikazanи su delovi iz mađarskog Zakona o zaštiti na radu,

Krivičnog Zakona, Zakona o penzijskom i zdravstvenom osiguranju koji se odnose na

povrede na radu.

Rad opisuje ugovor o sklopljenom poslu gde se optužen javlja kao preduzetnik

koji sa svojim radnicima obavlja građevinske poslove na objektu Plaza (u

Budimpešti). Prilog ugovora obavezuje preduzetnika na preduzima sve propisane

mere zaštite na radu i u potpunosti prihvata odgovornost u slučaju bilo kakve havarije

ili povede. Presuda nabraja sve one nedozvoljene postupke koji je optuženi učinio,

odnosno propustio da uradi pravilno.

Ako se poslodavac ne pridržava normativa iz Zakona o zaštiti na radu, drugih

propisa kao i regulativa iz sopstvenog Pravilnika (bez obzira da li je došlo do povrede

ili ne), inspektori rada kod manjih slučajeva pokreću privredni prestup, a kod težih

dela primenjuju mnogo strožije kriterijume


PRESTUPI

Postoji nekoliko vrsta prestupa koji se odnose na poslodavca:

(1) Ako

a) kod primene pravila pravilnog ili bezbednog rada, odnosno

propisima radi suprotno ovim regulativima, snosi posledice

b) kad poslodavac evidenciju o povredama na radu, odnosno zapisnike

o povredama na radu i prijavama ne vodi ažurno, nešto namerno sa

greškom evidentira, ne saopšta pravi razlog nastanka povrede,

odnosno sprečava otkrivanje

c) prijavu o profesionalnom oboljenju, ispitivanju i evidentiranju ne

uradi na vreme, podrazumeva se i odbijanje stručnog ispitivanja,

kažnjava se sa 100.000,00 Ft (oko 330 evra)

Za prestupe nabrojane pod tč 1. a) i b) i Državna Inspekcija za rad i radne

odnose može da pokreće postupak

Sprečavanje aktivnosti predstavnika zaposlenih

Poslodavac koji namerno sprečava rad predstavnika zaposlenih, odnosno

preduzima mere koji nepovo voljno utiču na njega – kažnjava se sa pedesеt hiljada

forinti (oko 170 evra)

Nepoštovanja propisa kod opreme za rada i zaštitne opreme

(1)Ako

a) opremu za rad i zaštitnu opremu koristi bez propisanog pregleda i

ispitivanja, ili protivnom nepovoljnoj oceni, odnosno bez dozvole

koristi,

b) ne pridržava se regulativima koji obavezuju na bezbedno koriščenje,

održavanje- kažnjava se novčanom kaznom od šestdeset hiljada

forinti (oko 200 evra)

(2) Isključuje iz upotrebe pomoćna sredstva propisana normativima ili ovi nisu

u ispravnom stanju – kažnjava se sa šćestdese thiljada forinti (oko 200 evra)

INSPEKCIJA RADA

Kada poslodavac propusti primenu normativa kojim je obezbeđen bezbedan

i zdrav rad, bez povreda, i ovi propusti prouzrokuju teže posledice po telu ili zdravlju

zaposlenog Inspekcia rada sama donosi svoju presudu.

Teže posledice po telu ili zdravlju zaposlenog naročito

a) propusti bezbednog aktiviranja poizvodnje

b) izostanak periodične kontrole opreme za rad

c) neobavljena vanredna kontrola opreme, mašine koja je prouzrokovala

povredu na radu,

d) izostanak odredbi Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini

e) nedostatak odnosno nesposobnost zaštitnih naprava, ličnih zaštitnh

srtedstava i opreme

f) usklađivanje svih normativa koji regulišu bezbednost i zdrav rad

g) na opasnim radnim mestima (radnim mestima sa posebnim uslovima rada)

kada izostaje ocena radne sposobnosti, biološki monitoring


h) povreda zabrane rada na radnom mestu

i) rad u radnoj sredini sa prekoračenim normama uslova rada (mikroklima,

buka, osvetljene i ost.)

j) izostanak merenja i ispitivanja u radnoj sredini sa očekivanim dejstvom

raka.

k) Presuda inspekcije rada kreće se između 50.000 do 10.000.000 (oko 3300

evra)

Ono što posebno treba istaći je da sa presudom Inspekcije rada firma se

pojavljuje na zvaničnoj crnoj listi Glavne Inspekcije za rad i radne odnose Republike,

što znači isključenje dve godine iz konkursa za rehabilitaciju (kasnije verovatno i iz

drugih konkursa).

Kod pojedine mašine, zaštitne oprema ima uvek opštepoznati nedostatak, koji

se kontroliše i zbog kojih Inspekcija rada može čak i da zaustavi rad:

- oprema se ne zaustavlja prilikom otvaranja zaštitne naprave,

- u autoviljuškaru je ostao ključ po prestanku rada,

- nakon pojave struje - prethodno nestale – mašina počinje da radi,

- nedostatak dokaza o ispravnosti opreme,

- nema dugmad za hitno zaustavljanje opreme u slučaju iznenadnog

kvara,

- nedostaju traka, kaiš ili lanac naa poktretnim točkovima.

Ovi nedostaci u principu lako se rešavaju, zbog toga prvenstveno na ovo treba

obratiti pažnju i odmah ih rešavati.

KRIVIČNA ODGOVORNOST (izvod iz Zakona o kaznama)

Protiv prekršioca normativa zaštite na radu primenjuju se najteži oblici

odgovornosti u slučajevima ako prekršilac istovremeno ostvaruje i krivično delo.

17. (1) Ako neko povredom Pravilima poslovanja i svojim nepromišljenim

postupkom ugrožava život ili zdravlje drugog lica čini krivično delo za koje je moguća

kazna zatvora do jedne godine, obavezan prinudni rad ili novčana kazna.

Prema Zakonu o zaštiti na radu pravila poslovanja su normativi koji regulišu bezbedan

i zdrav rad.

Nepromišljeno čini prekršaj lice koje unapred vidi moguće posledice svog

postupka, ali lakoverno veruje da se one neće dogoditi jer očekuje od dotične osobe

da kod nje neće izostati potrebna pažnja).

Isto tako čini krivično delo počinitetelj ako ne predviđa posledice svojih

postupaka, jer ne obraća ni uobičajenu pažnju na to. Ovde posebno naglašavamo stav

„ne obraća ni uobičajenu pažnju“. Ako poslodavac nije uradio ili nije ažurirao svoj

Akt o proceni rizika to je tipična nepromišljenost, jer izrada Akta nije samo formalnost

već jedna od najznačajnijih postupaka i obaveza.

(2) Kazna

a) Zatvorska kazna do 3 godine, ako delo ostavljatrajne posledice po zdravlju

zaposlenog ili je došlo do kolektivnog povređivanja

b) Kazna zatvora od jedne do pet godina ako je došlo do pogibije radnika

c) Kazna zatvora od dve do osam godina ako postupak prouzrokuje smrt više od

dva lica.


SUDSKI PROCES

Kao očigledni primer opisan JE stvarni sudski proces kada je jedan radnik

prekršio normative bezbednosti u građevini i neposredno prouzrokovao smrt drugog

radnika.

Opis krivičnopravnog predmeta

Ostvaruje se delo pouzrokovanje smrti, ako se u okviru zanimanja dovodi u

opasnost nečiji život iz nehata sa smrtnom posledicom, ako lice odgovorno za

pridržavanje propisa zaštite na radu, ne određuje lice odgovorno za pridržavanje

pravila zaštite na radu za izvođenje radova na visini od 11,4 m, a taj propust utiče na

to da u toku izvođenja radova oštećeni koji je pao sa te visine izgubi život.

(IV Zakon iz 1978 godine član 171, stav 1. Stav 2. Tačka b); XCIII Zakon o zaštiti na

radu iz 1993 godine, Pravilnik o bezbednom izvođenju radova u građevinskoj

industriji 32/1994.)

Prvostepeni sud u svojoj presudi od 28. februara 2003 godine utvrdio je

krivicu okrivljenog za delo prouzrokovanje smrti u okviru zanimanja dovođenjem u

opasnost iz nehata i zato ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja se

neće izvršiti ako okrivljeni u vremenskom period proveravanja od jedne godine ne

izvrši novo krivično delo.

Drugostepeni sud je dana 03. oktobra 2003 godine svojim pravosnažnim

rešenjem potvrdio prvostepenu presudu. Prema činjeničnom stanju iz presude,

okrivljeni je u septembru 2001. godine kao zidar preduzetnik sa svojim radnicima

ugovorio poslove zidanja Z. Plaze

Prema prilogu uz ugovor posledice kršenja pravila povrede na radu, terete

njega i kao podizvođač ima potpunu odgovornost za eventualne povrede na radu za

vreme izvođenja radova. Okrivljeeni je dana 26. novembra 2001. godine zaključio

ugovor o radu sa I.E. zidarom, koji je sledeći dan počeo da radi. U dnevniku za

obrazovanje koji je okrivljeni vodio vezano za lice I.E. nije bilo nikakvih beleški, a u

kartonu za evidentiranje nije potvrđeno da je I.E. dobio od okrivljenog lična zaštitna

sredstva. Za rad na visini neophodan zaštitni pojas za sprečavanje pada, zaštitni kaiš,

i uže su se nalazili u kolima okrivljenog na licu mesta, tako da su radniciima bila

dostupna sva lična zaštitna sredstva.

Dana 27. novembra 2001. godine okrivljeni je u jutarnjim časovima dao

uputstvo svojim radnicima i odredio zidarske radove za taj dan. Ukazao je radnicima

i na obavezu korišćenja sredstva lične zaštite na radu. Rukovođenje radnim zadacima

poverio je zidaru B.GY., nakon čega je napustio gradilište.

Na nivou tavanice zidarske radove je trebalo izvršiti na visini od 11,4m na

način da su se morali naginjati ispod nivoa tavanice i tako zidati 40-50 cm bez zaštitne

ograde, a na prostroru rada je postojala opasnost od pada.

Okrivljeni je tako napustio mesto rada, a da izuzetno opasnu fazu rada nije

anlizirao sa gledišta zaštite od mogućnosti povrede, nije otkrio varijante zaštite od

eventualnog pada, niti je definisao način izvođenja istih i tako to nije ni saopštio

radnicima. Nije odredio ni odgovorno lice za ostvarivanje pravila zaštite na radu, nije

zahtevao niti je kontrolisao upotrebu ličnih zaštitnih sredstava. Ovakvim ponašanjem

prekršio je odredbe Pravilnika o bezbednom izvođenju radova u građevinskoj

industriji (32/1994. XI.11. IKM uredba 2.2. tačka1).


Do popodnevnih časova na nivou tavana su se odvijali radovi zidanja, pri

čemu radnici nisu koristili zaštitna sredstva. Nakon ručka završili su zidanje zidova, a

posle toga radi nastavka radova donosili su cigle na mesto izvođenja radova. U ovim

aktivnostima do izvesnog vremena učestvovao je i oštećeni I.E. te nakon napuštanja

grupe za donošenje cigala radi obavljanja radnih zadataka otišao je do mesta zidanja

odakle je iz nepoznatih razloga pao, usled čega je zadobio više teških povreda zbog

čega je preminuo.

Činjenično stanje koje je izneto u presudi sadrži sve one povrede odredaba

zaštite na radu koje je okrivljeni izvršio, i to povrede odredaba stava IV. XCIII Zakona

o zaštiti na radu iz 1993 g. (u daljem tekstu MVt.) odnosno povredom odredaba

Pravilnika o bezbednom izvođenju radova u građevinskoj industriji. Među tim

odredbama učestvuje neodređivanje odgovornog lica za kontrolu pridržavanja pravila

zaštite na radu, kao i obezbeđenje zaštie od pada.

Prema Pravilniku o bezbednom izvođenju radova u građevinarstvu, ako

zaštitu od pada ne mogu na zadovoljavajući način obezbediti, onda je neophodno

radove izvoditi uz upotrebu zaštitnog pojasa, kaiša i ograde koji sprečavaju pad. U

takvim slučajevima preduzetnik je obavezan odrediti konstrukcije uz koje radnik

može pričvrstiti ta sredstva zaštite. Kako na licu mesta nije bila ograda za sprečavanje

pada, radnici, kao ni oštećeni nisu smeli izvršavati radove bez upotrebe sredstva za

sprečavanje pada. Nije bilo ni mogućnosti da oštećeni pronađe i obeleži mesto za

pričvršćivanje zaštitnih sredstava.

Protiv pravosnažne odluke branilac okrivljenog je podneo reviziju gde se

pozivao na povredu materijalnog prava, pre svega na nepostojanju krivičnog dela,

zbog neutvrđenog činjeničnog stanja tražio je oslobođenje okrivljenog od optužbe. U

obrazloženju podnete revizije, branilac je prigovarao da sud u okviru ispitivanja

odgovornosti za povrede zaštite na radu, nije ispitivao odgovornost glavnog izvođača.

Prema zakonskim odredbama ako dođe do angažovanja više podizvođača, izvoenje

radova radi ostvarivanja zaštite na radu treba usaglašavati, a radi toga u Ugovoru o

izvođenju radova treba utvrditi ko od izvođača odgovara za zaštitu na radu, a u

nedostatku te odredbe u ugovoru za bezbedno izvođenje radova odgovara glavni

izvođač radova, odnosno odgovara onaj na čijoj teritoriji se izvode radovi. Protivno

ovim pravnim pravilima sud nije ispitao ko je bio odgovoran za pravilno postavljanje

skela i za obezbeđenje odgovarajuće zaštite pri izvođenju radova.

U podnetoj reviziji branilac je isticao i prigovor protiv nalaza sudskog veštaka

građevinske struke. Prigovarao je izostajanju analize nalaza sudskog veštaka, od

strane suda. Pri tome pozivao se na činjenicu da je činjenično stanje zasnovano na

nalazu sudskog veštaka. Takođe i dokazivanje se zasniva na nalazu sudskog veštaka.

Kao bitnu povredu krivičnog postupka isticao je i zanemarivanje delovanja

samog oštećenog i istakao je da više nije trebalo vršiti zidarske radove, već da su

zaposleni nosili materijal za zidanje u čemu je i on učestvovao, i nije otkriveno šta je

oštećeni radio na mestu nezgode iz kog razloga nije se moglo utvrditi ni to da je do

nezgode došlo u toku izvođenja radova.

Na kraju branilac u podnetoj reviziji smatra povredom materijalnog prava

nedostatak uzročno posledične povezanosti između povrede prava zaposlenog od

strane preduzetnika i smrti oštećenog, jer oštećeni nije nastradao za vreme izvođenja


radova zbog čega propust poslodavca ne može dovesti u uzročno-posledičnu vezu sa

posledicom sa smrću zaposlenog kao oštećenog.

Pored iznetog ističe nedostatak ispitivanja oštećenog na alkohol. Više

tužilaštvo je zauzeo stav da je branilac svoje navode u reviziji zasnovao na

činjenicama suprotnim od činjeničnog stanja koje je utvrđeno u presudi, te revizija

obuhvata činjenice koje ne služe kao osnov za izmenu presude. Branilac je na

inicijativu Višeg tužilaštva reagovao pismenim putem i isticao da je podnetu reviziju

zasnovao na nedostatku uzročno posledične veze između radnji okrivljenog i smrti

oštećenog. Kako ovo pitanje pada u domen materijalnog prava prema braniocu

revizija je moguća prema XIX. Zakonu iz 1998 godine ( u daljem tekstu : Be ) član

405 stav 1. tačke a).

Vrhovni sud je u procesnopravnom smislu prihvatio inicijativu branioca za

ispitivanje uzročno posledične veze između radnji okrivljenog i smrti oštećenog.

Naime na osnovu člana 405 stav 1. Tačke a) preispitivanje presude moguće je na

osnovu ispitivanja dela u materijalno pravnom smislu unutar propusta okrivljenog i

smrti oštećenog. Na osnovu toga utvrđivanje činjeničnog stanja, ocena izvedenih

dokaza, kao i dovođenje u pitanje stručnog nalaza sudskog veštaka u okviru revizije

se ne ocenjuju, već krivica okrivljenog u ovoj fazi postupka može se ispitivati samo u

materijalno pravnom smislu. Iz iznetih razloga nije ispitana stručna kompetencija

sudskog veštaka i odbačen je predlog odbrane angažovanja drugog veštaka, i

ocenjivanje problema podele odgovornosti između izvođača radova, a nije se moglo

ispitivati ni udeo oštećenog.

Sva ova pitanja prema Be. člana 420 ne spadaju u ispitivanje pravosnažne

presude u postupku revizije. Činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj presudi je

merodavno. Merodavan je i prihvaćen nalaz sudskog veštaka, krug utvrđenih radnji

oštećenog, preduzetnici koji su bili izvođači radova, u okviru čega prvenstveno

okrivljeni kao zidar podizvođač, koji je imao ugovorene obaveze zaštite na radu i

obaveze i utvrđene odgovornosti.

Vrhovni sud je ukazajući na pogrešno shvatanje branioca smatra neophodnim

isticati da na osnovu člana 40 stava 2. XCIII Zakon iz 1993 godine: „na takvom

radnom mestu, gde razni izvođači istovremeno angažuju razne zaposlene, izvođenje

radova treba tako organizovati da za prisutne i za radnike ne predstavlja opasnost.“

Činjenično stanje prvostepene presude sadrži obaveze okrivljenog iz

zaključenog ugovora na zaštitu radnika pri izvođenju radova. Imajući sve u vidu u

postupku revizije Vrhovni sud je ispitivao materijalno pravni prigovor vezano za

krivičnopravnu odgovornost okrivljenog i isključivo je ispitivao da li propust

imenovanog u oblasti zaštite na radu i nezgoda oštećenog, njegova smrt se nalaze u

uzročno posledičnoj vezi. Na osnovu činjeničnog stanja iz Presude da se zaključiti da

je okrivljeni obezbedio deo sredstva za zaštitu na radu, ali pored toga radnici, a i

oštećeni su izvršavali svoje radne zadatke u visini bez korišćenja pričvršćenih

zaštitnih opasača. Na mestu izvođenja radova nije bio prisutno ni lice odgovorno za

pridržavanje pravila zaštite na radu koji bi kontrolisao korišćenje sredstava za zaštitu

od strane radnika. (Mtv. član 44. stav 3)

Na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog presudom vidi se da je lice B.GY.

bilo isključivo angažovano za komtrolu izvođenja radova, a nije se razumeo u oblast

zaštite na radu vezane za te zadatke i nije bio zato ovlašćen da radi.


Odbrana ističe da isključuje odgovornost okrivljenog i činjenica da oštećeni

prilikom stradanja nije obavljao zadatke koje je trebao vršiti – prenošenje cigala,

umesto toga on je otišao na opasno mesto – mesto zidanja.

U Presudi činjenično stanje je drugačije utvrđeno, naime na sledeći način:

oštećeni je u toku prenošenja cigala otišao na mesto zidanja za obavljanja svojih

radnih zadataka, kad je i doživeo povredu na radu. Ova nezgoda je prema Mvt.-u takva

povreda, koju su mogli izbeći kad bi se pridržavali Pravilnika o bezbednom izvođenju

radova u građevinarstvu.

Pored svega iznetog Vrhovni sud smatra potrebnim isticanje člana 44. Stav 2.

Mvt.: Zaposleni koji je izložen opasnosti neophodno je da je zaštićen uređajima za

zaštitu, ličnim sredstvima zaštite, i zaštitnom opremom, a što treba proširiti i na lica

koje se nalaze u krugu izvođenja radova.

Vrhovni sud je prvostepenu i drugostepenu presudu na osnovu člana 427 Be.

potvrdio i odbio Reviziju kao neosnovanu. (Vrhovni sud Bfv. II.210/2004 sz)

ZAKLJUČAK

Rad je prikazao jedan stvarni događaj sa sudskim postupkom i izrečenom kaznom za

to delo. Tu se nabrajaju svi utvrđeni nedostaci: izostanak zaštitne ograde, nije urađena

procenu rizika na poslu, nije imenovano odgovorno lice izvođenje radova, niti je

kontrolisan rad. Presuda nabraja sve one nedozvoljene postupke koji je optuženi

učinio, odnosno propustio da uradi pravilno.

Kako po mađarskoj sudskoj praksi presude se mogu napisati i objaviti posle

izvednog vremena posle izricanja i ovaj događaj je prilično star. Tako i opisane

novčane kazne su od tog doba znatno povećane (ponegde i do 10 puta), čitaocima ne

daju prikaz sadašnje vrednosti.

LITERATURA

[1] 1993. évi XCIII. törvény a munkavédelemről (Zakon o zaštiti na radu -1993)

[2] 2006. Évi CXXIX törvényról szóló 1993. évi törvény módosítása (Zakon o

izmenama zakona iz 1993 – 2005)

[3] 2/1995 (VII.25) rendelet a foglalkozási-egészségügyi szolgáltatásokról

(Uredba br. 2/1995 o medicinskim uslugama pri zapošljavanju

[4] 2/1998 ( I.16) rendelet a munkahelyen alkalmazandó biztonsági és egészség

védelmi jelzésekről (Uredba br.2/1998 o obaveznoj primeni bezbednih i

zdravstvenih oznaka)

[5] 33/1998 (VI.24) rendelet a munkaköri, szakmai, illetve stemélyes

alkalmassági vizsgálatról és véleményezéséről (Uredba br. 33/1998 o mišljenju

i oceni radne i stručne sposobnosti u radnoj sredini


АНАЛИЗА ПОЖАРА НА САКРАЛНИМ ОБЈЕКТИМА

Слободан Крњетин, Слободан Шупић

Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука

Резиме: У раду су описани примери већих пожара на верским објектима у Србији и у

свету. Показане су неке специфичности у погледу узрока настанка пожара, тока гашења,

времена настанка, као и последица пожара. Најважнији ефекти се огледају не само у

погледу материјалних штета, него су често, током пожара, уништени бројни уметнички

предмети велике културне и историјске вредности. Иако су већина изгорелих верских

објеката обновљени, трајне последице – губитак оригиналних предмета, реликвија,

икона и делова ентеријера, представљају велики губитак за културу једног народа, па и

човечанства.

Кључне речи: пожари, верски објекти, штете

ANALYSIS ON FIRE RELIGIOUS BUILDINGS

Slobodan Krnjetin, Slobodan Šupić

University of Novi Sad, Faculty of Technical Science, Serbia

Abstract: This paper describes examples of major fire in religious buildings in Serbia and

the world. Some specificities have been demonstrated regarding the causes of the occurrence

of fire, the flow of extinguishing, the time of origin, and the consequences of the fire. The

most important effects are seen not only in terms of material damage, but numerous art

objects of great cultural and historical value are often destroyed during the fire. Although

most of the burned religious buildings have been restored, permanent consequences - the loss

of original items, relics, icons and interior parts - represent a major loss to the culture of one

nation and even mankind.

Keywords: fires, religious buildings, damages

УВОД

Сакрални објекти су у својој дугогодишњој историји људске цивилизације

страдали од пожара различитих узрока. Многи од ових објеката су након пожара

доживљавали опоравак и обновљени су, уз огроман труд друштвене заједнице.

(Само у току једне године за обнову Хиландара, из републичког буџета

издвојено је око 400.000 евра. (Телеграф.рс/Извор:новости.рс). Други верски

објекти су у ватреној стихији неповратно нестали, оставивши само неизбрисив

траг у сећању човечанства. Пожари су уништавали сакралне објекте најстаријих

цивилизација. Многи су чувени градови и споменици старог света нестали

заувек у пламену. Њихови узроци су били различити. Уништавани су намерним

паљевинама, али и из нехата. Неки од пожара су настајали као пратећи узрок

страшних елементарних непогода, углавном земљотреса. Девет десетина

историје архитектуре чине верски споменици. Многи од њих су уједно и

суштински елементи цивилизације и културе народа коме припадају. Познавање

и чување ових објеката подстиче и међусобно разумевање међу народима.


СПЕЦИФИЧНОСТИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ВЕРСКИХ

ОБЈЕКАТА

Влада сваке државе је дужна да обезбеди заштиту сакралних објеката.

Она треба да обезбеди савремену заштиту од пожара, првенствено уз помоћ

одговарајућег планирања и примене мера, које су ближе одређене документима

Националне стратегије. Успешност ове заштите омогућује се поштовањем и

љубављу, коју сам народ осећа према овим споменицима, уз примену и

појачавање одговарајућих мера заштите, уколико се утврди њихов недостатак.

Обезбеђивање ефикасне заштите, очувања и популаризације културног наслеђа

уз коришћење свих научних, техничких и других могућности, треба да

представља једну од основа регионалног развоја и националног планирања на

свим нивоима.

Сакралним објектима у току дугих година оружаних сукоба на

просторима бивше Југославије нанета су велика оштећења. Штета нанета

културним добрима, ма ком народу она припадала, представљају штету

културном наслеђу целог човечанства, будући да сваки народ даје свој

допринос светској култури. Проблем очувања сакралних објеката је у нашој

земљи непотпуно сагледаван, чак и у задње две деценије, када је њихова

девастација постала више него евидентна. Институције и појединци у нашој

земљи нису се у довољној мери бавили овом проблематиком, док су се мере

заштите и спашавања, које се односе на становништво и остале врсте објеката,

далеко више обрађивале и анализирале.

У ратним дешавањима на простору бивше СФРЈ није учињено довољно

да се заустави вандализам уперен против наведених добара, њиховог

уништавања и оштећења паљењем, крађе, пљачке као и неправедног присвајања

културних добара. Знајући строге критеријуме Комитета UNESCО-а4 за упис у

регистар светске културне баштине, морамо се сами са више напора потрудити

да очувамо наша културна добара, пре свега она, који су и сакрални објекти.

Постоји специфичност односа Државе и Српске православне цркве (СПЦ), као

и осталих цркава и верских заједница у нашој земљи. За време владавине

комунизма, религија је као и у другим комунистичким земљама, насилно

потиснута, и сматрана реметилачким чиниоцем, називана “опијумом за народ”,

“заблудом” итд. Друштвене промене у нашој земљи, током деведесетих година

допринеле су успостављању покиданог континуитета и враћања вери. Међутим,

у вези решавања питања заштите од пожара, ставови нису увек јединствени и

нису се много променули у новијем периоду. [5]

ПОЖАРИ У САКРАЛНИМ ОБЈЕКТИМА КРОЗ ИСТОРИЈУ

Верски објекти од давнина су били изложени ватреној стихији, неки чак

и по неколико пута. Грађевина са најбоље очуваном и најимпресивнијом

унутрашњошћу од свих објеката старог Рима, чувени Пантеон, подигнут 27. г.

пре нове ере, претрпео је оштећење у пожару с почетка II века наше ере . У

Венецији је 1106. г. црква Светог Марка страдала у пожару, који је захватио

4 UNESCO - United Nations Educational, Scientific and Cultural Оrganization


23 градске четврти,. Ватра је беснела 1149. г. и 1168. г. Црква је страдала у

пожару и 1230. г, а 1373. г. је нестао манастир Девица са својим готским

трезором. Ови пожари су иницирали Сенат да донесе одлуку о оснивању прве

противпожарне службе у Венецији.

Слика.1. Пантеон (лево) и Црква Светог Марка у Венецији (десно)

Велики пожари су харали у средњем веку. Готово да није било верског

објекта на територији данашње Европе, који није делимично, неки чак и

потпуно страдао у пожару. Бенедиктански манастир Panonhalma у Мађарској,

задесио је велики пожар на почетку XII века. (Већ 1137. г. поново је изграђена.

Базилика, која представља синтезу романике и готике, налази се под

заштитом UNESCО-а). Швајцарски самостан Ajnzidelen, уједно катедрала,

музеј, споменик и школа, страдао је неколико пута у пожарима. Први самостан

је уништен у пожару 1029.г. Тада је страдала и статуа Мадоне, која је у пламену

поцрнела, па је од тада зову Црна Мадона.

У великом пожару у Лондону 1666. г. изгорела је и катедрала Светог

Павла (пртходно1087.г.) чијих се 25.000м2 крова од олова истопило. Осим ње

пожар је уништио и 86 парохијских цркава. Обновљена је 51 парохијска црква

и катедрала Светог Павла, као пета катедрала на истом месту. [6], [7].

Слика.2. Пожар у Лондону 1666. (лево), Манастир Мелк у Бечу спаљен 1683.

(средина) и катедрала St. John-a након великог пожара 1892 у граду St. John

(десно)

Снажан земљотрес је 1755.г. погодио Лисабон. Као неизоставан пратилац

земљотреса појавили су се велики таласи и пожари. Страдало је 40.000 људи, а

уништени су многи објекти сакралног и профаног карактера. Значајан је начин


како је тада обновљена уништена црква Светог Антонија, за коју су деца

сакупљала донације грађана од врата до врата.

Анализирајући историју страдања сакралних објеката у пожарима,

углавном се долази до закључка да је људски нехат и непажња један од главних

узрока. Добар пример је црква Ла Кампанија у Чилеу, чија је унутрашњост из

XVII века била украшена драперијама од муслина, картона и хартије, а 20.000

светиљки које су висиле у венцима било је напуњено камфином, врстом

дестилованог уља, које се добија из терпентина, што је био и довољан узрок

катастрофалног пожара, који је цркву задесио 1863.

Слика 3. Језуитска црква Ла Кампанија изгорела 1863. у Сантјагу (лево), и

Келн са катедралом - изгорела и порушена 1944. www.flickr.com

Бомбардовање у Другом светском рату је имало велике последице за

сакралне објекте. Велика Келнска катедрала, за коју је требало 7 векова да се

сагради, разорена је у савезничком бомбардовању. За неколико часова, тешки

бомбардери порушили су камене зидове, који су пркосили вековима.

Рестаурирана је у потпуности 8 година касније. У италијанском манастиру

Monte Cassino, основаном 1071.г. приликом бомбардовања уништено је готово

целокупно фрескосликарство.

Слика 4. Манастир Monte Cassino маја 1944. године након бомбардовања

(лево) и изглед данас (десно) www.curme.co.uk

Црква у Гринвилу у Мисисипију, коју махом посећују Афроамериканци,

запаљена је 2016. и на њој је спрејом написано "Гласајте за Трампа". ФБИ је

рекао да истражује овај инцидент, који се догодио недељу дана пре

председничких избора у САД. Нико није повређен, а још није утврђено шта је

узрок пожара (Танјуг - 02. 11. 2016). Богородичина капела Светог срца или

http://www.flickr.com/

http://www.curme.co.uk/


капела (franc. La chapelle Notre-Dame du Sacré-Cœur) у Монтреалу, била је

намењена за састанаке конгрегације, пријем мањег броја верника током

одређених верских церемонија, као што су склапања брака и сахране. Капела је

знатно оштећена 7. децембра 1978. у намерно подметнутом пожару. Након

несрећног догађаја, унутрашњост капеле је рестаурирана, али са значајним

променама у ентеријеру и фрескодекорацији.

Слика 5. Запаљене цркве у Гринвилу, Мисисипи (лево), црква Светог

Себастијана у Перуу (у средини) и капела Светог срца у Монтреалу (десно)

Највећи део вредне барокне цркве Светог Себастијана из XVI века у

перуанском граду Куско, изгорео је 2016. године у пожару у коме су уништени

украси, позлаћени олтар и око 20 слика. (Рестаурација цркве је коштала два

милиона долара, а претхоно реновирање 2013. године било је вредно 1,5 милион

долара које је укључило и инсталацију сензора дима и паничног светла).

Ватрогасци су рекли да нису имали довољно воде да се боре против ватре, па су

мештани доносили воду кантама из кућа. Узрок пожара је кратак спој (AP).

ВЕЛИКИ ПОЖАРИ - СРПСКЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ

Сакрални објекти у Војводини су током историје више пута били

уништавани у различитим периодима свог постојања и тако делимично или

потпуно рушени, обнављани па потом поново рушени. Налазили су се на путу

турских освајања и уништавани (манастир Месић више пута рушен и паљен,

Раковац, Велика Ремета, Саборна црква у Сремским Карловцима, манастир

Гргетег, Јазак, Крушедол и др.)

Слика.6. Манастир Гргетег, Манастир Јазак и Алмашка црква у Новом Саду


У револуцији 1848/1849. у бомбардовању са петроварадинске тврђаве

страдали су многи објекти у граду Новом Саду. Тада је уништена 12 јуна 1849.

г. Алмашка црква, а оштећене Николајевска и Саборна црква. Готово сви

фрушкогорски манастири су страдали у Другом светском рату и реконструкција

многих од њих је у току и данас. Карактеристичан је пример манастир

Шишатовац, кога су Немци минирали након пљачкања. Пожар који је захватио

кровну конструкцију нанео је непроцењиву штету овом објекту. Храм Светог

Саве у манастиру Кувеждин је такође бомбардован. Тада је од 48 иконе остало

свега 24, страдала је манастирска библиотека, 19 србуља, вредан стилски

намештај, део ризнице, црквене ствари и матичне књиге.

Ватрогасна хроника из 1904. бележи велики пожар на кровној

конструкцији Римокатоличке цркве у центру Новог Сада. Сазидана 1895. била

је тада највиша зграда у Новом Саду. Јак пламен захватио је целу кровну

конструкцију. Кров се није могао спасити, а сва пажња присутних ватрогасаца

била је усмерена на спашавање торња и локализовање пожара како не би

захватио околне зграде. После 6 сати непрекидне борбе са ватром здружених

ватрогасаца Новог Сада, Петроварадина и Футога, као и војног гарнизона,

пожар је угашен [4].

Слика 7. Манастир Шишатовац и пожар у манастиру Хиландар 2004. и

Римокатоличка црква у Новом Саду, горела 1904.

Пожар у Саборној цркви у Нишу 2001. уништио је читаву цркву. Сматра

се да је узрок и овог пожара људски фактор. Највећи део вредне барокне цркве

Светог Себастијана из XVI века у перуанском граду Куско, изгорео је 2016.

године у пожару у коме су уништени украси, позлаћени олтар и око 20 слика.

(Рестаурација цркве је коштала два милиона долара, а претхоно реновирање

2013. године било је вредно 1,5 милион долара које је укључило и инсталацију

сензора дима и паничног светла). Ватрогасци су рекли да нису имали довољно

воде да се боре против ватре, па су мештани доносили воду кантама из кућа.

Узрок пожара је кратак спој.


Слика 8. Саборни храм у Нишу, изгорео у пожару 2001. - унутрашњост храма

Иако га и током осам векова постојања задесило неколико мањих,

Хиландар је до великог пожара марта 2004. знатније оштећен у још два: 1722. и

1896. године, с тим што се други догодио у тренутку, када последице првог још

нису биле отклоњене. Наиме, баш као и у последњем пожару 1722, најпре је

изгорела игуменарија, а затим и сви конаци: игуменарија ће бити обновљена

1779, док део конака с источне стране комплекса никада није поново подигнут.

Слика 9. Пожар у Хиландару 2004. - једна од највећих девастација

српског уметничко-историјског блага.

Поред фресака и икона из изгорелих цркава, током пожара у Хиландару,

неповратно су изгубљене две слике Паје Јовановића: „Крунисање цара Душана“

из 1821. и „Портрет краља Александра“. Званично, биланс штете своди се на

то да су изгореле скоро све монашке ћелије, недавно рестауирана

Гостопримница, Бели конак, четири параклиса (мале помоћне цркве унутар

зидина), административни део манастира и књижара. Сада је несумњиво да је

пожар у Хиландару једна од највећих девастација српског уметничо-

историјског блага. Узрок пожара – димњак, оштећен sleganjem tla na

jugozapadnoj strani manastira. Мањи пожар у Хиландару догодио се и 2016. а

уzrok požara još nije poznat. (Грчка полиција сматра да је у једном од возила

дошло до кратког споја). За обнову Хиландара, ове године из републичког

буџета биће издвојено око 400.000 евра. (Телеграф.рс/ Извор: новости.рс).

Четири православне цркве гореле су баш током ускршњих празника

2016. Пожар је задесио цркву у Њујорку, која је изгорела до темеља, затим

цркве у Сиднеју и Мелбурну, а ватрена буктиња захватила је и манастир Валам


у Русији. Саборна црква Светог Саве на Менхетну у Њујорку, изгорела је

нешто пре 19 сати по локалном времену и од ње су остали само зидови, Кад је

букнуо пожар, срећом, служба у цркви, на којој је било око 700 верника је била

завршена. За сада није јасно шта је узроковало пожар. (Мајкл Гал, шеф

ватрогасне станице у Њујорку, је изјавио да је ватра у којој је изгорела црква

Светог Саве много интензивнија од пожара изазваног свећама). Услед

неадекватних услова за прилазак ватрогасних кола, радова у самој околини

цркве, паркираних возила испред цркве, великој количини лакозапаљивих

материјала, ватрогасци нису били у могућности да приђу и угасе пожар, тако да

је храм добрим делом уништен.

Слика 10. Саборна црква Светог Саве на Менхетну у Њујорку, изгорела 2016.

(Блиц – Nypost, Foto YutYub)

У Сиднеју, неколико људи је повређено када је пожар захватио

македонску православну цркву неколико сати након васкршње службе. Локални

дом за стара лица је евакуисан, док су две старије особе пребачене у болницу.

Црква се налази у делу града по имену Рокдејл. Црква у источном Мелбурну је

најстарија грчка православна црква у аустралијској држави Викторији, сазидана

1901. године. Пожар је брзо локализован. У манастиру Валам у Русији, ватра је

прво букнула у хотелу "Винтер", који се налази у старој згради која припада

манастиру, а налази се одмах поред катедрале. У пожару који је захватио око

8.600 м² није било жртава, а 70 људи је евакуисано на време. (Овај манастир је

и раније 1611. и 1715. горео у рату са Шведском.)

Слика 11. Пожар на македонској православној цркви на Ускрс 1016. у Сиднеју

и истог дана на манастиру Валам у Русији (Срна - 02. 05. 2016)

Наведени примери показују да је највећи број пожара на верским

објектима настао због нечије зле намере, намерним паљењем, а ређе из нехата,

непажње или због природних непогода. Последице су, међутим, много веће од


материјалних штета: уништени су бројни вредни уметнички предмети,

непроцењиве вредности, као суштински елементи цивилизације и културе

народа коме припадају, али и читавог човечанства.


[1] Кљајић М., Кљајић Н.: Правни систем заштите културних добара у

Србији, ЈП „Сл. гласник“, ДД слово, Краљево, 1996.

[2] Тодоровић Р.: Заштита културних објеката од пожара, свеске 3, II коло

библиотеке, Друштво за заштиту материјала, Београд

[3] Крњетин С., Шупић С.: ANALYSIS OF SITUATION IN THE FIRE

PROTECTION DESIGN AND UNIVESAL DESING AND TECHNOLOGY –

ICET, Novi Sad, PSU-UNS ICET 2017, FTN Novi Sad, 2017, ISBN 978-86–

7892–934-2

[4] Гал Ђ.: 100 година ватрогаства Нoвог Сада, Нови Сад, 1972.

[5] Тројановић С.:Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета,

Београд 1990.

[6] www.historyonthenet.com/Stuarts/great_fire.htm 27.XII 2008.

[7] http://en.wikipedia.org/wiki/Great_Fire_of_London 27.XII 2008.

[8] Крњетин С.: Градитељство и заштита животне средине – II deo, ФТН

Нови Сад, 2016. ISBN 978-86-7892-864-2

[9] Милошевић С.: Заштита градитељског наслеђа у руралним подручјима

кроз израду просторних и урбанистичких планова, ДКС број 29/2005.

[10] www.hilandar.org 18.XII 2008, www.vreme.com 18.XII 2008.


ГРАЂЕЊЕ БАЛИРАНОМ СЛАМОМ – ПОЖАРНА

БЕЗБЕДНОСТ

Слободан Крњетин, Слободан Шупић Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Србија

Резиме: У раду су приказани неки нови карактеристични трендови у грађењу објеката

природним материјалима широм Света, којима се на разне начине поправљају еколошки

параметри урбаних простора. Приказане су специфичности грађења балираном сламом,

и основне пожарне карактеристике оваквих објеката. На основу више лабораторијских

тестова, потврђена је и њихова задовољавајућа безбедност у условима пожара. У раду

су показани и примери успешно реализованих објеката од сламе у свету.

Кључне речи: грађење сламом, екологија, пожарна безбедност

CONSTRUCTION WITH BALIED STRAW - FIRE SAFETY

Slobodan Krnjetin, Slobodan Šupić

University in Novi Sad, Faculty of Technical Science, Serbia

Abstract: This paper presents a new specific trends in the composition of objects made from

natural materials all over the world, which in many ways improving the ecological parameters

of urban space. Lists the specifics of building with straw baled, and basic fire characteristics

of these objects. On the basis of more lab tests, has been confirmed and their satisfactory

security in conditions of fire. The paper also presented examples of successful realized objects

of straw in the world.

Keywords: building with straw, ecology, fire safety

УВОД

Слама је један од најбољих обновљивих грађевинских материјала.

Доступна је широм планете као биљни остатак након жетве житарица.

Користила се као грађевински материјал хиљадама година, углавном у

комбинацији са глином или песком. Међутим са изумом пресе за балирање

крајем XIX. века, човек је препознао потенцијал балиране сламе као

грађевинског материјала. Почетак градње објеката од балиране сламе је у

америчкој савезној држави Небраска. Небраска је била природно сиромашна

сировинама потребним за традиционалне грађевинске материјале (камен и

дрво) и дуго се чекало на железнички транспорт истих. Људи су се окренули

градњи кућа од балиране сламе и пријатно се изненадили добром термичком

изолацијом и комфору, које су им ове куће пружиле. За разлику од објеката од

балиране сламе из касних 1800тих и раних 1900тих година, који су последица

човекове пуке потребе за кровом над главом, објекти изграђени од 80тих XX

века па до данас, широм света (посебно Северне Америке, Европе и Аустралије)

сведоче о другачијој потреби.

Данас је човечанство суоченом са обавезом да испоштује принципе

одрживог развоја. Политика одрживог развоја: очување природних вредности,

обједињење екологије и економије, као и међугенерацијска и унутар

генерацијска правда, продиру у многе сфере људског живота, како би се


зауставило ирационално управљање ресурсима, прекомерна потрошња

енергије, као и да би се очували људско здравље, квалитет живота и животне

средине. Грађење балираном сламом задовољава све принципе еколошки

исправне градње. Међутим, постоје одређене предрасуде о овом материјалу, пре

свега да овакви објекти нису безбедни у условима пожара и да су недовољно

стабилни и подложни брзом пропадању и разарању структуре од стране

инсеката, те да су кратког века трајања. Искуства у свету, већ више од једног

века, показују да су све ове претпоставке нетачне и да је грађење објеката

балираном сламом, заправо најквалитетнији избор у погледу безбедности

(сеизмичке и пожарне), здравствених, еколошких, енергетских и економских

критеријума. Према извештају ЕSBА (Европске асоцијације за грађење

балираном сламом, са седиштем у Бриселу), у Европи се сваке године изгради

око 1.000 објеката од сламе, а очекује се да ће се до 2020. године тај број

повећати на 5.000 годишње, а до 2030. на 50.000 годишње.

СПЕЦИФИЧНОСТИ ГРАДЊЕ ОБЈЕКАТА СЛАМОМ

Слама представља осушене стабљике житарица - природан и здрав

материјал, годишње обновљив, настао процесом фотосинтезе, уз сунчеву

енергију, а третира се као отпадни матенијал. Трећина од укупно произведене

сламе је искористива за градњу кућа. Друга трећина произведене сламе се

подорава назад у земљу, јер се тиме земља аерира и додатно обогаћује храњивим

органским материјама, а преостали део се користи у сточарству. Садржај влаге

и начин складиштења од велике су важности за квалитет сламе као сировине.

Садржај влаге у слами зависи од прилика за време балирања сламе, као и од

начина складиштења. Густина бале зависи од врсте житарица, садржаја влаге и

степена компресије машине за балирање.

У прошлости се вишак сламе спаљивао, ослобађајући тако велике

количине топлоте и CО2. Спаљивање вишка сламе је данас законом забрањено,

због спречавања загађења ваздуха и смањења ризика од пожара. Годишње се

произведу огромне количине вишка сламе: у Хрватској се годишње произведе

око милион тона сламе, од чега 300.000 тона може, као не искоришћени део, да

се примени за градњу, а од 4 милиона тона у В. Британији би се балирањем

могло изградити око 450.000 кућа величине 150m². Сваке године само у САД,

гори или се одлаже 200 милиона тона "сламе-отпада", која производи огромне

количине угљен-диоксида. Употреба сламе у зградарству може да значи мањи

притисак на употребу материјала штетних за околину, а у случају да објекат

постане непотребан, што је мало вероватно, може да се рециклира, односно

искористи као компост. Слама се врло једноставно може добити на тржишту,

јер је она својеврсни нуспроизвод - отпад код производње житарица и

једноставна је за самоградњу из локалних сировина, са малим трошковима за

транспорт материјала.

Бале сламе су пресована и везана слама, правоугаоног облика дужине

100cm, ширине око 45cm и висине око 35cm. Везивање треба да је

полипропиленским канапом или конопљом. Сигурносни ниво влажности, при

коме не долази до развоја гљива и бактерија је 15% унутар бала или релативна


влажност простора не сме да се задржава изнад 70% у дужем периоду. По

хектару остаје око 5 тона сламе. Стручњаци кажу како пољопривредници за

потребе у сточарству од те количине употребљавају тек око 30%, а остатак би

се могао употребити као сировина за израду индустријског грађевинског

материјала од сламе. Испоручена бала сламе у просеку кошта 1 еуро (у селима

у Србији и знатно јефтиније - 6 бала за 1 еуро), а у производњи од ње је могуће

добити и плоче од пресоване сламе у облику опеке, бетонског блока или

префабрикованог зида, тако да се тада на грађевинском материјалу може

постићи уштеда и до 15 пута у односу на примену опеке или бетона.

