ШУМСКИ ПОЖАР

Нови Сад, децембар 2019.

СТУДЕНТИ: ПРОФЕСОР:

Милан Бањеглав, МИЗ 5/18 Др Саша СпаићАнита Конецки, МИЗ 20/18Гојко Грубор, МИЗ 37/19Александар Кузман, МИЗ 3/18Огњен Андулајевић, МИЗ 2/18

УВОД

Шумски пожар или пожар на отвореном је природна непогода чија је честа појава карактеристична за поднебље у којем живимо. Опасност од шумских пожара је у последње време, због изражених климатских промена, у сталном порасту (дуга врућа лета, топла јесен, јаки ветрови, дуги периоди са веома високим температурама). Ширењем шумског пожара могу се угрозити и објекти који се налазе унутар шуме, због чега треба у случају опасности спроводити и евакуацију угрожених људи и спашавање материјалних добара.

Под пожаром растиња подразумевају се све врсте пожара растиња на отвореном као што су шумски пожари, пожари житарица, траве и сл. Потенцијал за настајање шумских пожара расте у сушним и топлим периодима. Глобалним загревањем број пожара је све већи. С обзиром да су шумски пожари повезани са метеорологијом, она је веома значајна јер се помоћу ње може проценити опасност од шумских пожара.

Пожари под утицајем метеоролошких појава могу попримити велике размере, односно могу се јако брзо ширити што може довести до опасности за људе, околину и имовину. Осим метеоролошких аспеката на развој и ширење шумских пожара утичу и количина и врста шумске вегетације и топографија терена на којем се шума налази.

УВОД

Осим природних појава, узрок пожара може бити и људско деловање, што је у највећем броју случајева. Људи се морају више едуковати о опасностима и мерама које се морају предузимати у случају да се нађу у пожарној опасности. Особље за гашење пожара мора имати одговарајућу ватрогасну обуку и мора бити увежбано за гашење шумских пожара. Ватрогасне јединици морају бити опремљене посебном опремом за гашење пожара у шумских условима.

Готово све шумске пожаре својом делатношћу узрокује човек. Док се већина опасности само повремено јавља, шумски пожари представљају у одређеним околностима сталну и велику опасност за шуме и могу нанети шумских пределима велику штету. Оне угрожвају готово једнако и прашуме и шуме.

На темељу многобројних статистичких података можемо закључити да број пожара у целом свету расте. Свакако томе доприноси повећана веза људи са шумом, интезивније коришћење свих шумских производа и подизање све већег броја индустријсих објеката из шумских ресурса.

Шумски пожар

ШУМСКИ ПОЖАР

Пожар представља нестационарни процес горења који се одвија у одређеном простору и времену, за чији настанак је потребно постојање гориве материје, непрекидни доток кисеоника и потребне енергије за настанак пожара.

Пожар растиња је горење дивље вегетације (траве, грмова, шибља, шуме), али и пољоприведних култура ако се нађу на путу таквог пожара.Шумски пожар је по самом значењу речи пожар у којем гори шума, док је пожар отвореног простора било који пожар који се не догаћа у затвореном простору.

Доток кисеоника на у пожарима на отвореном простору је неограничен, за разлику од пожара у затвореном простору. Шумски пожари спадају у природне катастрофе често са врло тешким последицама.

Шумски пожар

Након што се пожар растиња почне ширити, он више није проблем појединца већ постаје проблем заједнице. У решавању тог проблема, уз стручне организације, требају се укључити јединице локалне самоуправе, државне управе, чланови јавног и приватног сектора као и грађани.

Противпожарне мере треба спроводити редовно, посебно током сушног периода.

Противпожарне мере чине: • процена угрожености, • планови заштите од пожара, • дефинисање обавеза локалних самоуправа и шумских организација, • укључивање оперативних снага и других правних лица, • оспособљавање, опремање и финансирање свих оних који учествују у противпожарним активностима.

ШУМСКИ ПОЖАР

Шумски пожар

ФАКТОРИ БИТНИ ЗА ШУМСКЕ ПОЖАРЕ

Већина шумских пожара је резултат људске непажње или намерног подметања пожара. Мањи број узрокују природне појаве, громови. Временски чиниоци у великој мери утичу на подложност појединих подручја према пожарима.

Најважнији чиниоци који утичу на појаву пожара су:• спољна температура, • влажност растиња, • брзина ветра и • количина (густина) растиња.

Ови чиниоци дефинишу брзину и проценат исушивања запаљивих материјала, а самим тим и запаљивост шуме. Брзина и смер ветра утичу на интезитет пожара као и на смер у којем ће се ширити пожар.

