ORIGINALNI NAUNI RAD UDC: 398:316.356.2(497.11)

.. .4. .1 (2009)

Dragana AntonijeviOkviri prou;avanja li;nih i porodi;nih pri;a

o materijalnom gubitku i porazu *

Apstrakt: U ovom radu predlaem analitiki okvir za tumaenje li-nih i porodinih pria o gubitku imovine, bogatstva, posla i statusa. Teorijsku osnovu nalazim u viedecenijskom folkloristikom i antro-polokom prouavanju linih pria i [ivotnih istorija, zatim u koncep-tu idiokulture malih grupa kroz razmatranje porodinog folklora, i naj-posle u razmatranju istorijskog, socio-ekonomskog i ideolokog kon-teksta u kojima dolazi do linih i porodinih gubitka. Klju;ne re;i: line i porodine prie, prie o gubitku, idiokultura ma-lih grupa, porodini folklor, periodi prelaza, hibridna tranzicija, Srbija

O anru

Line i porodine prie kao folklorni i istorijski (anrLine i porodine prie predstavljaju, ve vie od etrdeset godina, legi-

timno polje istraivanja folklorista, antropologa, sociologa i drutvenih istori-ara. Od 70-ih godina XX veka postalo je jasno da one spadaju u jedan od naj-rairenijih anrova usmenog pripovedanja i folklorne komunikacije u malim grupama, kako u tradicionalnim tako i u modernim, razvijenim drutvima. "Prie su ugraZene u na svakodnevni ivot i u nae razumevanje sveta koji nas okruuje, ali esto ostaju 'nevidljive' spram glavnog toka kulturnih i dru-tvenih procesa" (Stark 2005: 44). Iako su dugo vremena obitavale na margi-nama istraivanja u humanistikim i drutvenim naukama, naunici su prepo-znali istorijski, etnografski i folkloristiki znaaj ovih formi izraavanja.1

* Tekst je rezultat rada na projektu "Antropologija u XX veku: teorijski i metodo-loki dometi" (br. 147037) koji u celosti finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

1 Poseban broj asopisa Journal of Folklore Institute posveen prouavanju linih pria pojavio se 1977. godine, otvarajui diskusiju o tom anru kao validnom folklori-stikom predmetu istraivanja. Pa ipak, Sandra Stal pie da je tada meZu folkloristima jo uvek predstavljalo dilemu da li su line prie \samodovoljne" pa se mogu prihvati-ti i prouavati kao anr po sebi, ili su one tek deo drugih veih narativa, njihov "po-

DRAGANA ANTONI]^VI_

.. . 4. . 1 (2009)

14

Ni u bivoj Jugoslaviji line prie nisu bile predmet ni folkloristikih ni knji-evnoteorijskih razmatranja, a prva je o njima neto konkretnije pisala Maja Bo-kovi-Stulli. injenica je da su se folkloristi uvek sretali s ovom vrstom kazi-vanja, ali su ih ranije retko beleili ili su ih spominjali samo u uoptenoj formi, vie kao usputne komentare o pripovedaima i ambijentu pripovedanja. Ona je istakla, pozivajui se na miljenje ekog folkloriste Oldriha Sirovatke, da je folkloristiko interesovanje za prianja o ivotu naraslo uporedo, s jedne strane, s nestajanjem klasinih vrsta iz ive tradicije pripovedanja (legende, bajke, pre-daje), a s druge strane s poveanim zanimanjem za autentine zapise aktuelnog stanja narodne usmene tradicije i stvaralatva, te s naunim zaokretom od fabu-larnosti i fikcionalnosti ka dokumentarnosti (Bokovi-Stulli 1985: 140,141).2

