Oktobar 2018. Iz redakcije - SERBIAN MIRRORje napomenuo da su odnosi Rusije i Srbije jaki: “Ti odnosi su se stvarali tokom vekova i imaju veliko, jako i duboko korenje. Srbi i Rusi

1Oktobar 2018. Iz redakcije

www.serbianmirror.com

22 Februar 2019.Biznis

3


Ovo iz-d a n j en a š e g

lista završava-mo u vremekada je napolju

zima koja prevazilazi i sibirskuhladno}u. Od nadle`nih dobijamoupozorenja da ne izlazimo iz ku}a,ukoliko to nije hitno ili neophod-no. Proglašeno je vanredno stanje.[kole i ve}ina dràvnih institucijasu zatvorene. Ovo je u istorijiîkaga nezapam}ena zima.Nadajmo se da bar ne}e dugo tra-jati. Sve više i više se uveravamoda ni vreme nije kao što je nekadbilo. Promenio se narod, pa sepromenile i prilike.

Ni u matici ni{ta bolje. UBeogradu i dalje protesti protivpolitike predsednika Vu~i}a.Priština nam ne ukida takse i poredintervencija SAD, traè}i ni manje

ni više nego da i mi priznamoKosovo, jer kako re~e njihovvodja, ne}e dozvoliti da se naKosovu napravi nova RepublikaSrpska. Vodja se o~igledno zabo-ravio na ~ijoj se teritoriji zaigrao ida je to srce i kolevka Srbije odva-jkada…

Da vas podsetimo da supred nama veliki praznici, SretenjeGospodnje i Dan dràvnosti Srbije,o ~emu moète ~itati u ovom broju“Ogledala“. Bliì nam se i praznikvina i ljubavi.

Pa krenite u susret slavlju,budite entuzijasti i mislite pozitivno,jer “kakve su vam misli, takav vamje ìvot”.

Do tada ~itajte “Ogledalo“,~uvajte se zime i radujte se lepimmalim stvarima.

Do slede}eg broja, srda~novaša

Slavica Petrovi}

3


Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Miroslav i Vukan se vra}aju u Srbiju strana 6

Isplivao zabranjeni film o demontracijama protiv

Milo{evi}a 96-97 strana 7

San se ivi: Ekskluzivno: Jack Dimich strane 8-9

Sergej Trifunovi} predsednik PSG strana 9

Suze radosnice Stane Kati} strana 10

Poslanik bo`je volje strana 11

Protekli dogadjaji strane 12-13

Srbin reprezentativac Vijetnama strana 14

Da li je Amerika, zemlja mogu}nosti strana 19

Prva topolivnica u donjem gradu strana 20

Neopevani bezobrazluk strana 21

Sveti Sava i Sveti Simeon strana 22

Na Bogojavljansko ve~e, kaè predanje, otvaraju

se nebesa

Sretenje dan dràvnosti strana 23

Iz Generalnog konzulata RS u îkagu strana 24

Sport: [eki hvala za sve strana 25

Horoskop za februar strane 26-27

Dobar savet glavu ~uva strana 28

êstitke - mediji strane 29

Vedra strana Ogledala strana 30TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613· Phone: 773.744.0373· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina, Aleksandar Stankovi}

Vojin Drenovac, Dejan Marinkovi}

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud)

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Februar 2019.

RE^ UREDNIKAPo{tovani ~itaoci i prijatelji,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Slavica Petrovi}

Iz redakcije

4 Februar 2019.Srb info

Slava Srpske Bratske Pomo}i

SRETENJE GOSPODNJENedelja - 17. Feb. 2019.

U sali SBP u 1:00pm

SVETA TRI JERARHASrpska pravoslavna crkva Irvin- TeksasU nedelju, 17. Februra, 2019. godineProslavi}e dvadeset godina od svog osnivanja i svoju dvadesetu slavu.

Kumovi slave su ujedno i osniva~i ove crkveno{kolske op{tine i veliki ktitori,gospodja Zaga i gospodin Rajko Simi}.O~ekuju se veliki broj gostiju, kako iz

Teksasa tako iz îkaga i drugih dràva Amerike.

Medju mnogim zvanicama o~ekuje se pris-ustvo preosve}enog vladike Longina,

konzula èrana iz îkaga, gospodina DejanaRadulovi}a, iz predstavni{tva Repubike

Srpske gospodin Obrada Kesi}a, iz na{egSrpskog Ogledala osniva~ i glavna i odgov-

orna urednica Slavica Petrovi} i mnogidrugi.

Tim povodom list Srpsko Ogledalo ovim-putem iskreno ~estita sve~ani i veliki jubilej

crkvenom Odboru Sveta Tri Jerarha,proto-jereju Ljubinku Savi}u, kao i svimvrednim parohijanima ove C[O i iskrenoèli da do~ekaju jo{ mnogo lepih i velikihjubileja u slozi i ljubavi uz Bo`ji blagoslov.

Puno puta smo saradjivali sa Upravnimodborom i parohijanima crkve Sveta triJerarha i na{a saradnja je ostavila dubok

trag i lepo se}anje u promovisanju kulture,tradicije i na{e vere.

@elimo da se ta saradnja nastavi na zado-voljstvo svih nas, kao i budu}ih generacija

koje tek dolaze.

Sre}na slava na mnogoja ljeta!Slavica Petrorovi} sa svojom redakcijom.

Doma}ini slave Voja Vla iMile Stanojevi} sa svojimporodicama vas pozivajuda dodjete u {to ve}em

broju, da zajednoproslavite slavu SBP.

Nakon se~enja slavskogkola~a usledi}e ru~ak, uzodli~nu muziku i pesmu

Sa{e Ku{evi}a Svi ste dobrodo{li.

5Februar 2019.


Politika

Sredinom januara ruskipredsednik Vladimir Putin je~etvrti put od 2001. posetio

Srbiju. Bila je ovo istorijska posetakoju su prenosili doma}i i mediji izregiona iz minuta u minut i koja jebila udarna vest svetskih medija.Putina je do~ekalo, prema procena-ma, od 100.000 do 120.000 grad-jana, potpisani su brojni sporazumi iupu}ena je sna`na podr{ka Srbiji.

