rtjlr'&lj

#'ffiIoPRAVDANJA zA GRESKE

\TLü(E UöENJA(AI IMAMA

@@

Nrslov origin|le:

Rafu'l-melami'an el-ei'mmeti el-e'lami

Autor:

Ahmed ibll Abdul-Halim ibn Tejmijje

S &rapskog jezikr Prevco:Emir Demir, prof.

Redaktori prijevoda:

Mr. Semir Imamoviö

Mr. Elvedin Huseinbaöiö

Jasrnin Danan, prof.

Lektor i redaktor:

Mdhat Kasap, prof.

Dürjn korice:

Sead Beöoviö

DTP:

Teufik Meüö

SejhuJ- islam ibr Tejmijje

OPRAVDANJAZAGRESKEVELIKIHUÖENJAKA

IIMAMA

SARAJEVO, 2008.

o ru l

oPRA\DAN'Ä zA GR'S(E VELIKIH UCENIAKA I IMAMA

BIOGRAFIJA AUTORA

Ime i porijeklo

Ahmed ibn Abdul-Halim ibn Abdu-s-Selam

ibn Teimiije el-Harrani. Poznat je kao Tekiiju-d-

din, Ebu-l-Abbas. Nosilac je potasne titule Seihu-

l-islam.

Roden ie desetog ili dvanaestog rabi'uJ-ewela

661. hidiretske godine, u Harranu. Harran je rnalo

mjesto u blizini Sama.

Naiezda tatara prisilila je njegova oca da se

preseli u Damask. U Damasku ie odrastao i naöinio

svoje prve korake u nauci.

uöitelii

Uöio ie kod mnogih istaknutih uöitelia niegovogvremena. Neki biografiöari navode, öak, hiljadu

niegovih uöitelia!

Navest öemo imena nekih:-Niegov otac,-Semsu-d-din,

-Zejnu-d-din ibn el-Mendäa,

--€C@"-

Sejhu'l'islm ibn rcjnüüe

-El-Medid ibn Asakir,-lbn Abdu-l-Kavijj

Uöenici

Mnogi su utili od niega. Mnogi su, nakon niega'

postali prvaci u islamu i ostavili vrlo vriiedna diela

iza sebe.

Navest iu imena naiPoznatiiih:

lbn Kaiiimi-t-Dievziiie,-Imam Zehebi,-lbn Kesi!,-Ahmed ibn Abdu-l-Hadi el-Makdisi,

-Muhammed ibn Muflih

Znanie

Bio je öudo u nauci. Bio je vrsni poznavalac svih

vjerskih nauönih disciptina. Poznavao je i druge

vjere do u detalie. Pisao ie o drugim v)elama i to

tako detaljno da bi uöeni u toi vieri bili iznenatleni'

Izdavao je fetve, a niie napunio ni dvadeset

godinal Allah mu )e podario iako pamdenie' a sPoro

je zaboravljao. sto god bi proöitao zaPamtio bi'

doslovno ili znaöenie.

Njegovo znanje izaziva divljenje zbog dva

razloga:

-*€c@.- -'€o@*-

opRAvD^NIA z^ GR!3(E VELIKH uÖE\qAKA I MAMA

Prvi: Silina njegova znanja' Gotovo da ne po-

stoji nauöna oblast u kojoi on nije dosegao vrhunac'

I to ne samo u vjerskim naukama Bio je vrstan po-

znavalac i drugih nauka svoga vremena.

Dru8ri Dubina i temeliitost. Svaku nauku ie Po-

znavao u nienim temeliima i sekundarnim pitani!

ma. Vrlo öesto ie sam zakliuöivao i kritiöki ocienii-

vao odreclene pojave u naukama.

Pisana diela

Napisao je mnogo djela' Pisao je brzo i iz

pamdenia nisu mu trebali izvori. Vedina saöuvanih

djela nalazi se u sabranim djelima pod nazivom

Sabrorc fetve, Ibn Teimiiie'

Pohvale uöenjaka

Ibn Dekik elrld:

Susreo sam se s niim i vidio sam öovieka pred

öijim oüt 4 ie izloZeno znanie, uzima öta hoöe'

ostdvlja öta, hoce,

I Neka diels prevedena su na bosrnski iezik M€du niima je i

ovo kratko ali sadrraino.

Sejhu"l-idm ibn T€jtr'lii.

Ibn el-Kaiiim:

On je ieih islama i muskmdnL. Pomagateli viere

i pronositelj Altahovog dokaza za liude' Poavaö

k Attahu t Poslanik& Borrc na Alla'hovom putu'

Vratio je u prdksu öto ie bilo zapostavlieno od viere i

suwleta, On ie svietlo koje ie odagnalo tdme su:tnnii'

Atlbh je 4ime otvorio zhtvorena ljudska srca i

izlijeöio bolesne dule. Niime ie uniitio zastraniivoni^'

sumtrje i postupke neznalicd u vieri,,.

on je öeih, veliki uöeniak, poboZnjak, asketa'

hafiz vjerskih znanosti, sliedbenik sunneta Tekiiiu'

d-d.in Ebu-l-Abbas.',

Hafiz hadisa Mizzit

Nisam vidio nikog sliönog niema, niti ie or vidio

sliönogsebi. Ne poznaiem nikogko zna viöe o Kurhni

i Sunnetu i ko ih dosljed.triie sliiedi od niega.

Tdka.e kdo on niie se poidvio vec öetristo godina'

Ibn Redieb el-Hanbeli:

Ahr/ted ibn Abdu-l-Halim ibn Abdu-s-SeLam ibn

Abdullah ibn Ebu-l-Kasim el-Hodir ibn Maham-

med ibn Tejmijje iz Harruna, d preselio se u Ddmask'

OPRAVDANIA ZA GTESKE \'EUKTH UEENIA(A I IMAMA

on je imam, fekih, mudätehid, muhaddi* hart'z ha-

disa, mufesstn meto dolo gfi kha, asket a, I ej ha- l- i s lam'

velikan medu velikanima Nddimak mu ie Tekiiia'

d-din Ebu-l-Abbas. zbog tiegove popul&rn$ti 4em4'

potrebe da naliroko priönmo o niemu!

Ibn Kesir:

Napisao je obimnu biografiiu o lbn Teimiiji

punu hvale. Rekao je, izmedu ost ogt Ndsttl'pila

je sedamsto dvad.eset osma hidZretska godind' u

mjesecu zu-l-ku:deu umro je teihu-l-islam Ebu-l-

Abbas, Ahmed lb Teimiije, neka mu Allnh optosti!

Ibn Hadter!

Zo lbn Teimiiiu kaZe da ie neviernik jedan od

dvojice: istinski neviemilc ik ko ga ne pozndie Bio

je vekkan medu muslimarima"' Najvile se borto

protiv novotarq,..

Smrt

Umro ie 26 zu-l-ka'de1 628. hidZletske godine'

Bolorao ie drradeset i nekoliko dana' VeCina ljudi

nije znala za niegovu bolest.

--€0g>"-_ -'€OG>*-

aeihu-li.lm ibn T€jmiije

Dlenaza je bila veliöanswena. Naimanii

spomenuti broi klanjaöa däenaze je pedeset hiljada!

Neka mu se Allah smiluie i obaspe blagodatima

i podari mu mir u Diennetu ko.ii niie imao na

Dunialutu!

OPRA\DAN'A ZA GRESKE VEllKlH UÖENJAXA I IMAMA

PREDGOVOR ARAPSKOM IZDANJU

Hvala Allahu, Njemu se zahvaljujemo, od Njega

pomoö i oProst griieha traiimo' Niemu se utieöemo

od zla duöa naBih i od zla djela nalih' Koga Allah

uputi niega niko u zabludu ne moäe odvesti a koga

On u zabludi ostavi toga niko na Pravi put ne moie

uputiti. Sviedoöim da nema drugog boga osim

Allaha fedinoga, Koji sudruga nema i sviedoöim da

je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik'

Obaveza svakog muslimana je da robuie Allahu'

shodno onom öto je propisano u Kuränu i onom sto

je preneseno u vierodostojnom sunnetu i shodno

propisima koii su zasnovani na ta dva izvora' Dolazak

do tih propisa nije svakom tovieku olakian, stoga ie

Allah, däeleianuhu, ovom ummetu ukazao veliku

blagodat podarivsi mu istaknute uöenjake medu

ashabima, tabiinima i onima koji su do3li posliie niih'

Zahvaliuiuöi upudenosti u propise vjere i dobrom

razumiie\€nju kurhnskih i hadiskih lekstova' oni

predoöavaju propise iz tih izvoia u skladu s Uputom

i pronicljivoööu i na trai naöin ukazuiu ljudima na

smjemice koje öe ih voditi pravim Putem Neka ie

Allah zadovolian niima, shodno uloäenom trudu'

-*€o@.- ---*€ce"-

5€jhu l-isLm ibn Tejmijie

Prirodno je da se uöenjaci razliku.iu u miÄlienju

i da postoie razliöiti stavovi o istom pitaniu, a

sve to zbog radoga koje ie pisac naveo u ovo,

knjizi, Stoga, niie postoiao razlog za medusobnu

netrpeljivost i viiedanie. Svaki musliman.ie

prihvatao ono miöljenje za koie ima uporiste i

dokaz i radio po niemu. Oni koii nisu poznavali

dokaz traiili su öerijatsko rje$enje od uöenih ljudi

u aiie su znanje ibogoboiaznost imali povierenie i

u sldadu s niim postupali,

Nakon niih doili su oni koji su plistrasno isliiepo

prihvatali misljenja odreilenih uöenjaka i na osnoru

toga prijateljenli. Pretierano su ih h!€lili i nerealno

opisivali ito uöenjacirna, zbog njihove vriiednosti,

bogoboiaznosti i znanja, nije bilo potrebno. U isto

vrijeme, drugim uöenjacifna su pripisiwli manjkavo-

sti od kojih su oni öisti ier ih je Allah poöastio.

Tu podijeljenost iskoristili su neprijatelii viere,

potpirujudi i produbljujuöi razdor, zbog svoiih

pokvarenih i skrivenih cilieva öto je rezultiralo

podijelienosiu ummeta na stranke, partije, pravce i

grupacije, pojaöalo rasprave i razjedinilo müljenja,

tinienje diela svelo na minimum, tako da su se

ohrabrili protiv nas oni koji su nas se bojali, pa su

islamske zeml.ie potlaöili kriZai' potom Tatari, a

oPRA\DANJA zA GR!aKE VELIKIH uÖE\qAK^ I IMAM^

u poslijednje vrijeme komunistiöke i krööansko-

cionistiöke koaliciie, kao 3to ie to sluöai sa

muslimanirna danas.

Tih greiaka bio ie sY.iestan dio uöeniaka

mislilaca i nastoiali su, svako u svom vremenu i

mjestu, da ulaiu napore da saöuvaju jedinstvo i da

ljudevrate osnovu koji zasluZuiedase svi ponosimo

njime i da se na niega oslanjamo, a tai osnov su

Kurhn i sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu

alejhi ve sellern. .Pornoöu ta dva osnova liudi mogu

ujediniti svoje redove, ukloniti nesuglasice, zavist

i mrZniu,

SejhuJ-islam Ibn Teimijie bio ie medu onima

koji su uöestvovali u kristalizaciji islamske misli i

uklanianiu natruha razilaäenia i nesuglasica.

U svo)im djelima iestoko se opilao i osudivao ie

sve pokudaje neprijatelja koji su bili usmiereni protiv

islama, a kao jedan od naiistaknutijih votla uöestvovao

ie i u bitkama koie su voalene Protiv Tatara.

Tedna od aktivnosti koia zavreduje painju,

a usmjerena ie ka u.iedinieniu liudi na osnovama

Kuräna iSunneta je, svakako, i Pisanie ove

vrijedne kniige u koioi on poiasniava da ie obaveza

svakog muslimana da za prisne prijatelje uzima

muslimane, naroöito prvake muslimana uöenjaka

-*€oe*- -'€o&*-

Sejhu.!-isl.m ibn Teimijie

kojima su uzori ispravni prethodnici (selef) i

nasltednici poslanika.

Sejhu-l-islam navodi da niti iedan priznati

islamski uöenjak nikada neie namjerno oPonirati

i suprotstaviti se sunnetu Allahovog poslanika

sallallahu alejhi ve sellem. Ni jednom muslimanu

nije dozvoljeno da bude nepravedan prema nmekom

islamskom uöenjaku ili da umaniuje njegovu

vrijednost, ier su svi uöeniaci potuno iedinstveni u

stavu da je obaveza sliiediti vierofdostojne tekstove

u kojima nema kontradiktornosti, niti ie dozvoljeno

davati prednost necijem mislieniu nad hadisom

poslanika sallallahu aleihi ve sellem.

SejhuJ-islam, u ovoj knjizi, navodi razloge koji

navode islamske muditehide da u nekim pitaniima ne

uzmu odredeni tekst i, uiedno, opnvdava tai niihov

postupak. Zatim navodi da ono Äto ie opravdanje

mudZtehidu ne moie biti opravdanje makallidu'

u sluöaju da spozna Istinu. Takoder, navodi sluöaj

i obiönog öovieka koji nema sPosobnost da sam

iznalazi Serijatska rieienia. Takva osoba treba da

slijedi öerijatska rjesenia svoga muftije i to je niegov

mezheb, a onaj ko irna odredeno znanie, na n emu

je da postuPa prema tom znaniu. Pristrasnost nlre

dopuötena, bez obzira o kakvim se razlozima radilo'

oPRÄVDAN}A ZA GRESKEVELIKH UCENJAKA I IMAMÄ

Ova kniiga, iako mala obimom, ukazuje na bo-

goboiaznost ovog velikog imama, na niegovo po-

tpuno razumijevanie i poötivanie stavova priiaöniih

uöenjaka, prije svega imama öetiri mezheba Allah

se smilovao wakome ko spozna vriiednost ovoga i

drugih uöenjaka islama i koii ih postaYlia na miesto

koje im priliöi.

t na kraju, ob.lavljujuöi oru kniigu kao svoj

doprinos öirenju korisnog znanja i tradicije

öasnih prethodnika, Vrhovna direkcija za nauöna

istraiivanja moli Uzvisenog Allaha da uöini ovlt

knjigu korisnom muslimanima u svakom mjestu'

Divan li je On Gospodar i divan ie Pomagaa!

Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika,

njegovu öasnu porodicu i niegove vrle ashabe

--€ce*- -.-€o@"-

OPRAVDANIA ZA GRES(! VELIKIH UEINJAKA I IMA MA

U ime Allaha, Milostlvog, SamilosnogGospodaru, olaköai I pomozil O Ti' Dobrostivi!

SejhuJ-islam, veliki islamski auto tet Ibn Tei-

mijje, Allah rnu se smilovao, kaie:

Hrala Allahu na Njegovim blagodatima.

Svjedoöim da nema drugog boga osim Allaha,

Jedinoga, Koji nema sudruga na Svoioj zenlii niti

nebesima, i wjedoöim da ie Muhammed Niegov

rob, poslanik i peöat svih Niegovih vieroviesnika.

Neka je na njega, kao i na njegove ashabe, Allahora

blagost i poöast sve do Sudnjeg dana.

Duinost je muslimanima, nakon izraiavanja

ljubavi prema Allahu i Njegovom Poslaniku,

sallallahu ale.ihi ve sellem, te viernicima, o

öemu Kurhn govori, da posebno budu Prisni s

uöeniacima koii su nasl.iednici vieloviesnika. Niih

je Altah uöinio putokazima poput zvijezda na

nebu pomö6u kojih se oriientiBemo u tamikopna i

mora. Muslimani su saglasni da su onibili upuöeni

i da su bili znani.

-.*€cp"-

Seihul-islm ibn rejniije

Uöenjaci svakog naroda, prije dolaska naöeg

Vieroviesnika Muhammeda, sa[allahu alejhi ve

sellem, bili su najgori, osim u sluöaiu nas muslimana.

Muslimansku ulemu öine najodabrani.ii liudi

i nasljednici Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,

u niegovom ummetu. Oni u praksu vraCaju

zapostavljene sunnete. Oni uzdiZu Allahol'u Kniigu

i njih Ana*äva kniiga uzdiie. Putem njih se öuje

Alahova Rijeö i oni Njome govore.

Neka se zna da ni jedan imam koii je u ummetu

opCeprihvaöen nije namierno nastoiao Protivitise i opontati Allahovom Poslaniku, sallallahu

alejhi ve sellem, u bilo öemu öto ie niegov sunnet,

manie poznati sunnet, opiepoznati sunnet. Onisu

potpuno saglasni da ie dutnost sliiediti Poslanika,

sallallahu ale.ihi ve sellem, i da se miöljenia ostalih

ljudi, osim niegovog mogu uzeti ili odbaciti.

Meclutim, kada se nacle njihovo mislienie, a

postoji vierodostojan hadis koji suprotno govori,

neophodno ie, onda, potraiiti isPriku ito su

postupili suplotno hadisu.

Sve isprike ili opravdanja mogu se svlstati u tri

kategoriiel

_--€Oe*- --€o&*-

opR^vDANtA zA GRES(r WUKIH UöENIAKA I lMAMrt

1. Uvjerenie da Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve

sellem, niie izrekao izviesni hadis.

2. Uvierenie da se hadis ne odnosi na odredeno

üeriiatsko pitanje.

3. Uvjerenje da je izvjesni propis derogiran'

Ove tri kategoriie mogu se dalje ratölaniti na

blojne uzroke.

Prvl razlog: Da imam niie öuo za hadis. Do

koga hadis ne dotle, niie obavezan znati ono Sto se

u tom hadisu tmäi. Kada hadis niie dosPio, a imam

o tome izrekne stav prema vanjskom znaöenju

ajeta, dlugog hadisa, analogije ili istishaba,t njegov

stav nekada moie biti u skladu a nekada suprotan

hadisu.

Ovaj uzrok je preovladavaiuti u sluöaiu

miöljenia ispravnih prethodnika koia se kose

s hadisima. C)elokupno ovladavanje hadisom

A.llahova Poslanika, sallallahu a.teihi ve sellem, niie

bilo svoisweno niiednom pojedincu u ummetu

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je priöao,

dal.ao fetve, sudio ili ne6to radio, pa bi ga oni koii

su bili prisutni öuli ili vidieli. Oni bi to prenosili,

ili neki od njih, drugima koji nisu bili prisutni'

F.����������������

Sejhul-islam ibn reinijje

Znanje o odredenom postupku ili izreci bi se,

Allahovim htiieniem, zavröavalo kod odredenih

uöenjaka iz reda ashaba, tabiina ili onih poslije niih.

Na drugom okupljalistu bi Poslanik, sallallahu

alejhi ve sellem, govorio, davao fetve, sudio ili neito

radio. Tu bi bili i neki koii su prethodno bili odsutni.

Prenijeli bi to shodno svojim mogutnostima Tako

bi oni posjedovali znanje kojeg nije bilo kod drugih,

a drugi bi imali znanje koje nisu imali prvi. Uöenjaci

iz reda ashaba i onih poslije njih odlikovali su se

kvalitetom i kvantitetom znania. Ne moie se tvrditi

da je ijedan öovjek poznavao sve hadise Allahovog

Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

To se moZe vidjeti prema pravednim pravo-

vjernim halifama koji su imali najviöe znanja o

Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem,

njegovom sunnetu, stanjima. Posebno se to odnosi

na Ebu Bekra, radiiallahu anhu, koji nije napuitao

Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ni

kod kuöe ni na putovanju, nego je s niim provodio

vetinu vremena. öak bi, radi potreba muslimana,

uz Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, budanprovodio noi. lsto se odnosi na Omer ibnu-l-Hat-

taba, radijallahu anhu. Poslanik, sallallahu alejhi ve

sellem, bi öesto govoriot Uöli smo ia" Ebu Bekr i

Omer... IzaöIi smo i.t, Eba Bekl i Omer.',

opRAvDANIA z^GREaKEVELIKH uaENl^(A I IMAMA

I pored toga, kada.ie Ebu Bekr, radijallahu anhu,

upitan o naslijedu nane, odgovorio je: U Allahovoj

Knjizi o tome nema niita. Ne znar ni iz Su neta

Allahova Poslanika, sallallahu alejhi le sellem,

da ti pripada iit7.. Nego, pitat ta liade! Upit^o ih

je, pa su ustali El-Mugire ibn Su'be i Muhammed

ibn Mesleme, radijallahu anhuma, i powjedoöilir

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ie ha i odredio

iutinu naslijeda.l

Ova sunnetska odrednica je, takoder, doöla do

lmrana ibn Husajna, radiiallahu anhu. Ova trojica

ashaba apsolutno se ne mogu porediti sa Ebu

Bekrom ili drugim pravovjernim halifama, ali su, i

poredtoga, njihtrojica, a ne Ebu Bekr,bili upoznati

s ovim sunnetom koji je cio ummet pdhvatio i

sproveo u praksu.