Слика 1. Формирање зида од бала сламе

Коефицијент топлотне проводљивости сламе износи λ=0,0404 W/mK

(ISO 8301) дo 0,0456 W/mK (ÖNORM B 0615). Зид од сламе дебљине 45 cm

може дати коефицијент пролаза топлоте од 0,12 W/m²K do 0,13 W/m²K, а то је и

до три пута мање од прописаних вредности за зидове, према тренутно важећим

прописима. Такав зид од сламе претставља не само еколошки производ, који је

по цени доступан и ширим слојевима људи, већ и одговара критеријима

“пасивне” градње, па може и у том погледу бити занимљив у “пасивној”

енергетски ефикасној архитектури.

Зидови грађени балираном сламом су и изванредан изолатор звука. У

SAD постоје два музичка студија изграђена овим материјалом. У Аустралији су


вршени тестови на 45cm дебелим зидовима музичког студија. За ниво буке 114

–117 dB унутар објекта измерен је ниво 62-71 dB ван објекта. Мерење је

извршено у фреквентном опсегу 500-10.000 Hz.

ПОЖАРНА СВОЈСТВА ОБЈЕКАТА ИЗГРАЂЕНИХ ОД СЛАМЕ

Један од важнијих критерија за оцењивање вредности грађевинских

материјала је њихово понашање у случају пожара. Пожарне физичко-хемијске

промeне материјала при изложености пожару најчешће су: горивост,

запаљивост, брзина ширења пламена, гориво откапавање материјала,

способност стварања дима отровних гасова и топлотна (енергетска) моћ. Једна

од предрасуда, кад је у питању градња балираном сламом, је ризик од

пожара. Често је узрок овакве дезинформације што људи мешају појмове сламе

и сена. Друго, у људској колективној меморији је слика спонтаног паљења сена

у штали. Слама је битно другачији материјал од сена и готово да не постоје

забележни случајеви њеног спонтаног паљења - самопаљења [4].

Слама која је разбацана и није пресована у бале, лако ће се запалити, јер

има много више простора између стабљика, па кисеоник неопходан за горење,

лако пролази кроз структуру. Међутим, балирана слама изложена пожару се

више понаша као дрво. Разлог томе је што се пресовањем знатно повећава

густина материјала и између стабљика готово да нема ваздуха. Покушај да се

запали зид од балиране сламе је сличан покушају паљења дебелог телефонског

именика: ако издвојимо једну страну из именика и запалимо, она ће лако

изгорети, али паљење именика у целини би много теже извели. Кад се зид од

балиране сламе измалтерише (споља и изунутра) то додатно смањује ризик од

пожара, зато што малтер активно учествује у заштити са сопственом

отпорношћу према пожару. Балирана слама је такав материал, да чак и кад ватра

пробије малтер и дође до сламе, површински слој ће изгорети и заштити остатак

бале од даљег горења. Кад су у питању објекти од балиране сламе, највећи ризик

од пожара се јавља током изградње објекта.

Да би заштитили објекат од пожара потребно је:

• свакодневно чистити градилиште и уклонити расуту сламу и одвезане

бале,

• безбедно складиштити бале,

• одмах након подизања зида, нанети први слој малтера - по могућности

спреј пумпом, како би све стабљике биле подједнако превучене,

• забранити пушење на градилишту и

• заштитити објекат од вандализма.

Класификација грађевинских материјала према реакцији на пожар врши

се према СРПС ЕН 13501-1 и према овом стандарду (допринос настанку пожара)

слама је производ класе F (то су производи који нису класификовани, или који

не могу бити сврстани у једну од класа А1, А2, B, C, D, E). Ова класа F је

еквивалентна класи B3 према DIN 4102). У класу B3 - лако запаљивих

материјала уз папир, дрвену вуну и дрво до дебљине 2 mm, спада и слама.

Међутим, према извештају ЕSBА (Европске асоцијације за грађење балираном

сламом, са седиштем у Бриселу) овај материал је сврстан у класу B2. Када је

слама у облику балираних (пресованих) блокова, отпорност према пожару је


већа, нарочито када се зидови завшно обраде обостраним малтерима, којима се

достиже класа отпорности зидних елемената према пожару F60-F120 минута

(највиша отпoрност се постиже са цементним малтерима, али, пошто ови

малтери не допуштају “дисње” зидова, ипак се препоручују друге врсте [16].

Резултати новијих тестова су показали да малтерисани зидови од

балиране сламе имају мањи пожарни ризик од панелних дрвених зидова уз

употребу истих зидних облога (АSТМ – Е119 – 05А тестови ватроотпорности).

Зид од балиране сламе са унутрашње стране малтерисан земљаним малтером, а

са спољашње стране кречним малтером, је класификован као F90. Ово су

потврдили и разни тестови у Немачкој, а исти резултат је постигнут

стандардним лабораторијским испитивањем 2011. године, уз финансијску

подршку Министарства индустрије и трговине Републике Чешке, у оквиру

пројекта 1221420507: "Одабране особине природних и других конструктивних

материјала, конструкција и зграда". Тестиране бале сламе су биле запреминске

насе 77 кг/м³, а. после компресије 93 кг/м³. У Америци (SHB AGRA тест) је

измерена отпорност према пожару балиране сламе од чак 120 мин. Тестови су

вршени при температури од 1.000 ˚C.

На основу наведеног, може се закључити да градња балираном сламом

не представља пожарни ризик, када се правилно угради у објекат и обострано

заштити малтерима, што је уобичајен поступак. Опасност реално постоји само

током поступка грађења, када се слама налази разбацана по градилишту у

растреситом стању, те је веома важно одржавати чисто градилиште. (Катрина

Хаиес је према стандардном тесту АSТМЕ 84-98 испитивала својства бале сламе

2000. године у Omega Point Лабораторији и добила добре резултате: где

Јединствени грађевински код дозвољава ширење пламена не више од 25, тест је

произвео ширење пламена од 10, а где кодови дозвољавају густину дима не

више од 450, бале сламе су произвеле густину дима од 350).

Хоризонталним и вертикалним затезањем и преднапрезањем уз помоћ

кочева и жица, зидови од балиране сламе могу да издрже много већа физичка и

механичка, па и пожарна оптерећења. Зидови од балиране сламе који нису

преднапрегнути, лако се савијају и падају под утицајем хоризонталних

оптерећења током пожара, као и других оптерећења, као што су ветар,

механички удар или земљотрес.

У сеизмичком смислу, куће изграђене од зидова од балиране сламе су

најбезбедније, што је и био разлог да се у Краљеву, после разорног земљотреса

2010. године, када је неки вид оштећења претрпело око 16 хиљада кућа, 8.500

станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката, а последице

земљотреса осетило је око 80 хиљада људи, изградио већи број оваквих нових

објеката, углавом у дрвеном скелету, са испуном од балиране сламе. (Само на

индивидуалним стамбеним објектима материјална штета је тада процењена на

око 2,5 милијарде динара).


Слика 2. Заштита од спољне влаге: вентилисаном фасадом и дашчаном

шиндром (лево) што је пожарно угроженија варијанта и заштита зида

дебљим малтером (десно), која обезбеђује класу отпорности према пожару

F90-F120

ЕКОНОМИЧНОСТ

Тренутна цена сламе у нашим крајевима износи 6 бала за 1 Еуро. Ако се

узме у обзир да са 3 бале добијамо 1 m² високоизолованог фасадног зида,

упоређујући то са класичном градњом од опеке, при којој се још мора користити

и додатна термоизолација, финансијска оправданост балиране сламе је

очигледна. Такође, због специфичне технологије грађења, људи без или са врло

мало грађевинског искуства могу учествовати у дизајнирању и изградњи

охјекта, те се на тај начин могу значајно редуковати трошкови везани за радну

снагу. Најзначајнија уштеда код оваквих објеката је дугорочно смањење

трошкова везаних за грејање - изванредна термоизолациона својства сламе.

Трошкови грејања се могу смањити за 75 % у поређењу са трошковима код

класичне градње. Због наведеног, уштеде настају кроз читав животни век куће.

Слика 3. Бетонска скелетна конструкција са испунама од земљаних -

сламених блокова, заштићена споља опеком, која има класу отпорности

према пожару F60 (објекат у близини Новог Сада)


ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ВЕЗИ ГРАДЊЕ СЛАМОМ

Проблем при градњи кућа од балиране сламе представља недостатак

прописа (стандарда), који се односе на сламу као грађевински материјал.

Балирана слама у Србији још увек није сертификовани грађевински материјал,

тако да се слама, иако има боља изолациона својства од неких признатих

изолационих материјала, за сад не мoже легално користити у градитељству.

У многим земљама објекти од балиране сламе, и носећи и несамоносећи,

званично су дозвољени. Многе савезне државе у САД имају специфичну

законску регулативу везану за: максимално дозвољену влажност балиране

сламе, минималну дебљину зида, маскимално дозвољено оптерећење зидова и

завршне радове. Најдетаљније регулативе су Калифорнијски код о балираној

слами и Код грађења балираном сламом државе Аризоне [2]. У Данској,

Француској, Великој Британији, Холандији, Ирској и Швајцарској су у

прошлости издаване дозволе за градњу објеката балираном сламом. У Šip

Harbor-у (Нова Шкотска, Канада) чак је одобрена градња двоспратне зграде са

самоносећим зидовима. У Dizentisu у Швајцарској је одобрена још једна

двоспратница са самоносећим зидовима.

У многим Европским земљама 1990тих су се одржавале радионице, као

увод за легализацију балиране сламе као грађевинског материјала, међутим, у

Немачкој експериментална градња ових објеката почиње тек 1995. Данашњи

грађевински закон у Немачкој дозвољава само градњу методом носећег оквира

са испуном од балиране сламе, за разлику од Швајцарске и Канаде, где је

локална власт дозволила самоносеће системе од сламе за двоспратнице.

Легализација градње у некој земљи, то зависи од форме законске

регулативе, односно форме грађевинског кода. На пример у SAD грађевински

код је у форми прописа. То значи да је дозвољено искључиво оно што је

прописано, без обзира колико је неки нови грађевински материјал и начин

градње бољи. Или, на пример, у некој савезној држави прописано је коришћење

жице као подлоге, ако малтеришете цементним малтером. То значи да чак иако

нисте сигурни да је на вашој кући то потребно или не, морате да испоштујете

пропис. У Великој Британији законска регулатива је дата у форми упутства.

Упутства вам говоре шта је у пракси најбоље, али ако можете да докажете да је

ваш начин ефективнији, онда имате право да градите на тај начин [4]. У

Аустралији је слично као и у Великој Британији. Грађевински код садржи

обавезне стандарде које објекат мора да задовољи, али код има и део који се зове

«Алтернативна решења» и под њих спада и градња балираном сламом. Ако

желите да градите алтернативним решењем, оно мора бити на листи доказаних

решења. Ако га нема на листи, врши се анализа и верификација предложеног

решења (прорачуни, лабораторијски тестови и др.). На крају кад се метод

докаже, треба да га прихвати и локална власт [5]. У Шпанији се већина кућа од

сламе бале налазе у Андалузији, Галицији и Каталонији. Италија такође

последњих година почиње да показује интересовање за овај метод изградње.

Неке од међунаровних струковних организација које су заслужне за промоцију

грађења балираном сламом су: GSBN (Global Straw Building Network), ESBN

(European Straw Bale Network), CASBA (Californian Straw Building Association),


FSD (Fachverband Strohballenbau Deutchland), Osterreichisches Strohballen

Netzwerk (аустријска мрежа).....

Слика 4. Спирална кућа у Каslbaru, Ирска (2002.) - Зидни систем: два спрата,

самоносећи зидови, и приватна кућа у Balneariju Punta Balena, Уругвај (1997.)

– површине 100m2 [2]

На основу свега наведеног, може се закључити да је грађење зграда од

балиране сламе – природног и брзо обновљивог материјала, најбољи избор у

погледу безбедности (посебно сеизмичке), као и према свим здравственим,

еколошким, енергетским и економским критеријума.

Слика 5. Вишеспратна зграда (276м²) изграђена од сламе у Немачкој (I-Graun)


[1] С. Крњетин, Природни материјали у градитељству, ФТН Нови Сад, 2015.

[2] M. Gernot, M. Friedemann: Building with straw: Design and technology of a

sustainable architecture, Birkhäuser, Basel, Switzerland, 2005.

[3] P. Walker: Compression load testing straw bale walls, Dept. Architecture &

Civil Engineering, University of Bath, Bath BA2 7AY, May 2004.

[4] Information guide to straw building, for self builders and the construction

industry, Amazon Nails, 2001.

[5] M. Hollis: Practical straw bale building, Landlinks Press, Collingwood,

Australia 2005.


[6] Research Highlights: Energy use in straw bale houses Canada, Canada

Mortgage and Housing Corporation, Ottawa, Ontario, Canada. Preuzeto sa:

http://www.cmhc-schl.gc.ca/publications/en/rh-pr/tech/02-115e.pdf

[7] http://www.euprava.gov.yu/servisi/2_4_7

[8] http://www.gesensing.com/products/bale_moisturemeter.htm

[9] http://www.fadap.co.yu/proizvodi.php?postid=4

[10] J. Wihan: Straw bale construction as an environmentally appropriate building

technique, University of East London School of Computing and Technology,

Dagenham, October 2006.

[11] http://www.grisb.org/publications/pub33.htm

[12] J. Wihan: Humidity in straw bale walls and its effect on the decomposition of

straw, University of East London School of Computing and Technology,

Dagenham, July 2007.

[13] http://www.newtonhouse.info/journal_images/Baling/needle.jpg

[14] http://www.clevelandgbc.org/graphics/workshops/strawbale2002/

karenBaling.JPG

[15] http://www.birkaniarchitects.com/Baleblock_files/Baleblock_files/

Lbaletobefilled.jpg

[16] http://www.strawbuilding.eu/up-straw-interreg-project/ (18.07. 2017.)


ПОЖАРИ НА ЕЛЕКТРИЧНИМ ИНСТАЛАЦИЈАМА

ИЗАЗВАНИ ЛОШИМ ЕЛЕКТРИЧНИМ КОНТАКТОМ НА

ПРИКЉУЧЦИМА ЕЛЕКТРОИНСТАЛАЦИОНИХ

КОМПОНЕНТИ

Неџад Хаџиефендић1, Марко Давидовић1, Немања Костић1, Иван Зарев2

1Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, 2МУП РС, Управа за

превентивну заштиту сектора за ванредне ситуације у Београду

Апстракт – Лош контакт у нисконапонској електричној инсталацији може се појавити

како у разводном орману, тако и било где у струјном колу (на шуко-утикачу или шуко-

утичници, аутоматском прекидачу или осигурачу са топљивим уметком, редним

стезаљкама, разводним кутијама, прекидачима, као и у пријемнику електричне

енергије). Уколико се овакав квар на време не примети, повећава се температура лошег

контакта, што може довести до топљења и паљења изолације електричне компоненте и

околног запаљивог материјала, као и до појаве веома опасног редног електричног лука.

У циљу анализе утицаја лоших контаката на појаву почетног пожара, вршени су

експерименти у оквиру којих је намерно симулиран лош контакт на новим шуко-

утикачима и утичницама, који представљају најбројније електроинсталационе

компоненте. У оквиру извршених експеримената праћена је температура „вреле тачке“

лоших контаката, при чему су лоши контакти већег степена редукције момента затезања

шрафа на прикључном контакту тестирани за номиналне вредности струје

електроинсталационе компоненте, а за различите попречне пресеке бакарних

проводника (лицнасти проводници и проводници пуног пресека). На основу анализе

резултата спроведених експеримената утврђено је како значајна редукција момента

затезања шрафа на прикључку електроинсталационе компоненте доводи до повећања

температуре контаката која је значајно већа од граничне дозвољене вредности за PVC

изолацију.

Кључне речи: пожар, лош електрични контакт, редукција момента затезања,

шуко-утичница и утикач

FIRES IN ELECTRICAL INSTALLATIONS CAUSED BY POOR

ELECTRICAL CONTACT AT THE TERMINALS OF

ELECTRICAL INSTALLATION COMPONENTS

Nedžad Hadžiefendić1, Marko Davidović1, Nemanja Kostić1, Ivan Zarev2

1University of Belgrade, School of Electrical Engineering, Serbia, 2Ministry of

Internal Affairs Republic of Serbia, Directorate for Preventive Protection of the

Emergency Situation Sector in Belgrade

Abstract – Poor contact in low-voltage electrical installations can occur in the distribution

board, as well as anywhere in the electrical circuit (in plugs or sockets, miniature circuit

breakers or fuses, clamps, distribution boxes, switches, as well as inside all electrical devices).

If such a failure is not detected in time, the temperature of the poor contact increases, which

can lead to melting and ignition of the insulation of the electrical component and the

surrounding flammable material, as well as to the occurrence of a series electric arc. In order

to analyze the impact of poor electrical contacts on the occurrence of fire, experiments

simulating poor contact on new plugs and sockets, the most commonly used electrical

installation components, were carried out. In the conducted experiments the temperature of the


"hot spot" in poor contacts was monitored, testing poor contacts of a greater reduction of the

screw tightening torque at the terminal contact for the rated currents of the electrical

installation component, and different cross-sectional areas of the copper conductors (stranded

and solid conductors). Based on the analysis of the experiment results, it was concluded that a

significant reduction of the screw tightening torque at the terminal of the electrical installation

component leads to an increase in the contact temperature significantly higher than the

permissible limit for PVC insulation.

Keywords: fire, poor electrical contact, tightening torque reduction, plugs and sockets

УВОД

Велики број пожара настаје услед кварoва на нисконапонским

електричним инсталацијама [1]. У европским државама у којима постоји стати-

стика о узроцима пожара, утврђено је да су кварови на електричним инста-

лацијама узрочници 15–20% укупног броја пожара [2]. Према истом извору, у

периоду 1988–1998. год. број пожара који су у тим државама узроковани кваром

на електричним инсталацијама повећао се за 25%, док је у истом периоду пораст

броја пожара изазваних неелектричним узроцима износио само 5%.

Истраживањима је утврђено да су главни узроци који при настанку квара

на електричним инсталацијама могу довести до паљења електричне изолације,

или запаљивих материјала у близини електричних инсталација, електрични лук

(редни и прекидни паралелни) и велико загревање (Џулов ефекат) лошег

електричног контакта свих компоненти електричне инсталације (без

електричног лука) [3,4]. Лоши контакти, који су главни узрок великог омског

загревања [3], и редни електрични лук представљају најопасније кварове према

вероватноћи да изазову пожар, зато што их не детектује ниједна класична

заштитна компонента (осигурач, аутоматски прекидач, заштитни уређај

диференцијалне струје...) [5]. Лошим контактом у електричној инсталацији

назива се онај контакт код кога је повећана контактна отпорност услед смањене

силе затезања (лабав контакт), повећаног слоја оксида (стар контакт) и појаве

слоја страних честица (запрљан контакт). Контактна отпорност контакта,

односно степен „погоршања“ контакта, расте са порастом сваког од три

наведена фактора (лабавост, старост, запрљаност).

На месту где се између два метална проводника појави лош електрични

контакт после краћег или дужег временског периода, а у зависности од јачине

струје, температуре споја и материјала који формирају електрични контакт,

формираће се тзв. мост састављен од метала и металног оксида. На слици 1

приказан је пример моста формираног на лошем контакту прекинутог бакарног

проводника.

Проводни део моста са слике 1 формиран је од смеше атома бакра и слоја

Cu2O који има полупроводничка својства, док је непроводни део моста

формиран од слабо проводног једињења CuO [6].

Протицање струје кроз повећану отпорност суженог проводног канала

изазива повећање температуре до тачке топљења полупроводничког слоја Cu2O

(окo 1230o C), када се на месту прекинутог проводног канала успоставља елек-

трични лук.


Слика 1. Пример моста формираног на прекиду бакарног проводника

Он представља протицање струје кроз непотпуно јонизовану плазму

насталу ударном јонизацијом гасова и пара. Чврст материјал врхова електрода

преводи се, преко течне и гасовите фазе, у фазу непотпуно јонизоване плазме.

Следи опис два основна начина формирања електричног лука услед

квара, чија последица може бити појава пожара [7]. То су:

формирање лука уз помоћ карбонизоване (угљенисане) површине у

непосредној околини електрода и

формирање лука између двеју блиских, одвојених тачака (електрода).

Најчешћи практичан пример непроводне површине која може постати

делимично проводна је органска електрична изолација. Изолација је у основи

одлична у обављању своје функције ако није оштећена или ако није погрешно

употребљена. До карбонизације изолационих површина на које електроде

належу долази због Џулових губитака, одводних струја или случајног

варничења током одређеног периода времена. Тај период времена може бити

неколико секунди или минута, сат, дан, месец или чак година пре него што се

створе потребни и довољни услови за горење електричног лука са довољном

енергијом да произведе пламен.

Уколико струје одвођења протичу делимично карбонизованом

површином или се интермитентно појављују варнице, површина се загрева и

постаје делимично проводна. Временом додирна површина постаје све бољи

проводник, тежећи све време ка стварању потребних услова за појаву ватре.

Овај процес карактерише разлагање материје органског порекла на вишим

температурама (сличан процесу пиролизе). На тај начин може доћи до

одржавања електричног лука, чија последица може бити и паљење материјала

који се налази у његовој близини. На слици 2 се може видети пример таквог

начина успостављања редног електричног лука.

Слика 2. Успостављање редног електричног лука преко делимично проводне

површине


Електрични лук се може успоставити и између електрода које се лабаво

додирују, нпр. када део проводника додирује уземљену цев или када је кабл

исечен металним намештајем. У случају настанка паралелног електричног лука,

у случају да је он прекидан (интермитентан), струја неће имати довољан

топлотни импулс да изазове реаговање прекострујне заштите и прекине

напајање места квара. У случају настанка редног електричног лука, струја

оптерећења остаје практично непромењена, тако да такође неће доћи до

реаговања прекострујне заштите и прекида напајања места квара. Слика 3

показује пример успостављања електричног лука између две електроде.

Слика 3. Успостављање редног електричног лука између две електроде

Примери оштећења електричних компоненти (утикач, прикључне

стезаљке, аутоматски прекидач и продужни кабл) до којих је дошло услед појаве

лошег електричног контакта и/или редног електричног лука приказани су на

слици 4.

Слика 4. Примери оштећених електроинсталационих компоненти

Предмет овог рада је анализа лоших електричних контаката на новим

шуко-утикачима и шуко-утичницама као најбројнијим електроинсталационим

компонентама у нисконапонским електричним инсталацијама. Утврдићемо

како контактна отпорност контакта, односно степен „погоршања“ контакта,

расте са порастом лабавости контакта редукцијом момента затезаља шрафа на

прикључку електроинсталационе компоненте.

ОПИС ЕКСПЕРИМЕНТА

Урађени су следећи експерименти:

експерименти са новим утикачем за најкритичнији случај: максимална

струја од 16 А, највећа редукција момента затезања завртња од 0.1 Nm и

пресек лицнастог проводника од 2.5 mm2 и 1.5 mm2 (први је трајао 13h 13

min., а други 16 h 22min.), и


eксперименти са новом утичницом за најкритичнији случај: максимална

струја од 16 А, највећа редукција момента затезања завртња од 0.1 Nm и

проводник пуног пресека од 2.5 mm2 и 1.5 mm2 (први је трајао 11h 32 min., а

други 14h 43min.).

Подешавање малих моменaта затезања завртња (0.1 Nm) извршено је

помоћу одговарајућег дигиталног и механичког момент-одвртача (шрафцигера).

Опрема за мерење момента затезања шрафа на прикључку електроинсталационе

компоненте је приказана на слици 5.

Слика 5. Механички и дигитални момент-одвртач (шрафцигер)

Температуре контаката су мерене помоћу термовизијске камере и

термопара К –типа. Температуре до 385 оC су мерене помоћу термовизијске

камере FLUKE Ti125, док су веће температуре мерене помоћу термопара К-типа

(хромел-алумел) и инструмента PeakTech 3360. Високе температуре преко 600

оC су мерене и помоћу лесерског мерача температуре. За време трајања сваког

експеримента, U-I методом је неколико пута мерена отпорност контакта (у

истим временским тренуцима у којима је вршено и мерење температуре) како

би се установила зависност промене отпорности контакта у функцији његове

температуре. Мерна опрема за мерење температуре контакта је приказана на

слици 6, а на слици 7 експериментална поставка.

Слика 6. Инструменти за мерење темепературе


Слика 7. Експериментална поставка

Напоменимо да су прикључни контакти на шуко-утикачима били

израђени од никлованог месинга, док су на шуко-утичницама прикључни

контакти били израђени од месинга. У свим случајевима шраф на прикључку

електроинсталационих компоненти је био израђен од никлованог челика.

РЕЗУЛТАТИ ЕКСПЕРИМЕНТА

Резултати мерења напред описаних експеримената приказани су у

табелама 1-4.

Табела 1. Испитивање шуко-утикача

Монофазни утикач S=2.5 mm2, лицнаста жица

M=0.1 Nm

t(h) 0 1 2 3 4 5 6

I (A) 16,2 16,2 16,2 16,2 16,2 16,2 16,2

U (V) 0,049 0,118 0,128 0,136 0,149 0,165 0,171

R (Ω) 0.003 0.007 0.008 0.008 0.009 0.010 0.011

T(oC) 28 81 84 88 92 93 110

t(h) 7 8 9 10 11 12h 12h10min.

I (A) 16,2 16,2 16,1 16,1 16,1 16,1 16,1

U (V) 0,186 0,195 0,217 0,231 0,235 0,293 0,8

R (Ω) 0.011 0.012 0.013 0.014 0.015 0.018 0.050

T(oC) 108 116 125 224 355 577 615

t(h) 12h20min. 12h30min. 12h40min. 12h50min. 13h 13h10min. 13h13min.

I (A) 16,1 16,1 16,1 16,0 16,0 15,9 15.8

U (V) 0,85 0,86 0,92 3,3 3,7 3,9 27.5

R (Ω) 0.053 0.053 0.057 0.206 0.231 0.245 1.741

T(oC) 624 635 642 647 653 671 >1000


Табела 2. Испитивање шуко-утикача

Монофазни утикач S=1.5 mm2, лицнаста жица

M=0.1 Nm

t(h) 0 1 2 3 4 5 6

I (A) 16.1 16.1 16.1 16.1 16.0 16.0 16.0

U (V) 0.048 0.111 0.135 0.145 0.157 0.169 0.199

R (Ω) 0.003 0.007 0.008 0.009 0.010 0.011 0.012

T(oC) 27 77 85 87 93 96 98

t(h) 7 8 9 10 11 12 13

I (A) 16.0 16.0 16.0 16.0 16.0 16.0 16.0

U (V) 0.212 0.225 0.239 0.255 0.356 0.389 0.412

R (Ω) 0.013 0.014 0.015 0.016 0.022 0.024 0.026

T(oC) 102 107 110 117 249 271 376

t(h) 14 15 16 16h10min. 16h20min. 16h22min.

I (A) 15.9 15.9 15.9 15.9 15.9 15.8

U (V) 0.425 0.435 0.824 1.23 3.15 32.5

R (Ω) 0.027 0.027 0.052 0.077 0.198 2.057

T(oC) 380 384 416 626 678 >1000

Табела 3. Испитивање шуко-утичнице

Монофазна утичница S=2.5 mm2, жица пуног пресека

M=0.1 Nm

t(h) 0 1 2 3 4 5 6

I (A) 16,3 16,3 16,2 16,2 16,1 16,1 16,1

U (V) 0,075 0,205 0,263 0,278 0,318 0,332 0,342

R (Ω) 0.005 0.013 0.016 0.017 0.020 0.021 0.021

T(oC) 24 149 155 160 170 174 188

t(h) 7 8 9 10 10h10min. 10h20min. 10h30min.

I (A) 16,1 16,1 16,1 16,1 16,0 15,9 15,9

U (V) 0,387 0,432 0,512 0,678 1,35 1,37 1,38

R (Ω) 0.024 0.027 0.032 0.042 0.084 0.086 0.087

T(oC) 206 229 277 527 571 595 612

t(h) 10h40min. 10h50min. 11h 11h10min. 11h20min. 11h30min. 11h32min.

I (A) 15,9 15,9 15,9 15,9 15,8 15.8 15.7

U (V) 2,5 2,65 2,69 2,9 3,1 3.9 36.7

R (Ω) 0.157 0.167 0.169 0.182 0.196 0.247 2.338

T(oC) 618 621 639 650 654 682 >1000

Табела 4. Испитивање шуко-утичнице

Монофазна утичница S=1.5 mm2, жица пуног пресека

M=0.1 Nm

t(h) 0 1 2 3 4 5 6

I (A) 16.1 16.0 16.0 15.9 15.9 15.9 15.9

U (V) 0.132 0.185 0.215 0.253 0.275 0.296 0.315

R (Ω) 0.008 0.012 0.013 0.016 0.017 0.019 0.020

T(oC) 23 92 94 110 149 158 182

t(h) 7 8 9 10 11 12 13

I (A) 15.9 15.9 15.9 15.9 15.9 15.9 15.9


U (V) 0.586 0.615 0.651 0.695 0.725 0.737 0.749

R (Ω) 0.037 0.039 0.041 0.044 0.046 0.046 0.047

T(oC) 203 217 249 320 362 367 376

t(h) 14 14h10min. 14h20min. 14h30min. 14h40min. 14h43min.

I (A) 15.9 15.8 15.8 15.8 15.7 15.6

U (V) 0.771 2.15 2.32 2.59 3.25 34.5

R (Ω) 0.048 0.136 0.147 0.164 0.207 2.212

T(oC) 382 625 642 678 685 >1000

АНАЛИЗЕ РЕЗУЛАТАТА МЕРЕЊА

У првом експерименту који је урађен са новим утикачем (пресек

проводника 2.5 mm2) температура контакта је после 11 сати од почетка

експеримента порасла на 255 оC, да би крајем дванаестог сата измерена

температура износила 577 оC. Отпорност контакта измерена у овом тренутку

износила је 18 mΩ. Услед високе температуре контакта, појавио се дим као

резултат топљења околне PVC изолације бакарног проводника и делова утикача

и утичнице. После 13 сати и 10 минута измерена је максимална темепратура

вреле тачке од 671 оC, да би после 3 минута врела тачка прешла у стабилан редни

електрични лук. Тада се и голим оком пре настанка редног електричног лука

видела врела тачка. Електричном луку је било допуштено да гори око минут

времена након чега је струјно коло намерно прекинуто. За време егзистенције

вреле тачке отпорност контакта је расла до вредности од 245 mΩ, да би у

тренутку успостављања електричног лука скочила на 1.74 Ω.

У другом експерименту изведеном са новим утикачем (пресек


експеримента порасла на 415 оC. Отпорност контакта измерена у овом тренутку

износила је 52 mΩ. После 10 минута температура је нагло скочила на 625.5 оC,

када се голим оком видела врела тачка формирана између бакарног проводника

и прикључка. Услед високе температуре контакта у оба експеримента, појавио

се дим као резултат топљења околне PVC изолације бакарног проводника и

делова утикача. После 16 сати и 20 минута измерена је максимална темепратура

вреле тачке од 677 оC, да би после 2 минута врела тачка прешла у стабилан редни

електрични лук. За време егзистенције вреле тачке отпорност контакта је расла

до вредности од 198 mΩ, да би у тренутку успостављања електричног лука

скочила на око 2 Ω. Електричном луку је било допуштено да гори око минут

времена након чега је струјно коло намерно прекинуто. На слици 8 је приказан

примерак испитиваног утикача.

У првом експерименту изведеном са новом утичницом (пресек


експеримента порасла на 217 оC, да би на крају десетог сата износила 527 оC.

Отпорност контакта измерена у овом тренутку износила је 42 mΩ. Услед високе

температуре контакта, појавио се дим као резултат топљења околне PVC

изолације бакарног проводника и делова утикача и утичнице.


Слика 8. Изглед испитиваног утикача за време и после завршеног

експеримента

После 11 сати и 30 минута измерена је максимална темепратура вреле

тачке од 682 оC, да би после 2 минута врела тачка прешла у стабилан редни

електрични лук. Тада се голим оком пре настанка електричног лука видела

врела тачка (завртањ на шуко-утичници се потпуно ужарио). За време

егзистенције вреле тачке отпорност контакта је расла до вредности од 247 mΩ,

да би у тренутку успостављања електричног лука скочила на око 2.39 Ω.

Електричном луку је било допуштено да гори око минут времена након чега је

струјно коло намерно прекинуто.

У другом експерименту изведеном са новом утичницом (пресек


експеримента порасла на 381 оC. Отпорност контакта измерена у овом тренутку

износила је 48 mΩ. После 10 минута температура је нагло скочила на 625 оC.

Услед високе температуре контакта, појавио се дим као резултат топљења

околне PVC изолације бакарног проводника и делова утикача и утичнице. После

14 сати и 40 минута измерена је максимална темепратура вреле тачке од 685 оC,

да би после 3 минута врела тачка прешла у стабилан редни електрични лук. Тада

се голим оком пре настанка електричног лука видела врела тачка (завртањ на

шуко-утичници се целом површином ужарио). За време егзистенције вреле

тачке отпорност контакта је расла до вредности од 207 mΩ, да би у тренутку

успостављања електричног лука скочила на око 2.2 Ω. Електричном луку је било

допуштено да гори око минут времена након чега је струјно коло намерно

прекинуто. На слици 9 је приказан примерак испитиване утичнице.

Слика 9. Лош контакт на шуко-утичници настао за време експеримента и

изглед контакта после завршеног експеримента


Репрезентативни термовизијски снимци врелих тачака на шуко-

утичници и шуко-утикачу представљени су на сликама 10 и 11.

Слика 10. Врела тачка–шуко утичница Слика 11. Врела тачка–шуко утикач

(струја 16 А, пресек 2.5 mm2) (струја 16 А, пресек 2.5 mm2)

На основу извршених експеримената, могу се извести следећи

закључци:

1. Tоком вишечасовног трајања експеримента за најнеповољније случајеве

(при максимлној редукцији момента затезања завртња од 0.1 Nm и највећој

јачини струје од 16 A (номинална вредност струје електроинсталационе

компоненте)) јављају се вреле тачке високе температуре (и електрични лук),

и то како у случају бакарних проводника пуног попречног пресека 1.5mm2

и 2.5 mm2 на контактима шуко-утичница, тако и у случају лицнастих

бакарних проводника попречног пресека 1.5mm2 и 2.5 mm2 на контактима

шуко-утикача.

2. Бржи пораст температуре лошег електричног контакта, изазваног

редукцијом момента затезања завртња, уочен је за случај бакарног

проводника пуног попречног пресека (на контактима шуко-утичница).

3. Сваки од експеримената се завршио успостављањем редног електричног

лука на месту насталог лошег електричног контакта, који веома брзо топи и

деградира PVC изолацију електроинсталационе компоненте и бакарног

проводника.

Напоменимо да постоје и снимљени видео записи у којима се јасно могу

видети настале вреле тачке, топљење PVC изолације (како на шуко-утикачу,

тако и на шуко-утичници), као и успостављање и гашење редног електричног

лука на примеру шуко-утичнице.

ЗАКЉУЧЦИ

Експериментима спроведеним у лабораторијским условима реално су

представљени топлотни процеси који на лошим контактима шуко-утичница и


утикача у нисконапонским електричним инсталацијама могу да изазову почетни

пожар. Закључено је да лабав контакт (са значајном редукцијом момента

затезања шрафа на прикључку компоненте од 0.1 Nm), без обзира на то да што

је он чист и без трагова оксидације (нова електрична инсталација), доводи до

повећања температуре значајно веће од гранично дозвољене за PVC изолацију

и представља потенцијално место за почетак деградације изолације и настајање

пожара на новој електричној инсталацији.

ЗАХВАЛНОСТ

Представљени резултати су добијени истраживањима која су

спроведена у оквиру пројекта ТР 36018 финансираног од стране Министарствa

просвете и науке Републике Србије.


[1] Хаџиефендић Н., Радаковић З., Трифуновић Ј., Вићовић Д., Електричне

инсталације - чест узрок пожара, 36. међународни сајам Заштита и

безбедност, 27-30.5, Београд, 2008.

[2] European Copper Institute, Overview of electrical safety in 11 countries,

Barcelona, 2002.

[3] Babrauskas V., How Do Electrical Wiring Faults Lead to Structure Ignitions?,

pp. 39-51, in Proc. Fire and Materials 2001 Conf., Interscience

Communications Ltd., London, 2001.

[4] Gillman T.H., Le May I., Mechanical and Electrical Failures Leading to Major

Fires, Engineering Failure Analysis, Vol. 14, pp. 995-1018, 2007.

[5] Hadziefendic N., Kostic M., Radakovic Z., Detection of series arcing in low-

voltage electrical installations, European Transactions on Electrical Power, Vol.

19, pp. 423-432, 2009.

[6] Shea J.J., Conditions for Series Arcing Phenomena in PVC Wiring, IEEE

Transactions on Components and Packaging Technologies, Volume: 30, Issue:

3, p. 532 – 539, 2007.

[7] Зарев И., Хаџиефендић Н., Откривање редног електричног лука у

нисконапонским електричним инсталацијама употребом савремених

заштитних компоненти, Техника, Вол. 69, бр. 4, стр. 637-644, 2014.

http://ieeexplore.ieee.org/xpl/RecentIssue.jsp?punumber=6144

http://ieeexplore.ieee.org/xpl/tocresult.jsp?isnumber=4295144

http://ieeexplore.ieee.org/xpl/tocresult.jsp?isnumber=4295144


НОВА МЕТОДОЛОГИЈА ЗA ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД

ПОЖАРА У УГОСТИТЕЉСКИМ ОБЈЕКТИМА

Горан Ђођевић1 , Љубомир Јацић2, Света Цветановић3, Добривоје

Јовановић4

1МУП РС,Сектор за ванредне ситуације,одељење у Пожаревцу, 2 Висока техничка школа струковних студија, Пожаревац,

3 Униерзитет у Нишу, Факултет заштите на раду, 4УР „ИНТЕП“

Пожаревац

Резиме: Нови закон о инспекцијском надзору као важно место у начину вршења

инспекцијског надзора процену ризика ставља на прво место. Од саме процене ризика

зависи начин инспекцијског надзора у надзираном субјекту. Одређивање нивоа ризика

у области заштите од пожара је доста сложено јер не постоје јасни начини и методе како

то класификовати и одредити стварни ниво угрожености. Само разврставање правних

субјеката у категорију угрожености од пожара и контролне листе из области заштите од

пожара не дају праву слику ни нивоа ризика а ни могуће последице које ризик може да

проузрокује. Нова метода процене ризика за угоститељске објекте, који спадају у групу

угрожених и ризичних објеката, даје јасну слику који је ниво ризика у сваком

појединачном угоститељском објекту. Сама метода базирана је на правилнику о

техничким нормативима за заштити угоститељских објеката од пожара и даје јасну

слику ризика у сваком објекту на основу градијената (бодова) који дефинишу сваки

утицајни елеменат у сваком угоститељском објекту.

Кључне речи: ризик, процена ризика, методологија, угоститељски објекти

THE NEW METHODOLOGY FOR ASSESSMENT OF FIRE

RISK AT CTERING FACILITES

Goran Đođević1 , Ljubomir Jacić2, Sveta Cvetanović3, Dobrivoje Jovanović4

1Ministry of Internal Affairs RS, Emergency Situations Department, in Požarevac, 2 Higher Education Technical School of Professional Stufdies, Požarevac,

3 University of Nis, Faculty of Occupational Safety, Serbia 4UR INTEP Požarevac

Summary: The new Law on inspection control, as an important factor in the process of doing

inspection control, puts the risk assessment at the first place. The process of inspection control

at the particular facility primarily depends on the risk assessment. Determination of risk level

in the field of fire protection is very complex due to the lack of precise methods for

classification and evaluation of the real level of danger. Classification of legal entities in

categories of fire endangerment and control lists in the field of fire protection do not give the

real picture of risk level neither the possible consequences induced by the risk. The new

method of risk assessment at catering facilities which are in the group of endangered and

hazardous subjects gives the clear picture of the risk level at any particular catering facility.

The method is based on the bylaw of technical quotas for fire protection of catering facilities

and gives the clear picture of risk at the facility based on points which define all influence

elements at every facility.

Key words: risk, risk assessment, methodology, catering facilities


УВОД

Инспекцијски надзор у области заштите од пожара прикупља податке,

прати и анализира стање у области инспекцијског надзора који покрива и који

је у њеном делокругу када се ради о бласти заштите од пожара тај делокруг

односи се на заштиту од пожара и експлозија. На основу прикупљених података,

утврђеног стања и процене ризика инспекцијски орган припрема план

инспекцијског надзора, иницира доношење, измене и допуне закона и других

прописа, уједначава и објављује инспекцијску праксу, предузима превентивне

мере и предлаже другим органима предузимање мера из области за које су

овлашћени. Инспекцијски надзор заснива се на процени ризика и сразмеран је

процењеном ризику, тако да се ствари могућност да се тим ризиком може

управљати. Процена ризика је део процеса анализе ризика који обухвата и

управљање ризиком и обавештавање о ризику.[1] [2]

Ризик према степену може бити: незнатан, низак, средњи, висок и

критичан. Идентификација ризика укључује утврђивање унутрашњих и

спољашњих узрока ризика, укључујући и главни ризик и вероватноћу могућих

штетних последица у случају оствареног ризика. Приликом приступању

процене ризика за одређене надзиране субјекте ризик се може проценити за

одређену делатност или активност, производе, групу надзираних субјеката са

заједничким карактеристикама или повезане пословне односе у складу са

делокругом или потребама инспекцијског надзора.

На основу процене ризика инспекцијски орган управља ризиком

изричући сразмерне управне мере управљања према надзираном субјекту и

делујући превентивно и корективно, што укључије и случајеве када се утврди

да постоје, што укључује случајеве када се утврди да постоје рани знаци

вероватноће настанка штетних последицаи када је потребно предузети мере

управљања ризиком.

Са правом се поставља питање шта је то довољно да ефикасно процени

ризик у једном надзираном субјекту. Да ли је то контролна листа која се

попуњава приликом инспекцијског надзора или је то разврставање правног

субјекта у неку категорију угрожености од пожара или је то нешто друго.

Приликом процене ризика треба употребити све што је у могућности да се

одреди права угроженост али ни контролна листа нити разврставање правног

субјекта у категорију угожености од пожара не даје потпуну слику стварног

ризика и угрожености појединих надзираних субјеката јер су ове методе доста

уједначене и не дају праву слику угрожености. Зато је потребно ради бољег

сагледавања урадити посебне методологије којима се одређује стварни ризик и

даје права слика угрожености и могућност управљања ризиком.

ЕЛЕМЕНТИ КОЈИ ОДРЕЂУЈУ ПРОЦЕНУ РИЗИКА ОД ПОЖАРА У

УГОСТИТЕЉСКИМ ОБЈЕКТИМА

Да би се постигао циљ сваке методе која служи да се утврди ризик и

угроженост одређеног објекта или групе објекта који имају заједничке елементе

морају се дефинисати заједнички елементи који доводе до угрожености,


правилно класификовати и одредити колику они имају вредност на угроженост

и могућност испољавања ризика и вероватноћу настанка штетних последица.

Када се ради о угоститељским објектима ти елементи су следећи:

1. Добијене сагласности на техничку документацију у погледу мера заштите

од пожара и добијене сагласности на спроведене мере заштите од пожара

предвиђене техничком документацијом (технички пријем из области

заштите од пожара)

2. Отпорност на пожар носећих конструктивних елемената угоститељског

објекта

3. Грађевинске мере за спречавање преноса пожара у угоститељском објекту

4. Евакуациони путеви у угоститељском објекту

5. Излази из угоститељског објекта

6. Приступ за ватрогасна возилаи време доласка ватрогасне јединице за

гашење пожара

7. Тавански простор у угоститељском објекту

8. Електричне инсталације у угоститељском објекту

9. Системи климатизације и вентилације у угоститељском објекту

10. Системи за узбуњивање, дојаву и гашење пожара

11. Опрема за гашење пожара

12. Заштита објеката од атмосферског пражњења

13. Организационе мере заштите

14. Додатне мере заштите у угоститељским објектима

Сами елементи који који се узимају као полазна основа за процену

ризика у угоститељским објектима дефинисани су у Правилнику о техничким

нормативима за заштиту угоститељских објеката од пожара [3].

Сагласности у делу заштите од пожара за угоститељске објекте

Закон о заштити од пожара [4] својим чл.33 ст.1 тач.1 дефинише да за

све угоститељске објекте без обзира на површину потребна је сагласност на

пројектно-техничку документацију у погледу мера заштите од пожара. Ово

практично значи да је за све угоститељске објекте потребна израда техничке

документације (пројекта за извођење) који се састоје од: архитектонско-

грађевинског пројекта, пројекта водовода и канали-зације, машинског пројекта,

пројекта електричних инсталација, пројекта посеб-них система заштите (ако су

потребни) и главног пројекта заштите од пожара.

То практично значи да је пре изградње угоститељског објекта у

пројектно-техничкој документацији потребно предвидети све прописане и

техничком праксом усвојене мере заштите од пожара и експлозија. Оно што је

посебно важно на такву документацију потребно је добити сагласност

надлежног органа за превентивну заштиту, чиме се постиже да такав

угоститељски објекат има све предвиђене мере заштите од пожара и експлозија.

Нажалост велики број угоститељсих објеката не гради се по одобреним

документацијама, тако да то усложава безбедност и овакве објекте чини

опасним што нам догађаји у прошлости само потврђују.

