Projekat Timok

Okvir za pribavljanjezemljišta i preseljenje

(LARF)

Sadržaj1 Uvod 1.1 Kratak opis projekta 1.2 Vlasnik projekta 1.3 Lokacija projekta i ključni elemen� 1.4 Principi pribavljanja zemljišta 1.5 Obrazloženje okvira raseljavanja 2 Pravni i ins�tucionalni okvir 2.1 Ključni relevantni zakoni Republike Srbije 3 Pregled društveno-ekonomskih uslova u Projektnom području 3.1 Opš�na Bor3.2 Zajednice u zoni u�caja Projekta 3.3 Ključne demografske tendencije 3.4 Izvori prihoda 3.5 Dostupnost javnih službi 3.6 Anke�ranje i strategija prikupljanja podataka za LARF i RAP 4 Pregled mogućih u�caja Projekta na zemljište 4.1 Oblast obuhvaćena projektom i zahtevi zemljišta 4.2 Procena u�caja na zemljište 4.3 Analiza alterna�vnih rešenja 4.4 Plan izrade Projekta 4.5 Pribavljanje zemljišta i dinamika LARF-a 5 Strategija kompenzacije 5.1 Proces pribavljanja zemljišta 5.2 Podobnost 5.3 Vrste kompenzacija i obrazloženje za novčanu naknadu5.4 Zamenska vrednost (definicije za svaku od pogođenih delova imovine) 5.5 Prava (matrica prava) 5.6 Procena gubitaka 6 Proces kompenzacije 6.1 Priprema anketnih instrumentata 6.2 Princip dobrovoljnos� 7 Uključivanje zainteresovanih strana i žalbeni mehanizam 7.1 Strategija uključivanja zainteresovanih strana 7.2 Plan uključivanja zainteresovanih strana 7.3 Žalbeni mehanizam 8 Pružanje podrške osetljivim licima 8.1 Definicije 8.2 Proces iden�fikacije 8.3 Konceptualne mere podrške 9 Ponovno uspostavljanje izvora prihoda 9.1 Pregled mogućih u�caja na izvore prihoda 9.2 Šanse 9.3 Konceptualne mere ponovnog uspostavljanja izvora prihoda 9.4 Monitoring ponovnog uspostavljanja izvora prihoda 10 Monitoring i evaluacija10.1 Interni monitoring obaveza definisanih LARF-om 10.2 Periodične eksterne revizije obaveza definisanih LARF-om 11 Postupak implementacije 11.1 Resursi i organizacija 11.2 Ak�vnos� spoljnih saradnika 11.3 Upravljanje informacijama Prilog: Literatura

555599

11111212121313131314141417171718181819192023242424282828303232323233333334343535353738383839

Skraćenice

Environmental and Social Impact Assessment / Procena u�caja na životnu sredinu i društveno okruženje

GLAC Guide to Land Acquisi�on / Vodič za pribavljanje zemljišta

HRIA Human Rights Impact Assessment / Procena u�caja na ljudska prava

IFC PS5 Interna�onal Financial Corpora�on´s Performance Standards 5: LandAcquisi�on and Involuntary Rese�lement / Standardi performansi 5 Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Pribavljanje zemljišta i prinudno raseljavanje

LARF Land Acquisi�on and Rese�lement Framework / Okvir za pribavljanje zemljišta i raseljavanje

SEP Stakeholder Engagement Plan / Plan uključivanja zainteresovanih strana

TSF Tailing Storage Facility / Jalovište

ESIA

14151620

Spisak slikaSlika 1: Lokacija nalazišta Čukaru PekiSlika 2: Opšte uređenje rudnikaSlika 3: Predlog organizacione šeme za realizaciju ak�vnos� pristupanja zemljištu

Spisak tabelaTabela 1: Početni inventar objekata/strukturaTabela 2: Pregled postojećih podataka o vlasništvu i načinu korišćenja zemljištaTabela 3: Pregled postojećih podataka o načinu korišćenja zemljištaTabela 4: Predlog matrice prava

Slike i tabele

68

37

1. UVOD

Ovim izveštajem daje se pregled planiranih ak�vnos� neophodnih za pripremu i realizaciju Okvirnog plana pribavljanja zemljišta i raseljavanja (LARF) za potrebe Projekta Timok (Projekat) koji priprema Rakita. U njemu su sadržane ključne odluke donete tokom procesa planiranja i određivanja obima ak�vnos�, kao i preporuke budućih LARF ak�vnos� uključujući i anke�ranje, monitoring i evaluaciju. Prema zahtevima Međunarodne finanasijske korporacije (IFC), ovaj izveštaj je sačinjem kao odgovor na preuzetu obavezu Rakite da ak�vnos� uskladi sa Okvirnim planom pribavljanja zemljišta opisanim u IFC stadardima performansi 5 (PS5).Ovaj LARF su pripremili Rakita i konsultantski �m za pribavljanje zemljišta i raseljavanje, s obzirom na radove koji su izvođeni u Srbiji u periodu od oktobra 2016. do maja 2017. god.Plan uključivanja zainteresovanih strana (SEP) Projekta završen je u januaru 2017. i predočen je javnos� u Srbiji (na srpskom i enlgeskom) februara 2017. godine. Predviđeno je da se sa objavljivanjem i održavanjem sastanaka u vezi sa izveštavanjem o LARF-u započne u maju 2017. god.Predmet ovog izveštaja je pristupanje i pribavljanje zemljišta, kompenzacija i raseljavanje kao posledica ekploatacije i prerade ležišta bakra i zlata "Čukaru Peki" obuhvaćene Projektom.

1.1 Kratak opis projekta

Glavni fokus ak�vnos� Rakite je izrada Projekta, kao sastavnog dela istražne dozvole Brestovac-Metovnica. Ležište mineralnih sirovina "Čukaru Peki" podeljeno je u dve zone, "gornju zonu" i "donju zonu".Rakita trenutno izrađuje Studiju izvodljivos� "gornje zone", sa ciljem procene ovog ležišta višeg razreda za eksploataciju i preradu ruda bakra i zlata. U isto vreme, nastavlja se istraživanje "donje zone“ mineralizacije koja je nižeg razreda, ali većeg kapaciteta.

1.2 Vlasnik projektaRakita je kompanija iz Srbije koja trenutno izvodi istraživanja u Timočkoj krajini u Istočnoj Srbiji, pored grada Bora, i poseduje dozvolu za geološka istraživanja za Projekat. Rakita je u zajedničkom vlasništvu i pod rukovodstvom kompanija „Nevsun Risosrsiz“ (Nevsun Resources Ltd.) (Nevsun) i „Friport Mekmoran Eksplorejšn“ (Freeport-McMoran Explora�on Corpora�on) (Friport). Nevsun je kanadska rudarska kompanija srednjeg nivoa. Friport je najveće javno deoničarsko društvo za proizvodnju bakra u svetu, najveći proizvođač molibdena u svetu i značajan proizvođač zlata.Nevsun ima 100% udela u gornjoj zoni, čiji je i rukovodilac. Nakon izrađene Studije izvodljivos� donje zone, Nevsun će ima� 46% udela, a Friport 54%.

1.3 Lokacija projekta i ključni elemen�Projekat se izvodi u Srbiji, na lokaciji oko 6km južno od grada Bora, koji je i regionalno-administra�vni i rudarski centar udaljen oko 245km jugoistočno od Beograda. Teren na kojem se Projekat izvodi nalazi se na povoljnom mestu kada je u pitanju prateća rudarska infrastruktura (putna mreža, železnica, električna energija, voda), kao i blizina nedavno modernizovane topionice bakra u Boru.

Strana 5

Slika 1: Čukaru Peki lokacija, izvor slike Google

Strana 6

6km

Čukaru Peki

Sla�naBrestovac

Bor

Put Bor-Zaječar

1.3.1 Elemen� projektaTrenutne studijske analize ukazuju na mogućnost započinjanja podzemne rudne ekspolatacije gornje zone na dubini od 450 do 850 m ispod površine zemlje.Pristup gornjoj zoni biće omogućen putem tunela pod nagibom, odnosno niskopa, koji će se isprva koris�� kao istražni niskop kako bi se potvrdila ispla�vost gornje zone. Istražni niskop će se najverovatnije sastoja� iz dva paralelna tunela. Prvi tunel će se prvenstveno koris�� za pristup ležištu, a drugi za ven�laciju. Projektom je predviđeno da svaki od tunela bude približno 5 metara širine i 5 metara visine, ali je to još uvek u razmatranju.Pomoćni objek� nalaziće se u neposrednoj blizini ulaza u tunele istražnog niskopa, na površini zemlje. Planirano je da ovi objek� sadrže �pičnu prateću rudarsku infrastrukturu i kancelarije, uključujući prenosnu radionicu sa opremom, skladište za gorivo, privremeni generator električne energije, postrojenje za proizvodnju prskanog betona, prostoriju za rudare, administra�vne i upravne zgrade, privremeno jalovište kao i postrojenje za upravljanje i preradu vode.U postrojenju za preradu rude će se iz rude proizvodi� bakarni koncentrat sa primesama zlata, koji će bi� plasiran na tržište po važećim međunarodnim cenama. Jalovište (TSF) će se nalazi� u neposrednoj blizini pogona za preradu rude i biće projektovano i sagrađeno u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom kao i na osnovu međunarodnih najboljih praksi.Po završetku opera�vne faze gornje zone rekul�visaće se tlo na lokaciji projekta. Ulegnuta površina zemljišta biće primetna iznad ležišta gde se očekuje i sleganje tla u izvesnoj meri, u obliku koncentričnih krugova oko zone zarušavanja.

1.3.2 Očekivana dinamika Projekta Rakita izvodi istražne radove na osnovu rešenja Sektora za geologiju i rudarstvo Ministarstva rudarstva i energe�ke br. 310-02-0221/2012-14. Iako su neki istražni radovi u izvesnom obimu ranije izvođeni na ovoj lokaciji, nikakvo ležište mineralnih sirovina nije registrovano, sve dok Rakita nije otkrila ležište Čukaru Peki u julu 2012. godine.Nakon planiranog istražnog niskopa ležišta gornje zone, čija je izrada planirana za kraj 2017. godine, pristupiće se izgradnji predloženih rudarskih objekata i objekata za preradu mineralnih sirovina gornje zone, čiji je početak planiran za 2019. godinu, u zavisnos� od pozi�vnog ishoda studije izvodljivos�, dozvola i odobrenja nadležnih organa. Završetak očekivane izgradnje postrojenja za preradu rude iz ležišta gornje zone planira se najkasnije 2021. godine, s �m da se sa podzemnom eksploatacijom započne kasnije u toku te godine. Eksploatacija ležišta i prerada rude će traja� oko 12-15 godina, ali tačan vremenski okvir biće detaljnije prikazan u studijama predizvodljivos� i izvodljivos� gornje zone. Rad na izgradnji, eksploataciji i preradi rude rudarske ak�vnos� odvijaće se 24h dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana godišnje.Donja zona rudne mineralizacije će se i dalje ispi�va�, premda izvođenje rudarskih ak�vnos� u Donjoj zoni tek treba bi� potvrđeno uz značajna bušenja i tehničko-ekonomske studije, i ukoliko se pomenuto pokaže izvodljivim, početnih radova neće bi� za još 15-20 godina, u zavisnos� od uspešnos� programa istražnih radova.Istražni prostor je podeljen u šest zona u obuhvatu prostora koji podrazumeva otkup zemljišta kako bi se omogućila izgradnja rudarskih objekata i prateće infrastrukture.Na Slici 1 prikazan je poslednji predlog izgleda uređenja rudnika.

Strana 7

Slika 2: Opšte uređenje rudnika

Strana 8

1.4 Principi pribavljanja zemljištaPredlažu se sledeći ključni principi koji će se primenjiva� u procesu pribavljanja zemljišta za realizaciju Projekta:Ÿ Osnovni element procesa otkupa zemljišta, nakon izvedene analize alterna�vnih rešenja,

predstavlja minimalizovanje zahteva za otkup zemljišta, kako bi se izbeglo nepotrebno ekonomsko i fizičko izmeštanje lokalnog stanovništva;

Ÿ Otkup zemljišta se sprovodi na osnovu ugovorenih kupoprodajnih transakcija po principu dobrovoljnos�, gde je to mogucìe;

Ÿ Iden�fikacija parcela i lica koja su pod u�cajem projekta obaviće se na osnovu dostupnih katastarskih informacija, utemeljenim na činjenicama, u slučaju da postoji osnov za tužbu;

Ÿ Proces pribavljanja zemljišta izvodi se u skladu sa važećim srpskim zakonodavstvom i prema IFC Ps5;Ÿ Proces pribavljanja zemljišta će bi� nezavisno ocenjen u skladu sa međunarodnim standardima

ljudskih prava prema Proceni u�caja na ljudska prava (HRIA);Ÿ Kompenzacija se vrši po punoj vrednos� zamene, uz 60% premije dodate na tržišnu vrednost

nepokretnos�, i njome je predviđeno da se prodavac po obavljenoj transakciji obešte� tako da lica mogu u potpunos� rehabilitova� svoju imovinu na drugoj lokaciji.