Tokom konferencije zamedije u Beogradu, ruski predsednikje napomenuo da su odnosi Rusije iSrbije jaki: “Ti odnosi su se stvaralitokom vekova i imaju veliko, jako iduboko korenje. Srbi i Rusi supovezani jakom duhovnomblisko{}u, ali, kako kaù u Srbiji,kad smo zajedno, pobedjujemo.“

Kada je re~ o Kosovu,predsednik Ruske Federacije jenaglasio da Moskva deli zabrinutostsrpskog rukovodstva u vezi saKosovom, jer koraci koje je pre-duzela Pri{tina u poslednje vrememogu dovesti do destabilizacijeBalkana: “Ruski stav je poznat islaèmo se da je neophodno uzajam-no prihvatljivo re{enje na osnovuRezolucije UN 1244“. On je izrazioàljenje {to su pri{tinske vlasti u pro-teklo vreme preduzele provokativnekorake. S tim u vezi je ocenio da jeodluka o transformaciji KBS uvojsku kr{enje Rezolucije 1244, kojane dopu{ta bilo kakvo formiranjevojske, osim prisustva vojnogkontingenta UN. Putin je istakao da}e se njihova podr{ka Srbiji nastavi-ti, jer deli srpsku zabrinutost da takvipotezi vode ka nestabilnosti naBalkanu. Na pitanje o tome da se~esto govori o posredovanju Rusijeu dijalogu, te da li do toga moè dadodje, Putin je rekao da je Rusijauvek aktivno u~estvovala, ali da jeEU ta koja je posrednik: “EU jeposrednik, ali malo toga postiè“. Takodje on je podsetio da je rezolu-cijom 1244 predvidjeno da odredjenibroj srpskih policajaca i grani~aramoè da bude na teritoriji Kosova:“Gde su oni?“, upitao je Putin iistakao da svakako mora mnogo vi{eda se po{tuje medjunarodno pravo.

Ruski predsednik je izjavioi da o~ekuje da se do kraja godinepotpi{e sporazum Srbije iEvroazijske unije i da je Rusijaspremna da u razvoj infrastrukture uSrbiji, izmedju ostalog i u nastavakgasovoda “Turski tok“ preko teritori-je Srbije, uloì neophodne resurse uiznosu od oko 1,4 milijarde dolara.

Ina~e, tokom sastanka del-egacija Rusije i Srbije potpisano je vi{e od 20 sporazuma. Na duga~kojlisti memoranduma i sporazuma osaradnji Srbije i Rusije bilo je i –neo~ekivanih tema. Kori{}enje atom-ske energije u mirnodopske svrhedeo je sporazuma generalnog direk-tora “Rosatoma“ Alekseja Liha~ovai ministra zaduènog za inovacije uVladi Srbije Nenada Popovi}a. Ni{tamanje iznenadjenje nije i tema –kosmosa. Sporazum o saradnji uoblasti istraìvanja i kori{}enjakosmi~kog prostora u mirne svrhe saruske strane potpisao je generalni

direktor “Roskosmosa“ DmitrijRogozin. Vu~i} je rekao da trenutnavrednost potpisanih ugovora saRusijom iznosi 230 miliona evra, akada budu svi realizovani iznosi}e660 miliona evra. On je dodao i daje Putin obe}ao jo{ pet miliona evraza zavr{etak Hrama Svetog Save.Osim toga, kako je rekao Vu~i},Putin je obe}ao i da }e Srbiji bitivra}ena 166. stranica Miroslavljevogjevandjelja.

Putin je Hram SvetogSave tokom ve~ernjih ~asova posetiozajedno sa predsednikom Srbije ipatrijarhom SPC Irinejem i tomprilikom obi{ao kriptu i radove uunutra{njosti. Dvojica predsednikasu, zajedno sa patrijarhom,simboli~no utisnuli po tri kockice ubojama zastava u mozaik na ziduHrama koji rade ruski umetnici.

Putin je ranije izjavio da programposete ne obuhvata u~e{}e na mitin-gu, pa se okupljenim gradjanimaobratio samo re~ima: “Hvala na pri-jateljstvu. Spasiba za dru`bu.“Okupljeni su imali ruske i srpskezastave, i zastave sa strana~kimobele`jima Srpske napredne stranke.Iako su organizatori tvrdili da jenamera okupljanja samo pozdravpredsednicima, o skupu puno govorii plakat “1 od 300 miliona“, koji jedirektan odgovor na proteste opozi-cije koji se u Srbiji ve} {est nedeljaodràvaju pod parolom “1 od 5 mil-iona“.

Predsednik Rusije dodelioje Orden Svetog AleksandraNevskog Vu~i}u re~ima: “Znamovas kao iskrenog pristalicu najtopli-jih i najte{njih odnosa Srbije iRusije“. U ranijem saop{tenju izKremlja ovim ordenom se Vu~i}nagradjuje za veliki li~ni doprinosmultilateralnoj saradnji sa Ruskom

Federacijom. Zanimljivo je da seovo priznanje posle skoro 100 godi-na dodeljuje jednom Srbinu, a dasu za 300 godina istorije ordena, tu~ast imali i knez Milo{, kralj MilanObrenovi} i AleksandarKaradjordjevi} kao regent. Poslednjiput je dodeljen politi~aru i dugogo-di{njem predsedniku vladeKraljevine Srbije i Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca, Nikoli Pa{i}u.Predsednik Putin, ina~e ljubiteljpasa, od srpskog kolege Vu~i}a napoklon je dobio psa najpoznatijerase na na{im prostorima,tromese~no {tene {arplaninca, Pa{u.

Ina~e, sve~anom ru~ku u~ast predsednika Ruske Federacijeprisustvovalo je oko 100 zvanica,pored najvi{ih zvani~nika dvejuzemalja, ministara i drugih ~lanovadelegacija i mnoge ugledne zvanice

i javne li~nosti, poput EmiraKusturice, glumca Milo{a Bikovi}a...Ina~e, u Beogradu su bili i predsed-nica Republike Srpske @eljkaCvijanovi}, srpski ~lan Predsedni{tvaBiH Milorad Dodik, te lideri prosrp-skog crnogorskog opozicionogsaveza Demokratskog fronta AndrijaMandi} i Milan Kneèvi}.