Фактори који утичу на ширење шумских пожара су: • Гориви материјал, • Метеоролошки параметри, • Ветар • Топографија терена• Место настанка пожара

Шумски пожар

ГОРИВИ МАТЕРИЈАЛ Да би шумски пожар горео, потребно је да се у шуми нађу три основна елемента: гориви материјал, кисеоник и извор паљења (искра).

У свакој шуми је присутан материјал у већим или мањим количинама. Њега сачињава лишће шумског дрвећа и жбуња, дебла и гране као приземна вегетација састављена од једногодишњих или вишегодишњих трава, различитих врста жбунова и шумска стеља (опало лишће и гранчице, одумрла трава).

Шумски пожар

У шуми расте различите врсте дрвећа па отуда постоје знатне разлике у саставу горивог материјала и његовој осетљивости на горење.

Ватра у шуми може настати само у присутву кисеоника јер је он стално присутан на отвореном простору. У неким случајевима постоје разлике у његовој концентрацији. Кисеоника више има у растреситом, а мање у збијеном горивом материјалу каква је шумска стеља или дебели комади дрвета. У првом случају веће присуство кисеоника олакшава појаву пламена и разгарања ватре, док ће у другом горење тећи теже и спорије, кроз тзв. иницијални процес тињања.

За разлику од горивог материјала и кисеоника, извор паљења се не налазе у шуми. Да би доспела у шуму и изазвала пожар, мора бити произведена од неког чиниоца са стране.

ГОРИВИ МАТЕРИЈАЛ

Шумски пожар

ГОРИВИ МАТЕРИЈАЛ

Од укупног броја пожара у нашој земљи, приземни шумски пожари су на првом месту. Ови пожари захватају ниско растиње, као што су трава и жбуње, а и опало лишће и гранчице са дрвећа. У овом материјалу се налази обиље малих лако запаљивих честица које потпомажу горење. Ватра се у овом случају може брзо ширити, поготово под утицајем ветра, а самим тим се проширити на стабла и на крошње дрвећа

Високи пожари настају када ватра доспе у крошње високог дрвећа и запали висока стабла.Ватра у крошњама се брзо шири, нарочито на четинарском дрвећу. Пожари крошњи настају у доба великих суша и јаких ветрова и веома их је тешко обуздати.

Шумски пожар

МЕТЕОРОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ

Метеоролошки параметри који утичу на појаву пожара, као и на начин његовог ширења су температура и влажност ваздуха. Ови параметри утичу на количину влаге у горивом материјалу, односно влажност горива (живог или мртвог), те самим тим утичу и на брзину настанка и развоја пожара.

Метеоролошки фактори знатно утичу на понашање пожара. Влажност ваздуха и температура су два фактора који су одговорни за више од 90% понашања пожара, па је њихово познавање и мерење на локалном нивоу од изузетног значаја за управљањем гашења пожара.

Запаљење и ширење ватре директно је везано са влажношћу горива, а у односу на влажност гориво грубо делимо на мртво гориво, код којег је износ влаге мали, и живо гориво, које има велики проценат влаге.

Шумски пожар

ВЕТАР

Ветар је метеоролошки елемент који можда највише утиче на понашање шумског пожара, а посебно на брзину и смер његовог кретања. Доводи до стварања специфичних учинака било да се ради о учинцима пре или за време пожара. Добро познавање ветровитих прилика појединог подручја, модификације ваздушне струје изазване рељефним препрекама, канализације струје или познавање понашања ваздушне струје у биљном саставу предуслов је доношења исправних одлука пре и за време шумског пожара. При пожару растиња треба разликовати преношење топлоте струјањем од ширења пожара под утицајем метеоролошког елемента – ветра. Брзина ветра се мери анемометром, а смер приземног ветра се мери помоћу ветруље. Приземни ветар зависи од локалне конфигурације терена, топлотних разлика изнад изгорелог и неизгорелог терена што ствара турбулентна и непредвидива локална кретања ветра.

Шумски пожар

ТОПОГРАФИЈА ТЕРЕНА

Добро је познато да се пожар брже шири узбрдо него низбрдо. Другачија је сунчева радијација на стрмим и мање стрмим теренима, другачија је на теренима окренутим према северу, а другачија на теренима окренутим према југу. Количина сунчеве радијације директно утиче на количину влаге у гориву, односно у дрвној маси, а то опет директно утиче на ширење пожара.

Облик рељефа на којем се налази шума битно утиче на понашање пожара. У укупном деловању рељефа на понашање пожара утиче, осим географског положаја, и његова величина, правац пружања и појединачни рељефни параметри: надморска висина, нагиб, изложеност према сунчевим зрацима или ветровима, облици терена (равнице, брда, долине).