Ni Omer ibnul-Hattab, radijallahu 'anhu, nije

poznavao sunnet u vezi s traäeniem dozvole prije

ulaska u tuale kuCe sve dok ga niie o tome obaviiestio

Ebu Musa el-Eö'ari, radiiallahu anhu, koji je doveo

kao svjedoka jednog ensariju.'� Omer je, svakako,

bio uöeniji od onih koji su preniieli ovai sunnet.

I Ebu Dalud i Timizi od Kubejsa ibn zujeba prcnose kaonlxr"sel. Takar j. i hadis lrnrand ibn Husajna

2 BuhariodEbu Sc'ida el-Hudrija, radljallahu a.hu. PoglcdajFethu-l-Bari (ttt43)

---€@e.- -*€oe*-

Sejhut-islam ibn Tejmijje

Orner, radijallahu anhu, znao ni da iena

nasliealuje od krvarine svoga muäa, Mislio je

da naslijedena krvarina pripada samo muikim

nasljednicima sve dok mu Ed-Dahhak ibn Sufan el-

Kilabi, radijatlahu anhu, kojegje Poslanik, sallallahu

alejhi ve sellem, postavio kao namiesnika u nekim

beduinskim naseljima, niie poslao pismo u kojem

ga ie izvijestio: Allahov Poslanik, sall'allahu alejhi

ve sell.em, ie odredio nasliedstvo iehi Eiiema ed-

Dibabiia iz krvaine njena mu,a t Omet je tada

odstupio od svog miSljenja i rckaoi Do ne öusmo

ovo, presudili bismo suprotno!

Nije znao za propis glavarine koia se odnosi na

opRAvDANIA zAGRESKE VELIKIHUCINIAKA I IMAMA

Kada je Omer, radijallahu anhu, doiao u Serg,'

stigla mu je vijest da se kuga pojavila u Samu.

Zatraiio je saviet od prvih muhadiira koii su bili s

njim, a zatim od ensarija, pa od onih koji su preili

na islam prilikom oslobodenja Mekke. Svi su mu

rekli svoje milljenje. Niko ga niie obavijestio u stavu

sunneta, sve dok niie do3ao Abdu-r-Rahman ibn Avf,

radijallahu anhu, i obavijestio ga o rijeöimaAllahovog

Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o kugi: I(ala se

u nekom poilruöju poiavi kaga, a vi ste u niefia'

onda rc izla.zite bieZeti oil nie, A kad a öuiete da se

u nekom podruöiu poiavila' e ulazite u nieg&.a

On i lbn Abbas, radijallahu anhum, spominju

sluöaj onoga ko dode u nedoumicu u vezi sa svojim

namazom. Poslanikov, sallallahu alejhi ve sellem,

postupak nije bio doSao do niega Abdu-r-Rahman

ibn Avf, radijallahu a \l\\, ie t^da Wer.io:� Odbaait de

swnniu i nastqviti nomaz premd oflorne u öto ie

s6wim sigufon'

mediusije sve dok ga nije obavijestio Abdu-r-Ra-

hman ibn Avf, radiiallahu anhu, da je Allahov Po-

slanik, sallallahu aleihi ve sellem, rekao: Postupaj-

te s niima kaa sa iidovima i kritanima,"

l

5

Mjesto izmedu Sama i Hidzaza, izmedu El-Musise i Tebuka,

kuda prolaze lanske had;ijeAhned, Buhari i Muslim odAbdu-r-Rahmana ibn 'Avfä'

Proose Ahmed. Muslim, Ebu Darud i Tirmizi' ali od Ebu

s€'ida el'Hudrija, radijallahu annu Predaju od Abdu{-

Rahmea ibn 'Avfa prcrcse Ahmed, Tirmizi i lbn Madie'

äe.iA : Kada M*o od vts posunnja u nonaz, ne uaiuttiia ti je kta jao jedan ili ^'4 rel'u,a, neka uzne da je

*tanjao j.dan... U ovoj prcdaji nema odbaovmja sumn3 i

nastzvka namaza pr€mä onome u ;to le sasvrm stgumn, käo

sto sporninj. pisac, Allah mu s srnilovao.

I Ahmc4 Ebu Davud i Timizisaiih. h\/ a\-l-E lll, 2649.

Z Safii u svom Musnedu aavodi kao mursel lma i druge

nürsel prcdaje s istovjetnim t kstom. Ahm€4 Buhari' Ebu

Da\td i Tirmizi od Omcra, radijallahu an.llu, prcnose da nije

uzinao glavarinu od m.diusija svc dok Abdu-r-Rahrnatribn 'Avf nije posvjedoöio daje Allahov Poslanik sallallahualejhi ve sellem, ureo slavarinu od m€dtusija;z Hedtera.

kLiF: Hadis je hasen'

-."€Oe*- --.-€Oe'.-

Sejhu I nkm ibn reimiji€ opßA\DANtA zAGRIaKEVELIKIH ueENiA(A I IMAMA

Vieroviesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao to

misleCi na palac i mali' prst: Ovoi i ovai su iednakL

Ovaj sunnet je doöao do Muvaije, radijallahu anhu,

dok je on bio namjesnik, te ie po njemu sudio'

Muslimani nisu naili izgovor da se zatim nepovedu'

To lto Omer niie poznavao ovai hadis ne smatra se

nedostatkom ili mahanom.

Omer, radijallahu anhu, je, tako<Ier, zabranjivao

hadäijama da se namiriöu priie stuPania u ihram ili

prije kretania s Arefata prema Mekki, to jest, posliie

bacanja kamenöiCa na Diemretul-akabi. On i njegov

sin Abdullah ibn Omer, radiiallahu anhu, nisu znali

za hadis Aiöe, radijallahu anhai Namirisala sam

Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pfije ulaska u

obred i nakon obreda.'�

Naredivao je onima koji su bjli u mestvama

da po njima tine mesh, sve dok ih ne skinu, bez

odreilenogvremenskogtraianja. Gmpa prethodnika

ga je u tome i slijedila. Do njih nisu doöli hadisi koii

vremenski odreduju mesh ikoiisu vierodostojni To

ie preneseno od \'leroviesnika, sallallahu aleihi ve

sellem, u viöe vjerodostojnih hadisa 3

Jedanput dok ie Omer, radijallahu anhu, bio na

putovaniu zapuhao je vietar i on je poöeo govoriti:

Ko te kam prenijeti predaju o vjetra? Ebu Hllefe,

radijallahu anhu,je rekao: Do mene ie doila predaia,

Poito sam bio na zaöelju, potjerao sam svoia

jahalicu dok ga nisam sustig^o, pa sam mu poias io

Poslanikovu sallallahu alejhi ve sellem, naredbu

kada zapule vjeta.'

Ovo su pojedinosti koie nije poznavao Omer,

radijallahu anhu, i koje su mu prenijeli liudi koii po

znanju nisu bili na njegovom nivou. lma i drugih

primjerakada do njega nisu doili propisi izsunneta,

pa je on presudio ili izdao drugaöiiu fetvu.

Sliöno se prenosi u vezi s njegovom presudom

za krvarinu koia se plaöa zbog oöteienia p$tiju.

Krvarina se, po njemu, razlikuje prema koristi

prstiju. Ebu Musa i lbn Abbas, radijallahu anhum,

iako su daleko manje od njega znali, znali su da je

I Pr€nosi Muslirn u Sal'ir, od Aise, radijallahu anna, da je

reklat Vieroviesni* je, kada vietar zapuie, gvorio: Allahunoj' jo Te notid za dobro ovog ujetro' za dobro hoje onnosi i dobto z.I,os kojesje poston- Uieöen ri se od niesoeazta, zla kojes nosi i zta zbos kojeg je I'6tan' Efi Da\.!d iIbn Madze od Ebu Hurc;'e. ,adijallahu anhu. p,oose: C,rosam Allaholrog Poslanika, sana au alcjhi ve sellem, kakogovori: Vjetar je A ahov dlt Dotazi sa niloitu, a i sakaznon. Kada ga vilite' nenojte ga psown Moite Allahoza dobto toq ujara, a üleöik Mu se od niegova zla. O!^j jehadis hasen-sabih. kao ito kate hafiz hadisa lbn Hadzer'

23

Muttef€kun aleihi. Prenosilac jeAiia, radijällahu aDha

rrenose g" Ähm.d i Muslim od Alije, radijallahu

anlN. Pr€nose sa i Ahrn€d, Ebu Daurd i Tirmizi od

Huzejm€ ibn Sabita. Prenose ga Nesai' Tirnizi i Ibn

Huzejmc, koji sa j€ ovjerodostojio' od safaana ibn

--.'g@&*- -*€O@'-

S€jhut-isl.n ib! rejmijje

Osman, radiiallahu anhu, nije znao da äena

kojoi umre mui treba saöekati priöek nakon razvoda

ili smrti u kuöi u kojojie mui i umro, sve dok nije

öuo hadis El-Furej'e bint Malik, sestre Ebu Se'ida

el-Hudrija, radijallahu anhu, kojoi je umro mui i

ko.ioj je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

Bad.i u svojoj kaöi dok priöek ne istekne,t On je to

prihvatio i radio u skladu s tim.

Jedanput mu ie darovano ono Sto .ie ulovlieno

zbog njega. Poöeo.ie jesti, a Alija ibn Ebi Talib,

radijallahu anhu, mu r eöet Posl,anik, sallallahu alejhi

ve sellem, je vra,tio meso koje mu je bilo poklonjeno.z

Alija, radijallahu anhu, je rekao: Kada bih

öuo had.is Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi

ve sellem, koliko bi AIIah Zelio, jo bih se hjime i

okoristio. Kada bi mi neko drugi prenosio, ja bih

od, njega traZio potvrd,u putem zakletve. Ako mi

OPRAVDANIA ZA GRES(!VILIKIH UEENJÄ(A I IMAMA

se zakune, j4 bih mu povierovlo Priöao mi ie Ebu

Bekr radijallahu anhu" q on ie samo istinu govorio'

i spomenao poznati hadis o namazu pokaihnia.3

On, Ibn Abbas i drugi su dali fetvu: Ako ie

äena urnrlog ostala trudna, njen priöek Ce traiati

do isteka duäeg od dva roka: prvi je rok koii ie

predviden za äenu kojo.imui umre - öetiri mjeseca

i deset dana - a drugi je - rok poroda. Nije do njih

stigao sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi

ve sellem, o Sebi'i El-Eslemiiji, radijallahu anhu'

kojoj je umro mui, Sad ibn Havle, pa je Poslanik,

sallallahu alejhi ve sellem, rcklot Niett priöek troie

dok se ne porodi,'

On, Zejd, Ibn Omer, radijallahu anhum, i drugi

dali su fetvu da ieni koioj mehr nije odreden i öiji

Assala. Pr€nose ga Dar€kutni, koji sa je ovjcrodostojio,i ßn Huzjene od Ebu Beketa Nefi'a ibn el-Harisa.ovi hadisi ukazuju dz je potinnj€ po mestvamavrernenski osraniö€no na dzn i noö, za onosa koje kod kude, i tri dana i dvijo no6i za putnika.Trrnizi kaZe: Ovo je ni jenje uöenjaka iz rcda ashabaAllahovog Poslanika sa$a ßhu aleihi ve selleru i tabiinakoji su Wnavah rtkh.Pronoso ga sakupljaöi sunonq a Tirmizi, Ibn Hibban, Hakirni dr. su sa ovjerodostojili prcma prodaji El-Furcj'e bintMalik. Pogledaj Musned (61370).Al1rl,ed \ Musnedu ( ll l0O i 104\.

3 Abmed, Ebu Dawd, Tirrnizi i Ibn Madte prcnose daj' Ebu

Bekr, ndüallahu anlN, öuo vjerovjesnila. sallallahu alejhi

ve sellm, kako govori: sla* on tot je*u *oii poäni etiieh,pa tijepo i pofuu no "zne obdest, o zatin ktaüja dva rck'ata

i za, tii l,prost od Anaha, Allah te nu oprusfii Zann ie

i,';*r'C.ti,�it &:iti'ti li'^:-ai,titt iÄ'' )

4i'':1'.;!"t"; " ' 1)iza one koji se, *atu giieh Poöine ili kad se prcnt sebi

ogijeie, Atlaha siete i optost za giiehe Nvoie zanole - a ko

iz oprosdn süehe aLo ne Allah? (Ali Imtun, t3s)Il.afjzIbn

HzdZerk^i:e: Ovai hanis ima dobar lana. prenositaca'

4 Buhari, Muslim, Ebu Dawd i lbn Madäc Prenos' ga u

razliöitim t€minoloikirn vorzijama

-*€@e"- --.-€O@"-

Seihü fislam ibn Tejmijie

muä umre, ne pripada mehr Do njih nije doila pre-

daja iz sunneta Allahovog Poslanika, sallallahu atejhive sellem, o Bervei bint Valik, radijallahu anhu.r

Ovo ie otvoreno poglavlie o kojem ima mnogopredaia od ashaba Allahovog Poslanika, sallallahualejhi ve sellem. Ono öto se prenosi od dogadajau koje su bili ukljuöeni drugi nemoguöe je skupitina iedno miesto. To su hiljade predaja. Ashabi subili najveöi znalci, najbolii poznavaoci propisa,najbogoboiazniii i prvaci ovog ummeta. Poslijenjih su doöli oni koji su imali manie znania, pa ienepoznavanje sunneta u vezi s nekim pitaniimaIogiöno. A za to nije potrebno posebno pojasnienje.

Grijeii onaj ko ie uvjeren da je svakivjerodostoian hadis bio na raspolaganju svakomimamu ili odredenom imamu. Neka niko ne kaZe dasu hadisi zapisani i sabrani, paje nemogute da budunedostupni. Ovo ie nestvarno, jer poznate zbirkesu sabrane nakon imama, Allah im se smilovao,koje muslimani danas sliiede. I pored toga, nijedozvoljeno ograniöiti hadis Allahovog Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, na odredene zbirke. Akoto pretpostavimo, onda se zna da uöenjaci ne znaju

I1l!I- o $ileu-". To gotovo niko ne moie znati.I Ahmed i sakupljaöi sunena. Tirmizi sa je ovjercdosrojio.

Njen muZjc Hilal ibn Mur.. €l-Esdie'i.

opR,{vDANlA zA GRESKE vErlKIH UeENIAKA I IMAMA

Nego, moädasekod nekog öovjeka natle viöe zbirki

ali on ne zna Sta se sve u njima nalazi. eak su i tih

prije pojave ovih zbirki bili veöi poznavaoci sunneta

odkasni)ih generacija. Mnogepredajekojesu do niih

do5le i koje su za niih ierodostoine do nas dolaze

preko nepoznatih prenosilaca ili putem prekinutog

lanca prenosilaca, ili nam ne dolaze potpune. Niihove

zbirke bile su u prsima i sadriavale su mnogostruko

\/iSe neko öto je u danasnjim ukoriöenim zbrikama.

U to ne sumnja niko ko poznaie ovu tematiku.

Neka niko ne kaie da muditehid ne moie biti

onaj ko ne poznaje sve hadise, jer kada bi uslov

bio da muditehid poznaie sve öto je VieroYjesnik,

sallallahu alejhi ve sellem, rekao i radio, onda bi ovaj

ummet bio bez muditehida. Nego, uteniak ie onaj

koji poznaje veöinu propisa, tako da mu ie skriven

njihov mali dio koii se odnosi na pojedinosti. Moida,

taj mali dio bude u suProtnosti s pojedinstima koje

naknadno dodu do njega.

Drugi razlog: Da hadis dotle do imama, ali

kod njega ne bude potvrden. To se deöava zato 6to

prenosilac hadisa, ili onaj od koga on prenosi, ili

neko drugi u lancu Prenosllaca hadisa niemu ne

bude poznat, bude optuäen za lai ili bude imao

lose pamtenie. Ukoliko hadis s ispravnim lancem

-.*€oe"- -*€@e"-

Sejhu,l,klao ibn Tejmijie

prenosilaca ne dode do imama, to iest, dodeprekinutog lanca ili nepotpunog teksta, iako taihadis na drugom mjestu prenose povjerljive osobei lanac prenosilaca je potpun, Drugi, pak, moidapoznaiu nepoznate prenosioce kao pov.ierljive, ilitaj hadis prenesu drugi I iudi, oni koji nisu sporni,ili se naale prekid u lancu u drugom pravcu koiinije prekinut. Moida tekst hadisa u potpunostiusaglase hafizi hadisa, to jest, muhaddisi, iliodretlenu predaju podupire mnoötvo drugihkoje su ioi sliöne,3to je dovoljno da se dokaäevjerodostoinost dotitnog hadisa. Takvi primjeri sumnogo raiireni, posebno mealu tabiinima i tabii-tabiinima, sve do poznatih imama ko.ii su do3liposlije njih. Najvise ih ie iz pryog stoljeda, to jest,iz prve podiele.

Hadisi su se raöirili i postali poznati. Medutim,do mnogih imama su dolazili putem slabih lanaca.Drugi hadisi su do3li vierodostoinim putevima, pasu s jedne bili dokaz, a s druge strane, u sluöajuostalih, to nisu bili. Zato su rniiljenja nekih imamabila ovisna o vjerodostoinosti hadisa. Govorili bi:Moje milljettje u ovom pitanju je ovako, O tome seprenosi taj i taj hadis. Ako je ispravan, onda je tomoje miiljenje.

oFRAVDANJA ZA GRESKEVELI(IH UEENJAKA I IMAMA

Tredi razlog: Uvjere nie \z idätihada da iehadisslab, dok drugi smatraju suprotno, ne gledajuöi na

druge puteve hadisa, i, svejedno, bio on u pravu ili

neko drugi, ili obojica, ako prfüvatimo konstataciiu

nekih uöenjaka da je svaki muditehid u pravu.

I za to postoje razlozi. Naime, nekada muhaddis

smatra da je odredeni hadis slab, a da drugi muhad-

dis smatra da je pouzdan. Poznavanje prenosilaca

hadisajeveoma öiroka oblast. Moida je u pravu onaj

ko smatra da je slab, jer je spoznao razlog slabosti.

Moida u pravu bude drugi, jer zna da odredeni

razlog niie povod slabosti, jer se kao kategoriia ne

moie proglasti slabim, ili postoii isprika koia sPre-

tava proglaöavanie tog hadisa slabim, To je veoma

iiroko podruöje.

Uöenjaci se, kada je rijeö o prenosiocima hadisa

i njihovim stanjima, u nekim sluöajevima slaiu a

u nekim razilaze, kao öto je sluöaj i s uöenjacima u

ostalim naukama.

fedan od razloga za to je i da muhaddis nije

uvjeren da su oni koji su mu neki hadis prenijeli,

taj hadis öuli od drugih, a drugi rnuhaddisi budu

uvjereni da su ga öuli. Razlozi za to su poznati.

-.*€oe*- -.-€o@"-

Sejhu,l-islam ibn Tejnijte

Sam prenosilac hadisa moäe se naöi u dvarazliöita stania: stabilnom i nestabilnom, kao dapomijeöa hadise ili da mu knjige izgore. Njegovepredaie iz stanja stabilnosti su prihvaöene, a iz

sta ja nestabilnosti su slabe. To jest, ne zna se iz

koiegje perioda tai hadis, a moäda drugi budu znali

da .je ga prenio u pen odu st.tbilnosti.