Ruske dràvne televizijeveoma op{irno su izve{tavale oposeti predsednika Vladimira PutinaSrbiji, i to je bila udarna vest, aRusija 24 imala je direktnauklju~enja sa svih dogadjaja gde subile prisutne kamere. U direktnomuklju~enju ispred Hrama SvetogSave izve{ta~ televizije je naveo daje okupljeno “vi{e desetina hiljadaljudi“ iz raznih krajeva Srbije. “Onisu do{li da pozdrave ruskog predsed-nika Vladimira Putina, on je danasovde najpopularniji strani politi~ar“,naveo je izve{ta~, dodaju}i da su“svi veoma zahvalni Rusiji za

podr{ku koju Rusija pruà Srbiji“.“Njujork tajms“ navodi da

je Putinu priredjen rasko{an do~ek– voda u centralnoj beogradskojfontani bila je obojena u crveno,topovski plotuni su grmeli kodPalate Srbija, a desetine hiljadaSrba dovedene su autobusima izcele zemlje da ga pozdrave.Strategija balansiranja Srbije izmed-ju Istoka i Zapada ponovo je rele-vantna, a njen oslonac je predsed-nik Srbije Vu~i}. Ameri~ka agenci-ja AP u izve{taju iz Beograda ocen-juje da je predsednik Rusije do{aou posetu Srbiji kako bi iskazaopodr{ku lideru Aleksandru Vu~i}u injegovoj “promoskovskoj politici“.AP isti~e da je Putin sleteo nabeogradski aerodrom nakon {to jenjegov avion kroz srpski vazdu{niprostor pro{ao u pratnji borbenih

aviona MiG-29, koje je Rusijanedavno donirala Srbiji. – Srbija jezadràla bliske veze sa tradicional-nim slovenskim saveznikom, iakozemlja nastoji da postane ~lanicaEvropske unije – pi{e AP i podse}ada se Beograd nije pridruìo zapad-nim sankcijama protiv Rusije zbogUkrajine. AP navodi i da je“Putinova poseta usledila nakon {tosu hiljade ljudi u~estvovale udemonstracijama“ protiv srpskogpredsednika.

Britanski “Fajnen{eltajms“ uvrstio je posetu ruskogpredsednika medju ~etiri klju~nadogadjaja u svetu te nedelje.Britanski list “Gardijan“ u tekstuposve}enom ovoj poseti, ocenjuje dase {ef Kremlja nada da }e uBeogradu “utvrditi jednu od neko-liko sna`nih bilateralnih veza kojeRusija ima u Evropi i oja~ati nasto-janja Moskve da zadrì uticaj naBalkanu“. Oni dodaju da Putinovom posetom odaje “vrhunskudràvni~ku po~ast“ srpskompredsedniku.

Francuski list “Ekspres“izvestio je o poseti ruskog predsed-nika Vladimira Putina Srbiji, uzocenu da je do~ekan kao“superzvezda“. U tekstu se isti~eda je Putin u “zemlji savezniciRusije na Balkanu“ izuzetno popu-laran i da su Srbi pozvani dau~estvuju u “defileu dobrodo{lice“od centra Beograda do HramaSvetog Save, koji pariski dnevnikopisuje kao jedno od najve}ihpravoslavnih svetili{ta u svetu.“Ekspres“ isti~e da je, pored istori-jske privrènosti “velikompravoslavnom slovenskom bratu“,“odu{evljenje“ Srbije prema Rusijiposledica podr{ke Moskve kad jere~ o Kosovu.

Predsednik RusijeVladimir Putin odu{evljen je prije-mom u srpskoj prestonici koji su mupriredili srpski dràvni vrh, Srpskapravoslavna crkva, kao i srpskinarod koji je u impozantnom brojudo{ao pred Hram Svetog Save dapozdravi ruskog lidera. Putinoveimpresije, kao i njegovog tima,mogu se videti i na zvani~noj strani-ci predsednika Rusije na Tviteru.Objavljeno je ~ak osam tvitova, {togovori o velikoj pa`nji i zna~aju kojije ruska strana dala susretu dvojicepredsednika.

MARIJANA MALJKOVI]

Odspecijalnog izve{ta~a

PUTIN ÊTVRTI PUT U SRBIJI

6 Februar 2019.Aktuelno

Pi{e: Marko Lopu{ina

Nedavna poseta VladimiraPutina, predsednikaRuske Federacije bila je

velika blagodet za Srbiju. Prvi~ovek Rusije posetio je HramSveti Sava na Vra~aru uBeogradu i nagovestio da }e veli-ki mozaik sa likovima na{ih sve-taca biti okon~an do kraja ovegodine. I da }e Rusija vratitiSrbiji 166. stranicaMiroslavljevog jevandjelja kojase duè od 150 godina nalazi uSankt Peterburgu, odvojena odoriginala.

Ruski arhiepiskop inau~nik Porfirije Uspenski posetioje Hilandar 1845/46. godine i,fasciniran izgledomMiroslavljevog jevandjelja, poneosa sobom 166. list u Rusiju. Nidanas se ne zna na koji na~in.Na{a pretpostavka moè biti da sumu dali, ali mogu}e je takodje daga je kri{om uzeo. Takodje, nikosa sigurno{}u ne zna ni da li jerekao da }e ga vratiti ili ga jeuzeo nepovratno – saznali smo ukancelariji Narodnog muzeja uBeogradu, gde se sada ~uvaMiroslavljevo jevandjelje.

Najzna~ajniji }irili~nispomenik srpske ijugoslovenske odnosno srp-skoslovenske pismenosti iz 12.veka, Miroslavljevo jevandjelje,nastalo je po narud`bini zahum-skog kneza Miroslava, bratara{kog velikog ùpana StefanaNemanje, najverovatnije uKotoru od 1186. godine. Radjenoje za potrebe crkve Sv. Petra naLimu u Bijelom Polju, zadu`binehumskog kneza Miroslava.

Najve}i deo jevandjeljadelo je nepoznatog prepisiva~a unauci nazvanog Varsameleon,dok je Gligorije Dijak, drugipisar, napisao kraj rukopisa,nekoliko kratkih zapisa i ukrasiotekst ornamentima. Knjiga jenapisana na pergamentu slovimatzv. ustavne }irilice, a ukra{enaje sa tri stotine stilizovanih mini-jatura i inicijala, u boji i zlatu.

Rukopis se do 1896.nalazio u Hilandaru, kada jepoklonjen kralju AleksandaruObrenovi}u prilikom njegoveposete Atosu. Godine 2005.Miroslavljevo jevandjelje jestavljeno na listu “Pam}enjesveta“ UNESCO-a kao priznanjeza njegovu istorijsku va`nost.

Arhiepiskop i nau~nikPorfirije Uspenski je bio vrsnipoznavalac srednjovekovnognasledja i odneo je sa sobom taj166. list u Rusiju da ga prou~i ipokaè kolegama. Miroslavljevojevandjelje u to vreme je jo{uvek bilo malo poznato u Srbiji.Zahvaljuju}i Uspenskom zarukopis je saznala {ira stru~najavnost i on je postao medjunar-odno poznat – isti~u kustosiNarodnog muzeja.

Ta jedina stranica kojanedostaje jevandjelju boravila jeu Kijevu od 1846. do 1883. a odtada se nalazi u Nacionalnoj bib-lioteci Rusije u Sankt Peterburgu.Zajedno sa 166. stranicomMiroslavljevog jevandjelja, ruskiarhiepiskop i nau~nik PorfirijeUspenski je uzeo i Vukanovojevandjelje takodje s kraja 12.veka, koje je jo{ uvek uNacionalnoj biblioteci u SanktPeterburgu.

