Pроцес доношења одлука за ангажо-вање војних снага у операцијама

представља сложен процес на који утиче низразличитих фактора. Он се одвија у више рав-ни и глобално има променљиву динамику, у за-висности од сценарија, односно амбијентаодлучивања. То је недвосмислено важно сааспекта ефикасности и ефективности ангажо-вања Војске, без обзира на то о којим врстамаоперација се ради. Ту се, пре свега, има у ви-

ду степен одговорности доносиоца одлуке, јерје доношење одлука одговоран чин, а истовре-мено су у процесу одлучивања, и одлукама ко-је из њега произилазе, садржани моралност исхватање последица примене одлука. То је по-себан аспект, ако се има у виду да се ради ољудским животима.

Одлучивање је психолошки сложен и напо-ран процес. Најчешће садржи мноштво међу-собно повезаних и узајамно зависних фактора,

37

VIDOVI, RODOVI

Oперације снага представљају сложену и динамичну активносткоја се изводи у условима кризе. Имајући у виду да њихову ком-плексност и динамичност прати велики ризик и неизвесност у

остваривању циља, важан аспект представља одређивање критеријумана основу којих командант доноси одлуку. Релевантни критеријуми за из-бор курса акције су један од корака који опредељујуће утиче на квалитетодлуке, па тиме и на успешност ангажовања снага у операцијама различи-тих врста. Одређивање и вредновање критеријума у конкретној операци-ји, применом аналитичког хијерархијског процеса, засновано је накоришћењу резултата експертског оцењивања стручњака (експерата) изнаведене области.

*Аутори раде у Војној академији

КРИТЕРИЈУМИ ЗА АНГАЖОВАЊЕСНАГА У ОПЕРАЦИЈАМА

Пуковник др Самед КаровићПуковник Милутин Пушара

Снимио: Д. Атлагић

чије утицаје није једноставно прецизно препо-знати и повезати у целину исхода. У вези тог, усуштини мисаоног процеса, бројни аутори у на-учним радовима, а све више и практичари ―стварни доносиоци одлука, указују да је доно-шење одлука само на основу личног проми-шљања или интуиције човека готово немогуће.У новије време, кад за то постоје могућности,иде се на доношење одлука у оквиру група, пу-тем тзв. групних сеанси у току којих се разме-њују мишљења и унапређују знања појединихучесника, експлоатише различито искуствоучесника, трасира пут ка консензусу и постижеважан психолошки ефекат заједничке заинте-ресованости за успех одлуке. Морална раванна одређени начин детерминише одговорносту току процеса одлучивања и свест о последи-цама примене донесених одлука.

Одређивање критеријума за ангажовањеснага у операцијама и вредновање њиховогзначаја реализовано је практичним истражи-вањем применом експертског приступа. Доби-јени резултати указују на важност дефинисањакритеријума и одређивање њиховог значаја уконкретној врсти операције, чиме недвосми-слено указују на општу комплексност процесадоношења војних одлука. То посебно долазидо изражаја у свакој врсти операције, где де-финисани критеријуми имају различите вред-ности и приоритете, које је неопходно имати увиду при одређивању курса акције за ангажо-

вање снага. Критеријуме је разрадила експерт-ска група и одредила њихов однос у одређенојврсти операције.

Рад је заснован на коришћењу алата заподршку одлучивању Expert Choise 2000, узпримену аналитичког хијерархијског процеса,који се, у конкретном случају, показао потпуноуспешним, а његови резултати су проверени намоделу извођења нападне операције са слу-шаоцима командно-штабног и генералштаб-ног усавршавања у Војној академији.

ПРО ЦЕ СОД ЛУ ЧИ ВА ЊА У ВОЈ НОМ МЕ НАЏ МЕН ТУ

Одлучивање представља процес избораједног од могућих начина достизања пожељнихбудућих стања. Правовременом припремом ијасним дефинисањем адекватних, тј. сврсис-ходних и релевантних фактора, на основу којихдоносилац одлуке доноси коначан суд о свомизбору, у великој мери се олакшава рад и омо-гућава доношење одлуке у реалном времену.

Сложеност процеса одлучивања у војномменаџменту и динамични услови окружења, каоосновне карактеристике амбијента одлучивања,нужно намећу потребу обезбеђења одређенихпредуслова да би процес одлучивања био у до-

38

Снимио: Ј. Мамула

39

VIDOVI, RODOVI

звољеним границама дефинисаних критерију-ма. Као два основна предуслова за процес од-лучивања истичу се адекватност доносиоца од-луке и јасно дефинисање процеса одлучивања.Доносилац одлуке испољава битан утицај напроцес одлучивања, који проистиче из стручнихзнања, искуства у доношењу одлуке, системавредности, психолошких и других карактеристи-ка, као објективних и реалних фактора. Стал-на потреба за ефикасним одлучивањем у реал-ном времену истовремено условљава и посто-јање одређених нормативних процедура које битребало да обезбеде правовременост и квали-тет, као и подразумевану реалност одлуке. Уконкретном случају, када се говори о војном ме-наџменту и процесу доношења војних одлука(ПДВО), он је дефинисан Упутством за опера-тивно планирање и рад команди у Војсци Ср-бије (Упутство). Применом процедура дефини-саних Упутством требало би да се задовоље ци-љеви доносиоца одлуке, односно команди је-диница различитог нивоа. Тај процес формал-но се одвија кроз седам фаза процеса одлучи-вања: иницирање, оријентација, развој курсе-ва акције, анализа курсева акције, упоређива-ње курсева акције, одобравање курса акције иизрада докумената. Једна од карактеристикаПДВО је та да се свака од наведених фаза за-снива на подацима и закључцима из претход-не и да свака фаза може почети тек након за-вршетка претходне.

Прва фаза (иницирање) обухвата рад ко-манданта и команде на пријему и упознавањуса задатком претпостављеног. Следи почетнапроцена, након које се предузимају хитне ме-ре и упућују припремна наређења јединицамаради правовременог отпочињања процесаоперативног планирања и непосредне припре-ме јединица за извршење добијеног задатка.

Другу фазу (оријентација) карактеришуелементи врло специфичне природе који од-ређују целокупан ток процеса одлучивања. Уњој се обавља детаљна анализа задатка посвим елементима и на свим нивоима командеи она је кључна за процес доношења одлуке.

Кроз ову фазу дефинише се тактички проблеми почиње процес одређивања решења.

Трећа фаза (развој курсева акције) пред-ставља фазу процеса одлучивања у којој серазвијају прихватљиве алтернативе, тј. курсе-ви акције (КА), односно варијанте, решења до-бијеног задатка. Варијанте се дефинишу наоснову резултата претходне фазе, те смерни-ца и замисли команданта којима он усмераварад команде.

Четврта фаза (анализа могућих курсеваакције – ратне игре) представља фазу проце-са одлучивања којом се идентификују карак-теристике (предности и слабости) курсеваакције на основу којих се врши њихова евен-туална корекција – побољшање и детаљанопис карактеристика начина извршење задат-ка сваког специфичног курса. Она се реализу-је разигравањем борбених дејстава кроз ратнеигре помоћу којих се обезбеђује потпуна и де-таљна визуелизација тока операције.

Пета фаза (упоређивање курсева акција)јесте место у којем се врши анализа предностии недостатака разиграваних курсева акције и укојој сваки члан команде приказује своје резул-тате упоређивања појединих курсева и њиховекарактеристике. Процењивање се врши премакритеријумима за оцењивање који се дефини-шу у претходној фази. Овде је важно нагласи-ти правилан избор и јасно дефинисање крите-ријума оцењивања, јер се на основу њих биракурс акције. Поменутим Упутством дефинисанје ПДВО и као пример наведени су одређеникритеријуми и њихова вредност ради обја-шњења процеса одлучивања, али је истовре-мено наглашено и у тумачењу процеса обја-шњено да се за сваки конкретан задатак дефи-нишу специфични критеријуми и њихов значај.

