1

ЕКОНОМСКО-ТЕХНОЛОШКА АНАЛИЗА

ПРОЦЕСА РЕЦИКЛАЖЕ ВОЗИЛА У

„ЗАСТАВА-ГРУПА ВОЗИЛА“,

КРАГУЈЕВАЦ.

Наташа Топаловић893/2014

Факултет техничких наука, Чачак

Инжењерски менаџмент 2014/2015

pekaiduca@gmail.com

Ментор рада: проф. др. Јерослав Живанић

Апстракт- Рециклажа представља низ дефинисаних поступака и процеса којима се обезбеђује поновно коришћење

отпадних материјала. Возила су сложени производи у које се уграђује велики број различитих делова (материјала), због чега

су под пажњом надлежних институција и организација које се баве рециклажом. У укупној маси путничког возила,

доминантна је заступљеност ливеног гвожђа и челика, али je такође значајно заступљено и учешће других материјала на

његову укупну вредност. У овом раду су приказана решења третмана искоришћених возила (путничких и лаких

комерцијалних) који у ЕУ чине око 95% укупног возног парка, као и економско-технолошка анализа и процес рециклаже

путничких возила. Проблем рециклаже делова и материјала из искоришћених возила захтева системски приступ и усмерен

је на постизање граница утврђених Директивама ЕУ за возила са завршеним животним веком (циклусом), управљање

системом и његовим материјалним и нематеријалним токовима.

Кључне речи – ЕЛВ, С-3Е, АСР, 3Р, сабирни центри, демонтажери, „Зердиратор“, животни циклус возила, одрживи

развој, Директива 2000/53/EC, дерегистрациони лист.

1 УВОД

Aутомобилска индустрија је покретач развоја националних привреда и савремених достигнућа из области

технике, технологија и скоро свих других научних дисциплина. Нажалост, она је такође и значајан потрошач

сировинских и енергетских ресурса и битан учесник у загађењу животне околине. Као последица њеног наглог

развоја, изражена је потреба за управљањем животним циклусом возила као важним аспектом у данашњој и

посебно у будућој аутомобилској индустрији.

Возила, компоненте и сва пратећа опрема се производе коришћењем широког спектра различитих врста

материјала, чиме се излази у сусрет и највишим захтевима купаца. На крају животног циклуса возила,

комплексни и више компонентни материјали се не могу директно реексплатисати. У пројектовању возила,

његовом конструисању и производњи, садашње законске норме и правила одрживог развоја намећу као

моралну обавезу потребу да се све више мора водити рачуна о енергетској ефикасности и очувању животне

средине.

Последње деценије у свету су интензивирана истраживања овог проблема и опасност од ових врста отпада.

Аутомобилска индустрија са све већом пажњом дефинише еколошке квалитете својих производа. У циљу

очувања животне средине и заштите природних ресурса, очекује се да сваки производ буде еколошки

прихватљив и да се још у почетној фази истраживања врши ослањање на нове материјале. Због тога се тежи

максималној могућности рециклаже и поновног искоришћења материјала од којих су возила произведена и

превасходно пронажење нових врста горива.

Као изузетно важан критеријум, разавојним службама се поставља тестирање могућности што потпунијег

искоришћења секундарних сировина, њихова дуговечност и поновнин улазак у ток кружења сировинама.

„Уважавање глобалних циљева С-3Е (Сировина - Енергија + Екологија + Економија) је инспирација за нове

технологије у преради нафте, производњи адитива и непрекидном оптимирању техничких, саобраћајних,

логистичких и еколошких квалитета мотора и возила [1].

Аутомобил је производ високе сложености у чијој се производњи користи више стотина различитих

технологија и уграђује око 15 000 делова, који се производе од различитих материјала. У укупној маси

путничког возила доминантна је заступљеност ливеног гвожђа и челика, али је у великој мери заступљено и

учеће других група материјала. Све ово условљава да се за рециклажу искоришћених возила мора успоставити

одговарајући систем, којим је могуће свеобухватно управљати и усмерен је на постизање граница утврђених

Директивама ЕУ за возила са завршеним животним веком, управљање системом и његовим материјалним и

нематеријалним токовима.