Vukanovo jevandjelje jejedno od najstarijih i najva`nijihspomenika srpskog jezika.Nastalo je u Ra{koj u vremekada je vladao Vukan Nemanji},

najstariji Nemanjin sin. Mislilose da je jevandjelje posve}enoVukanu, ali danas se ve}inaistraìva~a slaè da je ononapisano ranije, u vreme prvevladavine Stefana Prvoven~anogod 1196. do 1202. U tom zapisustarca Simeona bila je posvetaStefanu, a kada je Vukanzavladao i Stefan bio proteran,izgrebano je Stefanovo ime inapisano Vukanovo. Zapis starcaSimeona morao je nastati pre1202. jer je Vukan tad zavladaoRa{kom.

To je takodje jedinira{ki spomenik iz 12. veka. Onose ~uvalo na Svetoj Gori u kare-jskoj }eliji Svetog Save .Daleko je skromnije ukra{enonego Miroslavljevo jevan|elje.Ruski arhiepiskop i nau~nikPorfirije Uspenski ga je odneo uPetrograd.

Ruska nacionalna bib-lioteka u Sankt Peterburgu osno-vana je 1795. godine kao carskabiblioteka kada je carica KatarinaVelika izdala naredbu o njenom

osnivanju. Zdanje se gradilo 17godina i 1812. imperatorAleksandar Prvi je otvorio bib-lioteku.

Prvi ~itaoci, medjutim,pojavili su se 1814. godine, poslerata sa Napoleonom. U samojzgradi biblioteke bilo je predvid-jeno da stane 350.000 knjiga, a

sada se u tom zdanju nalazi petmiliona knjiga.

Ina~e, biblioteka ima 37miliona naslova. Medju njima sui jako vredne istorijske knjige

srpskog naroda. Krajem Velikograta u ruske biblioteke dospele sui srpske srednjovekovne knjigekojih sada samo u Ruskojnacionalnoj biblioteci u SanktPeterburgu ima 370 – otkrio namje Aleksandar Ivanovi~ Vislij,generalni direktor Ruskenacionalne biblioteke u SanktPeterburgu.

Re~ je o rukopisimanapisanim pre gotovo hiljadugodina na staroslovenskom jezikui ve}ina od njih nije sa~uvana nateritoriji same Srbije, gde su seneprekidno vodili ratovi. Ruskisve{tenici i trgovci izneli su ih izSrbije i poklonili ih caru, a on ihje poklonio bibliotekama u SanktPeterburgu i u Moskvi, gradovi-ma koji su imali sre}u da se unjima nije vodio rat.

Jeste bila blokadaPetrograda u Drugom svetskomratu, Nemci jesu bili blizuMoskve, ali na{e kulturnonasledje nije stradalo. Medjutim,ti trgovci nisu putovali samo uSrbiju, nego i na Svetu Goru,Makedoniju, Bugarsku i mogu}eje da medju tim rukopisima imai drugih, ne samo srpskih. To }esamo nau~nici mo}i da procene– kaè Aleksandar Ivanovi~Vislij.

Generalni direktorRuske nacionalne biblioteke uSankt Peterburgu je po~etkomaprila 2017. godine bio gostBeograda na poziv SANU, gde jepotpisao sporazum o saradnji,odrào predavanje, a zatim pose-tio i druge institucije.

Ovim sporazumomsrpske srednjovekovne knjigekoje poseduje Ruska nacionalnabiblioteka, a medju kojima suVukanovo jevandjelje,Radoslavljevo jevandjelje,Jevandjelje Nikole Stanjevi}a,kao i 166. list Miroslavljevogjevandjelja, bi}e preba~ene uSrbiju u digitalnoj formi kako bipostale dostupne svim nau~nici-ma.

U Narodnom muzeju uBeogradu su nam rekli da verujuda }emo dobiti i originalejevandjelja.

– Na{e su nade da sve{to je deo srpske kulturne ba{tinebude u Srbiji!

U to se uzdaju kao udar Vladimira Putina, predsedni-ka Ruske Federacije, srpskomnarodu.

Darovi Vladimira Putina srpskom narodu

MIROSLAV I VUKAN SE VRA]AJU U SRBIJUOdlukom predsednika Ruske Federacije, iz Nacionalne biblioteke iz Petrograda bi}e nam doneti 166. strana Miroslavljevog jevandjelja i

~itavo Vukanovo jevandjelje

7Februar 2019. Paralele


Pro{le su 22 godine od naj-masovnijih demonstracijaprotiv vladaju}eg reìma u

Srbiji, kada se tri meseca {etalo uli-cama nakon poku{aja tada{nje vlastida falsifikuje rezultate lokalnih izb-ora. Ta~no 88 dana gradjani suuporno traìli da se prizna pobedaopozicione koalicije Zajedno, kojusu ~inili Srpski pokret obnove,Demokratska stranka i Gradjanskisavez Srbije. Na internetu je upravoisplivao dokumentarni film iz togvremena “Ude{avanje glasa“.

Delo reditelja VladimiraPerovi}a je hronolo{ki pregledhaosa posle izbora 1996. Film jeizmontiran od materijala koji je BKtelevizija tada snimala, a kako jenavedeno na Youtube-u, kaseta saovim zaboravljenim filmom sasvimslu~ajno je pronadjena.

Gledaju}i ga iz dana{njeperspektive, smenjiva}e vam seopre~ne emocije, ali ono {to sigurnone}e izostati je – gor~ina. Dvadesetdve godine kasnije, ~ini se da smoi dalje na istom mestu, a paralelekoje se mogu povu}i izmedju pro-pagande vlasti na ovim snimcima ione koju proìvljavamo u realnomvremenu 2019. grani~e se sanau~nom fantastikom. Bitna razlikaje jedino {to su aktuelne {etnje podparolom “1 od 5 miliona“ potpunomirne i predvodjene gradjanima, anasilje dana{nje vlasti jo{ nije pre{lou primenu fizi~ke sile.

Te 1996. postalo je prviput jasno, od uvodjenjavi{estrana~kog politi~kog sistema1990, da su vladaru Srbije

Slobodanu Milo{evi}u u velikombroju po~eli da okre}u ledja. U dru-gom krugu lokalnih izbora u Srbijikoalicija Zajedno je pobedila unajve}em broju velikih gradova,uklju~uju}i Beograd, Ni{, Novi Sadi Kragujevac. Da im pobeda ne}ebiti tako lako priznata, postalo jejasno ve} u ve~e 17. novembra, kadsu iz sedi{ta Socijalisti~ke partijeSrbije saop{tili da rezultati stiùsporo i da }e novi rezultati bitisaop{teni tek sutra. Koaliciji SPS-ai JUL-a no} je bila potrebna da bismislila i sprovela plan poni{tavanjapobede zajedni~ke liste.