Tokom poslednje decenije XX veka dolo je do prave proliferacije njiho-vog sakupljanja i istraivanja od strane (postmodernih) antropologa i drutve-nih istoriara u okviru popularnog trenda "kulture seanja" kao "novog istorij-skog problema" (Berliner 2005).3 Mada antropolozi ve vie decenija proua-vaju biografije, ivotne istorije, usmene istorije i genealogije kao legitimne sfere istraivanja istorijskih seanja u predmodernim drutvima bez pisma,4ipak je i njih, konstatuje Berliner, masovno zahvatio ovaj pomodni trend s uoavanjem fenomenolokog aspekta5 linih pria kroz koje se prenose razli-ite take gledita i multivokalno tumai kolektivna prolost (ibid, 200). Uko-

danr\ ija se sposobnost da budu razlikovane od drugih oblika pripovedanja dovodi u pitanje (Stahl 1977a: 19). Ubrzo potom, Vilijam Klemenc konstatuje da su line prie i line istorije, tavie, bazini i primarni anr iz koga proistiu svi drugi manji i vei narativi ukljuujui legende, predanja, ale, ak i bajke (Clements 1980: 107).

2 Detaljniju bibliografiju o prouavanju linih pria i uvid u razliita shvatanja ovog anra u Evropi i SAD, a poneto i u bivoj Jugoslaviji daje Maja Bokovi-Stulli u svom iscrpnom preglednom tekstu Prianja o ivotu (Bokovi-Stulli 1985).

3 Dejvid Berliner konstatuje da se "ludilo seanja" ("memory craze") u drutvenim i humanistikim naukama povezuje s postmodernistikim trendom koji su najpre isto-riari (meZu prvima Pierre Nora i Jan Assman) otkrili kao "novi istorijski problem" (Berliner 2005: 199). Inicijalnu kapislu za prouavanje "kulture seanja" predstavljale su pojedinane reminescencije anonimnih ili poznatih osoba na II sv. rat i koncentra-cione logore, da bi se potom mnogi setili raznih sukoba i nepravdi koje su im uinjene tokom XX veka. Trend je dobio na zamahu graZanskim ratovima na prostoru bive Jugoslavije tokom 90-tih godina, kao i padom Berlinskog zida koji je dao povoda mnogima da progovore o tome kako su lino videli i doiveli socijalistiko i komuni-stiko drutveno ureZenje, to se pokazalo izuzetno privlanim zapadnim antropolozi-ma i istoriarima da zavire u ivot iza nekadanje "gvozdene zavese".

4 Jednu od najiscrpnijih studija o prouavanju linih istorija u antropologiji predstavlja knjiga Luisa Langnesa The Life History in Anthropological Science (Langness 1965).

5 O fenomenolokom aspektu prouavanja linih pria i usmenih istorija pogledati npr. Lawrence C. Watson (1976) i Kenneth R. Kirby (2008).

PRI^ O PORA`U I GUYITKU ...

.. . 4. 1 (2009)

15

liko su line prie novost za istoriare i neke antropologe,6 one nisu novost za folkloriste koji, kako istie Laura Stark, "odavno prouavaju kako se kulturni ivot konstruie kroz proces naracije i prenosi od osobe do osobe u linom kontaktu. Ono to je novo jeste u interesovanju na koji nain se te prie pre-pliu s etikom, politikom, ideologijom, istorijom, estetikom, kognitivnim pro-cesima, i kako te skrivene prie imaju ozbiljnih implikacija na nain na koji vrednujemo i ureZujemo informacije o stvarnosti i ljudskim postupcima" (Stark 2005: 44).