Nekada muhaddis zaboravi hadis i kasniie ga

ne spominje, iii negira da ga je uopae prenosio ierie uvjeren da.ie to razlog koji opravdava ostavljanjehadisa. Drugi smatraju da je ispravno njime

dokazivati. Ta tematikaie, inaöe, poznata.

Mnog€ Hidiazlije smatniu da se ne moäe

dokazivati hadisom Iraöanina ili Samlija, ako dotiönihadis nema osnovu medu hidiaskim prenosiocima.

Jedan od njih je öak rckao: Hadise iraöa.na stavitena steper predaja jevreja i kriöana. Nemojte ihp otv rdiv ati niti opovrgavati.

Drugom je rcöeno: Da li je predaja Sufiana

od Mensara, on od lbruhima, on od Alkame, on odAbdullaha ibn Mu'uda, dokaz? Qn odgovori: .4koto nema osnovu u Hidäazu, onda nije d,okaz! Brh s\uvjereni da su stanovnici Hidiaza obuhvatili öitavsunnet, te da im niöta u vezi s tim nije promaklo.

Hadisi Iraöana su za njih nepovjerljivi i, kad su u

opRAvDANIA zA cRISKc vr l l t rH LaE\ iAKA I IMAMA

pitaniu takvi hadisi, treba biti na distanci. Neki

Iraöani su smatrali da se ne moäe dokazivati hadisima

Samlija. Vetina ljudi predaje takvih prenosilaca nije

smatrala slabim, jer kada je lanac prenosilaca dobar,

hadis postaje dokaz, svejedno bio on hidiaski, iraöki,

öamski i sliöno.

Ebu Davud es-Sidiistani, Allah mu se smilovao,

sastavio ie knjigu o predajama u öijem se prenoöenju

izdvaiaju prenosioci iz razlititih islamskih pokrajina.

U toj kniizi je naveo hadise koje prenose samo

prenosiociiz svakeodtihpokraiina ikoji se ne nalaze

sa senedom kod prenosioca iz drugih pokrajina, na

primjer, u Medini, Mekki, Taifu, Damasku, Himsu,

Kufi, Basri... Naveo je uz to, druge razloge.

eetvrti razlog: Neki imami su za prihvatanje

predaje koju prenosi sarno jedan povjerljivi hafiz

hadisa postavili odredene uvjete koie nisu postavili

drugi imami. Na pdmjer, neki su uslovili da se hadis

usporedi s Kur'anom i Sunnetom, neki da muhaddis

poznaje fikhske propise ako hadis koii prenosi dode

u koliziju sa analogiiom. Neki su uslovili da hadis

bude uveliko rasprostnnjen i poznat ako se odnosi

na propise koji setiöu opöih i svakodnevnih potreba

ljudi. Postoji ioö uslova koji se mogu naii u djelima

uöenjaka.

--''€oe"- --*€c@"-

aeihu'l'islad ibn Teimiüe

Peti razlog: Da hadis dodedo imama ion ga po-

tvrdi, ali ga zaboravi. To se navodi u Kur'anu i Sunne-

tu. Na primjer poznat je hadis od Omera, radijallahu

anhu, kada su ga pitali o öovieku koji ustane diunup

na putovanju, a nema vode, Odgovorio jet Neöe kla'

njati d,ok ne nade voda. Ammar ibn Jasir mu .ie tada

rekaot Vodo pravovjernih, zar se ne sjeöal kada smo

ja i ti bik na putovanja, pa smo ustali dZunupi? Ja

sau se valjao u praäni k^o ito to rd.di üvotinj^, 4 ti

nisi klanja,o, Spomenuo si to Vjerovjesfüktt, sdllauahu

dteihi ve seltem, koji je rekao: Dovolino ti ie da uradiö

ovako! Svojim rukama je potaplao po zemlji, a onda

potrao svoje lice i dlanove. Omer mv ie rck^ot Boj se

Alkrha, Ammare! Odgovorio jet Ako hoteö, neöu pri-

öati o tome! Omer rcöe; Naprotiv zaduäujemo te da

prenosii i ddjeiJetvu prcma ortome ito znLö.'

Ovo ie sunnet koji )e Omer vidio, ali ga je

zaboravio, tako da je davao suprotnu fetur, Ammar,

radiiallahu anhu, ga je podsjetio, ali se on ni tada

niie sjetio. On nije opovrgavao Ammara, veö mu je

naredio da o tome prida,

Jo3 ilustrativniii je sluöaj kada je Omer drZao

hutbu, pa je rekao: Nijedan öovjek ,teöe povisiti

vievöani dal inad vjenöanih darova Zena i köerki

I Muslim sa pr€nosi ü potpunosti. Pr€nose 8a i Buhan isakupljadisuncna u ne<to kraöoj formi isl,eoim njeöima

-*€Oe".- -.'.€o9*-

v-OPRAVD,TNJA ZA GRESK! VILIKIH UEINJAK,\ 1 IMAMA

vjerovjes ikq. a da to ja netu odbiti!Neka i'ena mt

je rckla: Vodo pravovjeruih, zaito lam zabfa\iuiel

neito lto nam ie Allah dao? Zatim ie citiraJa aiet:

. . - , . " i - - - , : , t '( r:l1Lir.i i.t )i rju.i Jrrlplr )

A je.b oj oil niih ste Aoü mnogo blaga, ne

oduzimajte iöta od. toga!'�2 Rekao jc Albar.l u ovorn hadisu postoii dvoie:

1. Zabrana vo.le pruwviefttih Omeru ibrl el-Hattaba dase powtava vjenöani dßr iznad vienöa ih darcva äEnat köerk vieroviesfükovih, salunahu aleihi t'e Eeuem;2. Protivljenje tj. replika jedne icne na Omerov postüPak.Dokazj. naila u ajctu:

{ t:: Li..Lu x 6i1'},t:;1 ;.$6)A jedmj od njih ste dati nnogo hlago, ne oduzinaj.e ni-

Jra d rogar (En-Msa, 20) Njcsow zabnnu poveöanja nehrapraos€ Ahn€d u Musnedu i sakuPljaEi sun€na od Muham-mcda ibn Sirina, od Ebu el-Adifaa cssilrnija koji kaze: Cuosan Omer ibn el-Hattaba" radijallahu anhr, kako sovori: Ne'nojte podizati vrijednost vie öanih darcva iena. Da ie topoöast na dunjaluk ili takvaluk kod A aha, to bi naiprijeöitio viemvies/tik, sa allahu alejhi le sellen Poslanik sallallat ateihi ve sellem, iied,loi svoioi Zeni ttiie dao ili ni'

iedna tljegova kterka tliie primila vienCani dar rrcdniii oddvanaest oka zlata. Tirnizl k'rE: Ovo ie vjerodostoian hadßPoveöanje ili smanjeije nehra u vezi je s muioom ftnansij'skom situacijom. Mudim u Sahihu prenosi od Ebu EdemeAbdu-r-Ra}.rnana daje rckaor Pitao sam Aiiu, radiallahu anha.ilnu vjerovjesnikow, sallallahu alejhi ve sellemr (oltt ie ütovjenöat1i dar Poslanikov? on! ie odgovotil^: NiegDv vienöat1idar Zenana je bi! dvanaest oka i rcle A da li znal lta ie neie?Odgo,toÄ DaJ To je pola oke. Zhali ukupno petsto diherna.To je bio vjaiant dar A ahowg Poslafüka niegvim te a a.Pr€nosi Muslim u Sahihu, takod€r, od Ebu Hurojre, mdrjallahu a u, da j€ r.kao: Dosao jc ncki öovjek Allaho-

Sejhlt-ldam ibn rejoijie

Omer je prihvatio njenu izjavu. Pamtio je ajet,ali ga je zaboravio.

Prenosise ida jeAlija, radijallahu anhu,podsjetioEz-Zrbejn, na dan Bitke oko deve, na neito öto

vom Poslaniku, saflallahu alcjhi \. s.lLrr., i r.kao: oi.etlksa,n se jed.nom ensaqkon. vt toviesnik sallallahu alejhive sollem, mu rcöet U. holiki nehr? On odsovoti: A .ri srebrenjaka. Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, rei€:Zü öenn srcbrcnjaka?! Xao da Lopate st.bto iz ovogo btdo!oru kitiku jc dobio zato sto jc, inaöc, bio loicg imovinskogstanja. Iz ovosa s€ uzima da je Or0ie! radijallahu anlq opöe-nito prezirao uvecavanje .ceha. U torne nena mzilatenja.Priöa o replici jefte teft omqu i njeno dokazivuje ajeton jepmescna od Ebu Ja'lu. U lancu prcnosilaca * spomiqie Mu-&alid ibn sc'id koji je slab prcnosilac. Hafiz hadisa lbn Hadz€ro njcmu u Et-Takibu kazcr Nr? i,k. U poslj€dnjcm periodunj€sova iivota doilo jc do promjena u prenoienju i pai'ienjuhadisa. Hadis ima i druse put€ve prenoöenja, ali sü nepotp'rni.svjedoöenje tene ajeton nije priliöno, jer s ajct odno-si na änu koja utati nzaod braka od muta uz naknadu.Znaöenje ajeta jc: Kada Zclitc postojcöu suprusu ,amüeni-ti novom, jcr vam sc ne sviila zato sto je prczirete i ito s€ nemozete strpjeti u ophod€nju prema njoj na zako.ski ftöia anije poöinila kakav jasii prijdtup, a prije ste joj dali dio vri-jednosa inetka to jesi mnoso inetka. svcj.dno j. da li suga urele i stavilc pod svojc ovlasti ili s!! sc obavezali da c€t€im sa &ti pajc to postao va! dus prema njina. U tom sluöajunenojte niita od tosa uzimati. U tonl sluöaju sav takav ime-tak pripast 6e njesovoj vlasnici. Je! nju anjenjujctc drusomzbog vaiii prohtjeva , oDa rd ostavla bez oöiro poiinjcnossrijeha koji vm doaoljava da neito od mcllra uzmetc. Kaoft primjc! da ona zatraäi rastaw, jcr sc ruäno ponüela preinavama kada stc j. natjcrali na pustanje. Ako nije uradila niitaod tosa, kako öe vam biti dozvoljeno uzinatrj€ njem imetka?!Pogledaj viiesti o Oneru, str, 393. Pisci su dva postovana pro-f€sora Omer i Nadii et-Tantavi.

-.*€@e"- '-*€og"*

opRAvDANIA zA GRESKE VEUKH uöENlÄKÄ r rMÄMA

im ie Allahov Poslanik, sallallahu aleihi ve sellem,povjerio. Ez-Zubeir se toga sietio i napuEtio borbu.l

Sliöni primjeri se mogu naCi i u sluöaju prethodnika

i njihovih nasljednika.

Sesti razlog: Nepoznavanie tinjenica na koje

hadis ukazuje ili aludira. Ponekad se to deöava

zbog telmina hadisa koji je u sluöa.ju odredenog

imama veoma öudan, kao npr, rijeöi el-muzabene,'�

el-muhabere,3 el-rnuhakale,a el-mulamese,s

PogleÄai El-Bidaje ve- -t'ihaje (71240\ hsfrza kn Kcsn^.on ga prcnosi od Ebu Ja'laa, Bcjhcküa i Abdu-r-Rozzaka,nzliöitimput vima.El-Muzaben€ je prodaja svjeiih datula na $anana palmi zaosuiene datule. Korijen rijeö\ dola'zi od ez-zebe, lto znaöiptaöanje. Kao da obaprodavcajedan dru8om daju !is. n.8osto tr.ba. ova kupoprodaja jc zabranjcna zbog mosuceobrnano i ncpoznanice.El-Muhab€re. Neki su rekli daj€ to zaj€dniöka poljoprivredäuz dosovorenu raspodjelu usjeva kao rpl heiina, ö€tvrtinai sl.Bl-Muhakalc. U dcfiniciji ovos poslovanja postojirazilazonjo. Noki su rokli da jc to zakupÜivanje zeinlje zausj€ve u zanjenu za plenicu. rako je pojasnjeno u hadisu.Neki poljoprivrednici naziv ajlo ov o p oslov anje e I - muh ar e se- zajedftiöka poljoprhlreda. N.ki su rckli da jc cl-muhakalcustvari ol-muzar€'a (takod€r, udruz€na poljopriueda) uzodroit€ni udio kao Sto je treöina, öetvrtina i sl. Neki sü r€klida j€ to prodaja hran€ u klasju za plsnicu. Drugi su reldi daje to prodaja usjeva prije neso ito sazriju. o tom€ postojizabrana, jer se ta roba moze vagati. Nijc dozvoljoo da scmijoja istoimoa roba osimupotpuno istoj koliöini, iz rukcu roku, jcr tu postoji naoznanica i n. zna s€ koje j€ robekoliöinski vilc.El"Mulamcse je ako öovjek rekns Kada dodimem svoju

Sejhu-l-islan ibn rejmijj€

el-munabeze,r el-garer'�i druge öudne rijeöi u

öijem se komentaru uöenjaci razilaze.

Kao lto je i hadis koji seäe do Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem: Ne vaZi puitanie äene,

odje6u ili tvoju odjeöu, dutnost ju je prodati N€ki su rcklida se mba dodim€ preko odjec€ bcz slodanja a potom na tuosobu pada duinost kupovine. ro je zabrmjeno Podovanjo,j€r u sbi nosi izvjesnu obmmu ili je sana icrijatska formakupoprodajc izostavljena. Roöcno je da ova rÜcö oznaöavada se dodirivanjc robe u noci uöini razloson za davanjc rokaza izbor povratka robc. To se vrada na odsadanje X€rÜatskospravnog alla koji sc nc sprovodi.E]-Munabeze znaöi da öovjek kaie svomo prüateljui Bacirni tu odjeöu ili cu je t€bi baciti kako bi prodaja Postalaobavezna. Roöcno je da ovo poslov&je oznaöava sUcdeöüformu: Ako ti bacirn karnenöiö, prodaja je obav€zna Tadaprcdaja postaj€ oboshano udjeljivanjc ili raznjenÄ bczusovora, a to nije dozvoüeno.El-carerje svaki vid posloveja öüa vanjstina obnanjuJekupca, a unutrainjost rob€ j€ ncpoznata. El-Ezh€ri kaä:Prcd^ja el-sarer je prodaja boz ugovara ili povjerenja Tuulaze sve proda;€ u kojima prodalac ' küpac n€ poznajupodatk€ o robi (tj. njcnu ünutrasnjost).Hadisi u kojima s€ spominju ovi t€rmini:- Prcnosi Muslim od Ebu Hürcjre, radijallahu anlü, da

Je rakao: A ahov Poslanik, sallaUahu aleihi ve se em,zabranio Je prodaiu puEm ba.ania kamerltila i prodaiua koioi i a obmatle.- PreDose sakupljaöi sunma, osim Ibn Madi€, a Timizi jeovj.rodostojio ovaj hadis od Dzabira, radüallahu annu, dajc vj.rovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio .lmuhakalu. cl-nuzabenu i el-rnuhabcru.- Prenosi Buhari od Bnesa, radijallahu anhu, da je rekao:A ahoy Poslanik, saua ahu akjhi ve se en, zabtunin ieel- mah ak al u, eI- m uh ab er u, e I- rfi u larn e s u" e l- m ufi ab e z u i

-*€Oe*- --*€oe*-

VT

opRAvDANIA zA GRESKE VEUKIH uaENtA{A r IMAMA

,rit roba u iglakv! 3

Oni su igl.ak protumaöili kao prisilu. Ko ima

suprotno miÄlienie, onda I ne poznaie komentar

hadisa.

Nekada se to de3ava zbog specifiönog znaöenia

u diialektu i obiöaiu koii nisu istovietni s diialektom

V)erovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem. To navede

odrealenu osobu da shvati rijeöi u svom dijalektu,

znajuCi temeljno pravilo da su narjeöje ili jezik

trajno vaZeii, Na primjer, öulo se za predaje o

olaköici u pogledu nebizaa, pa sl neki ljudi mislili

da ie to vlsta piöa koje opiia, jer nebiz u niihovom

jeziku to znaöi. Med]utim, svarr.o znaöenje nebiza

je destilacija otopine priie nego 3to postane

iestoka ipotne opiiati. To je poiainieno u mnogim

vierodostoinim predaiama.

Iglak jc prisila. To se prcnosi od Ibn Kutejbc, Hattabüa idrusih. Ebu Ubejde kai€: p/tqejt&rle. Ovim hadisom sluicse oni koji kazu da pustanje prisiljcnog nije vaz€öe. Diouöcnjaka zastupa to misljdje. Drusi su rckli da je pustanj€prisilj€nos punovarno. Ibn cl-Kaüirn, prcnosati od Ibn'I.jmijl., yar.: Iglak ozna'iava zatwrerost rrati zftanla ilerijatskt vaZeöe ianjerc. U tn llaze neuratunljivi, Iudi iopijeni, te onal ko je testoko raeden i ne zna ita govori.

Jea svakon od nilh su za,vorcna wata zn4ttja i namjere.Puitanje je vaäete u shröaJu onog ko ga amjerava. i ko gapoznaje njegove propise. A ah najbolie zna. Ebv Dz..I'dk^Zß, Mtsltn da se iglak odnosi na srdZbu.Ukiseljena otopina voia ili äitarica od kojc se, procesomvrcnja idesitilacü€ dobiva viro. to j€sr alkohol.

Sejhul'islam ibn Tejnijie

Ötlislzaterminhamr - yit o u Kuränu i Sunnetu,pa su bili uvjereni dase to odnosisamo na desitiliranu

iestoku otopinu groida, je!se tako spominie u jeziku.

lpak, postoje vjerodostojne pfedaje koje govore daje

hamr naziv za sve lto opija.l

I U oba sahiha se od Onera ibD €l-Hattaba, radijallahu anhu,prenosi da je na hutbi sa ninbcra Allahovog Poslanika,sallallahu alejhi vc scllem, rokao: o tjudi, zabruna vinaje objavljena a ono se pravi od petero: groida datulameda, plenice, ieöna. Vino je sve 'to opija ruzum.Buhari od Abdullaha ibn omera ibn cl-Hattaba, radijallahuanhuma, pMosi da jc rckao: zabtana vina je objavljena, au Medifü je u to ttfiJeme bilo pet vrsta piöa medu koiimaie i piöe od goäAa. U oba sahiha od ßnesa, radijallahuänhu, prenosi se: W o je zabrunjeno, a pod vinom su setada podruzumijeyale esazrele datule i zrele d.atule.u drusoj, Buharijinoj, verzüi stoji: Kana nan jezabfanjeno üno imali smo malu koliöinu vina od gtoida.Ueöi a haieg vina je bila od nedozrclih i zretih datula.U trcöoj, Muslimovoj, yerziji stoii. Atlah je objavio ovajajet a kojen se zabnnjuie vino, a a Med.ihi ftre bilopita osim onoga od datula. od Bnesa, radijallahu anbu,se prenosi u muttefckun al.jhi predajl Napajao sahlEbu Ubejdtt, EbLt Talhu i Ubejja ibn Ka'ba tftjetat inomtek d.ozfelih i osulenih datula. Dotao irn ie fteki öorieki rckao: I4no ie zabruniena a Eba Talha reöe: Ustan'Enese, pa ga prolijl od lbn orncra, ndijallahu an.luma,prenosi s€ da jc vjcrcvj.snik, sällallahu alejhi ve sellem,rck^o: sve ito opüa je vi,to. sye ito opüa je zabmnjeno.Prcnosc sa Muslim, Ebu Dalud i Tirmizi. U dnsoj v€rzijistojil svs iro opüa je vtno, o svatto eino je zabrunjeno.Muslim od Ebu Hurejrc, radijallahu anhu, prenosi da jeAllahov Poslanik, ssllallahu alcjhi v€ s€llcm, rekaor I,tr"jeod oye dyije yoöke' patne i yiroy" toza Prenose ga Muslini ekupljaöi sncna. vinoje sve :to opija razum, svejodno odkojc voök€ potj.calo. Ono öto opüa 'r velikim, zabmnjcnojc i u malim koliöinama. makar ta piöa i ncbila nazivana

OPR,TVDANIA ZA GRESKE VELIKIH UöENJAKA I IMAMA

Nekada termin moäe biti viöeznaöan, opöenit,

i l i kruii izmedu swarnog iprenesenog znaöenia

Muditehid to tada protumaöi prema znaöenju koie

le njemu bliie, iako se htielo kazati neöto sasvim

drugo. Grupa ashaba, nakon objave ajetl, ie cr i i

bijeli ko ac prot]umaöila kao konopac.'�

Neki su tumaöedi rijeti Uzviöenog:

v,nie;t\;'r,itI licava'o i r kev&öe potafite3, sm vaJi dase

pod rukom podrazumijeva ruka do ispod pazuha

Nekada ie znaöenje na koje aiet ukazuje

skdveno. Brojni su misaoni aspekti na koje mogu

aludirati miöljenja i izreke. Ljudi se razlikuju u

imenirna vino. kao öto su novoizumljena piia u nascmvr€nou. Ällahov Poslanik, sallallahü alejhi vo sellem, kaä:Ljudi iz nog unnera äe sigumo I'iti vino *ojeg e nazirand saüjin inenina. Ptdose Ahmcd i Ebü Darudod Adiüa ibn Hatima. radUallabu annu. PMosi sc:xalo,

( ;irr 7,Jj\r r.!' j, J4"t EJi;sr il J;t;;t 't'si,

Jedi e i pile rve do* rc budae,noali ztikot'ati biielu ni.od c e nin zore. (El-Bekarc,la7\, uzeo sam dva konopca'jedan cnri i drugi bijeli Stavio satft ih pod svoj iettuk.Gtedao u ttjih, pa kada bth mogao razkkovati biieli odc og, orlda bih poöeo postiti. Kada safi osvdntlo otitaosatft kod Allahovog Posla ika i obattiiestio ga o otlomeito san uöinia Rekao ie: Tvoi ia$uk ie vetiki kada noieobuhvatiti i dan i nM! To se odn6i tu bieliru dona i tninu,ri,l Alme4 Buhari i Muslim.