Recept za to je bio vrlojednostavan. Svuda gde je izgubilaizbore, leva koalicija je ulagalaàlbe, koje je gradska izbornakomisija prihvatala i poni{tavala

rezultate. Na nekim mestima, kao uNi{u, glasovi su prebrojavani ono-liko puta koliko je bilo potrebno dase nadje na~in koji bi socijalistima ijulovcima naknadno omogu}io da sedokopaju odborni~kih mandata ulokalnim skup{tinama. Iste ve~erikoalicija Zajedno pozvala je grad-jane da brane izbornu volju, {to jepreraslo u najve}e demonstracijegradjana i studenata po svim ve}immestima u Srbiji.

Milo{evi}ev reìm,zate~en takvim odgovorom grad-jana, nije se libio da odgovorinajè{}om silom. Dragan Tomi},funkcioner SPS-a, tih dana je, gos-tuju}i na RTS-u, izjavio da nijemogu}a nikakva zloupotreba koja nebi bila otkrivena.

“Kada su otkrivene, ti

rezultati su na tim izbornim mesti-ma poni{teni, a potom ponovljeni.Videli ste {ta je usledilo poBeogradu. To nisu mirne demon-stracije, kako su ih organizatoripredstavljali. To su nasilne demon-stracije sa odlikama profa{isti~kihgrupacija i ideologija“, rekao je tadaTomi}. Zoran Djindji}, jedan od lid-era Zajedno, tada je rekao da opozi-cija nema manevarskog prostora zaustupke jer bi to zna~ilo da prizna-je kr{enje zakona. “Mi branimozakonitost u ovoj zemlji i naàlost,moramo da je branimo protiv jednevlasti koja kr{i zakone“, rekao jetada Djindji}. Jedan od najkriti~nijihdana demonstracija bio je 24.decembar 1996, kada je Milo{evi}evreìm organizovao kontramiting ucentru Beograda. Tokom sukoba

smrtno je pretu~en PredragStar~evi}, a te{ko ranjen demon-strant Ivica Lazovi}.

Policija je 26. decembrazabranila protestne {etnje central-nim beogradskim ulicama.Kordoni policije od tada susvakodnevno na ulicamaBeograda, gde tuku demonstrante,a gradjane su napadale i grupecivila za koje su organizatoriprotesta tvrdili da su bliski vlasti-ma. Jedan od najè{}ih obra~unapolicije s demonstrantima bio je uno}i izmedju 2. i 3. februara, naprilazu Brankovom mostu. Policijaje tada upotrebila i vodene topoveiako je temperatura bila ispodnule.

Specijalni zakon, ley spe-cialis, ~ije je usvajanje traìoSlobodan Milo{evi}, stupio je nasnagu u februaru 1997. Timzakonom priznata je pobeda opozi-cije na lokalnim izborima uBeogradu i drugim gradovima naosnovu nalaza misije OEBS-a.

Istog dana lideri Zajednopotpisali su dva sporazuma, kojimasu dogovoreni u~vr{}ivanje koalici-je, zajedni~ki nastup napredsedni~kim i republi~kim izbori-ma 1997. i sprovodjenje odlukaprethodnog sporazuma o podelimandata na lokalnim izborima.

Za predsednika Skup{tinegrada Beograda 21. februara 1997.izabran je Zoran Djindji}. Djindji}je smenjen 30. septembra istegodine, po raspadu koalicijeZajedno, posle ~ega je DS pre{ao uopoziciju u Beogradu.

Isplivao zaboravljeni film o demonstracijama protiv Miloševi}a ‘96. i ‘97.

8 Februar 2019.

Ljubitelje pozori{ta uîkagu 9. i 10. martao~ekuje odli~na mon-

odrama J. Pejakovi}a “Oj,ìvote“ koju je adaptirao i igra@eljko – Dèk Dimi}, u orga-nizaciji Srpskog pozori{ta“Mira Srem~evi}“. To jepovod za razgovor sa ovimodli~nim glumcem, koji jeuspeo da ispuni de~a~ki san –da postane glumac, i da izKozarske Dubice stigne doholivudskih zvezda.

Nije uspeo dazapo~ne gluma~ku karijeru uSrbiji, {to se ispostavilo kaosre}na okolnost, jer je biore{en da se bavi profesijomkoju voli i izabrao teì put,pun prepreka. Bave}i se razn-im poslovima, preko ê{ke i[vedske stigao je Ameriku gdeje upornim radom i odricanjemdiplomirao glumu na LeeStasberg institutu u Njujorku uklasi ~uvenog profesoraMajkla Margote. U glumi jedebitovao posle tridesete, ave} sa ~etrdeset je radio sa AlPa}inom. Potvrda njegovogtalenta stigla je ve} sa prvomglavnom ulogom u filmu “InThe Name Of The Son“ (U

ime Sina) koji je pobedio na22 internacionalna filmska fes-tivala i nominovan zapresti`nu nagradu Oskarameri~ke akademije, u kate-goriji kratkog igranog filma.Do sada je ostvario vi{e od 80uloga na filmu, televiziji ipozori{tu, u Americi ali i naprostorima biv{e Jugoslavije.

Dèk Dimi} je poznatpo zapaènim ulogama u seri-jama Law & Order, CSI, BurnNotice, Castle, The Blacklist,Elementary... Na na{im pros-torima igrao je epizodne ulogeu filmovima “Turneja“ GoranaMarkovi}a, “Travelator“Du{ana Mili}a, “Srpski oìljci“Vladimira Raj~i}a, “Voljasinovljeva“ Nemanje ]erani}ai “Neke druge pri~e“ AneMarije Rossi. Bio je gostruske nacionalne televizijegdje je dobio nagradu publikena ArtKino filmskom festivaluu Moskvi za ulogu Pan~a Vileu filmu “The Movie Man“,koji je takodje pobedio na fes-tivalu u Sofiji.

Kako to da steodlu~ili da u îkagu nastu-pate ba{ sa monodramom“Oj, ìvote“ Josipa

Pejakovi}a, koja je bila ~estoigrana na prostorima biv{eJugoslavije i koja je osvojilabrojne nagrede?