Чланом 36 Закона о заштити од пожара предвиђено је да пре стављања

у функцију угоститељских објеката потребно добити сагласност на спроведене


мере заштите од пожара предвиђене пројектно-техничком документацијом. То

практично значи да надлежни орган изврши увид у изведено стање и упореди га

са мерама у техничкој документацији,ако се слажу сматра се да је у објекту

спроведено све што је значајно са аспекта заштите од пожара, тако да се за такав

објекат може издати употребна дозвола.

Табела 1. Сагласност на пројектно техничку документацију у погледу мера

заштите од пожара

Мера Број бодова

Угоститељски објекат поседује сагласност на техничку

документацију у погледу мера заштите од пожара на коју је

дато позитивно мишљење надлежног органа

60

Угоститељски објекат поседује сагласност на техничку

документацију у погледу мера заштите од пожара на део

објекта коју је дато позитивно мишљење надлежног органа

(извршена доградња и реконструкција)

20

Угоститељски објекат не поседује сагласност на техничку

документацију у погледу мера заштите од пожара на коју је

дато позитивно мишљење надлежног органа

0

Табела 2. Сагласност на спроведене мере заштите од пожара предвиђених

техничком документацијом у погледу мера заштите од пожара

(технички пријем из области заштите од пожара)


Угоститељски објекат поседује сагласност на спроведене мере

заштите од пожара предвиђене техничком документацијом –

дато позитивно мишљење надлежног органа (технички пријем из

области заштите од пожара)

60

Угоститељски објекат поседује сагласност на спроведене мере

заштите од пожара предвиђене техничком документацијом да

део објекта – извршена доградња и реконструкција

20

Угоститељски објекат не поседује сагласност на спроведене

мере заштите од пожара предвиђене техничком документацијом

0

Отпорност на пожар носећих конструкција угоститељског објекта

Сваки угоститељски објекат мора бити тако изграђен да његове носеће

конструкције имају одговарајућу отпорност на пожар у смислу носивости и

стабилности, а такође и у делу спречавања ширења пожара унутра објекта, као

и ширења пожара на суседне објекте. Зато је у овом делу битно да ли је објекат

у саставу објеката других намена или је самосталан, као и његова висина и

слично.

Табела 3. Отпорност на пожар носећих конструкција угоститељског објекта

који није у саставу објеката друге намене а није виши од три спрата


Ватротпорност носећих конструкција

угоститељског објекта је 30 и више минута

40


угоститељског објекта је мања од 30 минута

0


Табела 4. Ватротпорност на пожар носећих конструкција угоститељског

објекта који није саставу објеката других намена а који је виши од три

спрата



угоститељског објекта је 60 и више минута

40


угоститељског објекта је мања од 60 минута

0

Табела 5. Отпорност на пожар носећих конструкција угоститељског објекта

који нису у саставу других објеката других намена, а који припадају

категорији високих објеката


Ватротпорност на пожар носећих зидова и ојачаних

стубова је већа од 1,5 час

40

Ватротпорност на пожар носећих зидова и ојачаних

стубова не задовољава тражену ватротпорност

0

Грађевинске мере за спречавање преноса пожара у угоститељском објекту

Грађевинске мере које се примењују приликом пројектовања и изградње

угоститељских објеката врло су важан елеменат у заштити угоститељских

објеката од пожара. У ком делу се налази угоститељски објекат, положај

простора, подела на пожарне секторе и број људи који борави у угоститељском

објекту важни су детаљи који одређују и пожарни ризик сваког појединачног

угоститељског објекта.

Табела 6. Угоститељски објекти који се налазе у подрумским просторијама

(дискотеке,ноћни клубови, ресторани и сл.) према броју присутних лица у њима


Угоститељски објекат у подрумским просторијама у

којима се окупља до 50 лица

70



60



50



40



30



20


којима се окупља преко 300 лица

0

Број лица у објекту који се налази у подрумским просторијама је веома

важан, пре свега због отежане евакуације, тако да је већи број присутних лица

носи и далеко већи ризик. У самом делу методологије учињена је градација на

основу брохја присутних лица, тако да највећи број бодова и мањи ризик је у

делу где је и број лица најмањи.


Табела 7. Одвојеност у противпожарне секторе угоститељског објекта у

којима се организују забаве и забавни програм (дискотеке, ноћни клубови,

ресторани и сл.) а где може да борави више од 150 људи


Угоститељски објекат у коме борави више од 150

гостију а одвојен је у посебан противпожарни сектор

40

Угоститељски објекат у коме борави више од 150

гостију а није одвојен у посебан противпожарни сектор

0

Табела 8. Величина пожарних сектора у угоститељским објектима који нису

у саставу објеката других намена , а који имају више од три спрата


Површина пожарног сектора је до 500 м2 40



Површина пожарног сектора је преко 1500 м2 0

Табела 9. Величина пожарних сектора у угоститељским објектима који нису

у саставу објеката других намена , а који припадају категорији високих

објеката


Величина пожарног сектора задовољава одредбе чл.7

Правилника за високе објекте

40

Величина пожарног сектора задовољава одредбе чл.7

Правилника за високе објекте

0

Табела 10. Грађевински елементи и уређаји за затварање отвора на

границама противпожарног сектора у угоститељским објектима –

отпорност на пожар


Грађевински елементи и уређаји за затварање отвора имају

отпорност на пожар најмање 30 минута мању од елемената

на граници пожарног сектора али не мању од 30 минута

40

Грађевински елементи и уређаји за затварање отвора имају

отпорност на пожар мању од 30 минута

0

Табела 11. Одвојеност у пожарне секторе вертикалних и хоризонталних

конструктивних елемената у угоститељском објекту који је у стаставу

објекта који није јавне намене


Угоститељси објекат је одвојен хоризонталним и

вертикалним конструктивним елементима који су

отпорни на пожар 90 и више минута

40

Угоститељси објекат је одвојен хоризонталним и

вертикалним конструктивним елементима који су

отпорни на пожар мање од 90 минута

0


Табела 12. Одвојеност угоститељских објеката од других објеката


Угоститељски објекат је од другог објекта одвојен пожарним

зидом отпорних на пожар 90 минута који пресеца објекат од

темеља до крова а на крову се завршава надвишењем од

најмање 50 цм,изнад кровног покривача или са конзолом

испод крова ширине 1 м лево и десно од пожарног зида

40

Угоститељски објекат није од другог објекта одвојен пожар-

ним зидом отпорних на пожар 90 минута који пресеца обје-

кат од темеља до крова а на крову се завршава надвишењем

од најмање 50 цм,изнад кровног покривача или са конзолом

испод крова ширине 1 м лево и десно од пожарног зида

0

Евакуациони путеви

Један од најважнијих елемената приликом евакуације у угоститељском

објекту су евакуациони путеви. Сама ширина, материјал од кога су изграђени,

дужина, ширина отвора, начин и смер отварања врата у коридору евакуације,

излазак или неизлазак у слободан (неугрожен) простор у многоме одређује да

ли ће евакуација бити брза и ефикасна у случају настанка пожара. Зато се овом

елементу безбедности полаже доста пажње како у избору материјала приликом

изградње, тако прорачуна ширине и дужине, прорачуна времена евакуације и

сл.

Табела 13. Ширина евакуационих путева


Угоститељски објекат има одговарајућу ширину пута ,

сходно табели 1 Прабвилника за угоститељске објекте

40

Угоститељски објекат нема одговарајућу ширину пута,

сходно табели 1 Прабвилника за угоститељске објекте

0

Табела 14. Дужина делова евакуационих путева


Дужина дела евакуационог пута а који не припада коридору

евакуације (етажни ходници, пролази) износи највише до 35 м

40

Дужина дела евакуационог пута а који не припада коридору

евакуације (етажни ходници, пролази) износи више од , 35 м

0

Табела 15. Дужина дела евакуационог пута ако је простор кроз који води

евакуациони пут заштићен стабилним системом за гашење пожара и

системом вентилације и климатизације


Дужина евакуационог пута који је заштићен аутоматским

системом за гашење пожара је до 55 м

40

Дужина евакуационог пута који је заштићен аутоматским

системом за гашење пожара је дужи од 55 м

0


Грађевински елементи којим је ограничен коридор евакуације

Табела 16. За грађевинске елементе угоститељских објеката који

ограничавају коридор евакуације за објекте који нису виши од три спрата


Грађевински елементи који ограничавају коридор евакуације у

угоститељском објекту имају отпорност на пожар већу од 30 мин.

40


угоститељском објекту имају отпорност на пожар мању од 30 мин

0

Табела 17. За грађевинске елементе угоститељских објеката који

ограничавају коридор евакуације за објекте који су виши од три спрата



угоститељском објекту имају отпорност на пожар већу од 60 мин.

40


угоститељском објекту имају отпорност на пожар мању од 60 мин.

0

Излази из угоститељског објекта

Излази из угоститељског објекта имају велики значај приликом

евакуације из угоститељског објекта у случају пожара. То се пре свега односи

на број и положај излаза, ширину, грађевинске карактеридтике, положај и

слично.

Табела 18. За угоститељске објекте више од два спрата


Угоститељски објекат има могућност излажења са самог спрата ева-

куационим путевима у најмање два смера преко два независна излаза

40

Угоститељски објекат нема могућност излажења са самог спрата ева-

куационим путевима у најмање два смера преко два независна излаза

0

Табела 19. За угоститељске објекте више до четири спрата


Угоститељски објекат испуњава следеће услове:

1. на једном спрату има највише шест спаваћих соба у којима

је смештено највише 10 лица

2. удаљеност од осе врата било које спаваће собе до

степеништа није дуже од 10 м

3. удаљеност од најудаљенијег дела било кога јавног

простора доступног лицима до степеништа није дуже од 15 м

4.степениште задовољава услов из чл.15 и 16 Правилника за

угоститељске објекте

40

Угоститељски објекат не испуњава услове из горње табеле 0

Табела 20. Број излаза у угоститељском објекту у којима се окупља од 50 до

500 лица


Угоститељски објекат који прима од 50 до 500 лица има најмање

два излаза према коридору евакуације

40

Угоститељски објекат који прима од 50 до 500 лица нема најмање

два излаза према коридору евакуације

0


Табела 21. Број излаза на угоститељском објекту који прима више од 500 лица


Угоститељски на сваких још до 500 присних лица има још по

један излаз према коридору евакуације

40

Угоститељски на сваких још до 500 присних лица нема још по

један излаз према коридору евакуације

0

Табела 22. Врата на улазима и излазима у коридор евакуације у

угоститељским објектима


Врата на улазу-излазу у коридор евакуације угоститељског објекта

имају отпорност на пожар 30 и више минута

40

Врата на улазу-излазу у коридор евакуације угоститељског објекта

имају отпорност на пожар мању од 30 минута

0

Табела 23. Сигурносна степеништа у угоститељским објектима


Угоститељски објекат висине до три спрата има сигурносно

степениште

60

Угоститељски објекат висине преко три спрата има најмање једно

сигурносно степениште

40

Угоститељски објекат висине преко три спрата нема ниједно

сигурносно степениште

0

Табела 24. Ширина степеништа која се користе за евакуацију


Ширина степеништа у угоститељском објекту одговара вредностима

из табеле 2 Правилника о техничким нормативима за заштиту

угоститељских објеката од пожара

40

Ширина степеништа у угоститељском објекту не одговара

вредностима из табеле 2 Правилника о техничким нормативима за

заштиту угоститељских објеката од пожара

0

Табела 25. Ширина степеништа и ширина улаза у угоститељском објекту


Ширина степеништа у угоститељском објекту није мања од ширине

врата којим се улази на степениште

40

Ширина степеништа у угоститељском објекту је мања од ширине

врата којим се улази на степениште

0

Табела 26. Ширина степеништа у угоститељском објекту који спадају у

високе објекте


Ширина степеништа у угоститељском објекту који припада

категорији високих објеката већа је од 1,4 м

40

Ширина степеништа у угоститељском објекту који припада

категорији високих објеката мања је од 1,4 м

0


Табела 27. Површина корисног простора који се користи за колективни

боравак (исхрана, забава и сл.)


Површина корисног простора у објекту по једној особи није

мања од 1,4 м2

40

Површина корисног простора у објекту по једној особи је

мања од 1,4 м2

0

Табела 28. Подне, зидне и плафонске облоге на коридору евакуације


Облоге су од негоривог матерјала на коридору евакуације у

угоститељском објекту

40

Део облога је од горивог а део облога је од негоривог

материјала на коридору евакуације у угоститељском објекту

10

Облоге су од горивог материјала на коридору евакуације у

угоститељском објекту

0

Табела 29. Подне облоге на делу евакуационих путева које не припадају

коридору евакуације


Подне облоге одговарају класи 1S1 према стандарду SRPS EN

13501-1

40

Подне облоге не одговарају класи 1S1 према стандарду SRPS

EN 13501-1

0

Табела 30. Зидне и плафонске облоге на деловима евакуационих путева који не

припадају коридору евакуације (етажни ходници, пролази и сл.)


Зидне и плафонске облоге одговарају класи Bs1 d0 према

SRPS EN 13501-1

40

Зидне и плафонске облоге не одговарају класи Bs1 d0

према SRPS EN 13501-1

0

Табела 31. Дужина слепог ходника у угоститељском објекту


Дужина слепог ходника у угоститељском објекту не прелази 10 м 40

Дужина слепог ходника у угоститељском објекту је већа од 10 м 0

Табела 32. Дужина слепог ходника у угоститељском објекту који је заштићен

стабилним системом за гашење пожара


Дужина слепог ходника у угоститељском објекту који је заштићен

стабилним системом за гашење пожара није дужи од 15 м

40

Дужина слепог ходника у угоститељском објекту који је заштићен

стабилним системом за гашење пожара је дужи од 15 м

0


Табела 33. Системи за одвођење дима и топлоте на највишем делу

степеништа у угоститељском објекту који се користи као излаз

Мера Број

бодова

Постоји систем за одвођење дима и топлоте на највишем делу степеништа

у угоститељском објекту који се може активирати аутоматски и ручно

40

Постоји систем за одвођење дима и топлоте на највишем делу степеништа

у угоститељском објекту који се може активирати само ручно

10

Не постоји систем за одвођење дима и топлоте на највишем делу

степеништа у угоститељском објекту

0

Табела 34. Проходност евакуационих путева и могућност ширења пожара

евакуационим путем у угоститељском објекту


На евакуационим путевима не налазе се предмети и запреке које могу

ометати евекуацију и који помажу ширење пожара

40

На евакуационим путевима налазе се предмети и запреке које могу

ометати евекуацију и који помажу ширење пожара

0

Табела 35. Врата на евакуационим путевима угоститељских објеката


Врата на евакуационим путевима у угоститељском објекту одговарају

условима из чл.18 Правилника о техничким нормативима за заштиту

угоститељских објеката од пожара

40

Врата на евакуационим путевима у угоститељском објекту не

одговарају условима из чл.18 Правилника о техничким нормативима

за заштиту угоститељских објеката од пожара

0

Приступ за ватрогасна возила

Приступ ватрогасних возила у случају потребе интервенције на гашењу

пожара или евакуације је врло важан елеменат у процени ризика. Постоји вели-

ки број угоститељских објеката где не постоје одговарајући прилази и путеви за

ватрогасна возила, што сигурно отежава интервенције и ефикасно гашење пожа-

ра. Када се ради о категорији високих објеката такође врло често није могуће

постављање аутомеханичких лестава и платформи што може бити врло отежа-

вајућа околност приликом гашења пожара и евакуације чиме се ризик повећава.

Табела 36. Приступ за ватрогасна возила


Приступ за ватрогасна возила је могућ са све четири стране 40

Приступ за ватрогасна возила је могућ са две или три стране 30

Приступ за ватрогасна возила је могућ са једне стране 20

Приступ за ватрогасна возила није могућ до угоститељског објекта

или је отежан због присуства других возила или запрека

0


Табела 37. Могућност постављања аутомеханичких лестава код

угоститељских објеката који спадају у категорију високих објеката


Могуће постављање аутомеханичких лестава код угоститељског

објекта који спада у категорију високих објеката

40

Није могуће постављање аутомеханичких лестава код

угоститељског објекта који спада у категорију високих објеката

0

Табела 38. Могуће време доласка ватрогасно-спасилачких јединица на место

интервенције на угоститељском објекту


Од 5 до 10 минута 60





Преко 60 минута 10

Тавански простор у угоститељском објекту

Тавански простор може бити узрок како настанка пожара тако и када

пожар настане у таванском простору брз преносилац пожара, ако такав део

објекта није посебно противпожарно одвојен и начињен као посебни

противпожарни сектор. Такође смештај разног горивог материјала на таванском

простору може да представља опасност за настанак и ширење пожара.

Табела 39. Издвојеност таванског простора у угоститељском објекту

Мера Број

бодова

Тавански простор је извојен у посебан противпожарни сектор са ватроот-

порношћу хоризонталних и вертикалних конструкција од најмање 60 мин.

40

Тавански простор је извојен у посебан противпожарни сектор са ватроот-

порношћу хоризонталних и вертикалних конструкција мањи од 60 минута

20

Тавански простор није издвојен у посебан противпожарни сектор 0

Табела 40. Смештај горивог материјала у таванском простору

угоститељског објекта


У таванском простору угоститељског објекта не смешта се гориви мат. 40

У таванском простору угоститељског објекта смешта се гориви мат. 0

Електричне инсталације у угоститељским објектима

Електричне инсталације и њихово правилно постављање и извођење

представља важан елеменат у смањењу ризика од настанка пожара. Велики број

пожара настане због неадекватних и неисправних електричних инсталација.

Такође непоседовање одређених инсталација као што су сигурносне представља

опасност у делу извођења евакуације и спасавање људи. Зато се овим

инсталацијама посвећује посебна пажња пре свега у делу избора и пројектовања

а затим и у делу правилног извођења.


Табела 41. Електричне инсталације у угостиељским објектима – општи

услови


Електричне инсталације у угоститељском објекту изведене су према

одобреној техничкој документацији и поштујући одредбе Правилника о

техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона, и

испуњавају услове за објекте који се разврставају у класу спољашњих

утицаја у погледу могућности евакуације у случају хитности BD2.

40

Електричне инсталације у угоститељском објекту нису изведене су пре-

ма одобреној техничкој документацији и поштујући одредбе Правилни-

ка о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона,

и испуњавају услове за објекте који се разврставају у класу спољашњих

утицаја у погледу могућности евакуације у случају хитности BD2.

0

Табела 42. Сигурносна, помоћна и противпанична расвета у угоститељском

објекту


Угоститељски објекат има правилно изведену сигурносну, помоћну

и противпаничну расвету

40

Угоститељски објекат нема правилно изведену сигурносну, помоћну

и противпаничну расвету

0

Та

бела 43. Контрола сигурносне расвете у угоститељским објектима


Контрола сигурносне расвете врши се у угоститељском објекту

једном у 6 месеци и о томе се води уредна евиденција

20

Контрола сигурносне расвете не врши се у угоститељском објекту

једном у 6 месеци и о томе се не води уредна евиденција

0

Системи климатизације и вентилације

Као и сви системи системи климатизације и вентилације су важан

елеменат у смањењу ризика од пожара у угоститељским објектима и као такви

морају бити пројектовани и изведени према одобреној техничкој

документацији. Ови системи посебан значај имају приликом обезбеђивања

услова за брзу и ефикасну евакуацију као и за спречавање ширења пожара.

Табела 44. Системи вентилације и климатизације у угоститељским

објектима


Системи вентилације и климатизације у угоститељском објекту су

пројектовани и изведени на такав начин да се избором материјала

система и постављањем клапни отпорних на пожар спречи штетан

утицај димних продуката на лица у евакуационим путевима

40

Системи вентилације и климатизације у угоститељском објекту нису

пројектовани и изведени на такав начин да се избором материјала

система и постављањем клапни отпорних на пожар спречи штетан

утицај димних продуката на лица у евакуационим путевима

0


Табела 45. Безбедносни системи за вентилацију и климатизацију


Угоститељски објекат је опремљен безбедносним системом за

вентилацију или климатизацију који служи за стварање безбедних

услова за евакуацију

40

Угоститељски објекат није опремљен безбедносним системом за

вентилацију или климатизацију који служи за стварање безбедних

услова за евакуацију

0

Табела 46. Одржавање система за вентилацију и климатизацију


Чишћење, одржавање и провера исправности елемената система

вентилације и климатизације у угоститељском објекту врши се

најмање једном у шест месеци и о томе се води евиденција

20

Чишћење, одржавање и провера исправности елемената система

вентилације и климатизације у угоститељском објекту не врши се

најмање једном у шест месеци и о томе се не води евиденција

0

Табела 47. Одржавање и контрола клапни отпорних на пожар система за

вентилацију


Клапне отпорне на пожар у систему проверавају се једном у два месеца

и о томе се води евиденција

20

Клапне отпорне на пожар у систему не проверавају се једном у два

месеца и о томе се не води евиденција

0

Табела 48. Отпорност клапни на пожар


Клапне у систему за вентилацију и климатизацију угоститељског

објекта имају ватротпорност највише до 30 минута нижу од

грађевинских елемената кроз који пролазе али не мању од 30 минута

40

Клапне у систему за вентилацију и климатизацију угоститељског

објекта не испуњавају услов ватротпорности из горње табеле

0

Табела 49. Систем за вентилацију и климатизацију са три и више клапни који

се активира аутоматским системом за дојаву пожара


Систем три и више клапни отпорних на пожара пројектоване су да се

активирају затварањем помоћу сигнала из централе за дојаву пожара

40

Систем са три и више клапни отпорних на пожар не активира се са

централе за дојаву пожара

0

Системи за узбуњивање, дојаву и гашење пожара

Уградња система за узбуњивање, дојаву и гашење пожара у

угоститељским објектима је значајна јер брзо откривање и брзо јављање

насталог пожара може да допринесе брзом и ефикасном сузбијању нежељеног

догађаја Ако објекат поседује и аутоматски систем за гашење пожара то даје

могућност за још бржр реаговање на настали догађај и гашење пожара у

почетној фази. Ови системи доприносе да се ризик од пожара смањи и да

заштита угоститељских објеката буде већа.


Табела 50. Системи за дојаву пожара у угоститељским објектима


У угоститељском објекту који прима до 100 лица уграђен је систем

за аутоматску дојаву и алармирање пожара

60

У угоститељском објекту који прима преко 100 лица уграђен је

систем за аутоматску дојаву и алармирање пожара

40

У угоститељском објекту који прима преко 100 лица није уграђен је

систем за аутоматску дојаву и алармирање пожара

0

Табела 51. Системи за аутоматско гашење пожара у угоститељским

објектима


Угоститељски објекат површине мање од 800 м2 и за број гостију до

300 лица има уграђен стабилни систем за гашење пожара

60

Угоститељски објекат површине веће од 800 м2 и за број гостију

преко 300 лица има уграђен стабилни систем за гашење пожара

40

Угоститељски објекат површине веће од 800 м2 и за број гостију

преко 300 лица нема уграђен стабилни систем за гашење пожара

0

Табела 52. Системи за гласовно обавештавање и узбуњивање


Угоститељски објекат који прима до 250 лица има уграђен систем

за гласовно обавештавање и узбуњивање

60

Угоститељски објекат који прима преко 250 лица има уграђен

систем за гласовно обавештавање и узбуњивање

40

Угоститељски објекат који прима преко 250 лица нема уграђен

систем за гласовно обавештавање и узбуњивање

0

Табела 53. Одржавање система за аутоматску дојаву и гашење пожара


Аутоматски систем за дојаву и гашење пожара у угоститељском

објекту контролише се у размацима не дужим од 6 месеци од стране

овлашћеног предузећа

20

Аутоматски систем за дојаву и гашење пожара у угоститељском

објектуне контролише се у размацима не дужим од 6 месеци од

стране овлашћеног предузећа

0

Опрема за гашење пожара

Опрема за гашење пожара која се састоји од апарата за почетно гашење

пожара и хидрантске мреже важан је сегмент у заштити угоститељских објеката

од пожара. Правилно изабран број на основу пожарног оптерећења и површине

простора, распоред хидраната спољне и унутрашње хидранске мреже који су

одобрени пројектном документацију важан је елеменат у заштити сваког

угоститељског објекта.


Табела 54. Апатати за почетно гашење пожара

Мера Број

бодова

Број апарата за почетно гашење пожара у угоститељском објекту одговара

пожарном оптерећењу и површини штићеног простора и постављени су према

техничкој документацији на видљивим и доступним местима

40

Број апарата за почетно гашење пожара у угоститељском објекту не одговара

пожарном оптерећењу и површини штићеног простора ,

10

У угоститељском објекту нема постављених апарата за почетно гашење

пожaра

0

Табела 55. Хидранска мрежа за гашење пожара у угоститељским објектима


Угоститељски објекат површине мање од 150 м2 поседује хидрантску

мрежу

60

Угоститељски објекат површине веће од 150 м2 поседује унутрашњу

и спољашњу хидрантску мрежу

40

Угоститељски објекат површине веће од 150 м2 поседује само

унутрашњу хидрантску мрежу

20

Угоститељс

ки објекат површине веће од 150 м2 поседује само спољашњу

хидрантску мрежу

20

Угоститељски објекат не поседује уграђену хидрантску мрежу 0

Табела 56. Одржавање и контроле апарата за почетно гашење пожара и

хидрантске мреже


Апарати за почетно гашење пожара у угоститељском објекту одржава-

ју се по упуству произвођача и у законском року не дужем од 6 месеци

20

Апарати за почетно гашење пожара у угоститељском објекту не одржа-

вају се по упуству произвођача и у законском року не дужем од 6 мес.

0

Атмосферско пражњење

Системи за заштиту од атмосферског пражњења на угоститељским

објектима представља важан елеменат у смањењу ризика од настанка пожара.

Велики број пожара настане због неадекватних и неисправних система. Зато се

овим системима за заштиту посвећује посебна пажња пре свега у делу избора и

пројектовања а затим и у делу правилног извођења и одржавања.

Табела 57. Системи за заштиту од атмосферског пражњења на

угоститељским објектима


Угоститељски објекат има уграђен одговарајући систем за заштиту од

атмосферског пражњења према одобреној техничкој документацији

40

Угоститељски објекат нема уграђен одговарајући систем за заштиту од

атмосферског пражњења према одобреној техничкој документацији

0


Табела 58. Одржавање система за зашзиту од атмосферског

пражњења


Систем заштите од атмосферског пражњења одржава се сходно

упуству произвођача, редовно се контролише сходно предвиђеном

нивоу заштите и води се одговарајућа и прописана евиденција

20

Систем заштите од атмосферског пражњења не одржава се сходно

упуству произвођача, редовно се не контролише сходно предвиђеном

нивоу заштите

0

Организационе мере заштите од пожара

Организацине мере у угоститељском објекту подразумевају да у

одређеним објектима мора да постоје лица која су обучена за поступке у случају

кад пожар настане, као и организовање брзе и ефикасне евакуације. То подра-

зумева да та лица морају бити обучена из области заштите од пожара и спаса-

вања, да у угоститељским објектима постоје планови евакуације и поступци у

случају пожара , правила заштите од пожара са којима лица у објекту морају да

буду упозната ради предузимање мера у случају нежељених ситуација.

Табела 59. Запослена лица у угоститељском објекту


Запослена лица у угоститељском објекту су упозната са прописаним

мерама заштите од пожара и у зависности од намене објеката знају:

1. Да спроведу поступак ефикасне евакуације лица из било ког дела

простора угоститељског објекта у безбедан простор

2. Да исправно употребљавају апарате и опрему за гашење пожара

3. Да активирају систем за дојаву пожара и да искључе примарни извор

напајања енергентима у угоститељском објекту (гас, електрична

енергија, запаљиве течности и сл.)

4. Да искључе систем за вентилацију

40

Запослена лица у угоститељском објекту нису упозната са мерама

заштите од пожара и безбедне и ефикасне евакуације и поступака из

горње табеле

0

Табела 60. Пожарни спасиоц у угоститељском објекту

Мера Број

бодова

У угоститељском објекту на сваких 150 гостију постоји пожарни спасилац

у простору који се користи за организоване забаве и забавни програм

40

У угоститељском објекту на сваких 150 гостију не постоји пожарни спаси-

лац у простору који се користи за организоване забаве и забавни програм

0

Табела 61. Обуке радника и вежбе у угоститељском објекту


Запослени радници у угоститељском објекту који прима више од 100

гостију најмање једном годишње учествују у вежбама евакуације и

коришћења опреме за гашење пожара

20

Запослени радници у угоститељском објекту који прима више од 100

гостију не учествују у вежбама евакуације и коришћења опреме за

гашење пожара

0


Табела 62. Доступност просторијa у угоститељском објекту


Запосленим у угоститељском објекту и пожарном спасиоцу увек су

доступне просторије у којима се налазе

1.централа за дојаву пожара

2.главни прекидач за искључење напајања објекта електричном

енергијом

3.уређаји за искључење система вентилације

4.уређаја за управљање радом стабилног система за гашење пожара

5.уређаја за повишење притиска у хидранској мрежи

40

Запослени у угоститељском објекту и пожарном спасиоцу нису

доступне просторије из горње табеле

0

Табела 63. План евакуације и поступцуи у случају пожара у угоститељским

објектима


У угоститељском објекту на видљивим местима постављени су

планови евакуације и поступци у случају пожара

20

У угоститељском објекту на видљивим местима нису постављени су

планови евакуације и поступци у случају пожара

0

Додатне мере заштите у угоститељским објектима

Под додатним мерама заштите подразумевају се услови које поједине

помоћне просторије у угоститељским објектима морају да испуне у погледу

смештаја запаљивих течности и гасова или смештају мотора са унутрашњим

сагоревањем, котларница или батерија за резервни извор напајањем

електричном енергијом.

Табела 64. Просторије за смештај мотора са унутрашњим сагоревањем,

котларница и батерија које се користе као резервни извор напајања

електричном енергијом


Просторије за смештај мотора са унутрашњим сагоревањем (дизел или

бензински електрични агрегати, мотори на гас и сл.), акумулаторске

батерије које се користе као резерни извор напајања електричном енер-

гијом и котларница у угоститељском објекту извдвојене су у посебни

пожарни сектор са вертикалним и хоризонталним конструкционим

елементима ватротпорности према пожару не мањој од 60 минута

40

Просторије за смештај мотора са унутрашњим сагоревањем (дизел или

бензински електрични агрегати, мотори на гас и сл.), акумулаторске

батерије које се користе као резерни извор напајања електричном енер-

гијом и котларница у угоститељском објекту нису извдвојене у посеб-

ни пожарни сектор са вертикалним и хоризонталним конструкционим

елементима ватротпорности према пожару не мањој од 60 минута

0


Табела 65. Смештај запаљивих течности и гасова у угоститељским објектима


Запаљиве течности и гасови у угоститељским објектима

смештају се у складу са прописима који регулишу ту област

40

Запаљиве течности и гасови у угоститељским објектима не

смештају се у складу са прописима који регулишу ту област

0

ПРОЦЕНА РИЗИКА ПРЕМА МЕТОДОЛОГИЈИ

Методологија се базира на збиру бодова за сваки сегмент односно

елемент који карактерише ризик у угоститељком објекту дефинисаних кроз

четрнаест чинилаца који су дати у поглављу 1 ове методологије. Збири бодова

даје конкретан ризик за угоститељски објекат.

Приликом примене методологије узимати само бодове који

карактеришу угоститељски објекат на пример ако се не ради о угоститељском

објекту који спада у категорију високих објеката не узимати бодове за такве

објекте.

Класификација ризика према примењеној методологији

Ризик може бити: незнатан, низак, средњи, висок и критичан. Број

бодова применом методологије даје тачну слику нивоа ризика у угоститељском

објекту.

Број бодова и ниво ризика:

1. Од 2090 до 1881 бода или од 90-100% НЕЗНАТАН РИЗИК

2. Од 1881 до 1672 бода или 80-90% НИЗАК РИЗИК

3. Од 1672 до 1418 бода или 80-70% СРЕДЊИ РИЗИК

4. Од 1418 до 1254 бода или 70-60% ВИСОК РИЗИК

5. Од 1254 и мање бода или испод 60% КРИТИЧАН РИЗИК

ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ

Инспекцијски надзор базира се на процени ризика и сразмеран је

процењеном ризику. Такође процена ризика се врши одговарајућим

критеријумима и процењује тежина могућих штетних последица и вероватноћу

њиховог настанка.

Приликом процене ризика могу се користити разне методе за процену,

контролне листе, критеријуми за разврставање правних субјеката у категорију

угрожености од пожара. Постоји потреба да се за различите групе делатности и

објеката ураде јединствени критеријуми процене које би садржала исте и

приближне елементе који учествују у процени ризика.

Угоститељси објекти који представљају објекте у којима постоји ризик,

али који нису сви подједнако угрожени, тако да предложеном методологијом је

омогућено детаљно и правилно сагледавање ризика бодовањем свих елемената

који могу да доведу до нежељених последица и којима може тачно да се одреди

степен ризика. Такође овом методологијом дата је и могућност за поједине

угоститељске објекте који имају одређене примењене мере заштите од пожара

(уградња система за дојаву, гашење, хидрантске мреже и сл.), а која није као


обавеза предвиђена у Правилнику и законским решењима, да је мањи степен

угрожености јер се применом ових мера ризик смањује.

Као и остале методе и ова је базирана на Правилнику о техничким

нормативима за угоститељске објекте и на искуствима из праксе, и као таква

може да се мења и допуњује и складу са потребама, али даје добру основу за

детаљну и правилну процену ризика од пожара у угоститељским објектима.


[1] Закон о инспекцијском надзору (''Сл.гласник РС'' бр.36/2015)

[2] Уредба о заједничким елементима процене ризика у инспекцијском

надзору [3] Правилник о техничким нормативима за заштоти угоститељских објеката

од пожара (''Сл.гласник РС'' бр.61/2015)

[4] Закон о заштити од пожара (''Сл.гласник РС'' бр.111/09 и 20/15)


ПОСТУПАК СЕРТИФИКАЦИЈЕ РУЧНИХ И ПРЕВОЗНИХ

АПАРАТА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Александар Мићовић1, Драгослав Угарак 2, Стеван Јовичић1, Снежана

Јовановић1

1 Teхнички опитни центар ТОЦ, Београд, 2 Београдска Политехника, Београд

Резиме: У раду je изложен поступак сертификације (обавезног атестирања) ручних и

превозних апарата за гашење пожара. На примеру контроле саобразности једног ручног

апарата за гашење пожара прахом приказан је комплетан процес испитивања контроле

саобразности. Такође су кроз функционални дијаграм тока објашњени поступци надзора

(провере испитног узорка у односу на сертификовани тип). У раду је приказана и

испитна листа коришћена приликом контроле саобразности апарата за гашење пожара

из увоза S-1А , са резултатима мерења.

Кључне речи: сертификација, контрола саобразности, ручни апарати за гашење

пожара

PORTABLE AND MOBILE FIRE EXTINGUISHER

CERTFICATION PROCEDURE

Aleksandar Mićović1, Dragoslava Ugarak2, Stevan Jovičić1, Snežana Jovanović1

1Technical Test Centre, Belgrade, 2 Belgrade Polytechnics, Belgrade, Serbia

Abstract: The paper presents a certification procedure (the procedure of mandatory

attestation) of portable and mobile fire extinguishers. At the example of assessment of

conformity of one portable powder fire extinguisher the complete test process of conformity

assessment is shown. The operational flow diagram is also used to explain the supervision

procedures (checking of test specimen in comparison with the certified type). The paper

presents a test list used in the process of conformity assessment of an imported S-1A fire

extinguisher with measuring results.

Keywords: certification, conformity assessment, portable fire extinguishers

УВОД

На нашем тржишту присутни су производи различитог нивоа квалитета

и опште безбедности. Због тога је спровођење поступка оцењивања

усаглашености производа са прописаним захтевима неопходно за ефикасну

заштиту тржишта у смислу заштите портрошача и задобијања њиховог

поверења.

Поступак сертификације (обавезног атестирања) апарата за гашење

пожара спроводи се на следећи начин:

за производе из домаће производње атестира се тип производа, уз

контролу саобразности производа из производње атестираном типу,

за производе из увоза атестира се тип производа, уз контролу

саобразности производа из сваке увезене партије истог типа и порекла.

Под типом производа подразумева се апарат за гашење пожара са истим

начином транспорта (ручни или превозни) и истим средством за гашење пожара

(прах, хемијска пена, ваздушна пена, вода, угљен-диоксид).


СТАНДАРДИ И ПРОПИСИ

Апарати за гашење пожара за које се уређује поступак сертификације

одговарају захтевима следећих стандарда:

SRPS Z.C2.030; (Ручни и превозни апарати за гашење пожара, Ручни

апарати за гашење хем.пеном),


апарати за гашење прахом),


апарати за гашење са CO2),


апарати за гашење водом и ваздушном пеном),


апарати за гашење ваздушном пеном),


апарати за гашење водом),

SRPS Z.C2.130; (Превозни апарати за гашење пожара, Превозни

апарати за гашење хемијском пеном),


апарати за гашење прахом) и


апарати за гашење са CO2).

Поред наведених стандарда, испитивања предметних апарата за гашење

пожара обављају се и према следећим документима:

SRPS ISO/IEC 17065:2013 Оцењивање усаглашености – Захтеви за

тела која сертификују производе, процесе и услуге,

SRPS ISO 9000:2001 Системи менаџмента квалитетом – Основе и

речник,

SRPS ISO/IEC Упутство 2:1996 Стандардизација и сродне

активности – Општи речник,

SRPS Z.C2.020 – Ручни и превозни апарати за гашење пожара –

Опште одредбе,

SRPS Z.C2.022 – Ручни и превозни апарати за гашење пожара –

Методе испитивања,

Наредба о обавезном атестирању ручних и превозних апарата за

гашење пожара (СЛ СФРЈ 16/83) и

Наредба о изгледу и употреби атестног знака (СЛ СФРЈ 4/79 и

31/81).

ПОСТУПАК СЕРТИФИКАЦИЈЕ

Подносилац захтева за сертификацију захтев подноси на званичном

обрасцу, потписаном од стране овлашћеног представника подносиоца захтева,

у коме се наводе:

подаци о подносиоцу захтева (назив, адреса, правни статус, овлашћено

лице, лице за контакт и друго),


подаци о апарату који је предмет жељене сертификације,

изјава да је сагласан са правилима сертификације и да ће доставити све

податке о производу који треба сертификовати.

Осим захтева за сертификацију подносилац захтева је дужан да достави и

техничку документацију која ближе дефинише апарат који треба

сертификовати, и то:

основне техничке податке о ПП апарату за гашење пожара,

конструкциону документацију (склопни цртеж и др.) која дефинише

конструкционе параметре апарата и примењене материјале,

упутство за употребу,

осталу документацију коју траже предметни стандарди (потврде

квалитета за судове који подлежу техничким прописима за судове под

притиском, потврде квалитета за материју за гашење и др.).

За апарате за гашење пожара који се увозе, поред наведених података и

наведене техничке документације, потребно је доставити и податке о испоруци,

и то:

врсту и тип апарата за гашење пожара,

назив произвођача и земљу порекла,

број и датум фактуре,

место и датум приспећа увезене партије,

број царинске декларације и

количину апарата за гашење пожара у увезеној партији

Акредитована лабораторија, је дужна да поступак сертификације

(атестирања) и контролу саобразности апарата за гашење пожара атестираном

типу спроведе у року од 30 (тридесет) дана од дана узимања узорака за

атестирање или контролу саобразности.

По пријему захтева за сертификацију, именује се радни тим

(квалификовано и компетентно особље) за спровођење испитивања апарата за

гашење пожара и оцењивање усаглашености. Руководиоц радног тима за

сертификацију и руководиоц за спровођење испитивања, израђују програм и

план активности оцењивања апарата за гашење пожара у коме је обим

испитивања обухватио одредбе референтних стандарда за одређени тип апарата

за који је исказан захтев за сертификацију [1].

Програм и план активности оцењивања апарата за гашење пожара

садржи следеће елементе:

назив организације подносиоца захтева за сертификацију,

број и датум захтева за сертификацију,

број и датум програма сертификације,

назив лабораторија у којима ће се вршити испитивања,

обим, врсту и термине испитивања,

рок достављања извештаја о испитивању,

рок достављања извештаја о оцењивању,

крајњи рок сертификације производа - доделе сертификата.

Узорковање апарата за гашење пожара врши се према поступку

дефинисаном у Наредби о обавезном атестирању ручних и превозних апарата за


гашење пожара. За производе из домаће производње, узорци се узимају из

производње, а за производе из увоза са складишта испоручиоца - увозника. За

потребе испитивања типа узимају се по 3 (три) узорка истог типа.

Узорковане апарате преузима лабораторија за испитивање према већ урађеном

записнику о узорковању и након испитивања их одлаже у просторију намењену

за одлагање апарата за гашење пожара и враћање наручиоцу. Ови апарати се

означавају са „спремни за враћање наручиоцу“.

Карактеристике квалитета предметног апарата за гашење пожара се

испитују на начин одређен у SRPS Z.C2.022 - Ручни и превозни апарати за

гашење пожара - Методе испитивања. Пре почетка испитивања Апарата за

гашење пожара проверавају се њихове ознаке и конструкциони параметри према

SRPS Z.C2.020 - Ручни и превозни апарати за гашење пожара - Опште одредбе

[2] [3]. На основу извршених испитивања израђује се Извештај о испитивању,

ради атестирања апарата за гашење пожара, који мора да садржи податке о:

производу (назив, врста и тип апарата за гашење пожара, година

производње, време непрекидног пражњења, врста пожара за чије је

гашење намењен, температурно подручје у којем је употребљив),

произвођачу, односно увознику (фирма, односно назив и седиште),

узимању узорака (број и датум записника о узимању узорака),

количини увезених апарата (ако су апарати увезени),

прописима по којима је вршено испитивање, односно поступку

испитивања,

резултатима испитивања,

броју издатог атеста (само за испитивање у циљу контроле

саобразности) и

месту и датуму издавања извештаја о испитивању.

Извештај о испитивању се шаље испоручиоцу као прилог издатог

сертификата (атеста) којим се потврђује да је предметни апарат испунио

прописане услове и захтеве у погледу карактеристика квалитета [5].

Апарат за гашење пожара за који је издат сертификат (атест) произвођач,

односно увозник означава атестним знаком наношењем боје на апарат или

налепницом, при чему величина Б из тачке 4. Наредбе о изгледу и употреби

атестног знака, Службени лист СФРЈ бр.4/79 и 31/81, износи 10 до 30 mm. Испод

атестног знака уписују се две словне и две бројне ознаке. Словне ознаке се

односе на групу и подгрупу SRPS стандарда којима припадају (ZC) – Ручни и

превозни апарат за гашење пожара, а бројчане ознаке представљају шифру ТОЦ

– Сертификационо тело.

КОНТРОЛА САОБРАЗНОСТИ

Надзор над сертификованим ПП апаратима (контрола саобразности

Апарата за гашење пожара) врши се на следећи начин:

за производе из домаће производње контрола саобразности се врши

сваке 2 (две) године, с тим да се из производње узима по 1 (један) узорак

од сваког типа производа.


за производе из увоза контрола саобразности се врши за сваку увезену

партију, с тим што се са складишта увозника узима по 1 (један) узорак

од сваког типа производа истог порекла [4].

Пре почетка испитивања, у циљу контроле саобразности, проверавају се

ознаке и конструкциони параметри предметног апарата за гашење пожара.

За контролу саобразности атестираном типу испитују се, најмање, следеће

карактеристике квалитета апарата за гашење пожара, наведене у Наредби о

обавезном атестирању ручних и превозних апарата за гашење пожара (СЛ

СФРЈ 16/83):

непропустљивост,

ефикасност сигурносне направе,

домет млаза и време непрекидног пражњења.

Врсту испитивања, у циљу контроле саобразности испитиваном типу,

прописују референтни стандарди за одређени тип апарата за гашење пожара.

Карактеристике квалитета предметног апарата за гашење пожара се

испитују на начин одређен у SRPS Z.C2.022 - Ручни и превозни апарати за

гашење пожара - Методе испитивања [3].

Уколико се контролним испитивањем утврди да су ПП апарати из

производње или из увоза саобразни атестираном типу, рок важења претходно

издатог сертификата (атеста) није ограничен.

На сликама 1 и 2 је представљен алгоритам процеса контроле

саобразности апарата за гашење пожара.

На крају следи табела која је Пример извештаја о извршеној контроли

саобразности


Слика 1 – Алгоритам контроле саобразности


Слика 2 – Алгоритам контроле саобразности


Недостајуће податке уписати у табеле или заокружити већ уписано.

Место и датум испитивања, почетак/крај: Београд 15-24.05.2017.

Испитивање спровели: А. Мићовић

Величина апарата: S-1A

Маса апарата: 1305 g

Габаритне димензије:

Фабрички број/ознака узорка: 28815

Апарат намењен за гашење пожара класе: А Б Ц Д Е

Испитивања спровести следећим редоследом, према тачкама из испитне

листе: 3 и 4; (1 и 2 у току испитивања).

1. Технички услови и радне карактеристике апарата :

1.1 Маса праха у резервоару (према захтеву из стандарда SRPS Z.C2.035,

тачка 5.1)

Ознака

апарата

Маса праха у [kg]

Назив

на

вредн

ост

Дозвоље

но

одступа

ње

Измерена вредност

пун

ПП празан ПП прах

S1 1,0 ±0,060 1,305 0,375 0,340 0,965

S2 2,0 ±0,090

S3 3,0 ±0,120

S6 6,0 ±0,200

S9 9,0 ±0,200

S12 12,0 ±0,200

1.2 Дужина савитљиве цеви апарата S6, S9 и S12 (није обавезна за мање

апарате, према захтеву из стандарда SRPS Z.C2.035 тачка 5.4)

Ознака

апарата

Дужина савитљиве цеви у

[m]

захтевана измерено

min 0,5

1.3 Направа за активирање апарата мора бити пломбирана (према захтеву

стандарда SRPS Z.C2.020, тачка 3.10)

ДА НЕ


1.4 Испитивање издржљивости под притиском и испитивање карактеристика

сигурносне направе (према захтеву стандарда SRPS Z.C2.022, тачке 3.5 и 3.7 и

упутства Ц.32056, тачке 6.2.1 и 6.2.2).