Један од главних проблема одлучивањајесте циљ који се жели постићи спровођењемодлуке. Циљ је, у ствари, крајње жељено ста-ње система, до кога се долази активирањем иреализацијом одлуке, тј. изабране варијантеангажовања снага. За коју варијанту од пону-ђених ће се доносилац одлуке определити,

Снимио: Ј. Мамула

проблем је који се решава помоћу критерију-ма1 за оцену и избор варијанти.

Основни фактор који утиче на одређивањезначаја појединих критеријума је врста опера-ције која се изводи. Коначан суд о важности по-јединих критеријума на крају ће ипак дати до-носилац одлуке на основу својих процена, гдедолазе до изражаја његове специфичне карак-теристике. За сваки појединачни проблем одлу-чивања (задатак) дефинишу се, дакле, специ-фични критеријуми, а њихов број, као и њихо-ва важност у сваком појединачном задатку суразличити. Критеријуми за избор варијантеангажовања снага представљају кључне фак-торе којима се доприноси оптималности доне-те одлуке. Минимум резултата који би се тре-бао постићи правилним избором и коректнимвредновањем критеријума јесте елиминација по-грешних акција, избегавање непотребних и не-допустивих губитака људских и материјалнихресурса, обезбеђење сврсисходног и ефикасногделовања сопствених снага и омогућавањедоношења једне од оптималних одлука. Након

одређивања курса акције,који се према изабранимкритеријумима покаже каонајбољи, то решење се набрифингу команданту изно-си као предлог одлуке.

Шеста фаза (одобра-вање курса акције) проце-са одлучивања предста-вља моменат у коме коман-дант одлучује о коначномрешењу. Командантова од-лука може да буде прихва-тање решења предложе-ног од команде у целости,прихватање тог решења саодређеним корекцијамаили одбацивање предло-жених решења, чиме сепроцес одлучивања враћана почетак.

Седма фаза (изрададокумената – наређења)представља детаљну раз-раду командантове одлуке

и израду свих прописаних докумената којимасе јединице дефинитивно ангажују на изврше-њу добијеног задатка.

Значајно је правилно разумети ПДВО и по-себно поступак избора и вредновања критери-јума за оцену и избор варијанти ангажовањаснага, јер је само на тај начин могуће доћи дооптималне одлуке, односно у формалном кон-тексту војног менаџмента, довођење Упутствана ниво потпуне функционалности и примене.

РА ЧУ НАР СКИ АЛА ТИ ЗА ПО ДР ШКУ ОД ЛУ ЧИ ВА ЊУ

Да би се појединцу или групи доносилацаодлука олакшао рад на сложеним скуповимаразнородних информација које се укрштају напсихолошком, техничком и другим нивоима утоку процеса одлучивања, било је сасвим нор-мално да су истраживања у свету усмерена управцу коришћења моћних рачунара као подр-шке ових процеса.

Суштински, системи за подршку одлучива-њу (енгл. Decision Support Systems) јесу интер-активни, флексибилни и адаптивни рачунарскиинформациони системи за подршку у решавањунеструктурираних пословних проблема, у циљупобољшања процеса одлучивања. Системи заподршку одлучивању су информациони систе-ми који подржавају процесе доношења одлукаи представљају спој информационих система,примене низа функционалних знања и доноше-ња одлука. Ови системи треба да обезбеде ме-

40

1 Критеријум је елемент одлучивања којим се вреднује,описује и јасно указује на то у којој мери и са каквим резул-татима се остварује постављени циљ, за сваку специфичнуваријанту. Основна сврха критеријума је да доносиоцу одлу-ке обезбеди информацију о томе са каквим карактеристика-ма се поједином алтернативом остварује жељени циљ и даму омогући упоређивање појединих варијанти по мери датогкритеријума. У сваком специфичном задатку – проблему од-лучивања, сви критеријуми немају исти значај, те је поред де-финисања критеријума веома важно коректно одредити и ре-лативну важност сваког од њих. Примера ради, најчешћикритеријуми, између осталих, којима се вреднују варијантеангажовања снага су маневар, ватра и логистика.

Сним

ио: З

. М

ил

овановић

наџеру тачну, правовремену и релевантну ин-формацију. Системи за подршку одлучивању по-државају све фазе процеса одлучивања, одфазе формулације проблема, преко пројектова-ња, избора, до имплементације. Ови системи по-државају, а не замењују доносиоца одлуке.

Системи за подршку одлучивању су у из-весној мери смањили коришћење стандарднихсимулационих и оптимизационих метода и тех-ника као алата у процесу одлучивања. Ради сео томе да се комплексни проблеми у процесуприпрема за извођење савремених операцијаи увођења савремених технологија у артиље-ријске јединице ватрене подршке морају тре-тирати као вишекритеријумски и са мноштвомпроменљивих, а то значи да је обухват таквихпроблема симулационим и нарочито оптими-зационим моделима већ сам по себи веомасложен проблем. Наиме, на нивоу комуника-ције аналитичара који креира или рукује та-квим моделом и доносиоца одлуке који требада разуме модел и прихвати његов резултат,отвара се много проблема. Највећи је психо-лошки, да се модел доносиоцу одлука учинитолико компликованим да почне да сумња умодел. Други типичан проблем је лимитира-ност могућности упрошћења математичкогапарата у моделу, апарата којим се најчешћеједино могу описати сложене појаве и процесиу вези којих се доносе одлуке.

Уместо тога, уочено је да је за елиминиса-ње одбојности доносилаца одлука према (ма-тематичким) моделима и рачунарима најбољеизградити специјалне софтверске алате за ви-зуелно угодну комуникацију човека и рачунарау фази доношења одлука. Такви алати требада садрже упрошћен али исправан математич-ки или неки други погодан модел решавањапроблема, а да комуникација са њим обезбедичовеку да може да мења мишљење и да ис-пробава варијанте, да се не умара превише ида цео процес не траје предуго. Резултати ис-траживања у области показују да се у томе ус-пело и да данас на тржишту софтвера постојиправа шума алата за подршку одлучивању ко-ји се данас у свету највише користе за страте-шко доношење одлука.

СИ СТЕМ ЗА ПО ДР ШКУ У ВРЕД НО ВА ЊУ

Корпорације, државне службе и агенције уразвијеним земљама све више користе алате заподршку одлучивању како би се анализиралисценарији одлучивања, идентификовали трен-дови и генерисане пројекције, односно да би сеоптимизовале пословне и друге, на профитусмерене акције. Основна функција алата за

41

VIDOVI, RODOVI

Снимио: Д. Атлагић

подршку одлучивању у том контексту јесте дапомаже доносиоцу одлука да рекомпонује, од-носно да на погодан начин структуира проблем,затим да примени неки од модела одлучивања,као што су гранасте структуре одлучивања, ви-шеатрибутни модели корисности, Бајесови мо-дели, аналитички хијерархијски процес и др., инајзад, да одреди квантификатор последица,односно исхода процеса доношења одлука, каошто су, на пример, тежински коефицијенти, ве-роватноће или очекивани трошкови.

Две су типичне врсте софтвера за подр-шку одлучивању. Прву представљају скупи си-мулациони пакети у чије се моделе уграђујуколективно искуство, знање и интуиција. Овакласа алата за подршку одлучивању није пред-мет разматрања. Другу групу софтвера чинеалати за подршку одлучивању или тзв. алатиза анализу одлука који су прилагођени за пи-сиплатформе и у највећем броју случајева има-ју прихватљиве цене на тржишту софтвера. Наоснову свега изнетог, а за потребе овог рада, упроцесу одлучивања примењен је алат ExpertChoice 2000.

У истраживањима која су овде приказанакоришћен је методолошки и математички пре-цизан метод, познат у теорији вишекритери-јумске оптимизације као аналитички хијерар-хијски процес (АХП).

Ана ли тич ки хи је рар хиј ски про цес као си стем (алат) за до но ше ње од лу ка

Аналитички хијерархијски процес (АХП)представља један од најпознатијих метода на-учне анализе сценарија и доношења одлукаконзистентним вредновањем хијерархија чијеелементе чине циљеви, критеријуми, поткри-теријуми и алтернативе.