Надморска висина је висина изнад земље у односу на просечну висину мора. Што је надморска висина виша, то је температура ваздуха нижа.

Шумски пожар

ТОПОГРАФИЈА ТЕРЕНА

Нагиб терена утиче посредно или непосредно на локалну климу, тло и биљни покров. Пожар се низбрдо шири спорије јер гори насупрот струји врућег ваздуха који се диже, осим ако на горење значајно не утиче ветар. Узбрдо, на стрмим обронцима, пожар се шири отприлике четири пута брже, а на благим два пута брже него у равницама. Уз ветар који дува низбрдо пожар се још шири котрљањем запаљених комада и ширењем искри.

Шумски пожар

ШИРЕЊЕ ШУМСКИХ ПОЖАРА

Шумски пожари јављају се само као резултат додира материјала са неким извором топлоте (остављена ватра, неугашена шибица, запаљени опушак, искре из транспортних средстава, гром). При томе се најчешће прво запали труло дрво, мртви остаци растиња (отпад), лишајеви и маховина. Самозагревање и самозапаљење шумских материјала врло је ретко или га готово нема.

Ширење пожара је процес у којем се површинско изгарање може описати као низ паљења честица горива које горе на тачки или близу тачке паљења.

Појам ширење везујемо уз дефиницију пожара што подразумева нешто што се догађа у простору, повећање по обиму, простирање по површини и ширење свуда, на све стране. Сагоревањем неке гориве материје се развија топлота.

Процес сагоревања је егзотермни процес што значи да се као резултат спајања гориве материје и кисеоника развија топлота. До преноса топлоте са једног места на друго долази због разлике у температури и увек топлота са материјала више температуре прелази на материјал ниже температуре.

Шумски пожар

ШИРЕЊЕ ШУМСКИХ ПОЖАРА

За време сагоревања запаљивог материјала развија се топлота чије преношење узрокује настајање и ширење пожара, и то:

• Конвекцијом или струјањем, када се топлота уздиже у вис помоћу загрејаног ваздуха;

• Радијацијом или зрачењем, прелаз топлоте хоризонталним правцем у виду енергије зрачења;

• Кондукцијом, топлота се шири по самом материјалу који гори или неком другом материјалу, зависно од његове топлотне проводљивости;

• Преносом запаљеног материјала који шири пожар пропадањем низ косину или преносом пожара ветром.  

Шумски пожар

ШИРЕЊЕ ШУМСКИХ ПОЖАРА

Шумски пожар

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Под заштитом од пожара подразумевамо све превентивне мере које се спроводе у циљу спречавања пожара и све оне активности којима се припрема гашење пожара.

Ту се сврставају и све активности гашења пожара почевши од тренутка када је откривен. У којем ће се опсегу мере спроводити и како ће се гашење пожара организовати, зависи од карактера и величине опасности од пожара које прете одређеном шумском подручју.

На неким местима је сузбијање пожара релативно једноставам проблем, а на неким је потребно интезивно планирање радова на спречавању настанка пожара, као и за његово гашење.

Шумски пожар

Противпожарне мере које треба спроводити у циљу спречавања настанка шумских пожара су:

Едукација људи који живе у подручјима под растињем о мерама опреза које морају спровести.

Едуковати и ширу популацију о опасностима пожара растиња јер сплетом несрећних околности се свако може наћи у ситацији да буде угрожен шумских пожаром.

Одржавати окућнице сигурним од пожара проређивањем, орезивањем и уклањањем дрвећа, грања и мртвог биљног отпада које може бити захваћено пожаром.

Изградити приступне путеве за ватрогасна возила довољних димензија.

Извршити тактичку обуку ватрогасаца (да знају за коју локацију треба да примене одређену тактику).

Успоставити сарадњу измењу чинилаца заштите од пожара.

Уређење шумских пожара тако да се вероватноћа настанка пожара сведе на минимум (проређивање, просецање, чишћење шума).

Сагледавање и класификација вегетације и горивог материјала у шуми. Одређивање категорије угрожености шума од пожара.

Изградња и одржавање противпожарних пруга и просека. Изградња и уређење водозахвата и извора воде за гашење пожара

Уклањање могућих извора паљења.

Уређење излетишта и рекреативних центара.

Обезбеђење сталног противрпожарног људског и видео надзора изградњом осматрачница са циљем ране дојаве о настанку пожара

Израда плана заштите шума од пожара.