Резервоар и припадајућа арматура испитују се дејством притиска воде у

резервоару у трајању од од 3 min, испитни притисак. Испитни притисак

Pisp = 1,3 x Prad, на температури од 20˚С. Вредност за Prad обавезно доставља

произвођач у документацији уз апарат за гашење пожара. Карактеристике

сигурносне направе (није обавезна за апарате запремине до 15 dm3 и

испитног притиска до 25 bar), према захтеву из стандарда SRPS Z.C2.020,

тачка 3.2 и 3.3. Сигурносна направа мора ступити у дејство ако притисак у

апарату достигне вредност у интервалу од 2/3 Pisp до вредности која је за 3

нижа од Pisp.

2. Означавање апарата

2.1 Апарати за гашење пожара овог типа у ТД морају бити означени ознаком:

Апарат за гашење SN SRPS Z.C2.035

2.2 Апарати морају носити на себи ознаку:

Апарат за гашење прахом SN SRPS Z.C2.035

2.3 Апарати морају на резервоару (боци) или неком привареном делу имати

утиснуте следеће ознаке:

Фабрички

број ДА

НЕ

Година израде ДА НЕ

2.4 Резервоари апарата морају бити обојени црвеном бојом, а на њима се

морају налазити следећи подаци:

Место и датум испитивања Београд 24.05.2017.

Услови околине: температура, брзина

ветра, притисак 22С 0 m/s 22С

Испитивање вршио: А. Мићовић


Фабрички број/ознака узорка 28815

Испитни

притиса

к (bar)

Сигурносн

а направа

Челична

боца Затварач Савитљива цев

ДА НЕ

20 ДА НЕ

20 ДА НЕ

ДА НЕ


Ознака апарата ДА НЕ

Време непрекидног пражњења ДА НЕ

Врста пожара за чије је гашење намењен ДА НЕ

Упозорење за употребу на ел. инсталацијама ДА НЕ

Највећа вредност напона на ел.инстал. која сме да се

гаси ДА НЕ

Температурно подручје у коме је апарат употребљив ДА НЕ

Назив и адреса произвођача ДА НЕ

Упутство за употребу у сажетој форми са сликама ДА НЕ

3. Испитивање непропустљивости

Место и датум испитивања: Београд 16.05.2017.

Услови околине: температура, брзина ветра,

притисак 22С 0 m/s

1018

mbar



Фабрички број/ознака узорка: 28815

Регистрован губитак притиска: ДА НЕ

Напомена: према захтеву из стандарда SRPS Z.C2.022, тачка 3.1 и упутства

Ц.32056, тачка 6.2.3.

4. Мерење домета млаза и времена непрекидног пражњења (испитује се

према методи наведеној у тачки 3.3, стандарда SRPS Z.C2.022)

Место испитивања: Шабац

Датум испитивања 17.05.2017.

Услови околине: температура, брзина ветра,

притисак 20С 0 m/s

1024

mbar



Фабрички број 28815

Домет млаза (средња вредност из 3

активирања)

3 m 3,5

m

3 m 3,17 m

Време пражњења (средња вредност из 3

активирања)

6 s 6 s 6 s 6 s

Напомена: према захтеву из стандарда SRPS Z.C2.022, тачка 3.3 и упутства

Ц.32056, тачка 6.3.1.


Број

посуде

маса

посуде пре


маса

посуде

после


маса праха у

посуди

1. 3,315 3,335 20

2. 3,355 3,400 45

3. 3,590 3,640 50

4. 3,540 3,580 40

5. 3,750 3,775 25

6. 3,845 3,865 20

7. 3,950 3,965 15

8. 3,720 3,730 10

9. 3,630 3,635 5

10. 3,450 3,455 5

Маса

средства за

гашење (kg)

до 3 изнад 3 до

6

изнад 6 до

12

изнад 12

до 100 изнад 100

Време

непрекидног

пражњења

(s)

6 9 12 20 30

Задовољава ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ ДА НЕ

1,5

m


ЗАКЉУЧАК

На нашем тржишту присутни су производи различитог нивоа квалитета

и опште безбедности. Због тога је спровођење поступка оцењивања

усаглашености производа са прописаним захтевима неопходно за ефикасну

заштиту тржишта у смислу заштите потрошача и задобијања њиховог поверења.

Није ретка појава да се на нашем тржишту у продајним објектима могу

наћи апарати који немају адекватну атестну ознаку, што директно имплицира у

најмању руку „сумњив квалитет“ њихове функционалне способности гашења

пожара за који су намењени. За решење овог типа прекршаја задужена је

тржишна инспекција, али у пракси аутор овог чланка није дошао до примера

адекватног санкционисања.

Процес контроле саобразности сваке увезене партије апарата за гашење

пожара пре њиховог пуштања у промет представља један од сигурних начина

заштите тржишта, пре свега у смислу обезбеђења адекватног нивоа квалитета

функционалности производа, што је у овом случају императив, јер услед њихове

евентуалне неисправности или неадекватне материје за гашење, штете које могу

настати у случају неефикасног гашења евентуалног пожара могу бити

несагледиве.


[1] SRPS ISO/IEC 17065:2013 Оцењивање усаглашености – Захтеви за тела

која сертификују производе, процесе и услуге,

[2] SRPS Z.C2.020 – Ручни и превозни апарати за гашење пожара – Опште

одредбе,

[3] SRPS Z.C2.022 – Ручни и превозни апарати за гашење пожара – Методе

испитивања,

[4] Наредба о обавезном атестирању ручних и превозних апарата за гашење

пожара (СЛ СФРЈ 16/83) и

[5] Наредба о изгледу и употреби атестног знака (СЛ СФРЈ 4/79 и 31/81).

[6] Мићовић, А., Испитивања апарата за гашење пожара – између европских и

домаћих прописа, КПА Арчибалд Рајс (2017).


BIPOLAR ELECTROKINETIC DEHYDRATION OF WOOD BY

ELECTROOSMOSIS OF VARIOUS BREEDS

Viktoriia Alexandrovna Sokolova1, Anatoliy Vasil’evich Gryazkin1, Vladimir

Vasil’evich Beliaev1, Natalia Valer’evna Beliaeva1, Vitaliy Vasil’evich Petrik2

Alexander Petrovich Smirnov1 1Saint-Petersburg State Forest Technical University, Saint-Petersburg, Russia

2Northern (Arctic) Federal University named after M.V. Lomonosov

Abstract: In article the mechanism of electrokinetic’s dewatering of wood - electroosmosis is

considered. Models of a structure of a double electric layer are considered. The electrokinetic

way of wood dewatering is the most effective method. It’s energy intensity is minimal. In

given article results of experiments bipolar electrokinetic’s dewatering of wood of various

species of wood are considered. The bipolar expiration of a liquid from wood is observed at

use as a material of the anode of the titan, aluminum, tin, lead and the alloys containing these

materials. Most effectively wood dewatering is made across fibers. The speed of wood

dewatering depends on intensity is established.

Keywords: drying, dewatering, dehydration, impregnation, electrodes, electroosmosis.

INTRODUCTION

The phenomenon of electroosmosis water movement relatively rigid skeleton

of the capillary from the anode to the cathode is long been known. When fluid moves

along the wood capillaries quickly dehydrated anode region and the process is

terminated at a high average moisture content of the wood. Bipolar outflow of fluid

filling the pore space hetero capillary systems can occur when you create along their

length regions with different signs electrokinetic potential [1]. Changing the sign of

zeta potential, along the length of the diaphragm is achieved by creating non-

equilibrium concentrations of products of electrochemical reactions occurring at the

electrodes. Expiration bipolar process can only be observed when using certain

materials as electrodes [2].

For the first time the phenomenon of migration through the pore space of the

capillary-porous media caused by an external electric field imposed on the diaphragm,

was discovered by a professor at Moscow University FF Reis [3]. This phenomenon

is called electroosmosis, which is defined as the movement of the fluid with respect

to solid skeleton by the electric field in the direction determined by the sign of zeta

potential, [3, 4, 5, 6].

In the case of electroosmosis, charges of opposite phases leads to the

displacement of a constant electric field of mobile counter ions together with the liquid

phase of the corresponding pole of the current source. Electro-transfer fluid through

the pore space of the capillary-porous body is determined by the electrokinetic

potential and the structure of the electrical double layer at the phase boundary section

[3, 4, 6, 7].

METHOD

Modern understanding of the mechanism of electrokinetic phenomena is based on

the idea of the existence of the electric double layer at the at the phase boundary


section. On the surface of the solid dielectric according to the nature of the ionic

double layer solution ion pairs (dipoles) are exist. This pairs are able to orient in a

certain way in relation to the phase boundary section. A layer of oriented dipoles at

the phase boundary section is the electrical double layer. This layer without being

diffused can induce secondary diffuse layers extending into the interior of the two

phases on either side of the interface.

Charge ion double layer is determined an excess of ions of the same sign in

the structural geometry unit. The surface excess of ions is the difference which exists

between the amount of volume of the ion, including surface area and the amount that

would have been if it were completely homogenous phase up dividing up their

borders. Movement of the diffuse layer of ions under the electric field due to internal

friction entrains all the liquid mass filling the capillaries (Fig. 1).

Fig. 1. Electroosmosis: a - fluid motion scheme under the influence of an electric

current; b – curves of speed; 1, 2, 3 - stages diagrams of curves of speed changes

along the length of the capillary.

The rate of motion of the liquid is determined by the formula:

224 r

IrЛ

(1)

and the volume motion speed will be equal to:

40

I

(2)

I - current, [A]

η - viscosity of the fluid, [s]

υл - electroosmotic linear speed, [m/s]

υг - hydrostatic speed, [m/s]


υ0 - electroosmotic speed bulk, [m/s]

r - radius of the capillary, [mm]

ε - dielectric constant, [F/m]

χ - conductivity fluids, [mkSm /sm]

ς - zeta potential, [mV].

There are a number of reasons, depending on the nature of the adjacent

phases, leading to the emergence of potential jump at the boundary of the phase

section [8].

One of the causes of the electrical double layer is the exchange of charged

particles, which at the moment of contact between the phases occurs predominantly

in any one direction. As a result, an excess of particles of one charge on one side of

the interface and the other disadvantage. As the potential difference between the

phases, arising due to such an exchange, the particle transfer speed in both directions

are aligned. An equilibrium between the phases in contact, characterized by equality

of electrochemical potentials of the particles i , in both phases are advanced

[3, 4, 9].

The second reason for the formation of the electrical double layer, typical

phase interface of gas-liquid, can be a selective adsorption of certain ions sign near

the interface. In this case, one of the phase is impermeable to ions, and the potential

drop in one of the localized phases.

The third reason, which leads to the formation of the electrical double layer,

may be the ability of polar uncharged particles oriented adsorbed near the phase

interfaces. When adsorption oriented dipoles are oriented in one end side of the

interface towards other phases belongs to the molecule. The magnitude of the potential

that arises in this mechanism of formation of the electrical double layer, determined

by the number of adsorbed molecules and their dipole moments and the degree of

dipole orientation.

The first structural model of the electrical double layer, allowed to explain the

existence of electro kinetic phenomena and quantify the capacity of the electrical

double layer has been proposed by Helmholtz [10].

Helmholtz suggested that the electric double layer capacitor is similar to a

plane, i.e., it consists of two layers of charges of opposite sign which are apart by a

distance equal to the diameter of a water molecule, in which both layers were assumed

to be uniformly charges "smeared." potential drop within the electrical double layer

was assumed to be linear.

A major shortcoming of the theory of the structure of the electrical double

layer, proposed by Helmholtz, is that it is not possible to explain the experimentally

observed dependence of the parameters of the electric double layer on the electrolyte

concentration and temperature.

The theory that explains the relationship of the electrical double layer

parameters on the concentration of the electrolyte solution and the temperature was

developed by Gouy L. and independently by several later D. Chapman.

In addition to the electrical interaction of ions with a solid surface, Gouy and

Chapman took into account the thermal motion of the ions. The authors started from

the assumption that the surface of the phase section, as in any part of the solution there


is a free thermal motion of the ions, but suggested that due to the presence of an

electric field created by charges of a solid surface, the distribution of cations and

anions near the phase interface is not the same.

The main disadvantage of Gouy Chapman theory is that it does not take into

account the finite size of ions, on the need to address that first pointed Stern [3, 4].

The most recent work uses a modified Stern Gouy-Chapman theory, which takes into

account the presence of ions of finite size.

According to this theory, an electric double layer composed of an inner elec-

trode, representing a solid surface, and the outer electrode is divided into two layers:

a dense layer of ions directly close to the solid surface and the diffusion layer.

The structure of the dense layer is defined by the presence of the ion hydration

shells or partial dehydration of the ion. The thickness of the dense bed is defined as

the distance from the center of gravity of the inner liner charges to a plane passing

through the centers of the nearest to the surface of counter ions called the plane of

closest approach.

The distribution of ions in the diffusion layer is determined by two opposing

factors: the electrostatic attraction, holding at the counter surface and diffusion

equalizing their concentration in the surface layer and volume.

The potential drop in the outer plate of depending on the distance from the

inner lining is shown in Figure 2. This relationship is linear only in a dense layer of

the outer electrode, since, if it is assumed that the charge is concentrated in the center

of the ion, the layer thickness d no charges hence from Poisson's equation:

02

2

dx

d

(3)

it follows

constdx

d

(4)

Fig. 2. The potential distribution in the electric double layer

When dx there is a space charge region in the diffusion layer, and that

varies with the change is not linear. Depending on the expression of the form:

,8

22

RT

zF

RT

zF

eeRT

dx

d

(5)

F - Faraday number, [K/ mol]


R - gas constant, [joule/(mol·K)]

T - temperature in degrees, [Kelvin] - Dielectric constant, [F/m]

z - ion charge, [-].

From the condition of electrical and Poisson's equation can be an expression for the

surface charge density as a function of the potential:

10

2

Sh

RTc (6)

Where RT

zF

2

11

- dimensionless potential and .

Gouy equation takes into account only the Coulomb interaction of ions with

counterions inner liner. To derive the equation in the case of non-Coulomb interaction,

which takes into account the specific adsorption, Stern introduces the concept of ion

iФ adsorption capacity of expressing the change in the potential energy of the system

when transferring i of substance ions in the surface layer of the depth of the solution,

in the absence of an electric field.

The condition of electrical neutrality discussed in the Stern case has the

form:

210 (7)

where 1 - the charge density in a dense layer that is called in the case of specific

adsorption layer Stern;

2 - the charge density in the diffusion layer.

The expression for the charge density in the diffusion layer was obtained by

Stern from the assumption that the ion adsorption obeys Langmuir isotherm, and the

work volume of the ion transport in solution on a plane dх expressed by the

relation: 1FzW iii

(8) On the basis of the linearity of the potential fall in a dense layer, Stern

received the following expression for the charge density in a dense layer:

RT

zFФ

RT

zFФ

eedzFc11

21

(9)

For 2 true with the opposite sign expression (6). Thus, the final expression for 0

is

given by:

102

211

shRT

eedzFc iRT

zFФ

RT

zFФ

(10)

The theory, developed by Stern, yielded good agreement between the

theoretically calculated and experimentally measured data of the electrical double

1 dx


layer. In particular, the transfer characteristics calculated curves experienced

differential capacity curves [11].

A major shortcoming of the formula Stern is its inconsistency in the absence

of specific adsorption. In the absence of specific adsorption forces of all the ions must

be equivalent and be in the diffusion layer, and hence the expression (9) shall apply

to 0. However, if the expression 0 ФФ

(9) is not equal to 0. Ions in terms of

the first layer (10) counted twice [12], since the diffusion layer includes the outer

electrode all ions except specifically adsorbed. Therefore, for small values of the

adsorption potential it is considered appropriate to apply the equation (6).

Contradictions Theory Stern eliminated in the electric double layer structure

of the theory proposed by D. Graham [4, 11], but developed D. Graham presentation,

are very effective in treating complex cases together in a dense layer of the adsorption

of cations and anions, very significant in the study of metal-solution of the border.

A number of studies [13, 14] observed a significant efficacy of electro-drying

walls, quartz sand, drying peat, in the construction of dams and other waterworks,

when they built an alluvium soil of the ponds.

RESULTS

The experiment revealed that in the case of copper as the anode, carbon,

stainless steel, iron-nickel alloys transfer fluid to the anode was observed. The liquid

outflow occurs only to the cathode. After termination of the process, along the length

of the sample was uneven moisture distribution - moisture grew in the direction from

the anode to the cathode (Figure 3). Figure 3a is a part of figure 3b.

Figure 3. Distribution of wood density and pH along the length of the samples (the

material of electrodes: anode - copper, cathode - tin): a - in the anode part; b - the

entire length of the sample; 1 - density of the samples; 2 - the solution pH.

Termination of the dewatering process in this case is due to the drying of the

cathode region due to the removal of fluid from it. The electrical resistance of dry

wood is much higher than raw, so increasing the resistance of wood leads to almost

complete cessation of the drying process.

Experiments show that some growth after current drops abruptly becomes

zero. We used samples of wood of different moisture. At high average moisture of the

sample is 70% the process stops

The increase in current through the diaphragm is explained by a slight increase

in the number of carriers in the pore space of the capillary-porous body associated

with electrochemical reactions at the electrodes.


Bipolar outflow of fluid from the timber is observed when using as the anode

material of titanium, aluminum, tin, lead and some alloys containing these materials:

duralumin, tungsten carbide and titanium alloy, tin-lead alloys.

When using these metals occur fluid outflow to both electrodes. But the

relationship between the amount of fluid flowing to the anode and the cathode varies

depending on the metal and the anode is estimated efficiency factor К=Va/Vk, equal

to the ratio of volumes of liquids emanating Va to the anode and the cathode Vk.

Investigation of the amount of fluid flowing from pine samples at a field

strength of 15 V/sm showed the following values of coefficients anode activity

Table 1

anode titanium aluminum tin lead

lead 1,1…0,75 0,5 0,5…0,3 0,2

For tin lead anode and cathode fluid amount flowing to the anode, it was 5

times smaller than the cathode. It can be assumed that the position of metals due to

their adsorption capacity. It is known that the ion adsorption ability increases with

its charge, and for the differently charged ions increases with decreasing radius

hydrated current. Aluminum and titanium are large negative values of the standard

electrode potential, and it can be assumed that their ions in aqueous solutions exhibit

its highest valency.

A characteristic feature of the current curve from the time when the tension

strength of 20 V/sm is longer current passing through the pine sample compared to

experiments, when the copper electrodes (Fig. 4, curve 1) was used as the anode.

Figure 4. Dependence of the current time of dehydration:1 - anode copper; cathode-

tin; 2 - the anode-tungsten carbide alloy and titanium; cathode-tin.

This is due to the presence of the liquid component of the transfer to the

positive pole of a current source, which prevents drying of the anode portion of the

sample. This final moisture content of the samples after the termination of the process

was about 28-30%. The limit of hygroscopicity of wood equal to 30%.

Experiments have shown that the current density flowing through the sample

in bipolar after change over time: first increases, reaches a maximum and then

decreases. The linear dependence of the current density of the applied voltage is

performed only during the initial period and during the current reaching a maximum.

In the remaining periods of time Ohm's law does not hold for the sample. Moreover,


there is the dependence of the conductivity of the sample field. Along with the change

of the current density flowing through the sample, the dependence of the anode

efficiency ratio from time to time (Figure 5).

Figure 5. The dependence of the efficiency of the anode from the time.

We have conducted experimental studies of electrokinetic dehydration of

wood samples of different species. The results are presented in table 7. The results

agrees well with the theoretical concepts of the mechanism of bipolar outflow of a

liquid from the pore space of the wood samples.

Table 2

Characterization of samples dehydration mode Density, kg/m3 Number of

extraction

liquid *

Bre

ed

dimensions sm Quantity

pcs

Voltage

V

Tension

V/sm

dehydration

time, t, s

Primary

density

ultimate

density

ml kg/m3

Length section

Lar

ch

6 2х2 5 1200 200 15 1000 690 - 310

10 2х2 15 2000 200 18 860 690 - 170

15 2х2 5 2000 133 20 950 720 - 230

14,5 4х2 5 1000 70 125 950 740 - 210

18 4х3 3 1000 55 140 980 720 - 260

10 2х2 15 2000 200 30 850 720 - 130

10 2х2 20 1000 100 45 750 660 - 90

10 2х2 20 2000 100 45 760 650 - 110

Pin

e 50

d=5-18

5 1000 20 2400 - - 300 -

50 5 400 8 1500 880 640 - 0,190

80 3 800 10 5400 890 620 460 0,270

Bir

ch

50 10 800 16 3000 860 610 - 0,250

45 5 1000 22 1200 - - 180 -

30 5 1200 40 1800 - - 230 -

30 5 400 13 1800 - - 120 -

30 5 600 20 1800 710 580 - 0,130

50 10 1200 24 4200 - - 85 -

Sp

ruce

50 10 1000 20 6600 - - 250 -

50 3 800 16 1800 - - 250 -


80 5 1200 15 6000 - - 435 -

* - The results of the analysis of the extract extracted from larch: dry residue (%

by volume): 15.6 cathode, anode 21.1; resinous content (% of dry residue): 41.1

cathode, anode 28.2; the total content of resinous substances (liquid volume %)

of 6%.

Shown in Fig. 6 data on the amount of fluid flowing from the field indicate

that the linear relationship between the intensity of the fluid transfer and the value of

the electric field strength, calculated at the Helmholtz-Smoluchowski equation is not

satisfied.

Figure 6. Dependence of the amount of fluid flowing out of the field strength for

larch sample

Since the experimental results agree with the review mechanism of

occurrence of bipolar expiration, in which the anode and cathode components are

electro-transfer character, to explain the fact of non-linearity of the transfer speed of

the tension can use research Bondarenko [15], who discovered electro-dependency

ratio of the field strength.

Research has shown that dehydration is not performed most efficiently along

the fibers, and across, especially when handling the piece of round timber. In this case,

at high field strengths (but at a low power consumption and a relatively low voltage)

can be one - two order to reduce dehydration time [16].

When an electric field along the fiber resistance to movement will be less, but

the make-up conditions (Figure 7) more difficult as the feed moisture from the side

then must travel long capillary forces [17, 18].

V, ml/min·μА

Е, V/sm


Figure 7. Scheme of movement and feeding conditions of the longitudinal and

transverse capillaries: 1 - flow along the fibers; 2 - for across the grain; a, B -

tracheids open; b - blind tracheids.

In the case of applying an electric field across the fiber resistance increases as

the radius less improved but supplemented condition, since the pores are large lateral

dimensions. Therefore, the intensity of the dewatering in the longitudinal and

transverse directions will be determined by structural parameters of the capillary-

porous body.

Since the possibility of increasing the transverse direction is substantially

greater field strength, when a relatively small voltage source can obtain the necessary

dewatering velocity in this direction.

Thus, the experimental results led to the following conclusions:

1. Confirm the mechanism of bipolar outflow of a liquid from the wood: wood in the

capillaries can be two separation mechanism of the solution to the components

(redistribution of substances as a result of various values of the chemical potential of

the molecules in the alkaline and acidic environments or changes in surface potential

jump mark);

2. Install the basic process patterns.

CONCLUSION

1. The effect of the bipolar fluid outflow from timber depends only on the anode

material and does not depend on the species;

2. Dewatering timber can be at a field strength greater than 8 V/sm;

3. Dehydration speed depends on the field strength: the higher the voltage, the

process is more intense;

4. The power consumption of current during dehydration cross-sectional area is

proportional to the sample and the field strength (for example, 100 V/sm

current density of 2 mA/sm2 on average);

5. If any initial moisture content samples dehydration process ends when

humidity 22 - 70%;


6. The moisture distribution along the length of the sample after the liquid in

bipolar mode is in any one of the same nature and - at least part of moisture

in the sample and the average increase in moisture to the ends;

7. The coefficient of efficiency of the anode is 0.2 - 1.1, depending on the

material;

8. The calculated specific energy consumption according to the type and size of

timber being processed is 0.011 - 0.11 kW/kg moisture removed.

REFERENCES

[1] Hassan Pouraria, et al., New methods to cope with temperature elevations in

heated segments of flat plates cooled by boundary layer flow, Thermal science

year 2016, 20 (2016), 1, pp. 45 - 52

[2] Fatih Selimefendigil, Mixed convection boundary-layer flow of a micro polar fluid

towards a heated shrinking sheet by homotopy analyses method, Thermal science

year 2016, 20 (2016), 1, pp. 21 - 34

[3] Fridrikhsberg D. A., Course of colloidal chemistry, Moscow, USSR, 1974

[4] Reys F.F., Social Natural Methods, Moscow, USSR, 1809

[5] Grigorov S. N., Electrokinetic phenomena, Moscow, USSR, 1973

[6] Kroyt G.R., Science about colloids, Moscow, USSR, 1955

[7] Adam N. K., Physics and chemistry of surfaces, Moscow, USSR, 1947

[8] Adnan M. Hussein, et al., Effect of working fluids and internal diameters on

thermal performances of vertical and horizontal closed-loop pulsating heat pipes

with multiple heat sources, Thermal science year 2016, 20 (2016), 1, pp. 77 - 87

[9] Antropov L.I., Theoretical electrochemistry, Moscow, USSR, 1975

[10] Helmholtz H.A., Physic und Chemise, Moscow, USSR, 1879

[11] Damask B.B., Petry O. A., Introduction to electrochemical kinetics, Moscow,

USSR, 1975

[12] Frumkin A.N., et al., Kinetik's Boars of electrode processes, Moscow, USSR,

1952

[13] Patyakin V. I., Problem of increase of buoyancy of round forest products,

Leningrad, USSR, 1976

[14] Sokolova V.A., Patyakin V.I. To the question about the mechanism of

electrokinetic dehydration of wood – electroosmosis, Bulletin of Krasnoyarsk

agrarian University, 12 (2009), 39, pp. 192 – 196

[15] Bondarenko N.F., Study of electroosmosis in clay soils in connection with the

problem of regulation of their construction and properties, Leningrad, USSR,

1996

[16] Koray Karabulut, et al., Perfomances of packed bed double pass solar air heater

with different inclinations and transverse wire mesh with different intervals,

Thermal science year 2016, 20 (2016), 1, pp. 175 – 183

[17] Sokolova V.A., Patyakin V.I. The results of experimental studies of bipolar

electro-kinetic dewatering of wood of various breeds, Bulletin of Krasnoyarsk

agrarian University, 1 (2010), 40, pp. 140 – 144

[18] Sokolova V.A., Patyakin V.I. Studies of unipolar and bipolar electroosmotic

treatment, Bulletin of Krasnoyarsk agrarian University, 6 (2011), pp. 152 – 155

http://thermalscience.vinca.rs/authors/2200

http://thermalscience.vinca.rs/2016/1









УПРАВЉAЊE ЗНАЊЕМ И ПРОЦЕНА РИЗИКА У

ТЕХНОЛОШКИМ ПРОЦЕСИМА

Јелена Дакић1, Божо Николић2

1Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду 2Међународни институт за примењено управљање знањем, Нови Сад

Резиме: Две теме су разматране у овом раду. Прво, пажња је посвећена томе да у

анализи ризика значајније од саме процене је анализа опасности и оперативности, при

чему не треба избегавати примени сложенијих, али и квалитетнијих метода као што су

HAZOP, „стабло квара“ или нека друга. Друга половина садржаја бави се значајем

тренутка када вршити анализу опасности. Наглашено је да се највећи учинак остварује

када се она ради паралелно са израдом техничке документације, односно на бази ње. То

је и приказано помоћу два примера: процена пожарног ризика и процена ризика

привремених или покретних градилишта.

Кључне речи: анализа опасности, процена ризика, пожарни ризик, привремена или

покретна градилишта.

KNOWLEDGE MANAGEMENT AND RISK ASSESSMENT IN

TECHNOLOGICAL PROCESSES

Jelena Dakić1, Bozo Nikolic2

1Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad 2International Institute for Applying Knowledge Management

Abstract: Two topics are discussed in this paper. Firstly, attention is devoted to the fact that

the hazard and operability analysis is more important in the risk analysis, than the assessment

itself, whereby the use of more complex and better methods, such as HAZOP, "tree of failure"

or some other, should not be avoided. The other half of the content deals with the significance

of the moment when conducting a hazard analysis. It was emphasized that the greatest effect

is achieved when it is done in parallel with the production of technical documentation, or at

the base of it. This is also demonstrated by two examples: the assessment of fire risk and the

risk assessment of temporary or mobile construction sites.

Keywords: risk analysis, risk assessment, fire risk, temporary or mobile construction sites.

УВОД

Узмимо за пример како изгледа једна „добра“ процена ризика. Метода

би требало да је таблична комбинована – полуквантитативна, рецимо нека буде

Кини (Kinney). Већина добрих процена ризика изгледа овако:

Шифра Опис Процена ризика Мере

02 Слободно кретање делова V=6 P=2 U=3

R=36

Нема активности

смањивања

ризика, или

применити мере

за смањивања

ризика


Коментар: Вероватноћа је сасвим могућа, учесталост недељна, последице су

знатне, али не захтевају медицински третман, а ризик је мали. Мере нису

предвиђене.

Овде се може поставити низ питања: шта значи она шифра уопште, који

се то делови крећу, како и зашто, како је на основу тако штурог описа догађаја

могуће прецизно одредити факторе ризика, колико је ризик прецизно одређен и

на крају, када би и било ризика, које су то мере ако је процена овако груба.

Дакле, основно је питање колико је ова процена добра. Колико треба

бити уопште велики експерт да бисмо рекли да постоји „слободно кретање

делова“ и колико треба да будемо експерт да применимо мере које нису ни

дефинисане. Даље се може и те како дискутовати колико је ризик прихватљив,

односно повећан, али то није теме овог рада.

Нека на исти начин буде демонстриран пример како би процена ризика

требало да изгледа:

Р. Бр. Опис Процена ризика Мере

02 Овде треба да буде тачан

и јасан опис шта се

креће, зашто, како и како

ће радник бити повређен

V=6 P=2 U=3

R=36

Мере морају бити

конкретне и да

буду дефинисане

из описа

Опис треба да је такав да се параметри ризика лако и поуздано одреде.

Оваква процена је конкретна и веома јасна [1][2]. Мора бити просто објашњена

и тада је јасна и уверљива. Вредности параметара се намећу као решења, а мере

за конкретну опасност постају такође врло логично и конкретно решење.

Ако није то тако, зашто онда у процену ризика укључивати послодавце,

менаџере, раднике и остале и зашто да процену ризика раде професионалци,

зашто радити тимски и чему све информације [3]. И што је још важно рећи, сви

они треба да имају осећај за систем безбедности и здравља на раду. Дакле,

очигледно је процена ризика упрошћена до те мере да постаје бесмислена. Са

друге стране постављене су веома озбиљне методе за анализу ризика сложених

система [3][4].

МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ ОПАСНОСТИ

У методи процене ризика постоје познати кораци од којих су два

кључна. Кључни су са становишта потребе постојања велике стручности

потребне за њихово решавање.

Један од њих је идентификација опасности и штетности. Оне следе из

доброг познавања технолошког процеса, односно, процеса рада. Овде постоје

две крајње могућности као опасности. Једна је да се нека од њих не препозна

или да се заборави, а друга да се некима неоправдано да превелики значај.

Препознавање свих извора опасности и штетности представља и захтева

структуиран и систематичан прилаз, што се обезбеђује вишеструким

приступом, односно, вишеструком посматрању и анализирању проблема.

Процена ризика технолошког процеса је тек друга процена, јер је прва,

већ урађена на самој машини или технологији код произвођача. Зато би добар


пут и био пратити ток који следе произвођачи опреме и избор њихових тема

прихватити као заједнички: структуирањем система у целине (операционе,

технолошке, опремне и слично), анализирати сваку операцију у односу на

опасности и штетности, регистровати све могуће узроке и последице,

искључити опасности и штетности покривене заштитним системима и

проширити анализу на све оно што није обухваћено у овој фази.

Дакле, наслућује се став да је у анализи ризика кључна улога анализе

опасности и штетности, најважнији први корак и да јој се у односу на оцену

ризика даје већи значај.

У анализи опасности постоје два основна принципа: дедуктивни и

индуктивни [3]. Код дедуктивне методе коначан догађај је усвојен и тражи се

скуп догађаја који могу довести до овог коначног. У индуктивној методи

усвојен је квар компоненте, а даљом анализом се идентификују догађаји које

овај квар може изазвати.

Добар пример дедуктивне методе је анализа стабла грешке FTA (Фault

Тree Аnalysis).

У индуктивној, или „шта ако“ методи се формулишу питања и на њих се

одговара да би се проценили ефекти квара компоненте или неке друге грешке.

Неки примери ове методе су: анализа модова начина и ефеката кварова– FMEA

(Failure Mode and Effects Analysis), HAZOP студије – студије опасности и

оперативности и анализа концептуалне опасности машина – MHCA (Мachinery

Concept Hazard Analiys).

Основна ствар је дати листу опасности и штетности. Затим,

функционалност свих елемената процеса у свим фазама рада: подешавање,

програмирање, промене, руковање, чишћење, одржавање и оправке. На крају

остаје анализа активности са сваким модом (начином) коришћења и при томе

присуство потребних особа.

Очекивани резултат је нумерисана листа опасности са описом узрока

и могућим последицама. Ово је основа за процену ризика.

Тим за студију

Добри резултати долазе применом систематичног приступа и

формирањем тима са одговарајућим људима [3].

Тим за студију је врло важан и зато га треба изабрати одговорно, да има

потребне вештине и став. Ако није тако резултати студије ће бити некорисни.

Све ово није замена за знање и искуство. Тим не треба да буде велики. Студија

захтева чланове тима различитих специјалности, са знањем о процесу, мерама,

контролним техникама и слично. Тим мора имати знање како је инсталација

пројектовања да функционише. Ако чланови тима имају ауторитет да

самостално доносе одлуке о изменама студија ће бити ефективнија.

Чланови тима треба да имају и спољнег представника, ако су они

учествовали у пројекту. Чланови тима треба да раде у континуитету и не треба

их мењати.

Вођа тима мора да познаје методу анализе опасности и процене ризика,

да води дискусије и да осигура извођење планираних активности. Обезбеђивање

и израда документације је такође задатак вође тима.


Чланови тима морају имати тренинг ради упознавања са анализом.

Једна од најбољих студија опасности и оперативности је HAZOP

студија. Она даје додатни користан приступ идентификацији опасности и

штетности и процени ризика. Успостављене са намером примене у хемијској

индустрији, данас се HAZOP студије користе у процесној индустрији и у

операционим активностима бројних индустријских погона и машина. У сваком

случају су добре тамо где имамо кретање материјала или људи, или где је

планиран редослед активности.

Почињу структуирањем производног процеса у операционе фазе или

активности. За сваку операцију коју треба да изврши машина (процес) или

особље на машини или у процесу, или које сервисира машину, HAZOP студија

захтева да се размотре одступања од намераване употребе која могу имати

штетне последице.

Процес обавља тим стручњака који добро познаје све техничке детаље,

који спроводи анализу и комплетира све потребне информације за обавешта-

вање. На основу ових информација тим проценитеља ризика може да претпо-

стави шта се може десити током радног века машине или у процесу рада. Ако је

машина у питању њену употребу треба проширити на предвиђене злоупотребе.

Процена ризика се врши у односу на препознате опасности и штетности

[5]. Значи да прво морамо да њих идентификујемо и да тек онда следи процена

ризика.

Сада је јасан значај анализе опасности. Имајући у виду да је последица

опасности непланиран рад система или операције, онда се мора ова анализа

допунити и анализом оперативности. Зато се и у овом раду често спомиње

HAZOP као најбољи начин и препорука како изводити ову анализу.

Анализу опасности и оперативности и процену ризика можемо користи

у различитим ситуацијама, у фази планирања, а пре детаљног планирања и

доношења конструктивних одлука, пре стартовања система за постојећу

инсталацију. Највећа корист је ако се анализа опасности и оперативности врши

у фази планирања упоредо са пројектовањем инсталације.

Студија захтева дуго време рада и код великих инсталација могуће је да

истовремено више тимова буде ангажовано месецима. Овде треба уочити два

могућа периода. Први је када немамо још увек довољно пројектованих

информација, па студија није ни могућа. Међутим, понекад је ова фаза

пројектовања, препозната као фаза одлучивања, што касније може бити од

великог значаја. Друга фаза, када се анализа и пројектовање врше истовремено

и тада, допуњујући једна другу, добијамо и најбоље резултате.

Чешће у пракси је примена анализе, јер анализа и даље има смисла, када

је документација комплетна, а постројење или инсталација спремни за рад– пре

пуштања у рад система.

Разлози за оправданост анализе у овој фази могу бити: да су извршене

важне измене јер чак и ако је инсталација нова треба бити спреман на одређене

измене. Логично је да се измене првенствено односе на процес, а не на опрему,

јер је она већ монтирана и није замена већ на почетку рада реална.


Информисање

Из претходне приче је јасан значај постојања доступности детаљне

техничке документације која је база за анализу [6]. Пре њеног постојања

анализа се не може укључити у раној фази планирања инсталације и може се

покренути тек када детаљна документација буде доступна. Описи, цртежи и

упутства морају бити ажурни и освежени, јер су измене увек присутне.

Данас је све више различитих процеса, система, делатности и области

где се процена ризика врши управо на бази техничке документације. Ову

процену ћемо квалитетније урадити што се анализа опасности и оперативности

уради квалитетније. То је случај код привремених и покретних градилишта,

хемикалија и хемијских процеса, простора са експлозивним атмосферама,

заштитом од пожара и тако даље.

Трећи начин, данас најчешћи, је процена ризика постојећих

инсталација. Погоршавање безбедности може бити резултат пропуста из фазе

пројектовања, измена, лошег одржавања и погрешног руковања. Најчешће је

документација застарела, неажурна или непостојећа. Може се рећи да у старим

инсталацијама, које већ постоје, често се наилази на некоректне информације.

Ипак, све ово не оправдава постојање повећаних ризика и то мора бити стално

присутно у идеји и приступу проценитеља.

Обично у анализи безбедности систем рада развија скуп информација и

планирање за примену студије. Време потребно за анализу је велико. Морају се

користитирадни тимови. Неколико тимова може да ради паралелно. Ово све

указује на потребу добре координације приликом рада и припреме. Припрема

укључује дефинисање времена за цео објекат, одредити разумна времена и

трајање, располагање и доступност свих информационих материјала за рад,

временско спровођење контролних мера, след активности и тако даље.

ПРИМЕНА У ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА

Метода де Густав Пурта, онако како је разматрана у радовима аутора

[7][8][9][10], има смисла у примени при пројектовању система заштите од

пожара. При томе се управо мисли на истовремено спровођење анализе

опасности и оперативности и израде пројекта. У тој фази се може појединим

мерама утицати на усмеравање пројектног решења. Успостављена је

интерактивна кружна релација: управљање знањем – процена ризика –

технолошко решење.

У области ЗОП има смисла говорити о опасностима од пожара за

имовину, и то за садржаје објеката и самих објеката, опасности за људе који

користе те објекте и за ватрогасце који учествују у гашењу пожара на том

објекту, ако до њега дође.

Дакле, од три ризика у пожару, два се односе на људе. Анализа ризика

за ватрогасце се ипак издваја из овог система јер је метода његовог одређивања

другачија. Анализирана је процена ризика према методи Густава Пурта по којој

се одређује ризик конструкције објекта и посебно садржаја објекта. Ризик кон-

струкције објекта представља опасност оштећења конструкције, а ризик

садржаја представља опасност за људе и имовину која је у објекту.


Ризици који се одређују:

ризик конструкције објекта

ризик имовине (садржаја објекта)

ризик за људе у објекту и

ризик ватрогасца.

Ризик конструкције објекта: Ro = (Po C + Pk) B L S/W Ri (1ª)

где су:

Po - коефицијент пожарног оптерећења садржаја објекта

C - коефицијент сагорљивости садржаја у објекту

Pk - коефицијент пожарног оптерећења материјала конструкције објекта

В - коефицијент величине и положаја пожарног сектора

L - коефицијент кашњења почетка гашења

S - коефицијент ширине пожарног сектора

W - коефицијент отпорности на пожар носеће конструкције објекта

Ri - коефицијент смањења пожарног ризика

Из једначине пожарног ризика конструкције објекта (1) задржаће се

коефицијенти:

Po (MJ/m2) ;C ; Pk (MJ/m2).

Остали коефициенти постају фактори мера за смањење ризика. Ризик

ће тада представљати вероватноћу појаве пожара, без дефинисане величине

штете и фреквенције:

Ro = V = 4,68 (Po C + Pk) (1b)

где је 4,68-константа која преставља производ најнеповољнијих вредности

коефицијената B, L, S, W i Ri чије су вредности:

B = 1,L = 1,8, S = 1,3, W= 1, R = 1.

Познати облик једначине ризика примењен у методи из области

безбедности и здравља на раду:

Ro = V H F n (1c)

За најнеповољније вредности фактора, при константној изложености

(Фмаx = 5), очекује се максимална вредности штете (Hmax = 15) па једначина

(1ª) постаје:

Ro = 0,0624 (Po C + Pk) 15 5 (1d)

Вредности, односно веза, вероватноће и топлотног оптерећења је

видљива из горњих једначина и дата је у табели 1.

Табела 1.

Vi(f(x)) 16,46 11,48 7,57 4,63 2,53 1,16 0,39 0,06

PoC + Pk

[MJ/m2] 263,8 184 121,3 74,2 40,5 18,6 6,23 0,96

(PoC +

Pk)155

[MJ/m2]

19785 13800 9097,5 5565 3037,5 1395 467,25 72

Резултати вредновања ризика су:

ризик занемарљив ако је мањи од 5 (80 MJ/m2) (5/0,0624 = 80)

ризик низак али значајан ако је од 5 до 50 (80 do 801,8 MJ/m2)


ризик је висок ако је од50 do 500 (801,8 до 8012,8 MJ/m2) i

ризик није прихватљив ако је већи од 500 (више од8012,8 MJ/m2).

Мере за смањење ризика су: карактеристика објекта, времена до почетка

гашења, ширине пожарног сектора, отпорности на пожар и околности које

утичу на смањење ризика. Добијени ризик се овим факторима смањује или

пројектује на жељену меру.

Карактеристика објекта преко коефицијента В директно утиче на

величину вероватноће, односно ризика.

Табела 2.

Карактеристике објекта Koефицијент B

- пожарни сектор до1500 m2

- висина просторија до10 m

- највише 3 етаже

0,5

- пожарни сектор до1500 – 3000 m2

- висина просторија до10 – 25 m

- 4 - 8 етажа

- 1 етажа у сутерену

0,65

- пожарни сектор до3000 - 10000 m2

- висина просторија преко25 m

- више од 8 етажа

- више од 2 етаже у сутерену

0,8

- пожарни сектор преко 10000 m2 1

Време до почетка гашења преко коефицијента L директно утиче на


Табела 3.

Време до почетка гашења 10’ 10 - 20’ 20 - 30’ 30’

Удаљеност 1 km 1 -6 km 6 - 11 km 11 km

Вр

ста

ват

ро

гасн

е је

ди

ни

це

Професионална индустријска

јединица 0,56 0,61 0,72 0,83

Довољна индустријска

јединица 0,61 0,67 0,78 0,89

Територијална професионална

јединица 0,56 0,61 0,67 0,78

Територијална довољна

јединица са сталним

дежурством

0,61 0,67 0,72 0,83

Територијална довољна једи-

ница без сталног дежурства 0,72 0,78 0,89 1

Ширина пожарног сектора преко коефициента С директно утиче на



Табела 4.

Најмања ширина пожарног сектора

[m]

Коефицијент ширине пожарног

сектора (Š)

до 20 0,77

20 – 40 0,85

40 – 60 0,92

преко 60 1

Отпорност на пожар преко коефицијента W директно утиче на


Табела5.

Отпорност

на пожар

[min]

Најмање

до 30 30 60 90 120 180 240

W 0,5 0,65 0,75 0,8 0,9 0,95 1,0

Околиности које утичу на смањење ризика преко коефициента Р

директно утичу на величину вероватноће, односно ризика.

Табела 6

Процена

ризика Околности које утичу на процену ризика

Коефиц.

смањења

ризикаR1

Максималан

- велика запаљивост материјала и ускладиштење

са већим међуразмацима

- очекује се брзо ширење пожара

- у самом технолошком процесу или приликом

кладиштења постоји већи број могућих паљења

0,5

Нормалан

- запаљивост није тако изразито велика, а усклади-

штење је са размацима довољним за манипулацију

- очекује се нормална брзина ширења пожара

- у самом технолошком процесу или код усклади-

штавања постоје нормални извори паљења

0,65

Мањи од

нормалног

- мања запаљивост због делимичног кладиштења

(25-50%) запаљиве робе у несагоривој амбалажи

- складиштење запаљиве робе без међуразмака

- не очекује се брзо ширење пожара

- за приземне хале површине мање од 3000м2

- објекат где је решено одвођења дима и топлоте

0,8

Незнатан

- мала вероватноћа паљења због робе у сандуцима

од лима или од других сличних материјала, као и

од врло густог ускладиштења

- очекује се врло лагани развој пожара

1,0


Фреквенција

За дефинисање једначине ризика послужила је вредност фреквенције

максималне вредности, стално излагање.