En-nisa,43

..*€@@.- -."€ee"-

rejnur sram rDn LeJm4)€

shvataniu, a shvataju vanjitinu govora shodnotome kako ih je nadario Allah. Nekada öovjekshvati govor u opöenitom znaöenju, a ne shvatada odredeno znaöenje ulazi u opöenito. Nekadato shvati, a zatim ga zaboravi. To je veoma velikopodruöje koje u cijelosti zna samo Uzviöeni Allah.Covjek nekada pogrijeöi i shvati iz govora ono stoanpskijezik, s kojim je Poslanik, sallallahu alejhivesellem, poslan, ne moze prihvatiti.

Sedmi razlog: Uvierenje imama da hadis ne

ukazuje naodredeno znaöenje. Razlika izmedu ovogi prethodnog razloga ie öto u prethodnom imam ili

muditehid niie uopae poznavao na öto ukazuje hadis.Drugi je spoznao na 3to ukazuje, ali je uvieren da ieto neispEvno. Uz to, posieduie jos neka temel.inapravila koja odbacuiu dotiöno znaöenje, svejednobila ta pravila ispravna ili pogreina. Na primjer:

uvjerenje da je fikhski semantiöki dokaz opti tekstnakon specifikacije, ili da direktno uzimanje dokazaiz znaöenja Serijatskog teksla, konotativno znaienjeSeriiatskog testa, nisu dokaz, te da ie opöenitisemantiöki dokaz, koji se odnosi na povod objaveteksta, ograniöen iskljuöivo na dotiöni povod. Ili,naredba uz koju nemaiu nikakve popratne indikacijene iziskuie ili ne zahtijeva izvrienje onoga öto seniome traZi ili nieno trenutno izvrgavanie, lli, da

OPRAVDAN)A ZA GRESKE VlLIKIH UöENJAKA I IMAMA

rijeö s odredenim ölanom el nema karakter opieg

teksta, ili da negiranje nekog dijela ili postupka ne

znaöi nuäno negiranje njegove biti ili nekih propisa

koji su u vezi s njim. lli da semantiöki dokaz koji se

uzima iz Sireg znaöenja teksta, pod uslovom da ie u

kontekstu dotiönog teksta, ne moie biti opaenitog

tipa, pa se tako opöenitost ne moie zagovarati u

skrivenim znaöenjima. Posloie i drugi primieri o

koiima se moie govoriti.

Skoro pola pitanja metodologiie islamskog prava

u kojima se uöenjaci razilaze ulaze u ovo poglavlje,

iako metodologiia islamskog prava ne obuhvata

sve vrste semantiökih dokaza u vezi s kojima ima

razilaienja. Tu se ubrajaju pojedine kategoriie

semantiökih dokaza, to iest, postavlja se pitanie da

li pripadaju izvjesnoj kategoriji ili ne. Na primier, da

imam bude uvieren da je odredeni termin opöenit,

tako da je viseznaöan i da ne postoii semantiöki

dokaz koji bliie odreduie njegovo znaöenje i drugo

Osmi razlog: Uvierenje imama da odredenom

semantiökom dokazu kontrira dokaz koji govori da

taj semantiöki dokaz u suötini nije ciljan. Na primjer

suprotstavljanie opöenitog semantiökog dokaza

specifi önom, ili apsolutnogograniöenom, ili apsolutne

ili niöim ograniöene naredbe neöemu Sto negira

--.*go&** --.''€o&*-

Sejhut-islam ibn r€joüj€

obaveznost, ili stvarnog znaöenja neöemu 3to ukazujena preneseno znaöenie. Postoie i druge opreCnosti,a to ie, takoaler, veoma öiroko podruöje. Opreönostsematitrkih verbalnih dokaza i davanje prednostijednih nad drugim je veoma iiroka temat*a.

Deveti razlog: Uvjerenje da hadisu oponira nekidrugi dokaz koii ukazuje na slabost tog hadi.sa, njegovuderogaciju, ili tumaöenje, narar.no, ukoliko se on daprotumatiti, s tim da.ie oponirajuai dokaz pihvatljivza sve uöeniake, to iest, postoii konsenzus islamskihuöeniaka o tome da se on prihvata kao validanargumenat, kao sto je: aiet, drugi hadis ili konsenzus.Dakle, ieli se kazati da nekada uöenjak ne prihvataodredeni hadis zbog toga üto postoii drugi dokaz koiitai hadis spuita na stepen slabog, derogira ga i tumaöi,s tim daje on opieprihvaien od uCenjaka,

Dviie su v6te' takvih opreönosti:

Prya:Daieuvjerendasedokazukojioponirahadisuopeenito daie plednost, takodauöenjaku ne preostajedrugo do da hadis smatra slabim, derogiranim ili gaprotumaöi bez posebnog preciziranja kakav je uistinu.Nekada precizirajedno od ovo troje, s uvjerenjem daje hadis derogiran ili podloäan tumaöeniu, a ondapogrieii u derogaciii i bude uvjeren da je, ustvari,1 K€vs€ri tvrdi da Ibn Tcjmiij€ nij. podrtavao konsenas, ato

Je, svakako, potvora na njeea.

opRÄvDANlA zA GRES(E VELIKIH uerN,AXA I IMAMÄ

kasnije izreöen hadis veö prije izreöen. Nekada

pogriieBiu tumaöertjutako da znaöenje hadisa navede

na smisao koji terminologija hadisa ne podrZava, ili

postoji neito 3to ga odbacuie, Kada mu se, opöenito,

suprotstavi drugi dokaz, on ne mora nuino ukazivati

na ono ito se trvdi. Moida opreöni hadis ne bude

na stepenu jaöine lanca prenosilaca ili teksta prvog

hadisa. Ovdje dolaze prethodno spomenuti razlozi u

vezi s prvim hadisom.

Na konsenzus uöenjaka poziva se, uglavnom,

zbog nepostojania znania o opreönim miölienjima ili

predajama. Naölismo kako veliki uöenjaci izrazavaiu

odrealena miölienja i njfü se pridräavaju zato öto

misle da ne postoji dokaz koji oponira njihovom

dokazu, iako vanjBtina dokaza, po niima, zahti.ieva

suprotan stav

Mealutim, uöenjak ne moie zastuPati miöl.ienje a

da ne zna ko gaje izrekao, a uzto zna da liudi govore

ili zastupaju suplotno. Neki su uöenjaci miÄljenie o

odreclenom propisu odgadali ili dovodili u vezu s

odre<Ienim uslovima, govoretl Ako o ovom pitorriu

postoji konsenzu.s, to je orda najpreöe slijediti, 4 ako

ne, onda ja kaZem tako i ,ako. To je poput onih koii

kaLv Ne znam d.a je iko odobrio svjedoöenje rcba

Prihvatanje ovog svjedoöenja preneseno je od Alije,

Enesa, Surejha i drugih.

-.*€Oe*- -."€oe"-

Jejhu,l,i"r,n ibn rdjhijje

Drugi kaiu: UsagLasili su se da se diielomotpuiteni rob ne moäe nasljedivati. Nasljetlivanjeroba je ono öto se prenosi od Alije i Ibn Mes,uda,radijallahu anhuma, O tome postoji i dobar hadis.l

Neko öe reii: Ne znam d.a je tko rekao da jesalqvat na Posl..rnik4, sallnllahu alejhi ve sellem, unamazu obaveza. Obaveza salavata prenosi se odEbu Dia'fera el-Bakira.,

Cilj mnogih uöenjaka je da znaju miÄljenjeuöenjaka koje je zatekao u svoioj pokrajini, ane poznaiu miiljenja drugih skupina uöenjaka.lsto tako, mnogi prethodnici poznavali su samomiiljenja Medinjana i Kufljana. Ili, pak, vidimoposljednje generacije koje poznaju samo dva-trimiiljenja imama predvodnika mezheba i ne izlazeiz tog okvira. Sve öto izlazi iz tog okvira, po niima,suprotstavlja se konsenzusu, jer ne poznaiu ko gaje rekao, a u niihove uii neprestano se ulijevajusuprotna misljenja.

od Ibn Abbasa, ndijallahu anhuma, se p.enosi da jovFrcvjcsnik, sallallahu al€jhi ve s€lcm, rekao: noö i,jise otkupljuje vlastitin otku?on hit le otpüten onolikokoliko se i oqlati.,, Na njenü te bin Vrovedenu evenmaha:eijotska kazna, shodno otkupu, i ntstjerlit te ga prenuonone kotiko je i otkupüed. Ncsai, Ebu Davud j Tirmizikojika;e daje ovaj hadis hascn.ovoje rckao imam Safija i drusi.

OPRAVDANJA ZA GRDS(EVELIKIH U'EN)A(A I IMAMA

Onai ko se tako ponaöa ne moie krenuti za

hadisom koji se sr:protstavlja prvom ier se boji da bi

se to moglo suprotstaviti konsenzusu, ili je uvjeren

da se, üistinu, suprotstavlja konsenzusu. Konsenzus

uöenjaka jedan je od najveiih dokaza. To je neopravdan

izgovor mnogima za ostavljanje odredenih propisa.

Neki, uistinu, imaju izgovor, a nekise ispriaavaiu,

mada, ustvari, nemaju izgovor. To se odnosi i na

mnoge razloge prije i poslije ovog.

Deseti razlog: Oponiranje dokazu neöim Sto

ukazuje na njegovu slabost, ili derogaciju, ili ga

tumaöi, a u isto vriieme, neki drugi uöenjak uopie

ne smtara da se radi o oponiraniu i medusobnom

suprotstavljanju, i l i je to oponiranje koiem se ne

moie dati prednost. Kufljani, naprimjer, smatraju da

hadisu moie oponirati vanjsko znaöenje kurhnskog

teksta. Uviererli su da vanjsko znaöenje Kuräna ulazi

u opöeniti semantiöki dokaz i daje mu se prednost

nad tekstom hadisa. Moida budu uvjereni da je

neöto vanjsko znaöenje a ono to niie, ier se iz jedne

izreke moie izvuöi viie semantiökih dokaza. Zato su

odbili hadis o wjedoku i zakletvi, iako drugi znaju

da u vanjskom znatenjü Kuräna nema zapreke za

donoienje suda na osnovu svjedoka i zakletve, pa

makar se to i spominjalo u l(ur'anu, ier sunnetie tumat

---€@g*- --.''€e&*-

Se,hu I islam ibr TejmijJe

Kur'ana. Safijin govor o ovom praviluje uveliko poznat.Poznata Ahmedova broiura sadrii replike onima kojitvrde da uzimanjem vanjskog znaöenja Kuräna nisu upotrebi za tumaienjem sunneta Allahovog Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem. Tu je on naveo i dokaze zaöije iznoöenje ovdje ima malo prostora.

U uzroke se ubraja i odbacivanje predaje kojomse bliie odreduje opöenito pravilo iz Kur'ana, ili seograniöava apsolutno pravilo, lli se dodaje na njega.

Tu je i uvjerenje onih koji kaiu da je dodatakierijatskom tekstu, kao ograniöavanje apsolutnogpravila, zapravo derogacija, ili da je odredivalieopienitog, takodet derogacija. Tako je grupamedinskihuöefliaka oponirala vjerodostojnom hadisu ukoliko sesuprotstavlia praksi Medinjana, na osflovu njihovogkonsenzusa o postupku suprotnom ovakvoj predaji,to iest, da se n ihovom konsenzusu daje prednost nadpredajom. Tako su, na osnovu ovih postavki, imalisuprotne stavove u odnosu na hadise koji govore opravu ra povratak robe dok se prodavac i kupac nerazidu s miesta kupovine. Veöina potvrduje da su seMedinjani raziiliu vezis tim pitanjem. Da su se sloiilia drugi im se suprotstavlli, argument bi bio u predaji.

lsto tako, neki su dali prednost ,asnoj analogiiinad hadisima na osnovu miBlienja da sveobuhvatne

--.''€O&.- _.''€o&..-

OPRAVDANJA ZA GRESKE VELIKI H U'EN]AKA I IMAMA

postavke Serijatskog prava ne mogu biti opovrgnute

takvim predajama.

Postoje i druge vrste opretnosti, bez obzira

bio oponent u pravu ili grijeiio. Ovdje je navedeno

deset iasnih razloga za opreinosti.

, t **

U mnogim hadisima je dozvoljeno da uöenjak

ima argument za ostavljanje rada u skladu s njima,

a da mi ne znamo razloge za to. Opsezi znanja su

veoma veliki i nismo doili do svega Sto posjeduju

uaenja(i. Uieniak, moida, iznese il i ne iznese

argument. A kada ga i iznese, to moie do nas doai

ili ne doii. Ako dode do nas, shvatamo onda öime to

on argumentira, a moida to i ne shvatimo, svejedno

da li argument bio ispravan ili ne. Medutim, iako

to mozemo sebi predoöiti, ipak nam nije dozvoljeno

da odstupamo od miSlienja öiji je argument iznesen

putem vjerodostojnog hadisa koji potvrutluje grupa

uöenjaka, ka drugom miSljenju koje iznese uöenjak

koji moäda ima argument kojim pobija prethodni,

pa makar on bio i utenij i.

Postojanje greike u miiljenju nekog uöenjaka

je vjerovatnije i izvjesnije od postojania greike u

Serijatskom dokazu. Serijatski dokazi su, za razliku

Sejhul islad ibn rejmijje

od miSljenja uöenjaka, Allahov argument protiy

svih Njegovih robova. Nije moguie da ierijatski

dokaz bude pogreöan, ukoliko nema drugog dokaza

koji mu oponila, a miiljenje uöenjaka nije na tom

stupnju. Da ie postupanie po tome dozvoljeno, u

naöim rukama ne bismo imali niita od dokaza na

koiima bismo to mogli primijeniti,

Zeli se reöi da uöenjak liöno moie imati

izgovor za ostavljanie dokaza, a mi imamo izgovor

za ostavlianie u niegovom ostaüaniu dokaza.

Uzviöeni kaäe:

;riu;t; p: u .<; :--s u ü i^i; :; ii.,i.i, i

t ürüjl; lis li

Taj narod. je bio i nestan; njega öeka onoito ie zasluäio, i vas öe öekoti ono jto tetezaslutiti, i vi fleöeta biti pitani za ono ltosu ottü raAiü,t

t )i ;i ;t1.sr:,1t' at S1i'l'j,' i j p;ti t$ |. . i . . : ' -I )LJu j-;lj

-jt .iji J-Yl r;Jr; .il.i

A ako se u neöemu rte sLaZete, obtatite se All,ahu iPoslaniku, ako vjerujete a Alhh i u onoi Eviiett tovarn ie bolje i zo vos rießenje ljepte.2

El-Bekare, 134En-Nisa',59

I

2 --*€ee.* ---'€og.-

OPRAVDÄNIA ZA G(ES(E VELI(IH UCINIAKA I IMAMÄ

Niko nema pravo da neöijim miöl.ienjem

oponira vjerodostojnom hadisu prenesenom od

\reroviesnika, sa.llallahu alejhi ve sellem. Primjerje lbn Abbas, radijallahu anhuma, kada je upitan

o nekom propisu, pa je on öovjeku koji ga ie pitao

odgovorio hadisom Vjerovjesnika, sallallahu alejhi

ve sellem. öovjek na to reöe: Ovako su rekli Ebu

Bekr i OaeLlbn Abbas odgovorh Samo ito na vas

ne padne kamenje s neba. Ja kaiem: Rekao je Allahov

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a vi govorttu:

Rekli su Ebu Bekr i Omer!!

Akoje dokaz ostaüen zbognekog od navedenih

razloga, avierodostoianie i niimese ne3to zabraniuie

ili dozvoljava ili plopisuie, onda niie dozvolieno

uvjerenje da 6e uöenjak koii ga ostavi, a ima

opmvdan razlog za to, biti kaienjen pod izgovorom

daje ohalalio haram ili oharamio halal, niti se smiie

reöi za njega da je presudio po neöijem drugom a ne

po Allahovom sudu.

Takoder, ako u hadisu postoji priietnia za neko

poöinjeno djelo u vidu proklinjanja, srdZbe, kazne i

sliöno, nije dozvoljeno redi da se na uöenjaka, kojije dozvolio neko dielo odnosi priietnja izreöena

u hadisu, O ovome metlu uöeniacima ummeta

nema razilaäenja, osim nekih priöa koje se odnose

oPRAVDANJA ZA GRlSKE VELIKII t U.EN]AKA I IMÄMA

.e,nu r rsram rDn LeJmu,e

na bagdadske mu'tezile, poput Bi3fa el-Merisija'

i njemu sliönih. Oni su tvrdili da de mudätehid kojije pogrijeöio biti kainien. Oni su to rekli zato öto

ie priietnia onome koji poöini zabranjeno djelo

uslovljena samim öinienjem zabnnienog ili ako ,esaznao za zabranu.

Onaj ko odraste daleko od civilizacije, namjestima kao öto su pustinje i udaliena sela, ilije skoropreiao na islam, ili je poöinio neko djelo ne znajutida je zabranjeno, nije gre3nik i neie se nad njim

sprovoditi öerijatska kazna, pa makar u dozvoljavanjuzabranjenog ne bude imao Serijatski dokaz.

Do koga ne dode hadis koji neito zabraniuiei kao uporiöte dozvole uzme öerijatski argument,najpreöije da mu se nade izgovor

Takva osoba bit öe nagradena jer je uloäila trudkako bi spoznala dokaz. Uzviöeni Allah kaZe:

1 on jc Biir ibn cajjas ibn Ebi Kerime Abdu-r-Rahnancl-Merisi el-'Adevi, Ebu Abdu,r-Rahmrn. Hancrtski jeuaenjak. Bio j€ nu'tczila i poznavalac filozorüc. On jeposlavar meristskc skapine kojaje zasova.ala murdttskovleroaanje i njcmu se pripisivala. onjc zastupao misljenjed;ehmija. Irna svojc knjise. Imam osman ibn Se'id ed-Darini jc nrpisao kniier Opovrgavanje Bijra el-Merkijarepliciraju6i na njegov pravac. Drrimi je nlpisao i knjisuRppliAa d2eh iana loi jc srrmpand sJ mojom nJu.nomvalor izaci jom. Unro jc 318 h. sod.