- Sa odli~nonapisanom monodramom “Oj,ìvote“ J. Pejakovi}a sam gos-tovao u îkagu pre 13 godinai sada se ponovo vra}am saistom komadom. înjenica daje ova monodrama mnogo putaigrana i nagradjivana je menisamo motiv i izazov vi{e, daje ponovo igram pred fan-tasti~nom ~ika{kom publikom.

Da li ose}ate nostal-giju kada nastupate predpublikom koja poti~e iz istezemlje kao vi i neku dubljupovezanost sa njom?

- Ne bih rekao daose}am nostalgiju, alipovezanost sa publikom kojagovori mojim maternjimjezikom, zasigurno. Uvek mije zadovoljstvo raditi na scenigde imam direktan kontakt sapublikom. Na svom jeziku,naro~ito.

Bili ste jako uporni inau~ili engleski jezik sa neko-liko ameri~kih akcenata, osimmaternjeg govorite i ruski,italijanski i ~e{ki jezik. Na

kom jeziku vam je danasnajlagodnije da glumite?

- Jo{ uvek radim nasvakom od jezika kojima sesluìm u svojoj profesiji.To je neprestanaborba sa re~imas v a k o d n e v n o .Jezik jeo s n o v n oizraàjno sredst-vo u na{emzanatu i zatop o s e b n oo b r a } a mpa`nju nanjega. Iskreno,najvi{e miodgovara daradim nae n g l e s k om ,ali posebnozadovoljstvoimam kadagod radimna svomjeziku.

RAZGOVOR SA POVODOM - JACK DIMICH

SAN SE @IVIEkskluzivno

9Februar 2019. Politika


Mesec dana nakonostavke Sa{e Jankovi}ana funkciju predsednika

Pokreta Slobodnih gradjana(PSG), Skup{tina ovog pokretaizabrala je novog predsednika,glumca Sergeja Trufunovi}a sa 60odsto glasova.

PSG je osnovan u maju2017, nakon {to je Jankovi} napredsedni~kim izborima kao kandi-dat grupe gradjana “Za Srbiju bezstraha” osvojio oko 15 odstoglasova bira~a. Medjutim, od osni-vanja do danas ve}i broj istaknutihli~nosti napustio je PSG zbog nes-laganja sa politikom lidera.

Novi predsednik PokretaSlobodnih gradjana SergejTrifunovi} izjavio je da }e se zala-gati za ujedinjavanje opozicije, alida to ne zna~i da }e postati deoSaveza za Srbiju. “Ono na ~emu}u ja li~no raditi je ujedinjenjeopozicije u svakom smislu. Ono{to je sigurno jeste da ne}emo u}iu Savez za Srbiju, jer to nije voljaljudi u PSG, ali to ne zna~i da netreba da saradjujemo“, rekao jeTrifunovi}. Prema njegovim

re~ima, kadrovska politika, dovod-jenje starih i novih ~lanova bi}eprioritet u njegovom radu. “Svepo~inje sa ljudima, da imate s kimda radite, a onda da u toj saradnjinastane ne{to {to se jako lepozove Pokret slobodnih gradjana.

@elim da oslobodim ljude mraka,straha, beznadja. Osvestiti ljude ivratiti im dostojanstvo da jesu slo-

bodni gradjani”, naglasio jeTrifunovi}. On je naveo i da jeodlu~io da udje u politiku i da“uni{ti sebi ìvot“ jer su neophod-na nova lica i da }e se potruditida dovede i druga nova lica.

Izvesno je da }e

Trifunovi} ovom pokretu dative}u vidljivost u javnom ìvotu,odnosno da }e eventualno spre~iti

dalji sunovrat rejtinga organizacijeali njegovo pona{anje, upoliti~kom i organizacionom smis-lu, potpuno je nepredvidljivo,saglasni su istraìva~i javnogmnjenja i politi~ki analiti~ari. Utom kontekstu, oni ne mogu da

odrede i predvide {ta, kao posled-ica ulaska jednog od organizatorasve masovnijih protesta protiv

reìma Aleksandra Vu~i}a, sledina opozicionoj sceni u Srbiji. Dali }e anga`man Trifunovi}a kaolidera jedne politi~ke organizacijeuticati na rejting druge opozicionekolone, koju predvodi DraganDjilas, u koaliciji sa lideromDveri, Bo{kom Obradovi}em, ilipak Vukom Jeremi}em, predsed-nikom Narodne stranke.

Sergej Trifunovi} je sarodjenim bratom, takodje glum-cem, Branislavom postao predvod-nik okuljpljanja antireìmskihprotesta. Protiv njega se ovih danavodi velika antikampanja na svimproreìmskim medijima.Spo~itavaju mu se uvrede koje jena dru{tvenoj mreì Tviter uputiopojedinim novinarkama i umanju-je se zna~aj njegove humanitarnefondacije “Podrì ìvot“, navode}i~ak, da zloupotrebljava ta sredst-va. Do sada nema nikakvihdokaza o bilo kakvoj zloupotrebi,ve} na desetine dece koja su zah-valjuju}i Srgeju i ljudima koje jeon pozvao na humanost, oti{la uinostranstvo na le~enje i medicin-sko zbrinjavanje.

SERGEJ TRIFUNOVI] NOVI PREDSEDNIK POKRETA SLOBODNIH GRADJANA

TRIFUNOVI] U[AO U POLITIKU

Mediji u Srbijisu vas proglasili naj-traènijim Srbinom uAmerici. Da li stezadovoljni kako napre-duje va{a karijera i ukom pravcu èlite da jedalje usmerite?

- Ne znam dali sam najtraèniji, alise svakodnevno trudimda budem bolji ~ovek iglumac nego ju~e, amnogo gori nego sutra.Moj posao zahtevaizuzetno odricanje iogroman rad, jer jekonkurencija ovde uAmerici velika imoramo èstoko da seborimo za svaku ulogu.

Pro{le godineste na poziv TihomiraStani}a odràli preda-vanja beogradskim stu-dentima glume. [ta steih savetovali i kakvaiskustva nosite iz tesaradnje?

- Bilo mi jezadovoljstvo da budemgost kolege i profesoraTihomira Stani}a na BKAkademiji. Radili smosvi zajedno, njegovi stu-denti i ja neke od ve`bi

koje sam ja radio sasvojim profesorima naLee Strasberg Institutu uNjujorku tokom ~etvoro-godi{njeg {kolovanja.

Vi ste svakakoveoma kompetentnaosoba koja moè danapravi paraleluizmedju snimanja fil-mova u Americi iSrbiji. Osim razlike ubudètu, ima li razlikei u ostalim segmentimastvaranja filma?