Табела 7.

Учесталост изложености опасности (F)

Једном у радном веку 0,1

Годишње 0,5

Месечно 1,0

Недељно 1,5

Дневно 2,5

Часовно 4,0

Константно 5,0

Величина штете

И она је, као и фреквенција, у дефинисању једначине за ризик узета са

максималном вредношћу, H = 15. Могуће су комбинације појединих мера које

омогућују мању штету, а оно што на то утиче су разне комбинације стабилних

система. Тако ћемо у складу са матрицом ризика имати могућност да знатно

смањимо штету у пожару.

Пожарни ризик садржаја објекта- Rs

4

3 III

VI

2

V2

1 II

I IV

Слика 1: Дијаграм одлуке

Препоручени коефицијенти за ово смањење су:

I Довољне превентивне мере k = 1

II Није потребна аутоматска дојава гашења k = 1

III Аутоматски систем за гашење/није потребна дојава k = 0,5

IV Дојава треба, аутоматско гашење није оправдано k = 0,75

V Двострука заштита V1 – аутоматско гашењеV2 – дојава k = 0,25

VI Обавезна дојава и аутоматско гашење k =

0,25

Веома је тешко прецизније одредити ове коефицијенте.

Мере које су предвиђене за смањење или елиминацију ризика односе се

искључиво само на конструкцију објекта. Види се да је изостављен аутоматски

систем за гашење, да би се искористио као елеменат од кључног утицаја за

V1


смањење штете. И у раду Г. Пурта је крајњи циљ био какав ниво аутоматског

процеса гашења поставити. Дато је више нивоа могућности комбиновања

детекције, дојаве и самог система за гашење.

Ризик садржаја објекта Rs = H*D*F

Постоје две врсте ризика садржаја објекта од пожара. Један је ризик

имовине Рим који се изражава коефицијентом имовине D и зависи од вредности

садржаја објекта. Креће се од 1до 3 и он увећава у толикој мери ризик добијен

једначином1d.

Rim = R*D = *0,0624 (Po*C + Pk)*15*5*D .................( 2ª)

Ризику који је раније одређен овим се даје посебан значај, његовим

увећањем ако су објекти вреднији или умањењем, ако су објекти мале

вредности.

Вредност објекта нема вредности има вредност вредност непроцењива

D 0,5 1 2

Потпуно је иста прича и при процени ризика за људе. Овај коефицијент

се означава са H и исто се креће од 1 до 3 и рачуна као D.

Опасност по људе не постоји постоји, али се могу

сами спасити

присутне посебне

опасности

H 1 2 3

Други коефицијент који увећава ризик људи је коефицијент деловања

дима „F“

Коначан израз за ризик по људе има облик:

Rlj = R*H*F = 0,0624 (Po*C + Pk)*15*5*H*F (2b)

Избором количине и врсте материјала који ће бити ускладиштен,

материјала од којег је објекат изграђен, величине пожарног сектора, положаја и

организационог облика ватрогасног састава, ширине пожарног сектора,

отпорности на пожар конструкције објекта, коефицијента смањења пожарног

ризика, вредности садржаја објекта, потребе присуства људи у објекту и

величине задимљавања, тимови за анализу опасности, процену ризика и тим

пројектаната могу потпуно да усагласе све ставове. Осим тога, као последња

мера остаје примена одређеног нивоа аутоматске детекције, дојаве и система за

гашење.

Ризик ватрогасца

Као пример одређен је ризик вође групе за одимљавање [8]. За његово

одређивање коришћена је БН метода из области БЗНР. Ризичне фазе у обављању

посла ватрогасца су: кретање тешким ватрогасним возилима кроз саобраћајне

гужве, рад на висини, рад у присуству гасовитих токсина, рад у средини са врло

високом температуром, рад на клизавој подлози, рад на стрмим подлогама и

друго.


Група за одимљавање ствара услове за унутрашњи напад који резултира

спасавањем угрожених доласком оперативаца, уз чију помоћ би напустили

угрожени простор. Без њиховог рада не би се ништа видело у унутрашњости

опожареног простора. За ове послове је у циљу безбедности и здравља на раду

извршена процена ризика (методаBN) у односу на следеће опасности и

штетности:

Рад на висини

Да би дошли до кровне конструкције и направили отвор како би се

решио проблем вентилације објекта и извршило одимаљавање и термичко

растерећење, ватрогасци ове групе су на лествама и на висини већој од 3 m.

Ризик од пада и повређивања је и после примене мера значајан.

Штетни утицаји IC и UV зрачења

Да би термички растеретили опожарен простор у објекту где је

температура и преко 8000 С и уз јака зрачења, ватрогасци ове групе морају

направити отворе кроз које ће дим и врели гасови напустити унутрашњи

простор. Ризик и после примењених мера је значајан.

Хемијске штетности, токсини у ваздуху

Уласком у опожарени простор ватрогасци ове групе су непрекидно

изложени штетном утицају токсина из дима пожара. Ризик и после примењених

мера је значајан.

Напори и телесна напрезања

У току гашења пожара ватрогасци ове групе су непрекидно изложени

штетном утицају јаких физичких напора. И овај ризик је после примењених

мера значајан.

Опасности које нису обрађене су: клизање и спотицање, слободно

кретање делова и материјала, рад у скученом простору опасне површине,

штетности од опасних материја у транспорту, рад са животињама и друго.

Послeдице су често и смртне, узроци су: cрчани удар, додир са опасним

и оштрим површинама који производи посекотине, удисање дима и токсина који

се налазе у диму (остајање без кисеоника у апарату, затим оштећење апарата,

отказ неког виталног дела апарата или једноставно олако поимање ствари и

непознавање опасности), oпекотине (неношење заштитне опреме или

неквалитетне заштитне одеће) и преостали различити узроци., (саобраћајне

несреће, страдања услед пропадања или неког типа зарушавања и тако даље).

Редукција и одржавање нивоа ризика за сва радна места

професионалних ватрогасаца подразумева пре свега праћење здравственог

стања ватрогасаца у неким прихватљивим временским интервалима.

Мере које су везане за заштиу ватрогасаца: квалитетна заштитна опрема,

постојање радног место официра за безбедност, редовни систематски прегледи

и запошљавање кадрова са добрим резултатима психофизичких тестова. Мере

су и тренинг и едукација у току службе и опремање са високопродуктивном

мобилном опремом за гашење пожара.

И поред примене свих могућих мера, па и оних најсавременијих, ово

радно место је радно место са повећаним ризиком. Управо из тог разлога је

овај ризик и урађен. Жели се нагласити значај превентивних мера предвиђених


пројектовањем и на ове ризике, јер они у ствари никада не могу бити у подручју

занемарљивости.

ПРИВРЕМЕНА ИЛИ ПОКРЕТНА ГРАДИЛИШТА

Појавом Уредбе за привремена или покретна градилишта значајно је

уређена процена ризика на градилиштима [6]. Решене су бројне дилеме како

треба да изгледа процена ризика. Комплетна процена је заснована искључиво

на техничкој документацији. Техничка документација је заменила описе

постојећих технологија што је омогућило и обавезало на процену ризика пре

него што процес рада почне. Методологија процене ризика је према следећој

шеми;

Оно што је добро и што је Уредбом обезбеђено је избор координатора

градилишта у фази израде пројекта. На тај начин је потпуно посвећена пажња

опасностима, ризицима и мерама тако што су у фази пројектовања дефинисане.

Уредба је на неки начин дефинисала и начин процене ризика, преко

препознавања опасности и штетности у различитим фазама пројекта. Тако су се

наметнули и следећи нивои израде процене ризика:

- ниво градилишта

- објекат градње

- специфични послови

- општа радна места

Први ниво процене је на основу прилога 5 Уредбе – план превентивних

мера. Сам назив нас упућује да је процена пре почетка рада и пре формирања


градилишта. Ова анализа се ради паралелно са израдом пројекта и са њиме се

потпуно може синхронизовати. Овде се не очекује касније измене нити се овај

део може копирати за друго градилиште. Препоручује се БН метода уз

коришћење функције стања заштите.

Други ниво процене је део градилишта или део објекта који се налази у

изградњи. Описан је прилогом 4 из Уредбе кроз преглед општих и посебних

мера. Такође је примењив за анализу облик његове техничке документације на

основу које се и врши процена ризика, а према анализираним опасностима и

штетностима. Може да у фази рада претрпи мање измене, али оне се могу и

морају одмах кориговати. Овај део процене се не може пренети на друго

градилиште, а препоручује се БН метода за процену као у претходном случају.

Трећи ниво процене односи се на специфичне послове дефинисане

прилогом 2 Уредбе и поред тога што је на нивоу радног места, мора се поново

рачунати за свако градилиште.

Четврти ниво је радно место које је исто за свако градилиште и може се

копирати.

Овде посебну пажњу заслужују први и други ниво и делимично трећи

ниво. Разлог за то је анализа опасности искључиво на бази техничке

документације.

Сарадњом тимова за анализу опасности, процену ризика и

пројектаната у потпуности се може управљати ризицима. Тако се у фази

израде пројекта добијају готова и потпуно усаглашена решења.

ЗАКЉУЧАК

У процени ризика у области безбедности и здравља на раду доминантна

су два става.

На почетку рада постављено је питање како то треба да изгледа процена

ризика. Дат је приказ како то најчешће изгледа сада. Одмах је дат и приказ како

би то требало.

То како би требало сматра се сложеним за ширу употребу. Ово

представља тужну истину јер изгледа да нам систем процене матричном

методом 3 пута 3 највише одговара. Оно што се сматра сложеним мора постати

прихватљиво и основно знање - употребљиво, а надградња у знању да буду

сложеније анализе И то анализе опасности и операбилности, и студије, јер су

оне тек основ за добру процену ризика, ако не одмах за употребу оно бар за

добро разумевање.

Оба примера приказују заједнички рад тимова за анализу и студију

опасности, процену ризика и пројектовање. Оба примера указују на то да добра

анализа и израда процене ризика у фази пројектовања може дати најбоље

резултате и решити све проблеме.

Све ризике је могуће свести на занемарљив ниво, за разлику од општег

случаја када се рачунају ризици за већ постављене технолошке системе и када

су они стално присутни па смо принуђени да нешто увек поправљамо.



[1] Б.Николић, Нова метода за процену ризика , са коригованом функцијом

стања заштите, Регионална конференција Примењена заштита и њени

трендови, Златибор 2014., Србија, 43-53стр.

[2] B. Nikolic, A New Risk Assessment Method, MESE journal, vol.2, No 1/2012,

Novi Sad - Serbia, Sankt Petersburg – Russia, pp 5-23.

[3] L. Harms-Ringdahl, Safety analysis, principles and practice in occupational

[4] D. Macdonald, Practical Machinery Safety, Integra Software Services Pvt. Ltd,

Pondicherry, Inidia. 2004 safety, CRC Press, 2001

[5] В.Божић Трефалт, С.Косић, Б.Николић; Збирка прописа из БЗНР,

Међународни институт за примењено управљање знањем, књига 1 и 2,

Нови Сад 2015.

[6] Б. Николић, С. Косић, Процена ризика на привременим и/или покретним

градилиштим, Међународно саветовање «Ризик и безбедносни

инжењеринг», Копаоник, 2011.

[7] B.Nikolic, Comparative Analysis of the Analysis, Evaluation and Assessment

of Risk in The Field of Fire Protection, 2nd International Conference on Fire and

Explosion Protection, Novi Sad, Serbia, 2010, pp. 21-22

[8] B. Nikolic, Assessment of Risk for the Professional Role of Firefighter -

Leader of smoke control team, Risk Assessment Conference, Kopaonik, 2009,

Serbia

[9] B. Nikolic, The Fire Risk Evaluation, XX International Conference Fire

Protection 2011, Technical University Ostrava, Chez Republic, pp 245-247

[10] B. Nikolic, Fire Risk Assessment for Building Constructions, International

Conference Protection/Ecology/Security, Bar, Montenegro, 2012, pp 245 – 253


ПРОЦЕНА РИЗИКА ОД ЕКСПЛОЗИЈE У ПРОСТОРИЈАМА

ЗА ПРИПРЕМУ И ФАРБАЊЕ АУТОМОБИЛА

Томо Врећа

Привредно друштво TARGET RESCUE д.о.о. за консалтинг, менаџмент и

инжењеринг из безбедности и здравља на раду и заштите од пожара,

Београд

Резиме: У раду су разматрани ризици који настају приликом фарбања возила од

стварања експлозивних атмосфера у фарбарама (шприц кабинама) и котларницама

(грејачима ваздуха у кабинама). Поред тога, представљене су превентивне мере које се

спроводе да не дође до пожара и експлозија, где су примењене инжењерске методе за

отклањање ризика од пожара и експлозија. Због технолошких захтева производње, није

увек могућа најефикаснија превентивна мера супституције односно замене запаљивих

и експлозивних средстава за фарбање мање запаљивим или незапаљивим. Изведена је и

процена ризика од пожара и експлозија током фарбања возила.

Кључне речи: експлозивне атмосфере, пожари, експлозије, превентивне мере,

инжењерска решења.

RISK ASSESSMENT OF EXPLOSION IN THE FACILITIES

FOR CAR PREPARAING AND PAINTING

Tomo Vreća

TARGET RESCUE Primary Society d.o.o. for consulting, management and

engineering in safety and health of works and fire protection, Belgrade

Abstract: The paper deals with the risks that arise when painting a vehicle from the creation

of explosive atmospheres in painters (syringe cabins) and boiler rooms (air heaters in cabins).

In addition, there are presented the preventive measures that are carried out to avoid fire and

explosions where engineering methods for removing the risk of fire and explosions have been

applied. Because of the technological demands of production, it is not always possible to use

the most effective preventive measure of substitution or replacement of inflammable and

explosive colorants with less inflammable or non-flammable. An assessment of the risk of fire

and explosions during the painting of the vehicle was carried out.

Keywords: explosive atmospheres, fires, explosions, preventive measures, engineering

solutions

УВОД

Циљ овог рада је да се презентује како се успешно могу отклонити

ризици од пожара и експлозије, иако се у процесу рада перманентно користе

лако запаљиве материје и експлозивни гасови.

Поред тога указан је значај одржавања у исправном стању свих уређаја

и инсталација које су битне за функционисање просторија за припрему возила

за фарбање и само фарбање.

Од великог значаја за безбедност запослених фарбара је и редовно

чишћење и уредно слагање материјала у просторијама у којима се врши

складиштење, припрема боја (миксовање) и просторија за припрему возила и


фарбање. Сви помоћни и материјали за заштиту и фарбање морају бити

означени и уредно сложени.

У фарбарама где су предузете превентивне мере и где се поштује

спровођење превентивних мера из заштите од пожара није забележен ни један

случај избијања пожара или експлозије.

ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕС ПРИПРЕМЕ И ФАРБАЊА ВОЗИЛА

Технолошки процес фарбања возила захтева одређену температуру

просторије за припрему возила за фарбање и шприц кабине од 45 - 650C.

Повећана температура радног простора обезбеђује фино распршивање

смесе за фарбање (лака, учвршћивача и разређивача) и поспешује хемијски

процес сједињења те смесе, на припремљеној површини за фарбање.

Загревање помоћне просторије за фарбање и шприц кабине може се

извести са више врста енергената, нафта, мазут, струја, природни гас. У нашем

случају предвиђено је загревање природним гасом, па се и процењени ризици

од пожара и експлозија односе на могуће стварање експлозивне смеше од

природног гаса и средстава за фарбање.

Возило или његови делови, браници, блатобрани хаубе и сл. из

лимарског оделења довозe се у просторију за припрему за фарбање. Просторија

за припрему возила за фарбање је припремљена за наношење заштите од

корозије и шприц гита. Угрејана је на прописану температуру, чиста је и без

прашине. После финог брушења и равнања површине за фарбање возило или

делови за фарбање се пребацују у шприц кабину, где се штите делови који не

треба да се фарбају и приступа се наношењу боје на површину. Наношење боје

се може изводити на више начина.

Мокро наношење

Без распрскавања

1. четка,

2. потапање

3. преливање

4. ваљање

5. лакиране у бубњу

6. електрофореза

Са распрскавањем

1. прскање под ниским притиском

2. конвенционалне методе прскање и методе Trans - Teč

a. довод боје из лончета (гравитациони доток)

b. довод боје из лончета (довод боје путем усисавања)

c. довод боја из резервоара под притиском


Слика 1. Шприц за наношење фарбе под притиском (ваздух)

Поред опреме за лакирање један од важних предуслова за квалитетно

лакирање је компримовани ваздух.

Довод ваздуха

Да бисте постигли одличан изглед завршне површине, постоји пет

златних правила за квалитетно завршно лакирање:

1. Регулатор притиска (припремна група) са великим протоком (слика 3.)

2. Обезбедити да пресек брзе спојке за ваздух, отвор у прикључку за ваздух

буде најмање 7 mm

3. Црево за ваздух мора да има унутрашњи пречник најмање 9 мм за HVLP и

6,5mm за ТТ, а дужина црева не би требало да прелази 10 m.

4. Притисак ваздуха треба да износи:

a. на регулатору притиска око 5,5 бара

b. на улазу у код конвенционалних пиштоља 3 - 4,5 бара у зависности

од модела и произвођача тј код ниско-притисних 2 bara (погледати

упутство за употребу од произвођача пиштоља)

c. на распрскивачу пиштоља излазни притисак би требало да буде 0,55

- 0,7 bara код конвеционалних и HVLP, а код Trans Teč-а 1.2 - 1.3 bara

5. Растојање између пиштоља и предмета који се фарба око 18-25cm

Слика 2. Положај шприце на предмет


Слика 5. Фарбање са обухватом Слика 6. Циљано фарбање

ПРОЦЕЊЕНИ РИЗИЦИ

1. Ризик од експлозије, појава експлозивне атмосфере цурењем енергента

природног гаса. Услед неисправне унутарње гасне инсталације (УГИ) или

неисправних уређаја долази до цурења природног гаса што је узрок

стварања експлозивне атмосфере у шприц кабини или просторији за

припрему фарбања.

2. Ризик од експлозије, појава експлозивне атмосфере услед лоше вентилације

простора за припрему и фарбање.

3. Ризик од експлозије, појава статичког електрицитета који иницира (пали)

запаљиву смешу.

СТВАРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВНИХ АТМОСФЕРА

Шта је ватра? Шта је пожар? Шта је експлозија?

Кажемо да је ватра корисно, контролисано сагоревање које служи

човеку. Примену је нашла како у свакодневном животу у домаћинству тако и у

Слика 3. Припремна група за

ваздух

Слика 4. Пресек шприце за фарбање


скоро свим гранама привреде на стварању разних нових добара. Ватра не

изазива штетне последице по околину и људе. Ватра неће изазвати пожар ако се

поштују превентивне мере за заштиту од пожара.

Пожар је бескорисно, штетно сагоревање које може да изазове веће

материјалне штете и разарања у више случајева угрожава и људске животе.

Продукти сагоревања код пожара изазивају тровања људи и ватрогасаца и

загађују животну средину.

Експлозија је брзо увећање запремине и ослобађање енергије, што је по

правилу штетно и обично праћено стварањем високе температуре и

ослобађањем гасова. Експлозије изазивају таласе притиска у простору у којем

се одигравају, по чему се и врши њихова категоризација на сагоревања или

запаљења, ако су ови таласи подзвучни и детонације ако су таласи надзвучни

(такође познати као шок-таласи – јер се прво претрпи удар, па онда чује звук).

Експлозија је у ствари брзо сагоревање у јединици времена, најчешће

експлозија се деси за неколико делова секунде.

Експлозије изазивају велике материјалне штете и врло често одузимају

људске животе, због стварања јаког ударног таласа уз појаву веома високих

температура. После експлозије често се јављају пожари.

Стварање експлозивних смеша у просторијама за фарбање и припрему

Стварање експлозивне атмосфере могуће је од енергента, природног

гаса којим се врши загревање просторија за припрему и фарбање.

Цурењем унутрашње гасне инсталације може се непажњом или кваром

на инсталацији направити експлозивна смеша. Граница експлозивности

природног гаса је доња 8% горња 15% у ваздуху.

Фарба за фарбање аутомобила је трокомпонентна смеша, (лака,

учвршћивача фарбе и разређивача) може у процесу фарбања доћи до појаве

експлозивне атмосфере, односно појавом статичког електрицитета на дизни

шприце за фарбање долази до пожара и експлозије.

Доња граница експлозивности је 1,2% горња је 8% у ваздуху. Пошто је

смеша три запаљиве компоненте у питању узимају се најнеповољнији елементи

од елемента који има најмању доњу и највећу горњу границу експлозивности.

РЕШЕЊА И МЕРЕ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ РИЗИКА

Магистрални гасовод-мрежа високог притиска (50 бара) служи за

транспорт гаса унутар једне земље или већег подручја унутар земље, најчешће

од места производње или увоза, односно од места преузимања до потрошачких

центара или великих индустријских потрошача закључно са главним мерно-

регулационим станицама(ГМРС). Дистрибутивни гасовод средњег притиска од

6 -16 bar) дистрибутивна мрежа, која се од магистралног гасовода одваја преко

главних мерно-регулационих станица, дистрибуира гас до великих потрошача.

Делови гасне инсталације од МРС (мерно регулационе станице) до

горионика су главни запорни вентил, рампа, одоризатор и горионик. На рампи

притисак гаса се од 6-16 bar прилагођава горионику и износи od 150 do 300mbr.

У мере сигурности спада периодични преглед и контрола гасних

котларница. Техничка контрола гасних котларница обавља се у свему према


Закону о енергетици (Сл. гласник РС, број 84/04) и Правилнику о техничким

нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница

(Сл. лист СФРЈ, број 10/1990 и 52/1990).

Техничка контрола гасних котларница подразумева:

Преглед цевне инсталације, гасних славина, гасних црева

Преглед гасних апарата

Проверу непропусности на местима спајања гасним детектором

Проверу и преглед димоводне инсталације

1. Издавање Записника о техничкој контроли гасне котларнице

Од стварања експлозивне атмосфере у просторији гасне котларнице

спроведене су следеће превентивне мере:

1. Изведена је природна вентилација,

2. Постављени су детектори гаса са светлосном и звучном

сигнализацијом,

3. Електроинсталација у котларници је изведена у ЕХ изведби,

4. Ако дође до наглог истицања гаса вентил на рампи односно МРС се

аутоматски затвара.

Слика 7. Горионик са рампом Слика 8. Горионик Слика 9. Запорни вентил

У просторији за припрему и фарбање спроведене су следеће превентивне

мере

1. У просторији за припрему и фарбање возила принудном вентилацијом

од 30 измена ваздуха на сат спречено је стварање експлозивне

атмосфере, свако два минута промени се ваздух у шприц кабини.

Неће се моћи приступити фарбању или припреми за фарбање ако није:

2. постигнута радна температура у просторији за припрему и фарбање,

3. укључена вентилација,

4. ако индикатори запрљаности филтера показују запрљаност,

5. ако није извршено изједначавање потенцијала црева за ваздух и шприце.

Слика 10. Просторија за припрему Слика 11. Шприц кабина


Слика 12. Шема вентилације шприц кабине Слика 13. Контролна табла на

шприц кабини

Слика 14. Шема грејања шприц кабине и просторије за припрему возила за

фарбање

Слика 15. Шема убацивања ваздуха Слика 16. Шема избацивања ваздуха

у комору из коморе


ПРОЦЕНА РИЗИКА

Чек листа Котларница

Р.број Активност ДА НЕ

1. Записник о техничкој контроли гасне котларнице

2. Природна вентилација је исправна (визуелни преглед)

3. Записник о контроли ЕХ изведбе (стручни налаз не

старији од 6 месеци)

4. Стручни налаз о испитивању УГИ-ја не старији од 6

месеци)

5. Извештај о прегледу ВА не старији од 6 месеци

6. Извештај о прегледу хидрантске мреже не старији од 6

месеци

7. Стручни налаз о мерењу громобранске инсталације не

старији од годину дана

8. Стручни налаз о мерењу инсталације за изједначавање

потенцијала не старији од шест месеци

Чек листа просторије припреме за фарбање и шприц кабина

Р.број Активност ДА НЕ

1. Стручни налаз о испитивању шприц кабине

2. Записник о измени филтера, укључен индикатор

запрљаности

3. Записник о испитивању детектора гаса (не старији од 6

месеци)

4. Записник о контроли ЕХ изведбе (стручни налаз не

старији од 6 месеци)

5. Извештај о прегледу ВА не старији од 6 месеци

6. Извештај о прегледу хидрантске мреже не старији од 6

месеци

7. Стручни налаз о мерењу громобранске инсталације не

старији од годину дана

8. Стручни налаз о мерењу инсталације за изједначавање

потенцијала не старији од годину дана

Ако је било која активност евидентирана са негативним одговором, и у

котларници и просторији за припрему возила и фарбање ризик од експлозије и

пожара је екстреман и неприхватљив. Прекинути сваку активност док се

неусаглашеност не доведе у прихватљив ниво, односно доведе у исправно стање

и не изврши контролно мерење и испитивање са задовољавајућим резултатом.

ЗАКЉУЧАК

Технолошки процес припреме и фарбања возила условљен је употребом

експлозивних, лакозапаљивих и опасних материја.

Неопрезно руковање приликом складиштења и употребе ових материја

може изазвати акциденте са фаталним последицама.


Неисправна опрема за рад као и њено неблаговремено сервисирање

може бити такође узрок пожара и експлозија.

Обучени оператери у фарбарама, исправна и контролисана опрема за рад

омогућава безбедан радни процес за све запослене и имовину предузећа.

Свакодневним прегледом опреме пре почетка рада од стране запослених

и њихових предпостављених као и лица за заштиту од пожара и за безбедност и

здравље на раду и увидом у евиденције о извршеним контролисањима и

прегледима гарантују безбедан и здрав рад без последица по здравље

запослених и имовину предузећа.

Иако се користе веома запаљиве и експлозивне материје, уз потпуну

контролу и перманентну процену ризика може се створити безбедно радно

место без повређивања запослених или оболења из рада или у вези са радом.


[1] Закон о заштити од пожара („Службени гласник РС“, бр. 111/2009 i 20/15,

član 53)

[2] Правилник о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и

одржавање гасних котларница "Сл.лист СФРЈ", бр. 10/90 и 52/90. [3] Закон о енергетици (Сл. гласник РС, број 84/04)

[4] Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“, бр.101/05

и 91/15)


околини („Службени гласник РС“, бр.72/2006, 84/2006 и 30/2010)

[6] Сигурносни лист С.З.Т.Р. Евројуг Шид, Вељка Пауновића бр.3

[7] Сигурносни лист акрилни лак произвођач: SILVA VERNICI srl - Viale Caduti

per la Libertà n° 9

[8] Сигурносни лист HELIOS технички лист


ПРОЦЕНА РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ РОНИЛАЦ –

ПОДВОДНИ ЗАВАРИВАЧ

Весна Марјановић, Наташа Ћировић, Никола Ненезић, Жељко Чворовић

Висока пословно-техничка школа Ужице

Резиме: Проценом ризика, његовим отклањањем или смањивањем на прихватљив ниво

добију се радна места која су безбедна за раднике. На тај начин се доводи до повећања

здравља радника, самим тим и јачања здраве популације. Акт о процени ризика за радна

места и радну околину представља основ за састављање и израду других писаних

докумената, налога и других управљачких писаних аката којима се обезбеђује обављање

рада запослених на начин који им омогућава безбедан и здрав рад.У оквиру овог рада

приказана је израда Акта о процени ризика за радно место ронилац – подводни

заваривач. Две различите методе су коришћене. Дошли смо до резултата да је радно

место ронилац - подводни заваривач и поред примењених мера, радно место са

повећаним ризиком.

Кључне речи: процена ризика, акт о процени ризика, безбедност на раду, здравље на

раду

RISK ASSESSEMENT IN THE WORKPLACE

OF A SCUBA DIVER – AN UNDERWATER WELDER

Vesna Marjanović, Nataša Ćirović, Nikola Nenezić, Željko Čvorović

Business and Technical College of Applied Sciences, Užice, Serbia

Аbstract: Risk assessment, its elimination or reduction to acceptable levels gives the jobs that

are safe for workers. In this way, leads to an increase in the health of workers, and therefore

to strengthen the helthy population. An act on risk assessment in the workplace and work

environment serves as the basis for the preparation of other written documents, orders and

governing acts aimed at ensuring workplace safety and health. This paper describes the process

of preparing the Risk Assessment Act for the workplace of a scuba driver – an underwater

welder. Two different methods have been used. We have come to the conclusion that the

workplace of a scuba diver - an underwater welder, despite the applied measures, a workplace

with an increased risk.

Keywords: risk assessment, act on risk assessment, occupational safety, occupational health

УВОД

Интерес друштва, свих субјеката и сваког појединца је да се оствари

највиши ниво безбедности и здравља на раду, да се нежељене последице као

што су повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом сведу

на најмању могућу меру, односно да се остваре услови рада у којима би

запослени имао осећај задовољства при обављању својих професионалних

задатака.

За остваривање оваквог циља неопходан је систематски приступ у

превентивном деловању и повезивање свих субјеката који су носиоци

одређених обавеза и активности на националном нивоу, али и шире, са

међународним институцијама у овој области. Њихова је дужност да се старају о

спровођењу утврђених правила, мера и стандарда о условима рада и стална


брига да их мењају и усаглашавају са технолошким и друштвено-економским

развојем како би се унапредила безбедност и очувало здравље запослених.

У савременим условима заштита као друштвена делатност може се

посматрати у ширем и ужем смислу. У ширем смислу она се обезбеђује

законодавством о раду и социјалном осигурању које уређује права: на

ограничено радно време, скраћено радно време, одморе и одсуства са рада, на

зараду и друга примања, на безбедне услове рада и посебну заштиту жена,

омладине и инвалида, на здравствену заштиту, на помоћи и накнаде, права за

случај инвалидности и друга права којима се гарантује социјална и материјална

сигурност за случај немогућности рада. У ужем смислу, под заштитом се

подразумева предузимање свих мера и активности у циљу стварања безбедних

услова рада и заштите здравља радника од ризика који се јављају у радној

средини и на радном месту.

Све су израженије потребе за мултидисциплинарним приступом у циљу

стварања безбедних услова рада у којима се поред физичког, штити и психички

интегритет запосленог. То подразумева предузимање различитих активности и

примену разноврсних мера, као што су: техничке, организационе, правне,

економске, образовне, здравствене, ергономске, социолошке, и друге.

Модерне технологије са новим садржајем рада захтевају нова знања и

сталну иновацију знања како за успешно обављање радних задатака, тако и за

њихово обављање на безбедан начин. Овакве промене свакако условљавају и

нов начин организовања и деловања свих осталих субјеката који имају одређене

функције у систему безбедности и заштите здравља на раду.

ИЗРАДА АКТА О ПРОЦЕНИ РИЗИКА

Овим радом је представљена израда акта о процени ризика за радно

место ронилац - подводни заваривач, узимајући у обзир да је изради акта о

процени ризика претходио план спровођења поступка процене ризика, који

саставља стручно лице, а одобрава послодавац. План спровођења поступка

процене ризика је направљен након доношења одлуке послодавца о покретању

поступка процене ризика и одређивања лица одговорних за спровођење

поступка процене ризика.

У оквиру плана спровођења поступка процене ризика приказује се

преглед правних аката на основу којих се врши израда акта, а који уједно

представљају и литературу [1 - 8] коришћену за израду овог рада. Након тога,

планом се дефинишу послови, међусобни односи и одговорности лица

компетентних за процену ризика. Послодавац одлучује о компетентности лица

за процену ризика и формира тим. Планом се анализира методологија за вршење

процедуре процене ризика. Коришћене методе су Матрица ризика 3 x 3 (OHSAS

стандард) и Матрица ризика 5 x 5 (AS/NZS 4360: 2004 – аустралијски стандард)

[9]. У наставку плана спровођења поступка процене ризика дају се фазе и

оквирни рокови за њихову реализацију, начини прикупљања документације

потребне за процену ризика, како ће се вршити информисање процењивача

ризика, на који начин ће се прибавити информације од запослених, начин

сарадње са представницима запослених и инструменти за њену реализацију.


Правилником о процени ризика предвиђено је да обухват процене

ризика садржи у себи осам обавезних делова, чиме је одређена структура акта о

процени ризика. У првом делу су дати општи подаци о послодавцу. Други део

обухвата опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад и њихово

груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду. Снимање

организације рада представља наредни део акта о процени ризика.

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној

околини и процењивање ризика у односу на опасности и штетности су четврти

и пети део акта о процени ризика и представљају најсложеније процесе у којима

је садржан већи број потпроцеса. При утврђивању података о опасностима и

штетностима на радном месту и у радној околини коришћено је груписање

опасности и штетности према Правилнику о начину и поступку процене ризика

на радном месту и у радној околини. Неизоставан део акта о процени ризика

чини дефинисање начина и мера за отклањање, смањење и спречавање ризика

на посматраном радном месту и у радној околини. Последњи делови акта о

процени ризика односе се на закључак и на потенцијалне измене и допуне акта

о процени ризика.

ОПИС ТЕХНОЛОШКОГ И РАДНОГ ПРОЦЕСА, ОПИС СРЕДСТАВА ЗА

РАД И ЊИХОВО ГРУПИСАЊЕ, ОПИС СРЕДСТАВА И ОПРЕМЕ ЗА

ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ

У циљу приказа израде акта о процени ризика за радно место ронилац -

подводни заваривач, у раду је за пример узето привредно Друштво, у оквиру

кога се налази анализирано радно место.

Друштво своју делатност обавља: (1) на терену (под водом - у морским,

језерским и речним водама); (2) на пловном средству (поседује у свом

власништву два пловна средства за потребе транспорта ронилаца до места рада,

која су опремљена у складу са стандрадима безбедности); (3) у канцеларијама

(користе се објекти контејнерског типа који су опремљени по стандардима и

прописима за ову намену; поред канцеларијског налази се и магацински простор

за ронилачку опрему који одговара стандардима и прописима за ту намену).

У оквиру свог пословања у Друштву се обављају следеће радне

активности: (1) организација извођења подводних радова; (2) подводни радови

као што су: монтажа, демонтажа, резање, заваривање, обележавање и сл.; (3)

спашавање људских живота, материјалних и културних добара; (4) тражење и

вађење потонулих ствари, односно објеката и утопљених лица; (5)

оспособљавање и стручно усавршавање кадрова, посебно ронилачких екипа у

стручном и техничком смислу, као и одржавање њихове кондиционе

спремности кроз тренажна роњења у складу са међународним стандардним

процедурама за роњење, научним и техничким достигнућима у области заштите

и спашавања; (6) подводно снимање видео и фото техником цевовода и других

инсталација у циљу откривања и спречавања загађења вода; (7) одржавање

ронилачке опреме. Током обављања радних активности у Друштву се

примењују мере безбедности и здравља на раду.


Објекти који се користе као радни и помоћни простор су: контејнери за

административне послове, контејнери за боравак запослених, контејнери за

складиштење ронилачке опреме, санитарни чвор, пловна средства марке

„Zodiac“ и „Valiant“.

У процесима рада под водом користи се следећа опрема за рад:

(1) хидраулични алати за рад под водом: (а) приручни алат: кључеви,

кљешта, полуге, (б) агрегат, (в) компресор, (в) заваривачка опрема (једносмерни

извор струје са сниженим напоном празног хода, специјални каблови са

појачаном изолацијом, пиштољ за заваривање (држач електроде), специјалне

електроде за мокро - подводно заваривање, електроде за резање под водом,

ултразвучна сонда); (2) специјалне направе за придржавање и центрирање

радних комада; (3) ронилачки мерни инструменати (ронилачки сат, ронилачка

штоперица, дубиномер, манометар, компас, термометар, компјутер или таблице

за израчунавање декомпресије (за роњење преко 12 m)).

За колективну безбедност и здравље на раду користе се покретни

затворени судови под притиском, опрема за добаву са површине гасне смеше за

дисање, системи за стабилизацију заваривача (платформа или кошара,

прихватни магнети) и техничка помагала и направе за кретање и боравак под

водом.

Пошто у току рада ронилац - подводни заваривач може бити изложен

бројним опасностима и штетностима морају се примењивати одговарајуће мере

безбедности а за личну заштиту користити (а) ронилачка опрема, која се састоји

од комплета ронилачких боца са компримованим ваздухом или другом

одговарајућом смешом гасова за дисање, дисаљке или уређаја за дисање под

водом, компензатора пловности, ронилачког одела, ронилачке маске са

светиљком (обична или маска за цело лице), пераја или чизама (у зависности од

радних активности), рукавица (за заштиту од храпавих и оштрих предмета),

прслука за балансирање, појаса са оловним теговима; као и (б) помоћна опрема

и средства (двостепени хидростатички регулатор, утега, успонски конопац,

заштитни појас са прибором, подводна лампа, ронилачка торба, нож, ронилачка

заставица и сигнална бова, пиштаљка, сигнална бакља, комплет за прву помоћ).

СНИМАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА

Снимање организације рада обављено је на основу података добијених

увидом у Правилник о систематизацији и организацији радних места Друштва

и разговора са запосленима. Послови и задаци запослених на радном места

ронилац - подводни заваривач, чија локација је испод воде (мора, реке, језера)

су: (а) рукује компресором под високим притиском, (б) мења филтер ваздуха на

компресору и брине се о исправности ваздуха, (в) пуни боце за роњење до

притиска од 220 atm и брине се о њиховој исправности, (г) одржава ронилачке

регулаторе и шаље их на атестирање по истеку прописаног броја сати рада, (д)

врши подводне радове: монтажа, демонтажа, резање, варење, обележавање,

чишћење дна (морског, језерског, речног), подводно одржавање и чишћење

пловила и сл., (ђ) поштује упутства за безбедност при коришћењу ронилачке

опреме и опреме за рад, (е) непосредно примењује мере безбедности и заштите


здравља на раду, (ж) правилно и савесно рукује ронилачком опремом и

одговоран је за њено одржавање и техничку исправност.

За заснивање радног односа неопходан је IV или III степен стручне

спреме, минимум једна година радног искуства, општа и посебна здравствена

способност, телесна спретност, добра физичка припремљеност,

самопоузданост, савестност, прецизност, психофизичка стабилност,

емоционална зрелост, уравнотеженост, сигурност, самосталност, способност за

тимски рад.

Лице, које обавља послове на радном месту ронилац - подводни

заваривач мора испуњавати следеће услове: да није млађе од 18, ни старије од

50 година; да је високо најмање 165 cm; да има обим грудног коша најмање 90

cm, са минималном екстензијом од 10 cm и виталним капацитетом од најмање

3500 cm³, и да може задржати дисање најмање 1 минут, као и да му се после

задржаног дисања пулс нормализује најкасније за три минута; да има оштрину

вида најмање 0,8 и 0,5 на другом оку и да не болује од далтонизма; да су му

органи за дисање, варење и мокраћни органи, као и срце, крвни судови и чуло

слуха потпуно здрави; да му је нервни систем уравнотежен; да су му крвни

притисак и седиментација у нормалним границама, мокраћа без патолошких

промена, а серолошка реакција крви на луес негативна.

Укупан број запослених на овом радном месту је 6 мушкараца (међу

запосленима нема жена, особа млађих од 18 година, или између 18 и 21 године

старости, као ни особа са инвалидитетом).

На радном месту предвиђено је осмочасовно радно време у првој смени

са петодневном радном недељом, а у току рада предвиђена је пауза за оброк у

трајању од 30 минута. Организацијом рада је предвиђена приправност за случај

интервенција, по ванредном позиву, када дође до несрећа, када је неопходно

правовремено реаговати у циљу спасавања људских живота, културних и

материјалних добара. У току рада запослени проведу 50% радног времена под

водом, 20% на пловном средству и 30% у просторијама намењеним за њихов

боравак.

Током израде акта о процени ризика на радном месту и у радној околини

увидом у Правилник о организацији и систематизацији радних места и увидом

у стварно стање нису утврђена битна одступања.

ПРЕПОЗНАВАЊЕ И УТВРЂИВАЊЕ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ

Друштво поседује стручне налазе о извршеним прегледима и провери

средстава за рад, стручне налазе о извршеним прегледима и провери

електричних и громобранских инсталација, стручне налазе о извршеним

испитивањима услова радне средине, стручне налазе о исправности

противпожарне опреме, који се обављају у Законом предвиђеним периодима од

стране Правних лица са лиценцом.

Друштво своје запослене упућује на лекарске прегледе у складу са

законском регулативом и поседују доказе за то. На основу увида у здравствене

картоне превентивних (претходних и периодичних) прегледа, постојећу другу

медицинску документацију и евиденције које послодавац води, добијена су


сазнања да у периоду од 2015 – 2017. године није забележена ниједна повреда

на радном месту ронилац - подводни заваривач. Такође нису евидентирани

подаци о професионалним обољењима, односно обољењима у вези са радом.

Обезбеђена су предвиђена средства и опрема за личну заштиту на раду,

која су атестирана и поседују упуства и изјаве од произвођача.

Ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења

у вези са радом у Друштву су предузете следеће мере: (1) свим запосленим су

обезбеђена и дата на коришћење средства и опрема за личну заштиту на раду;

(2) запосленима су обезбеђени претходни и периодични лекарски прегледи; (3)

обезбеђена је редовна контрола психофизичких способности запослених; (3)

запослени су оспособљени за безбедан рад; (4) запосленима су дата на

коришћење упуства за безбедан рад; (5) опрема за рад се одржава у исправном

стању и редовно се прегледа у прописаним роковима од стране овлашћених

Правних лица са лиценцом; (6) обезбеђено је пружање прве помоћи

(оспособљен је довољан број запослених за пружање прве помоћи, спашавање

и евакуацију у случају опасности); (7) објекти који се користе су израђени по

техничким стандардима; (8) организују се редовни тренинзи симулација пожара

и гашења употребом противпожарних апарата (обезбеђен је довољан број

средстава за гашење пожара), као и пружање прве помоћи.

У периоду од 2015 – 2017. године регистрована су два инспекцијска

надзора и издати су извештаји са констатацијом да су примењене мере

безбедности и здравља на раду.

Друштво поседује упуства за безбедан рад, која су дата на коришћење

сваком запосленом, где су описани кораци за безбедан рад, при обављању

различитих врста послова на радном месту ронилац - подводни заваривач.

Препознавање и утврђивање опасности и штетности вршено је на основу

података који су прикупљени из документације којом располаже послодавац и

прибављањем потребних информација од запослених. У листи опасности и

штетности, приказаним у табели 1, извршено је разврставање прикупљених

података у врсте могућих опасности и штетности на које ти подаци указују.

Табела 1. Чек листа за препознавање опасности и штетности

на радном месту и у радној околини

Шифра

опасности

Механичке опасности, које се појављују коришћењем опреме

за рад

Опасност

Има Нема

01 Недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова x

02 Слободно кретање делова или материјала који могу довести до

повреда запослених x

03 Унутрашњи транспорт и кретање радних машина и возила, као и

померање одређене опреме за рад x

04 Коришћење опасних средстава за рад која могу довести до

експлозије или пожара x

05

Немогућност или ограниченост правовременог уклањања са

места рада, изложеност затварању, механичком удару,

поклапању и сл.

x

06 Други фактори који могу да се појаве као механички извори

опасности x


Шифра

опасности

Опасности које се појављују у вези са карактеристикама

радног места Има Нема

07

Опасне површине, подови и све врсте газишта, површине са

којима запослени долазе у додир које имају оштре ивице,

рубове, шиљке, грубе површине и сл.

x

08 Рад на дубини или висини (у смислу прописа о БЗНР x

09

Рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два

или више фиксираних делова, између покретних делова или

возила, рад у затвореном простору који је недовољно осветљен

или проветраван)

x

10 Могућност клизања или спотицања (мокре и клизаве површине) x

11 Физичка нестабилност радног места x

12 Могуће последице или сметње услед обавезне употребе

средстава или опреме за личну заштиту на раду x

13 Утицаји услед обављања процеса рада коришћењем

неодговарајућих или неприлагођених метода рада x

14

Друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристика-

ма радног места и начина рада (коришћење средстава и опреме

за личну заштиту на раду која оптерећује запосленог, и сл.)

x

Шифра

опасности

Опасности које се појављују коришћењем електричне

енергије Има Нема

15 Опасност од директног додира са деловима електричне

инсталације и опреме под напоном x

16 Опасност од индиректног додира x

17 Опасност од топлотног дејства које развија електрична опрема,

и инсталације (прегревања, пожара и експлозије, електричног

лука, варничења и слично)

x

18 Опасност услед удара грома и атмосферског пражњења x

19 Опасност од штетног утицаја електростатичког наелектрисања x

20 Друге опасности које се могу појавити коришћењем ел. енергије x

Шифра

штетности Штетности које настају или се појављују у процесу рада

Штетност

Има Нема

21

Хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење,

уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине,

тровања и слично

x

22 Физичке штетности (бука и вибрације) x

23 Биолошке штетности (инфекције, излагање микроорганизмима и

алергентима) x

24 Штетни утицај микроклиме (висока и ниска температура,

влажност и брзина струјања ваздуха) x

25 Неодговарајућа - недовољна осветљеност радног места x

26 Штетни утицај зрачења (топлотног, јонизујућег и неонизујућег,

ласерског, ултразвучног) x

27 Штетни климатски утицај (рад на отвореном) x

28

Штетности које настају коришћењем опасних материја у

производњи, транспорту, паковању, складиштењу или

уништавању

x

29

Друге штетности које се појављују у радном процесу а које могу

да буду узрок повреде на раду запосленог, професионалног

обољења или обољења у вези са радом

x

Шифра

штетности

Штетности које проистичу из психичких и психофизичких

напора Има Нема


30

Напори или телесна напрезања (ручно преношење терета,

гурање терета, вучење терета и друге разне физичке активности

које захтевају дуготрајне повећане физичке активности)

x

31 Нефизиолошки положај тела (дуготрајно седење, стајање,

чучање, клечање и слично) x

32 Напори при обављању одређених послова који проузрокују

психолошка оптерећења (стрес, монотонија и слично) x

33

Одговорност у примању и преношењу информација, коришћење

одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима

понашања, одговорност за брзе измене радних процедура,

интензитет у раду, просторна условљеност радног места,

конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна

мотивација за рад, одговорност у руковођењу и слично

x

Шифра

штетности Штетности везане за организацију рада Има Нема

34

Рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад) рад у

сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај

интервенције и слично

x

Шифра

штетности Остале штетности које се појављују на радном месту Има Нема

35

Штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима

која раде на шалтерима, лицима која раде на обезбеђењу и

слично)

x

36 Рад са животињама x

37 Рад у атмосфери са високим или ниским притиском x

38 Рад у близини воде или испод површине воде x

39 Остале штетности x

ПРОЦЕЊИВАЊЕ РИЗИКА У ОДНОСУ НА ОПАСНОСТИ И

ШТЕТНОСТИ

Процес процењивања ризика у односу на опасности и штетности је

најсложенији посао у доношењу акта о процени ризика и обухвата процењивање

ризика анализом учесталости излагања запослених утврђеним опасностима и

штетностима, вероватноће настанка и очекиване тежине повреда насталих на

раду, оштећења здравља или обољења запосленог за сваку препознату односно

утврђену опасност и/или штетност.