По многим мишљењима АХП је систем заподршку одлучивању, јер садржи коректан ма-тематички модел и реализован је као уобличенсофтвер за пи-си платформе са потпуном тех-ничком подршком и, генерално има довољноразлога да се, у рачунарској верзији ExpertChoice, сматра и комерцијалним алатом за по-дршку одлучивања опште намене у областивишекритеријумског одлучивања.

Ме то до ло шки осно ви ана ли тич ког хи је рар хиј ског про це са

Аналитички хијерархијски процес спада укласу метода за меку оптимизацију. У основи серади о специфичном алату за формирање ианализу хијерархија одлучивања. Аналитичкихијерархијски процес најпре омогућава интер-активно креирање хијерархије проблема, каоприпрему сценарија одлучивања, а затим вред-новање у паровима елемената хијерархије(циљева, критеријума и алтернатива) у „top-down“ смеру. На крају се врши синтеза свихвредновања и по строго утврђеном математич-ком моделу одређују тежински коефицијентисвих елемената хијерархије. Збир тежинских ко-ефицијената елемената на сваком нивоу хије-рархије једнак је 1, што омогућава доносиоцуодлуке да рангира све елементе у хоризонтал-ном и вертикалном смислу.

Аналитички хијерархијски процес омогућа-ва интерактивну анализу осетљивости поступ-ка вредновања на коначне рангове елеменатахијерархије. Поред тога, током вредновања еле-мената хијерархије, све до краја процедуре исинтезе резултата, проверава се конзистентнострезоновања доносиоца одлука и утврђује ис-правност добијених рангова алтернатива и кри-теријума, као и њихових тежинских вредности.

Методолошки гледано, аналитички хијерар-хијски процес заснива се на концепту балансакоји се користи за одређивање свеукупне рела-тивне значајности скупа атрибута, активностиили критеријума, а односе се на анализиранипроблем одлучивања. То се може постићиструктурирањем било ког комплексног про-блема одлучивања, који укључује више особа,

42

Снимио: Ј. Мамула

више критеријума и више периода у већи бројхијерархијских нивоа, додељујући тежине уоблику серије матрица поређења парова, а по-том и коришћењем система за подршку одлу-чивању Expert Choice ради одређивања нормал-них тежина. Те тежине користе се за евалуаци-ју атрибута на најнижем нивоу целокупне хије-рархије. На тај начин схваћен, процес модели-рања захтева четири фазе:

– структурирање проблема,– прикупљање података,– оцењивање релативних тежина и– одређивање решења проблема.Фаза структурирања састоји се од деком-

поновања било ког комплексног проблема од-лучивања у серију хијерархија, где сваки нивопредставља мањи број управљивих атрибута.Они се затим декомпонују у други скуп елеме-ната, који одговара следећем нивоу, итд.

Друга фаза почиње прикупљањем и мере-њем података. Онај ко оцењује (доносилац од-луке) доделиће релативне оцене у паровимаатрибута једног хијерархијског нивоа, за датеатрибуте следећег, вишег хијерархијског ни-воа. Исти процес понавља се за све нивое це-локупне хијерархије. При томе се користиСатијева скала девет тачака за додељивање

тежина, јер се њена примена у оваквим истра-живањима показала изузетно поузданом.

Трећа фаза методе АХП је процена рела-тивних тежина. Матрице поређења по парови-ма ће се „превести“ у проблеме одређивањасопствених вредности, ради добијања норма-лизованих и јединствених сопствених векторатежина за све атрибуте на сваком нивоу хије-рархије.

Последња фаза методе АХП подразумеваналажење тзв. композитног нормализованогвектора. Тај композитни вектор ће се потом ко-ристити за налажење релативних приоритетасвих ентитета на најнижем (хијерархијском)нивоу, што омогућава достизање постављенихциљева целокупног проблема.

Аналитички хијерархијски процес је флек-сибилан, јер омогућава да се код сложенихпроблема са много критеријума и алтернативарелативно лако нађу релације између утицај-них фактора, препозна њихов експлицитни илирелативни утицај и значај у реалним условимаи одреди доминантност једног фактора у одно-су на други. Метод, наиме, антиципира чиње-ницу да се и најсложенији проблем може раз-ложити на хијерархију и то тако да су у даљуанализу укључени и квалитативни и квантита-

43

VIDOVI, RODOVI

Снимио: Ј. Мамула

тивни аспекти проблема. Аналитички хијерар-хијски процес држи све делове хијерархије увези, тако да је једноставно видети како проме-на једног фактора утиче на остале факторе.

КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ

На основу спроведеног истраживања које јереализовано са познаваоцима процеса одлучи-вања у војном менаџменту, уз дефинисање кри-теријума за извођење савремених операција, до-шло се до података о критеријумима који су ре-левантни са аспекта ефикасности и ефективно-сти ангажовања снага у таквим операцијама.

Кренуло се од једне опште претпоставке уте-мељене на основним врстама операција које из-воде јединице Војске, а базиране су у односу накритеријуме начина дејства. Ради се о нападној,одбрамбеној и противтерористичкој операцији,као најчешћој врсти борбених операција које би

изводиле снаге, односно јединице Војске. Истотако, разматрана је и једна неборбена операци-ја, која најчешће одражава и дефинисану трећумисију Војске, а односи се на операцију подршкецивилним властима у супротстављању неоружа-ним претњама безбедности.

Током истраживања, на експертском ни-воу дефинисани су критеријуми за ангажова-ње снага у операцијама, односно одређени сукритеријуми за избор курса акције и дефини-сани њихови приоритети за наведене опера-ције, као најчешћи могући основ употребејединица Војске.

Главни проблем представља рангирањедефинисаних критеријума за ангажовање снагау операцијама, посебно имајући у виду да они не-мају исти значај у одређеној врсти операције, штоје условило посебно рангирање за сваку врстуоперације. Конкретно, неопходно је било одре-дити критеријуме, а затим њихов значај у одно-су на нападну, одбрамбену, противтерористичку

44

Снимио: Д. Атлагић

операцију и операцију помоћи цивилним органи-ма власти услед природних и других несрећа.

Де фи ни са ње про бле ма

При избору конкретног курса акције, при-казаних у табели 1, решава се проблем одре-ђивања значаја критеријума за ангажовањеснага у одређеним врстама операција.

Ради потпуног разумевања и схватањазначаја критеријума, посебно са аспекта усво-јених доктринарних решења, критеријуми судетаљно објашњени и њихове импликацијестављене у контекст конкретне операције.

Де фи ни са ње кри те ри ју маЗначење критеријума за избор курса акци-

је теоријски је потпуно разрађено, а у конкрет-ном истраживању дошло се и до њиховогзначаја за избор курса акције, где се истовре-

мено показало и њихово узајамно деловање.Ови резултати ипак треба да се прихвате услов-но, јер су узроковани и низом других чинилаца.Изналажење конкретног решења, у крајњем,ипак прелази у домен команданта, његове спо-собности и одговорности коју преузима за до-нету одлуку, а која директно зависи од његовихсвојстава и особина као лидера.

Ма не варМаневар, према Клаузевицу, представља

обележено дејство, које ће, такорећи ни из чега,тј. из равнотеже, бити проузроковано тек погре-шком, коју ћемо измамити код непријатеља. Тосу прави потези у шаху. То је, дакле, игра са урав-нотеженим снагама, да би се постигла згодна при-лика за остваривање успеха и искористила каонадмоћност над непријатељем.2 Из наведеног семоже закључити да је суштина маневра у ства-рању надмоћности над противником и, како да-ље истиче Клаузевиц, „нема никаквих правила заманевар, да никакав маневар, никакво опште на-чело не може одредити вредност поступака, већда разуман рад, тачност, ред, послушност и не-устрашивост могу наћи у најиндивидуалнијим инајситнијим околностима средства да себи ство-ре знатне користи и да ће, углавном, од ових осо-бина зависити победа у овој утакмици.“3

Према Упутству за оперативно планирањеи рад команди у Војсци Србије (привремено), „ма-невар представља довођење сопствених снагау повољнији положај у односу на противника.Усмерава се према одлучујућим тачкама, или ди-ректно ка центру гравитације противника. Непред-видиви маневри могу да представљају кључ успе-ха“.4 Наведени став је у потпуности сагласан Кла-узевицевом ставу и потпуно одражава схватањеи значај маневра који се у суштини није проме-нио, већ је напротив, оживотворен у савремени-јим околностима и захтева од команданта способ-ност деловања и иницијативу у врло сложенимусловима. Дакле, околности су се знатно проме-ниле, а значај маневра је остао исти.