Ÿ Stanovništvo će se obaveštava� i konsultova� u vezi sa poželjnom lokacijom za preseljenje, a Rakita će se trudi� da ostvari obostrano prihvaćeno preseljenje stanovnika, gde to bude bilo moguće;

Ÿ Proceniće se u�caj na izvore prihoda i umanji� is� gde je to potrebno;Ÿ Stanovništvu će se pruži� podrška kako bi im se uslovi i standard života ili vra�li na nivo pre

preseljenja ili poboljšali, što će se utvrdi� periodičnim monitoringom nakon raseljavanja;Ÿ Osetljivi pojedinci će se izdvoji� i ukazaće im se pomoć gde je to moguće; iŸ Po završetku izgradnje i rudarskih ak�vnos�, ukoliko postoje pravni, tehnički i ekonomski uslovi,

zemljište će se vra�� u prvobitno fizičko stanje i ponovo koris�� u prvobitne svrhe (poljoprivreda).

1.5 Obrazloženje okvira raseljavanja

Ovaj LARF dokument predstavlja okrivni plan izložen u tekstu IFC PS5, stav 16. U njemu se kaže sledeće:"U slučajevima kada je nepoznata tačna priroda ili značaj procesa pribavljanja zemljišta ili ograničenja na upotrebu zemljišta zarad Projekta kojim se potencijalno može prouzrokova� fizičko i/ili ekonomsko raseljavanje zbog određene faze izrade Projekta, naručilac će izradi� Okvir raseljavanja u kojem će se istaći osnovni principi u skladu sa ovim standardom performansi. Kada pojedinačni elemen� Projekta budu definisani, a potrebne informacije dostupne, Okvir... raseljavanja će se detaljnije razradi� u okviru Akcionog plana raseljavanja...kao i procedurama u skladu sa stavom 19 i stavom 25 PS5 standarda."Kada konačna verzija LARF-a bude bila objavljena za javnost, Rakita će izradi� RAP (akcione planove raseljavanja) u skladu sa ciljevima IFC PS 5. Planirano je da LARF i RAP koji će usledi�:(I) iden�fikuju osobe koje bi trebalo preseli�;(II) dokažu da je raseljavanje neizbežno;(III) predstave ak�vnos� kojima će se raseljenje sves� na minimum;(IV) predstavi okvirni regulacioni plan;(V) predstavi proces informa�vnih konsultacija sa osetljivim licima u vezi sa prihvatljivim alterna�vnim rešenjima preseljenja, kao i stepen njihovog učešća u procesu donošenja odluka;(VI) predstave prava svih kategorija razmeštenog stanovništva i procene rizici ugroženih grupa sa različi�m pravima;(VII) predstave medotologija procene izgubljene imovine i pokaže da je imovina predviđena za zamenu u dovoljnoj meri adekvatna, odnosno u iznosu pune vrednos� izgubljene imovine;(VIII) pruže detalje u vezi sa novim mestom stanovanja;(IX) izlože plan sanacije izvora prihoda, ukoliko je to moguće;(X) predstave način pružanja podrške u vezi sa raseljavanjem;(XI) istakne odgovornost ins�tucija pri implementaciji Akcionog plana raseljavanja kao i procedura za ulaganje žalbi;(XII) pruže detalje u vezi sa organizovanjem monitoringa i evaluacije i učešćem pogođenih zajednica u ovoj fazi; i(XIII) izrade raspored raseljavanja i predvide budžet za implementaciju istog.

Strana 9

Rakita će naknadno pripremi� poseban RAP za svaku fazu Projekta. Planira se izrada najmanje dva akciona plana kako bi se rešile trenutne potrebe pribavljanja iden�fikovanog zemljišta i raseljavanja. Naknadni akcioni planovi mogu se izradi� u slučaju naknadne iden�fikacije zemljišta za otkup u kasnijoj fazi Projekta.Rakita trenutno otkupljuje zemljište od privatnih vlasnika po principu dobrovoljnos�, potpisivanjem kupoprodajnih ugovora. Rakita uspostavlja i primenjuje praksu otkupa zemljišta u skladu sa važećim srpskim zakonodavstvom i međunarodnim najboljim praksama.

Strana 10

2. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

2.1 Ključni relevantni zakoni Republike Srbije

2.1.1 UstavUstavom Republike Srbije („Službeni Glasnik RS“, br. 98/2006, član 58) zagarantovano je mirno uživanje svojine i drugih vlasničkih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo na imovinu se može oduze� ili ograniči� samo u slučaju javnog interesa - utvrđenog zakonom, uz naknadu koja ne sme bi� niža od tržišne vrednos� imovine.

2.1.2 Zakup zemljišta i registracijaU Srbiji se pravo svojine, uključujući i pravo svojine nad zemljištem, s�če nad imovinom koja je stvorena/izgrađena, stečena na osnovu zakona (kupoprodaja, poklon, na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju), nasleđena ili sudski dodeljena. U nekim slučajevima, pravo svojine može se steći po osnovu upotrebe, tokom vremena. Pravo svojine može ima� izvesna ograničenja. Na primer, poljoprivredno zemljište se sme koris�� samo u poljoprivredne svrhe, osim ako prema ustanovljenoj regula�vnoj proceduri nije omogućena drugačija upotreba. Svako je dužan da ne ugrožava tuđa prava, a zaš�ta se može traži� od Republike.Katastar nepokretnos� je formirala Vlada Republike Srbije, a is� se održava u skladu sa srpskim Zakonom o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS br. 72/2009, 18/2010, 65/2013 i 15/2015 - odluka Ustavnog suda). Preciznost upisa podataka u ovaj registar se poboljšala u smislu konsolidacije podataka iz prethodnih registara i javne dostupnos� podataka u svim opš�nama, među�m, još uvek ima oblas� i/ili pojedinačnih slučajeva gde je potrebno ažururanje podataka.

2.1.3 ProcenaNovi Zakon o proceniteljima vrednos� nepokretnos� je nedavno donet u Srbiji, 29.12.2016. godine („Službeni Glasnik RS“, br. 108/2016). Ovim zakonom se reguliše rad procenitelja vrednos� nepokretnos� kao i rad akreditovanih organizacija za procenu vrednos� nepokretnos�. Njime su usvojeni standardi procene vrednos� i e�čki kodeks, a prema evropskim standardima procene vrednos� i drugim međunarodno prizna�m standardima Međunarodno priznate stručne organizacije za procenitelje, u smislu ovog zakona, su: Evropski savez udruženja procenitelja, Kraljevska organizacija geodeta i Ins�tut za procenu, kao i njihovi profesionalni ser�fika� koji se izdaju kvalifikovanim proceniteljima vrednos� nepokretnos�.Sudski ovlašćena stručna lica koja su do sada vršila poslove procene vrednos� nepokretnos� imaće rok od 18 meseci za s�canje neophodnih kvalifikacija i dobijanje licence za procenu vrednos� nepokretnos� u skladu sa novim zakonom Republike Srbije.

2.1.4 Promet nepokretnos�Promet nepokretnos� regulisan je Zakonom o prometu nepokretnos� („Službeni Glasnik RS“, br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015) i podrazumeva transakcije kako lične tako i državne svojine. Zakon nalaže da ugovor o prometu nepokretnos� mora bi� notarizovan, tj. potvrđen od strane javnog beležnika registrovanog na teritoriji na kojoj se nepokretnost nalazi. Po obavljenoj transakciji, javni beležnik obaveštava Poresku upravu koja je zadužena za izračunavanje i naplatu poreza na promet nepokretnos�. Zakonom se reguliše i pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta koje pripada vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta.Otkup nepokretnos� u javnoj svojini detaljnije je regulisan Zakonom o javnoj svojini Republike Srbije („Službeni Glasnik RS“, br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016, 108/2016), među�m, upotreba, iznajmljivanje i otkup poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini regulisani su detaljnije Zakonom o poljoprivrednom zemljištu („Službeni Glasnik RS“, br. 62/2006, 65/2008, 41/2009, 112/2015). Ovaj zakon nalaže pokretanje postupka javne nabavke kako za zakup, tako i za otkup zemljišta, kao i uslove pod kojima je to moguće.

2.1.5 Zajedničko vlasništvoMuškarci i žene uživaju podjednaka prava u Republici Srbiji (Ustav Republike Srbije, član 15), uključujući i mogućnost polaganja formalnog zakonskog prava na svojinu.Prema Porodičnom zakonu („Službeni Glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011, 6/2015), ukoliko je formalno zakonsko pravo na svojinu/nepokretnost ostvareno tokom braka, zakon predviđa da se ono podjednako odnosi na oba supružnika, osim ako to drugačije nije naznačeno u sporazumu zvanično overenom u sudu (član 171).

Strana 11

3. PREGLED DRUŠTVENO-EKONOMSKIH USLOVA U PROJEKTNOM PODRUČJU

3.1 Opš�na BorBor (ćirilicom: Бор) je grad, opš�na i administra�vni centar Borskog okruga u istočnoj Srbiji. Teritorija opš�ne obuhvata 856 km2. Iako je okružen planinama nadmorske visine preko 1.000 m, grad Bor se nalazi na rela�vno maloj nadmorskoj visini od 378 m. Na teritoriji opš�ne Bor nalazi se preko 400 km saobraćajnica, od kojih je oko 300 km asfal�rano. Bor je povezan sa gradom Donji MIlanovac putem koji se nastavlja dalje čineći put prvog reda - Dunav (Đerdap). Bor se nalazi i na putu železnice koja se proteže jugoistočno od Beograda preko Zaječara do Niša.Opš�nu Bor čine lokalne zajednice podeljene u dve grupe - gradsku (nalazi se u okviru grada Bora) i seosku. Očekuje se da tri seoske lokalne zajednice budu pod u�cajem Projekta u vezi sa pribavljanjem zemljišta - Brestovac, Sla�na i Metovnica.Bor leži na lokaciji jednog od najvećih rudnika bakra u Evropi, i predstavlja rudarski centar od 1904. godine, kada je jedna francuska kompanija tu započela svoje ak�vnos�. Osim eksploatacije rude bakra, metalurške prerade i proizvodnje blister i elektrolitnog bakra i srodnih metala, u opš�ni su izgrađena brojna postrojenja za preradu na kojima se zasniva industrijska proizvodnja u samom gradu, a izgrađeni su i drugi kapacite� za preradu u Srbiji.

3.2 Zajednice u zoni u�caja Projekta Brestovačka zajednica nalazi se u neposrednoj blizini grada Bora, a značajan deo stanovništva održava vezu sa gradom. Mnogi ljudi ili poseduju ili borave u stanovima ili kucama u Boru, a obrazovni status stanovništva je viši od opš�nskog proseka. Brestovac je najveće od tri iden�fikovana lokalna naselja koja su potencijalno pod u�cajem ak�vnos� pribavljanja zemljišta. Ove ak�vnos� pokrenute su u brestovačkoj lokalnoj zajednici u septembru 2015. godine.Mala zajednica Sla�na se takođe nalazi u neposrednoj blizini grada Bora. Ovo selo je, po svemu sudeći, kroz istoriju pretrpelo mnoge nega�vne u�caje zbog drugih rudarskih radova na tom području. Borska reka pro�če kroz to selo, a svojim uzvodnim tokom prolazi kroz istorijski poznato jalovište, koje je, po svemu sudeći, zagadilo reku. Zbog nega�vnih u�caja ostalih rudarskih radova izvršenih u prošlos� na tom području, stanovništvo Sla�ne je generalno osetljivo na zagađenje i pitanja zaš�te životne sredine.Treca lokalna zajednica za koju se smatra da će pretrpe� nešto manji neposredni u�caj Projekta je Metovnica. Među�m, Projekat bi mogao ima� i indirektan u�caj na selo. Za razliku od Brestovca ili Sla�ne, selo je više rasutog �pa i obuhvata nekoliko drugih, manjih naselja.

Strana 12

3.3 Ključne demografske tendencijeU Srbiji, u opš�ni Bor živi veoma veliki broj različi�h nacija. Prema raspoloživim podacima, borsko stanovništvo se sastoji od ukupno 32 različi�h nacionalnos�.Prema popisu iz 2002. godine, naselja u opš�ni Bor srpske etničke veci ne su: Bor, Brestovac, Donja Bela Reka, i Oštrelj. Naselja vlaške etničke većine su: Bučje, Gornjane, Krivelj, Luka, Metovnica, Tanda, Topla, i Šarbanovac. Etnički mešovita naselja su: Zlot (rela�vno većinski srpsko) i Sla�na (rela�vno većinski vlaško).Prema popisu iz 2011. godine, broj stanovnika u opš�ni Bor iznosio je 48.615 stanovnika, dok je sam grad brojao 34.160 stanovnika.