ELV (End of Live Vehicle, енг.-крај живота возила) је међународна скраћеница за „возила чији је животни век

завршен.

2

2 РЕЦИКЛАЖА

Рециклажа представља низ дефинисаних поступака и процеса којима се обезбеђује поновно коришћење

отпадних материјала.

Рециклажом се постижу следећи стратешки циљеви:

1-Штедња сировинских ресурса- сви материјали потичу из природе и има их у ограниченим количинама,

2-Штедња енергије- нема трошења енергије у примарним процесима и транспорту, а добија се додатна

енергија сагоревањем нерециклабилних материјала,

3-Заштита животне средине- рециклажом се штити човекова околина,

4-Отварање нових радних места- омогућава интензивно улагање знања и рада захтевајући отварање нових

радних места,

Отпадни материјали могу бити:

1. Рециклабилни отпад- који може бити опасни (хазардни) и безопасни,

2. Нерециклабилни отпад- сагласно са законским регулативама нерециклабилни отпад мора бити

депонован или уништен на еколошки безбедан начин.

У економском смислу постоји:

1. Профитабилна рециклажа- која рециклерима обезбеђује профит,

2. Непрофитабилна- чији процеси прераде захтевају веће трошкове од добити.

По начину враћања материјала у примену, рециклажа може бити:

1. Директна- припремљени отпадни материјал се користи за производе исте намене, као додатак новом

материјалу,

2. Каскадна- рециклат се користи за израду производа нижег степена одговорности или репарацију

коришћених производа ради њихове поновне употребе,

3. Реконверзија енергије- настаје сагоревањем нерециклабилних материјала,

4. Примарна рециклажа- је поступак када се конвенционално нерециклабилни или хазардни отпад

прерађује новим технологијама максимално могућег искоришћења (депоновања).

3. СИСТЕМ ЗА РЕЦИКЛАЖУ ELV ВОЗИЛА

У току процеса производње, отпадом у току експлатације и отпадом по истеку животног века возила,

деградира се животна средина. Као последица тога, веома је важно да се поступком рециклаже искоришћених

ELV возила (ELV - End of Life Vehicles), мора успоставити одговарајући систем, којим је могуће квалитетно и

свеобухватно управљати.

Рециклирање ELV обухвата: рециклирање у ужем смислу, обнављање и поновно коришћење.

У свету се користи принцип 3R (Reduce – Reuse – Recycle), који дефинише савремене принципе рециклирања:

1. Reduce- представља дизајнирање возила која ће имати дужи животни век и користити мање ресурса,

2. Reuse- представља поновно коришћење, тј. поједини делови и склопови могу наставити да се користе као

половни.

3. Recycle- прдставља претварање искоришћених делова и склопова у материјале од којих су првобитно

добијени.

Последњих година Тојота је процес 3R унапредила у процес 5R (Refinement – Returns) додајући процесе:

4. Refinement- представља процес пречишћавања материјала ради лакшег рециклирања, 5. Returns- представља процес поновног повраћаја енергије из отпада у циљу смањења остатка од 25% који

се депонује [2].

Возила су сложени производи у које се уграђује велики број различитих делова (материјала), због чега су под

пажњом надлежних институција и организација које се баве рециклажом. Када возило достигне одређену

старост, потребно је да га откупе компаније (или специјализована предузећа) која се баве демонтажом возила,

са циљем поновног искоришћења појединих компоненти и материјала.

Животни циклус рециклаже возила обухвата четири основне фазе (слика 1):

1. Истраживање и развој,

2. Производња,

3. Коришћење возила,

4. Рециклажа ELV возила.