45

VIDOVI, RODOVI

Табела 1: Критеријумиза ангажовање снага у операцијама

2 Клаузевиц: О рату, Графичко предузеће „Вук Караџић“,погон здру же на штам па ри ја, Бе о град, 1951.

3 Исто.4 Упутство за оперативно планирање и рад команди у

Војсци Србије – привремено, ГШ ВС, Бе о град, 2008.

Избор конкретног маневра произилази изправилне процене и успешног рада команде,посебно способности команданта да у датоммоменту донесе адекватну одлуку. Овом еле-менту су и испитаници придали важност, по-себно са аспекта остваривања предности докоје се долази иницијативом у односу на не-пријатеља, што представља кључ решења.Значај који је дат маневру јасно говори, у одре-ђеним врстама операција, где му је место, ко-лики му је значај, како се третира и какав имаутицај на избор варијанте ангажовања снага.

ВатраКритеријум ватра треба схватити као ак-

тивност којом се непосредно долази до оства-ривања дефинисаног циља, односно средствакоје је у конкретној врсти операције доминант-но. То значи да се ватром троше и умањују не-пријатељевe снаге и да тај сегмент треба дабуде присутан ако се имају у виду даље после-дице таквог деловања, тј. далекосежне после-дице по дефинисане циљеве.

Према Војном лексикону ватра предста-вља основно средство за неутралисање не-

пријатељеве живе силе и технике на копну, мо-ру и у ваздушном простору. Заједно са покре-том и ударом чини основне елементе боја иборбе. Редовно се планира организовано иплански реализује. Остварује се гађањем свихврста оружја и оруђа видова и родова ОС,минско-експлозивним средствима... Њоме сенајефикасније руше утврђени објекти, разби-јају и уништавају утврђена упоришта, ослонци,отпорне тачке, чворови одбране и др. Значајватре проистиче из њене основне функције –материјалног и морално-психолошког дејства.Битну особину ватре представља њена ефи-касност, која се оцењује њеним материјалнимучинком, што је првенствено условљено мо-гућношћу средстава, обуком људства и пра-вилним руковањем ватром. У остваривањуватре постоје и одређена начела, као што су:економичност, масивност, правовременост, из-ненађење, надмоћност и еластичност.5 Ако сеприхвати да наведена начела представљајусазнања за деловање, односно однос измеђуствари и њихових дејстава, у суштини се можеприхватити и да одражава и ослонац за њенупримену.

Ватра је основно средство за остварењециља. Ипак, постоји много релевантних фак-

46

5 Војни лексикон, ВИЗ, Бе о град, 1981.

Снимио: Д. Атлагић

VIDOVI, RODOVI

тора који објективно постоје у датим околно-стима и који су секундарне природе у моментуодвијања операције. Међутим, након завршет-ка операције они испливају на површину и до-бијају сасвим нову димензију и значење,понекад приоритет, што има кључни утицај наконачан исход операције.

Ватра је, дакле, битан сегмент са аспектаразматрања критеријума за избор курса акци-је ангажовања снага у одређеним врстама опе-рација, а пре свега борбених. Ако су снаге(јединице) већ ангажоване, „под претпостав-ком да се тражи решење оружјем, како истичеКлаузевиц, ватра је основа за сваку акцију, акоона заиста наступи, а решење оружјем је засве велике и мале операције у рату исто што иплаћање у готовом у меничном промету... Акоје решење оружјем основа свих комбинација,то излази да противник помоћу срећног реше-ња оружјем може поништити сваку од њих – несамо у случају да је то баш оно решење на ко-јем се непосредно оснива наша комбинација,већ и помоћу сваког другог решења, само акоје оно у знатној мери јако“6. У наведеном ставујасно се исказује значај ватре, али и преплита-ње командовања и процеса одлучивања сасвим осталим критеријумима који су недвосми-слено интегративни и који чине јединственуцелину.

КомандовањеКритеријум командовање показао се вео-

ма комплексним са аспекта његовог схватањаи дефинисања. Многи теоретичари различито

га дефинишу. Неки поистовећују командовањеи руковођење, други указују да је командова-ње функција руковођења, трећи сматрају да јекомандовање основна делатност којом се ре-гулишу све активности у војној организацији.Заједничко, тј. оно у чему су сви аутори једин-ствени јесте да је командовање процес којимпретпостављени, на основу законских пропи-са и овлашћења, одговарајућим актима, усме-равају јединице и појединце у извршавањузадатака.

Ради потпунијег разумевања и схватањапроблематике командовања, наведени су не-ки карактеристични примери дефинисања ко-мандовања, посебно у контексту планирања иизвођења операција и његов могући утицај наизбор варијанте ангажовања снага у поједи-ним врстама операција.

Према Војном лексикону7 командовање јефункција јединственог руковођења ОС или њи-ховим деловима у миру и рату. Засновано је напринципу једностарешинства, а спроводи се наоснову законских прописа, овлашћења и наре-ђења претпостављених. Састоји се у искључи-вом праву старешине јединице (установе) да са-мостално одлучује о употреби и дејству једини-ца, издаје наређења и организује контролу.

6 Клаузевиц.: О рату, Графичко предузеће „Вук Караџић’“,Бе о град, 1951.

7 Војни лексикон, ВИЗ, Београд, 1981.

Снимио: Д. Атлагић

Основни носиоци командовања уОС су команда, односно коман-дант са својим штабом, заме-ницима и помоћницима.Процес командовања јенепрекидан, јединствен иузајамно повезан. Обу-хвата непрекидно стица-ње података, праћењеситуације, доношење од-луке и издавање директи-

расположивих извора, као што судоктрине, тактике, технике, прави-

ла и стандардне оперативнепроцедуре (СОП), ради усме-

равања активности коман-данта и штаба.10

Систем командовањаи руковођења треба да будееластичан, отпоран и такоорганизован да правовреме-но обезбеђује информације

неопходне команданту заобављање његових функција.

Доктрина Војске Србије11

48

ва, заповести и наређења. Остварује се плани-рањем, организовањем, наређивањем, коор-динацијом и контролом. Начела командовања сујединственост, непрекидност, ефикасност, тајност,еластичност, оперативност и сигурност. Зависноод степена на којем се остварује може бити так-тичко, оперативно, стратегијско, врховно, центра-лизовано и децентрализовано командовање.

Упутство за оперативно планирање и радкоманди у Војсци Србије – привремено из2008, каже да командовање и руковођење(КиР) јесте процес усмеравања јединица и по-јединаца у извршавању задатака и остварењупостављених циљева. Командант је централ-на личност тог процеса, јер он доноси одлуку,издаје наређења за употребу снага и контро-лише спровођење одлуке.8 Дакле, командова-ње се огледа у праву појединца (команданта икомандира) да доноси одлуку, издаје наређе-ња и контролише спровођење одлуке. Руково-ђење подразумева овлашћења и активностикоманданта и органа команде у припреми задоношење одлуке и у току операција.