3.4 Izvori prihodaLokalna ekonomija Bora se gotovo isključivo oslanja na sektor rudarstva i metalurgije. U druge relevantne ekonomske ak�vnos� spadaju trgovina, proizvodnja, promet nekretninama, i u veoma malom procentu, građevinarstvo, poljoprivreda i transport. Opš�na ima potencijala za razvoj turizma, koji trenutno nije dovoljno razvijen. Poljoprivreda u opš�ni je takođe nerazvijena, delom kao posledica lošeg kvaliteta zemljišta i zagađenja u prošlos� zbog rudarstva, nelegalnog odlaganja otpada i građenja sep�čkih jama, zagađenja vazduha, a delom zbog činjenice da poželjan izvor prihoda lokalnog stanovništva predstavlja zapošljavanje u rudarskom sektoru. Parcele su veoma male i razbacane, što jako otežava obrađivanje zemljišta.Poljoprivredno zemljište obično obrađuju stariji članovi domac instva, što za njih često predstavlja dopunu penzije, a mlađi članovi svoje prihode obično s�ču kao zaposleni u javnom sektoru. Poljoprivredni proizvodi se uglavnom upotrebljavaju ili za potrošnju u domaćinstvu ili kao hrana za živo�nje, a živo�nje i živo�njski proizvodi obično se koriste za potrošnju u domac instvu.

3.5 Dostupnost javnih službiStruja, koju obezbeđuje JP "Elektroprivreda Srbije", dostupna je širom opš�ne Bor, među�m, kao rezultat zastarele opreme, povremeno se dešavaju prekidi u snabdevanju. Više od 90% domaćinstava i ins�tucija povezano je na sistem centralnog grejanja. Povezanost na javno vodosnabdevanje, koju obezbeđuje Javno komunalno preduzeće "Vodovod", iznosi 100% u Boru, dok je u ruralnim sredinama oko 75%. Metovnica je jedno od naselja koje ima svoju seosku vodovodnu mrežu, među�m, jedan deo domacinstava naselja povezan je na sistem javnog vodosnabdevanja. Ruralna područja nisu povezana na javni sistem kanalizacije, te domac instva koriste svoje sep�čke jame. Otpad se sakuplja i transportuje na gradsku deponiju, dva puta nedeljno iz grada i jednom nedeljno iz ruralnih područja. Ulično osvetljenje je predviđeno za oko 85% teritorije grada i 75% ruralnog područja.Cela teritorija opš�ne Bor je pokrivena telekomunikacionom mrežom. U opš�ni su dostupne i fiksna i mobilna telefonija, kao i nekoliko internet operatera i operatera kablovske televizije.Opš�na ima sledeće obrazovne ustanove: od predškolske ustanove do srednje škole, uključujuci i privatne škole. Tehnički fakultet, područno odeljenje Univerziteta u Beogradu, nalazi se u Boru.Ostale dostupne javne usluge uključuju Dom zdravlja (uključujuc i i ambulante u selima), sportski centar, turis�čke organizacije, javne biblioteke, Centar za kulturu, Centar za socijalni rad i Muzej rudarstva i metalurgije.

3.6 Anke�ranje i strategija prikupljanja podataka za LARF i RAPU ovom trenutku na raspolaganju je vrlo malo društveno-ekonomskih podataka o lokalnim zajednicama koje su pod potencijalnim u�cajem Projekta, kao i o opš�ni u celini. Ostali društveno-ekonomski podaci biće prikupljeni putem anke�ranja domac instava, obavljanja informa�vnih intervjua i sastanaka fokus grupa, kako za ak�vnos� u vezi sa pribavljanjem zemljišta, tako i kao deo procene u�caja na životnu sredinu i društveno okruženje.Rezulta� svih ovih ak�vnos� prikupljanja podataka biće detaljno predstavljeni u LARF-u i potonjim RAP-ovima.

1

2

3

1. Ovo su najaktuelniji javno-dostupni podaci2. Ovo su najaktuelniji javno-dostupni podaci3. Izvor: Strategija održivog razvoja opš�ne Bor za period 2011 - 2021.

Strana 13

4. PREGLED MOGUĆIH UTICAJA PROJEKTA NA ZEMLJIŠTE

4.1 Oblast obuhvaćena Projektom i zahtevi zemljištaPristupanje zemljištu je potrebno za izradu niskopa, postrojenja za preradu, jalovišta i transportnog/komunalnog koridora, kao i postrojenja za istovar materijala. Zbog bezbednos� i sigurnos�, Rakita će otkupljiva� i zemljište u zoni sleganja tla pod u�cajem rudarskih ak�vnos�. Izdvojeno je šest zona u okviru kojih će se obavi� pribavljanje zemljišta za izgradnju predviđenih objekata i obavljanje projektnih ak�vnos�;Ÿ Zona 1 obuhvata područje za izradu portala rudnika i niskopa i zauzima oko 215 ha;Ÿ Zona 2 obuhvata ostatak planiranog podzemnog rudnika i zauzima oko 230 ha;Ÿ Zona 3 obuhvata područje za izgradnju mlinskih postrojenja i pratećih objekata i zauzima oko 40 ha;Ÿ Zona 4 odnosi se na pristupni i infrastrukturni koridor i zauzima oko 35 ha;Ÿ Zona 5 obuhvata jalovišite (TSF), i zauzima oko 300 ha; iŸ Zona 6 odnosi se na železnički terminal, utovarnu stanicu i prestrojavanje javnih puteva, čija

površina treba da se utvrdi.U blizini tri potencijalno ugrožene zajednice - Brestovac, Sla�na, i Metovnica, procenjuje se da Rakita treba da pribavi oko 806 hektara zemlje, uključujuci i 690 hektara privatnog zemljišta. To će verovatno prouzrokova� fizičko i ekonomsko raseljavanje lica koja žive u ovoj oblas�. Očekuje se da će izvor u�caja na infrastrukturu, objekte/strukture, useve, drveće, zemljište i područja izvora prihoda bi� sličan u svih 6 iden�fikovanih zona.Očekuje se da će ukupna površina pribavljenog zemljišta izne� 820 ha, od čega je, prema pretpostavkama, oko 130 hektara u državnom vlasništvu.

4.2 Procena u�caja na zemljištePredviđeno područje površinskog sleganja tla, u vezi sa izgradnjom podzemnog rudnika, može ima� u�caj na glavni regionalni put od Bora do Zaječara, pri čemu će možda bi� potrebno izmeštanje jednog njegovog segmenta. Iako je pre 4-5 godina obnovljen, on nije do kraja prošao proces registracije u lokalnom katastru. Zemljišne parcele koje će Rakita otkupi� za Zonu 2 obuhvataju i postojec i neregistrovani put koji prolazi kroz središte parcela, a vlasnici pritom ne poseduju pravnu dokumentaciju i/ili prava.Očekuje se da ce bi� potrebno da se otkupi oko 87 struktura/objekata, a detalji u vezi sa �m da� su u Tabeli 1. Ove strukture/objek� postoje na 66 različi�h parcela, tako da ima lokacija koje sadrže više od jedne strukture/objekta. Na osnovu trenutno raspoloživih podataka prerano je da� procenu o ukupnom broju vlasnika parcela za koje je potrebno fizičko preseljenje.

ZONA PRIBAVLJANJA ZEMLJIŠTA POSTOJEĆE STRUKTURE/OBJEKTI

PARCELE OBUHVAĆENE PROJEKTOM

Zona 1 (Niskop/1/2 FM Zona) 22 22

Zona 2 (Sleganje tla/arerodrom/1/2 FM Zona) 45 30

Zona 3 (Mlinsko postrojenje) 1 1

Zona 4 (Infrastruktura) 5 3

Zona 5 (TSF) 14 10

Zona 6 (Terminal, u procesu) nema podataka nema podataka

Ukupan broj objekata/struktura obuhvaćenih Projektom

87 66

Tabela 1: Početni inventar objekata/struktura

Strana 14

Tabela 2: Pregled postojećih podataka o vlasništvu i načinu korišćenja zemljišta

Tabele 2 i 3 na naredne dve strane prikazuju inicijalnu procenu vlasništva zemljišta i korišcenja zemljišta na osnovu početnih podataka koje je pripremila Rakita. Prema propisima Republike Srbije, klase zemljišta se rangiraju od I do VIII gde klasa I označava najboga�je, a klasa VIII najsiromašnije zemljište u pogledu kvaliteta. Sivo označena polja ukazuju na to da podaci nisu dostupni u vreme sastavljanja.

reke

Strana 15

Tabela 3: Pregled postojećih podataka o načinu korišćenja zemljišta

Strana 16

4.3 Analiza alterna�vnih rešenjaProjektom je predviđena izrada Procene u�caja na životnu sredinu i društveno okruženje (ESIA) koja će obuhva�� ispi�vanje tehničkih i izvodljivih alterna�vnih rešenja za ak�vnos� za koje se očekuje da izazovu posledice, kao i dokumentaciju o razlozima za odabir određenog pravca predloženog delovanja. Cilj analize alterna�vnih rešenja je da se poboljšaju odluke u vezi sa projektovanjem, izgradnjom i operacijama, a na osnovu izvodljivih alterna�vnih rešenja predloženom projektu.U okviru ESIA izradiće se biofizičke i socijalno-ekonomske studije, Procena u�caja na ljudska prava (HRIA), ponovna procena u�caja, i izveštaji skrininga i obima delovanja. Očekuje se da nacr� ESIA budu dostupni javnos� na uvid, uključujući i primanje povratnih informacija u 2017. godini, a završeni 2018. godine.Rakita teži da izbegne pribavljanje nepotrebnog zemljišta, ako bi to prouzrokovalo fizičko ili ekonomsko raseljavanje lica. To će bi� zasnovano na analizi izvodljivih projektnih alterna�vnih rešenja koja sadrže socijalne i ekološke aspekte. U slučajevima gde se raseljavanje ne može izbeći, nega�vni u�caj na pojedince i zajednice biće sveden na minimum u najvećoj mogućoj meri, kroz povezivanje saobraćajnih relacija i izmene lokacija projektnih objekata.

4.4 Plan izrade ProjektaRaki�n �m je ležište Čukaru Peki otkrio jula 2012. godine. Nakon izgradnje istražnog iskopa ležišta gornje zone, planirane za kraj 2017. godine, pristupiće se izgradnji predloženih rudarskih objekata, kao i objekata za preradu mineralnih sirovina gornje zone. Početak izgradnje planiran je za 2019. godinu, u zavisnos� od pozi�vnog ishoda studije izvodljivos�, dozvola i odobrenja nadležnih organa. Završetak očekivane izgradnje postrojenja za preradu rude iz ležišta gornje zone planira se najkasnije do 2021. godine, s �m da se sa podzemnom eksploatacijom započne kasnije u toku te godine. Eksploatacija ležišta i prerada rude trajaće oko 12-15 godina, ali tačan vremenski okvir biće detaljnije prikazan u studijama predizvodljivos� i izvodljivos� gornje zone. Predviđena izgradnja i rudarske ak�vnos� vršiće se 24h dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana godišnje.Donja zona rudne mineralizacije će se i dalje ispi�va�, premda izvođenje rudarskih ak�vnos� u donjoj zoni tek treba bi� potvrđeno uz značajna istražna bušenja i tehničko-ekonomske studije, i ukoliko se pomenuto pokaže izvodljivim, početnih radova neće bi� za još 15-20 godina, u skladu sa uspešnošću programa istražnih radova donje zone.

4.5 Pribavljanje zemljišta i dinamika LARF-aDinamika pribavljanja zemljišta izrađena je tako da pra� dinamiku razvoja Projekta. Proces pribavljanja zemljišta je trenutno u toku, a redosled prioriteta je sledeći: portal i niskop (Zona 1) i severna zona sleganja/zarušavanja tla (Zona 2), za�m slede lokacije mlinskih postrojenja i pogona (Zona 3), potom pristupni koridor (Zona 4) i jalovište (Zona 5). Potreba za Zonom 6 još uvek nije utvrđena.Redosled za pripremu uzastopnih akcionih planova raseljavanja (RAP) je sledeći:Ÿ RAP # 1 koji pokriva Zone 1, 2 i 3, sa očekivanim završetkom do juna 2017;Ÿ RAP # 2 koji pokriva Zone 4 i 5, pri čemu se očekuje završetak do oktobra 2017; iŸ RAP # 3 (ukoliko je potreban) koji pokriva Zonu 6, pri čemu datum završetka još nije određen.