3

ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ

U AUTOINDUSTRIJI

Izrada repromaterijala

i delova u vanautomo-

bilskoj industriji

Ispitivanje

Stilsko

rešenje

Idejno

rešenje

Proizvodnja

Izrada rep-

romaterijala

i delova Tehnološka

prerada

Homologacija

Projek-

tovanje

Termose-

paracija

Reciklaža

Reparacija

reeksploatacija

EnergijaELV

SIROVINE

-Čelik

-Guma

-Bakar

- Staklo

- Tekstil

-Fluidi

Zerdirator

Eksploa-

tacija

Izrada

prototipa

SIROVINE

- Čelik

- Guma

- Bakar

- Tekstil

- Fluidi

- Staklo

Neupotrebljiv

otpad

Слика 1: Управљање животним циклусом возила [3].

Систем ELV је примењен у глобалним токовима материја у аутомобилској индустрији. На слици 1, приказан

је поједностављени део система за рециклажу ELV возила.

Слика 2: Технолошки део система за рециклажу ELV – поједностављени шематски приказ [4].

Технолошки процес рециклаже ELV возила је пројектован у три међусобно повезана корака (слика 2):

I корак- Прикупљање и транспорт ELV возила и шкољки са терена,

II корак- Рециклажа ELV возила и шкољки,

III корак- Складиштење и отпрема делова и рециклираног материјала.

3.1. Прикупљање и транспорт ELV возила и шкољки на терену

Прикупљање и транспорт ELV возила до „Центра за рециклажу“, Железник у Београду, са дестинација удаљених < 30 km., врши се камионима опремљеним дизалицом за утовар. За сакупљање возила са подручја удаљених >30 km., организују се сабирни центри или се користе постојећи ауто отпади. У овим центрима се врши расклапање возила, издвајање делова са употребном вредношћу и разврставање отпадних материјала. „Олакшане“ шкољке возила се сабијају до максимално 300 мм, на мобилној преси, након чега се транспортују до „Центра за рециклажу“.

4

3.2. Рециклажа ELV возила и шкољки

Реализацију процеса рециклаже возила карактеришу три технолошке фазе: 1. Демонтажа возила на технолошкој линији са подним транспортером, 2. Расклапање сложенијих подсклопова и агрегата, 3. Рециклажа шкољки и металних делова у „Зердиратору“ (технолошки процес у коме се врши

уситњавање, испирање и сепарација метала и неупотребљивог отпада).

3.2.1. Демонтажа возила Демонтажа возила се врши у линијски повезаном технолошком процесу, са подним транспотером и покретним колицима. Дужина демонтажне линије је приближно 50м. Технолошка линија је опремљена висећим дизалицама за подизање и транспорт подсклопова и агрегата. Технологија демонтаже возила се реализује помоћу пнеуматских одвијача и стандардног механичарског алата. На линији демонтаже возила одвајају се већи склопови и агрегати ради даљег расклапања и разврставања материјала. Технолошки процес линије, по радним процесима има редослед:

1. Вађење и разврставање флуида, 2. Одвајање браника, спољашњих облога и акумулатора, 3. Одвајање седишта и пластике из моторског простора, 4. Одвајање облога пода, крова и електроинсталација, 5. Одвајање издувног система, мотопропулзивне групе и механике, 6. Сабијање шклољке до висине максимално 300 мм.

3.3.2. Расклапање сложенијих подсклопова и агрегата

Организује се у посебним зонама, са циљем изградње и разврставања делова са употребном вредношћу, секундарних сировина и отпадних материјала. Делови се уз означавање разврставају у стандардна сабирна средства и транспортују у складиште за отпрему.

3.3.3. Рециклажа шкољки и металних делова у „Зердиратору“

На слици 3 представљен је изглед „Зердиратора“, део прерађених сировина и могућности које он има.

Слика 3: „Зердиратор“ и издвојени материјали након пролаза возила и процеса гранулације [5].

„У процес рециклаже материјала у „Зердиратору“ укључују се шкољке возила и други Fe делови већих габарита, а по потреби и комплетна возила која није могуће демонтирати. Технолошки процес рециклаже у „Зердиратору“ обухвата: уситњавање и „рашчупавање“ материјала, више фаза испирања и сепарацију Fe метала, обојених метала и неупотребљивог отпада. Сепарирани Fe и обојени делови се одлажу у стандардне контејнере и дистрибуирају у складиште за опрему, а неупотребљиви отпад се радијалном дизалицом утовара у железничке вагоне и транспотрује у фабрику за уништавање отпада“ [4].