Командант користи командовање и руково-ђење, заједно са штабом као својим извршнимелементом, ради правовременог доношењаодлука, управљања неизвесним ситуацијама утоку борбених дејстава, ефикасне употребе сна-га и успешног усмеравања курса акција. У су-штини, циљ КиР је извршавање задатака, аобјекат КиР су додељене снаге.9

Ресурси команданта и потчињених једини-ца потребни за реализацију кључних функцијаКиР обухватају: (1) људство (штаб и официре завезу) које је командант овластио за спровође-ње контроле, (2) систем веза и комуникација, ко-мандно-информационе системе и друга сред-ства и опрему за подршку систему КиР, (3) ре-јоне размештаја командних места, укључујућиснаге и средства за њихово административно ифизичко обезбеђење и (4) процедуре штабнограда за доношење одлуке, уз коришћење свих

8 Упутство за оперативно планирање и рад команди уВојсци Србије – привремено, ГШ ВС, Бе о град, 2008.

9 Исто.10 Исто.11 Доктрина Војске Србије, ГШ ВС, Бе о град, 2010.

не дефинише командовање, али истиче да је ко-мандовање и руковођење Војском Србије засно-вано на начелима јединства, непрекидности,еластичности, ефикасности, оперативности исигурности. Такође, командовање и руковође-ње (КиР) у операцијама сврстава се у садржа-је борбених дејстава и објашњава, а у опера-цијама Војске Србије заснива се на плановима,слободи акције и дисциплини потчињених ко-манданата. За остварење КиР-а потребно је дакоманданти свих нивоа разумеју замисао за из-вођење операције и своју мисију у стратегијском,

Снимио: Д. Атлагић

оперативном и тактичком контексту, које ефек-те и зашто треба да постигну и да имају слобо-ду акције ограничену нужним степеном коорди-нације од вишег нивоа командовања.12

Обавештајна делатност (обезбеђење)Када је у питању обавештајна делатност

(обезбеђење), Клаузевиц је запазио да означа-ва целокупно сазнање које имамо о непријате-љу и његовој земљи, дакле основу за све нашесопствене идеје и поступке...13 Ако се томе до-да да се обавештајна припрема бојишта састо-ји од великог броја извештаја који се добијају,да су и противуречни, да је већи део нетачан,а највећи део неизвестан, онда се јасно закљу-чује која је важност команде и команданта у ра-суђивању. У вези с тим, Клаузевиц даље исти-че: „Он се мора руководити законом вероватно-ће. Ова тешкоћа није незнатна при првим про-јектима који се врше у кабинету и још праве рат-не сфере, али је бескрајно већа тамо где у ху-ци самога рата, где један извештај пристижедруги; још је срећа ако сви, један другоме про-тивречни створе извесну равнотежу и тако са-ми изазову критичку процену... Укратко речено:већина извештаја су нетачни, а плашљивост код

људи придаје нове снаге лажи и неистини. Увекје сваки наклоњен да пре верује у зло него у до-бро; сваки је наклоњен да зло понешто увели-ча, а и опасности, о којима се на овај начин из-вештава... Ова тешкоћа по питању правилногсагледавања, која је једна од највећих незгодау рату, чини да се ствари јављају сасвим дру-гачије но што су замишљене. Утицај чула јачије од представе хладнога разума и то иде дотле,да се можда још никад није извршило иоле ва-жно предузеће, а да старешина у првим трену-цима извршења није морао у себи да савладанове сумње... Чврсто поверење у самога себемора га наоружати против привидног притискадатог тренутка. Његово раније убеђење потвр-диће се са развијањем ствари, чим се предњекулисе, које судбина истиче на ратну сцену, сасвојим крупним привиђењима опасности, укло-не и видокруг прошири. Ово је једна од великихпровалија између планирања и извођења.“14

Према садржају обавештајне припреме бојишта

49

VIDOVI, RODOVI

12 Исто.13 Клаузевиц.: О рату, Графичко предузеће „Вук Караџић“,

погон здру же на штам па ри ја, Бе о град, 1951.14 Исто.

Снимио: Ј. Мамула

50

наглашава се да се пред савремене оружанеснаге поставља основни задатак – владати ин-формацијама о окружењу и претњи, а истовре-мено извршити анализе и процене пре против-ника, у циљу оптималног ангажовања сопстве-них снага или онемогућавању намера супрот-не стране. Даље се истиче да се у оквиру оба-вештајног обезбеђења Војске Србије, а ради по-дршке командантима у планирању, организова-њу и извођењу операција, на свим нивоима од-лучивања реализују кључне обавештајне функ-ције, међу којима је кључна функција „обаве-штајна припрема бојишта“.15

Наведени ставови потпуно доказују Клау-зевицеву тврдњу о значају обавештајне делат-ности, посебно са аспекта располагања инфор-мацијама, и потпуно је имплементирају у кон-текст обавештајне припреме бојишта. Ако сеима у виду значај информација у процесу до-ношења одлука, без обзира на то о којим фа-зама се ради, јер се обавештајна делатност илиприпрема бојишта одвија непрекидно, онда јепотпуно јасна наведена констатација и значај ко-ји јој испитаници придају у операцијама било ко-је врсте.

ПокретљивостКритеријум покретљивост је све више доби-

јао на значају од појаве рата, како са развојемвојне мисли, тако и са технолошким развојем исве више добија на значају у остварењу жеље-ног крајњег стања у току извођења операција.

Доктрина Војске Србије16 не дефинишепокретљивост као посебан елемент способно-сти, али кроз способност размештаја и мобил-ности у зони операција наглашава значај „мо-

гућности Војске Србије или њених делова да упредвиђеном времену разместе снаге у зонуоперација и изврше маневар снага у складу сациљевима операције“ и да је та „способност од-ређена капацитетима транспортних средставаили могућности превожења војних снага исредстава на простор употребе, као и маневар-ским могућностима у зони извршавања задата-ка“, што у суштини изражава покретљивост.

Према Војном лексикону, покретљивостпредставља способност оружаних снага у це-лини или појединих видова, родова и једини-ца да у различитим земљишним, климатскими борбеним условима условима савлађују про-стор (копно, море, ваздушни простор), на бо-јишту или ван њега. Може бити тактичка,оперативна и стратегијска покретљивост.Зависи од организације и формације, техничкеопремљености усвојеног система командова-ња, карактеристика земљишта, путне мреже,климатских и метеоролошких услова и др.17

По Клаузевицу покретљивост на маршу јеусловљена и организацијом (величином) сна-га, о чему каже: „Уколико је трупа мања, утоли-ко ју је лакше покренути и утолико је мање по-требно оно дељење које не следи због подеље-ног распореда, већ због незграпности масе. Ма-ла трупа маршује, дакле, једним друмом, а акотреба да наступа у више праваца, лако је на-ћи путеве који су близу један другом и довољ-но добри за њене потребе. Уколико масе поста-ју веће, утолико су већи: потреба за поделом,број колона, потреба за изграђеним путевимаили чак и великим друмовима, па и удаљеностједне колоне од друге. Уколико су, наиме, дело-ви мањи, утолико пре морају један другом

15 Упутство за обавештајну припрему бојишта (при вре -ме но), Ј-2/ГШ ВС, 2008.

16 Доктрина Војске Србије, ГШ ВС, Бе о град, 2010.17 Војни лексикон, ВИЗ, Бе о град, 1981.

Снимио: Ј. Мамула

притећи у помоћ; уколико су већи, утолико се ду-же могу оставити сами себи. Међутим, покре-тљивост, и, ако тако смемо да се изразимо, по-добност за руковање већим и мањим делови-ма војске на ратишту, ипак си се знатно попра-виле смањивањем коморе“.18 Дакле, јасно се ви-ди да је структуираност снага била значајна запокретљивост у време Клаузевица, што и данасважи и све више добија на значају.