. : , . , ' : ' : : : . - : . . . , ) . . : , . . ' - 1t;!J' ;t + ':-j...i !:r+r j.il54 jr JFLr rr;r,r il

J"r .-G - ysr iJ- L^L{;i.r..$- i{-.3 ,js,

i .or,i i., ,u,, ,.;-:-: I j,,, jr, - ul*.,

I Davudu i Sulejmanu, ka.da su sud.ili o usjevu

ito sa ga ,totu ovce neöije opasle - i Mi smo bilisvjedoci sudcnju niihovu - i uöinismo da Salejmaprorrikne to, q obojici srno,nudrost i zna ie d.tli,I potöinismo plaaine i ptice da s Davud.om Allaha

hvala to smo Mi bili kad.ri aöiniti,'

U oba sahiha od Amra ibn el-Asa, radijallahu

anhu, prenosi se da ie Vjerovjesnik, sallallahu

alejhi ve sellem, rckao: Kada se sudija potrudi a

do oöeüu suda i pogodi, imat öe d.vije nagrade,

a ko se ponudi u donoietjv suda, pa pogrijeii,

imdt öe jed.na nagra.du.

Oiituje se da mud;tehid, makar i pogrijeiio,

ima nagradu. To je zbog ulaganja truda. Njemu je

greöka oproötena, jer dolazak do prave istine i suda

u svim propisima pojedinaöno ili je nemoguö ili je

veoma teiak. UzviSeni kaie:

r -_ _ _ . rJ , r :J : :_y :L l r

I uvjefivam iie iöta teiko propisao! r

2 El-Enbija', 78-793 El-Hadid:. 78

--.-€o&,.- -.-€$4.-

Sejhu'l'islam ibn Tejnijje

t lr i",i.;'r,';at (a.Är i;.>Alla.h aeli da vam olakla, d ne d.a poteökode

imater

U oba sahiha stoii da je \terovjesnik, sallallahu

alejhi ve sellem, svoiim ashabima rekao na dan

Handeka: Neka niko od vas ne klanja ikindiju,

osim ka.da stignemo u Benu Kwejzi!

Namasko vrijeme ikindije je nastupilo dok su

bili u putu. Neki su rekll Kakjat öemo isklju4ivo u

Benu Kurqzi. Drugi su rekli: Nte Zelio od, nas to!,

pa su klanjali u putu. Nijedna od dvije skupine ni.jeprekorena. Prvi su se drialj opCenitog znatenja

Poslanikovog, sallallahu aleihi ve sellern, govora, pa

su opciiu idaska namaza iz njegovog predvialenog

vremena uvrstili u optenito znaöenje.

Drugi su imali dokaz koji obavezuje odstupanje

od tog opienitog znaöenia. Ciljie bio - ito pdie dodi

do onih ko.je je okruiio Vierovjesnik, sallallahu alejhi

ve sellem. Ovo je poznato pitanje u vezi s kojim se

ulema raziöla: Da li se opieniti propis moie uöiniti

specifiönim putem analogije? I pored toga, oni koji

su klanjali na putu bolje su postupili.

Kada je Bilal, radijallahu anhu, prodao öetiripregriti za dvije pregröti datula, Poslanik, sallallahu

I El-Bekare, 185--*€ee"- -*€oe*-

]TOPRAVDANJA ZA GREgKEVTLIKIH UEINJAKA I IMAMA

alejhi ve sellem, mu je naredio da to vrati.'� Nije to

osudio kao öin uzimanja kamate da bi ga proglasio

greönikom ili izrekao prokletswo, jer Bilal nije, iz

svoje pozicije, znao za zabranu takvog djela.

Takoder, Adijj ibn Hatim i grupa ashaba,

radijallahu anhum, bili su uv.jereni da Allahove

rijeöi:

+t iJ*, w' $i :k,it i,:;6 \$3 Y(;lr;';'r'

Jedite i pijte sve dok ne budete mogli

fazlikova.tü biielu nit od, cnte niti zolö

oznaöarraju bijele i crne konopce. Onibi pored svog

iastuka stavili dva konopca, crni i bi.jeli, i jeli dok sejedan konopac od drugog ne bi poöeo razlikovati.

Vierov.jesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao

Adijj'aj Tvoj je jastuk uistittu ogroman kada je

mogao obuhvatiti dan ü noö! To se odnosi na

bjelinu dana i crninu noöi.*

Mutt€fekun 'alejhi. Ovo je <tio hadisa Ebu Se'ida el-Hu<lrija, radijallahu anhu, a njesov t€kst jo: Bilal j. doiaovjorovjesniku, sallallahu alejhi ve s€llem, sa kvalit€tnimdatulama, pa saje vjerovjosnilc, sallallahu alejhi ve s€llem,

witaot Odakb ti o|o? On odgolori: Bilo je kod. nas tolihdatula, pa sam prodao dva na loüh za jedan saa. dobrihdatula. Poslaaih sallallahu alejhi ve sellen, r€öer ,r4 ,eaje prcva *anata" Ne öini to! Nego, *ada ielß kupovati'prodü dah'te za neito dtugo, a onda n e kupi one botje.El-Bekarc, I 87Mutt€f€kun alcjhi.

34

S.jh" r i"t,m ibn lejnijje opRAvDANIA zA cRESKEvELIKlH UaENIA(A I TMAMA

kao i veöina islamskih pravnika, postupali u sluöaju

da muslimanske napadaöke grupacije proliju krv

pravednih muslimana, uz izviesno razumljivo

tumaöenie tada se nete traiiti ubistva iz odmazde,

krvarina ili iskup, iako su ubijanje i borba protiv

njih zabranjeni.

Ovaj uslov koji smo spomenuli o stizanju prije-

tnii niie potrebno spominjati u svakom obraöanju,

jer znanje o njemu je pohranieno u svakom srcu.

Tako je i obetanje za dobro djelo uslovljeno

iskrenim djelom u ime Allaha i njihovim

neuniStavanjem otpadni3tvom. Zato se ovaj uslov

ne spominie u svakom hadisu u kojem postoji

obeianje o nagradi.

alcjhive sellen, na El-Hurku - odplemena Diujcbne. Ujutro

smo ih napali i pofazili. Sustisao sam zajedno sa jcdnim

enavijom njihova öovjeka. Kada smo ga pritisnuli, rckaoje La tlahe itletlaht LnJs,r,jr sx Je pusrto. d ja sam 83svojim kopljcrn p.obo dok ga nisam ubio. Kada smo stigli,

moj postirpakje dopto do Vjerovjesnika. sallallahu alejhi ve

s€Uem, koji mije rckao: o Usana zut si su uhio nakon

ito je rckM La ilche iue uh? odsoeotio sar.:,: AqahovPoslatliöe, on se ti,he ititb od sr?/ttl Poslanik, sallallahualejhi ve sellcft. rca.: zu si su uhio nukoi ito je rckaoLu itahe illelah? To jc stalno ponavljao dok nisrm potelio

da san preiao na islam tck tog dana. El-Hurukat su srcdiitc

Dtubejnc. Nj ihova stanista su iza srcdine Nahle u zemlj i BenuMuFe. Ovaj pobodje bio sedme ili osftc sodine po Hidzri.Predvodnikje bio Galib ibnUbejdullah cl Kclbi. osobakojujc ubio Usama ibn Zcjd zvala se Mirdas ibn Nuhctk.

Aludirao ie daAditjnije shvatio znaöenje govora.

Nije ovaj öin popratio kritikom zbog uzimanja jela uramazanu, iako je to jedan od velikih grijeha.

O onima loiisu dali fetvu iovjeku koji;e ranjen uglavu da se mora okupati po hladnom vremenu, a onse okupao i umro, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,kaie: Ubili su ga! Allah ih ubio. Zaöto nis pitalikada rc znaju? Lijek za netßnje je pita.nje!t Onisu pogrijeail i bez rdärihada, ier nisu bil i utenjaci.

' Iakoder, Usami ibn Zejdu nije propisao

ubistvo iz odmazde, plaöanje krvarine ili kakaviskup kada je ubio onoga koji je izgovorio la ilaheillellah u bitki El-Hurukat. Bio ie uvieren da ga je

dozvoljeno ubiti na osnovu miöljenja da islam ovogöovjeka nije bio ispravan, iako je niegovo ubistvou suitini haram.'� Prethodnici su, Ila osnovu toga,I Ebu Davud od Zubejra ibn Ha.ika, a on odAtaa ibn Dzabira

p.enosi dajc rekao: Izaili smo na purovanje. Nckos öovjekaJe pogodio kamen u glan, a zatim j€ u snü polucjrao. Pitaojc s^pttnike: Da li inam olakiicu za uzinanje tejenntlma?On i su odsovorili: Ne ,rdldz ino ti olakücu. Latuc pt.nost ttctovog hadisajc prekinut. Prenose ga i Dar€kut i. Ibn Madie iEbu Dawd od El-Evza'ija, odAtaa, a on od lbnAbb|sa. OvoJe ßpravno. Prenose sa i Hakim, Ibn Hurcjm. i Ibn Hibbanod El velida ;bn ljbjcda ibn Ebi Rebbaha, od njegovogamidze, a on odAtar, a on od Ibn Abbasa, s lancem koji sczedo Poshnika, sallallahu alejhi vo sellem. Hadis sc ojaöüomno;tvom razliöitih putela kojima dolazido nas.

2 Buhari od Usame ibn zejda ibn Harise, .adüallahu anhu,prenosi dajc rekao: PoslaonasjeAllihov Poslanik, sullatlatru

-_*€Og.- --€$p*-

iejhu I isl.m ibn Ic,m,jc OPRAVDANJA ZA GRESKE VEUKN I UEENJAKAI IMAMA

2. Da ostavljanje bude nedozvoljeno, a to se kod

imama gotovo ne moie naai, Allahovom voliom

3. Medutim, ono öega se moZe plaiiti, u sluöaju

nekih uöenjaka, jeste da budu nemarni u stizanju

do propisa izvjesnog pitania, pa budu govorili bez

argumenata, iako imaju svoje miilienje ili iditihad.

MoZda budu nemarni u argumentiraniu pa izreknu

miöljenje prije nego 3to u potpunosti sagledaiu

dokaze, iako se pridriavaju dokaza, ili ih nadvlada

obiöaj ili potreba koja postane zapreka da se pitanje

u potpunosti sagleda. Tada bitrebalo pogledati öemu

se suprotstavlja hadis u odnosu na njihovo znanje,

iako iskazr.rju miilienje iditihadom i dokazivanjem.

Granica na koioi se treba zalT Siti iditihad, moida,

u sluöaju muditehida niie sasvim definisana. Zato se

uöenjaci toga bojali, to jest, plaiili su se da se razumski

idirihad ne nade u spe< if itno odredenom propisu.

To su griiesi. Medutim, kazna öe sustiöi onogako

se ne pokaje, a poöinilac ih moie brisati traienjem

oprosta, dobroöinstvom, iskuöenjem, zalaganjem i

miloööu.

U ovo ne ulazi onaj koga nadvladaju i pokore

strasti, tako da pomaäe ono za sto zna da ieneispravno, ili nije siguran ili onaj koii tvrdi i

garantuje da je odredeno miöljenje ispravno ili

Kada se pretpostavi da je uzrok prijetnje

nastupio, onda se posljedice mogu razlikovati zbogzapreka. Zapreke o stizanju priietnje su brojne:pokajan,e, traZenje oprosta, dobra djela koja briÄuloia, iskuöenja i nedate na dunjaluku, zalaganjepokorna zalagaöa, te milost Najmilostivijeg. Akoponestane svih ovih razloga, a oni neie ponestati

osim u sluöaju onih koji su hiroviti, buntovni i

koji odbjegnu od Allaha kao öto deva odbiegne odöuvara, tada öe prijetnja stiii.

Suötina prijetnje ogleda se u obznani da je

dotiino djelo razlog za laznu. Korist koja se uzima

iz toga je zabrana i prezrenost tog öina. \terovati daje svaka osoba koja pri sebi ima ono za 3to se prijeti

obuhvatenatom prijetniom je kategoriöki ni3tavno, a

to ie kategoriöki niStavno, jer posljedice su uslovljenepostojanjem uslova i nestankom svih zapreka.

Onai ko ostavi rad po hadisu mora se swstati

u iednu od tri kategoriie:

1. Da njegovo ostavljanie bude dozvoljeno

prema saglasnostisvih musJimana. To je vaiece za

onoga do koga hadis nije doiao, a nije bio nemaran

u trazenju istine i bio je u potrebi da daje fetve ilipravila. To smo spomenuli u primieru pravednih

halifa i dr Musliman ne sumnja da takve ljude nete

stiti negativne posljedice ostavljanja hadisa.

--.'.€Oe.- -',g(}&.-

Sejhu-r,isr.n ibn rejmije

pogreino, a ne poznaie dokaze koji potvrduju ililegiraju ispravnost odredenog miölienia zbogvlastitog neznanja, negirajuöi ili porvrduiuiiodredeni stav: Ta dvojica su u Vatri. Kao öto kaieVjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem: Trojica ssadij.tt dvoiica su u Vatri a ieda u DäErrrreta.Orraj u Diennetu je znao i po tome sudio, a onadvojica a Uatti su öovjek koji je ljudima sudio iz

eznanja i öovjek koji je znao Istinu a suprotnonjoj sudio.l

To se odnosi na muftije. Medutim, kao itosmo poiasnili, za stizanje pfijetnje odredenoj osobipostoie zapreke. Kada bi se pretpostavilo da se neötood toga desilo velikanima iuglednim uaenjacimaummeta, mada je to veoma daleko i nemoguae,nijedan od njih ne bi bio bez opravdanja. Kada biseto desilo, njihov autoritet nikako ne bi bio naruöen.Mi ne vjeruiemo da su ovi ljudi nepogresivi, nego,smatramo da mogu imati grijeha. Ali, i pored toganadamo se da ie dobiti naiveae srepene, ier im jeAllah, u odnosu na ostale ljude, dao da öine dobra

l EbuDavud itbnMadre od Burejde, mdijaIahu anhü, p.enoscda Je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellcm, rekao: rritu sudüe: jetun je u DZennetu, u ttedica u tzatri onaj uDiennetu je tovjek koji je anao Istint! i sutio po njoj, .ttusije ioujek küi je .nao lr,/inu, atije nepruv.tt o sutrio, a ut/ati je i öoujei kii je tjudi,,tu !,t.Lio po neznuhju. oro Je

OPRAVDAN'A ZA GRTS(EVELIKIH UEEN]A(A I IMAMA

djela i da imaju uzviöena stanja. Oni nisu ustraiavali

u grijehu, ali, ipak, nisu veteg stepena od ashaba,

radijallahu anhum.

Ovo miSljenje odnosise i na njih u sluöaju fetvi,

rjeöenjai presudao Zivotima kojesuputem iditihada

donijeli, neka je Allah s njina zadovoljan.

Mi nemamo izgovor niti prepreku, uz znanje da

onaj koji ostavi hadis kao öto smo priie opisali ima

izgovor,pa i nagradu, da ne sliiedimo vjerodostojne

hadise kojima ne znamo opreönosti zbog kojih

bismo ih odbacili. Nije nam to prepreka da ne

budemo uvjereni da ummet ne treba obaviiestiti

o njima i u skladu s njima postupati. U ovome se

uöen aci ne razilaze.

Ovi hadisi su podijeljeni na:

- Hadise o kojima postoji saglasnost uöeniaka

o znanju i postupaniu u skladu s njima, a to su

izriöiti hadisi öiii su lanac i tekst sigurno nepobitni.

To su predaje za koje smo uvjereni da ih je Allahov

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izrekao i da je

njima htio bas to izreöi.

- Druga vlsta su hadisi öiji su dokazi vanjski, ali

nisu sasvim izriöiti i nepobitni.

--.€O&.---'€0&..-

rcjnu r ßram rDn Lelm xc OPRAVDAN)A ZA GRESKEV'LII(IH U'ENJAKA J IMAMA

Za plve ie duinost vierovati da smo ih obave-zni znati i po niima postupati. U ovome, opienito,nema razilaienja medu uöenjacima. Nego, nekadase razilaze u pojedinim predajama - da li im je la-nac prenosilaca siguran? Da li su dokazi izriöiti iline? Tako su se raziSli u pitaniu predaje koja potiöeod jedne osobe iz svake generacije prenosilaca ay'ladhadisi, akojutmmet prihvata i potvrduie ili se slaieu njenoj primieni. U sluöaju veöine pravnika i me-todologiöara fikha prava takva predaja predstavljaznanie i iziskuie ubiedenje u ono öto sadrii. Drugagrupa tvrdida ona ne predstavlla znanje.

Isto se odnosi i na predaju ko;a je prenesenasa nekoliko strana koje potvrduju jedna drugu, ododredenihljudi, ali ne dajesigurno znanje onome kopoznaje sve te stmne i stanja prenosilaca, kontekstei pojedinosti u vezi s predajom. Znanje o toi predajine moie imati onaj ko u njoj nije uöestvovao, onaiko to ne poznaje.

Zato su uteniaci u oblasti hadisa, velikistruönjaci koji su ga uveliko poznavali, Allah irn sesmilovao, imali potpuno uvjerenie u predaje, iakodrugi uöenjaci nisu smatrali da su istinite, a kamolida su posjedovali znanie kojim se potvrduje njihovaistinitost.

To je utemelieno na postavci da neka predaja

iziskuje v,erovanje i ubjedenje u ono sto sadrZi, da

li zbog mnostva prenosilaca ili njihovih osobina i

karakteristika, da li zbog same predaje, da Ii zbog

kvaliteta zapaianja onoga do koga je ta predaja

doila, ili zbog kakvoöe njenog sadriaja.

' MoZda predaja malog broja prenosilaca donese

znanje zbog nlihovog pridrlavanta vjere i pamienja

kojim se odagnava svaka sumnja u laäi ili greöke.

Moida, takoder, predaje viiestruko brojniiih

prenosilaca ne budu donijele znanie. To je istina u

koju nema sumnje. To je misljenie veöine islamskih

pravnika i rnuhaddisa, te grupacija metodologiöara

islamskog fikha prava.

Neki metodologitafi islamskog prava, kao

i pravnici, smätraju da je brojnost prenosilaca

odredene predaje koja donosi znanje o odredenom

pitaniu korisna i zasvakodrugopitanje. To zasigurno

nije ispravno. Medutim, ovo nije miesto gdje treba

pojasniti ovu problematiku.

Utjecaj vanjskih dokaza o prenosiocima predaja

nismo spomenuli, jer tidokazi daju znanie kada i ne

bi bili u vezi s predajom. Kadati dokazi, samipo sebi,

daju znanje, apsolutno nisu postavljeni kao pratioci

predaje. lsto tako, predaja niie pratilac tih dokaza.

-',ge&*- --.*90&.-

sejhu l-isran ibn r€jhijj.

Nego, svi oni nekada vode ka znanju ili nekada kamiSljenju, pa makar se i sjedinili i iziskivali znanieiz njih ili jednog od njih, ili iziskivali miölienje izdrugog. Svako ko viöe zna o predaiama sigurnijije u istinitost predaja, a njihovu istinitost ne moietvrditi onaj koji nije na niegovom stepenu.

Nekada se razilaze u biti semantiökog dokazakao izrititog, jer se razilaze i u dokazu hadisa; Da lise uzima iz teksta ili niegovog vanjskog znaöenja?Ako se uzima iz vanjskog znaöenja, da li ono sadriiu sebi neito Sto ukazuje da je neko drugo znaöenjeslabo. Ovo je, takoder, Siroko poglavlje. Dio uöenjaka,zasigurno, tvrdi da se semantiökim dokazom hadisane moie doni,eti izritito pfavilo. Ili, da znaju da sedrugo znaöenje ne moze uzeti iz hadisa. postoje idrugidokazi kojiobavezuju na slijedenje izriöitog pravila.

Drugi dio.le vanjsko znaöenje. po njemu jeduznost raditi u Serijatskim propi5ima premakonsenzusu priznate uleme. Ako hadis sadriiznanstveno pmvilo, kao sto ie priietnja i sliöno, ondase razilaze. Dio pravnika smatra da predaja kojapotieae od jednog vjerodostoinog prenosioca izsvake generaciie, ako sadrZi priietnju zbog öinjenjanekog djela, duänost ie po niemu postupati kadase to odnosi na zabranu djela. Neie se po niemu

opnAVDANIA zA GRESKEvELTKTH UaENIAKA I rMAMA

postupati kada je u vezi s prijetnjom, osim da bude

izriöitog, to jest, sigurnog dokaza.