„Центар за рециклажу“, Железник у Београду, ради у сарадњи са „Застава-Група Возила“ и „Фиат Крајслер Аутомобили Србија“ и једини у Републици Србији поседују савремене капацитете за рециклажу аутомобила. Фирма поседује машину „Шредер“ у којој се рециклира око 70% масе возила, а од метала одваја пластику, стакло и фарбу са лимарије. У њој се не рециклирају само аутомобили, већ и камиони и аутобуси (који се претходно исеку на мање комаде).

5

4 ДИРЕКТИВА ЕУ ЗА ELV

У структури возног парка ЕУ доминантно учешће имају путнички аутомобили и лака комерцијална возила

(<3,5 t), што чини око 95% од укупног возног парка.

„19.09.2000. године усвојена је Directiva 2000/53/EC on End of Life Vehicles и објављена је у Службеном листу

21.10.2000. године. Ова директива је произашла из директиве о отпаду 75/442/EEC из 1975. године. Њен основни

циљ је доношење мера за превенцију стварања отпада који потиче из моторних возила. Националне власти су се

обавезале да са применом директиве почну најкасније 21.04.2000. године. Директива такође предвиђа да

произвођачи моторних возила са годишњом производњом преко 200 000 возила (свих категорија и група) треба

да имају сопствени рециклажни центар и развијену мрежу сабирних центара и дистрибутера ELV возила“ [6].

Директива захтева:

1. Најкасније до 01.01.2006. године да за сва ELV возила, поновно искоришћење и повраћај енергије кроз

спаљивање отпада треба да износи око 85% просечне тежине по возилу и години. Доња граница за

поновно коришћење и рециклажу је 80% просечне тежине по возилу и години.

2. За возила произведена до 01.01.1980. године границе су: 75% за поновно искоришћење и повраћај и

70% за поновно коришћење и рециклажу.

3. Најкасније до 01.1.2015. године за сва ELV возила, поновно искоришћење и повраћај енергије кроз

спаљивање отпада износиће 95% просечне тежине по возилу и години. Доња граница за поновно

коришћење и рециклажу је 85% просечне тежине по возилу и години.

4. Од 2005. године, производе се возила која садрже материјале и делове који се минимум 85% могу

поново искористити и/или рециклирати и поново искористити и/или повратити минимум 95%.

5. Од Јула 2013. године забрањена је употреба тешких метала у производњи аутомобила (олово, жива,

кадмијум, шестовалентни хром) [7].

4.1. Стратегија и прописи о рециклажи у Републици Србији

Национална стратегија у области животне средине за Републику Србију, предвиђа да би у области животне

средине и процесу прилагођавања стандардима ЕУ, требало да се успостави организовано сакупљање отпада за

више од 90% становноштва до 2020. године. До 2014. године је требало да се изврши издавање дозвола

постројењима за управљање отпадом и да се достигну циљеви ЕУ за поновно коришћење и рециклирање до

2025. године.

Закон о управљању отпадом, Закон о амбалажном отпаду и позадинска акта проистекла из њих прописују

европске стандарде и смањење биоразградивог отпада на депонијама за 25% до 2016. године, за 50% до 2019.

године и за 65% до 2026. године [8].

„У Републици Србији се искоришћена ELV возила могу третирати као специфична врста отпада. Најважнији

закони и подзаконска акта, релеванти за рециклажу искоришћених возила су:

1. Закон о заштити животне средине,

2. Закон о поступању са отпадним материјалима,

3. Правилник о критеријумима за одређивање локације и уређење депонија отпадних материјала,

4. Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина [9].

У Републици Србији не постоји посебна законска регулатива која се односи само на искоришћене

аутомобиле, као ни законске мере које би стимулисале учеснике у рециклажи ELV и обавезан

„Дерегистрациони лист“ (сертификат о предаји возила на уништење). Постојећа законска регулатива се не

поштује нити се врши интензивна контрола њеног спровођења. Депоније за некористан отпад (посебно

хазардни отпад) нису локацијски одређене и/или успостављене.