Тактичка покретљивост је елеменат боја иборбе који непосредно утиче на борбену, мане-варску и ударну способност јединица.19 По Кла-узевицу, покретљивост у одбрани се огледа наследећи начин: „... уколико се одбрамбени си-стем удаљује од непосредне заштите, утоликосе више морају узети у помоћ покрети , актив-на одбрана, па чак и офанзивне радње. Изве-сни одреди сматрају се као резерва, а осим то-га један одвојени одред помаже хитно другисвојим сувишним трупама. Ово потпомагањеврши се или право из позадине, притицањем упомоћ ради ојачања и обнављања пасивноготпора или ударом у бок непријатељу, или чакугрожавањем његове одступнице. “20

Оперативна покретљивост је способностоперативних снага да у одређеним борбеним,земљишним и временским условима савлађу-ју простор и извршавају задатке. Значајан еле-мент је постизање изненађења, остваривањенадмоћности и експлоатације ефеката ватре иудара, повећање темпа напада, брзог мењањатежишта и начина дејства,21 што се потврђујекроз следеће: „...француске армије образова-ле су велике фронтове, вероватно због лакшег

снабдевања, због одлука команданата да имсе дивизије нађу у првој линији, остављајући урезерви само слабе одреде и препуштањебриге о њима потчињенима. Тако је трајало допојаве Наполеона у Италији. Живошћу њего-вих покрета непријатељ је поражен већ у пр-вим операцијама. Он је ослободио војску одсве непотребне материјалне спреме. Такоолакшан, он је својом покретљивошћу прева-зишао све модерне војске. Покорио је полуо-стрво једном серијом маршева и стратегијскихбитака“.22

Када је у питању покретљивост, Жомини језапазио и значај логистичког обезбеђења, па на-води: „Комбинације са магацинима стоје у нај-тешњој вези са системом маршева, јер да би семаршевало дуго и брзо, мора се осигурати снаб-девање; где говори и о изворима снабдевања,„... рат треба да се издржава ратом.... да се увекиздржавао на рачун освојених земаља.... морасе имати једна сигурна база за снабдевање ублизини фронта. ... Не може се ратовати безуређених магацина“. Такође, говори и о правци-ма снабдевања и превозним средствима: „Ни-је довољно само прикупити намирнице, већ су

51

18 О томе ви ше: Клаузевиц, О рату, Графичко предузеће„Вук Караџић“, погон Задружна штампарија, Београд, 1951..

19 Војни лексикон, ВИЗ, Бе о град, 1981.20 О томе ви ше: Клаузевиц, О рату, Графичко предузеће

„Вук Караџић“, погон Задру жна штам па ри ја, Бе о град, 1951.21 Војни лексикон, ВИЗ, Бе о град, 1981.22 О томе ви ше: Жомини, Преглед ратне вештине, Графич-

ко предузеће „Вук Караџић“, погон „Просвета“ Бе о град, 1951.

VIDOVI, RODOVI

Снимио: Ј. Мамула

потребна и средства којима ће се оне дотура-ти трупама ... када се жели живо и брзо напре-довање ... потребни су војни возови. Близинамора знатно олакшава принос већих количинанамирница ... Веће и мање пловне реке и кана-ли, чији је ток паралелан комуникацијама опе-рацијског правца, знатно олакшавају транспор-товање животних намирница“.23

Нема очекиване покретљивости, како намаршу, тако и у борбеним дејствима без добреборбене организације снага, техничке опремље-ности усвојеног система командовања, путне ижелезничке мреже, савремених транспортнихкапацитета, савремених борбених система,добре оспособљености снага и правилних од-лука, а она ће у доброј мери зависити и од ка-рактеристика земљишта, климатских и метео-

ролошких услова и др., што је потврђено ста-вовима Клаузевица и Жоминија, као и значајемкоји јој испитаници придају у операцијама би-ло које врсте.

Покретљивији је онај који је способнији дау одређеним условима дејствује брже и ела-стичније. Треба имати у виду да се покретљи-вост у борбеним дејствима битно разликује одпокретљивости на маршу.

ЛогистикаТермин логистика је грчког порекла (logi-

stike). Његово номинално значење је: „…орга-низација материјалног обезбеђења и збриња-вања оружаних снага у миру и рату“24

Први пут га је употребио Лав VI Мудри,„...обухватајући њиме све делатности око при-према ратних похода“,25 да би касније био раз-рађиван и прецизније дефинисан. У делу лите-ратуре спомиње се и као позадинско обезбеђе-ње, односно „...мере и радње којима се оружа-ним снагама обезбеђују услови за извођењеборбених дејстава, обуку, живот и рад“.,26 при че-

52

23 О томе ви ше: Жомини, Преглед ратне вештине, Гра фич -ко пред у зе ће „Вук Ка ра џић“, по гон „Про све та“ Бе о град, 1951.

24 Група аутора: Војни лексикон, Војно и зда вач ки за вод, Бе -о град, 1981.

25 Исто.26 Исто.

Снимио: Д. Атлагић

му се наглашава да „.. између логистике и по-задине не постоје битне разлике“.27

„Логистичко обезбеђење представља опе-рационализацију општих поставки теорије ипраксе логистике у организацији Војске. Као по-себан систем има задатак да обезбеди матери-јалне, здравствене и инфраструктурне преду-слове за ефикасно функционисање Војске у ми-ру, ванредном стању, припреме и ефикасан пре-лазак на ратну организацију и успешно функци-онисање у рату“.28

Јединице без муниције, људство без хра-не или санитетског обезбеђења, возила без го-рива или резервних делова не могу стићи до ци-ља. Било који њихов квалитет, поступак или ак-тивност ове недостатке не може надоместити.Снабдевање јединица муницијом, храном, гори-вом, резервним деловима и другим потребамауправо врши логистика. То, наизглед, није то-лико значајан задатак, али је задатак чијим сенеизвршењем иде у пораз.

За достизање потпуног успеха неопходнаје оптимална, по месту и времену прецизно ис-

планирана употреба расположивих ресурса уреализацији наменских задатака. Логистичкообезбеђење чини више сложених, зависних, ме-ђусобно усклађених подсистема са специфич-ним својствима, кроз које се остварују логистич-ке функције: снабдевање, одржавање, општелогистичке делатности, транспорт, здравство иинфраструктура.

ЈедноставностЈедноставност, према Данигену, предста-

вља квалитативну способност руководилаца дазадатке добијене од претпостављеног стареши-не реализују успешно, у оптималном времену.29

То је, у ствари, уметност и највеће савршенствокомандовања, врлина великог војсковође. Онапредставља кључ успеха, којег се увек треба др-жати, јер до циља доводи најкраћим путем. Свевелике и мале битке кроз историју добијене су,у суштини, једноставно.

Једноставно, ипак, не значи и просто, по-вршно или непотпуно, као што би се на првипоглед могло закључити. Не значи да требаискључити било који садржај или активност,већ их на најцелисходнији начин укомпоноватиу једну јединствену, оригиналну целину, која ћеизнедрити успех.

Једноставност уопште није једноставна.До ње је чак компликовано доћи. Суштина јед-ноставности јесте победити непријатеља нанов, неочекиван начин, максимално користећирасположиве ресурсе, уз потпуну ефикасности минималне сопствене губитке у најоптимал-нијем времену.

Ако жели успех, једноставност мора битиоснов размишљања и делања официра у сва-ком тренутку. Једноставне одлуке и поступциће му донети предност и надмоћ над неприја-тељем, а његови потчињени ће их брже и лак-ше разумети и спровести у дело.

Противваздухопловна дејстваИмајући у виду значај противваздухоплов-

них дејстава, тај критеријум је било потребнопосебно размотрити и довести га у релацију саосталим критеријумима. Несумњиво је у ди-ректној вези са савременим ваздухопловнимдејствима и немогуће га је издвајати од вазду-хопловних дејстава. То је и условило његовопосебно разматрање са аспекта савременихвојних операција, посебно ако се имају у видунајновија искуства употребе ваздухопловнихснага. Противваздухопловна дејства све вишедобијају на значају са технолошким развојемваздухопловних средстава и развојем доктри-

53

VIDOVI, RODOVI

27 Исто.28 Доктрина Копнене војске, ГШ ВС, Бе о град, 2010.29 Џејмс Ф. Даниген: Како водити рат, ВИНЦ, Бе о град, 1993.

на савремених оружаних снага за извођењедејстава са дистанце.