Takoder, kadaje tekst hadisa izriöit, a semantiöki

dokaz je vaniski, to iest, povrian. U tom smislu su

proturnaöili rijeöi Ai3e, radijallahu anha, koje je

rekla 'eni Ebu Ishaka es-Sebi'ija: Obavijesti Zejda

ibn Erkama da je poniitio svoj diihad. s Allahovim

Poslanikotn, osim ako se pokaie,l

I Prenosi ga Darckütni, str 310, od Junusa, a on od nteso-ve najke UmnuAlije, köcrkc Enfc'inc, koja kazc: obavilasam hadzdz sa Unmu Muhibbom (u drugoj prcdaji izaslesmoja i Umnu Muhibba), pa smo dosle kod Ai!c, radüalhhu anha. i poselanile j€. Upitala je: J(o ste vi? Odgovo-tlle srr.o: Mi sno iz Kufe. Kao da s€ od nas, nakon tosa,malo udaljila. Untnmu Muhibba jc rckli: Majko rjeftlik&imala son slu:kitlju i ptodala je Zejd ib Erkamu Ensaritiza osamsto dirhema t1a odgodeno. On je htio da je prcda, pa san je kupila ponowlo od tljega za iesto difiema,/ rovrr. Ai5a, radüallahu ̂ nha. jot je rckla: RuZno li je toito si kupila i prcdala. Obavijesti Zejda da mlr je d.tihadsa A ahovin Poslaniko propao, osim ako se pokaje.Scjh Scmsu-l-Hakk Abadi u komentam ovos u Darckut ijevom sunenu krto:"/erosega i Bejheki i Abdu r Rezzak.Unnu Mahibbe je zena koja ptenosi od Aik mdijallahua ha. Nje hadis prcnosi Eba Ishak es'Sebi'i od svoje ieneEl'AIije. Prcnosi ga i lunus ib lshak od Unmu EI-Alijeköerke EnJe'ine, od Umhru Muhibbe i Aik rudijallahuanha. Kak: ummu Muhibba i El-Alija su nepoznate i stlji a se ne noäe.dokazivati. Ptetlosi ga Ahme.l u Mu-stledu n lancen o.t Muhammeda ibn D'a'fetu, Su'be, IhtlIshaka es-Sebi'ija i njegove Zene. u Et Tenkihu kaZe. Lana.ovog hadßa je .lobar, iako Safi lje potvrdio slüa hadisod Aäe. Darckatni je o El-AIiji rekao: Nepoznata ie i sajon se e noZe argumentilati. To ebarazmotriti, ier ga

tua,i ne potuZavaju. Da Majka vje lika hije inata zna

-'€e&.- --',€o&'.-

S€jhu fislam ibn T€jmijj€

Rekli sur Aiia, radijallahu anha, je spomenulapriietnju, jer ju ie znala. Mi postupamo po njenojpledaii u smislu zabrane, iako ovu prijetnju nezagovammo, jer je hadis potvralen pledajom kojuprenosi jedna osoba iz svake generacije prenosilaca.

Njihov aryument ie da pliietnia ulazi u domenprakse ineöebitipotvrdena, osim ako donosi znanje.

Uz to, potinitelj diela koje je doneseno idätihadomnede uöi pod izreöenu pdietniu.

Prema njihovom miöljenju moie se, hadisimapriietnie, argumentirati zabrana diela, ali ta prijetnja

nije validna, osim da ima izriöit i nesumnjiv dokaz.Na primjer, veiina uöenjaka se pri argumentiranjusluii nzliöitim kiraetima koii se vierodosto.inoprenose od ashaba, radiiallahu anhum, ali ti kilaetinisu iz mushafa Osmana, radijallahu anhu. Ovikiraeti podrazumijevaju djelo i znanje i na stepenusu vjerodostoine predaje koja potjete od jednog

prcnosioca. Ovim kiraetima potwduju djelo, ali ihnisu potvrdili kao Kurhn, jer su to pravila plaktiöne

nje od Poslahikada sa alahu alcjhi 1'e se emda jetakvodieb (kupoptod.aja) harutn, he bi se usudila to krcni. Ibnel-DZevzi kaZe: Rekli su d.a je El-Alija nepoznata i da se snjom ,le argumentifa, iti se njena predaia prihra.ta.. Ka-zemo: Ona ie poznata i ugkdna,ena. tb

Sail ie sporninjeu Et-Tabekatu i ka.ä.e: El-AIiia kte*a Eftfeb ibn Serhabila,äena Ebu Ishaka es-Sebi'iia. SIuIah je ptedaje od Aiie, ra-

-.*€o@.- --*€o@*-

oPRAVDANIA zA GRESKE },ELIKH UEENIAKA I IMAMA

naravi koia se mogu potvrditi iskliuöivo sigurnim i

nepobitnim dokazom i uviereniem.

Vedina uöenjaka, a to je i mi3ljenje veöine pret-

hodnika, smatra da su takvi hadisi argument, sho-

dno priietnii koju sadrie. Ashabi Allahovog Posla-

nika, sallallahu alejhi ve sellem, tabiini i oni poslije

niih, uviiek su argumentirali prijetnju ovim hadisi-

ma, kao öto su dokazivali i postupanie u skladu s nii

ma. Otvoreno su izraiavali da ae pdietnja koia je u

njima sadriana stiöi poöinioce takvih djela. Od njih

se to, proBireno, prenosi u hadisima i fewama.

Pliietnia ulazi u opöenite Serijatske propise koii

su nekada powrdeni vanjskim, a nekada i izriöito

sigurnim dokazima, Ne traii se potpuno sigrrno

uvjerenje o pdietnii, nego se traäi vjerovanje koje

ulaziu uvierenje ilisetraäipreovladavajute miöljenje,

kao ito se zahtijeva u praktiönim pravilima ierijata.

Nema razlike izmedu uvierenja öovjeka da je

Allah neBto zabranio i priietnie o opöenitoj kazni

za poöinioca takvih diela, i€r oboje su obavijest od

Allaha. Kao ito.ie moguöe obavieitenie o prvom

(zabrani) opöenitim dokazom, tako je moguie i

obavjeitenje o drugom (prijetnii).

Kada bi neko rekao: Postupanie po ovim

preäajamaupogledu prijetnie jepotvrdenije, niegovo

Seihu,l,klan ibn re,mijie

misljenie bilo bi isplavno. Zato nisu bili rigorozni ulancirna prenosilaca hadisa koji podstiöu na dobro izastraiuiu kaznom, dok su bili rigorozni u hadisimau koiima se prenose propisi. Uvierenie u prijetnjuliude podstiöe na ostavljanje zabranjenog djela.

Ako ie ta prijetnja istinita, toviek Ce se spasiti, aako nije, kazna zapoöinjeno djelo öe bitilak3a od oneizreöenepriietniom. To jest, öoieku neie, ako ostaviodrealeno djelo, naütetiti.greöka u uvjerenju niti iemu poveiati kaznu; ne(e mu naötetiti uvjerenie oveioj kazni od one koja je uistinu odredena za todijelo. Uvierenjem u smanjenje kazne, takoder,moze se pogrijeöiti. Isto tako, grijesi onai ko nemauvierenja u kaznu, niti je potvrtluje niti je negira. Ovagreöka umanjuie, moida, predstaru o odredenomdjelu, pa ga neko potini i zasluäi dodatnu kazntr,akojepotvrdena, ilise ispostavi da kod niegapostoiirazlog za takvu kaznu.

Stoga, greöka u uv.jerenju zasnila se na dvijeprocieqe: procieli uvjerenia u priietniu i procjeninepostoiania prijetnie. Spas od kazne, premaprocieni uvierenia o priietnii, bliiiie i njemu se dajeprednost. Ovim dokazom ie veiina uöenjaka dalaprednost dokazu zabrane nad dokazom dozvole.Mnogi pravnici su, u sluöaju mnogih pravila,rezervirani zbog ove postavke.

OPRAVDA\JA ZA 6RtSXI VELII(IH U'ENJAKA I IMAMA

Gotovo da postoii konsenzus mealu pametnim

i razboritim o tome da ie opreznost ili suzdräivost

u postupcima pohvalan öin, Ako strahom od greöke

negira uvierenje u priietniu i, nasuprot tome bojise greöke zbog neuvierenia, ostaie dokaz koii mu

uvietuie - da mora imati uvielenie i da te spaspostiii uviereniem. To su dva dokaza koja se nemogu pobiti.

Niko ne moie retir Nepostojanie izriöitogdokazaza prijetnju je dokaz da priietnja i ne postoji, öto iesluöai i s nedostatkom pledaja i mnoitvom prenosilaca

u kiraetimamushafa, Nepostojanie dokaza ne ukazujena nepostoianie onoga öto se dokazuje.

Ko izliöito negira neke praktiöne propise zbognedostatka izliöitog dokaza o njihovom postojaniu,

kao ito je to pravac nekih metodologiöara prava, onje greinik; on oöito grije3i.

Medutim, ako znamo da je postojanie netega

uietovano postoianiem dokaza, a znamo da nema

dokaza, reöi öemo da to 3to ie uyietovano i nepostoii.

Nepostoianje uslova dokaz je za nepostojanieuslovljenog.

Saznali smo da postoie motivi za prijenos Alla-hove Knjige i vjere. Zato ummetu niie dozvoljenoda krije ono za time su ljudi u potrebi da im bude

--*€@e.- -.*€O@*-

S€jhu l islam ibn r€jmüj€

preneseno kao opöi argument. Kada optenitim

predajama do nas nije preneseno postojanie Sestog

namaza ili nekih dodatnih sum, onda sigurno zna-

mo da tai namaz i te sure ne posto.ie.

Poglavlje priietnie ne ulazi u ovo poglavlje.

Nije uslov da svaka priietnja za neko djelo budeprenesena u odrealenom broju predaja koje su

nesumnjive, kao öto to niie potrebno da bi se doniopropis o tom dielu.

Potvrdeno je da je duinost nditi po hadisima

koji sadräe priietnie, shodno zahtjevima teksta i

s uvjereniem da poöinilac tog djela potpada pod

posliedice prijetnje. Stizanje priietnie ovisno ie o

uslovima, a postoje i odredene zapreke.

Ovo pravilo se oöituje u primj€rimal

Vierodostoino se prenosi od Vielovjesnika,

sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: Allah je

prokleo onoga ko uzima i ko doje kdmdtu, te

svjedoke kamatnog ugovora i njegova pisard"l

S nekoliko strana vielodostojno se prenosi daje rekao onome ko proda öetiri pregröti za jedan, iz

ruke u ruku: /r, to ie prava kamdta,

I Izbor iz Muslinovos Sahiha br 95s. Hadis sc prenosi odDu abira koji j€ dodaoi sei r! ,,|i r:rft/

-.*€og*- '.*€ee.-

OPRAVDAN'A ZA GRES(! VILI(IH U'ENJAKA I IMAMA

Takoder je rckaot Plenica zo pienica je

kamota, osim da to bud,e iz ruke u ruku2

Ovo podrazumijeva dvij e vrste k^mate:, kamatu

viöka i kamatu na odgodu duga.

Oni do kojih su doöle rijeöi Vjerovjesnika, sal-

lallahu aleihi ve sellemi Komota ie samo na odgo-

ilcni rolC, dozvoltli su prodaju dva za jedan pregröt

hrane kao ito su uöinili Ibn Abbas, radijallahu an-

huma, i njegovi istomisljenici. poput Ebu-ö-Sa'saa,

Ataa, Tavusa, Se'ida ibn Däubejra, Ikrime i drugih

iz reda uglednih Mekkelija koji su bili na)odabraniji

dio naüeg ummeta po znanju i djelu.

Nije dozvol.jeno muslimanu vierovati da se i

na jedanog od njih osobno, ili nekog od njihovih

sljedbenika, ako je od onih kome ie sliiedenie i

povodenje za utenim dozvolieno, odnosiprokletstvo

onih koji upimaju kamatu. Oni su to öinili prema

svome tumaöenju, koje ie, opöenito, dozvoljeno.

Isto se prenosi od grupe cijenjenih medinskih

uöenjaka o prilasku äeni u analni otvor, iako Ebu

Davud od Vjerovjesnika, sallallahu ale)hi ve sellem,

prenosi da je rekao: Ko pride 'eni penebiruujem

Mutt fckun alejhi. Hadis pr€nosi Om€r, radijallahu anhu.Ahmed. Muslim, Nesai i Ibn Madie od Abdullaha ibnOmera. radiiallahu annuma.

23

Sejhu-l islan ibn reimijie

u njen analni otvot on ne vjeruje a ono öto je

objavljeno Muhammedu!

Proviereno 6e plenosi da je Poslanik, sallallahu

alejhi ve sellem, proftleo u vinu deseteroi onoga koga cijedi i kome se cijedi, ko ga pije...'�

Potvrdeno ie s vi3e strana da ie rekao; Syaftopiöe koje opija je vino.

Rekao jet Svako opojno piöe je vino.3

Omer, radijallahu anhu, je sa svog minberaobraCajuöi se muhadiirima i enasrijama rekao:

Wko je sve ito opija razum,

lzviieni Allah je obiavio zabranu vina. Razlog

njegove zabrane bilo je pijenje vina u Medini. Oni

nisu poznavali drugo piöe do vina od datula. Vino

OPRAVDANJA ZA GRESKE VTLIKIH UCINJAKA I TMAMA

od groä<Ia nisu posjedovali. Neki ljudi, predvodnici

ovog ummeta, po znaniu i djelu, Kufljani, bili su

uvjereni da je vino samo od groiala, Sve ostale

otopine, osim gloida i datula, nisu zabranjene

ukoliko se konzumiraju tako da ne opiiaju. To su

pili iz uvierenja da je dozvoljeno. Nije dozvolieno

reti da oni potpadaiu pod priietniu, jer oni imaiu

izgovor do kojegsu doöli tumaöenjem ili radi drugih

zapreka. Takoder, nije dozvoljeno reti da piie koje

su pili niie vino zbog kojeg su prokleti oni koji ga

piju. To mora ulaziti u opteniti povod izricania, a u

Medini nije bilo vina od groida.

Zatim je \rerovjesnik, sallallahu alejhi ve

sellem, prokleo onoga ko prodaje vino. Neki ashabi

su prodavali vino sve dok to niie doBlo do Omera,

radijallahu anlru, koji je rekao: Allah ubio tog i tog

öovjeka! Zar ne zna da je Allahov Poslanik rekao,

Allah je prokleo äüdove, Zabranien im ie lai' pa

su ga otopali i prodavali, ta se od' togo hranlli.a

Taj öovjek nije znao da .ie prodaja vina zabra-

niena. A Omera, radijallahu anhu, nije sprijeöilo to

öto je znao a ovaj nije znao, da poiasni kaznu za ovaj

grijeh, kako bi se medusobno spreöavali u lo3em na-

kon dolaska znania o niemu.

4 Buhari i Muslim u svojin sahihima od Ibn Abbasa,radüallahu anhuma.

l

2

Ahme4 Ebu Dawd, Tirmizi i lbn Madie. Lanac proosilacajc ispravan.Pronosi sa Ahfled od Ibn Abbasa, ndijallahu anhuma.T€kst hadisaje lbn Abbasov. on kzi.: Cuo san AuahovogPoslanika salla ahu alejhi ve sellem, kako gDvori: Dolaodije Dübtit i rchao: O Muhannedq AIdh, azze w di,e e,je prckteo vino i onosa koji sa.üeai, *one y cüedi ko sapije, ho sa nosi ko ere oNi ko saprodde, *o sa *upuje,*o ga tuni i konre se ,oni Prcnos ga Ebu Dawd i Ibn Madäeod Ibn Onem, radijallahu anhuma. Ibn Madt€ i Timizi saprerose od Bn€sa ibn Malika, radijallahu anhu. Sejh AhrocdSaki sa je ovj€rodostojio. Munziri kaz€: pre,tostoct su

Buhari. Muslim. Ebu Darrd, Timizi i Nosai od Abdullahaibn Omera, radijallahu arhuma, a zavrletak hadisa glasi: ,4tw*o't'itto ie harun..-*€oe** -."€oe.-

sejnu-Lidm ibn Tejnijie

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,prokleo je onoga ko cijedi i kome se cijedi vino.Mnogi pmvnici dozvoljavaju öovjeku da drugomeciiedigroide, pa makari znao daie njegov niiiet da odtoga napravi vino. Ovo je tekst o proklinjaniu onogakoji cijedi vino, ali se mora znati da se zbog zaprekeovaj propis ne odnosi na onog ko ima izgovor.

Takoder, prokleo ie one koie upliöu kosu ikojima se upliöe tuda kosa u nekoliko vjerodostojnihhadisa. Ali, ima uöenjaka koii to smatraju samopokudenim.

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, kaie:Otai ko pije iz Erebrene posude u svom stomakupotpiruje vatru Diehennema"t Neki pravnici sublago pokudili to d.ielo.

Hadß: Kqda se sukobe dva muslimana svojimsabljam4 i ubica i ubiieni Ae u Uatru,,

Duinostie postupati po ovom hadisu u pogleduzabrane neopnvednih sukoba izmeilu vjernika.Zatim, mi znarno da borci u Bitki oko deve i naSiffinu nisu u Vatd, ier imaiu izgovor i tumaöenje zaborbu. Dobra djela su sprijeöila da se djeluje premaonome sto tekst iziskuie.

Buhari i Muslin od Umlni Sel€lnc, radijatlahu anta.Buhari i Muslirn od Ebi Bekrea. radiiallahu anltl,.

I2

OPRAVDAN'A ZA GRES(E VELIKIH UöIN'AKA I IMAMA

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao

u vjerodostoinom i^distl. S troiicom Allah nete

priöati, niti öe ih glcdati na Sudniem dattu, niti

öe ih oö i stiti. Niima pripada bolna kazna! eoviek

koii ima. vilkt. vodc i uskroti ie putniku Allah

mu kaZet Dana.s ti ,teöu dati svoi viö&k, kao ßto

si uskratio viöak koie tvoie luke nisu alinilc,

eovjek koji dadne prisegu imamu iskljaöivo

radi d.unialuka, Ako mu se dadne, zadovolian

je, a ako mu se ne dadne, rasrdi se. I öoviek koii

se la.äno zakwrc ta robu na isteka donat ' Dato

mu ie zakl.etvot , viie nego öto ie tvrdio da iu ie po

od.redenoi ciie i kapio'1

Ovo je velika p rijetnja onome ko uskrati drugom

viSak vode. Grupa uöenjaka dozvoljava da se zadrii

viöak svoje vode.

Ovo razilaäenje ne sprjeöava nas da budemo

uvjereni u zabranu ovakvih djela dokazuiüti to

hadisom. Ne spretava nas ni da budemo uvjereni

da onaj ko to na drugaöiji naain tumaöi ima izgovor

il i ispriku i da ga neöe sustit i ova prijetnja

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaZe Allah

je prokleo onoga ko se formalno, oieni tudom

ienom da bi ona Dostala dozvoliena svome muzu

3 Ahmed, Buha i Muslim od Ebu Zda, ndijallahu anhu---€oe-- -.*€oe"-

Seihü-l-islan ih Tejnijte

nakon 6to iu ie prvi pustio tri puta, a i onoga komese ta usluga öini.r

To ie ierodostoian hadis ko.ii se prenosi odPoslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ashaba,radijallahu anhum, u viSe predaja,

Ipak, grupa uöenjaka apsolutno smatla ispra_vnim takvo vjenöanie. Neki ga smatraiu ispravnimako se ne uslovi u braönom ugovoru.

U vezi s tim postoie poznata opravdanja.Analogiia na poznate temelie u prvom slutaiu ie dase brak ne moäe opovrgnuti postavlienim uslovima,kao öto ne moie biti opovrgnut nepoznanicomjedne od dvije naknade u bratnom ugovoru,Analogiia na poznate temelie u dlugom sluöaju jelUgovori koji ne sadrie usloye ne mogu promiienitipravila ugovora.