У 2013. години у Републици Србији у експлотацији је било око 1.79 милиона возила, просечне старости веће

од 16 година, а око 70% возила је старије од 15 година. Само око 9% возила је у експлотацији било краће од 10

година. Према званичној царинској статистици, током 2014. године у Републику Србију је увезено 82 549

возила (40,8% мање у односу на 2013. годину), а свега 27 363 нових возила. Званичним законом Републике

Србије дозвљен је увоз половних возила са моторима типа Е3. Према званичним подацима МУП Сбија, током

2014. године у Републици Србији је регистовано око 2,3 милиона возила [10].

Поређењем статистичких података ЕУ и Републике Србије, добијамо поражавајући резултат старости,

квалитета и исправности регистрованих возила на нашим путевима, што упозорава да је неопходно законски

реализовати систем за рециклажу ELV.

5. БИЛАНС СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА

Процесима репарације делова обезбеђује се њихово враћање у фазу коришћења возила. Технологијама

третмана материјала који се користе у процесима, настају рециклиране компоненте, чија је примена могућа за

производњу нових производа. Део материјала који не може да се искористи за нову производњу биће

употрељен за добијање енергије. Настанак отпада који није могуће искористити је неизбежан и он се мора

ускладиштити на депонијама сагласно прописима.

6

У зависности од врсте материјала из центра за рециклажу, на расклапање и репарацију се упућују у

специјализоване центре за третман. У сваком од центара за третман спроводи се технолошки процес који ће

омогућити поновно коришћење тог материјала. У процесима третмана настају одређене количине некорисног

материјала који мора бити упућен на трајно складиштење [6].

У прорачунима се узима да је просечна маса путничког возила 1 000 кг.

У табели бр: 1, дато је учешће појединих материјала по возилу у % и килограмима, укупна маса и

рециклабилност по возилу у % и килограмима (на 1 000 Кг).

Редни број Назив Маса по возилу Рециклабилно

% Kг % Kг

1. Ферометали 68 680

1.1 Шкољка 25 250 90 225

1.2 Остали челични делови 28 280 90 252

1.3 Ливено гвожђе 15 150 90 135

2 Обојени метали 6 60

2.1 Легуре AlSi 4.4 44 90 39,6

2.2 Бакар 1 10 90 9

2.3 Oловo 0.6 6 90 5,4

3 Пластика и композити 8 80

3.1 ABS 1 10 80 8

3.2 Полипропилен 1 10 80 8

3.3 Полиестер 1.2 12

3.3 Полиуретан 1.5 15

3.4 Oстало 2.5 25

4 Флуиди 1.4 14

4.1 Гориво 0.2 2 100 2

4.2 Моторно уље 0.4 4 90 3,6

4.3 Koчионе течности 0.04 0.4

4.4 Aнтифриз са водом 0.3 3

4.5 Фреон 0.06 0.6 100 0,600

4.5 Meрипол 0.1 1

4.6 Хипоидно уље 0.3 3

5 Гума 5 50

5.1 Пнеуматици 3 30

5.2 Oстали делови и гуме 2 20

6 Стакло 3.5 35

7 Tекстил 1 10

8 Akумулаторска батерија 0.4 4

9 Oстало 6.1 61

1000 63,9 639

Табела 1: Учешће појединих материјала и могућност рециклаже по возилу у % и Кг [7].

6. ПРОЦЕС РЕЦИКЛАЖЕ ELV ВОЗИЛА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

2008. године „Фиат Аутомобили Србије“, након преузимања производно-пословних погона „Застава

Аутомобили“ д.о.о у сарадњи са „Застава-Група Возила“ а.д., Крагујевац, „Центром за рециклажу“, Железник,

Баоград уз подршку Владе Републике Србије, је покренула велику маркетиншку кампању под називом „Старо

за ново“.