- Ta~no je daako je ve}i budèt zafilmski ili televizijski pro-jekat, mnogo je lak{eraditi, ali to ne zna~i da}e budèt drasti~no uticatina kvalitet tog projekta.Ako je skripta dobra, odnje se moè napravitidobar film ili serija bezobzira na budèt.

Pored gosto-vanja u îkagu, koji suvam planovi za 2019.godinu? Najavljeno jeda }ete snimati i seriju“Ubice moga oca“ kojaje postigla velikugledanost u regionu.

Nakon gosto-vanja u îkagu, radim

film “Klju~“ krajem martau Srbiji i Crnoj Gori.Akcioni triler u reìjiMarka ]opi}a u Istar pro-dukciji u kojem igramglavnog negativca(‘Cardinal Randazzo’), naitalijanskom jeziku.Sredinom februara gostu-jem u seriji “Dràvnislu`benik“ u reìjiMiroslava Leki}a. “Ubicemog oca“ trebalo bi daradim u maju u Beogradu.

îtaju}i va{ubiografiju, prime}ujese da ste do ostvarenjaameri~kog sna do{livelikim radom i odri-canjem. Da li je12-godi{nji @eljko ost-vario svoj san i moèteli se opustiti i uìvati uuspehu koji stezasluèno ostvarili?

- San se neostvaruje i on nijezavr{ena kategorija. Sanse ìvi rade}i na njemusvaki dan. Moj san jebio i ostao da radimsvoj posao i da nikadane prestanem. U ìvotui u mom poslu jedinineuspeh je stati. Sveostalo je uspeh.

TESLIN NAROD – Film o Srbima koji su stvarali istoriju SAD

@eljko Dimi} je pre nekoliko godina igrao naslovnu ulogu Nikole Tesle upredstavi TESLA engleske autorke Sheri Graubert na Off Brodway-u u Njujorku,u reìji beogradske rediteljke Sanje Be{ti}, a pro{le godine u filmu “Teslin narod“@eljka Mirkovi}a. Re~ je zapravo o dokumentarnoj drami u srpsko-ameri~kojprodukciji o do sada neotkrivenim pri~ama o ~uvenim Srbima u Americi, nji-hovom doprinosu razvoju ~ove~anstva i stvaranju istorije SAD. Film predstavljanesvakida{nje putovanje kroz pro{lost i sada{njost jednog naroda, od iskrcavan-ja prvog Srbina na ameri~ko tlo pre vi{e od 200 godina do dana{njih dana.

Kroz pri~e istaknutih Srba, pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, gledaociimaju priliku da upoznaju i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade VoltaBogdani}a, Gordanu Vunjak Novakovi}, jedinu ènu ~lana njujor{ke Akademijenauka, srpske inènjere tvorce Apolo programa, legendarne oskarovce KarlaMaldena, Stiva Te{i}a, Pitera Bogdanovi}a i mnoge druge ~ije je ime utkano uistoriju. U filmu se moè ~uti pri~a o prvom Srbinu u Americi Dòrdù Fi{eru(Djordju {agi}u) ~ije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi “100 znamenitihAmerikanaca“.

Svi ovi ljudi ostavili su traga grade}i ne samo SAD gde su delom iveli i radili,ve} su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Pri~a o njima nije samo pri~a o nji-hovom uspehu, to je i pri~a o celom na{em narodu i njegovim potencijalimakoja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire.

Glumac @eljko – Dèk Dimi} izrazio je veliko zadovoljstvo {to je u filmu igraolik Tesle.

- “Teslin narod“ je pri~a o ljudima koji su, sticajem razli~itih okolnosti, uposlednja dva veka napu{tali otad`binu i ostvarivali se u SAD. Njihova ljubavprema zemlji koju su ostavili je ostala u njima i toliko je jaka da su je prenosili igeneracijama koje dolaze za njima. Film pokazuje tu vezu sa otad`binom koja jeneraskidiva i sluì kao primer i podstrek otad`bini da tu ljubav uzvrati onima kojije jo{ uvek vole … Tamo daleko... – kaè Dimi}.

10 Februar 2019.

Pi{e: Marko Lopu{ina

– Sestro, ja sam dole na}o{ku. Ho}e{ da izadje{ da sevidimo!

Ove re~i je nedavnoizgovorila slavna ameri~ka glu-mica Stana Kati}, kada je stiglaispred ku}e svojih rodjaka uIndjiji. Njen poziv je bio upu}ensestri od tetke, }erki o~eve ses-tre, koja je istr~ala iz ku}e i palajoj u zagrljaj.

– Takva je Stana! Dodjediskretno u Indjiju i samo se javida je stigla. Njena poseta je iovog puta kao i ranije bila pri-vatna i molim vas da budetediskretni – zamolila nas je njenasestra od tetke koja je èlela daostane anonimna.

Za Stanu Kati} se uHolivudu govori da je danasnajzaposlenija srpska glumica uAmerici. Zablistala je u ulozidetektivke Kejt Beket u TV ser-iji “Kasl“, potom u filmu oDèjms Bondu i seriji “Uodsustvu“. A upam}ena je injena glamurozna pojava nadodeli muzi~kih nagrada u LosAndjelesu pro{le godine. Tada seova mlada glumica pridruìlaslavnim holivudskim li~nostima.Udala se za srpskog momkaSrboljuba, koji je u SADzvani~no upisan kao KrisBrklja~. Prilikom svoje ~etvrteposete Srbiji glumica je tajnostigla u grad svog detinjstva, uIndjiju.

Ku}e Kati}a i drugihrodjaka poznate holivudske glu-mice nalaze se na ulazu uIndjiju, kod O[ “JovanPopovi}“. Stana je stigla uIndjiju sa svojim menadèrom,Amirikancem srpskog porekla.Posetila je rodjake, sestre svogoca i majke, brata, koji ovdeìvi, ali i oti{la na grob svomrano preminulom bratu. De~ak jestradao u saobra}ajnoj nesre}ikada je imao samo 10 godina isahranjen je u Indjiji.

– Ovo nije prvi dolazakStane Kati} u Indjiju, Pose}ivalaje kao dete, jer su je roditelji,majka Rada i otac Petar, slali izKanade u Srem da u~i srpski. Dabi {to bolje nau~ila srpski jezikStana je pohadjala Osnovnu{kolu “Jovan Popovi}“, u kojojje nekada djak bila i njena majkaRada i druìla se sa decom –pri~a nam Stanina sestra.

Kati}i su poreklom izsela Koljani u Dalmaciji, koje jepotopljeno kada je polovinompro{log veka tu izgradjeno velikojezero. U njemu je kasnije sni-man film “Lepota poroka“. PetarKati} se tom prilikom izDalmacije preselio u Indjiju, gdeje upoznao lepu Radu. Sa njimasu u Indjiju stigli i ostali rodjaci.