Ovaj hadis nije doöao do onih koji su iznijelispomenuta mi3ljenia. Ovo ie prema vaniitini, ierga niihove knjige ne sadrie. Da je do6ao do njihspomenuli bi ga i pridriavali bi ga se, ili bi o njemuiznijeli svoj stav, ili bi ga protumaöili, ili bi biliuvjereni u njegovu derogaciju, ili bi, pak, posiedovalipredaje opreöne ovom hadisu.

OPR,{VDANIA ZA GRESKE VELINH UöEN]ATG I IMAMA

Mi znamo da takve neie stiöi prijetnia ako bi

to djelo öinili iz uvjerenia da ie ono dozvolieno na

ovaj naöin,

To nas,ipak,nespreöavadaznamo daieformalni

bratni ugovor (tahliD razlog za prijetniu, pa makar

se ne odnosio na neke osobe - zbog neposto.ianja

uslova ili posto.ianja izvjesne zapreke.

Muavija, radijallahu anhu, je tako pripisao

Zijada ibn Ebiha postelji El-Harisa ibn Kelde, ierje Ebu Sufan go'loriot On je od. ,tjegovo sjemena.,

Iako ie Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,

govoriot Ko bude twdio da ntu je ota. neko ko to

,tüjg o ott to zrr4, Dtennet mu je z&br&nien'1

Rekao je. Ko budc turAio da mu je neko drugi

ota., onaj ko to nije, ili za robovlasniko uztte

onoga ko mu to niie, ,teka je a njega prokletstvo

Allaha, melzka i svih ljucli, Alloh od njegd nede

primiti ni obavezu, ,ri dobrovoljno dielo, niti

pokai onjej Hadis je v.ierodostojan.

Presudio je da dijete pripada onome iz öiie

postel,e potiete, a to su pravila o kojima ie iznesen

konsenzus uöenjaka. Mi znamo da onajko se pdpiSe

nekome ko mu nije otac, kojije bio u postelji njegove

I Abm€4 Ncsai i Tirmizi, koji sa je ovjerodostojio odAbdullaha ibn Mcs.uda, radüallahu aDl,u. prenosi [a i IbnMadie iz hadisa Ukbea ibnAmira. radijaltahu anhu.

2

3

Ahne4 Buhari, Muslim i Ebu Darud od Sa'da ibn EbiVckkasa i Ebu Bekrea, radüallahu allnuna.Muslin, hadis br 48.

-*€@g*- -.*€ee-.-

Sejhu,r,kläo ibn Tejnije

maike, potpada pod rijeöi Allahovog poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem.

Niie dozvolieno kategoriöki tvrditi da jeneka osoba obuhvaöena odredenom prijetniom,pogotovo ako se radi o ashabu, a kamoli da se tomoie odnositi na ashabe, pa da kaie da se ovaplijetnia odnosi na niega jer postoii moguönost dapresuda Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi vesellem, u koioi se kaie da dijete pdpada postelii izkoje potjeöe, nije do njih doila.

Oni su vierovali da dijete pripada onome s kime

ie niegova maika zatrudnila. \rerovali su da j€ EbuSufan otac Sumej.ie ili Ummu Zijada. Ovai propisni)e poznat mnogim liudima, posebno se to odnosina pedod priie raöirenosti sunneta. To ie bio obiöaipliie islama. Postoje i druge zapreke koje spretavajuda se postupa u skladu s ovom priietniom, kao ltodobra djela briöu loda i ostalo.

Ovo je iiroko poglavlje i u njega ulazi sve ötoje Kuränom ili sunnetom zabranjeno, kada veido nekih imama nisu doili dokazi o zabrani, pa suodredene zabrane smatrali dozvol.jenim. lli su se uniihovom sluöaju, tim dokazima suprotstavili drugii oni su im dali prednost koristeti se pritom svoiimumom i znaniem.

OPRAVDANJA ZA GRES(E VELIKIH UEIN'AKA I IMAMA

Zabrana ima svoja pravila To su: proglalavanje

grijeönih, pokuda, kazna, i tako dalje.

lsto tako, zabrana ima i uslove i zapreke.

Moida je zabrana potvrdena a pravila zabrane se

ne splovode zbog nestanka uslova ili postojania

zapreka, ili je zabnna prestala za odredenu osobu a

za drugu niie!? Mi ovo ponavljamo, ier liudi u vezi s

ovim imaju dva miiljenia,

Prvo: Miiljenje veiine Plethodnika i pravnika

da je Allahov propis iedinstven i da ie onaj ko mu

se suprotstavi shvatljivim iditihadom pogrijesio, ali

ima izgovor i bit öe za to nagraalen. Plema tome,

ovo djelo öe, u osnovi, za onoga ko ga tumaöi biti

zabranjeno, ali on neCe snositi posljedice zabrane

jer mu je Allah oprostio. On ne zaduZuje nikoga

izvan niegovih mogutnosti.

Drugo: Ono za njega nije haram zato öto mu

nije doöao dokaz koji mu ga poiasniava. lako je, u

isto vrijeme, haram za {ruge, za njega niie. Takvo

razilaienje je pribliino isliinoje razilaienju u izrazu.

To je ono öto se moäe reii o hadisima u kojima se

izraiava prijetnja ako se odnosena mjesto razilaienja

Uöenjaci se slaiu da se ovim hadisima moie

argumentirati u zabrani djela o koiima je izraiena

prijetnja, bez obzira da li se oni slagali ili razilazili.

-'€oF.- -*€ee"-

VSerhu-l shm ibn Te,nire

Najveia potreba jeste dokazivanje ovimhadisima u sluöaju razilaienja. Oni su se razidli udokazivanju ovim hadisima u pogledu prijetnji akoona niie izriöite namvi, kao 3to smo veö spomenuli.

Ako se kaZe: Zaito ne kaäete da se had.isi opijethii odnose na sluöaieve razilaZerrja" egose donose na sluöajeve konsenzusa kada öe zbogovakvog djel"a onaj ko ga öini biti proklet i na njegaöe se odnositi prijanja srdäbe ili kazne? Ovo seodnosi na djelo koie je po konsenzusu kako bisteizbjegli i najmanju moguöhost obuhvaeahja nekihmudZtehida prtjetnjom u sluöaju da öire keito ötosmatmju dozvoljenim a ono je u suitini zabranjeno,

Odgovot moie biti dat s n€koliko aspekatal

Pryi: Zabrana diela, kao kategoriia, moie bitipotvrd€na u onome u temu postoji razilaienje, amoie biti nepotvrdena. Ako kaäemo da ne mole bitipotvrdena, to znaöi da jepotvrdena samo ona zabranao koioi postoji iedinstven stav uöenjaka i slitno. Ovo

.ie suprotno konsenzusu ummeta, a niötavnost ovepostavkeie nuino poznata u islamu, Ako ie zabranakao kategoriia potvralena, pa makar u jednom obliku,onda mudätehid koii to dozvoli moie biti obuhvaöenprijetniom, a moie biti i izvan nje. Ako se kaie: Stitiöe ga, ili se kaie: NeCe ga stiöi, onda znamo da je

opRAvDANIA zA cREiKEWLIKIH UCIN|AKA I IMAMA

zabrana prema konsenzusu potvldena u hadisimao prijetnii. Potvralena pliietnja u razilaienju jeprema onome öto smo spomenuli o pojedinostima.

Priietnja se odnosi na onoga ko öini djelo, a kaznaza onoga ko dozvoljava haram je, u osnovi, veöa odkazne za onoga ko ga tini bez uvjerenja u njegovudozvolienost. Ako je zabrana potvralena u sluöa.iurazilaienia, i ako muditehida koii dozvoli neko dieloneöe stiCi kazna, jer ima za to izgovor, pa preöeie dakazna ne stigne poöinitelja takvogdiela. Kao Sto niieuslovljeno da muditehid ude pod propis ove zabraneu vidu pri.jekora ili kazne, nije uslovljeno ni da udepod propis priietnje ier prijetnia je samo iedan vidpokude i kazne. Kada bi bilo moguöe da ude u ovukategodiu, ono 3to bi bilo odgovor za neke vrste bilobi i odgovor za druge,

Ne koristi razlika u mnoöt!'u i pomanjkanjupokude ili Zestini i lahkoöi kazne, jer je zabrana

u maloj pokudi i kazni kao zabrana i u velikoj.Muditehida nete sustiöi ni mala ni velika kazna,nego suprotno tome, imat öe nagradu i sevap.

Drugi; Postojanje konsenzusa o nekom djelu iliraziaäenie nije u vezi sa samim djelom i njegovimosobinama. To su dodatne kategoriie, premaolome ito ie predstavlieno nekim uöeniacima zbognepostojania znanja.

-*€oe*- -_*€og.*

Sejhu-l-islan ibn r€jnijj€

Za opienit termin kojim se äeli izreii specifiöan

pojam mora se utvrditi dokaz za to. On mora

biti u vezi s obraöaniem u sluöaiu onih koji ne

dozvoljavaju kainienie poiainjenja. Ili, kasnjenie

se, po miiljeniu veöine uöenjaka, moie oduiiti do

vremena potrebe,

Nema sumnje da su oni kojima je ovaj govor

upuöen u vlijeme Allahovog Poslanika, sallallahu

alejhi ve sellm, bili u potrebi da spoznaju njegovpropis. Ako se opdim tekstom koji proklinje onoga

koii se hüni kamatom ili onoga koji formalno sklapa

brak mislilo na postupak koji ie po konsensuzu

svih utenjaka haram, öto se moie znati tek nakon

Poslanikove, sallallahu alejhive sellem, smrti i nakon

ito ummetiznese stavu vezi sa svim jedinkama koje

su obuhvatene tim opöim tekstom, to bi znatilo

da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgodiopojasnienje do tog trenutka, a to nije dozvoljeno.

Trede: Ovo obradanje upuiuje se ciielom

ummetu kako bi spoznao haram i öuvao ga se, a u

tome im je oslonac konsenzus. Oni konsenzusom u

sporenju argrimentiraju kako bi im to bio oslonac ujedinstvenom mi3ljenju o njegovoj zabrani, i kako

bi se na njega pozvali prilikom razilaienja, Da je

traiena forma iskljuöivo izraiena u konsenzusu,

-.*€O9.- --€Ce.-

OPRAVDANIA ZA GRES(!VILI(IH UCINIAKA I IMAMA

znanie o tome bi bilo ovisno o konsenzusu. Tako,

argumentiranie ne bi vaZilo priie konsenzusa i ne bi

imalo oslonca u konsenzusu, Oslonac za konsenzus

mora pr€dniatitij ostalo dolazi poslije, a to vodi u

niitavno kruUenie.

Oni koji mogu donijeti konsenzus tada ne

mogu argumentovati hadisom sve dok ne budu

znali odredenu formu koja se njime ieli. Ne mogu

znati da se dotiöna forma ieli sve dok se ne sloie.

Tako ie argumentovanie ovisno o konsenzusu koii

se donese prije, a konsenzus ovisi o prethodnom

argumentovaniu, ako im je hadis oslonac. U tom

sluöaju neöto je ovisno o samom sebi, pa je to

nemoguCe i ne moZe biti dokaz u razilaZenju, jer se

ne navodi.

Ovo je vid pobijania hadisa u dokazivanju

propisa u slaganju ili razilaZenju, To je nuZno

zakljuöiti, tj. nijedan tekst u kojem se izraiava teöka

kazna za odredena djela ne zabranjuje ta djela, a to

ie, bez ikakve sumnie, niStavno.

eetrator Ovo iziskuie da se ne argumentim

nijednim od ovih hadisa, osim posliie znania da

se ummet usaglasio u odredenoj formi. Stoga,prvim genemciiama ne bi bilo dozvoljeno da

njime argumentiraiu, kao i onima koji su ih öuli od

s€jhul-irlm ibn rejmije

Allahovog Poslanika, sallallahu alejhive sellem. Bilo

bi obavezno öovjeku koji duje ovakav hadis, a nade

mnogo ulemekoialadipo niemu, ane zna dapostoji

opreöan mu hadis, da ne radi po njemu sve dokne bude traZio da li u nekom predjelu zemlie imasuprotan hadis, kao ßto se ne moie argumentirati

konsenzusom, osim poslije potpunog ispitivania.

Tada pada dokazivanje hadisom Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem, zbog suprotstavliania samo

iednog muditehida. Tako müljenje jednog tov.jekapobija rijeöi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi vesellem, a njegova saglasnost podrrava niegove lijeöi.Ako ie tai pojedinac pogriieiio, niegovom greökompobiia se govor A.llahovog Poslanika, sallallahu alejhive sellem. Sve to.je nuino nistavno.

Ako se kaäe: Njime se ne dokazuje osim poslije

znanja po konsenzusu, dokazitekstova su tada ovisnio konsenzusu, a to ie upravo suprotno konsenzusu.Tada tekstovi nemaiu nikakvog znaöenja jer se u obziruzima konsenzus, a tekst nema nikakvog utiecaia.

Ako se kaie: S njim se dokazuje jer se ne znaza postoianje razilalenja, onda mislienje iednogöovjeka iz ummeta pobija semantiöki dokaz teksta.To ie suprotno konsenzusu a niötavnost toga ienuino poznata u islamu.

-*€@e*- ---€oe.-

OPRAVDÄNIÄ Z,T GRISKE VELIKIH UCENIA(A T IMAMA

Petor Ili te usloviti u opöenitom govoru da ciieliummet bude uvjeren u zabranu, ili ie se zadovoljiti

uvjereniem uöenjaka. Ako ie to prvo, niie dozvolienoda zabranu argumentira hadisima o priietnii sve dokne bude znao da cijeli ummet, pa öak i oni odrasliu dalekim pustinjama i oni koji su uöli u islamnedavno, ne budu uvjereni da .je to zabranjeno. Toni musliman ni bilo ko pametan ne moZe reii, jer

znanie o tome niie moguöe.

Ako neko kaie: Dovoljno ie da znamo uvjerenjesvih utenjaka, bit ie mu reöeno: Ti si usloviokonsenzus uleme iz boiazni da pri.ietnia ne obuhvatineke muditehide, pa makar i glijeiili. Oyo je

prisutno kod obiönih liudi koii nisu öuli argument ozabrani. Prijetnja obuhvatanja prokletstvom vaii zaprve kao i za druge,

Neie biti izlaza iz ovoga ako se kaie: Oni suvelikani ummeta i odabranici izmealu iskrenih,a ovi su ljudi sporedni, ili masa ummeta. Niihovorazlikovanie, na taj natin, ne spreöava da zajednouöestvuju u ovom propisu, Uzviieni Allah, kao öto

ie muditehidu oprostio kada pogriieSi, oprostit öei neznalici kada pogriieli, u sluöaju da niie mogaonauöiti. Steta koja nastupa dinjenjem djela obiönihljudi, kao u sluöaju harama za koji se ne zna, te seniie moglo doti do spoznaje o zabrani, uveliko je

].Fry

S€jhu-l-islam ibn Tejnijj€

mania od ötete koja nastane dozvolom nekih imama

da se öini ono öto je Zakonodavac zabranio nekim

imamimakoji nisu znali za zabranu odredenogdjela

i nisu mogli doCi do spoznaje niegove zabrane.

Zato ie reöeno: Öuvajte se pogreike uöenjaka,jer kada on posklizne, za njim to öine svi ostali, Ibn

Abbas, radijallahu anhuma, kaZe: Teöko uöerjaku

zbognjegovih sljedbenikalAlo ie niemu oproiteno, s

obzirom na veliöinu itete proizaile iz njegova djela,pa preöe je da bude oproÄteno drugima zbog manje

Stete proizaile iz djela.

Da! U iednom smislu se radikuju: Ova.j

mudätehid je rckao prema svome iditihadu, ali je

iirenjem znanja i oiivljavnjem sunneta minimizirao

nastalu ötetu.

Allah je, na drugi naöin, izmedu niih napravio

razliku: Nagradio ie muditehida za idätihad i

nagradio uöenjaka za znanieukojem neznalica nema

uöeööa. Oni imaju zajedniöko uöeöie u oprostu, ali

se razlikuju u nagradi. Da kazna sustigne onoga

ko je ne zasluäuje - to niie moguöe, bio poöinilac

ugledan ili nel Zato je potrebno ovu nemoguönost

izbaciti iz govora o ove dvije skupine,

Sesto: Neki hadisi koii sadrie priietnju.iasno

govore o onome o öemu postoji razilaienie, poput

OPRAVDANIA ZA GRES(!VILIKH U'ENIAKA I IMAMA

hadisa u kojem se proklinje onaj ko se tri puta

razvede od svoie iene, pa se ona formalno uda za

drugoga da bi onom od koga se razvodila postala

dozvoljena,

Dio uöenjaka smatra da ovakav tovjek ne grijeBi

uopöe, ier tahlil niie bio temelj prvog ugovora, da bi

se moglo reöi: Proklet ie zbog uvierenja u obavezu

izvrienja tahlila. Ona.iko je uvjeren da.je brak prvog

ispravan, pa makar uslov bio neispravan, tada je

äena dozvoljena drugom i on se ne tereti grijehom.

Takotler, onajko öini ovo djelo moäe biti proklet

zbog njega, ili iskljuöivo zbog uvjerenja u obavezu

izvrSenja uslova u vezi s tahlilom, ili za oboie. Akoje to prvo ili treöe, ciljje postignut.

Alo je to drugo, onda takvo uvjerenje uslovljavaprokletswo, svejedno doslo do tog zabranjenogöina

ili ne. Tada onaj ko je spomenut u hadisu niie razlog

prokletstva, jer se razlog prokletstva njega nije

dotakao. To je niütavno. Zatim, uvjerenie o obavezi

izvrienja, ako je u pitanju neznalica, on nete bitiproklet, a ako je uöenjak, onda to nije uslovljeno,

Ako zna da niie obaveza, nemoguöe je da bude

uvjeren u obavezu izvröenja zabranjenog, osim da

se oworeno protivi Poslaniku, sallallahu alejhi ve

sellem, i time postane neviernik.

-.-€@@*- -*€oe*-

rrT..

Sejhul-islam ibn re,müje

Tada se znaöenie hadisa vraöa na prokletstvonevjernika. Nevierstvo nije specifiöno naslovljenona onoga koii negira ovaj djelomitni propis uodnosu na ostale. Takvi su rra stepenu onih kojikaZu: Allah prokleo onoga ko smatra da je Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, slagao kada je presudio daje neispravno usloviti razvod u braönorn ugovoru.

Zatim ovaj govor ie, opdenit i verbalno i zna-teniski. On je, prvostepeno, opeenit.

Nije dozvoljeno protumaöiti opöi tekst poputovoga neöim 3to se riietko moie shvatiti, jer bismotime Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pripisalinepravilnost i nerazgovietnost u govoru. Tako nekirijeöi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellemrBraöni ugovor bila koje äene koja se vjenöala bezdozvob svoga stoNateljal ,teitpravatt ler, tumaöekao da je rijeö o ieni koja se ieli otkupiti od svogarobovlasnika, ako se uda bez njegove dozvole.

PoiaBnienjeje u tome da musliman neznalica neulazi u znatenje ovoghadisa, te da musliman znalacnije obavezan ispuniti ovai uslov jer iz uvjerenja neuslovliava IIjegovo ispunjenie, osim ako je nevjernik.Mealutim, neiernik ne moie sklopiti brak kaomusliman, osim ako .ie licemjer. Teöko je naöi brakskloDlien na ovakav naöin.

OPR,TVDANIA ZA GRESKE VEI-I(H UCEN)ÄKA I IMAM^

Kada bi bilo reöeno: Ova slika gotovo da ne

moäe naumpasti öovjeku. Onajko bitowrdio, istinu

bi rekao.

Spomenuli smo mnoge dokaze, na drugim

mjestima,dasehadisom mislina onogakoiiformalno

sklapa brak s namjerom, pa makar to i ne uslovio.z

lsto se odnosi i na specifitnu prijetniu

prokletstva, Vatre i sliöno, koja se, na nekim

mjestirna, uslovljava uz postojanje razilaienia

uöenjaka oko njenog propisa.