Definicija linih pria koju predlae Sandra Stal glasi da su to "prozni narati-vi koji se odnose na lino iskustvoq obino se govore u prvom licu i njihov sadr-aj je netradicionalan" (Stahl 1977a: 20). Prie o linim iskustvima sadre po-meane faktike i fiktivne elemente,7 pri emu fikciju u njima pre treba shvatiti kao kreativni i estetski momenat u prepriavanju sopstvenog ivota, nego kao izmiljanje. ivotne prie (life story) predstavljaju naratizovana i estetizovana lina iskustva, pomau naratorovom samorazumevanju, pa iako ne nude soluci-je na sve ivotne dileme, podstiu pitanja i istrauju probleme iz razliitih uglo-va koji angauju i naratora i sluaoce ka dubljem razumevanju okolnosti u koji-ma se osoba nala, njenih oseanja, motiva i reenja do kojih je dola. Line pri-e su u sutini realne i istinite, ali ne uvek i objektivne. Kao ivotne istorije (life history) pruaju subjektivan i alternativan ugao posmatranja onih okolnosti i de-avanja koji izmiu zvaninoj istoriji, nekad je dopunjujui, a nekad je i dovo-dei u pitanje nuZenjem nezvanine, lino proivljene verzije poznatih istorij-skih dogaZaja. "U tom smislu, folklor i usmena istorija obezbeZuju informacije o istorijskom iskustvu kao subjektivne i individualne memorije" (Peltonen 2006: 8). Iskazane na fragmentaran, necelovit nain, one svakako odudaraju od kontinualne, hronoloki strogo ureZene istorijske naracije. Mada mnogi nauni-ci sa aljenjem konstatuju da usmene istorije i dalje ostaju, mahom, van zvani-ne pisane istoriografije, premda "personalizovanom naracijom i neposrednou pruaju oseaj prisustva i uestvovanja u istorijskim dogaZajima" (Allen 1979: 112),8 moja lina istraivanja su me uverila da nije uvek tako i da je, na primer,

6 Antropolog Ivan Kovaevi kritikuje postkulturne-postmoderne, "individualne" antropologe koji, u skladu s pomenutim trendom, a donekle zanemarujui dugu istori-ju beleenja indijanskih biografija i autobiografija u amerikoj antropologiji, kao i du-gu istoriju folkloristikih prouavanja ivotnih pria, ne prave vie razliku o tome "koga pisati", ni kako ni zato (Kovaevi wJJxa).

7 Jeff Todd Titon pravi tu razliku smatrajui je vanom i istiui fikcionalnost kao glavnu odrednicu linih pria / life story i faktinost kao odrednicu linih istorija / life history (Titon 1980: 278). Nisam sigurna koliko je insistiranje na toj razlici uistinu va-no kada je folklor u pitanju, i drim da su obe karakteristike esto pomeane u linim kazivanjima.

8 Ipak, savremene i veoma popularne TV emisije koje se bave rekonstrukcijom istorijskih dogaZaja, poput "History Chanel" ili "Discovery", koriste ovaj pristup me-

DRAGANA ANTONI]^VI_

.. . 4. . 1 (2009)

16

devetnaestovekovna istoriografija u Srbiji u sutini poivala na razliitim linim narativima seanjima, kazivanjima, anegdotama i memoarskim belekama, pruajui [ivo svedoanstvo uesnika o zbivanjima tokom, pre i posle Srpske revolucije (Antonijevi wJJy: {|-99).

Line prie i usmene istorije su selektivne i vrednosno orijentisane kao, uostalom, svako drugo seanje, ali uprkos svom individualizovanom sadraju one se "proimaju sa kulturno-istorijskim iskustvom odreZene generacije" uti-ui \na konstrukciju selfa\ i linog/grupnog identiteta (Chodorow 2002; Ochs & Capps 1996). Drugim reima, ivotne prie i [ivotne istorije sadre kolektiv-ne kulturne koncepte kroz koje se prelama individualni doivljaj, miljenje i emocija kao vrednosna evaluacija i moralni stav. Opravdanje da se kao antropo-lozi i folkloristi bavimo ovim idiosinkratinim narativima, Sandra Stal pronalazi u prisutnim tradicionalnim stavovima koji im, ujedno, obezbeZuju smisao i po-entu referiui se na sociokulturni, ekonomski, istorijski i ideoloki kontekst. Tih tradi