Strana 17

5. STRATEGIJA KOMPENZACIJE

5.1 Proces pribavljanja zemljištaProces pribavljanja zemljišta obuhvata sledece ključne korake:Ÿ Razvi� instrument rada na terenu koji uključuje i imovinu i društveno-ekonomske podatke o

domaćinstvu (*) (**)Ÿ Razvi� postupak za obavljanje istraživanja i izračunavanje visine nadoknade na osnovu stečenih

iskustava iz Faze 1 Pilot programa za s�canje zemljišta;Ÿ Pruži� informacije zajednicama i licima koja su pod u�cajem Projekta u vezi sa predloženim

anketnim procesom i kompenzacijom (*) (**);Ÿ Pridoda� ak�vnos� obavljene u Zoni 1 (ranije poznatoj kao Faza 1) radi usklađenos� sa

predstojećim istraživanjima i procenama i bolje osmisli� komponentu ponovnog uspostavljanja izvora prihoda;

Ÿ Završi� iden�fikaciju parcela i povezanih vlasnika parcela i korisnika zemljišta obuhvaćenih Projektom u Zonama 2, 3, 4 i 5 (i eventualno 6) kao i broj lica uključenih u fizičko preseljenje;

Ÿ Sarađiva� sa vlasnicima zemljišta u Zonama od 1 do 5 na lokaciji pristupnih puteva (mlin i niskop), uz minimalno okupiranje zemljišta;

Ÿ Verifikova� katastarske podatke od strane ovlašcìene firme za anke�ranje, i izvrši� nova merenja ukoliko su potrebne izmene;

Ÿ Odredi� krajnje datume, javno ih objavi� i izloži� procedure za neformalne korisnike zemljišta i infrastrukturu;

Ÿ Sproves� ankete inventarisanja imovine (drveće, usevi i objek�/strukture) za svaku od parcela obuhvaćenih Projektom;

Ÿ Uspostavi� metod procene na osnovu vrednovanja stvarne, a ne katastarske, upotrebe zemljišta i troškova objekata/struktura;

Ÿ Obavi� ispi�vanje izvora prihoda, kako bi se obezbedila adekvatna kompenzacija koja omogućava ponovno uspostavljanje ekonomske sigurnos�;

Ÿ Iden�fikova� osetljiva lica;Ÿ Sproves� procenu zemljišta i druge imovine;Ÿ Pripremi� ugovore o kompenzaciji, pristupi� pregovorima i zaključenju ugovora;Ÿ Process plaćanja;Ÿ Pružanje podrške osetljivim licima (*);Ÿ Monitoring; iŸ Žalbeni mehanizam.

(*) Zadaci u koordinaciji sa razvojem HRIA (**) Zadaci u koordinaciji sa razvojem ESIA

5.2 PodobnostKategorije za podobnost za kompenzaciju iden�fikuju se preko nalaza početnih istraživanja izvršenih 2016. godine, a koja će se dopuni� predloženim društveno-ekonomskim i imovinskim istraživanjima u 2017. i socijalnim polaznim osnovama ESIA.Lica pod u�cajem Projekta će ima� pravo na podršku i/ili kompenzaciju za sledeće gubitke:Ÿ ZemljišteŸ Poljoprivreda, šumarstvo, voćke, i višegodišnje i godišnje kulture;Ÿ Infrastruktura: privatna i javna, stambena i komercijalna, i bilo koja druga nepokretna imovina i

pristupni objek�;Ÿ Prihodi (prilikom faze preseljenja i/ili restauracije uslova života);Ÿ Zajednički resursi i uslovi života, kao što su zadruge;Ÿ Kulturno nasleđe; iŸ Uznemirenje (za preseljenje/raseljavanje, rehabilitaciju, za prevoz do lokalne bankarske ins�tucije,

itd).

Strana 18

5.2.1 Vlasnici zemljištaVlasnici zemljišta su definisani kao pojedinci koji imaju formalno pravno vlasništvo nad zemljištem registrovanim u katastru. Mogu postoja� slučajevi u kojima su pojedinci vlasnici, ali ne poseduju odgovarajuću vlasničku dokumentaciju kojom bi mogli da dokažu svoj vlasnički status, a samim �m i potpisa� ugovor o kompenzaciji. Ovome mogu bi� uzrok problemi kao što su neobrađene procedure nasleđivanja ili neregistrovani kupoprodajni ugovori, itd. U oba ova slučaja, vlasnici zemljišta će uživa� ista prava.

Formalni i neformalni korisnici parcelaKorisnici parcela se mogu podeli� na formalne i neformalne.Formalni korisnik: Naredne dve široko definisane kategorije iden�fikovane su u matrici podobnos� i matrici prava (Tabela 4):Ÿ Domaćinstva: Ovo je osnovna društveno-ekonomska jedinica koja može bi� sačinjena od pojedinca

ili grupe ljudi koji čine jedno domacìinstvo. Generalno gledano, glava domaćinstva doprinosi opstanku, a svaki član učestvuje u tome na svoj način (terenski rad, deljenje prihoda, dopunske delatnos�, itd). Sva imovina domaćinstva može bi� pod u�cajem: obradivo zemljište, neobradivo zemljište, stanovanje, usevi, drveće, plantaže, objek�/strukture.

Ÿ Grupa domaćinstava kao primer zajedničkog vlasništva. Imovina može pripada� i grupi pojedinaca, grupi domaćinstava sa imovinom sličnom prethodno navedenoj.

Neformalni korisnik: Lica ili grupe ljudi bez posedovanja formalnih prava koji koriste zemljište u vlasništvu države/opš�ne na području koje ce se koris�� u okviru Projekta. Ova grupa koris� zemljište na nedozvoljenoj osnovi, bez formalnog ugovora sa opš�nom Bor i/ili sa nekom od tri zajednice obuhvaćene Projektom - Brestovac, Sla�na, i Metovnica. Uobičajena praksa prema međunarodnim standardima bi bila da se ovim neformalnim korisnicima ispla� nadoknada za sve useve (uključujuc i i drveće) i ak�vnos� na zemljištu koje mogu da nazovu svojim, ali bez isplate nadoknade za samu zemlju. Iako ovi korisnici zemljišta ne mogu polaga� zakonsko pravo na zemlju, njihova prava su, po svemu sudeći, priznata prema lokalnim zakonima, te oni mogu da iskoriste pravo preče kupovine u slučaju priva�zacije pomenutog zemljišta opš�ne/zajednice.

5.3 Vrste kompenzacija i obrazloženje za novčanu naknaduKao što to IFC standardi nalažu, Rakita ce svim licima pod u�cajem Projekta obezbedi� mogućnost kompenzacije u naturi za zemljište, tj. zemljišta iste površine i sličnog kvaliteta na obližnjoj lokaciji. Poželjno bi bilo da lice/domaćinstvo pod u�cajem Projekta samostalno odabere zemljište (uz podršku Rakite, ako je to potrebno), nakon čega bi Rakita ili otkupila te parcele i prenela ih na pomenuto lice/domaćinstvo u svrhu kompenzacije, ili bi pomogla istom licu/domaćinstvu da se transakcija obavi naknadom isplaćenom u gotovini.Dosadašnja praksa je pokazala da ljudi nisu zainteresovani za kompenzaciju u naturi i radije se opredeljuju za novčanu naknadu. To potvrđuju preliminarni nalazi prema kojima se zemljište ne obrađuje intenzivno, već služi uglavnom za proizvodnju hrane za živo�nje ili potrošnju domac instva. Za vlasnike i korisnike koji imaju pristup i nekom drugom zemljištu, u�caj Projekta nije nužno značajan, ali ako je veca površina zemljišta nekog lica/domac instva pod u�cajem, ova lica mogu izgubi� značajan izvor sredstava za život. Ove situacije ce bi� istražene kroz društveno-ekonomsko anke�ranje i vršiće se pregovori u vezi sa adekvatnom kompenzacijom (u naturi ili gotovini) sa licima pod u�cajem Projekta, na individualnoj osnovi.

5.4 Zamenska vrednost (definicije za svaki od pogođenih delova imovine)Zamenska vrednost se izračunava kao tržišna vrednost imovine na koju se dodaju ostali troškovi prenosa u vezi sa sanacijom te imovine (npr. porez na prenos, troškovi registracije).Zamenska vrednost nestambenih objekata odgovara troškovima obnove objekata/struktura sličnih karakteris�ka na drugoj lokaciji, uključujuci i materijale, troškove rada, transporta sa svim troškovima prenosa.Zamenska vrednost zemljišta odgovara tržišnoj vrednos� zemljišta sa sličnim karakteris�kama u blizini pogođenog zemljišta sa svim troškovima prenosa.Usevi i zasadi beleže procenitelji i nadoknađuju prema cenama useva/biljaka na okolnim tržiš�ma.Šume procenjuju procenitelji, a iznos nadoknade određuje se prema tržišnim cenama koje primenjuje državno preduzece „Srbijašume“.

Strana 19

Tabela 4: Matrica prava

5.5 Prava (matrica prava)Matrica prava data je u donjoj Tabeli 4:

Strana 20

Tabela 4: Matrica prava

Strana 21

Tabela 4: Matrica prava

Strana 22

5.6 Procena gubitaka

Rakita je angažovala če�ri ovlašce na procenitelja koji će bi� uključeni u proces procenjivanja vrednos� nepokretnos� - specijalistu za šumarstvo, dva poljoprivredna stručnjaka za vrednovanje zemljišta, useva, voca i građevinskog inženjera za vrednovanje svih struktura/objekata na pogođenim parcelama.Rakita i njeni konsultan� sastali su se sa proceniteljima i dogovorili oko korišćenja metodologije koja je usklađena sa međunarodnom najboljom praksom i garantuje kompenzaciju u punom iznosu zamenske vrednos�. Procjenitelji daju svoje procene na osnovu terenskih obilazaka i nepristrasno vrednuju imovinu ugroženih lica, kako bi se obezbedila pravična kompenzacija.

Strana 23

6. PROCES KOMPENZACIJE

6.1 Priprema anketnih instrumenataAnke�ranjem su obuhvaćene tri komponente:Ÿ Verifikacija katastarskih podataka na terenu od strane licencirane firme za sprovođenje anketa, i

primena novih mera ukoliko je potrebno izvrši� korekcije;Ÿ Inventar imovine koju procenjuje ovlašćeni procenitelj (prebrojavanje drveća, procena njihove

staros� i produk�vnos� u pet kategorija, procena bilo kakvih objekata/struktura, inspekcija godišnjih useva); i

Ÿ Društveno-ekonomsko anke�ranje od strane Rakite (koje podrazumeva anke�ranje domaćinstava radi boljeg razumevanja i merenja ukupnih izvora prihoda).

6.2 Princip dobrovoljnos�

6.2.1 Iden�fikacija i procena

Iden�fikacija parcela i lica pod u�cajem ProjektaKatastarski podaci za obuhvat Projekta dobijaju se od lokalne katastarske kancelarije. Svako domaćinstvo koje je pod u�cajem (vlasnici parcela i korisnici zemljišta) uneće se u bazu podataka Rakite.Pre početka anke�ranja, Rakita se sastala sa liderima iz opš�ne/lokalnih zajednica i svim drugim pojedincima iz zajednica navedenih u katastarskoj lis� u svrhu:Ÿ Proveravanja tačnos� i aktuelnos� katastarskih podataka, naročito mesta boravka svih pojedinaca

pomenu�h u katastarskoj bazi podataka (uključujući i suvlasnike) i dobijanja njihovih adresa i kontaktnih informacija;

Ÿ Dobijanja imena i kontaktnih informacija o licu sa kojim Rakita treba da pregovara, tamo gde je zemljište u zajedničkom vlasništvu nekoliko suvlasnika (poželjno je lice/domaćinstvo koje zemljište koris� / kojim upravlja);

Ÿ Pribavljanja liste korisnika zemljišta (poljoprivrednici, sekundarna domaćinstva, i/ili napušteno zemljište, gde je to izvodljivo) za svaku pojedinačnu parcelu obuhvaćenu Projektom;

Ÿ Kontak�ranja vlasnika i korisnika zemljišta pod u�cajem Projekta u cilju organizovanja istraživanja imovine i domaćinstava pod u�cajem;

Ÿ Is�canja potencijalno problema�čnih scenarija u vezi sa vlasništvom (preminule osobe, osobe čije mesto boravka nije poznato, lica koja borave u inostranstvu).