Циљ сарадње је вишеструк:

1. Раст профита и продаје нових возила,

2. Тежња да се стара и ризична возила склоне са путева,

3. Запошљавање бивших Заставиних радника на процесу рециклаже возила,

4. Развој, покретање и јавно утицање на свест грађанства о покрету рециклаже возила и заштита животне

средине од старих и одбачених возила.

5. Потреба за поновним добијањем велике количине обновљивих ресурса.

7

2006. године током преговора о заједничкој сарадњи „Застава-Група Возила“ а.д., „Фиат Компанија“ и Владе

Републике Србије, поводом ремонта производних погона „Застава аутомобили“д.о.о. и почетка производње

„Застава 10“ (касније Пунто II), покренуто је питање и направљен договор о изградњи центра за рециклажу

ELV возила, беле технике, пластике у Крагујевцу. За те потребе урађен је комплетан Економско-финансијски и

техничко-технолошки пројекат „Центра за рециклажу возила“. Међутим због великих трошкова набавке нових

машина, тешкоће добијања потребних грађевинских, еколошких и осталих дозвола, нерешених питања

власништва индустријског земљишта итд, од тог се пројекта одустало. Вредност комплетног пројекта је

износила око 10 милона евра.

У акцији „Старо за ново“, која је покренута током 2009. године, рециклирано је око 13 000 возила. Као друго

решење постигнут је договор са „Центом за рециклажу“, Железник и организована је логистичка подршка

превоза предатих возила.

2011. године, због почетка произвоње новог возила из погона „Фиат аутомобили Србија“, поново је покренуто

питање изградње „Центра за рециклажу возила“, у коме би се запослили бивши Заставини Радници (са знањем

и квалификацијама за ту врсту посла), направљен је нов пројекат са редукованим и смањеним трошковима

изградње, али се и од њега одустало због немогућности договора са Владом Републике Србије.

Влада Републике Србије је по ELV возилу (које мора бити у возном стању), економски обрачунавлаа и

учествовала накнадом од 1000 €. Просек стварне финансијске вредности тих возила је био око 300-500 €.

Већину возила која су предата у процес рециклаже чинила су возила просечне старости веће од 10 година.

За нови „Пунто II“, на који је одобрен попуст од 1000 €, држава је имала надокнаду од 722 € од ПДВ-а на

продато возило, које су коришћене за плате запослених и остале трошкове. „Центар за рецилажу“, је држави

плаћао 50 € по рециклираном возилу, а обрачуната вредност за 500 кг рециклираног гвођа је била око 75 €

зависно од кретања цене на берзама метала. Процесом рециклаже у „Центру за рециклажу“, око 70%

прерађеног возила се врати у производњу. Акцијом „Старо за ново“, прикупљено је око 20 000 ELV возила и

током три године рецилирано је око 13 000 возила.

2014. године „Фиат Крајслер аутомобили Србија“, је покренуо поново акцију откупа старих возила и продају

нових под слоганом: „Рециклирање је кул“, али је сада урађена нова и побољшана стимулација. За возила (у

возном стању) стара од 15-20 година, приликом куповине новог возила, одобрава се пупуст од 2 000 €, а за

возила старија од 20 година, попуст од 2 500 €. Накнада на име покрића трошкова управљања отпадним

возилима износи 12 000 динара по тони [11].

7. ПРЕДЛОГ НЕОПХОДНИХ СИСТЕМСКИХ МЕРА ЗА ОРГАНИЗОВАНУ РЕЦИКЛАЖУ ELV

Анализом велике групе података, радом у „Застава-Група Возила“ а.д, у области енергетских ресурса и

сталним праћењем токова одрживог развоја и заштите животне средине, у Републици Србији је неопходно

успоставити систем за рециклажу искоришћених ELV возила. Овим активностима треба да претходе

одговарајуће одлуке, које доносе надлежне државне институције. Основа за успостављање треба бити постојећа

законска регулатива допуњена неопходним обавезујућим актима. У оквиру система потребно је обезбедити

следеће:

1. Подстицање рециклаже искоришћених возила стимулативним мерама,

2. Обезбедити средства за инвестициона улагања и развој капацитета за рециклажу ELV возила,

3. Дефинисање и формирање оптималне мреже депонија некорисног безопасног и опасног отпада,

4. Дефинисање и реализовање санације, уклањања напуштених и искоришћених возила из животне

околине,

5. Увођење посебне таксе на увозне аутомобиле ради обезбеђења средстава за њихову рециклажу,

6. Увођење строге контроле искоришћених возила, ауто-отпада, продаваца половних делова итд,

7. Дефинисање поступка „дерегистрације возила“

8. Креирање и континуално спровођење едукације становништва и едукације учесника у рециклажи ELV.