Stana je rodjena uKanadi 1978. godine, gde sunjeni emigrirali. Bavili su setrgovinom name{tajem i potompreselili u SAD. Stana je zavr{ilasrednju {kolu u mestu Aurora uameri~koj dràvi Ilinois i studijeglume u ~uvenoj Gudmanovoj{koli glume u îkagu.

– Roditelji su odgajili i{kolovali mene, moju sestru imoju bra}u. Balet, klavir, karate,te~no govorim srpski, engleski,francuski i italijanski... Putovalismo i upoznavali se sa svetom.Deo mog vaspitanja je to {to sume roditelji u~ili da po{tujemsvet – rekla je Stana jednom pri-likom o sebi i roditeljima.

Ona i njena sestra i~etvorica bra}e pretvorili suogromno porodi~no skladi{te usvoje igrali{te, a od kutija supravili dvorce na nekoliko spra-tova. Stana je podsticala bra}u isestre da stalno prave de~je pred-stave, a to je radila i u {koli.

– To je deo onoga {tome danas pokre}e. Volim da

istraùjem {ta zna~i biti ìv krozma{tu, uranjaju}i u psihu drugihljudi. Mislim da svaka osoba imakapacitet da izrazi sve emocije.To je samo nama u manjoj ilive}oj meri prihvatljivo, u zavis-nosti od toga kako smo odgojenii kakva smo iskustva imali uìvotu. Radi se o saose}anju sdrugom osobom, ali i prepozna-

vanju sebe u njoj – govorila je ubrojnim intervjuima Stana Kati}.

Do{la je ovoj puta uSrbiju samo da obidje rodbinu ioìvi stare uspomene na Indjiju.Obi{la je sve rodjake i ru~alakod o~eve sestre omiljene srpskajela. Njena sestra je bila zadivl-jena Staninim izgledom ipona{anjem.

– Stana je skromna idiskretna devojka, koja nepokazuje svoju lepotu. Bila jebez {minke, opu{tena, ali jezadovoljna {to nas je sve videlai izljubila, blistala od sre}e.Njene krupne zelene o~i su sijaleod sre}e. Pro{etala je Indjijom,ljudi, posebno mladi su je pre-poznavali, traìli i dobili od njeautograme – opisuje svoju poz-natu rodjaku Stanina sestra.

Rodjaci kaù da jeStana Kati} jedne godine sadjacima Osnovne {kole “JovanPopovi}“ i{la na ekskurziju uSarajevo. I sada je, u znakse}anja, tu {kolu posetila i raz-govarala se djacima.

– Kako je kod vas lepo.Sve je tako {areno, sredjeno isimpati~no – izgovorila je StanaKati} kada je u{la u {kolu, ~ijisu zidovi ukra{eni lepim cvetnimmuralima i radovima djaka, kojisu se odmah okupili oko nje.

Bila je u beloj haljini,sa crnim tankim blejzerom icrnim “spajdericama“. Bez{minke. Zra~ila je velikim osme-hom, prirodnom lepotom i suzn-im o~ima.

– Stana samo {to nijezaplakala kada je videla u~ionicuu kojoj je nekada u~ila njenamajka, gde je ona u~ila srpski, agde sada u~e deca njenih sestara

od tetaka iz Indjije. Pokazalanam je iskreno svoja ose}anja izato je svi volimo i po{tujemo –rekli su nam u~enici O{ “JovanPopovi}“, koji su bili u dru{tvuslavne holivudske umetnice ikoji su se rado fotografisali sanjom za uspomenu.

Njen idol je NikolaTesla. Kada se pretpro{le godine

Stana Kati} slikala u dukserici salikom Nikole Tesle, to jepokrenulo glasine da }e i onazaigrati u filmu “Tesla“ MajklaEntona. Posle objavljivanja ovogfotosa na njenom tviter-naloguusledio je niz reakcija oboàvala-ca koji su predloìli rediteljuEntonu da zvezda serije “Kasl“

dobije ulogu u filmu o srpskomgeniju.

Rodjaci Stane Kati}otkrili su nam malu tajnu da jeslavna glumica jednom sa bratombila u Skadarliji, koju je zav-olela, a drugi put sa sestrom odtetke na koncertu Zdravka ~oli}a,kog oboàva.

– Obe}ala nam je da }euskoro do}i u zvani~nu posetuSrbiji i Indjiji. I da }e tada nov-inari imati slobodan pristup, jer}e ovog puta Stana da dodje uslu`benu posetu. Odlu~ila je dasnima film u Srbiji – saznali smood bliske rodbine Stane Kati}.

Sama Stana Kati} nijehtela da govori o svojim film-skim planovima. Kada se pojav-ila na otvaranju festivala“Kustendorf“ u Me}avnikukratko je rekla:

– @elim da pomognem,otvorena sam za rad i uìvanjena ovako lepom mestu, radujemse {to }u gledati studentske fil-move, sa ostalim ~lanovimaìrija }u usaglasiti kriterijume,ali sam sigurna da ostvarenjimana ovakvom festivalu nenedostaje magije. Ovo je mojaprva poseta Mokroj Gori. Doksam snimala film ne tako daleko,u Bugarskoj, èlela sam da dod-jem ba{ ovde, ali to nije bilomogu}e. U decembru sam nas-tavila snimanje druge sezone ser-ijala “U odsustvu“, pa }ete me idalje gledati na malim ekranima.Na kraju ovog snimanja su mitokom zavr{ne ùrke svirali nagajdama muzi~ari iz jednog srp-skog sela i to me je odu{evilo.

NIJE HRVATICA– I dok se ja nerviram {to

neki mediji u svetu objavljujuneistinu da je Stanina majkaHrvatica, a da je Stana srp-sko-hrvatskog porekla, iako je~ista Srpkinja, ona mi je diplo-matski rekla da ona zna ko je i{ta je. “To sam {to jesam i nijebitno {ta drugi govore!“ –parafrazirala je Stanu Kati}njena sestra od tetke.

SUZE RADOSNICE STANE KATI]Poseta Srbiji jedna od najpoznatijih holivudskih glumica srpskog porekla

Kada je u Indjiji slavna umetnica posetila osnovnu {kolu u koju je i{la njena majka, a ona dolazila da u~i srpski jezik, o~i su joj se od uzbudjenja napunile suzama

Li~nosti

Documents

Oktobar 2018. Iz redakcije - SERBIAN MIRRORje napomenuo da su odnosi Rusije i Srbije jaki: “Ti odnosi su se stvarali tokom vekova i imaju veliko, jako i duboko korenje. Srbi i Rusi