Шумски пожар

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА – Осматрачнице и људски надзор

Шумски пожар

ГАШЕЊЕ ШУМСКИХ ПОЖАРА

Гашење шумских пожара дели се у три нивоа: Локализација или заустављање ширења пожара, Завршно гашење пожара, Чување згаришта,

Тактичке методе које се примењују за локализацију пожара могу бити: Директне методе гашења, Индиректне методе гашења, Комбиноване методе гашења.

Шумски пожар

Директне методе гашења пожара

Користе се када су шумски пожари слабијег интезитета, а имамо довољно људи да им се супрставимо. У директне методе спадају: метода заокруживања, када се гашење врши по целом рубу пожара (лево), метода фронталног захвата, када се пожар гаси помоћу две групе на једном фронту, постепено се ширећи ка боковима (десно), и метода захвата пожара са задње стране, где се фронт пожара гаси последњи.

Индиректне методе

гашења су прављење и одржавање пожарних линија (прављење бразди које спречавају ширење пожара, Слика 11), паљење против ватре и паљење предватре (ватрогасци пале ватру који ће спречити ширење главног пожара). [2]

Комбиноване методе

гашења се састоје од комбинације директних и индиректних метода гашења. [2]

Шумски пожар

СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Гашење пожара је готово немогуће без одговарајућих ватрогасних возила, а када су шумски пожари великих размера и у великој мери без контроле, а и када ватрогасно возило не може да приђе пожару или постоји велика опасност, користе се авиони за гашење пожара

Шумски пожари се гасе водом која се траспортује ватрогасним возилима или авионима или пеном класе А. Применом пене гориво буде прекривено непрозирним слојем који својим својствима спречава ширење топлоте пожара, а самим тим и ширење пожара. Изолационе карактеристике овој слоја спречавају да се ослобађа топлота и да предгрева друге честице горива.

Шумски пожар

За спречавање настанка шумских пожара могу се користити ретарданти, који смањују горивост биљака, односно успоравају горење. Главне компоненте ретарданата су црвена боја, соли, детерџенти и угушивачи. Ретарданти се иглавном примењују превентивно, набацују се на гориву материју пре него што се она запали. Код пожара растиња могу се користити за израду сигурносних појасева, односно за набацивање на вегетацију испред пожара.

СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Шумски пожар

Укупан број пожара 2000-2019

Пожари на отвореном Процентуално

25.468 14.127 55,47%

ШУМСКИ ПОЖАРИ У ЈУЖНОБАЧКОМ ОКРУГУ У ПЕРИОДУ 2000-2019. ГОДИНЕ.

У извештају Ватрогасно спасилачке бригаде Нови Сад, у периоду од 2000. године до 2019. године, од укупног броја пожара у Јужнобачком округу, 55,47% су пожари на отвореном

Број пожара на отвореном

На површини од 9.418 хектара захваћених пожарима, 3.439 (36,51%) хектара је спашено од пожара.

Шумски пожар

У табели се види број пожара који је настао на површини са специфичним шумским растињем, из чега се може израчунати удео шумских пожара у броју пожара на отвореном и то у листопадној, четинарској и мешовитој шуми.

Шума Број пожара ПроцентуалноПожари на отвореном

Листопадна шума 19 0,13%

14.127Четинарска шума 4 0,03%

Мешана шума 10 0,07%

∑ 0,23%

Удео шумских пожара у пожарима на отвореном

Иако број шумских пожара за посматрани период износи свега 0,23%, шумски пожари представљају велику опасност због неприступачних терена на којима могу настати. Поред тога, специфични услови могу да погодују брзом развијању и ширењу пожара.

ШУМСКИ ПОЖАРИ У ЈУЖНОБАЧКОМ ОКРУГУ У ПЕРИОДУ 2000-2019. ГОДИНЕ.

Шумски пожар

ЗАКЉУЧАК

Шуме имају изузетан значај, како за човека тако и за животну средину, а огледа се у:

Економско становиште (добија се око 25000 производа од дрвета)

Биљке су највећи произвођач кисеонока, а шуме у том процесу имају највећу и најзначајнију улогу (плућа Земље)

Процесом фотосинтезе се апсорбује угљендиоксид

Енергија добијена од дрвета је еколошки чистија

Има велики утицај на макро и микро климу

Сречава ерозију земљишта итд.

С обзиром на све поменуто неопходно је добро планирати, улагати већа материјала средства и обучавати људе како бисмо превентивно деловали на спречавање или ублажавање дејства шумских пожара. Уколико то не будемо чинили и не спречимо да дође до већих шумских пожара, доћи ће до несагледивих губитака у сваком смислу.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