Anke�ranje na terenuAnke�ranje na terenu se sprovodi kako bi se sakupili društveno-ekonomski podaci i podaci o izvorima prihoda koji će se koris�� za razvoj LARF i RAP, monitoring tokom faze implementacije, a kasnije, iden�fikaciju i pružanje podrške osetljivim licima, uključujuc i i završnu reviziju po okončanom raseljavanju. Planira se sprovođenje sledećih anketa na terenu:Ÿ Verifikacija katastarskih podataka od strane ovlašcìene firme za istraživanja, sa novim merenjima

ukoliko su katastarski podaci netačni ili su potrebne izmene;Ÿ Popis imovine obuhvaćene Projektom ("inventar imovine") na osnovu kojeg će se izvrši� obračun

naknada;

Verifikacija katastarskih podataka na terenuProvera katastarskih podataka od strane ovlašcenog inspektora ima za cilj da ispravi nepravilnos� u katastarskim podacima ako se to ispostavi kao neophodno. Verifikacija obuhvata proveru tačnos� topografskih podataka na terenu i proveru da ne postoje tužbe u vezi sa međama sa susednim parcelama, a kroz obavljene razgovore sa vlasnicima zemljišta i susedima. Ove ak�vnos� sprovodi ovlašceni inspektor. Ako dođe do tužbe u vezi sa pitanjem međa, ili postoje netačnos� ili nedoslednos� koje bi mogle ugrozi� proces kompenzacije, imovina će se ponovo ispita� i eventualno ponovo registrova�.

Strana 24

Inventar imovinePreuzimanjem podataka iz inventara imovine stvara se polazna osnova za procenu zemljišta i imovine, a vrši ga ovlašce ni procenitelj uz asistenciju osoblja Rakite.Korišce nje zemljišta se procenjuje, drvece i usevi se prebrojavaju, vrste (i raznovrsnost vrsta, po potrebi) se iden�fikuju, a voćke procenjuju prema njihovoj produk�vnos�. Objek�/strukture se pregledaju i opisuju tako da mogu bi� procenjeni u skladu sa zamenskom (građevinskom) vrednošću. Takođe se razmatraju i pitanja koja se odnose na fizičko preseljenje (tj. raseljavanje).Novouočena imovina, iden�fikovana nakon izvršenog popisa imovine, nec e bi� podobna za kompenzaciju.

Društveno-ekonomske anketeDruštveno-ekonomsko anke�ranje ima za cilj da se iden�fikuju svi pripadnici domaćinstava pod u�cajem Projekta i prikupe osnovnih podataka o izvorima prihoda, radi sprovođenja monitoringa, davanja predloga mera ponovnog uspostavljanja izvora prihoda, iden�fikovanja osetljivih lica, a, u kasnijoj fazi (putem završne revizije), da se pokaže kako u�caj na izvore prihoda pomenu�h lica nije bio nega�van.Očekuje se da se anketama obuhvate sva pogođena domacinstva, uključujuci i korisnike zemljišta, kao što su neformalni farmeri i uzgajivači. U ovom trenutku se ne planira da se društveno-ekonomskim upitnicima obuvate suvlasnici koji ne žive u zajednicama pod u�cajem Projekta, osim na zahtev.Pored gore izloženih kvan�ta�vnih anketa, može doći do sprovođenja i kvalita�vnih ispi�vanja, što može podrazumeva� diskusije fokus grupa, zarad boljeg razumevanja problema izvora prihoda u zajednicama obuhvaćenim Projektom. Očekuje se da se razgovori obavljaju sa grupama muškaraca, žena i mladih putem polustrukturiranih diskusija, u cilju prikupljanja sledećih informacija:Ÿ Poljoprivredni kalendar;Ÿ Poljoprivreda i uloga drugih izvora prihoda;Ÿ Alterna�vna rešenja za zemljište; iŸ Težnje mladih ljudi.

6.2.2 Ponuda za kompenzacijuPonude za kompenzaciju se pripremaju za svu imovinu na osnovu gore pomenu�h informacija. Informacije se čuvaju kao poverljive (ograničeno kretanje unutar Rakite), sve dok se ne otkriju vlasniku ili korisniku zemljišta obuhvaćenim Projektom. Za rešavanje imovinsko pravnih pitanja može se ponudi� pravna pomoc, kako bi se, u izvesnim slučajevima, omogucila kupovina zemljišta.Žalbe u vezi sa ponudom kompenzacije biće prihvacene i razmatrane u Raki�, kao što je opisano u odeljku 7.3.

Strana 25

6.2.3 Pregovori i sporazumiProcesPrimenjivaće se proces dva obilaska:Ÿ Tokom prvog obilaska, �m obilazi svakog vlasnika ili korisnika zemljišta pod u�cajem Projekta u

njegovoj kući ili ga poziva da dođe u kancelariju na terenu, proverava njegov iden�fikacioni dokument i zadržava kopiju istog, objašnjava proces, daje informacije u vezi sa žalbenim mehanizmom, predstavlja ponudu kompenzacije i sporazum (pripremljen ranije), i ostavlja ponudu kompenzacije ugroženom licu na razmatranje. U slučajevima kada postoje suvlasnici koji ne žive u selu, od njih se očekuje da budu iden�fikovani pre ove faze, kako bi Rakita mogla da ih kontak�ra i/ili izda punomoć jednom od lokalnih suvlasnika ukoliko je to moguće; i

Ÿ U drugom obilasku, koji se obično organizuje najranije nakon 2 nedelje, a najkasnije u roku od 4 nedelje nakon prvog obilaska, osoblje Rakite ponovo posećuje svakog od vlasnika parcela pod u�cajem Projekta i traži potpisivanje ponude, čime se ista prihvata. Osoblje je u pratnji notara, tako da se transakcija može overi� na samoj lokaciji obilaska, ukoliko je to moguće. Ako notari nisu dostupni da učestvuju u ovim ak�vnos�ma, transakcije se obavljaju u lokalnom sudu gde će bi� i overene. Rakita organizuje prevoz vlasnika do lokalnog suda, odnosno notara ako je to potrebno.

Tipovi sporazuma Očekuje se primena če�ri �pa sporazuma:1. Neophodno je sklapanje kupoprodajnih ugovora za sve objekte gde je pravna sigurnost zakupa (trajno neopozivo vlasništvo) neophodna (u slučaju da ponovno uspostavljanje objekata tehnički ili ekonomski nije izvodljivo i/ili ako infrastruktura zahteva značajna ulaganja);2. Ugovor o zakupu za privremene objekte;3. Sporazum o olakšici za linearne objekte (dalekovodi, cevovodi, itd.), kao i za tampon zone gde određene ak�vnos� mogu bi� ograničene; i4. Prijem i isplata naknade za nastalu štetuPravni proces potpisivanja kupoprodajnog ugovora sa vlasnikom zemljišta, dok Rakita nije postala vlasnik zemljišta, naveden je u daljem tekstu;Ÿ Nakon što vlasnik zemljišta prihva� ponudu, Rakita šalje potrebna dokumenta advokatu koji

sastavlja due diligence izveštaj;Ÿ Ukoliko se uoče imovinski problemi, Rakita pruža pravnu i finansijsku pomoć vlasnicima zemljišta

pod u�cajem Projekta, kako bi se olakšao proces pribavljanja zemljišta koje je predmet interesovanja;

Ÿ Rakita razmatra sve nedostatke u dokumentaciji istaknute za svakog pojedinačnog vlasnika zemljišta;

Ÿ Advokatska kancelarija za�m šalje Raki� kupoprodajni ugovor;Ÿ U isto vreme, pisma prava preče kupovine šalju se svim relevantnim susedima, i čeka se da istekne

period od 15 do 30 dana (počev od trenutka kada poslednji sused primi pismo);Ÿ Rakita upućuje zahtev katastru za sve neophodne liste nepokretnos� i planove;Ÿ Interni obrazac odobrenja koji izdaje Rakita takođe se priprema i potpisuje;Ÿ Svi neophodni dokumen� se potom šalju lokalnom advokatu koji ih dostavlja sudu, odnosno

javnom beležniku na propisan način; iŸ Sud, odnosno javni beležnik zakazuje vreme i datum potpisivanja ugovora.

Strana 26

Zatvaranje transakcije Rakita, uz podršku lokalnog advokata, prosleđuje zahtev Sudu, ili Javnom beležniku (u zavisnos� od toga šta je dostupno na području opš�ne Bor) na potpisivanje i overu svakog kupoprodajnog ugovora, uz sledeću dokumentaciju:Ÿ 12 primeraka (manje ili više u zavisnos� od broja vlasnika zemljišta koji su obuhvaćeni ugovorom)

kupoprodajnog ugovora;Ÿ 2 primerka lista nepokretnos� katastarskih parcela (Prilog 1 kupoprodajnog ugovora);Ÿ Fotokopija lične karte i primerak elektronski očitane lične karte prodavca;Ÿ Fotokopija lične karte i primerak elektronski očitane lične karte zakonskog zastupnika kupca;Ÿ Kopija Odluke Agencije za privredne registre Republike Srbije;Ÿ Dokaz vlasnika parcele o s�canju imovine;Ÿ Uverenje o iden�fikaciji parcele (iden�fikacija starih brojeva parcela u skladu sa novim vlasnicima -

primenjuje se za katastar u opš�ni Brestovac) pribavljeno od katastarske kancelarije u Boru;Ÿ Dokaz o poslatoj ponudi po osnovu prava preče kupovine nad imovinom, zajedno sa kopijom nacrta

plana (planova) sa označenim susednim parcelama, kao i informacijama o vlasnicima susednih parcela i izvodima susednih parcela preuze�h sa sajta Republičkog geodetskog zavoda i tekstom ponude (Aneks br. 2, Ugovora o kupovini nepokretnos�);

Ÿ Blanko, tj. neispunjena potvrda o upla� (Aneks br. 3 kupoprodajnog ugovora);Ÿ Saglasnost supružnika, ukoliko je to potrebno (Aneks br. 3 ili br. 4 ugovora o kupovini

nepokretnos�); iŸ Dokaz o upla� takse.Pored navedenog, Sud, ili Javni beležnik (u zavisnos� od toga šta je dostupno na području opš�ne Bor) zadržava pravo da zatraži dodatnu dokumentaciju, ili od prodavca ili kupca imovine.

6.2.4 Isplata naknadePo potpisivanju ugovora, is� se dostavlja sedištu Rakite gde se pristupa procesu isplate naknade.Isplate se vrše transferom na bankovni račun. U slučajevima gde vlasnici zemljišta ili korisnici zemljišta nemaju račun u banci, dužni su da is� otvore, uz asistenciju Rakite. Osoblje računovodstva u Raki� za�m dostavlja ugovor i prateću dokumentaciju kancelariji Poreske uprave u Boru kako bi se utvrdio iznos poreza na prenos prava svojine. Po plaćenom porezu na prenos, Rakita podnosi zahtev za promenu pravnog vlasnika katastru uz dostavljanje potrebne dokumentacije (kupoprodajni ugovor i dokaz o plaćenom porezu).Uplate zakupa se takođe vrše na godišnjem nivou. Ostale vrste sporazuma se isplaćuju prema posebnim odredbama ugovora.

6.2.5 RegistracijaPo potpisivanju transakcije obe strane i izvršenoj overi Rakita upućuje dosije o izvršenoj transakciji katastarskoj kancelariji.

6.2.6 ZakonodavstvoKada katastarska kancelarija završi registraciju vlasništva Rakite nad kupljenim zemljištem, odluka o promeni vlasnika šalje se Raki� i bivšem vlasniku zemljišta. Predviđen je rok od 15 dana za eventualne žalbe, po isteku kojeg vlasništvo Rakite nad predmetnim zemljištem postaje punopravno.Status neformalnih objekata/struktura u području i dalje se ispituje. Proces legalizacije bespravnih objekata/struktura trenutno je u toku u Srbiji (Zakon o ozakonjenju objekata RS, br. 96/2015) i njen napredak se pra� na području Bora.