Табела 2. Процена ризика у односу на препознате опасности и штетности на

радном месту ронилац – подводни заваривач применом две методе: Матрице

ризика 3 x 3 (OHSAS стандард)* и Матрице ризика 5 x 5 (AS/NZS 4360: 2004 –

аустралијски стандард)**

Шифра

Група, врста и опис

опасности и

штетности из листе

опасности и

штетности

Матрица ризика 3 x 3 Матрица ризика 5 x 5

В П Р В П Р

01 Недовољна

безбедност због

ротирајућих или

покретних делова

вероват

но велике висок могуће озбиљна Екстремни


(преносиви

механизовани алат)

02

Слободно кретање

делова или материја-

ла који могу довести

до повреда запосле-

них (делови и мате-

ријали при демонта-

жи, монтажи и руч-

ној манипулацији

под водом, честице

метала при резању,

бушењу)

вероват

но велике висок могуће озбиљна Екстремни

03

Унутрашњи

транспорт и крета-ње

пловила, као и

померање одређене

опреме за рад при

обављању послова у

маринама

вероват

но средње средњи могуће умерена Повећан

05

Немогућност или

ограниче-ност

правовременог

уклањања са места

рада, изложеност

затварању,

механичком удару,

поклапању и слично

вероват

но велике висок могуће

катастро-

фална екстремни

07

Опасне површине

(подови и све врсте

газишта, површине

са којима запослени

долазе у додир а које

имају оштре ивице –

рубове, шиљке, гру-

бе површине и сл.)

веома

вероват

но

умерене средњи вероват

но мала Повећан

08

Рад на дубини или

висини у смислу

прописа о БЗНР

вероват

но велике висок

вероват

но озбиљна екстремни

09

Рад у скученом,

ограниченом или

опасном простору

(између два или

више фиксираних

делова, између


или возила, рад у

затвореном простору

који је недовољно

осветљен или

проветраван)

вероват

но средње средњи могуће умерен повећан

10

Могућност клизања

или спотицања

(мокре и клизаве

веома

вероват

но


но мала повећан


површине на

пловилу)

11

Физичка нестабил-

ност радног места

(приликом рада на

јахтама и осталим

пловилима)

вероват

но умерене мали могуће мала средњи

12

Могуће последице

или сметње услед

обавезне употребе

средстава или

опреме за личну

заштиту на раду

вероват


15

Опасност од дирек-

тног додира са дело-

вима електричне ин-

сталације и опреме

под напоном

вероват


катастро-


16 Опасност од

индиректног додира

вероват


катастро-


17

Опасност од топлот-

ног дејства које раз-

вија електрична

опрема, и инстала-

ције (прегревања,

пожара и експлозије,

електричног лука,

варничења и слично)

вероват


катастро-


18

Опасност услед уда-

ра грома и атмосфер-

ског пражњења

неверо-

ватно велике средњи ретко

катастро-

фална повећан

21

Хемијске штетности,

прашина и димови

(удисање, гушење,

уношење у органи-

зам, продор у тело

кроз кожу,

опекотине, тровања и

сл.)

вероват

но средње средњи могуће умерена повећан

22 Физичке штетности

(бука и вибрације)

вероват

но умерене мали могуће

безначај-

на мали

23

Биолошке штетности

(инфекције, излагање

микроорганизмима и

алергентима при

раду у замућеним и

загађеним водама)

веома

вероват

но

умерене средњи могуће мала средњи

24

Штетни утицај

микроклиме (висока

и ниска температура,

влажност и брзина

струјања ваздуха)

веома

вероват

но


25

Неодговарајућа -

недовољна осветље-

ност радног места

веома

вероват

но


но

безначај-

на средњи


(при раду у замуће-

ним водама, већим

дубинама итд.)

27

Штетни климатски

утицај (рад на

отвореном)

веома

вероват

но

средње висок скоро

сигурно озбиљна екстремни

29

Друге штетности

које се појављују у

радном процесу а

које могу да буду

узрок повреде на

раду запосленог,

професионалног

обољења или обоље-

ња у вези са радом

(могућности гушења

због недостатка

кисеоника)

вероват


катастро-


30

Напори или телесна

напрезања (ручно

преношење терета,

гурање терета, вуче-

ње терета и друге

разне физичке актив-

ности које захтевају

дуготрајне повећане

физичке активности)

веома

вероват

но


32

Напори при обавља-

њу одређених пос-

лова који проузро-

кују психолошка

оптерећења (стрес,

монотонија, усамље-

ност током рада и

слично)

вероват


33

Одговорност у

примању и прено-

шењу информација,

коришћење

одговарајућег знања

и способности,

одговорност у

правилима

понашања, одго-

ворност за брзе

измене радних

процедура,

интензитет у раду,

просторна

условљеност радног

места, одговорност у

руковођењу и слично

вероват

но умерене Мали могуће мала средњи

34

Приправност за

случај интервенције

и слично

вероват

но средње средњи

вероват

но умерена повећан


37

Рад у атмосфери са

високим или ниским

притиском

вероват

но велике висок

вероват

но озбиљна екстремни

38

Рад у близини воде

или испод површине

воде

веома

вероват

но

средње висок скоро

сигурно озбиљна екстремни

* Матрица ризика 3 x 3 (OHSAS стандард) има три нивоа за квалитативни опис

вероватноће, В (невероватно, вероватно и веома вероватно), као и опис

последице, П (умерене, средње и велике). Ризик, Р такође има три нивоа

изражена квалитативним описом: мали, средњи и висок.

** Матрица ризика 5 x 5 (AS/NZS 4360: 2004 – аустралијски стандард) има пет

нивоа за квалитативни опис вероватноће, В (ретко, невероватно, могуће,

вероватно и скоро сигурно), као и пет нивоа за квалитативни опис последице, П

(безначајна, мала, умерена, озбиљна и катастрофална). Ризик, Р има четири

нивоа изражена квалитативним описом: мали, средњи, повећан и екстремни.

УТВРЂИВАЊЕ НАЧИНА И МЕРА ЗА ОТКЛАЊАЊЕ, СМАЊЕЊЕ ИЛИ

СПРЕЧАВАЊЕ РИЗИКА

Ризик који произилази из утврђених опасности и штетности, процењен

применом наведених метода сматра се да је неприхватљив ако је висок

(процењен применом Матрице ризика 3 x 3 (OHSAS стандард)) односно ако је

повећан и екстреман (процењен применом Матрице ризика 5 x 5 (AS/NZS 4360:

2004 – аустралијски стандард)). Ризик категорисан као неприхватљив потребно

је редуковати применом одговарајућих начина и мера из области безбедности и


Табела 3. Поређење ранга ризика, Р на радном месту ронилац –

подводни заваривач процењених применом Матрице ризика 3 x 3 и Матрице

ризика 5 x 5; и предлог мера за отклањање, смањење или спречавање ризика

Шиф

ра

Група, врста и опис

опасности и штетности

из листе опасности и

штетности

Матрица

ризика 3 x 3

Матрица

ризика 5 x 5 Предлог мера из области

безбедности и здравља на раду за

редукцију ризика Р Р

01 Недовољна безбедност

због ротирајућих или


(преносиви

механизовани алат)

висок екстремни

Коришћење исправне опреме за рад

са упутством од произвођача и

стручним налазом о исправности;

Сви делови радних машина за пре-

нос снаге морају имати уграђен

заштитни оклоп који се не сме ски-

дати; Запошљавање искусних рад-

ника који су прошли одговарајуће

обуке, поседују адекватне сертифи-

кате и радно искуство; Употреба

прописаних средстава и опреме за

личну ЗНР; Поштовање упустава и

поступака за безбедан рад;

02

Слободно кретање

делова или материјала

који могу довести до

висок Екстремни

Поштовање упустава и поступака за

безбедан рад; Употреба прописаних

средстава и опреме за личну зашти-


повреда запослених

(делови и материјали

при демонтажи,

монтажи и ручној

манипулацији под

водом, честице метала

при резању, бушењу)

ту на раду; Пре почетка радова оба-

везно снимање терена на којем ће се

вршити монтаже, демонтаже, реза-

ње, заваривање и друге манипулаци-

је под водом; Забрана рада при

неповољним временским условима

(јаке струје) који могу утицати на

радове и повећати ризик од повреда;

03

Унутрашњи транспорт и

кретање пловила, као и

померање одређене

опреме за рад (при

обављању послова у

маринама)

средњи Повећан


безбедан рад; Поштовање саобраћај-

них прописа; Поседовање одговарај-

уће возачке дозволе; Редовни тех-

нички прегледи и сервисирање пло-

вила; Обавезна хоризонтална и

вертикална сигнализација;

05

Немогућност или

ограниченост

правовременог

уклањања са места рада,

изложеност затварању,

механичком удару,

поклапању и слично висок екстремни


безбедан рад; Обезбеђење демонти-

раних склопова и делова од падања;

Употреба прописаних средстава и

опреме за личну заштиту на раду;

Тимски рад при радовима где посто-

ји могућност неке од ових опаснос-

ти; Употреба сигнализације; Запос-

лени не сме да отпочне рад под во-

дом ако је уморан, неиспаван, пси-

хички растројен, под дејством леко-

ва и седатива, алкохола и других

опојних средстава;

07

Опасне површине

(подови и све врсте

газишта, површине са

којима запослени долазе

у додир а које имају

оштре ивице – рубове,

шиљке, грубе површине

и слично)

средњи повећан




безбедан рад; Пловно средство, као

и радне и помоћне просторије

опремљене савременом опремом

која је адекватно распоређена у

радном простору; Снимање терена

пре почетка рада под водом у складу

са упуствима и анализа опасности.

08

Рад на дубини или

висини (у смислу

прописа о безбедности и

здрављу на раду)


Запослени не сме да отпочне рад

под водом ако је уморан, неиспаван,

психички растројен, под дејством

лекова и седатива, алкохола и дру-

гих опојних средстава; Запослени

мора бити здравствено способан за

рад под водом (периодични лекар-

ски прегледи); Употреба прописа-

них средстава и опреме за личну

заштиту на раду; Поштовање упу-

тстава и поступака за безбедан рад;

Одржавање опреме у складу са

упуствима; Сви запослени морају

бити стручно оспособљени за

безбедан рад за ово радно место;


Опрема за рад атестирана од стране

овлашћених Правних лица са

лиценцом;

09

Рад у скученом, ограни-

ченом или опасном про-

стору (између два или

више фиксираних дело-

ва, између покретних

делова или возила, рад у

затвореном простору ко-

ји је недовољно освет-

љен или проветраван)


Поштовање упустава о методама и

техникама рада у таквим

околностима; Употреба светиљки на

маски; Употреба прописаних

средстава за личну заштиту на раду;

Снимање терена пре почетка рада и

планирање извођења радова на

најбезбеднији начин у складу са

упуствима;

10

Могућност клизања или

спотицања (мокре и

клизаве површине на

пловилу)


Пловно средство опремљено

адекватном опремом (рукохвати,

конопи) и подлогом која спречава

клизање; Поштовање упустава о

одржавању пловног средства;

Радне и помоћне просторије

(контејнери) одржавати сувим;




безбедан рад;

11

Физичка нестабилност

радног места (приликом

рада на јахтама и

осталим пловилима)

мали средњи

Снимање терена пре почетка радова

и планирање најбезбеднијег начина

извођења радова;

12

Могуће последице или

смет-ње услед обавезне

употребе средстава или

опреме за личну заштиту

на раду


Чешће кратке паузе у току радног

времена; Спровођење вежби,

тј.симулације када нема одређених

врста радова због одржавања

навика;

15

Опасност од директног

додира са деловима

електричне инсталације

и опреме под напоном


Редовни прегледи и провера електро

инсталација радних и помоћних

просторија;

Неоспособљена и неовлашћена лица

не обављају послове у зонама

опасности;

Запослени су упознати са

опасностима;

Средства за рад имају прописно

постављене прекидаче и склопке;

Уређаје, инсталације и прикључне

елементе прописно одржавати;




безбедан рад;

Забрана напајања наизменичном

струјом при подводном резању и

заваривању;

16 Опасност од

индиректног додира висок екстремни

Редовни прегледи и провера електро

инсталација радних и помоћних

просторија;


Неоспособљена и неовлашћена лица

не обављају послове у зонама

опасности;



Средства за рад имају прописно

постављене прекидаче и склопке;

Уређаје, инсталације и прикључне

елементе прописно одржавати;




безбедан рад; Снимање места рада

и планирање сваког корака пре

почетка рада у циљу најбезбеднијег

извођења радова; Тимски рад,

примена сигналне комуникације;

17

Опасност од топлотног

дејства које развија

електрична опрема, и

инсталације

(прегревања, пожара и

експлозије, електричног

лука, варничења и

слично)







безбедан рад; Неоспособљена и

неовлашћена лица не обављају

послове у зонама опасности; Тимски

рад; Прекидање радова при

временским неприликама (јаким

таласима, повећаној замућености

воде и сл.); Поштовање упустава

при раду у замућеним коритима где

постоји могућност ослобађања гаса;

Снимање места рада, контроле и

ана-лизе пре почетка рада у циљу

најбољег решења по питању

безбедности;

18

Опасност услед удара

грома и атмосферског

пражњења


Прописно уземљени сви ел.

проводљиви делови на пловилу;

Прекидање радова при временским

непогодама; Обезбеђивање места за

склањање од непогоде; Прописна

громобранска заштита у

контејнерима за боравак; Редовни

прегледи и провера громобранских

инсталација од стране Правних лица

са лиценцом;

21

Хемијске штетности,

прашина и димови

(удисање, гушење,

уношење у организам,

продор у тело кроз кожу,

опекотине, тровања и

слично)


Запослени оспособљени за

реаговање при почетном пожару,

евакуацији, спасавању као и

пружању прве помоћи; Редовно

одржавање и сервисирање

ронилачке опреме;




безбедан рад при извођењу радова;


22 Физичке штетности

(бука и вибрације) мали мали

Примена одговарајућих средстава и

опреме за личну заштиту;

23

Биолошке штетности

(инфекције, излагање

микроорганизмима и

алергентима при раду у

замућеним и загађеним

водама)

средњи средњи



Редовно одржавање личне хигијене

и хигијене радне одеће;

24

Штетни утицај микро-

климе- висока и ниска

температура, влажност и

брзина струјања ваздуха




Чешће кратке паузе у току рада;

25

Неодговарајућа – недо-

вољна осветљеност рад-

ног места (при раду у

замућеним водама,

већим дубинама итд.)


Обезбеђивање одговарајућих

преносних светиљки (ручне и на

маски) за рад под водом;

27

Штетни климатски

утицај (рад на

отвореном)


Обезбеђење условне просторије у

складу са техничким препорукама за

повремени боравак у току смене

(уређење помоћних просторија за

расхлађивање, загревање, сушење);

Ограничавање времена проведеног

под водом (чешће кратке паузе у

току рада); Обезбеђивање

запосленог потребним средствима и

опремом личне заштите на раду;

Забрана рада при неповољним

климатским условима; Поштовање

упустава и поступака за безбедан

рад;

29

Друге штетности које се

појављују у радном про-

цесу које могу да буду

узрок повреде на рaду

запосленог, професио-

налног обољења или

обољења у вези са радом

могућности гушења због

недостатка кисеоника)


Поштовање свих безбедоносних

процедура приликом роњења;

Редовно одржавање и сервисирање

ронилачке опреме; Стално

присуство најмање још једног

запосленог;



30

Напори или телесна

напрезања (ручно прено-

шење терета, гурање те-

рета, вучење терета и

друге разне физичке

активности које захтева-

ју дуготрајне повећане

физичке активности)


Чешће кратке паузе у току радне

смене;

Коришћење помагала при

манипулацији деловима и опремом

веће тежине;

32

Напори при обављању

одређених послова који

проузрокују психолошка

оптерећења (стрес,

монотонија, усамље-

ност током рада и

слично)


Чешће краткотрајне паузе у току

рада;

Тимски рад;


33

Одговорност у примању

и пре-ношењу

информација, кориш-

ћење одговарајућег

знања и способности,

одговорност у

правилима понашања,

одговор-ност за брзе

измене радних

процедура, интензитет у

раду, просторна

условљеност радног

места, одговорност у

руковођ.


Вођа групе – организатор посла је у

обавези да организује и надгледа

поступак рада и поштовање

прописаних процедура;

Привремена забрана рада

запосленим који се не придржавају

прописаног поступка рада;

34

Приправност за случај

интервенције и слично


Редовно сервисирање и одржавање

ронилачке опреме у исправном ста-

њу за реакцију у случају хитних

интервенција; Одржавање пловних

средстава у складу са упуствима;

Тимски рад; Забрањен рад лицима

која не испуњавају услове у складу

са законом (ако се не осећа добро,

ако има знаке умора, ако је болес-

тан, ако пре роњења није спавао

непрекидно бар 6 часова, ако је 4

часа пре роњења конзумирао алко-

хол и сл.); Поштовање свих

безбедносних процедура и упустава;

37

Рад у атмосфери са

високим или ниским

притиском


Чешће краткотрајне паузе у току

рада; Обезбеђење просторије за

повремено загревање/хлађење и

одмарање, у којој владају прописани

микроклиматски услови;

Периодична провера здравствене

способности; Употреба прописаних

средстава и опреме за личну

заштиту на раду; Поштовање свих

безбедоносних процедура и

упустава; Редовно сервисирање и

одржавање ронилачке опреме у

исправном стању;

38

Рад у близини воде или

испод површине воде


Периодична провера здравствене

способности; Чешће краткотрајне

паузе у току рада; Обезбеђење

просторије за повремено

загревање/хлађење и одмарање, у

којој владају прописани микро-

климатски услови; Редовно

сервисирање и одржавање

ронилачке опреме у исправном

стању; Употреба прописа-них

средстава и опреме за личну

заштиту на раду; Поштовање свих

безбедоносних процедура и

упустава;


Узимајући у обзир да радник обавља рад под водом, неопходно је да

обавља претходне и периодичне лекарске прегледе ради провере здравствених

способности за обављање ових послова. Провера здравствених способности

мора се односити на провере функције вида, чула равнотеже и

психофизиолошких способности и карактеристика личности запосленог.

Претходни лекарски преглед запосленог обавезно извршити пре почетка рада, а

периодичне лекарске прегледе вршити сваких 12 месеци, с тим да се

периодични психолошки преглед, уколико нема других индикација, обавља

сваке треће године. За активности где су идентификовани нивои ризика висок,

односно повећан и екстремни потребно је поштовати приложене мере за

редукцију ризика, које су предложене полазећи од процењеног ризика,

утврђеног приоритета и поштујући принцип превенције.

ЗАКЉУЧАК АКТА О ПРОЦЕНИ РИЗИКА

По спроведеном поступку снимања организације рада, препознавања и

утврђивања опасности и штетности, процењивања ризика (у односу на

опасности и штетности), утврђивања начина и мера за редукцију ризика и

процењивања тзв. преосталог ризика након потпуно примењених мера,

закључено је да постоје опасности и штетности које могу да изазову повреду и

угрозе здравље запослених, па је радно место ронилац - подводни заваривач

радно место са повећаним ризиком.

ЗАКЉУЧАК

У оквиру рада применом две методе процењено је да је радно место

ронилац - подводни заваривач радно место са повећаним ризиком. У циљу

смањења ризика неопходно је уложити известан напор. За све опасности и

штетности које својим деловањем стварају мали ризик могуће је едукацијом

запоселних, мерама заштите у виду информација, забрана, опомена и мањим

техничким изменама смањити или у потпуности елиминисати ризик. Опасности

и штетности које проузрокују теже последице потребно је јасно дефинисати и

за њих извршити додатно проверавање вероватноће настанка у циљу

дефинисања потребног нивоа активности како би се постојећи ризик смањио.


[1] Закон о безбедности и здрављу на раду (Службени гласник РС, бр. 101/05

и 91/2015)

[2] Закон о раду (Службени гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013

и 75/2014)

[3] Закон о заштити животне средине (Службени лист СРЈ, бр. 135/2004,

36/2009, 72/2009, 43/2011 и 14/2016)


околини (Службени гласник РС, 72/2006, 84/2006, 30/2010 и 102/2015)

[5] Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања

услова радне околине (Службени гласник РС, 114/2014)


[6] Правилник о условима за вршење прегледа техничке документације,

прегледа и испитивања оруђа за рад, опасних материја, инсталација и

радне средине, средстава и опреме личне заштите и оспособљавање

радника за безбедан рад (Службени гласник РС, 13/2000)

[7] Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду

(Службени гласник РС, 62/2007 и 102/2015)

[8] Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима

запослених на радним местима са повећаним ризиком (Службени

гласник РС, 120/2007 и 93/2008)

[9] Радмила Дробњак, Предраг Дробњак, Весна Петровић, Биљана Гемовић:

Управљање ризиком и методе процене ризика, Научна КМД, Београд,

2013


УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА У ЗАВОДУ ЗА БИОЦИДЕ И

МЕДИЦИНСКУ ЕКОЛОГИЈУ

Дрaгaнa Дeспoт, Taтjaнa Ћурчић, Дрaгoслaвa Вукчeвић Зaвoд зa биoцидe и мeдицинску eкoлoгиjу, Београд

Резиме: Завод за биоциде и медицинску екологију јединствена је здавствена установа у

Републици Србији, специјализована за контролу бројности и сузбијање вектора пре-

носиоца заразних болести, дезинфекцију и стерилизацију, као и праћење ефикасности и

екотоксиколошких параметара биоцида у циљу очувања и унапређења животне сре-

дине. Као здравствена установа акредитована од стране Агенције за акредитацију здрав-

ствених установа 2013. године, Завод за биоциде и медицинску екологију спроводи

интегрисани систем менаџмента квалитета са усвојеним и примењеним стандардима -

ИСО 9001, систем менаџмента квалитетом, ИСО 14001 систем менаџмента заштитом

животне средине и ОХСАС 18001 систем управљања заштитом здравља и безбедношћу

на раду. Рад на увођењу стандарда за безбедност информација (ИСО 27001) и стандарда

за управљање услугама сузбијања штеточина, (ИСО 16636) представља перманентно

улагање и обезбеђење поверења у квалитет пружања услуга и унапређење система

управљања ризицима. Спровођењем захтева стандарда и усвојених оперативних

процедура, коришћењем адекватне техничке опреме, повећањем оперативне

спремности и обучености особља, који се постиже кроз едукацију запослених редовним

похађањем курсева, Завод спроводи систем смањена ризика и ограничења последица.

Кључнe рeчи: aкрeдитaциja, квaлитeт, оперативне процедуре, едукација, упрaвљaњe

ризицимa

RISK MANAGEMENT IN THE INSTITUTE FOR BIOCIDES

AND MEDICAL ECOLOGY

Dragana Despot, Tatjana Ćurčić, Dragoslava Vukčević

Institute for Biocides and Medical Ecology, Belgrade, Serbia

Abstract: The Institute for Biocides and Medical Ecology is a unique healthcare institution

in Serbia, specializing in infectious diseases and vector control, disinfection and sterilisation,

as well as monitoring of efficiency and ecotoxicological parameters of biocides with the goal

of preservation and improvement of the environment. As a healthcare facility licensed by the

Agency for Accreditation of Health Institutions in 2013, the Institute for Biocides and

Medical Ecology implements an integrated system of quality management with an adopted

and implemented ISO standards – ISO 9001 (system for quality management), ISO 14001

(system for environmental protection management) and OHSAS (system for health

protection and occupational safety management). The work on implementing the standard

for information safety (ISO 27001) and standard for pest control services management (ISO

16636) reflects a permanent investment and insurance of continued trust in the quality of

services rendered and the improvement of risk management system. Through the

implementation of standard requirements and adopted operational procedures, the use of

adequate technical equipment, enhancement of operational preparedness and staff training

achieved through regular education of the employees by attending various courses, the

Institute is dedicated to the implementation a system for risk reduction and consequence

mitigation.

Keywords: acreditation, quality, operational procedures, education, risk management


УВOД

Зaвoд зa биoцидe и мeдицинску eкoлoгиjу je jeдинствeнa здрaвствeнa

устaнoвa у Рeпублици Србиjи, спeциjaлизoвaнa зa кoнтрoлу брojнoсти и

сузбиjaњe вeктoрa зaрaзних бoлeсти, дeзинфeкциjу и стeрилизaциjу.

У циљу побољшања квалитета пружања ДДД (дезинфекција,

дезинсекција, дератизација) услуга и адекватне спремности у ванредним

ситуацијама, Завод је усвојио стратегију, процену ризика, планове управљања

ризиком, планове унапређивања безбедности и здравља на раду. На основу

стратегије управљања ризиком, у Заводу се успостављају и примењују

планови, процедуре и упутства који се односе на потенцијалне ризике.

Ова документа усмеравају примену превентивних мера које би требало

да спрече или умање појаву ризика како у самој организацији, тако и за

кориснике својих услуга.

Сврха стратегије је успостављање ефикасног система управљања

ризицима у циљу стварања безбедног окружења за запослене и за кориснике

услуга. Управљање ризицима подразумева систематски процес који обухвата

препознавање и мерење ризика којима је изложена установа и запослени, као

и избор и примену најадекватнијих мера за спречавање, смањивање, праћење

и контролу ризика. [1]

Циљеви стратегије огледају се у препознавању и мерењу ризика у свим

областима, сталном и правовременом спровођењу превентивних мера за

спречавање или ублажавање свих уочених ризика, успостављање и

развијање јасних поступака за извештавање, истраживање и предузимање

мера за уочене ризике. [1]

Процес управљања ризиком је процес у коме се у циљу решавања

проблема везаних за ризик заједно користе различита знања, дисциплине и

методе. То је системски процес за идентификацију, испитивање и

процењивање могућности настанка штета са којима се суочава установа или

појединац, као и системски процес за одабирање најбољег начина за

елиминацију или сузбијање ризика. [1]

Утврђивањем циљева обезбеђује се ефикасно управљање ризицима,

односно утврђивање шта установа тачно очекује од свог програма управљања

ризицима. У оквиру утврђивања циљева важно је препознати кључне области

у домену пословања установе и уз њих повезане ризике. [1]

Зaвoд oбaвљa пoслoвe дeзинфeкциje, дeзинсeкциje и дeрaтизaциje у

здрaвствeним устaнoвaмa, у oбjeктимa oснoвних шкoлa и прeдшкoлских

устaнoвa, у oбjeктимa сoциjaлнe зaштитe и jaвних кoмунaлних прeдузeћa чиjи

je oснивaч грaд Бeoгрaд, кao и у oбjeктимa oргaнa грaдa Бeoгрaдa. Зaвoд тaкoђe

oбaвљa пoслoвe систeмaтскe дeрaтизaциje стaмбeнoг фoндa, нeхигиjeнских

нaсeљa и приoбaљa нa тeритoриjи грaдa Бeoгрaдa, пoслoвe сузбиjaњa крпeљa

и пoслoвe сузбиjaњa кoмaрaцa (лaрви и oдрaслих фoрми). Стручњaци из

oблaсти вeтeринe, биoлoгиje и зaштитe биљa спрoвoдe мoнитoринг штeтних

oргaнизaмa, нa oснoву кojих сe oбaвљajу пoслoви дeзинсeкциje и дeрaтизaциje

прeмa прoгрaмским индикaциjaмa и у вaнрeдним ситуaциjaмa.


Зa Mинистaрствo здрaвљa, Зaвoд рaди нa рeaлизaциjи слeдeћих

Прoгрaмa:спрoвoђeњe ДДД мeрa у здрaвствeним устaнoвaмa, дeтeкциja вирусa

Зaпaднoг Нилa и дeтeкциja Лajмскe бoлeсти. Секретаријат за здравство

финансирао је у 2017. години Програм „Мониторинг и сузбијање амброзије са

неуређених јавних површина на територији града Београда“. С обзиром да је

амброзија позната као здравствени ризик, циљ је спровођење мера заштите

здравља становништва од штетног утицаја коровске биљке амброзије на

територији града Београда.

У Зaвoду пoстojи кoмoрa зa стeрилизaциjу eтилeн oксидoм

тeрмoлaбилнe мeдицинскe плaстикe. У Служби oпeрaтивe, дирeктнa примeна

ДДД мeрa пoдрaзумeвa упoтрeбу биoцидних прoизвoдa кojи су рeгистрoвaни

и прoписaни зa oдрeђeну нaмeну.

У oквиру Службe зa биoцидe и мeдицинску eкoлoгиjу пoстojи oдeљeње

зa прoгрaмскe aктивнoсти и oдeљeњe зa рaзвoj и испитивaњe биoцидних

прoизвoдa. У одељењу за развој и испитивање биоцидних производа ради се

контрола хемијске исправности препарата који се користе у комуналној

хигијени, испитивање биолошке ефикасности поменутих средстава, развој и

регистрација нових биоцидних производа.

МЕТОДЕ РАДА

Нa oснoву пoстojeћих стaндaрдa, Зaвoд зa биoцидe и мeдицинску

eкoлoгиjу усвojиo je стрaтeгиje, прoцeну ризикa, рeгистaр ризикa, плaнoвe

упрaвљaњa ризикoм, плaнoвe унaпрeђивaњa бeзбeднoсти и здрaвљa нa рaду,

кaкo би сe пoбoљшaлe припрeмe зa дeлoвaње у редовним околностима и у ван-

редним ситуацијама и сa aспeктa кoмуникaциje, рукoвoђeњa и кooрдинaциje.

Нa oснoву Стрaтeгиje упрaвљaњa ризикoм, успoстaвљeни су и примeњуjу сe

плaнoви, прoцeдурe и упутствa кoje сe oднoсe нa пoтeнциjaлнe ризикe.

У процесу пружања ДДД услуга користе се различите врсте хемикалија

које припадају групи биоцидних производа. Оне се могу сврстати у једну или

више класа опасности у зависности од састава готовог производа, односно

активне материје и других компоненти које су класификоване као опасне. [2]

Биоцидни производи су активне супстанце или препарати који садрже

једну или више активних супстанци, припремљени у облику у ком се

снабдевају корисници, а чија је намена да униште, одврате, учине безопасним,

спрече деловање или контролишу непожељне организме, хемијски или

биолошки. [2]

У циљу обезбеђења високих критеријума безбедности, и здравља

запослених, примeнa биoцидних прeпaрaтa врши сe прeмa упутству

прoизвoђaчa пoмoћу oдгoвaрajућe oпрeмe. Применом стандарда система

менаџмента уведена је и прaктичнa oбукa зa рукoвaњe aпaрaтoм oд стрaнe

прeдстaвникa прoизвoђaчa, o чeму сe вoди eвидeнциja, као и период увођења у

посао новозапослених и рад под надзором. Значајну улогу у квалитету

пружања услуга има и едукација запослених, стога сваки опeрaтивни тeхничaр

пoхaђa “Курс зa рaд сa биoцидимa“ и тoм приликoм прoлaзи oбуку зa рaд сa

aдeквaтнoм oпрeмoм кoja сe кoристи при трeтмaну дeзинфeкциje, дeзинсeкциje


и дeрaтизaциje. Услoв зa рaд сa биoцидимa je oбукa нa oснoву кoje сe дoбиja

сeртификaт. Maгaциoнeр издaje oпeрaтивнoм тeхничaру прeпaрaт и прaтeћу

зaштитну oпрeму нa oснoву рaднoг нaлoгa.(Сликa 1 и Сликa 2)

Слике 1,2. Зaштитнa oпрeмa oпeрaтивнoг тeхничaрa

Пoрeд oбaвeзнe прoписaнe личнe зaштитнe oпрeмe, у службeнoм вoзилу

нaлaзи сe и прaтeћa зaштитнa oпрeмa кoja сe сaстojи из: кoмплeтa зa прву пoмoћ,

прoтивпoжaрнoг aпaрaтa, упутствa зa рaд сa биoцидним прeпaрaтимa, упутствa

зa пoступaњe у случajу aкцидeнтнe ситуaциje, рeзeрвнe рукaвицe, брojeви

тeлeфoнa Цeнтрa зa кoнтрoлу трoвaњa ВMA, рeзeрвнa мaскa, зaштитнo oдeлo,

зaштитнe чизмe, срeдствo зa дeзинфeкциjу и флaширaнa вoдa. [3]

При руковању, складиштењу и коришћењу средстава (биоцидни

производи) за ДДД услуге, као и при њиховом одлагању, спроводе се радне

процедуре, препоруке и упутства произвођача, укључујући и информације из

Безбедоносног листа (МСДС) достављене од стране произвођача или

испоручиоца, како би се избегли ризици по безбедност и здравље људи и ризици

који би штетно утицали на животну средину. [2]

Сукцесивно прибављање препарата представља један од начина да се

манипулисање опасним материјама сведе на минимални ризик од удеса кад су

у питању количине материјала које се прибављају и складиште на недељном или

месечном нивоу. Пријем материјала врши магационер, који је одговоран за:

идентификацију материјала и примљену количину, избор локације за

складиштење и исправно складиштење производа.

Складиштење биоцидних производа се врши у посебним просторијама

(магацинима) који су предвиђени за ту врсту намене. Складишта су обезбеђена

кључем и прописно обележена, на начин којим се не угрожава живот и здравље

људи као и животна средина. Из безбедносних разлога цео објекат Завода, као

и магацини у дворишту обезбеђени су видео надзором. [3]

Контрола ускладиштених биоцида врши се једном месечно, док се том

приликом проверава: правилност складиштења материјала, исправност

паковања, рок трајања готових производа, евентуална физичка оштећења и

стање хигијене складишног простора.


Увођењем стандарда ИСО 14001, прате се специфични параметри који

спадају у аспекте животне средине што има за циљ да обезбеди сигурну радну

околину у погледу здравља и безбедности запослених, као и минимизирање

потенцијалних ризика. Ова чињеница се односи на употребу и складиштење

биоцидних производа и поступак са генерисаним отпадом од поменутих

препарата.

Приликом коришћења биоцида морају се предузимати мере

предострожности, ради спречавања, односно смањења њихових штетних

утицаја на здравље људи и животну средину. Редовно сакупљање, складиштење,

безбедно одлагање опасних материја и празне амбалаже у складу је са

прописима којима се уређује управљање отпадом. [4]

Количине биоцидних производа, оне којима је истекао рок употребе,

оштећена амбалажа или промењен изглед као и празна амбалажа од утрошених

биоцидних производа, складишти се на посебно место за одлагање опасног

отпада. [2] [4]

У Заводу је 2012. године формиран Тим за управљање отпадом који је

израдио „План за управљање отпадом“. Из овог Плана проистекло је низ

процедура и упутстава које се односе на третман сваке врсте отпада која се

генерише у установи. [4]

У oдeљeњу зa испитивaњe и рaзвoj биoцидних прoизвoдa, пoстojи

мaгaцин хeмикaлиja где се склaдиштe хeмикaлиjе кoje сe кoристe у прoцeсу

испитивaњa и прaзнa стaклeнa aмбaлaжa oд хeмикaлиja као и тeчне фрaкциjе од

хeмикaлиja кoje сe гeнeришу тoкoм aнaлизa. Кoришћeњe и склaдиштeњe

зaпaљивих и oпaсних мaтeриja рeгулисaнo je мeрaмa из зaкoнa o зaштити oд

пoжaрa нa oснoву кoгa су урaђeнa прaвилa o зaштити oд пoжaрa у Зaвoду.[5] Oвo

je приврeмeнo склaдиштe зa oпaсaн oтпaд, кojи oднoси пo пoзиву лицeнцирaни

oпeрaтeр.(Сликa 3 и Сликa 4)

Слике 3,4. Збрињавање опасног отпада

У циљу бeзбeднoг рaдa у хeмиjскoj лaбoрaтoриjи, припрeмa узoрaкa зa

aнaлaизу, кao и сaми мaнипулaтивни пoступци сa хeмикaлиjaмa, oдвиjajу сe у

дигeстoру сa укључeнoм вeнтилaциjoм пo дeфинисaнoj мeтoдoлoгиjи рaдa.

Пoрeд упутствa зa прaвилaн рaд у лaбoрaтoриjи, прoписaнa je и личнa

зaштитнa oпрeмa кoja сe сaстojи oд зaштитнe мaскe, зaштитних рукaвицa

oтпoрних нa хeмикaлиje, зaштитнoг мaнтилa и зaштитнe oбућe.[3] (Слика 5 и

Слика 6)


Имајући у виду да у Зaвoду пoстojи кoмoрa зa стeрилизaциjу eтилeн

oксидoм за третман тeрмoлaбилнe мeдицинскe плaстикe, предузете мере на

реконструкцији коморе у 2015. години, значајно су унапредиле квалитет рада

имајући у виду усаглашавање са законском регулативом. Комора за

стерилизацију представља један од значајних аспеката животне средине који се

прате, а односе се на емисију етилен оксида који представљају директне

показатеље утицаја на радну односно животну средину.[6] Анализом и

праћењем свих поменутих аспеката животне средине, препознати су

потенцијални ризици који су стављени под контролу кроз предузете мере за

превентивно деловање како би се њихов утицај свео на минимум.

Слике 5, 6. Заштитна опрема у хемијској лабораторији

С обзиром да Завод обавља делатност која се заснива на употреби

опасних и запаљивих материја, постоји извесни степен ризика од избијања

пожара у просторијама у којима се врши поступање са њима. На основу

категоризације објеката према угрожености од пожара од стране Министарства

унутрашњих послова, Завод за биоциде и медицинску екологију спада у трећу

категорију угрожености од пожара. Субјекти који припадају трећој категорији

угрожености од пожара, којој припада и Завод за биоциде и медицинску

екологију, имају обавезу да организују спровођење превентивних мера заштите

од пожара и израде План и програм обуке за спровођење заштите од пожара.

Иако не постоји законска обавеза, Завод за биоциде и медицинску екологију је

израдио План заштите од пожара за сопствене потребе.

Завод располаже са Тимом за деловање у ванредним ситуацијама и

Тимом за заштиту од пожара. У циљу смањења ризика од појаве пожара

предузете су следеће превентивне мере; инсталиран је систем за рано

откривање и јављање пожара, са противпожарном централом. Постављени су

оптички детектори, ручни јављачи, сирене, светлосни индикатори и

противпожарна (ПП) централа. Уграђена је адресабилна централа која покрива

све просторије на етажама, ради ефикасније детекције и реаговања у случају

пожара. Инсталиран је видео надзор који покрива све просторије и дворишни

део Завода.

Стандардизовани вид ватрогасне опреме, ручни апарати за почетно

гашење пожара – мобилна опрема, представља део превентивне заштите од

пожара. Завод има успостављену унутрашњу и спољњу хидрантску мрежу.


Редовно се ради контрола ПП опреме. Врши се обука запослених после чега се

израђују тестови из противпожарне заштите. У ходницима на свим спратовима

јасно су истакнути бројеви телефона лекара у установи и свих битних служби

које у случају ванредних ситуација треба позвати. [5]

Завод се на основу решења града Београда из 2014. године налази на

листи оспособљених правних лица за заштиту и спасавање на територији града

Београда. Имајући у виду обавезу Завода, формиран је Тим за израду Акта о

Процени угрожености од елементарних непогода и других несрећа и Плана

заштите и спасавања у ванредним ситуацијама у 2015. години. Поменута

документа достављена су сектору за ванредне ситуације. На основу искуства у

ванредним ситуацијама у 2014. години, када су се десиле поплаве ширих

размера на територији републике Србије, Зaвoд je пoкaзao стручнoст и

прoфeсиoнaлнoст у рaду aктивним учeшћeм у Oбрeнoвцу примeнoм ДДД мeрa

у специфичним околностима (пoплaвe). [7]

РЕЗУЛТАТИ

Као сертификована и акредитована здравствена установа, која има

имплементиран интегрисани систем менаџмента, применом усвојених планова

и процедура, Завод је повећао оперативну спремност и квалитет техничке

опремљености. Увођењем стандарда за безбедност информација (ИСО 27001) и

стандарда за управљање услугама сузбијања штеточина, (ИСО 16636) наставља

се улагање и обезбеђење поверења у квалитет пружања услуга. Спровођење

усвојених оперативних процедура, коришћење адекватне техничке опреме,

повећана оперативна спремност и обученост особља, који се постиже кроз

едукацију запослених редовним похађањем курсева, довела је до брзог и

ефикасног обављања послова што за циљ има смањење ризика и ограничење

последица.

На основу стеченог искуства у раду, извршена је допуна Акта о процени

ризика 2014. године, што је унaпрeдило систeм квaлитeтa, пoсeбнo стaндaрдa

18001 кojи сe oднoси нa упрaвљaњe зaштитoм здрaвљa и бeзбeднoсти нa рaду,

истрaживaњeм инцидeнтa и пoступaњe у случajу пoврeдe нa рaду и

идeнтификaциjу oпaснoсти и штетности на основу које је урађена прoцeнa

ризикa за свако радно место у Заводу. Сви зaпoслeни нa oснoву рaднoг искуствa

дају значајан допринос у препознавању ризика у раду, aктивним учeствовањем

у дaвaњу прeдлoгa мeрa зa унaпрeђeњe бeзбeднoсти, зaштитe и здрaвљa нa рaду,

прeдлaжући дoпунe личнe зaштитнe oпрeмe. Искуства са терена доприносе

континуираном унапређењу постојећих процедура и правовременом деловању

на евентуалне ризике. [3]

ЗAКЉУЧAК

Учeстaлoст пojaвe ризикa у рaду здрaвствeних устaнoвa у чиjeм сe

склoпу нaлaзe Службe зa ДДД зaхтeвa пoдизaње свeсти и спрeмнoст зaпoслeних,

дa дoслeднo спрoвoдe плaнoвe, прoцeдурe и упутствa рaди примeнe

прeвeнтивних мeрa, кoje зa циљ имajу спрeчaвaњe или ублaжaвaњe пoмeнутих

ризикa. Ревизије стандарда ИСО 9001:2015 и ИСО 14001:2015, као и увођење


нових стандарда за безбедност информација (ИСО 27001) и стандарда за

управљање услугама сузбијања штеточина, (ИСО 16636) унапредиће процес

препознавања ризика како би се они могли контролисати применом адекватних

превентивних мера. Ови процеси позитивно утичу на унапређење рада

организације, које се у целости одражава и на континуитет у квалитету пружања

услуга.

ЛИTEРATУРA

[1] Стратегија управљања ризицима (Завод за биоциде и медицинску

екологију 2013)

[2] Зaкoн o биoцидим прoизвoдимa („Службени глaсник РС“, бр. 36/09, 88/10,

92/11 и 25/15)

[3] Закон o бeзбeднoсти и здрaвљу нa рaду („Службени глaсник РС“, бр.

101/05 и 91/15)

[4] Зaкoн o упрaвљaњу oтпaдoм („Службени глaсник РС“, бр. 36/09, 88/10 и

14/16)

[5] Зaкoн o зaштити oд пoжaрa („Службени глaсник РС“, бр. 111/09 и 20/15)

[6] Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у ваздух из

стационарних извора загађивања, осим постројења за сагоревање

(„Службени глaсник РС“, бр. 111/15)

[7] Зaкoн o вaнрeдним ситуaциjaмa („Службени глaсник РС“, бр. 111/09, 92

/11 и 93/12)


УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ОД ПОЈАВЕ ЗАРАЗНИХ

БОЛЕСТИ ЧИЈИ ЈЕ ПРЕНОСИЛАЦ ТЕЛЕСНА ВАШ У

УСЛОВИМА ПОВЕЋАНОГ БРОЈА МИГРАНАТА НА

ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Драгана Деспот, Маријана Мачужић, Катарина Шеровић

Завод за биоциде и медицинску екологију, Београд

Резиме: Миграција представља сељење једне или више особа преко међународне грани-

це или у оквирима једне државе. Последњих пар година забележен је повећан прилив

миграната из Азије и Африке у Европу. Два највећа пута миграције воде преко Грчке,

Бугарске и Македоније кроз Србију, којима је, према подацима Frontex-a, у 2015. и 2016.