Противваздухопловна дејства, према Док-трини Војске Србије,30 садржај су борбенихдејстава којим се наносе губици ваздухоплов-ним снагама непријатеља на копну, у ваздушомпростору и њиховој инфраструктури. Носиоципротивваздухопловних дејстава су артиљериј-ско-ракетне јединице за противваздухопловнадејства (АРЈ ПВД) и јединице авијације. Успе-шно дејство тих снага условљено је одговара-јућим спровођењем ваздушног осматрања ијављања.31

Са аспекта суштинских оперативних спо-собности, од јединица два претходно наведе-на рода (АРЈ ПВД и авијација), и службе ВОЈ,формирају се снаге за ПВД, компатибилне ка-рактеру задатка, који је превасходно из доме-на употребе снага у првој мисији, и које здруже-ним способностима извођења дејстава и про-тивдејстава обезбеђују ефикасност употребе.То су снаге расположиве у реалном времену, зачију употребу је од суштинске важности посто-јање способности централизованог командова-ња заснованог на коришћењу информационогпростора.

Основни објекти противваздухопловнихдејстава су ваздухоплови, аеродроми, склади-шта погонских и убојних средстава и системи за

54

30 Доктрина Војске Србије, ГШ ВС, Бе о град, 2010.31 Исто.

Сни

ми

о:

Ј.

Мам

ул

а

осматрање и навигацију. Учинци ваздухоплов-них дејстава непријатеља умањују се одговара-јућим спровођењем мера противваздухоплов-не заштите.

Ефикасност употребе АРЈ ПВД, односноуспешност у остваривању планираних ефека-та, сагледава се кроз борбене могућности ко-је се састоје од просторних, ватрених, маневар-ских и могућности обезбеђења ракетама.

Просторне могућности одређене су ва-здушним простором ограниченим по фронту, ду-бини и висини, у којем ватрене јединице, нала-зећи се у оперативном распореду, могу да от-кривају, прате и уништавају нападна средстваиз ВаП-а.

Ватрене могућности представљају укупнумогућност да се расположивим ватреним сред-ствима и одобреним количинама ракета и му-ниције изврше одређени задаци у борби. Зави-се од броја ватрених јединица, тактичко-технич-ких особина система, исправности ракетно-тех-ничких средстава, степена обучености послугаи карактеристика циља.

Маневарске могућности представљају мо-гућност ватрених јединица АЈР ПВД да извршеманевар. Маневар представља организовани иусклађени покрет и дејство снага у току припре-ме и извођења борбених дејстава са циљем дасе променом груписања и начина ватре једини-це доведу у повољнији положај за борбена деј-ства, избегне удар непријатеља и успешно из-врши задатак.

Могућност обезбеђења ракетама један јеод предуслова за извршење задатка и суштин-ски представља способност одрживости снагатоком извршавања ПВД-а.

Груписање снага за извођење ПВД-а пред-ставља планско и организовано распоређива-ње и усмеравање јединица у зони операције.Циљ груписања је правовремено довођење је-диница у одређене рејоне и положаје ради фор-мирања оперативног распореда, изражавања те-жишта, као и максималног искоришћења борбе-них могућности ватрених јединица. У односу напостављени задатак, претпостављени правацналета и процене непријатељских ваздухо-пловних снага, а с обзиром на ограничене ма-неварске могућности покретом и расположивепросторне могућности, почетно груписање имаодлучујући утицај на искоришћење борбених мо-гућности и ефикасност одбране. Почетним гру-писањем заузима се оперативни распоред заоперацију ПВО, којим се обезбеђују услови зарационалну и ефикасну употребу, маневар и ме-ђусобно садејство свих његових елемената.

Борба у ВаП-у представља целокупностмеђусобно повезаних дејстaва посада, нижихи основних тактичких јединица, која су усагла-шена по циљевима и задацима и извршавана

по јединственој замисли, при (де)централизо-ваном командовању ради:

– уништења непријатеља, – одбијања напада непријатеља, – принуђавања непријатеља на одустаја-

ње од извршења борбеног задатка.Снаге авијације су основна маневарска и

ударна снага за противваздухопловна дејства.Са аспекта основних објеката ПВД снаге ави-јације се ангажују на дефанзивним ПВД иофанзивним ПВД. Основна снага за извођењедефанзивних ПВД јесте ЛА, при чему су јојосновни објекти дејства ваздухопловне плат-форме непријатеља. Основна снага за извође-ње офанзивних ПВД је ЛБА, а њени основниобјекти дејства су аеродроми, складишта по-гонских и убојних средстава и системи заосматрање и навигацију непријатеља.

Ре ше ње про бле ма

У конкретном случају одређено је осам вр-ста критеријума релевантних за ангажовањеснага у операцијама, с тим да критеријуми подредним бројем 2 и 8, у табели 1, нису релевант-ни за операције помоћи цивилним органимавласти. Сви наведени критеријуми се могу де-компоновати на одређене поткритеријуме, стим да у овом раду то није разматрано збогограниченог обима садржаја проблематике.

Подаци из табеле 1 били су полазна осно-ва у одређивању значаја одређеног критерију-ма за конкретну врсту операције и групно одлу-чивање, а применом софтвера Expert Сhoise2000 одређене су тежине и значај критеријумаза ангажовање снага у операцијама који су бит-ни за избор курса акције у процесу доношењавојних одлука.

На основу улазних података, а сходно вр-сти конкретне операције, у односу на дефини-сани циљ – конкретну врсту операције, ранги-рани су критеријуми уз примену методе АХП иСатијеве скале (табела 2).

С обзиром на то да прoграм Expert Choiseподржава све кораке карактеристичне за при-

55

VIDOVI, RODOVI

Табела 2 – Сатијева скала релативног значаја

мену АХП методе, те и у конкретном случајуобезбеђује структуирање хијерархије модела,поређење у паровима и одлучивање на вишеначина, обезбедило се да добијени резултатипотпуно одражавају реалност ситуације иобезбеђују анализу осетљивости добијенихрезултата. На основу прикупљених података игрупним одлучивањем добијена су релевант-на и применљива решења за сваку конкретнуоперацију, а резултат су истраживања поста-вљена у реалним оквирима и на конкретниммоделима.

На пад на опе ра ци јаРезултати добијени критеријумима за ан-

гажовање снага у нападној операцији (графи-кон 1) показују, истраживањем у одређивањузначаја, да су приоритет – ватра, маневар и ко-мандовање, док противваздухопловна дејстваи једноставност заузимају најмањи удео. Та-кав ранг критеријума у нападној операцији по-следица је карактеристика и начина извођењанападне операције у којој се остварење циљапостиже управо комбинацијом ватре и мане-вра. Треба истаћи да је командовање елементкоји обједињава наведена два сегмента, обез-беђујући непрекидност иницијативе, те на тајначин усмерава и контролише ток извршењаоперације.

Ранг логистичког обезбеђења вероватно јепоследица опремљености и могућности једи-ница, док je вредновање потивваздухопловнихдејстава последица тренутног стања развије-ности противваздухопловних система, што јеи имало утицаја на став испитаника токомспровођења истраживања.

Од брам бе на опе ра ци јаУ одбрамбеној операцији значај критерију-

ма је промењен и изразито доминира критери-

јум ватра, а затим и командовање, што се видина графикону 2, а последица је начина извође-ња одбрамбене операције и њених карактери-стика. Ватра је основно средство којим брани-лац зауставља нападача и достиже своје циље-ве, уз командовање које адекватним одлукама,такође, пресудно утиче на ток извршења опера-ције и успешност извршења задатка. Маневарје на трећем месту, али је његов значај изражену мањој мери, вероватно због тога што ће напа-дач у току операције ипак имати општу иници-јативу, а маневар браниоца често ће бити изну-ђен или последица ситуационог реаговања.

Као карактеристично уочава се да се и у на-падној и у одбрамбеној операцији критеријумобавештајно обезбеђење налази на четвртомместу, са значајним уделом и са малом разли-ком вредности, на основу чега се може закљу-чити да се овом елементу поклања пажња у по-требној мери за сваку врсту операције и да оба-вештајно обезбеђење има свој битан сегментделовања.