Strana 27

7. UKLJUČIVANJE ZAINTERESOVANIH STRANA I ŽALBENI MEHANIZAM

7.1 Strategija uključivanja zainteresovanih stranaRakita je posvećena integraciji ekoloških i socijalnih pitanja u projektovanju i razvoju Projekta, kao i uspostavljanju i održavanju konstruk�vnih odnosa sa zainteresovanim stranama, uključujuci i zajednice u okruženju područja opš�ne Bor.U toku 2014. godine Rakita je otvorila Informa�vni Centar koji se nalazi u centralnom delu grada Bora. Na tom mestu zainteresovane strane mogu da se sastanu sa predstavnicima Rakite, lično se uključe u rešavanje pitanja i problema koje mogu ima�, i konsultuju projektnu dokumentaciju.Rakita je u istoj meri posvećena i usklađivanju planova i procesa sa glavnim IFC zahtevima u vezi svrsishodnog uključivanja zainteresovanih strana i održavanja konsultacija. Plan uključivanja zainteresovanih strana (SEP) je izrađen krajem 2016. god. kao vodič zainteresovanim stranama prilikom održavanja konsultacija i razgovora za vreme izrade i izvođenja Projekta. SEP će bi� redovno ažuriran najnovijom verzijom koja je završena u februaru 2017. god. Sadašnja verzija SEP-a je javno dostupna u Rakita Info Centru, kao i na njenom veb-sajtu. Ažuriranje je planirano na godišnjem nivou kako bi se predočile smernice za uključivanje zainteresovanih strana tokom faze izgradnje i izvršne faze Projekta.SEP podrazumeva uključivanje u trenutni proces pribavljanja zemljišta i predlog rasporeda održavanja javnih skupova za konsultacije sa zajednicama pod u�cajem ovog procesa. Sastanci i konsultacije sa lokalnim zajednicama su već otpočeli, i nastavice da se održavaju sa društvenim grupama i članovima u razvojnoj fazi Projekta. Konsultacije i učešce zainteresovanih strana predstavljaju bitne elemente za izradu i implementaciju LARF-a. Poštovanjem LARF-a, vlasnici i korisnici zemljišta obuhvaćeni Projektom biće i dalje informisani, konsultovani i uključeni u finalizaciju matrice prava i kriterijuma podobnos�, procenu tržišta, obračun i stope, procenu imovine, moguc nos� za kompenzaciju i preseljenje, mere kontrole nad područjima kulturne baš�ne, projekte poboljšanja izvora prihoda i dr.

7.2 Plan uključivanja zainteresovanih stranaUključivanje zainteresovanih strana će se obavlja� u svim fazama planiranja i realizacije raseljavanja. Prethodne i buduće ak�vnos� detaljno su opisane u daljem tekstu.7.2.1 Prethodne konsulta�vne ak�vnos� u vezi sa pribavljanjem zemljišta i kompenzacijomSledeće konsulta�vne ak�vnos� su već sprovedene u pogledu pristupanja zemljištu i kompenzacije:Ÿ Inicijalni sastanci održani su u 2015. godini u tri zajednice koje su pod potencijalnim u�cajem

Projekta na uzorku vlasnika parcela u Zoni 1, kako bi se dobile preliminarne informacije o procesu planiranja pristupanja zemljištu;

Ÿ Početno anke�ranje vlasnika zemljišta pod u�cajem Projekta zainteresovanih za prodaju zemlje sprovedeno je 2016. godine u Zoni 1, na individualnoj osnovi od strane Raki�nog osoblja zaduženog za vezu sa zajednicom, čime je pružena prilika projektnom �mu da dostavi osnovne informacije o procesu omogućavanja pristupanja zemljištu;

Ÿ Dva sastanka članova zajednice održana su sa svim vlasnicima zemljišta iz Faze 1 Pilot programa s�canja područja iz septembra 2015;

Ÿ Održani su brojni direktni razgovori i sastanci na kojima su razmenjivane informacije sa članovima zajednice i odabranog uzorka vlasnika parcela u 2016. godini;

Ÿ Inicijalni sastanak u Brestovcu održan je u januaru 2017. godine, na kome je pojašnjen proces LARF-a;

Ÿ Obuka osoblja za pribavljanje zemljišta i vezu sa zajednicom sa sedištem u Boru izvršena je januara 2017. godine u vezi sa SEP-om i predloženim procesom s�canja zemljišta koji se razvija u okviru LARF-a;

Ÿ Sastanci u vezi sa javnim informacijama i otvorena vrata u martu 2017. godine u Brestovcu i Sla�ni, gde je pogođenim zainteresovanim stranama data prilika da u usmenom obliku dobiju informacije i daju povratne informacije u vezi sa predloženim programom pribavljanja zemljišta koji se razvija kao dodatak LARF-a; i

Ÿ Sastanci sa liderima lokalnih zajednica u Boru, Sla�ni, Brestovcu, i Metovnici održani u martu i aprilu 2017. godine.

Strana 28

7.2.2 Objavljivanje podataka i uključivanje zainteresovanih strana u vezi sa pravima U ranijoj fazi razvoja Projekta, Rakita je planirala izradu i distribuciju Vodiča za pribavljanje zemljišta (GLAC) za javnost, kako bi istakla predloženi proces pribavljanja zemljišta. Ove informacije se sada nalaze u okviru SEP-a, a GLAC se više ni� izrađuje, ni� predlaže.Pre početka sprovođenja anketa, održani su sastanci sa liderima lokalnih zajednica u svakoj od zajednica pod u�cajem Projekta kojima su dostavljene ažururane stavke Projekta, uključujuc i i informacije o predloženom procesu otkupa zemljišta.Takođe, preko dodatnih javnih skupova i otvorenih vrata planirano je da se javno objave i pruže informacije o LARF-u, a ovim putem će se prikupi� i kontaktne informacije lica pod u�cajem Projekta, kao i povratne informacije o predloženom procesu otkupa zemljišta. Tokom ovih sastanaka i preko otvorenih vrata, Rakita će:Ÿ U elektronskoj formi dokumentova� i arhivira� detalje sa sastanaka, kao i sve uložene žalbe, u

posebnom i sigurnom dokumentu; iŸ Uključi� svoje radnike, članove lokalnih zajednica i socijalnog programa, u meri kojom se

omogućuje prak�čnost u pregovorima i držanju sastanaka, a kako bi se obezbedio kon�nuitet u angažovanju, naročito tamo gde bi podizvođači ili privremeni saradnici mogli bi� uključeni.

7.2.3 Obavezne konsultacije u vezi izdavanja dozvolaJavno objavljivanje i konsulta�vne procedure obavezne su u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, a u vezi sa razvojem i donošenjem prostornih i regulacionih planova, kao i u vezi sa razvojem procene u�caja Projekta na životnu sredinu.Postoji nekoliko ak�vnos� u vezi objavljivanja i održavanja konsultacija koje moraju bi� preduzete pre usvajanja plana ili odobrenja izveštaja o proceni u�caja na životnu sredinu, uključujuci i:Ÿ Informisanje javnos� putem medija o detaljima objavljivanja nacrta plana/dokumenta (tj. gde je

štampana verzija na raspolaganju za uvid, datumi i vreme kada se može pregleda�) i pozivanje građana/organizacija da dostave komentare i/ili prisustvuju javnim raspravama. Građani mogu traži� da se na njihove komentare odgovori u pisanoj formi;

Ÿ Organizovanje javnih rasprava kako bi se predstavio nacrt plana/dokumenta (obično u gradskoj većnici ili na drugom odgovarajućem mestu na lokalu);

Ÿ Obrada primljenih komentara od svih zainteresovanih strana i revidiranje plana/dokumenta u skladu sa njima, kao i pripremanje izveštaja kojim se opravdava zašto neki komentari nisu usvojeni; i

Ÿ Podnošenje revidiranog plana/dokumenta i izveštaja nadležnim organima koji će prosudi� da li su komentari s pažnjom uze� u razmatranje.

7.2.4 Pojedinačni sastanci za izlaganje ponuda kompenzacijePonude kompenzacije, sastavljene na osnovu procene zemljišta i imovine pod u�cajem Projekta, dostavljaju se licima/domaćinstvima obuhvaćenih Projektom na individualno razmatranje. Ovi sastanci predstavljaju priliku da se razjasne elemen� ponude ili druga srodna pitanja, te može bi� organizovano i više od jednog sastanka, po potrebi.Na sastancima Rakita razmatra i moguće mere podrške koje bi mogle bi� pružene u slučaju fizičkog raseljavanja i/ili u�caja na izvore prihoda. Poseban akcenat će bi� stavljen na utvrđivanje stepena izloženos� osetljivih lica/domaćinstava i definisanje mera podrške tako da odgovaraju njihovim potrebama.

7.2.5 Fokus grupeDiskusije fokus grupa osoba sličnih interesovanja i/ili briga mogu se održa� u okviru iden�fikacije i planiranja alterna�vnih izvora prihoda i drugih mera za ublažavanje postojeće situacije. Osim toga, diskusije fokus grupe mogu se održa� u okviru procesa ESIA i razvoja HRIA.

Strana 29

7.2.6 Objavljivanje LARF-a LARF će bi� dostavljen Vladi Republike, lokalnim vlas�ma, samom gradu i trima selima pod u�cajem Projekta. Fokus će tokom konsultacija bi� na kriterijumima podobnos�, matrici za ostvarivanje prava i programu ponovnog uspostavljanja izvora prihoda. Komunikacioni kanali preko kojih će se okvir objavi� uključuju sledeće:Ÿ Prezentaciju u Ministarstvu rudarstva i opš�ni Bor.Ÿ Objavljivanje u selima pod u�cajem Projekta i u Boru kod lokalne uprave.Ÿ LARF će bi� na raspolaganju i zainteresovanim stranama na engleskom i srpskom jeziku u Rakita Info

centru i na veb-sajtu Rakite.

7.3 Žalbeni mehanizamRakita je u obavezi da obezbedi efikasan žalbeni mehanizam za blagovremeno rešavanje nedoumica ili žalbi zainteresovanih strana, pošteno i dosledno, sa rešenjem prihvatljivim za obe strane.Žalbeni mehanizam Rakite namenjen lokalnim zajednicama dizajniran je tako da ispunjava uslove standarde performansi IFC-a i kriterijum efikasnos� za vansudske žalbene mehanizme prema Principima Ujedinjenih nacija za biznis i ljudska prava.Putem žalbenog mehanizma za lokalne zajednice kompanije Rakita, moguće je primi� pritužbu bilo koje zainteresovane strane, s �m da je mehanizam dizajniran, pre svega, za rešavanje briga i žalbi sledećih zainteresovanih strana:Ÿ Lokalni pojedinci i grupe koje su pod mogućim u�cajem Projekta;Ÿ Vlasnici zemljišta ili korisnici parcela koji su pod u�cajem istraživanja kompanije Rakita, otkupa

zemljišta i/ili ak�vnos� u vezi sa preseljenjem;Ÿ Lokalne i nacionalne NVO ili druge reprezenta�vne organizacije koje mogu da iznesu brige ili žalbe u

ime zainteresovanih strana;Rakita će primenjiva� sledeću proceduru žalbenog mehanizma za saniranje situacije u kontekstu Projekta:Ÿ Žalbe se registruju, potvrđuje se njihov prijem u roku od 8 kalendarskih dana od dana prijema, na

njih se odgovara u roku od 22 kalendarska dana od dana prijema, i prate se do trenutka rešavanja, u maksimalnom trajanju od 30 kalendarskih dana; i

Ÿ Žalbeni mehanizam podrazumeva stvaranje mogućnos� za uključivanje neutralne treće strane (npr. nezavisnih procenitelja) kako bi se pokušalo da se spor reši pravično i prijateljski; među�m, Rakita neće spreči� zainteresovane strane koje su pod u�cajem Projekta da koriste druge sudske ili vansudske mehanizme ako nisu zadovoljni predlogom rešenja njihovih pritužbi.

Opš� cilj Projekta je da se izbegne pokretanje sudskog postupka u što više slučajeva.Žalbe, pitanja ili problemi mogu se dostavi� direktno Raki�, putem kontak�h informacija da�h u nastavku teksta:

Rakita Explora�on doo Moše Pijade 46/6 19210 BorTelefon: 030 2150067Email: info@rakita.net

Žalbe se mogu podne� i anonimno, tako što se ostavljaju u ku�ji za žalbe ispred ulaza u Rakita Info Centra u Boru. Među�m, Rakita može ima� ograničenja u ispi�vanju anonimne pritužbe, ukoliko njeno osoblje ne može da stupi u kontakt sa osobom koja je žalbu podnela, zarad obaveštenja o prijemu i informisanja o odluci o žalbi.

4. Ovo je preporučeni vremenski okvir, a stvarni rok za rešavanje svake žalbe biće prilagođen tako da se pruži prilika zainteresovanim stranama da učestvuju u procesu istrage i rešavanja sporova.

Strana 30

4

Osim toga, mehanizam uzbunjivanja kompanije Nevsun dostupan je kako internim tako i eksternim zainteresovanim stranama u cilju prijavljivanja bilo kakve sumnje o kršenju E�čkog kodeksa kompanije Nevsun, uključujuci povredu korpora�vne poli�ke, i probleme vezane za zdravlje i bezbednost na radu, životnu sredinu, opera�vna ili e�čka pitanja. Poverljivost, anonimnost i zaš�ta od odmazde garantovani su Polisom uzbunjivanja. Mehanizmu uzbunjivanja može se pristupi� preko sledećih kanala:Ÿ Telefon: Pozivom na broj 1-866-921-6714 (besplatna linija) možete razgovara� sa stručnim licem ili

ostavi� poruku.Ÿ E-mail: nevsun@whistleblowersecurity.comŸ Obra�� se u pisanoj formi Predsedavajućem Odbora za reviziju upravnog odbora kompanije

Nevsun.

Posteri sa dodatnim informacijama o Polisi uzbunjivanja kompanije Nevsun postavljeni su u sedištu kompanije Rakita, kao i u Info Centru kompanije.