години на путу ка Европској Унији прошло око 2 милиона људи. Након затварања гран-

ца ЕУ за мигранте, Република Србија се сусрела са проблемом збрињавања великог бро-

ја особа које нису биле у могућнбости да напусте територију Србије. Како су мигранти

дуг временски период провели на путу у лошим санитарно-хигијенским условима, код

значајаног броја њих дошло је до нарушавања здравља и појаве стања која прате мигра-

ције и лоше животне услове, попут инфестације вашима. Током њиховог слободног кре-

тања по територији Републике Србије, мигранти су долазили у непосредни контакт како

са другим мигрантима, тако и са локалним становништвом, услед чега се повећао епи-

демиолошки ризик од појаве и ширења заразних болести, а нарочито векторски прено-

сивих болести. Управљање ризиком од појаве и ширења векторских заразних болести

подразумева континуирано спровођење превентивних мера, у које спадају: предузи-

мање мера за спречавање појаве вектора, њихово праћење и контрола, као и сузбијање

истих према епидемиолошким индикацијама.

Кључне речи: мигранти, ваши, векторске заразне болести, епидемиолошки ризик,

превентивне мере

RISK MANAGEMENT OF LOUSE-BORNE INFECTIOUS

DISEASES IN THE CONDITIONS OF INCREASING NUMBER

OF MIGRANTS ON THE REPUBLIC OF SERBIA TERRITORY

Dragana Despot, Marijana Mačužić, Katarina Šerović

The Institute for Biocides and Medical Ecology, Belgrade, Serbia

Abstract: Migration is a relocation of one or more individuals across international borders of

within one country. In the past few years, there has been a significant influx of migrants from

Asia and Africa to Europe. Two major migration routes lead through Greece, Bulgaria and

Macedonia over Serbia, which over 2 million people used in 2015 and 2016 attempting to cross

over to the European Union, according to Frontex. After EU’s decision to close the borders to

migrants, Serbia faced the problem of providing for a great number of people who were not

able to leave the country. After a long time spent on the road in poor hygienic conditions, the

health of many migrants was compromised and they began developing conditions which often

accompany migrations and poor living standards, i.e. lice infestation. During their unrestricted

movement over Serbia, migrants have often come in contact with other migrants and the local

population, which resulted in the increase of epidemiological risk of appearance and spread of

communicable diseases, especially vector-borne. Risk management of appearance and spread

of vector-borne diseases implies a continuous implementation of preventive measures,


including: preventing the appearance of vectors, their monitoring and control, and

extermination according to epidemiological indications.

Keywords: migrants, lice, vector-borne diseases, epidemiological risk, preventive measures

УВОД

У протеклих неколико година, услед бурних политичких дешавања на

Блиском Истоку и појединим регионима у Африци, дошло је до прилива великог

броја миграната на европски континент. Миграција представља сељење једне

или више особа преко међународне границе или у оквирима једне државе. [1]

Овај талас миграција се 2015. године претворио у тзв. „мигрантску кризу“,

након што се вишеструко повећао број избеглица које пристижу у Европу.

Постоји више рута којима се мигранти служе на свом путу, од којих две

најважније (западно-балканска и источно-медитеранска) воде преко Грчке,

Бугарске и Македоније кроз Србију и даље ка земљама Европске Уније, која

представља крајњи циљ миграната. (Слика 1)

Слика 1 – Најважнији путеви миграција

Према подацима Frontex-a (Европска агенција за пограничну и обалску

стражу), током 2015. и 2016. године, око 2 милиона особа је преко ове две руте

покушало да стигне до ЕУ. [2] (Слика 2)


Слика 2 – Број илегалних улазака у Европску Унију

Према подацима Међународне организације за миграције, током 2014.

године, забележено је 283.532 илегална уласка у Европску Унију, док се тај број

у 2015.-ој години повећао на чак 1.046.599 особе које су илегално ушле у ЕУ.

Током 2015. године, у Србију је забележен улазак 579.518 миграната, од којих

је само око 31.000 тражило азил у нашој земљи, а само око 6.000 њих се

пријавило у прихватне центре широм земље. У 2016.-ој години, у Европској

Унији је забележен улазак 387.739 миграната, док је у Србији регистрован

улазак њих 98.975. Међутим, са затварањем граница земаља ЕУ за мигранте

крајем 2015. године, у Србији и земљама у региону се задржава велики број

људи који нису у могућности да напусте земљу и наставе пут ка Европској

Унији. Србија се налази на другом месту, само иза Грчке, према броју миграната

који се сваког дана налази у земљи јер нису у могућности да је напусте, са бројем

који се креће између 5 и 8 хиљада регистрованих особа. [3] Ипак, сматра се да

су наведене вредности много веће, услед недостатака у регистрацији и

чињенице да велики број миграната не прати одговарајуће канале кретања и не

пријављује се у прихватне центре.

На свом путу до Европе, већина миграната проведе дуг временски

период на путу, обично пролазећи кроз више земаља, при чему бивају изложени

физичким и психичким траумама, дехидрацији, поремећеној исхрани,

хипотермији и заразним болестима. Током путовања, мигранти често избегавају

званичне прихватне центре и бораве у камповима које сами формирају. У

оваквим условима мигранти бораве у неадекватаном смештају, уз превелику

концентрацију хетерогене популације миграната по полу, старости и

зравственом стању. Често им је недоступна храна и вода за пиће, као и вода и

други услови за одржавање личне хигијене. Нерегулисана је диспозиција

отпадних материја, и не постоји адекватна здравствена подршка трудницама и

малој деци, малолетницима без пратње и другим лицима са посебним

потребама.


Живот у оваквим условима представља ризик за развој многобројних

болести, посебно заразних, услед лоших санитарно-хигијенских услова.

Најчешће заразне болести у условима миграција су: респираторне (вирусне

инфекције, грип, туберкулоза), цревне (колера, салмонелозе, шигелозе,

хепатитиси А и Е) и векторске болести (пегави тифус, повратна грозница, шуга,

маларија). Пренасељеност, близак интерперсонални контакт и одсуство личне

хигијене су посебно погодни за појаву паразитарних болести коже, попут шуге

и вашљивости. [4, 5]

Вашљивост је чест пратилац лоших животних услова и одсуства

хигијене, какви постоје у ратовима, катастрофама и великим миграцијама.

Постоје три врсте ваши које паразитирају на човеку: телесна (бела) ваш

(Pediculus humanus corporis), ваш главе (Pediculus humanus capitis) и стидна ваш

(Phthirus pubis). Епидемиплошки значај има само телесна ваш, јер она

представља вектор за више заразних болести: пегави (епидемијски) тифус (Brill-

Zinsser-ова болест), повратну грозницу изазвану вашима и рововску грозницу.

Пегави тифус је векторска заразна болест коју изазива Rickettsia

prowazekii, која је становник дигестивног тракта телесне ваши. Симптоми се

јављају у виду високе телесне температуре, главобоље, грознице, болова у

мишићима, кашља, болова у стомаку и затвора. Касније може доћи до

поремећаја рада срца, пада крвног притиска, поремећаја свести, крварења, а у

изостанку терапије, често и смрти. Код одређеног броја оболелих, око 5 дана

након појаве грознице, на трупу (испод пазуха) јавља се дискретна ружичаста

оспа која се шири радијално ка екстремитетима, по чему је болест и добила име.

Човек се зарази утрљавањем зараженог фецеса ваши на кожу, у коме патогени

могу опстати и више месеци, тако да може доћи до заражавања путем фецеса и

након уклањања паразита. С обзиром да једна ваш може да зарази велики број

људи, ова болест има висок епидемијски потенцијал. Brill-Zinsser-ова болест

представља реактивацију пегавог тифуса, обично благог облика, до које може

доћи годинама након примарне инфекције (доживотно). Последица је

имуносупресије и узрок је епидемијске појаве тифуса у условима ратова и

катастрофа.

Повратна грозница изазвана вашима је векторска заразна болест коју

изазива Borrelia recurrentis, која се налази у лимфи телесне ваши. Симптими су

нагла грозница, висока температура, убрзан рад срца, главобоља, повраћање,

бол у мишићима и зглобовима. Може се јавити и црвенкаста оспа, а често долази

до појаве делиријума. Напредовањем болести може доћи до жутице, увећања

јетре и слезине, упале срца и срчаног застоја. Висока температура се одржава

око 3 до 5 дана, а затим нестају сви симптоми. Међутим, након 7 до 10 дана,

грозница и симптоми се изненада поново јаве, праћени боловима у зглобовима,

са чешћом појавом жутице. Нелечена, болест може да траје више недеља, али

епизоде постају све блаже и са јачањем имунитета коначно долази до опоравка.

Човек се зарази тако што се ваш згњечи на кожу, а патогени могу да се пробију

кроз интактну кожу. Нема интерхуманог преноса. Међутим, како због начина

преношења, једна ваш може да зарази само једну особу, ова болест нема

значајан епидемијски потенцијал.


Рововска грозница је векторска заразна болест коју изазива Bartonella

quintana, која је становник дигестивног тракта телесне ваши. То је акутна,

рецидивирајућа болест праћена грозницом, високом температуром, главобољом

и боловима у леђима и ногама, а може се јавити и оспа на торзоу. Болест траје

око 5 дана („петодневна грозница“), након чега у око половини случајева настаје

побољшање, праћено краткотрајним порастом температуре, који се може јавити

и до 8 пута у размацима од 5 до 6 дана. Обично долази до потпуног опоравка за

1 до 2 месеца, а смртни исход је рeдак. Рецидиви слични Brill-Zinsser-овој

болести су чести, а могу се јавити и након 10 година. Због начина преноса,

сличног пегавом тифусу, ова болест има велики епидемијски потенцијал. [6]

Поменуте болести се у Европи практично више и не јављају, осим у

неким изолованим популацијама, али су често уобичајене за земље из којих

мигранти долазе. У неким земљама Европске Уније је током 2015. и 2016.

године пријављено више случајева повратне грознице изазване вашима код

миграната. Како мигрантима кретање ни на који начин није ограничено, они

често ступају у интеракције како са другим мигрантима у прихватним центрима

и ван њих, тако и са локалним становништвом. Густина насељености у

прихватним центрима и блиски контакти са становништвом, до којих

свакодневно долази кроз разноврсне интеракције, стварају идеалне услове за

ширење инфестације вашима на популацију, а са њима и болести чији су они

вектори.

Овакво стање доводи до повећаног епидемиолошког ризика од појаве и

ширења ових болести у општој популацији, па и могућности њиховог јављања

у епидемијским размерама, тако да се ситуација мора посматрати и са

јавноздравственог аспекта и предузети одговарајуће мере у циљу заштите

здравља становништва. [7] Управљање јавноздравственим ризиком од појаве

наведених заразних болести подразумева континуирано спровођење

превентивних мера у које спадају: превенција и контрола појаве и ширења

телесних ваши, као и њихово сузбијање по епидемиолошким индикацијама.

МЕТОДЕ РАДА

У склопу јавноздравствених програма у транзитно-прихватним цен-

трима, Завод за биоциде и медицинску екологију је, од момента дијагнос-

тиковања инфестације телесним вашима међу мигрантима, био укључен у

успостављање и предузимање противепидемијских мера у објектима за смештај

миграната на територији Београда. У сарадњи са Институтом за јавно здравље

Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Завод је учествовао у изради документа

под називом „Стручно-методолошко упутство за поступак надзора и сузбијања

инфестације телесним вашима у популацији миграната на територији Републике

Србије“, који је коришћен као врховни документ од стране надлежних завода ја

јавно здравље у организовању и спровођењу мера за сузбијање инфестације

телесним вашима у свим транзитно-прихватним центрима у земљи. [8]

Као референтна установа са искуством у сличним ситуацијама, Завод за

биоциде и медицинску екологију је током 2016. године позван од стране Завода

за јавно здравље у Суботици и Завода за јавно здравље у Врању да пружи


стручну помоћ у решавању проблема инфестације вашима међу мигрантима у

транзитно-прихватним центрима у Суботици и Прешеву. Завод је, поред

стручне помоћи у виду савета и обуке, регионалним заводима за јавно здравље

пружао и материјалну помоћ у биоцидним производима, личној заштитној

опреми и другим средствима за рад.

Као надлежна установа за обављање ДДД (дезинфекција, дезинсекција,

дератизација) послова и сузбијање вектора заразних болести на територији гра-

да Београда, Завод за биоциде и медицинску екологију је током читавог периода

континуирано спроводиo превентивне мере дезинфекције, дезинсекције просто-

ра, као и мере депедикулације гардеробе, постељине и предмета, у транзитно-

прихватним центрима у Крњачи и Обреновцу, који су на територији града.

Депедикулација представља скуп мера и активности које се предузимају

са циљем сузбијања вашљивости код људи, и подразумева: откивање и

сузбијање ваши са инфестиране особе, сузбијање ваши са гардерoбе, постељине,

предмета и просторија које су ове особе користиле, као и сузбијање ваши у

превозним средствима коришћеним за превоз миграната.

Откривање и сузбијање ваши са инфестиране особе До откривања телесних ваши може доћи случајно, када се пацијент јави

лекару жалећи се на симптоме инфестације вашима или лекар током прегледа

услед других тегоба уочи учестало чешање, опадање длаке или алергијске

промене које могу указивати на присуство телесних ваши. Откривање телесних

ваши може бити и циљано, при чему се инфестација утврђује преко

спорадичних или систематских прегледа организованих од стране здравствене

службе.

У транзитно-прихватним центрима у Крњачи и Обреновцу откривање

телесних ваши на мигрантима спроводио је лекарски тим центра у току

лекарских прегледа или у склопу повремених циљаних прегледа узорка

популације корисника центра. Стручни тим Завода за биоциде и медицинску

екологију је, у склопу мониторинга, вршио недељни преглед гардеробе, личних

предмета, постељине и душека корисника центара на присуство телесних ваши.

При циљаним прегледима, довољно је установити било који од

развојних стадијума ваши (јаја, ларве, одрасле форме) да би се констатовало

присуство ваши. Посебна пажња придавана је прегледу одеће, јер ваши тела

углавном бораве и јаја полажу искључиво на одевном материјалу, док на човека

прелазе само како би узеле крвни оброк. При откривању или сумњи на

присуство ваши приступало се мерама депедикулације инфестираних особа и

свих особа које су становале у истој соби. У контролисаним условима, уз

присуство лекара и здравственог особља прихватног центра, инфестиране особе

су пролазиле процес детаљног купања и третирања тела препаратом за

депедикулацију, након чега им је дељена чиста гардероба, док је њихова стара

гардероба затварана у непропусне, пластичне вреће и слата на одговарајући

третман. (Слика 3) По обављеној депедикулацији, третиране особе су поново

прегледане на присуство ваши након 8 – 10 дана, и третман је по потреби

понављан.


Слика 3 – Сузбијање ваши са инфестираних особа

Сузбијање ваши са гардерoбе, постељине и предмета

У случају откривања присуства ваши на особи, гардероби, постељини

или другим предметима које је та особа користила, стручњаци Завода узимали

су узорке који су транспортовани у ентомолошку лабораторију Завода ради

детерминације врсте ваши. Инфестирана гардероба, као и постељина, јастуци и

ћебад из собе у којој је боравила дотична особа су одвајани и паковани у

непропусне, пластичне вреће, па потом третирани радним раствором биоцидног

препарата. (Слика 4)

Вреће су обележаване именом или бројем собе како би власници

гардеробе могли да је преузму након третмана. Након прописаног временског

периода за деловање биоцидног препарата, третирана гардероба и остала

постељина се прала на високим температурама. Деконтаминирана, чиста и сува

гардероба и постељина се враћала назад на коришћење. Душеци и други

предмети који се не могу прати третирани су радним раствором биоцидног

препарата, а затим остављани да се осуше и враћани у употребу након

временског периода који је произвођач препарата прописао као безбедан за

њихово поновно коришћење. Контрола инфестираности вашима гардерoбе,

постељине и предмета вршена је на недељном нивоу од стране стручног тима

Завода за биоциде и медицинску екологију, а третман ових предмета је

понављан у случају потребе.


Слика 4 – Сузбијање ваши са гардеробе и постељине

Сузбијање ваши у аутобусима којима се вршио превоз миграната

Превозна средства која су коришћена за транспорт миграната са

локалитета ван прихватних центара до транзитно-прихватних центара, а у циљу

спречавања ширења ваши или других заразних болести на локално

становништво, су по завршеном превозу третирана радним растворима

биоцидног производа и дезинфекционог средства. Два сата након третмана,

превозна средства била су безбедна за употребу и пуштала су се на поновно

коришћење у јавном саобраћају.

Дезинфекција и дезинсекција просторија

Континуирано спровођње дезинфекције и дезинсекције простора у

којима су боравили мигранти спроводило се на недељном нивоу, употребом

адекватних биоцидних производа.

Током обављања свих наведених активности, стручњаци и оперативни

техничари Завода за биоциде и медицинску екологију поступали су по већ

постојећим процедурама Завода и „Стручно-методолошком упутству за

поступак надзора и сузбијања инфестације телесним вашима у популацији

миграната на територији Републике Србије“, придржавајући се свих мера

безбедности, како корисника и особља центара, тако и сопствене безбедности

на раду, које је постојећа ситуација захтевала. Сви коришћени биоцидни

производи регистровани су за наведену примену код надлежног министарства и

употребљавани су према упутству произвођача, а оперативни техничари Завода

прошли су адекватну обуку за њихову употребу и приликом њихове примене

користили су прописану заштитну опрему.


РЕЗУЛТАТИ

На појаву спорадичних инфестација вашима у транзитно-прихватним

центрима на територији Београда, па и шире, Завод за биоциде и медицинску

екологију реаговао је применом адекватних мера дезинсекције и

депедикулације према „Стручно-методолошком упутству за поступак надзора и

сузбијања инфестације телесним вашима у популацији миграната на територији

Републике Србије“ у најкраћем временском року по примљеној пријави. У току

протеклих годину дана, обављен је третман велике површине и великог броја

предмета и гардеробе коришћених од стране миграната. (Табела 1)

Табела 1 – Обим спроведених превентивних мера

Врста третмана Третирана површина

Дезинфекција 60.000 m2

Дезинсекција 90.000 m2

Депедикулација предмета око 3.000 комада

Депедикулација гардеробе око 2.500 инфестираних особа

Спроведене превентивне санитарно-хигијенске мере у транзитно-прихватним

центрима и противепидемијске мере у случајевима дијагностиковања

инфестације телесним вашима у популацији миграната резултовале су

одсуством заразних болести чије су ове ваши преносиоци, као и брзим

решавањем инфестације и спречавањем њеног ширења на већи број корисника

ових центара, као и на локално домаће становништво. Досадашња искуства

показала су спремност превентивног сектора нашег јавноздравственог система

да одговори на изазове боравка повећаног броја миграната у земљи, али и

указала на области у којима се могу постићи побољшања, чиме би спремност

система да одговори на евентуалне будуће изазове била подигнута на још виши

ниво.

ЗАКЉУЧАК

Како су се превентивне мере у бројним ситуацијама показале као

ефикасније и економичније од било којих мера за ублажавање последица ризика

по јавно здравље, њихово предузимање мора бити приоритет у свим

јавноздравственим програмима спроведеним у циљу очувања здравља

становништва. Мере које се препоручују за спречавање појаве и контролу

болести које преносе ваши у транзитно-прихватним центрима су:

превенција или довођење на минимум пренесељености у центрима за

мигранте и њихово опремање просторијама и опремом за одржавање

хигијене

подизање свести миграната о болестима које преносе ваши и начинима

за њихову превенцију


спровођење редованог скрининга инфестације вашима и њихово

сузбијање у случају појаве (како скрининг ваши није довољно

сензитиван, може се вршити и превентивна депедикулација)

подизање свести лекара клиничара о могућој појави наведених болести

чији су ваши вектори међу мигрантима и њихова обука за рано

препознавање симптома ових болести

активно тражење извора и истраживање контаката пацијената који су

оболели од болести које преносе ваши.

За успешно спровођење наведених мера и управљање ризиком од појаве

епидемиолошког ризика важно је успостављање доброг и правовременог

система обавештавања између надлежних установа, постојање успешне

координације између актера у јавноздравственим програмима, обезбеђивање

довољног броја обученог кадра, довољне количине адекватних средстава за рад

и адекватне инфраструктуре, и успостављање ефикасне организације и надзора

над спровођењем превентивних мера од стране одговорних здравствених

установа.


[1] http://www.iom.int/key-migration-terms (10.08.2017.)

[2] http://frontex.europa.eu/trends-and-routes/migratory-routes-map/ (10.08.2017.)

[3] http://migration.iom.int/europe/ (10.08.2017.)

[4] http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0005/293270/Migration-Health-

Key-Issues-.pdf?ua=1 (10.08.2017.)

[5] Serbia: assessing health-system capacity to manage sudden large influxes of

migrants, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, 2015

[6] Expert Opinion on the public health needs of irregular migrants, refugees or

asylum seekers across the EU's southern and south-eastern borders, European

Centre for Disease Prevention and Control, Stockholm, 2015, str. 9

[7] Закон о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник

РС“, бр. 15/2016)

[8] Стручно-методолошко упутство за поступак надзора и сузбијања

инфестације телесним вашима у популацији миграната на територији

Републике Србије, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић

Батут“, 2016


УТИЦАЈ НОВИХ ИЗАЗОВА И РИЗИКА

ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА У ВИСОКОМ

ОБРАЗОВАЊУ

Мирољуб Банковић, Наташа Алексић, Невена Банковић, Александар

Мишковић

Висока Техничка школа струковних студија, Крагујевац

Резиме: Свака организација, компанија, као и институција, се у свом пословању сусреће

са значајном количином несигурности која може да буде узрок материјалног ризика и

губитка. Ризицима информационих система су највише изложене организације које се у

свом пословању у великој мери ослањају на информациони систем и имају потребу да

ИТ сервиси буду доступни у континуитету, као и за обрадом масовних трансакција на

дневном нивоу. Проблем који се истражује у овом раду јесте да се унапреди сигурност

и заштита информационих система. Такође, у раду су истраживани узроци и последице

ризика како би створио општи теоријски приступ управљању ризиком у високом

образовању.

Кључне речи: информациони системи, високо образовање, изазови, ризици

THE IMPACT OF NEW CHALLENGES AND RISKS OF

INFORMATION SYSTEMS IN HIGHER EDUCATION

Miroljub Banković, Nataša Aleksić, NevenaBanković, Aleksandar Mišković

Higher Education Technical School of Professional Studies, Kragujevac

Abstract: Every organization, company, and institution, in its business, encounters a

significant amount of uncertainty that can be a source of material risk and loss. Risks of

information systems are mostly exposed to organizations that rely heavily on the information

system in their business and have the need for IT services to be available in continuity, as well

as for processing mass transactions on a daily basis. The problem that is being investigated in

this paper is to improve the security and protection of information systems. In addition, the

paper examines the causes and consequences of risks in order to create a general theoretical

approach to risk management in higher education.

Keywords: information systems, higher education, chalenges, risks

УВОД

Информциони системи су саставни део савременог друштва и

незаобилазан чинилац пословања у 21. веку. Иако су достигли завидан степен

развоја, они се и даље развијају у циљу постизања што је могуће бољих

пословних резултата.

Високо образовање је област која је у последњој деценији континуирано

изложена променама и реформама, јер се сразмерно развоју науке и технике,

очекује да и образовни систем понуди и другачије садржаје и начине рада и тиме

оспособи студенте који ће имати компетенције за живот и рад у тако

променљивој средини и окружењу.


Свака организација се у свом пословању сусреће са значајном количи-

ном несигурности која може да буде узрок материјалног ризика и губитка.

Ризици треба да буду превазиђени да би се успешно управљало организацијом.

Овај рад има за циљ да утврди ризик информационих система у високом

образовању, колико су информације поуздане и да ли у пракси постоји

одступања од задатих циљева. Ризицима информационих система су највише

изложене организације које се у свом пословању у великој мери ослањају на

информационе системе и имају потребу да ИТ сеpвиси буду доступни у

континуитету.

У овом раду ће бити акценат на њиховој примени и процени колико су

заиста ефикасни у реализацији тог задатка, посебно имајући у виду фактор

човека, као незаоилазног чиниоца који се појављује и као корисник, али као и

учесник у генерисању информација од суштинске важности за опстанак ових

институција на тржишту.

ИЗАЗОВИ УПРАВЉАЊА ИНФОРМАЦИОНИМ СИСТЕМИМА

Основни изазов за организације је да побољшају управљање

информационим системима, да их боље ускладе са пословним процесима, као и

да се избалансирају ризици и контроле на трошковно ефикасан начин.

Обављање пословних процеса у модерном пословању практично није могуће

без употребе напредних информационих технологија које прожимају све

аспекте данашњег пословања. Услов опстанка било које организације је да

располаже адекватним информационим системом у којем су оптимизовани

пословни процеси и токови информација.

Нови изазови и ризици информационих система

Услуге спољних сарадника (Оutsоurcing)

- да се смање трошкови пословања и потреба за високим нивом услуга и

стручним кадровима намећу потребу да организације део пословних

процеса повере специјализованим фирмама

- Организација би требала да на адекватан начин управља односом са

пружиоцима услуга и надзире услуге у складу са наредбама уговора и

усклађености са прописима

Рачунарство у облацима (Cloud computing)

- Брз напредак у развоју ИТ ресурса, а посебно у телекомуникационим

сегментимаје донео је посебну врсту ИТ услуга које омогућавају

компанијама да практично целокупне информационе системе

(апликације, хардверд и податке) повере специјализованим фирмама

које пружају Cloud сервисе.

- Ово доводи до специфичних ризика које се односе на чување

поверљивости података, њихову доступност, као и међународне

законске недоумице и уговорне нејасноће.

Употреба личних мобилних уређаја – пренисни рачунар, таблет,

„паметни“ телефон.. ( BYOD – Bring Your Оwn Device)

- Развој мобилних уређаја (таблета, телефона и сл.) и њихова

приступачност са једне стране, као и притисак тржишта за разноврсним


и брзо доступним услугама компанија са друге стране, је довео до

пријаве коришћења приватних уређаја у пословне сврхе.

- Ово намеће нову врсту изазова у ИТ администрацији за сигурно и

функционално повезивање ових уређаја са компанијским системима.

ПРОЦЕНА РИЗИКА ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА

Организација би требало да утврди ниво ризика којем је изложен

информациони систем и предложи заштитне мере како би се ризик смањио на

прихватљив ниво. Ризици се процењују са аспекта могућег утицаја који би

настао нарушавањем функционалности и/или сигурности информационог

система. Како би се утврдила вероватноћа појаве неког штетног догађаја,

потребно је анализирати претње информационих система заједно са

рањивостима и контролама које су примењене. Утицај се односи на природу и

величину штете коју претња може узроковати ако искористи рањивост.

Смањивање ризика информационих система

У основне могућности смањивања идентификованих ризика спадају:

Избегавање ризика

Ограничење ризика

Преношење ризика

Смањивање ризика обухвата следеће кораке:

Утврђивање приоритета,

Процену заштитних мера,

Спровођење анализе исплативости (cost benefit),

Избор мера за смањење ризика,

Расподела одговорности, израда плана спровођења,

Утврђивање резидуалних ризика

РИЗИЦИ У ОБЛАСТИ ПРИМЕНЕ И КОРИШЋЕЊА

ИНФОРМАЦИОНИХ И КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

Информатички ризици

Ризик у пословању постоји без обзира на то хоће ли организација сама

обављати активности везане за информациони систем или ће користити

спољним пружиоцима услуге.

Ризици од присуства информационих технологија су двојаки, односи се

на могућност да се наруши тајност, доступност или интегритет информа-ција,

док је друга везана за могућност да се информационе технологије уведу примене

и користе, или да се њима управља на начин који је генерално неповољан по

реализацији пословних циљева.

Тајност (приватност, поверљивост) информација се односи на потребу

да се приступ информацијама ограничи само на овлашћене кориснике или

процесе. Свака информација се категоризује (класификује) по степену тајности,

чиме се у ствари дефинише група корисника и процеса који имају право

приступа тој информацији.

Приступ се може ограничити логички и физички


Физички приступ се односи на приступ просторијама, рачунарима и

другој опреми на којј се чувају, преносе или обрађују подаци.

Логички приступ се односи на приступ информационим системима,

апликацијама, базама података...

Интегритет информација се односи на тачност, целовитост, ажурност и

поузданост података и информација које информациони систем производи на

основу тих података. Интегритет може бити угрожен у току прикупљања,

складиштења и преноса података или у току обраде информација и генерисања

извештаја.

Расположивост информација се односи на потребу да информација увек

мора да буде доступна овлашћеним корисницима и процесима.

Мрежни и комуникациони ризици

Поред обичних рачунара постоји низ различитих уређаја који су неиз-

бежни део мрежне и телекомуникационе инфраструктуре: модеми, каблови или

уређајиза пренос сигнала, рутера, апликативни сервери, сервери базе пода-така,

мрежни штампачи, итд. Такође, софтвер је сложенији, јер садржи подрш-ку за

рад у мрежи – имплементација бројних мрежних протокола и сервиса.

Претње којима су изложени мрежни системи могу се поделити у

неколико група:

Прва група су претње физичкој инфраструктури, као што су

елементарне непогоде и природне катастрофе (поплаве, пожар,

земљотрес и слично).

Следећа група су тзв. Програмске (или програмиране) претње. Такву

претњу прдстављају све врсте малициозног софтвера – вируси, црви,

тројански коњи, шпијунски софтвер итд.

У трећу групу спадају претње које спречавају рад система, њихових

појединих делова или сервиса.

Друга и трећа група су директно условљене егзистенцијом тзв.

софтверске слабости. Слабе тачке оперативних система, мрежних протокола

сервиса и апликација потичу од грешака учињених током њиховог

пројектовања, кодирања или приликом инсталације и конфигурисања.

Слабости у инсталацијама и конфигурацијама контролишу посебни

управљачки процеси тако да се припадајући ризици могу третирати као да

потичу од недостатака контролног процеса. Ови ризици су непосредно везани

за претње од могуће злоупотребе неотклоњених софтверских недостатака. Порд

злонамерног софтвера који аутоматски (програмирано) злоупотребљава “рупе”

у системима, сервисима и апликацијама, злоупотребе могу бити учињене и

непосредно од стране људског фактора. Посебна група ризика везана је за

злоупотребу слабости које су својствене људском фактору.

СТУДИЈА СЛУЧАЈА

Информациони системи имају значајну улогу у свакодневном

пословању и управљању институцијом. Сагласно томе високо образовање је

област која је у последњој деценији континуирано изложена променама и


реформама, јер се сразмерно развоју науке и технике, очекује да и образовни

систем понуди другачије садржаје и начине рада и тиме оспособи студенте који

ће имати компетенцију за живот и рад у тако променљивој средини.

Тако на пример, једна установа која има за циљ унапређење квалитета

образовања и наставе, као и пружању образовних услуга, изложено је бројним

ИТ ризицима које се односе пре свега, на сигурност и приватност података,

стабилностИТ инфраструктуре, коришћење друштвених медија од стране

запослених, али и многим другим.

Истраживање има за циљ да да испита утицај нових изазова и ризика

информационих система у високом образовању. Спроведена је у периоду

зимског семестра од октобра 2016. до јануара 2017. године. У циљу постизања

што већих репрезентативних узорка истраживања је обухваћена једна

институција различитог кадра, величине, као и области пословања.

Основни метод прикупљања података била је анонимна анкета која се

састојала од 30 питања са више понуђених одговора. Како би се утвдио став

различитих група о нивоу развоја, утицају нових изазова и ризика информа-

ционих система у високом образовању, испитаници су подељени у две групе:

Прва група испитника су: директор, професори, ненаставно особље

Другу групу испитаника чинили су : студенти

Укупно је послато 35 упитника првој групи и 260 упитника другој гру-

пи. Анкета је спроведена преко google упитника. Од укупно 295 послате анке-

те, одговор је добијен на 245. Од тог броја 5 није укључено у анализу, јер су

испитаници делимично дали одговоре на питања. Другим речима, предмет ана-

лизе био је 240 уредно попуњен упитник, што чини стопу одговора од 81,36%.

На графикону (слика 1) је приказана структура одговора по областима

студирања у којима испитаници студирају.

Слика 1. Структура одговора по областима студирања

График број 2 приказује структуру одговора испитаника на основу

критеријума прихода инститиција у којима су запослени.

Слика 2. Структура одговора по приходима институције

0 20 40 60 80 100

информатикa

урбано инжењерство3.година

0 10 20 30 40

мање од 5 милиона

преко 5 милиона

не знаммашинство


График број 3 приказује структуру одговора на основу области у којима

су испитаници запослени.

Слика 3. Структура одговора где су испитаници запослени

Као што је приказано на претходним графиконима, одговорима су у

довољној мери прекривене области информатике и саобраћаја (посматрано по

броју уписаних студената). Таква структура омогућила је реално сагледавање

стања и допринела релавантности закључака о предмету истраживања.

АНАЛИЗА ИТ ПОСЛОВАЊА

Допринос ИТ-а пословања

Резултати истраживања показују да је допринос ИТ пословању широко

препознат. Према мишљењу испитаника, тај допринос се највише огледа у

стварању додатне вредности за институцију путем ИТ инвестиција. Са друге

стране, омогућавање брзих пословних промена од стране ИТ је најмања

димензија на графику. Иситаници наводе да је немогућност омогућавања брзих

пословних промена проузрокованим, у највећој мери лошом или застарелом ИТ

инфраструктуром, недостатком буџета за ИТ инвестиције, непрецизним

захтевима корисника и недовољним разумевањем пословних потреба од стране

ИТ-а.

Слика 4 . Допринос ИТ –а пословању

0 20 40 60 80 100

Катедра за информатику

Катедра за собраћај

Катедра за машинство3.година

2. година

0% 20% 40% 60% 80%

ИТ инвестиције стварају додатну …

ИТ подржава пословну стратегију

ИТ омогућава брзе пословне промене

Ниво ИТ услуга задовољава …

не слажем се уопште/уопште се не слажем/ не знам

нит се слажем нити се не слажем

слажем се


ЗАКЉУЧАК

Кључан закључак до којег се дошло на основу спроведеног истраживања

укључује следеће ставке:

ИТ је сматран као битан или веома битан за испоруку целокупне пос-

ловне стратегије. Допринос ИТ-а пословању су препознати, док је ства-

рање вредности од ИТ инвестиција једна од најважнијих димензија.

Главне иницијативе планиране од учесника у следећих 12 месеци имају

везе са великим систематским имплементацијама или надоградњама, ИТ

смањењем трошкова, подацима или информацијама.

Стварање вредности у ИТ инвестицијама је једна од најважнијих

димензија ИТ доприноса пословању.


[1] A Comparative Study: Challenges and Opportunities for European Union Dual

Vocational Training Systems, Journal of Cooperation and Internships, Vol. 47,

Issue 01.

[2] D. Euler, Germany’s dual vocational training system: a model for other countries?

A study commissioned by the Bertelsmann Stiftung

[3] VET in Europe - Country Report Germany, 9th edition, November 2011, BiBB –

Federal Institute for Vocational Education and Training

[4] Overview of apprenticeship systems and issues, ILO contribution to the G20 Task

Force on Employment, November 2012, International Labour Organization 2012

[5] Bruhn, M., Gettes, M. & West, A., 2003. Identity and access management and

security in higher education. EDUCAUSE Quarterly, 26(4), str. 12-16.

[6] Yong, J., 2007. Digital Identity Design and Privacy Preservation for e-Learning.

In: Swinburne University of Technology. 11th International Conference

Computer Supported Cooperative Work in Design. Melbourne, Australia, 26-28

April 2007.

[7] Zhang, Y. & Chen, J.-L., 2010. Universal Identity Management Model Based on

Anonymous Credentials. In: IEEE. 2010 IEEE International Conference on

Services Computing (SCC). Miami, Florida, 5-10 July 2010. IEEE.

[8] Community developed LDAP software, 2012. Open LDAP [Online dostupno na:

http://www.openldap.org/, datum pristupa maj 2015.].

[9] White paper, Beginner’s Guide to SSL Certificates, Symantec, [Online dostupno

na: https://www.symantec.com/content/en/us/enterprise/white_papers/b-

beginners-guide-to-sslcertificates_WP.pdf, datum pristupa maj 2015.].

[10] Pescatore. J., 2014. 2014 Trends That Will Reshape Organizational Security,

SANS institute, [Online dostupno na:

https://www.sans.org/readingroom/whitepapers/analyst/2014-trends-

reshapeorganizational-security-34625, datum pristupa maj 2015.]


MOBING KAO (MOGUĆI) ČINILAC RIZIKA U RADNOJ

SREDINI – predavanje po pozivu

Bela Prokeš

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Novi Sad

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka

Rezime: Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl

Glasnik RS br 72/06, 84/2006 - ispr., 30/2010 i 102/2015) daje osnovne smernice o tome na

koje opasnosti i štetnosti poreklom iz radne okoline je potrebno obratiti pažnju i koje treba

uzeti u obzir prilikom odredjivanja nivoa rizika.

Član 9. Pravilnika, izmedju ostalog, navodi grupu štetnosti kao „štetnosti koje proističu iz

psihičkih i psihofizioloških napora koje se uzročno vezuju za radno mesto i poslove koje

zaposleni obavlja......“.

Iz izloženog se vidi da je zakonodavac, pored ostalih rizika, prepoznao i rizike koji mogu

proisteći iz raznih oblika vertikalnih i horizontalnih odnosa uspostavljenih na radnom mestu

izmedju zaposlenih.

Socijalna interakcija na radnom mestu, odnosi izmedju saradnika, kao i izmedju nadredjenih i

ostalih zaposlenih je za svakog pojedinca veoma važna.

Mobing je jedan oblik ekstremno negativnih socijalnih interakcija na radnom mestu koji

proizvodi takav negativni stres. Mobing pretstavlja neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja

je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema

jednom pojedincu, koji je zbog toga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u

nemogućnosti da se odbrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti.

Ona se odvijaju s visokom učestalošću (npr. najmanje jednom nedeljno) i u dužem razdoblju

(npr. najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja,

to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje.

Posledice mobinga na radnom mestu su smanjenje efikasnost žrtve, ometanje njenog

napredovanja, učestali izostanci s posla, bolovanja (beg u bolest) napuštanje radnog mesta,

dobijanje otkaza.

Zdravstvene posledice se mogu podeliti na: fizičke poremećaje (hronični umor, probavne

smetnje, nesanica itd); emocionalne poremećaje (depresija, burn-out sindrom, anksioznost,

gubitak motivacije i entuzijazma itd); poremećaji ponašanja (iritabilnost, nekritično rizično

ponašanje, gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, bezosećajnost itd).

Začarani krug: mobing – kvalitet uslova rada u radnoj okolini – stres proistekao iz tih uslova

– zdravstvene tegobe – njihove posledice – problem otkrivanja osnovnog razloga tih tegoba i

posledica, predstavljen na ovom mestu jasno ukazuje koliko mobing doprinosi riziku od

oboljevanja i povreda na radnom mestu.

U cilju sprečavanja zlostavljanja na radu donet je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

(Sl. glasnik RS 36/2010) i Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa

prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu (Sl. glasnik RS 62/2010).

Članom 7. Zakona poslodavac je obavezan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim

putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima

zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, u skladu sa zakonom, kao i da, u

cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i

osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice

vršenja zlostavljanja. Zakonom je propisan i postupak za zaštitu od zlostavljanja kod

poslodavca, kao i mere za sprečavanje zlostavljanja do okončanja postupka, zaštita učesnika u

sudska zaštita.


MOBING AS (POSSIBLE) RISK INDICATOR IN THE

WORKING ENVIRONMENT - lecture by invitation

Bela Prokeš

Institute for Health Care Workers, Novi Sad

University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Serbia

Abstract: Rulebook on the manner and procedure of risk assessment in the workplace and in

the working environment (Official Gazette of RS No. 72/06, 84/2006 - corr., 30/2010 and

102/2015) provides basic guidelines on the risks and dangers arising from the workplace The

environment needs to be addressed and should be taken into account when determining the

level of risk.

Article 9 of the Role book, inter alia, lists a group of harmfulness as "the harmfulness arising

from the psychic and psychophysiological efforts which are causally related to the workplace

and the jobs that the employee performs ...".

From the presented it is seen that the legislator, among other risks, has recognized the risks

that can arise from various forms of vertical and horizontal relationships established at the

workplace between employees.

Social interaction at the workplace, relationships between associates, as well as between senior

and other employees is very important for each individual.

Mobing is one form of extremely negative social interactions in the workplace that produces

such negative stress. Mobing is a hostile and unethical communication that is systematically

directed by one or more individuals, mainly to one individual, who is therefore placed in a

position where he is helpless and inability to defend himself and keep himself in it through

constant maltreatment activities.

They occur at a high frequency (eg at least once a week) and over a longer period (eg at least

6 months). Because of the high frequency and long duration of hostile behavior, this

maltreatment leads to significant mental, psychosomatic and social suffering.

The consequences of mobbing in the workplace are to reduce the effectiveness of the victim,

hinder her progression, frequent absenteeism, sick leave, leave the job.

The health consequences can be divided into: physical disorders (chronic fatigue, digestive

disorders, insomnia, etc.); emotional disorders (depression, burn-out syndrome, anxiety, loss

of motivation and enthusiasm etc.); behavioral disorders (irritability, uncritical risk behavior,

loss of concentration, , explosiveness, rudeness, insensibility, etc.).

The enchanted circle: mobing - the quality of working conditions in the workplace - the stress

arising from these conditions - the health problems - their consequences - the problem of

discovering the underlying cause of these problems and consequences, clearly indicates how

mobing contributes to the risk of illness and injury in the workplace .

In order to prevent abuse at work, the Law on the Prevention of Abuse at Work was enacted

(Official Gazette of RS 36/2010) and the Rulebook on the Rules of the Employer and the

Employee on the Prevention and Protection from Abuse at Work (Official Gazette of RS

62/2010) .

Under Article 7 of the Law, the employer is obliged to inform the employee, in writing, about

the prohibition of abuse and the rights, obligations and responsibilities of the employee and

employer in connection with the prohibition of ill-treatment, in accordance with the law, and,

in order to identify, prevention and prevention of abuse, implement measures of informing and

training of employees and their representatives to recognize the causes, forms and

consequences of abuse. The law prescribes the procedure for protection against abuse by the

employer, as well as measures to prevent abuse until the completion of the procedure,

protection of participants in judicial protection.


МОБИНГ У СРБИЈИ И СВЕТУ

Јелена Дакић1, Љиљана Ружић-Димитријевић 1Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду

Резиме: У овом раду је обрађена тема мобинга, која је данас врло актуелна и присутна

у области рада. Иако јој се посвећује све већа пажња, постоји утисак да је још увек слабо

развијена свест о могућим последицама ове појаве. Дат је кратак преглед третирања

мобинга у свету и Србији. Истакнут је и значај мобинга у области безбедности и здравља

на раду.

Кључне речи: мобинг, злостављање, последице, закон

MOBBING IN SERBIA AND ABROAD

Jelena Dakić1, Ljiljana Ružić-Dimitrijević 1Higher Education Technical School of Professional Studies in Novi Sad

Abstract: This paper deals with the topic of mobbing, which is very current and present in

the field of labor. Although more and more attention is paid to it, there is an impression that

there is still a poorly developed awareness of the possible consequences of this phenomenon.

A brief overview of the treatment of mobbing in the world and Serbia is given. The importance

of mobbing in the field of safety and health at work was also emphasized.

Keywords: mobbing, abuse, consequences, law

УВОД

Мобинг се код нас користи незванично за званичан израз злостављање

на раду. У енглеском језику ћемо наћи изразе abuse – злостављање и bullying –

малтретирање. Оно што мобинг издваја од свих ових израза и чини га најбoљим

за опис радње, је то што је настао за начин понашања животиња, када се удруже

против једног члана и нападају га са циљем избацивања из заједнице. Значи,

мобинг представља злостављање, малтретирање, али групе над појединцем.

Овај вид злостављања или вршачког насиља, уочен је и код деце, али

још средином прошлог века су нека истраживања показала да се мобинг не

јавља само код деце. Почетак проучавања злостављања на радном месту се

везује за немачког психолога, др Хајнц Лејмана (Heinz Leymann) који је

публиковао своја истраживања већ 1982. и употребио реч мобинг. Он је у

Шведској основао клинику за помоћ жртвама злостављања на раду. Први закон

који се бави мобингом у Европи је и донет у Шведској 1994.

У САД-у је овај појам био слабо познат све до 1998. када је издата књига

Мобинг: Емоционално насиље на радним местима у Америци (Noa Davenport:

Mobbing: Emotional Abuse in the American Workplace) и 2000. Злостављање на

раду: Шта можете да урадите да зауставите бол и повратите своје

достојанство (Gary Namie: The Bully at Work: What You Can Do to Stop the Hurt

and Reclaim your Dignity on the Job.) [1]

У Србији се у последњих неколико година све више прича о мобингу,

чак је донет и посебан Закон о спречавању злостављања на раду [2], који се бави


овом тематиком и који сигурно има недостатака, али позитивно је што постоји

нека регулатива којом се појава мобинга третира.

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ МОБИНГА

Подела мобинга се може извршити на више начина. По правцу деловања

то је вертикални и хоризонтални, с тим што вертикални може бити од горе

надоле, што је и чешћи случај, али и одоле нагоре. По мотивима, то је стратешки

(рационализација радних места) и емотивни (лични разлози). Посебно треба

истаћи серијски мобинг, који се огледа у злостављању једног по једног из

одређене групе запослених, ширећи тиме атмосферу страха код осталих и на тај

начин изазивајући посебно психичко стање, тзв. „секундарни“ мобинг. То је

вероватно и разлог зашто околина не реагује, надајући се да они неће доћи на

ред.