Про тив те ро ри стич ка опе ра ци јаПосматрајући противтерористичку опера-

цију (графикон 3), ранг критеријума указује на тода су најбитнији елементи – обавештајно обез-беђење и маневар, дакле битно различити у од-носу на нападну и одбрамбену операцију.

Такав ранг критеријума јасно указује да сеобавештајна делатност у противтерористич-ким операцијама мора развити до перфекцијеи створити услове за такав курс акције, дефи-нисан у процесу одлучивања, у чијој реализа-цији не сме бити изненађења и поремећајатока извршења.

Приближно значајан сегмент је и маневаркоји у овој ситуацији наглашава значај обучено-сти јединица, као и непрекидност иницијативеи доминацију над терористичким снагама у

56

Графикон 1 – Значај критеријума и њихов ранг у нападној операцији

Графикон 2 – Значај критеријума и њихов ранг у одбрамбеној операцији

сваком елементу и за све време извођења опе-рације. Такође, треба напоменути да командо-вање и ватра добијају пуну афирмацију у овојврсти операције и да при избору курса акцијенаведени критеријуми и њихов значај долазедо изражаја у избору начина остварења циљапротивтерористичке операције.

Опе ра ци је по др шке ци вил нимвла сти ма у су прот ста вља њунео ру жа ним прет ња ма без бед но стиУ операцијама подршке цивилним властима

у супротстављању неоружаним претњама без-бедности, критеријуми ватра и противваздухо-пловна дејства немају утицаја и нису разматрани.

Након обрађених резултата (графикон 4)уочљиво је да доминирају критеријуми логи-стичко обезбеђење и командовање, док оста-ли критеријуми имају мањи значај и подједнакутицај на избор курса акције, тј. начин ангажо-вања снага у овој врсти операције. Логично једа наведени критеријуми доминирају због при-оритета и врсте задатака који се решавају уоваквим операцијама.

У свим разматраним врстама операцијапотпуно је обезбеђена конзистентност у проце-

су вредновања критеријума, што јасно указуједа су испитаници у процесу вредновања билисагласни, што је истовремено и потврда њихо-ве компетентности у истраживаној области.

Однос критеријума у одређеној врсти опе-рације приказан је у табели 3, у којој се јасноуочава да у борбеним операцијама доминира-ју критеријуми ватра, маневар и командовање,a одмах уз њих је обавештајно обезбеђење.Тим елементима у одређивању њиховог зна-чаја треба свеобухватно приступати, посебноса аспекта функционалности. За разлику одборбених, у операцијама подршке цивилнимвластима у супротстављању неоружанимпретњама безбедности доминирају критерију-ми логистичко обезбеђење и командовање.

У моделима који су решавани са слушао-цима на школовању у Школи националне од-бране ВА на највишем нивоу, ови резултатиодсликавају њихова знања и процене који супоследицa реалног приступа у решавању кон-кретних проблема при избору курса акције заангажовање снага у операцији.

Посебан значај и аспект у раду придаје седефинисању и вредновању критеријума за из-бор курса акције који у постојећој литератури oпроцесу доношења војних одлука нису на ова-кав начин разматрани. Начелно су давана са-мо одређена упутства без конкретне валидаци-је, што је имало за последицу различита тума-чења и приступе при одређивању курса акци-је за ангажовање снага.

Истраживање које је спроведено дефини-сало је коефицијенте у појединим врстамаоперација, а њихове вредности приказане су утабели 4.

Коефицијенти добијени истраживањеммогу послужити као мера вредности критерију-ма за ангажовање снага у одређеној врстиоперације и они су оријентационог карактера.Њихову стварну вредност дефинисаће доно-силац одлуке – командант у сваком конкрет-ном задатку. Важно је напоменути да, поред

57

VIDOVI, RODOVI

Графикон 3 – Значај критеријума и њихов ранг у противтерористичкој операцији

Графикон 4 – Значај критеријума и њихов ранг у операцијама помоћи цивилним органима власти

Табела 3 – Табела ранга критеријумау појединим врстама операције

наведених и истражених критеријума и њихо-вих коефицијената, могу бити дефинисани идруги критеријуми релевантни за сваки специ-фичан задатак.

Закључак

Познато је да процес доношења војних од-лука има дефинисане фазе и кораке одлучи-вања и да је квалитет донесене одлуке, поредосталог, у директној вези са јасним одређива-њем критеријума који различито утичу на поје-дине врсте операција.

Спроведеним истраживањем са слушаоци-ма ШНО одређени су критеријуми за ангажова-ње снага, релевантни за сваку врсту операцијеи применом методе АХП, уз коришћење алата заподршку одлучивању Expert Choise 2000, изра-чунат је њихов ранг у конкретној операцији.

У чланку је посебно наглашено дефиниса-ње критеријума и њихово свеобухватно значе-ње, јер се током истраживања показало да сезначење одређених критеријума различитосхвата. Управо због одређених потешкоћа приадекватном одређивању међусобног односа ирангирања, било је неопходно наведене кри-теријуме објаснити и усагласити.

На основу добијених резултата истражи-вања, при дефинисању и вредновању крите-ријума за ангажовање снага у операцијама,може се констатовати да критеријуми које судефинисали слушаоци командно-штабног игенералштабног усавршавања директно одра-жавају начин ангажовања снага у различитимврстама операције и да се узимају у обзир упроцесу доношења одлуке при вредновању иизбору курса акције, што ниje разрађенo Упут-ством за оперативно планирање и рад коман-ди у Војсци Србије.

Конкретну важностсваког критеријума за из-бор курса акције дефини-саће доносилац одлуке усвакој појединачној опера-цији, на шта ће утицати,поред врсте операције испецифичности сваке одњих, и већ поменуте ка-рактеристике доносиоцаодлуке.

Резултати испитива-ња су такви да се поне-

кад, у одређеном моменту, не чине логичним,јер зависе од низа околности, те зато и не по-стоји законитост која се може прихватити и ја-сно формулисати када је у питању било којикритеријум за избор курса акције. Зато се ипрепушта команданту да донесе одлуку и да уодређеном моменту „преломи“ решење, чимеприхвата, а наравно и сноси, пуну одговорностза последице. То уистину задире и у друга свој-ства, која су специфичне карактеристике ко-манданта одређене јединице, што није пред-мет овог рада, али се не може ни разуметиприрода ових критеријума без познавања бит-них својстава која красе команданта и другеофицире, учеснике у процесу одлучивања.

Ли те ра ту ра

1. Saaty,T.L.: Multicriteria Decision Making: The Analy-tic Hierarchy Process, RWS Publications, 4922 EllsworthAve., Pittsburgh, PA 15213.

2. Војни лексикон, ВИЗ, Београд, 1981.3. Доктрина Војске Србије, ГШ ВС, Београд, 2010.4. Доктрина Копнене војске (нацрт), ГШ ВС, Бео-

град, 2010.5. Доктрина операција (нацрт), ГШ ВС, Београд,

2010.6. Жомини, Преглед ратне вештине, Графичко

предузеће „Вук Караџић“, погон „Просвета“, Београд,1951.

7. Клаузевиц, К.: О рату, Графичко предузеће „ВукКараџић“, Београд, 1951.

8. Николић, И., Боровић, С.: Вишекритеријумскаоптимизација, ЦВШ ВЈ, Београд, 1996.

9. Упутство за обавештајну припрему бојишта,Ј-2/ГШ ВС, Београд, 2008.

10. Упутство за оперативно планирање и рад ко-манди у Војсци Србије, ГШ ВС, ВИЗ, Београд, 2008.

11. Чупић, М.,Тумала, В.М.: Савремено одлучивање,метода и примена, Научна књига, Београд, 1991.

12. Џејмс Ф. Даниген: Како водити рат, Војноизда-вачки и новински центар, Београд, 1993.

13. http://www.expertchoice.com/14 .http://sr.wikipedia.org

58

Табела 4 – Вредности коефицијената у одређеној врсти операције