Strana 31

8. PRUŽANJE PODRŠKE OSETLJIVIM LICIMA

8.1 DefinicijeOsetljiva lica su osobe koje na osnovu pola, nacionalnos�, staros�, fizičke ili mentalne nesposobnos�, ekonomski nepovoljnog položaja, ili socijalnog statusa, mogu ose�� veće nega�vne posledice procesa pribavljanja zemljišta od drugih, a pritom mogu ima� ograničene mogućnos� da traže ili iskoriste prednost kompenzacije.U kontekstu Projekta, osetljiva lica su:Ÿ Osobe sa invaliditetom, bilo mentalnim ili fizičkim;Ÿ Teško bolesni ljudi;Ÿ Starije osobe, posebno ako žive same i penzioneri koji se oslanjaju na svoje zemljište za izvor

prihoda;Ÿ Domaćinstva čija su glave porodice žene, a koje žive od ograničenih resursa;Ÿ Domaćinstva koji nemaju ili imaju vrlo ograničene resurse; iŸ Udovice, naročito ako postoji mogućnost da budu lišene parcele koja je od ključnog značaja za

njihov opstanak i opstanak siročadi.Do današnjeg dana nema iden�fikovanih interno raseljenih lica u zajednicama pod u�cajem Projekta. Osobe vlaške nacionalnos� predstavljaju važnu manjinsku etničku grupu svojim prisustvom u projektnom području, posebno u Sla�ni. Dok među osobama vlaške nacionalnos� može bi� osetljivih pojedinaca, vlaška nacionalnost sama po sebi ne nosi posebno obeležje osetljivos� u smislu pribavljanja zemljišta za svrhe ovog Projekta.

8.2 Proces iden�fikacijePrediden�fikacija osetljivih lica odvijaće se za vreme sprovođenja društveno-ekonomskih istraživanja za svaku zonu. Ova prediden�fikacija će se dopuni� tokom pregovaračkog procesa i dovešće do konačne iden�fikacije osetljivih lica. Učešće se traži i od lokalnih vlas�, predstavnika zajednice i Opš�ne Bor (Socijalna služba). Ako je to izvodljivo, veze sa Crvenim krstom Srbije i drugim nevladinim organizacijama će se održava� radi učenja iz njihovog iskustva i razmatranja potencijalnih metoda saradnje.Iden�fikacija osetljivih lica i rešavanje njihovih problema i eventualnih posledica u vezi sa Projektom, takođe su relevantni za procese HRIA i ESIA. Rakita radi na tome da iskoordinira usklađene definicije i pristupe u rešavanju problema osetljivih lica, prema pravno zasnovanim principima.

8.3 Konceptualne mere podrške

Kroz saradnju sa relevantnim lokalnim vlas�ma, Rakita nastoji da izbegne preterane posledice po osetljiva lica u toku procesa pribavljanja zemljišta i raseljavanja.Mere podrške tokom procesa s�canja zemljišta i raseljavanja mogu bi� sledeće:Ÿ Konkretna podrška u pregovorima (dodatni obilasci);Ÿ Konkretna podrška u razumevanju i pripremi dokumentacije; iŸ Tranziciona i privremena podrška (hrana, pomoć isključivo u naturi, ili privremena medicinska

pomoć, uključivanje u socijalne programe Rakite, itd.).Sledeće ak�vnos� se sprovode u saradnji sa lokalnim vlas�ma u vezi sa osetljivim licima:Ÿ Podrška tokom pribavljanja zemljišta, procesa pregovora i preseljenja, uključujući, u fazi

iden�fikacije parcela i vlasnika parcela, i konkretne pojedinačne sastanke kako bi se objasnili kriterijumi prava i podobnos�, klauzule u sporazumima o kompenzaciji, žalbene metode;

Ÿ Insis�ranje na opciji zamene zemljišta u slučaju kada je očigledno da je pogođeno zemljište od ključnog značaja za uslove života domac instva;

Ÿ Pomoć u procesu isplate (obezbeđivanje prevoza do banke preko koje se vrši isplata naknade, podrška prilikom postupka isplate, razumevanje procesa upravljanja novcem, itd.); i

Ÿ Određivanje prioritetnih obuka za povećanje zapošljavanja i prioriteta zapošljavanja od strane izvođača radova u slučaju kada je to moguce i u skladu sa opera�vnim potrebama izvođača.

Pomoć osetljivim licima podrazumeva i mogućnost pristupa zamenskoj zemljišnoj parceli prema sporazumu o zakupu oslobođenom od naknade, a prema gore navedenim odredbama.

Strana 32

9. PONOVNO USPOSTAVLJANJE IZVORA PRIHODA

9.1 Pregled mogućih u�caja na izvore prihodaNa osnovu preliminarnih razgovora sa licima pod mogućim u�cajem Projekta, uključujući i rezultate društveno-ekonomskih anketa, zemljište po svemu sudeći ne predstavlja glavni izvor prihoda i uglavnom se koris� za proizvodnju hrane za živo�nje koje se koriste za potrošnju domacinstva. Izvešteno je da se neki usevi i seno koris� kao sredstvo razmene dobara.U slučajevima kada lice/domaci nstvo pod u�cajem Projekta ima pristup drugom zemljištu koje upotrebljava, odnosno predmetna parcela nije jedino zemljište koje se koris�/obrađuje, u�caji verovatno nisu značajni. Među�m, kada je zemljište obuhvaćeno Projektom u isto vreme i jedino zemljište u vlasništvu/upotrebi od strane pomenu�h lica, i u slučajevima kada lica zemlju intenzivnije obrađuju radi proizvodnje hrane za prodaju ili ishranu živo�nja za prodaju (ili prodaju proizvoda živo�njskog porekla), u�caji mogu bi� značajni.Ovi u�caji biće ispitani tokom realizacije društveno-ekonomskih anketa i biće predstavljeni u RAP-ovima.

9.2 ŠanseProjekat će promovisa� zapošljavanje i sklapanje ugovora u direktnoj oblas� u�caja tokom izgradnje i opera�vnih ak�vnos�.Zemljište za zemljište - Inicijalne konsultacije pokazuju da se najviše lica pod u�cajem Projekta najpre odlučuje za novčanu naknadu za zemljište, drvece i useve. Projekat će nastavi� da pra� ponovno uspostavljanje izvora prihoda i proverava� da ova domaćinstva nisu u još gorem položaju; s �m u vezi, poželjno je da budu u boljem položaju, prema detaljnim odredbama za monitoring, uključujuci i korek�vne mere u slučaju da se putem monitoringa pokaže da izvori prihoda nisu ponovo uspostavljeni.U slučajevima u kojima domacinstva biraju opciju zemljište-za-zemljište, Projekat ce usliši� takve zahteve, uzimajuci u obzir lokaciju, pristup i podobnost zamenskog zemljišta.U nastavku je postupak će se primenjiva� za ona domaćinstva koja su zainteresovana za opciju zemljište-za-zemljište pre nego novčanu naknadu:Ÿ Podnošenje zahteva za opciju zemljište-za-zemljište u vreme inicijalnih obilazaka predstavnika

kompanije; iŸ U periodu između ovih obilazaka i po okončanju transakcije, Rakita će radi� na iden�fikaciji i otkupu

odgovarajućeg alterna�vnog zemljišta, i organizovaće zamenske transakcije između vlasnika zemljišta obuhvaćenog Projektom i vlasnika iden�fikovanog zamenskog zemljišta.

Na zahtev, osetljivim pojedincima pod direktnim u�cajem Projekta biće ponuđen pristup zamenskoj parceli odgovarajuce veličine, tako da egzistencija �h pojedinaca ne bude ugrožena. Podložno pravnoj verifikaciji, takvo zemljište ce bi� zemljište dato pod zakup oslobođen naknade, gde je Rakita vlasnik zemlje. To će se posebno odnosi� na žene koje bi mogle osta� bez kri�čnog izvora prihoda kao rezultat naslednog procesa primenjenog na zemljište pod u�cajem Projekta prilikom otkupa.

Pitanja polne ravnopravnos� - Ako su iden�fikovane parcele u zajedničkom vlasništvu bračnog para, a jedan od suvlasnika je preminuo, održavanje izvora prihoda nakon raseljavanja može posta� još teže. U takvim slučajevima, i ako postoji volja, zakon propisuje da udeo pokojnog suvlasnika nasleđuju prema jednakim delovima svi zakonski naslednici, uključujuci oba supružnika i svu decu. Takvi slučajevi, ukoliko do njih dođe, biće posebno preispitani, kako bi se izbegla situacija u kojoj bi muškom ili ženskom supružniku mogla bi� oduzeta parcela od ključnog značaja za život zbog mehanizma nasleđivanja i otkupa po Projektu. U �m situacijama, supružnik ce bi� eviden�ran kao osetljivo lice i steći će pravo na podršku namenjenu �m licima, uključujuci i mogućnost dodeljivanja zamenskog zemljišta.

Penzioneri – Penzioneri mogu bi� vlasnici zemljišta. Ukoliko ovim pojedincima treba specijalizovana pomoć nakon ekonomskog i/ili fizičkog raseljavanja, biće pripremljen poseban program za uspostavljanje izvora prihoda.

Strana 33

9.3 Konceptualne mere ponovnog uspostavljanja izvora prihoda

Ponovno uspostavljanje izvora prihoda biće realizovano u okviru Projekta, kako bi se osiguralo ponovno uspostavljanje ili poboljšanje izvora prihoda i socijalne zaš�te domacinstava koja su pod u�cajem procesa pribavljanja zemljišta. U okviru šireg programa ak�vnos� korpora�vne društvene odgovornos�, koje uključuju kulturne i obrazovne ak�vnos�, Rakita je realizovala i brojne projekte za razvoj zajednica u oblas�ma pod u�cajem Projekta.Trenutne ak�vnos� su usmerene ka projek�ma orijen�sanim na uspostavljanje izvora prihoda. Ove ak�vnos� su podrazumevale obuku u oblas� informacionih tehnologija, podržavanje lokalnih programa, ekološke inicija�ve, nabavku opreme kao podrške lokalnom napretku i dr. Projek� orijen�sani na uspostavljanje izvora prihoda planirani su i u sledećih nekoliko godina.

Raseljena lica i domaćinstva će takođe ima� pri-stup tekućim programima razvoja zajednice, a po potrebi, na osnovu podataka dobijenih putem anketa, razvijaće se mere ponovnog uspostavlja-nja izvora prihoda za raseljena domaćinstva.Domaćinstva, zajednice i lokalne organizacije informisani su o iden�fikaciji, projektovanju i implementaciji mera sanacije izvora prihoda, a putem anketa, ESIA i kroz dijalog sa lokalnim vlas�ma.

9.4 Monitoring ponovnog uspostavljanja izvora prihodaRakita će monitoring uspostavljanja izvora prihoda, konkretno, upoređivanjem podataka o izvorima prihoda u post-razvojnoj fazi i podataka o početnoj situaciji, a na osnovu društveno-ekonomskih anketa.Realizovaće se sledeće:Ÿ Periodični monitoring;Ÿ Ponavljanje istog društveno-ekonomskog anke�ranja tri godine nakon završetka procesa

pribavljanja zemljišta, uz poređenje novih podataka sa podacima o početnoj situaciji, kako bi se utvrdilo da li su izvori prihoda ponovo uspostavljeni kao sastavni deo Završne revizije, opisane u odeljku 10.2;

Ÿ Praćenje i rešavanje poteškoća koje imaju nesrazmerni u�caj na osetljiva lica;Ÿ Poseban monitoring starijih osoba i lica obuhvaćena pitanjem polne ravnopravnos� (Odeljak 9.2).Eksterni monitoring ponovnog uspostavljanja izvora prihoda vršiće se u cilju:Ÿ Procene stepena ponovne uspostavljenos� izvora prihoda i uslova života zajednica koje su pod

u�cajem Projekta, provere da li se sprovode mere ponovnog uspostavljanja ili poboljšanja kvaliteta života i izvora prihoda za lica pod u�cajem Projekta i da li se njihova efikasnost procenjuje; i

Ÿ Pregledavanja svih programa ponovnog uspostavljanja/rehabilitacije izvora prihoda, kao i toga do koje mere oni pomažu u obezbeđivanju alterna�vnih izvora prihoda domaćinstvima koja su pod u�cajem Projekta, kako bi se nadoknadio u�caj preseljenja.