8. ЗАКЉУЧАК

ЕУ има добро регулисан и организован систем одрживог развоја и у поступању са ELV имају, економичан и

ефикасан систем за рециклажу возила. Возила која су на њиховом тржишту од 01.01.2006. године су

пројектована да обезбеде искоришћење материјала од 95%, а од 01.01. 2015. године, дозвољено је складиштење

максимално 5% од масе ELV возила. Успостављен је хијерархијски однос циљева у управљњу животним

циклусом возила. Токови информација омогућавају контролу и управљање системом, чиме се обезбеђује

максимално искоришћење материјала, уштеда и повраћај енергје и оптимизација целокупног циклуса

рециклаже ELV возила. У Републици Србији није законски регулисан и у потпуности подржан концепт одрживог развоја, заштите животне средине и оптималног искоришћења природних и енергетских ресурса. Не постоји законска регулатива која се односи на искоришћена возила, а систем за рециклажу ELV возила није успостављен. Рециклажом ELV се бави мали број огранизација, а количине некорисног отпада су > 30% од укупне масе третираног возила. Улогу сабирних центара су перузели ауто-отпади. Просечна старост возног парка прелази 16 година и утиче на угрожену безбедност у саобраћају и угрожавање животне средине.

8

Као субјекти система за рециклажу ELV возила морају бити подједнако повезане државне институције, организације и појединци. На подручју општина треба организовати и подржати програм рециклаже у циљу заштите животне средине, оптималног искоришћења природних и енергетских ресурса, отварања нових радних места и додатних извора прихода. Систем за рециклажу ELV возила треба да представља скуп међусобно повезаних и зависних учесника, чијим уређеним процесима и активностима треба да се обезбеди враћање материјалних компоненти у фазу производње материјала, делова и енергије кроз поновно коришћење у новим возилима.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Груден Д, „Екологија у аутомобилској индустрији“, MVM-Volume 23, Number 2, MFK Јун 1997. године.

[2] „Composite Industry Faces Recycling Challenge“, Auto Technology, Volume No.4, December 2004.

[3] Крстић Д. „Управљање животним циклусом возила“, презентација, PPF, слајд 5, 7.

[4] Kрстић Д., “Животни век моторних возила“, магистарска дисертација, Машински факултет, Крагујевац, страна 19, Септембар 2004. године.

[5] Ђорђевић М., Крстћ Д., „Рециклажа искоришћених путничких аутомобила у Застава-Група Возила“, студија могућности, Застава-Група Возила, Крагујевац, страна 5-7, слика: 4, Децембар 2010. године.

[6] Зекавица О., „Рециклажа аутомобилских делова и склопова као интегрални део процеса рециклаже аутомобила изашлих из употребе“, Застава Аутомобили-институт за аутомобиле, елаборат, Крагујевац, стр: 11-15, Децембар 2008. године.

[7] Official Journal of the European Communities L 269 v.43, p.34-43, Directive 2000/53/EC of the European Parliament and of Council, 21.10.2010.

[8] AMСС (Ауто Мото Савез Србије) www.amss.org.rs, Maрт 2015. године.

[9] Ђорђевић М., „Проблем искоришћених аутомобила са гледишта заштите животне средине и других важних друштвених циљева“, кључни темини и лимити Директиве за ЕУ за ELV (2000/53/EC), презентација PPF, слајд бр:8.

[10] http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2014/pdf/G20141054.pdf

[11] База података „Застава-Група возила“, а.д.. и „Фиат Крајслер аутомобили Србија“.