Наравно, увек je ту главни мобер, али без подршке групе, тешко би се то

могло извести са озбиљним последицама. Подршка групе не мора бити јавна,

али и пасивност представља подршку, јер ако не учиниш ништа да спречиш

злостављање, ти га прећутно подржаваш. Зато се и каже у члану 6 Закон о

спречавању злостављања на раду: „Злостављање, у смислу овог закона, јесте

свако активно или пасивно понашање према запосленом ....које доводи до тога

да се запослени изолује ...“

Разлози подршке и пасивности могу бити разни, од страха, жеље да се

не издвајаш, очекивања повластица, па и до задовољства у злостављању. [3]

Један од узрока, а сигурно и последица појаве мобинга је лоша радна

атмосфера, са присутним елементима непријатељства, зависти, притисака. Једна

особа из одређених мотива почне мобинг. Обично је то особа несигурна,

амбициозна и самољубива. За своје неуспехе окривљује друге, приказујући себе

као жртву. [4]

Мобинг најчешће настаје због неспособних шефова. Почетак мобинга се

обично јавља због нерешеног сукоба, који ескалира у поремећене међуљудске

односе. Временом потиснута агресивна осећања се испољавају у виду

психичког злостављања.

Да би неко постао жртва, довољно је да је индивидуалац и да не

прихвата слепу послушност, већ исказује своје ставове и упућује критику.

Најчешће су то добри и стручни радници, привржени компанији. Руководиоци

се осећају угрожени и крећу у „рат“ против њих.

Обично немајући подршку околине жртва почиње да губи

професионално и људско достојанство. Пошто је већ „обележена“, постаје

изолована и злостављање се наставља. Као последица јаваљају се

психосоматски поремећаји и жртва после дужег времена оболи од хроничне

болести и поремећаја (реактивна депресивна стања, пострауматски синдром...),

што утиче на све области живота жртве. Ако не успе да се избори са тим, жртва

напушта посао или чак долази до самоубиства.

Мобинг изазива продужени стрес, а соматски знаци могу бити: мигрена,

хипертензија, бол у кичми, проблеми са срцем, ендокрине болести, болести

гастроинтестиналног тракта, па чак и канцер.


Истраживања су потврдила повезаност психосоматских болест са

изложеношћу мобингу на радном месту. [5]

Јаке особе, које препознају мобинг обично крећу у борбу, која је дуга

(без обзира који начин се користи) и чији је завршетак врло неизвестан. Друга

алтернатива је напустити посао и сачувати своје здравље и достојанство.

Шта изабрати је питање које се коси са постулатом да свака особа има

право да се са њом поступа са поштовањем на радном месту, а не да буде

злостављана и да јој одлазак на посао буде „ноћна мора“.

МОБИНГ У СРБИЈИ

У установама са строго хијерархијском поделом, у којима управљају

особе склоне мобингу, обично се шири страх и јављају се појаве понашања

додворавања или у супротном постаје се жртва мобинга. Данас, посебно у

Србији, када је све теже доћи до посла и задржати га, таква ситуација је врло

вероватна у многим приватним компанијама, а истраживања показују да га је

највише у здравству и просвети. На први поглед то делује необично, с обзиром

да је структура запослених вишег образовања него у већини осталих установа,

али и ту има разних околности које се морају узети у обзир. [6]

У свим земљама транзиције мобинг се обично спроводи над младим

људима, или људима пред пензију, што је и разумљиво, јер је борба за

егзистенцију у којој свако жели да сачува или побољша позицију сурова.

И у развијенијим земљама постоји мобинг, али је тамо ипак деловање

синдиката јаче, а и законска регулатива је напреднија.

У Србији је поступак заштите од злостaвљања на раду могућ на више

нивоа. Запослени може да поднесе образложен захтев за покретање поступка

заштите одговорном лицу у правном лицу, односно послодавцу са својством

физичког лица, уколико се не терети управо то лице. Исто тако може се захтев

поднети овлашћеном лицу од стране послодавца. У име запосленог могу под-

нети захтев представник синдиката, лице надлежно за послове безбедности и

здравља на раду (БЗНР), представник запослених за БЗНР или одбор за БЗНР.

Послодавац има обавезу да организује посредовање, где посредник

може бити интерни или екстерни. Ако је посредовање успешно, долази до

потписивањем споразума страна у спору. Ако је неуспешно и постоји основана

сумња да је извршено злостављање или је злоупотребљено право на заштиту од

злостављања, послодавац има обавезу да покрене поступак за утврђивање

одговорности запосленог.

Запослени, коме према мишљењу службе медицине рада прети непо-

средна опасност по здравље или живот, има право да одбије да ради, уколико

послодавац не предузме привремене мере спречавања злостављања и заштите

запосленог до окончања поступка. Ипак, то је засад право само на папиру [3].

Институција која се може укључити у проблеме мобинга је и

Републичка агенција за мирно решавање радних спорова, основана Законом о

мирном решавању радних спорова („Сл. гласник РС“ 125/04, 104/09), која се

бави мирним решавањем индивидуалних и колективних радних спорова. У

индивидуалне спорове спада и злостављање и дискриминација на раду.


Из података којима Агенција располаже један од најчешћих разлога

радног спора који се покрећу пред Агенцијом је злостављање на раду. Тако се

рецимо 2015. године четвртина радних спорова односила на мобинг. Оно што је

посебно интересантно је да је трећина из приватног сектора, а две трећине из

јавног и то најчешће из здравства и просвете. Мало је вероватно да стварно има

мање мобинга у приватном сектору, већ је вероватно праг толеранције виши

због осећања мање сигурности.

У 30% покретнутих случајева за мобинг независни арбитри са листе

Агенције су утврдили мобинг и послодавцима су наложене мере за отклањање

последица. У 50% случајева се радило о повреди других радних права, а у 20%

постоји сумње да је у питању злоупотреба права на заштиту. [7]

Последњи ниво заштите је судска заштита, која се може и одмах

покренути када се терети одговорно лице у правном лицу, односно послодавац

са својством физичког лица, без подношења захтева за посредовањем.

Неке правне недоумице

Иако је број жртава злостављања на раду у порасту у свету, па и код нас,

број процесуираних случајева је прилично мали. Разлози су поред

неинформисаности и застрашености запослених и у институцијама и органима

који треба да поступају у одређеним случајевима.

Даље, нека законска решења нису најјаснија, ни најлогичнија. Рецимо

члан 6, став 1, каже да: „Злостављање, у смислу овог закона, јесте свако актив-

но или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код посло-

давца које се понавља.“. Значи важан је континуитет. Међутим, неко понаша-

ње се може догодити само једном, а да причини запосленом значајну штету.

Мобинг има доста сличности са одређеним кривичним делима: увреда,

изнуда, изношење личних и породичних прилика. За ова понашања довољно је

да се догоде само једном и лице је жртва кривичног дела а не мобинга. [8]

У прве две године примене Закона није донета ниједна правноснажна

пресуда у области злостављања на раду. Током пет година примене Закона на

подручју надлежности Апелационог суда у Нишу правноснажно је окончано 92

поступака, од којих је само у 5 предмета утврђено постојање злостављања на

раду. Ово иде у прилог томе да је мобинг тешко доказив.

Како је по становиштву психолога и психијатара, а и по дефиницији

Клинике за рад у Милану, мобер особа са дозом психосоцијалне патологије,

требало би лицу за које је правноснажно утврђено да је вршило злостављање

судски забранити у одређеном периоду вршење послова на руководећим

положајима. Ово је посебно важно у државном и јавном сектору, поготово што

је вероватно да се злостављање на раду може поновити. [9]

МОБИНГ У СВЕТУ

Поменућемо нека од истраживања која су спроведена у Европској унији,

као и у САД-у и осврнућемо се на законску регулативу.


Европска унија

Тако је рецимо 2000. године у ЕУ извршено истраживање од стране

Европске фондације за побољшање животних и радних услова (Europen

Foundation for the Improvement od Living and Working Condintion) о

распростањености појаве мобинга. Узорак је 21500 запослених, а резултати су

следећи:

• 97% испитаних сматра да се о тој појави премало говори

• 84% је одговорило да су били у ситуацији да их колеге, подређени

или надређени психички злостављају,

• 68% запослених у приватном сектору желе да промене своје радно

место, а у државном 53%

• 54% на дуготрајни мобинг одговорило би трпљењем и потрагом за

новим послом, 28% дало би отказ, док би свега 12% пријавило послодавца

• Психичке проблеме због посла који раде осећа 44,5% радника,

• 28% запослених у ЕУ тврди да им посао изазива стрес и погоршава

здравствено стање (41,2 милиона људи)!

У Немачкој 1.000 самоубистава годишње повезују с мобингом, а у

Шведској чак 20%.

Највећа изложеност мобингу је у Финској 15 % радника, затим у Великој

Британији и Холандији 14 %, Шведској 12 %, Белгији 11 %, Француској и

Ирској 10 %, Данској 8 %, Немачкој и Луксембургу 7 %, Аустрији 6 %, Шпанији

и Грчкој 5 %, Италији и Португалији 4 %.

Овај редослед вероватно зависи од културних и социјалних разлика.

Тако рецимо у земљама са високо развијеним друштвеним односима запослени

су мање толерантни на насилно понашање, за разлику од медитеранских

земаља.

Што се тиче врсте делатности добијени су следећи разултати:

Државна управа и одбрана 14 %

Школство и здравство 12 %

Транспорт и комуникација 12 %

Хотелијерство и ресторани 12 %

Трговина 9 %

Рударство и прерађивачка индустрија 6 %

Финансијско посредовање 5 %

Грађевинарство 5 %

Електро индустрија и водоснабдевање 3 %

Пољопривреда и рибарство 3 %.

[11]

Нешто новија истраживања из 2015. године дају сличне резултата, који

се могу видети на Сликама 1 и 2. [12]

Видимо да је највећи проценат, преко 20%, у Финској, Аустрији и

Републици Чешкој, а изнад просека, који је 14%, је и у свим земљама западне

и централне Европе, као и у Скандинавским. У земљама јужне Европе тај

проценат је испод просека, а слично је и са новим чланицама ЕУ, осим

Балтичких земаља, Словачке и Словеније


Сли

ка

1:

Пропроционалн

а и

злож

еност

рад

ника н

еприја

тељ

ском

со

ци

јалн

ом

по

на

шањ

у ук

ључ

ујућ

и б

ар ј

едан о

бли

к н

аси

ља и

ли у

знем

ирава

ња


Што се тиче делатности, на следећој слици видимо да је мобинг

најзаступљенији међу здравственим и социјалним радницима, затим следе

транспорт и складиштење, хотелијерство и ресторани, државна управа и

образовање.

Слика 2: Пропорција радника изложених мобингу по секторима

У националним законодаствима је различито регулисана појава

мобинга, или психолошког насиља на радном месту. Европски парламент је

2001. године усвојио Резолуцију о узнемиравању на радном месту, (European

Parliament Resolution on Harassment at the Workplace 2001/2339 INI) која се

посебно фокусира на психолошко насиље на радном месту. Ова Резолуција

позива чланице да измене и допуне законодавство у циљу правне заштите од

злостављања и сексуалног узнемирвања на радном месту.

Мањи број земаља Европе је донео посебне Законе ове врсте, али у

већини других се користе постојеће одредбе кривичног и грађанског права.

Прва земља Европе која је донела законски текст против мобинга, тј. за

спречавање мобинга је Шведска, и то још 1993. године. То је била Уредба о

виктимизацији на раду. Донете су и Опште препоруке за спровођење ове Уредбе

којима се предвиђају опште и посебне мере против виктимизације на радном

месту.

У Холандији од 1994. године постоји закон са обавезом послодавца да

заштити раднике од сексуалног злостављања, психичке агресије и насиља на

радном месту.

У Француској је 2002. год. донет Закон о социјалној модернизацији

којим се забрањује поновљено морално узнемиравање које изазива погоршање

радних услова и штети правима и достојанству запосленог, утиче на његово

физичко и ментално здравље или му доводи у питање професионалну

будућност. Поред овог Закона и Кривични закон, као и Закон о раду, се баве


проблемом моралног изнемиравања и дискриминације. Оба закона предвиђају

новчану накнаду, а и затвор од годину дана.

Те исте 2002. године, донети су Закони који штите раднике од

злостављања на радним месту, захтевајући да посао не сноси ризик од

менталног и физичког здравља у Белгији, Данској и Финској.

У Великој Британији од 1997. године злостављање на радном месту

подлеже кривичној одговорности иако нема дефиниције мобинга

У Немачкој нема законске дефиниције мобинга, али федерални радни

суд је усвојио дефиницију узнемиравања у случајевима систематског

непријатељства, злостављања или дискриминације који су почињени од

надређеног или између запослених.

Европска фондација за побољшање услова живота и рада (European

Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions), у извештају

под називом „Превенција насиља и узнемиравања на радном месту“, разликује

три основна облика насиља на радном месту:

физичко насиље, према једном лицу или групи, које може резултирати

физичким, сексуалним или психичким повредама;

узнемиравање, злостављање или психичко насиље као намерна употреба

силе против једног лица или групе, која може резултирати повредама

менталног, духовног, моралног или социјалног развоја особе;

сексуално узнемиравање, као било који облик нежељеног вербалног,

невербалног или физичког поступка сексуалне природе, а који се јавља

са циљем или има за последицу повреду достојанства особе. [13]

2007. године европски социјални партнери BUSINESSEUROPE, CEEP

(European Centre of Employers and Enterprises), UEAPME (European Association

of Craft, Small and Medium-Sized Enterprises) и ETUC (European Trade Union

Confederation) су потписали Оквирни споразум о узнемиравању и насиљу на

раду по коме треба свако предузеће да заузме јасан став о нетолерисању

узнемиравања и насиља на радном месту, као и да послодавац има одговорност

за одређивање, процену и надзор над применом одговарајућих мера. [14]

2014. године у Белгији је ступила на снагу нова легислатива која је

поставила насиље и узнемиравање у општијем оквиру психосоцијалних ризика.

Послодавци морају препознати насиље и узнемиравање баш као и сваки други

ризик за здравље запослених.

Сједињене Америчке Државе

У узвештају америчког Института за злостављање на радном месту

(Workplace Bullying Institute), који је направљен на основу националног

истраживања у 2017. години, добијени су следећи резултати:

• 19% Американаца је малтретирано, још 19% потврђује постојање

малтретирања

• 61% Американаца је свесно увредљивих понашања на радном месту

• 60 милиона Американаца је изложено малтретирању

• 70% починиоца су мушкарци; 60% жртава су жене

• Хиспано популација је најчешће малтретирана

• 61% насилника су шефови, већина (63%) послује сама


• Верује се да 40% малтретираних пати од штетних ефеката на здравље

• 29% злостављаних не говори о својим искуствима

• 71% реакција послодаваца је штетно за жртве

• 60% реакција колеге је штетно за жртве

• Да би зауставили злостављање, 65% жртава губи своје оригиналне

послове

• 77% Американаца подржава доношење новог закона

• 45% пријављују погоршање радних односа након последњих избора

Психолошко-емоционалне повреде

Aнксиозност (80%)

Напади панике (52%)

Клиничка депресија: нова за особу или погоршано стање раније

контролисано (49%)

Пост-трауматски стрес (PTSD) од намерног злостављања (30%)

Срамота (жељени резултат понижавајуће тактике од стране

злостављача) - осећај заслуживања лоше судбине

Кривица (јер је "дозволио" злостављачу да га контролише)

Огроман осећај неправде (неправедност усмеравања према вама и

неадекватност одговора послодавца на вашу жалбу)

Америчка Управа за безбедност и здравље на раду препоручује да се на

радним местима усвоје политике нулте толеранције за насиље и да постоје

поступци извршења ради заштите запослених. Агенција предлаже да

послодавци уведу програме и системе за превенцију насиља на радном месту

који омогућавају радницима пријављивање насилних активности. [15]

Савезна управа за заштиту здравља и безбедности (OSHA) дефинише

насиље на радном месту као чин физичке штете или претњу другој особи на

радном месту. Починиоци могу физички напасти своје жртве или употребити

вербално злостављање да их застраше. Насиље на радном месту може довести

до убиства, што је четврти водећи узрок повреда на раду у САД, према OSHA.

Агенција такође извештава да насиље које води у убиство више доживи

жена на радном месту, због рада самостално, ноћу или у изолованим

подручјима.

ЕЕОC (Комисија за једнаке могућности запошљавања) препоручује

политике нулте толеранције за насиље, дискриминацију и узнемиравање.

Комисија спроводи законе који се односе на злоупотребу на радном месту. [16]

Приближно 35 процената радника је малтретирано на послу, а скоро 75

процената злостављача су на руководећим позицијама, према Monster.com.

Не постоји јединствен амерички федерални закон против малтретирања

на радном месту. Федерални закони штите људе у одређеним специфичним

ситуацијама од малтретирања или узнемиравања на основу њиховог пола, расе,

старости, инвалидитета, боје, веровања, националног порекла или

вероисповести. Поред тога, многе државе донеле су законе којима се забрањује

узнемиравање на радном месту на основу разлога као ветеран, сексуална

оријентација, брачни статус и многе друге категорије

У Сједињеним Америчким Државама, насиље на радном месту или

мобинг не потпадају под било који савезни или државни закон. Не може се


кривично гонити кроз обичајне законе о узнемиравању или дискриминацији.

2009. године се насиље на радном месту и мобинг коначно решава у тринаест

држава. [1]

ЗАКЉУЧАК

Свест о постојању насиља и узнемиравањана радном месту се

дефинитивно мења задњих година у целом свету. Законодавна кодификација

варира у разним земљама одражавајући социокултурне разлике и разлике у

закону о раду, као и његово укључивање у законодавство о безбедности и


Јасно је да се ризик од злостављања на раду мора третирати потпуно

исто као и било који други. Мобинг је продужени стрес, јер је понављана и

дуготрајна радња која угрожава здравље запосленог са физиолошком и

психолошким последицама.

Мобинг се мора посматрати као шире, не као проблем појединца, већ

као друштвени проблем. У мобингу, поред директне жртве, индиректне су

пријатељи и породица угроженог, па и послодавац, јер пословање у лошој

атмосфери, страху и незадовољсту не доноси корист ником. Продуктивност се

смањује, па и креативност, јер се атмосфера страха шири.

Посебна прича су трошкови одсуства, боловања, лечења, одласка у

друга предузећа, преверемену или инвалидску пензију.

Сваки послодавац би требало да се позабави овом проблематиком у

циљу успешног решавања насталих проблема, јер у супротном сви су на штети.


[1] S. Hubbs Motin, Bullying or Mobbing: Is it Happening in Your Academic

Library, ACRL Fourteenth National Conference 2009, Seattle, Washington

[2] Закон о спречавању злостављања на раду ("Сл. гласник РС", бр. 36/2010)

[3] Љ. Ружић-Димитријевић, Мобинг у више димензија, Зборник радова 11.

Међународно саветовање Ризик и безбедносни инжењеринг, Копаоник,

2016, ст. 78-83.

[4] Иванов З., Попов С., Николић М., Радановић М., Дејановић Г.,

Епидемиологија и карактеристике мобинга, Безбедносни инжењеринг –

Копаоник 2010 str.394-404.

[5] http://mobing.rs/mobing-u-svetu/ Преузето 1.8.2017.

[6] V. Mahler, Value of psychotherpy in expert assessment of skin disease, Hautarzt.

1998; 49 (8) str. 626

[7] Б. Николић, Љ. Ружић-Димитријевић, Проблем мобинга у

високошколским установама Србије, Зборник радова 2. Регионална

међународна конференција Примењена заштита и њени трендови,

Златибор 2015. стр. 64-69.

[8] http://mondo.rs/a884701/Info/Posao/Mobing-zlostavljanje-na-poslu-telefon-za-

prijavu.html Oбјављено 16.3.2016. Преузето 1.8.2017.


[9] И. Дрча, Мобинг из угла судске праксе,

http://www.pravniportal.com/mobing-iz-ugla-sudske-prakse/ Објављено

3.7.2015. Преузето 1.8.2017.

[10] Д. Костић, Правно регулисање заштите од злостављања на раду у

Републици Србији, мастер рад, Универзитет у Нишу, 2015.

[11] http://mobing.rs/mobing-u-svetu/ Преузето 1.8.2017.

[12] M. Giaccone, D. Di Nunzio, A. B. Trentin, Violence and harassment in

European workplaces: Extent, impacts and policies, Eurofound, 2015.

[13] С. Гајин (ур.), Т. Дробњак, В. Кочић-Митачек, Модел закона о

спречавању злостављања на раду, Центар за унапређивање правних

студија, Београд, 2008

[14] Г. Обрадовић, М. Јевтић, Значајни аспекти радног права Европске уније,

Регионални пројекат „Радни односи и социјални дијалог у југоисточној

Европи“, Београд, 2008.

[15] http://www.workplacebullying.org/wbiresearch/wbi-2017-survey/ Преузето

1.8.2017.

[16] https://www.osha.gov/SLTC/workplaceviolence/ Преузето 1.8.2017.


КОНФЛИКТИ У БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Александра Марковић

Безбедност С&СНС ДОО, Нови Сад

Резиме: У раду је стављен акцент на конфликте који потичу из човекове радне

активности, с обзиром на чињеницу да су они доста честа појава, и да се рад као свесна

и сврсисходна човекова активност одвија кроз непрекидан процес стварања и

превладавања конфликтних ситуација. Такође, у раду се говори и о конфликтима који

проистичу из законодавних недостатака и њихове примене у конкретном раду.

2015. године објављен је Закон о изменама и допунама Закона о безбедности и здрављу

на раду, у циљу отклањања одређених недостатака уочених у примени Закона о

безбедности и здрављу нa раду из 2005. године са циљем модификације одређених

решења из Директиве 89/391/ЕЕЗ које код нас не могу имати исту примену као у

земљама ЕУ. Међутим, и данас наш закон још увек показује извесне недостатке, што се

са једне стране може очекивати, јер смо земља у транзицији, а са друге стране ЕУ

захтева усклађивање. Пошто смо на прагу доношења новог Закона о безбедности и

здрављу на раду, треба указати не само на недостатке, већ и за нас још увек нове

елементе и аспекте заштите на раду, са циљем да донети закон буде што квалитетнији и

усклађенији са Директивама ЕУ и примењивији у пракси.

Кључне речи: рад, закон, конфликт

CONFLICTS IN THE SAFETY AND HEALTH AT WORK

Aleksandra Marković

Safety S&SNS DOO, Novi Sad, Serbia

Abstract: This paper emphasizes the conflicts deriving from human work activity, due to the

fact that they are quite frequent, and that work as a deliberate and purposeful human activity

takes place through a continuous process of creating and overcoming conflicts. Also, the paper

discuses about conflicts that arise from legislative shortcomings and their application in actual

work.

In 2015, the Law on Amendments to the Law on Safety and Health at Work was published in

order to eliminate certain deficiencies observed in the implementation of the Law on Safety

and Health at Work in 2005 with the aim of modifying certain solutions from Directive

89/391/EEC which can not have the same application in our country as in the EU countries.

However, today our law still has certain shortcomings, which on one hand can be expected,

because we are a country in transition, on the other hand requires EU harmonization. Since we

are on the threshold of the new Law on Safety and Health at Work, we need to point out not

only the shortcomings, but for us still new elements and aspects of safety at work, in order to

pass a law to be of better quality and more aligned with the EU Directives and usable in

practice.

Keywords: work, the law, conflict

УВОД

Конфликте сурећемо у свим порама људског друштва. У развијеним

земљама, пословни људи користе цитат: “Када се два човека на послу увек

слажу, један од њих је непотребан.“ (William Wrigley). Колико конфликти у

развијеном друштву могу бити покретачки, стимулативни, са тендецијом


усавршавања и просперитета, толико у неразвијеним друштвима могу бити врло

деструктивни.

Према дефиницији, конфликт је, у најужем схватању, увек сукоб

различитих по смеру деловања, супротних мотива. То је резултат динамичких

психичких збивања и зато изазива фрустрацију, посебно уколико су

супротности веће, а препреке за њихово испољавање теже. Савремена Левинова

теорија конфликата (Kurt Lewin) сврстава их у три велике групе: конфликти

двоструког привлачења, конфликти двоструког одбијања и конфликти

истовременог привлачења и одбијања. У друштвеним односима, конфликт је

стање, неслагања и инкомпатибилности између више људи (интерперсонални

сукоб), група људи и нација (социјални конфликт). Конфликт међу појединцима

или групама може водити физичком насиљу, а међу народима сукобима

различитог интензитета. [1]

ЗНАЧАЈ РАДА И КОНФЛИКТНЕ СИТУАЦИЈЕ

Рад људи доживљавају као суштину, бит, људске егзистенције, и он

представља пресудан фактор који ће одредити судбину појединца и читавих

људских заједница. Тако рецимо, промена висине коефицијента за обрачун

најамнина, премија и награда има не само економски већ и друштвени значај.

Он практично означава позицију вредности сваког појединца на лествици

друштвене хијерархије и мали поремећај или коректив без убедљивог

оправдања законито доводи до настанка конфликтне ситуације. Из овог разлога,

конфликти не настају само у односу послодавац-запослени, него и послодавац-

држава.

Са социолошког становишта, људски рад се посматра као друштвени

феномен, а повреде на раду и професионално обољење су показатељи облика

нарушавања интегритета човека (физичког, психичког и моралног) у радној

средини, који се јављају са развојем и променама у садржају и карактеру рада, а

које настају као последице развоја у датим друштвено-економским односима.[2]

Дакле, значај заштите на раду одражава се на социјални значај који се

најбоље види кроз велики број запослених који се повреде или изгубе живот,

оболе од професионалних болести и других болести у вези са радом, о којима

друштво треба да преузме бригу. Према подацима из Савеза инвалида рада

Србије, у Србији има око 450 000 радно способних инвалида рада, док Европска

агенција за реконструкцију (2006. година) сматра да има 700 000 инвалида од

којих је 300 000 радно способно. Имајући у виду да су и њихове породице

индиректо социјално и економски угрожене, због тога се овај број социјално

угрожених људи практично удвостручује.

Ако већ не можемо потпуно да елиминишемо број повреда и обољења

на раду, које би могле довести до инвалидности, онда бар да покушамо смањити

број социјално и економски угрожених људи.

Социјалну заштиту и заштиту на раду нису „измислила“ социјалистичка

друштва, већ још у 18-том веку, најразвијеније капиталистичке земље тог

периода, које су на тај начин покушале да амортизују многобројне смртне

повреде и професионална обољења.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0



Да бисмо начинили први корак, потребно је едуковати и информисати,

послодавце. Зашто? У пракси, послодаваци јако мало знају, а поред тога нису

ни много заинтересовани да се информишу о безбедности и здравља на раду,

тако да многима није јасно зашто су и даље одговорни према запосленима, чак

и кад су испунили све што прописи од њих траже. У уставима свих савремених

држава, које се базирају на слободној тржишној привреди гарантује се слобода

предузетништва. Тако и у Уставу Републике Србије члан 83 пише:

„Предузетништво је слободно“. Може се ограничити законом ради заштите

здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности

Републике Србије. [3]

Код нас су ове обавезе дефинисане у Закону о безбедности и здрављу на

раду, Закону о раду, Закону о здравственој заштити, Закону о здравственом

осигурању, Закону о пензијском и инвалидском осигурању и др. Полазећи од

захтева Међународне организације рада и у нашем правном систему сва

одговорност за стање безбедности и здравља на раду, је на послодавцима.

Савремена друштва, као резултат трипартитног концензуса (што значи да у њој

партиципирају представници рада, представници капитала и представници

држава), кроз правни систем омогућавају послодавцима да се баве било којим

пословима, али их и условљавају да то морају да раде на безбедан и здрав начин,

те на послодавце стављају сву социјалну одговорност повезану са заштитом

људи на радним местима.

Међутим, многи послодавци нису задовољни оваквим одговором.

У Закону о безбедности и здрављу на раду члан 53. став 1. пише:

„Послодавац је дужан да запослене осигура од повреда на раду,

професионалних обољења и обољења у вези са радом, ради обезбеђивања

накнаде штете.“ [4] Уколико желимо да се приближимо стандардима ЕУ овом

питању у наредном периоду треба да се посвети посебна пажња, што би

допринело схватању послодаваца да улагања у примену мера за безбедан и здрав

рад не представља трошак већ економски оствариву добит, како за послодавца

и запосленог тако и за друштво у целини. Дакле, потребно је решити питање

адекватног споменутог у члану 53.

У многим осигуравајућим кућама, за сад постоји осигурање под називом

„Колективно осигурање запослених од последица незгоде“, које може да

послужи као привремено решење. Такође, пошто је данас тешко бити и радник

и послодавац, послодавци би могли да своју одговорност за повреде радника на

раду осигурају у осигуравајућим кућама кроз осигурање од грађанске

одговорности. [5]

Тако да у случају повреде на раду одштету сноси осигуравајућа кућа,

док у противном одштетни захтев за настале повреде на раду директно се

усмеравају на послодавца. На овај начин, првенствено би био избегнут

конфликт, јер обе стране би биле задовољније. Послодавац би на тај начин,

превентивно деловао у случају повреде или професионалног обољења

запосленог и потенцијалне тужбе, док би са друге стране запослени, који је

доживео несрећу/незгоду на раду, добио одговарајућу новчану надокнаду и

покривене пратеће трошкове лечења и рехабилитације.


КОНФЛИКТИ ВЕЗАНИ ЗА РАДНУ СРЕДИНУ И ОПРЕМУ ЗА РАД

Када говоримо о конфликтима у вези са условима радне средине и

опреме за рад, реч је о (не)обезбеђењу одговарајућих услова рада (осветљења,

вентилације, микроклиме и слично) или због непоштовања прописаних

стандарда о коришћењу обавезних средстава заштите, а посебно за она радна

места која се односе на „посебне услове рада“ чиме се доводи у питање човеков

физички и психички интегритет на раду.

Ово представља још један потенцијални издатак за послодавце. Наравно

да ће настати конфликти, онда када се угрожавају материјални и социјални

статус групе односно појединаца. Тада долази до формирања не само

супоротстављених ставова, већ се буде и одређене емоције. Таква емоционална

стања подстичу човека на сукоб и гурају га у конфликтну ситуацију. Пошто

свака од супротстављених страна сматра да је у праву, одлучно ступа у борбу за

заштиту својих интереса. Из тог разлога, требало би јасно да се дефинише шта

послодавац мора, а шта би било пожељно да уради.

Код нас је у примени Правилник о поступку прегледа и провере опреме

за рад и испитивање услова радне средине. Њим су дефинисани поступци и

рокови превентивних и периодичних прегледа и провере опреме за рад, као

превентивних и периодичних испитивања услова радне околине. [6]

У пракси, имамо једну скроз другачију слику. Врше се прегледи машина

и оруђа за рад, која нису дефинисана Правилником, нити је њихов преглед

предвиђен Актом о процени ризика. Опет неусклађеност између закона и

извршних органа, а на терет послодавца.

Правилником су предвиђени претходни и периодични прегледи

машина, који се углавном ради на 3 године, док се у већини земља ЕУ примењује

сасвим другачија пракса. За правилно и безбедно функционисање машина и

опреме за рад, одговорни су овлашћени сервисери. Конфликт који овде настаје

на релацији законодавство-предузетник је јако чест.

Сви смо свесни чињенице да ниједна машина или опрема за рад уколико

није испоштовала услове за безбедан и здрав рад не може изаћи на тржиште. [7]

Поставља логично питање: “Ако је машина нова, безбедна за рад, постављена

од стране овлашћеног сервисера, чему претходни преглед машине?“. Када

проблем посматрамо са аспекта конфликта овде се ради о конфликту Европске

и домаће регулативе.

Законодавство ЕУ проблем услова радне средине и опреме за рад

третира на други начин. Као прво, веома је важно да произвођачима и

корисницима буде јасно да стављањем СЕ знака на производ, прозвођач јавно

изјављује да је производ усаглашен са свим применљивим захтевима закона и

да за то преузима потпуну одговорност. Исто правило важи и за српски знак

усаглашености „три а“.

Затим, како је наведено у Директиви 2009/104/ЕС – употреба опреме за

рад (Директиве 2009/104/EC – use of work equipment), послодавац ће предузети

све мере како би осигурао безбедност опреме за рад (и безбедне услове рада)

која је на располагању радницима. Током одабира опреме за рад, послодавац ће

обратити пажњу на специфичне радне услове који постоје на радном месту,


посебно са аспекта безбедности и здравља радника. Ако се ризици не могу у

потпуности елиминисати, током животног века опреме за рад, послодавац ће

предузети одговарајуће мере да их умањи. Даље, опрема за рад треба да буде у

складу са релевантним директивама ЕУ.

Током радног века машине, послодавац ће одржавати опрему за рад у

складу са одговарајућим захтевима и прописима. Послодавац мора обезбедити

да је опрема за рад исправно уграђена/постављена и да ради на одговарајући

начин редовним испитивањима/тестирањем опреме (иницијално, након

монтаже, периодично и специјално) од стране компетентних особа. Резултати

испитивања се евидентирају и чувају. Ово се у пракси најчешће решава на

следећи начин, или произвођач опреме за рад, поставља и „пушта“ опрему у рад

и врши редовно одржавање или обучава/оспособљава запослене послодавца, за

постављање, (безбедан) рад и одржавање који ће бити одговорни за купљену

опрему.

Ако употреба опреме за рад укључује одређени ризик, послодавац ће

обезбедити „ограничени приступ његовој употреби“, а модификацију опреме

само компетентним сособама. Послодавац у потпуности узима у обзир аспекте

ергономије и здравља на раду.

Послодавац ће обезбедити радницима адекватне, разумљиве

информације (нпр. писане инструкције) на опреми за рад, у којима се детаљно

наводе: услови употребе, предвиђене ванредне ситуације и било који додатни

закључак из искуства. У пракси, све напред наведено је такође обавеза

произвођача опреме. Обавеза послодавца је да се радници упознају са

релевантним опасностима у раду са опремом. Послодавац ће осигурати да

радници добију адекватну обуку, укључујући ризике и посебну обуку на опреми

са посебним ризиком, што често произвођачи организују о свом трошку.

Дакле, сва одговорност за безбедност радника приликом рада на машини

или опреми за рад, је на произвођачу. Уколико пре тога, надлежна регулаторна

тела не установе да послодавац није предузео све одговорајуће мере и/или се

радник није придржавао прописаног упутства за употребу.

Ако узмемо у обзир да је Република Србија преузела Европске

директиве (Машинску, Нисконапонску, Електромагнетну и друге) и ако у

пракси, иста правила важе приликом пласирања производа на тржиште ЕУ и

Србије и стављања знака усаглашености (СЕ и три“А“) онда можемо говорити

и о конфликту између домаћих законских одредби.

КОНФЛИКТИ КОЈИ ДОВОДЕ ДО ПСИХОСОЦИЈАЛНИХ РИЗИКА И

СТРЕСА

У новије време, у тзв. „транзиционим привредама“, каква је управо

наша, све више конфликата настаје због приватизације, која у већини случајева

доводи запослене у општу економску несигурност, губитак радних места,

мањкавост социјалних програма, апатију, безнађе и слично. Акције и мере

руководства које се односе на горе наведена питања често се дочекују са

негодовањем и отпором, а посебно ако су те акције и мере донете преко ноћи,

без адекватног информисања и убедљивих аргумената и разлога.[8]


Када је реч о систему информисања, конфликт настаје због непотпуног,

неблаговременог, пристрасног и „фризираног“ информисања. Ту није само реч

о простом протоку информација одозго до доле, већ преношење сазнања,

искуства, слабости одоздо до горе. У колективу у коме недостају праве

информације, оне се по правилу замењују неформалним, искривљеним, па чак

и лажним, злонамерним, које уместо да информишу, дезинформишу колектив,

а посебно ако је реч о осетљивим питањима: расподела, корупција, кадровска

политика и слично, која најчешће постају извори афера и конфликата.

Конфликт дезорганизује рад предузећа и одражава се на нервну

напетост и психолошко стање људи. Сукобљене стране више размишљају о

конфликтима, а мање о послу. Расте лична нетрпељивост, потискују се добре а

на површину испливавају лоше особине међусобно супротстављених страна.

Последице таквог стања су велике: бројна боловања, одсуствовања са посла,

губитак радне способности, бег из колектива и слично.

Испитивања показују да пола европских радника сматрају да је стрес

присутан у њиховом радном окружењу и да је узрок половине свих изгубљених

радних дана.[9]

Док истраживање (Гринберг, Барон) указује да менаџери у пракси

проводе приближно 20% свог времена бавећи се конфликтима и његовим

утицајем, те су према томе његови ефекти прескупи да би се могли игнорисати.

30% до 42% менаџерског времена се троши на постизање договора око

решавања конфликата. [10]

У развијеним земљама, највећи изазов у области безбедности и здравља

на раду, представљају психосоцијални ризици и стрес на радном месту. Они

значајно утичу на здравље појединаца, организације и националну економију.

Код нас се овим ризицима још увек не придаје довољно значаја, често су

погрешно схваћени или стигматизирани. Међутим када се они посматрају као

организациона питање, а не појединачни случајеви, психосоцијалним ризицима

и стресом може се подједнако управљати као и са било којим другим ризицима.

Пошто ови ризици проистичу из лоше организације рада и лошег социјалног

контекста рада. Управљање стресом и психосоцијалним ризицима није само

морална обавеза, већ добра инвестиција за запослене која је законски

поткрељена у ЕУ Директиви 89/391 за увођење мера које подстичу унапређења

безбедности и здравља радника на раду (Framework Directive 89/391/EEC on the

introduction of measuers in the safety and health of workers at work). [11]

Европска директива за ментално здравље и благостање, свесна је

променљивих захтева и већих притисака на радном месту, и подстиче

послодавце да спроведе додатне мере за унапређење менталног здравља. EU

OSHA пружа озбиљне информације и практичну помоћ на идентификацији,

превенцији и управљању психосоцијалним ризицима и стресу на послу.[11]

Битно је у Закон о безбедности и здрављу на раду имплементирати бар мали део

ове директиве.


КОНФЛИКТИ КОЈИ ПРОИЗЛАЗЕ ИЗ ЛОШЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА

У условима лоше организације рада сукобљавају се интереси великог

броја радних група, створених системом поделе рада. Угрожавају се њихови

економски и социјални интереси. Недостатак сарадње, губитак мотивације за

рад или професионалног односа према раду, недовољно одговорности, законито

доводи до личних сукоба између људи, а посебно оних који нису у стању да

испуне своје норме и задатке, а што се све манифестује и на њихову укупну

зараду и осећаја сопствене вредности у целини.[9]

Истраживање које је спроведено у САД показује да се електронским

путем (СМС-овима, мејловима, телефонирањем) за 80% запослених, радно

време повећа недељно за још седам сати рада, односно месец и по дана

годишње. Наравно, у овако уређеној држави, велики број запослених подигао је

тужбе против послодаваца за малтретирање ван радног времена, као и за

дискриминацију у односу на запослене који не добијају пошту ван радног

времена. [12]

У Француској су послодавцима уведена ограничења у електронској

комуникацији са запосленима од најмање 11 сати између две смене. У Немачкој,

децембра 2011. године „Volkswagen“ је објавио одлуку да њихови електронски

сервери престају да шаљу пословне мејлове запосленима 30 минута пре смене и

после смене запосленог. Овакав пример су следили и „Deutsche Telekom“,

BMW, Henkel... Такву меру је усвојио и министар рада Немачке у фебруару

2014. године где је наведено да се запослени могу звати само у хитним

ситуацијама које се нису могле испланирати за “сутра“, да се запосленима не

може ометати приватни живот.

Код нас не постоје прописи којима би се дефинисала ограничења ове

врсте, што не значи да се код нас запослени слабије залажу или да су компаније

мање захтевне. Константно одржавање у послу, не представља само

непријатност, већ доводи до предиспозиција за обољевање.

Често у пракси, имамо ситуацију ангажовања запослених ван радног

времена, а да се то нигде не евидетнира. Пример: На основу чега се запосленом

који се одазвао позиву шефа, издаје службено возило, кад је његово радно време

истекло, а при том запослени није у режиму „приправности” и шта се дешава

ако се деси нека непредвиђена ситуација. Очигледно, негде смо заборавили на

документ ЕУ о људским правима који у у једном делу каже: „Свако има право

на поштовање свог приватног и породичног живота, своје куће и своје

комуникације“ и тога би се требало придржавати при доношењу закона и других

подзаконских аката из области рада и безбедности и здравља на раду.

ПРАВО НА РАД И КОНФЛИКТИ

Група узрока конфликта на раду односи се на прописе која регулишу

људска права, а посебно право на рад, које је вековима заокупљало пажњу

научне јавности. Тако је још у 18-том веку Енглески мислилац Роберт Овен

указао да „без права на рад сва остала људска права представљају ништа“.

Универзална декларација о људским правима донета после другог светског рата

од стране Уједињених нација јасно прописује „да свако има право на рад“ из


чега се недвосмислено види да је ово право референтно људско право и да је

обавеза послодавца да га поштује, да радника упозна са правима везаним за

његов радно-социјални статус. У противном непоштовањем прописа из области

радно-социјалног и здравственог законодавства и те како може погодовати

настанку конфликта.

За сада у Републици Србији имамо следећу ситуацију:

Жене, нарочито младе, мање су у ситуацији да заснују радни однос у

односу на мушкарце, без обзира на виши степен образовања жена. Мање стопе

запослености жена него мушкараца (46% наспрам 62,3%) делом су

проузроковане дискриминаторном праксом на тржишту рада и ограниченим

могућностима жена да ускладе рад и породичне обавезе.

Висока стопа незапослености постоји код особа са инвалидитетом.

Основни разлог високе обесхрабрености особа са инвалидитетом у тражењу

посла везана је за предрасуде послодаваца код запошљавања ових особа и мањак

њихове воље да прилагоде радно окружење особама са инвалидитетом. Стопа

запослености особа са инвалидитетом је ниска и износи свега 13%, што значи

да је у радном односу око 21.000 лица са утврђеним инвалидитетом.

Члан 26. Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању

особа са ивалидитетом, каже: “Послодавац који не запосли особе са

инвалидитетом у складу са чланом 24. овог закона дужан је да уплати износ од

50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем

објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике за

сваку особу са инвалидитетом коју није запослио. Уплатом средстава из става

1. овог члана, послодавац испуњава обавезу запошљавања“. Из наведеног

произилази да је члан 26. закона о професионалној рехабилитацији и

запошљавању особа са ивалидитетом у супротности са Универзалном

декларацијом о људским правима Уједињених нација.

Подаци АРС из 2009. године потврђују изузетно неповољан положај

Рома на тржишту рада Србије. Сви основни индикатори тржишта рада (стопе

незапослености, запослености и активности) су знатно лошији у односу на

показатеље опште популације, зато што су Роми у нашој земљи традиционално

на маргинама тржишта рада. [13]

ЗАКЉУЧАК

Из свега наведеног у раду, проистиче да је конфликт у већини случајева

контра-продуктиван и да је радно окружење у којем влада конфликт, или у којем

су честе конфликтне ситуације, неефиктивно, неефикасно, небезбедно и

нездраво. Такво радно окружење је неодрживо, при чему корист немају ни

послодавци ни запослени, поготово ако узмемо у обзир да развој у најширем

смислу, подразумева постојање сарадње, вертикалне и хоризонталне

комуникације, „отворене“ размене идеја, мишљења и ставова.

У ери човека, где је епицентар свих дешавања човек, конфликт који човек

ствара у себи и у деловању са другима може имати за резултат апосултне

међусобно супростављене крајности, од епохалне спознаје до епохалног

уништења.



[1] Иван Видановић, Речник социјалног рада, ауторско издање, Београд, 2006

[2] Борис Сорокин: Основи социјалне психологије, «Народна књига», Загреб,

1982.

[3] Устав Републике Србије ("Сл. гласник РС", бр. 98/2006)

[4] Закон о безбедности и здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005 и

91/2015)

[5] Закон о облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 -

одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 -

Уставна повеља)

[6] Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања

услова радне околине ("Сл. гласник РС", бр. 94/2006, 108/2006 - испр.,

114/2014 и 102/2015)

[7] Правилник о безбедности машина, ("Сл. гласник РС", бр. 58/2016)

[8] Данило. Ж. Марковић Социологија рада, Савремена администрација,

Београд, 1981.

[9] Entoni Gidens: Социологија, Економски факултет, Београд, 2002.

[10] Watson, C. and Hoffman R.,“Managers as Negotiators“, Leadership Quarterly,

1997.

[11] Positive Occupational Health Psychology ,Juliet Hassard, Tom Cox, and Ceri

Jones, Birkbeck College, University of London, 2010.

[12] Синдикати Телекома Србије, 2016.

[13] Положај рањивих група на тржишту рада Србије, Горана Крстић, Михаил

Арандаренко, Александра Нојковиц, Марко Владисављевић, Марина

Петровић, Београд, 2010.

CIP – Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

331.45/.46(082)

РЕГИОНАЛНА међународна конференција "Примењена заштита и

њени трендови" (4 ; 2015 ; Златибор)

Зборник радова / Четврта регионална међународна конференција

“Примењена заштита и њени трендови”, Златибор, 20-22. септембар 2017. -

Нови Сад : Међународни институт за примењено управљање знањем, 2017

(Нови Сад : Мала књига). - 6, 320 стр. : илустр. ; 25 cm

Тираж 120. - Библиографија уз већину радова - Резиме на енгл. језику уз

сваки рад. -.

ISBN 978-86-80048-09-3

a) Заштита на раду - Зборници

COBISS.SR-ID 316967175

Documents

ПРИМЕЊЕНА ЗАШТИТА И ЊЕНИ ТРЕНДОВИ ЗБОРНИК … 2017.pdf · ДИНАМИЧКА ИСПИТИВАЊА ЛИЧНЕ ОПРЕМЕ ЗА ЗАШТИТУ ГЛАВЕ