Strana 34

10. MONITORING I EVALUACIJAProcesom monitoringa i evaluacije procenjuje se šta je u okviru procesa funkcionisalo i zašto, šta nije i zašto nije, i kakva su usklađivanja, izmene ili korek�vni postupci potrebni, ukoliko su potrebni.Pod monitoringom se podrazumeva merenje kroz vreme koje pokazuje kretanje ka cilju ili udaljavanje od njega. Monitoringom se dobijaju sirovi podaci pomoću kojih se daju odgovori na pitanja. Evaluacija podrazumeva stavljanje �h podataka u upotrebu, čime im se daje vrednost. Sa prak�čnog stanovišta, cilj je da se iden�fikuje potreba za bilo kakvim promenama ili primenom korek�vnih mera, kako bi se pos�gao krajnji cilj, pre svega obezbeđivanje pravične kompenzacije i ponovno uspostavljanja izvora prihoda.

10.1 Interni monitoring obaveza definisanih LARF-omMonitoring i evaluacija podeljeni su u sledeće tri kategorije:Ÿ Monitoring ulaznih komponen�;Ÿ Monitoring izlaznih komponen�; iŸ Evaluacija ishoda.Monitoring ulaznih komponen� (tj. napredovanja): Ovim monitoringom procenjuje se da li su ulazne komponente isporučene na vreme i da li su u skladu sa LARF-om i RAP-ovima. Ulazne komponente su usluge, sredstva ili roba kojima se pos�žu izlazne komponente i, na kraju, željeni rezulta�. Monitoring ulaznih komponen� interno vrše predstavnici Rakite po principu trenutnog praćenja, i često predstavlja deo opšteg sistema upravljanja projek�ma ili sistema osiguranja kvaliteta.Monitoring izlaznih komponen� (tj. učinka): Ovim monitoringom procenjuju se direktni merljivi rezulta� ulaznih komponen�, npr. broj ljudi koji dobija adekvatnu kompenzaciju ili broj ljudi koji je prošao obuku ponovnog uspostavljanja izvora prihoda. Praćenjem ulaznih i izlaznih komponen� u isto vreme pos�že se praćenje efikasnos� realizacije Projekta, i ukazuje se na potrebu za izmenama kako bi se program još efikasnije izvodio.Evaluacija ishoda (tj. u�caja): Ovom evaluacijom određuje se mera u kojoj se ciljevi programa ostvaruju ili je verovatno da će se ostvari�, preko ulaznih i izlaznih komponen� Projekta. Primeri ishoda obuhvataju efikasnost sanacije ili ponovnog uspostavljanja izvora prihoda. Evaluacija ishoda, zajedno sa rezulta�ma monitoringa izlaznih komponen�, ukazuje na to da je program zaista funkcionalan i da treba da se nastavi sa realizacijom u postojećem maniru, ili da se moraju izvrši� fundamentalne promene. Evaluaciju ishoda će vrši� eksterni stručnjaci ili grupa, obično je sprovodi eksterna nezavisna grupa, a mogu je vrši� i konsultan� koji su uključeni u pripremu dokumentacije. Evaluacija ishoda može se integrisa� u proces monitoringa i revizije završnih ak�vnos� i ukupne usklađenos�.

10.2 Periodične eksterne revizije obaveza definisanih LARF-omProjekat predviđa implementaciju ak�vnos� monitoringa kojima bi mogli da se obuhvate i periodični pregledi i završna revizija LARF-a i potonjih RAP-ova. Završnu reviziju, koju će izvrši� eksterni revizor, treba preduze� nakon implementacije svih ključnih obaveza definisanih u LARF-u i RAP-ovima, uključujuc i i ak�vnos� ponovnog uspostavljanja izvora prihoda, kao i druge razvojne obaveze.

10.2.1 Monitoring usklađivanja polisaRakita planira da angažuje eksternog revizora, kako bi se potvrdilo da se implementacija LARF-a i RAP-ova vrši u skladu sa PS5 standardom.

Strana 35

Obim rada eksternog revizora odnosiće se na sledece zadatke:

Opš� zadaci:Ÿ Proceni� ukupnu usklađenost obaveza definisanih u LARF-u i RAP-ovima sa PS5 standardom;Ÿ Preispita� raspoloživi i odgovarajući LARF i RAP-ovie u datom trenutku;Ÿ Obavi� razgovore sa licima odbaranih iz reprezenta�vnog preseka domaćinstava i preduzeća pod

u�cajem Projekta, kako bi se videlo u kojoj meri su standard života i izvori prihoda ponovo uspostavljeni ili su unapređeni; i usaglasi� mišljenja o ispla� naknade, raseljenju i žalbenom mehanizmu;

Proces kompenzacije:Ÿ Preispita� da li je pravo na kompenzaciju ispunjeno na vreme, kao što je navedeno u LARF-u i

potonjim RAP-ovima, a ako nije, da li su kašnjenja opravdana; iŸ Postara� se da kompenzacija bude u iznosu pune zamenske vrednos�.Ponovno uspostavljanje izvora prihoda:Ÿ Proceni� u kojoj meri su standard života i izvori prihoda pojedinaca i zajednica ponovo

uspostavljeni, i proveri� da li se sprovode mere saniranja ili poboljšanja kvaliteta života i izvora prihoda pod u�cajem Projekta, kao i da li se njihova efikasnost procenjuje;

Ÿ Preispita� sve programe ponovnog uspostavljanja/rehabilitacije izvora prihoda, kao i to do koje mere se putem njih pružaju alterna�vna rešenja za izvore prihoda domaćinstvima pod u�cajem Projekta, kako bi se nadoknadio u�caj preseljenja;

Monitoring i evaluacija:Ÿ Preispita� interne procedure vršenja monitoringa i izveštavanja, kako bi se utvrdilo da li se iste

preduzimaju u skladu sa LARF-u i RAP-ovima;Ÿ Preispita� interne evidencije monitoringa, kao osnove za utvrđivanje potencijalnih primera

nepoštovanja procedura, ponovljenih problema, ili grupa i domaćinstava koja su pod mogućim u�cajem Projekta;

Žalbeni mehanizamŸ Preispita� evidencije o pritužbama u cilju nalaženja dokaza o značajnom nepoštovanju procedura ili

ponovnih loših performansi pri implementaciji plana raseljavanja ili žalbenog mehanizma;Osetljiva lica:Ÿ Preispita� sisteme skrininga, praćenja i pružanja podrške osetljivim licima, srodne evidencije i

performanse, kako bi se utvrdila saglasnost sa LARF-om i RAP-ovima;Implementacija:Ÿ Preispita� da li su resursi bili adekvatni za implementaciju LARF-a i RAP-ova, kao i zahtevi svih obuka

i podizanja kapaciteta;Ÿ Preispita� sistem za upravljanje podacima i njegove rezultate; iŸ Uporedi� stvarni napredak sa početnom situacijom.

10.2.2 Završna revizijaRakita planira da organizuje završni reviziju koju će izvrši� eksterni revizor.Cilj završne revizije je verifikacija efikasnos� implemen�ranog LARF-a i RAP-ova u cilju ponovnog uspostavljanja standarda života i izvora prihoda osoba pod u�cajem Projekta, a ako to nije slučaj, treba da� predlog neophodnih korek�vnih postupaka. Shodno tome, završna revizija ima sledece ciljeve:Ÿ Procenu efikasnos� mera kojim se izbegavaju i minimiziraju u�caji preseljenja poređenjem stvarnih

u�caja Projekta na zemljište i ljude naspram onih koji su dokumentovani u LARF-u i RAP-ovima;Ÿ Proveri� da li su ispunjena sva prava i obaveze opisane u LARF-u i RAP-ovima;Ÿ Utvrdi� efikasnost mera ponovnog uspostavljanja ili unapređenja standarda života i izvora prihoda

osoba pod u�cajem Projekta, kao što je opisano u LARF-u i RAP-ovima;Ÿ Proveri� da li postoje sistemske žalbe koje su eventualno ostale nerešene; iŸ Iden�fikova� korek�vne postupke neophodne za završetak obaveza definisanih u LARF-u i RAP-

ovima.

U izveštaju Završne revizije dace se zaključci u vezi sa efikasnošću ponovnog uspostavljanja izvora prihoda i iden�fikova� korek�vne mere koje treba preduze� kako bi da se okončala rehabilitacija lica koja su pod u�cajem Projekta.Očekuje se da se Završna revizija obavi dve do tri godine nakon završetka ak�vne faze pribavljanja zemljišta i kompenzacija ili kada eksterni revizor to smatra potrebnim.

Strana 36

11.POSTUPAK IMPLEMENTACIJECelokupnu odgovornost predavanja dokumentacije i implementacije LARF-a i potonjih RAP-ova snosi viši rukovodilac za pribavljanje zemljišta. Trenutna organizaciona šema �ma za pribavljanje zemljišta data je na Slici 2 u nastavku teksta.

Slika 3: Predlog organizacione šeme za realizaciju ak�vnos� pristupanja zemljištu

VIŠI RUKOVODILAC ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

PRAVNA PODRŠKA

GENERALNI KONSULTANT ZA RASELJAVANJE

RUKOVODILAC ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

KONSULTANT ZARASELJAVANJE

TOK BUŠENJAAGENT ZA PRIBAVLJANJE

ZEMLJIŠTA

TOK PRIBAVLJANJAAGENT ZA PRIBAVLJANJE

ZEMLJIŠTA

ADMINISTRATOR ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

ADMINISTRATOR ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

ViŠI ADMINISTRATOR ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

SPECIJALISTA ZA GISI BAZE PODATAKA

PROCENITELJI2 Poljoprivredni

2 Šumski1 Građevinski

MLAĐI AGENT ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

ASISTENT ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

ASISTENT ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

ASISTENT ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

ASISTENT ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

ASISTENT ZAPRIBAVLJANJE ZEMLJIŠTA

Strana 37

11.1 Resursi i organizacijaPristupanje zemljištu je u direktnoj odgovornos� višeg potpredsednika za projekte u Srbiji i generalnog direktora Rakite. Svakodnevni poslovi u vezi sa LARF-om, uključujuci i pristupanje zemljištu i zadatke pribavljanja zemljišta, biće pod upravom višeg rukovodioca za pribavljanje zemljišta.

11.2 Ak�vnos� spoljnih saradnikaSpoljni saradnici biće angažovani za sledeće ak�vnos�:Ÿ Usklađivanje sa ključnim ciljevima IFC PS5: Domaći i međunarodni konsultan� za raseljavanje biće

odgovorni za pomoć u sprovođenju LARFA-a i razvoj potonjih RAP-ova.Ÿ Pravno savetovanje: pre svega, radi davanja podrške u vezi sa transakcijama, uključujući i izradu

nacrta pravnih sporazuma, pronalaženje notara i davanje pravnih saveta;Ÿ Procenjivanje: procena parcela pod u�cajem Projekta, priprema izveštaja koji će se moći preispita�

sa stanovišta srpskog zakonodavstva, IFC zahteva i mogućih tužbi lica obuhvaćenih Projektom; iŸ Revizija: Rakita će angažova� revizora izabranog od uglednih pojedinaca sa značajnim

međunarodnim iskustvom u procesima pribavljanja zemljišta i preseljenja.

11.3 Upravljanje informacijamaUpravljanje informacijama će bi� što je jednostavnije moguće. Informacije potrebne za program pristupanja zemljištu prikupljaće se i njima će se upravlja� na tri nivoa:Ÿ Na nivou zemljišnih parcela, jer su prava na kompenzaciju u vezi sa zemljišnim parcelama;Ÿ Na nivou domaćinstva, jer se izvori prihoda mere i prate na nivou domaćinstava kao posledica

gubitka zemljišta; iŸ Na nivou Zona, jer će vremenski okvir za izvođenje ak�vnos� u zonama podrazumeva� različite

vremenske rokove, kako je navedeno u odeljku 4.5.

Strana 38

PRILOG 1: LITERATURA

Međunarodni standardiŸ IFC Standardi performansi 5, stav 16

Srpsko zakonodavstvoŸ Ustav Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 98/2006, Član 58)Ÿ Zakon o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013 i

15/2015 - odluka US)Ÿ Zakon o proceniteljima vrednos� nepokretnos� ("Službeni glasnik RS", br. 108/2016)Ÿ Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72-09, 81-09 -. Ispr., 64-10 - odluka US, 24-

11, 121-12, 42-13 - odluka US, 50-13 - odluka US, 98-13 - odluka US, 132-14 i 145-14)Ÿ Zakon o prometu nepokretnos� ("Službeni glasnik RS", br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015)Ÿ Zakon o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016, 108/2016)Ÿ Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008, 41/2009,

112/2015)· Porodični zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011, 6/2015)· Zakon o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/2015)

Planovi kompanije RakitaŸ Plan uključivanja zainteresovanih strana

Poli�ka kompanije NevsunŸ Polisa uzbunjivanja

Strana 39

Za dodatne informacije, molimo da se obra�teRakita Info Centru:

Adresa: Ul. Moše Pijade 46/6, Bor, SrbijaI-mejl: info@rakita.net

Telefon: +381 30 215 00 67Veb sajt: www.rakita.net