Na primjer: Prenosi se hadis lbn Abbasa,

radijallahu anhuma, od Vierovjesnika, sallallahu

alejhi ve sellem, koji .j e rek^o: Neka Atluh tr rokune

ä:ene koje posjeöuju groblia i one koji la niima

gradc bogomolje i osvietljavaiu ih. Tirmizi kaäe:

Had.is ie hasen- sahih.s

U njegovoj vrijcdnoj knj izi Podizanie dokazaprotivfon'ahtogsklaparya braka. Sranpana je u Ecöcm l,omu Fetvi.Ebu Dawd, Ibn Madio i Ibn Hibban u svom Sdrrrtl od EbuSaliha Bazana Stic€nika Ummu Hanie, a on od Ibn AbbasaTimizijevo proslasavanje ovog hadisa dobrin j€ disku-tabilno, jer je Ebu Salih slab prenosilac po muhaddisimalbn Adi,ikaiE: Ne zna.m füjedt og uedrcdttlka da ga je pn-hvatn. Munzn kaze . O njeDu eu lole gDvorili svi imami.H^dif, Netu Altah ptot tnc i,e,'e koje posie.:ujt stobtiot,prcnos€ Ahmo4 Ebu Davud i Hakim od Hassana ibn Sabita.tJ Ez-zevaidu stojl Laiac prenosila.a hatisa Hassanaibn Sabita je ispmvan. Niegovi prcnosiaci su povierliivi.Prenosc sa, täkoder Ahm.d, Tinnizi i Ibn Madi. od EbuH\treire.'Iirrdizi kzrß: Hadß ie hasen-sahih.

I Alhe4 Ebu Dalud,Edüallahu anha. Ebuovj€rodostoj ili.

Tirrnizi i Ibn Madä€ od Aise,'Avane, Ibn Hibban i Hakim su ga

--€Og*- -.*€Oe"-

sejhu-l,islam ibn Teimijje

O posieti äena kaburovima neki su izrekliolaköice. Neki su to samo pokudili, ali nisuzabranili.

U jednom hadisu Ukbe ibn Amir, radijallahuanhu, prenosi da je \rerovjesnik, sallallahu alejhi vesellem, rekao: Neka ,4llah prokune one koji opöesa Zenama a ana,lni otvonl

Kao i hadis Enesa, radi.jallahu anhu, od\,terovjesnika, sallallahu ale.ihi ve sellem, da je rekao:Onaj ko pribavlia i izlahe nbu je opskrbljen, aonaj ko njome zelzna.ii (zadräava je u oskudici radipoveärja cijete) je prokLet.,

Vei prije je spomenuto razilazenje u vezi shadisom: S trojicom Allah nece priöati, niti öeih glpdati ,ta Sud jem dera, niti öe ih oöistiti.Njima pripada bolna kazna!

Medu njima je ona.i ko putniku uskrati vilakvode. Prokleo ie onoga ko.ii prodaje vino, a nekiprethodnici su ga prodavali.

Ahfle4 Ebu Da\"ud i Nosai sa i|.öima: Neka je ptoktetonaj *oii opöi sa tenon u njcn anatni ot'orIbn Madi€, Hakin i Darimi. Njcsov laDac jc slab. proosiMuslim u Sahihu od Ma'mcra, da j€ Altahov poslanik,sallalfabu alEhi v€ sellem, r.kaot Ko bu.Ie nbü zadü.ü'aou doba ostudice mdi poveöanja .ijene, on je posüesio.Posledaj Izbor izMuslimovos Sahiha, br 943.

OPNAVDAN]A ZA GRTS(EVELIKIH U'ENJAKA T IMAMA

Od Poslanika, sallallahu aleihi ve sellem, se

vjerodostojno prenosi na nekoliko naöina daje rekao:

Ko buda po zemtji iz obijesti vukao svoju odieöu,

Allah ga rreöe pogbAoti na Sadfiem d.anu3

Rekao ie: S trojicom Allah ,teöe priöatü, niti

.z ih gledati no Sudniem d.anu, niti ie ih oöüstiti'

Njima pfipado bolna kazna! Onai koji svoiu

odjecu prepusti preko ölonaka' koii ptigovara i

koji proda svoju robu az laZnu zd*lctva.4

lako dio pravnika kaie: Povlaöenje odjeöe po

zemlji i njeno puötanie preko ölanaka iz obiiesti iepokudeno, ali nije zabranjeno.

Takoder Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,

kat e: Allah je proklno Zena koja upliöe kosa i koioi

Ee upköetudd kos4.5 Ovo ie jedan od vierodostojnih

hadisa. O propisu uplitanja kose postoii poznato

razilaienje.

Ahmed, Buhari, Müslim i sakupljaöi sun na prenose odAbdullaha ibn Ornera ibn .l-Hattaba radÜallahu anl Ina.Muslim. Ebu Davud Nesai. Timizi i Ibn Madi. od Ebuzerra, radijallahu anhu.Ahme4 Buhari, Muslin i sakupljaöi suneaa prenosc odAbdullaha ibn Om€ra ibn el-Hattaba, radijallahu anhuma,\z inj.öi: Alloh je prc*leo i,etu *oia rynce dliIg kosu i ontkoja truii da joj se uplete tuila kosu

3

5

-.'€oe-* -.-€oe.-

Seihut-istm ibn T€imiij€

Takoder rijeti Poslanika, sallallahu alejhi vesellem: Onaj ko püje iz srebrene potude u svomstomaku potpiruie vattu Dlehennema.t Nekiuaeniaci to nisu stlogo zabranili,

Sedmo: Obaveza slijeilenja generalnog dokazaje postojeöa, a spominie se i drugaöiia predaja koianije ispravna da bi bila opreöna, Jer, to ie cili. Kaiesei Primiena ovoga u sluöaievima konsenzusa rrazilaienja iziskuje da pod prokletstvo udu nekikoiito ne zasluäuju,

Pa Ce se reöi: Ako je bliäe odredivanje(specificiranje - tahsis) suprotno temeliu, onda je injegovo Sire odledivanje u Euprotnosti sa temeliem.lz ovog opöenitog pravila se izuzima onaj ko imaopravdanje zbog neznania, iditihada ili sliiealenia.Ali ie propis syeobuhvatan za one koji nemajuizgovora, kao öto ie sveobuhvatan za sve primjereu kojima se udenjaci slaäu, Ovo bliäe odredivanje(tahsis) je manie, pa ie zato i preöe.

Osmot Ako termin protumaöimo u ovomkontekstu, onda on podrazumijeva razlogprokletstva. Na izuzecima se, zbog zapreke, neprimienjuie ovo pravilo. Onai koii neöto obetava iliprijeti neöim, niie obavezan da izuzima one na koje

) Buhari i Muslim prenose od Ummi Sclcme, radüalahu anha.

OPRAVDANIÄ ZÄ GRES(E VEUKIH U'ENIÄKA I IMAMÄ

se obeöanje ili pri.jetnja ne primieniuiu zbog nekog

razloga. Tada öe govor biti taöan,

A ako prokletstvo udinimo za djelo o öiioi

zabrani postoji konsenzus, ili proklinjemo zbog

uierenia koie se suprotstavlia konsenzusu, onda se

razlog prokletswa nespominie uhadisu. To opdenito

pravilo morase bliie odrediti. Ako je neophodno da

se bliie odredi u oba sluöaja, pridriavanie uz prvi je

preöe, jer se van)ötina govora s njim slaie i ne sadlZi

unutla3nia znaöenia,

Deyeto: Traii se negacija prokletstva onoga

koji ima izgovor.

Priie smo spomenuli da ie cili hadisa plijetnje

pojainjenje da je odredeno dielo uzrok plokletstva.

Ova pretpostavka glasir Ovo djelo .ie uzrok

plokletswa.

Kada bi ovo bilo reöeno, to ne bi iziskivalo

da se propis ostvari u sluöaiu svake osobe, ali bi

iziskivalo nastupanje razloga ako ga ne slijedi

propis, U tome nema zabranjenog, UstanoYili

smo pri.ie da pokuda neöe sustiti muditehida.

Mi öak kaZemo: Vedi je grijeh onoga koji dozvoli

zabranieno od onoga ko ga öini. Tako ie onai koii

ima opravdanie opravdan.

-*€ee*- --*€oe*-

V.SeihFl ßhm ibn Te,miie

Akosekaäer Pako öeonda bitikainien?poöinilacovog haramaje ili muditehid ili njegov sljedbenik, aniiedan od njih ne podlijeäe kazni.

Kai€mot Odgovor ie yiBeznaöan:

Prvo: Ct-lj je pojainjenje da dotiöno djelouzrokuje kaznu, svejedno uradio ga neko ili ne.

Ako se pretpostavi da nema onoga ko bi gapoöinio i da ie uslov kazne prestao, ili da postoiizapreka kazne za onoga ko ga ie poöinio, ne bise time smaniila vrijednost ovog djela u smisluzabrane, nego rni znamo daje ono zabranjeno i nekaga izbjegava onaj kome je njegova zabrana jasna.

Allahova milost prema onome ko poöini takvodjelo je da ima opravdanje i izgovor za njega. Kaoöto su mali griiesi zabranjeni, oni biva.ju oproiteniöuvaniem od velikih. To se odnosi i na sve zabraneo koiima postoji razilaienje uöenjaka.

Ako se dokaie daje djelo haram, i ako onai ko gaöini iz iditihada ili $liiealenja ima izgovor, to nas nespreaava da budemo uvjereni da je djelo zabranjeno,

Drugo: Pojalnjenje propisa ie razlog zaotklanjanje sumnje, dto spreöava nastupanie kazne.Nije cilj da opravdanje zbog uvjerenja bude stalneprirode, nego je, prema moguönost! potrebno da

OPRAVDANIA ZA GRESKE VELIKIHU'EN]AKA I IMAMA

nestane. Da niietoga nebibilo obavezno pojaönjavati

znanie, a ostavljanie ljudi u zabludi za niih bi bilo

bolje. Takoder, bilo bi bolje da se neiasna pitania

islama ne pojainjavaju.

Treöe: Pojainjefie propisa i priietnje razlog je

da se izbjegava zabranieno. Da niie toga, proöirilo bi

se prakticiranje ruinih d)ela.

Cetvrto: ()vajizgovor nije opravdanie osim kada

nismo u moguönosti da ga otklonimo. U suprotnom,

kada öovjek bude u moguönosti da spozna istinu, pa

u tome bude nemaran, nema opravdanja.

Peto; lmaljudi koji dotiöno djelo öine bez iditihada

koii im to dozvoliava, ili kao sljedbenici muditehida.

Za ovaj primier nastupa razlog priietnie ako ne

postoji posebna zapreka. Bit öe izloieni priietnii i ona

öe ih stiöi, osim da ih presretne druga zapreka u vidu

pokajanja, dobrih djela koja briöu loia i sl.

Ovo je, svakako, nesigurno, jer tovjek nekada

mislida mu njegov iditihad ili slijealenje muditehida

dozvoljava odreilen öin, pa u tome nekada pogodi

a nekada pogrijeöi. Me<lutim, u sluöaju onog ko

trazi istinu, a od istine ga ne odvrati slijealenje

strasti, Allah ne zaduäuje nikoga preko njegovih

moguanosti.

-*€oe** -.*€ce"-

sejhu-l,id,n ibn Teinijie

D€seto: Ako ove hadise gledamo shodnoniihovom vaniskom sadriaju i ako to uzrokuje daneki muditehidi mogu uöi pod prijetniu, te ako neuzmemo u obzir njihov sadriaj, to je onda uzrok dase neki mudztehidi svrstaju pod prijetnju.

Ako uzmemo u obzirobje pretpostayke, hadisjeonda liöen opreönosti i duznost je raditi po niemu.

Pojaönjenie: Mnogi imami su otvoreno rekli daje proklet onaj koii öini djelo u vezi s kojim postojirazilaienje, U takve se ubraja Abdullah ibn Omer,radijallahu anhuma. On ie upitan o öovieku kojise formalno oZeni da bi ta iena postala dozvolienaprvom muiu, a za to ne znaju ni Zena ni njen mui.Odgovorio je: To je preljuba, a ne bruk. Allah jeprokleo onoga kofomalt o vjenöa zenu da bi onapostala, dozvoljena prvom muiu, kao i onogakome se to öini, Ovo ie saöuvano od njega i drugihiz vitse predania,

Mealu niima je i imam Ahmed ibn Hanbel,Allah rnu se smilovao. On je rekao: Onaj ko ielitakvim braönim ugovorom tahlil, on je muhallil kojije proklet.

Ovo je preneseno od viöe imama u lazliöitimformama razilaienja u pitaniima vina, kamate isliöno.

-_*€@e*- ---€Cg.-

T

OPRAVDANIA ZA GRESKE VELIKIH U'ENIAKA I IMAMA

Ako se ö€rijatsko prokletstvo, i njemu sliöne

prijetnje koje su navedene u tekstovima, odnose

samo na ono u öemu se uöenjaci slaiu, onda su

proklinjali one koje nije dozvolieno proklinjati izato

zasluiuju prijetnju koja se prenosi u viöe hadisa.

Primjer su Poslanikove, sallallahu alejhi ve

sellem, rijeöi: Proklinjanje muslima a ie koo

njegovo ubistvo,'

Kao i njegove rijeöi koje prenosi lbn Mes'ud,

radijallahu anhr: Vrijedanje muslimana iegrijeienie, a niegovo awstvo neujerstvo.' .

Od Ebu ed-Derda'a, radijallahu anhu, prenosi

se da je öuo Allahovog Poslanika, sallallahu

aleihi ve sellem, kako govori: Oni koji vriieilaiu

naruödvojuöi öast d.fugih i koji proklinju neöe na

Sudniem d.anu biti zal.tg.rai niti iehidi.

Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, se prenosi da

ieAllahovPoslanik, sallallahu aleihive sellem, rekaol

Ne treba iskrenu öovjeku da druge proklinje.3

Muttefekun 'alejhi. Prodaja F dio duzes hadisa sabitaibn Ed-Dahhaka el-Ensari ja. ,adiJal lahu dhu. uz r i jcöi :Prc*tinjsnje ujenikaje *ao i niesovo tbistvoMuttefekun al.jhiMuslin

23

Seihut-ilt.m ibn Tejmire

Od Abdullaha ibn Mes'uda, radijallahu anhu,prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi vesellern, rekao: Wrrik rcöe wijeAati, proklinlafr,bestidna djela öinitü, nitl ruZno govoriti.l

U drugoj predaji se katet Nijedan doiek neöene'to ,teosnovtno lnokleti, a da se proklztstvonede na njega $rovaliti.2

Ova prijetnja izreöena ie u vezi s proklinianiem.eak je retenor Onaj ko prokune onoga ko to nezasluiuie, sam ie proklet. Proklinianie je griieh iöovjeka izvodi iz istinoliubivosti, Sefa ata (zataganja),öehadeta (stepena öehida) i obuhvata one koiiprokliniu a na to nemaiu praya.

Kada onai ko radi djelo o kojern se utenjacirazilaze ne ulazi u ovai tekst, onda i nema pmvo nato. Onai koji proklinie uzrokovat öe o}'lr priietnju.Tako su muditehidi koii smatraiu da i hadisi u öiiempropisu ima razilaäenia naglasili da se ova priietniaoswarure.

I Tnmi i kaiE: Hadh le hasen. |\tuaed i Bühan t ELEdebtel-Mttfredu, t lhnHibban i llakitu.

2 Hsdis prenos€ Ebu Davu4 Tirnizi i Ibn Hibban u Sahihuod lbiAbbasa, ndijalahu aDhlma. Tckst hadisa glasi: ]vetJöovjek Je prokbo vjetar u prßuswu Altahoyog Poslaftika,sdldlahb aleihi ve se em, pa je o rckaot Ne pru*tiniiujct44jetj. niew to nat ir.no. Nljalat öouj* nede ne.!.on.ost oeano ptukHi. a da r. pm*te6tro n.cs na njqo

OPß]TVDANIA ZÄ GRESK! VILIKH UöINIATA I IMAMA

Ako se u oba sluöaja - i kada se kaZe da je

postupak o koiem postoii razilalenje obuhvaCenprijetniom, i kada se kaäe da to nije - moie

zakliuöiti i shvatiti neöto lto ,e pokudeno i

zabranjeno (na primjer, izvotlenie zakliuöka da ieproklet mudätehid koji dozvoli ono 6to je tekstom

zabranjeno, ili da ie proklet muditehid koii je

prokleo onoga ko ne zasluZuje da bude proklinjan),

onda znamo da se, ustvari, i ne ladi o neöemu Stoje pokutleno, i da .ie dozvoljeno takav tekst uzeti

kao argument; a ukoliko ni u jednom ni u drugom

sluöaiu nema loöeg zakljuöka ili pretpostavke, to

znaöi da nema niöta loöe u tome da se radi Do

hadisu.

Zato, kada se potvrdi njihova povezanost i zna

se da njihov ulazak pod prijetniu, uz pretpostavku

postoianja, iziskuje i niihov ulazak pod pri.ietnju

uz pretpostvaku nepostoiania, onda potvldeno

moie biti jedno od dvojer Postoianie obavezuieeeg

i obavezanog, a tada svi ulaze, ier kada postoji

obavezani postoji i obavezuiu€e. Ako nema

obavezujedeg, nema ni obaveznog. To je dovoljno da

se pitanie pobiie. Mealutim, u stvarnosti vieruiemo

da obie pretpostavke ne ulaze u priietniu, kao sto je

ustanovljeno.

--€Oe"- -*€o@.-

Seihu'l-irte ibn Tejmiije

Ulazak pod prijetnju usloyljen ie nepostoianjemizgovora za odredeni öin. Onoga ko posjeduje

öerijatsko opmvdanie uopie ne obuhvata priietnia.

Muditehid ne samo da ima opravdanje, vei je inagraalen, Zato tu prestaje uslov ulaska pod prijetnju.

On pod nju ne ulazi, biö uvjeren daje hadis tumatenprema !?niBtini ili o niemu postoii razilaienje zakoie postoii opravdanje. Ova konstataciia je decidnai ne moie se izbjeöi, osim u jednom sluöaju,

Taj sluöaj je da neko upita: da su neki uöenjaciubijedeni u to daje dielo o koj;m postoji razilarenjeobuhvaöeno prijetnjom i da shodno svome uiereniuprijete podiniocima tog dijela... i griieöe u tomuvieleniu i za to imaju opravdanje i nagradu? Zatopod priietnju ne potpada onaj ko je neosnovanoproklet, ier se prietnia, po meni odnosi naproklinjanje za djelo o kome je donesen konsenzus.Ko proklete nekoga koga je, po jednoglasnom

miöljenju islamskihuöenjaka, zabranjeno proklinjati,

sam ee biti proklet.

A-ko ie u tom pitanju proklinjanje neöega sto

ie predmet razilaienia, neöe uCi u hadise prijetnje,

kao Sto i dielo u vezi s tijom dozvoljenosti postoiilazilaienie i njegov se poöinalac prokune, ne ulazeu hadise o priietnii. Kao 3to smo izdvojili razilalenje

-*€@e.- -.*€@e.-

OPRAVDANJA ZÄGRESKEVELIKIH UöENJAKA I IMAMA

iz prye priietnie, takotler ie izdvojeno i iz druge.Uvieren ie da hadisi o prijetnji, na ob.ie strane, ne

obuhlttaiu ovo razilaienje, niti u dozvol.jenosti

diela niti u dozvolienosti proklinjanja onoga ko ga

öini, svejedno vjerovao da je ono dozvol.ieno ili ne.

Ia, prema ove dvije preq)ostavke, nedozvoljavam proklinjanje onoga ko ga poöini,

niti dozvoljavam proklinianie onoga ko prokune

njegova poöinioca. Nisarn uvjeren da poöinilac,

kao i onai koii proklinie, ulazipod priietniu hadisa.

Netu oitro osuditi onoga ko proklinje kao 3to bi ga

osudio onai koji smatra da on podlijeäe priietnji.

Zapravo, njegovo proklinianie onoga ko poöini

djelo u kojem ima razilaienia, po meni ulazi uopdenita pitania idZtfüada. fa sam uvjeren da on utome gri.ie3i. Kao öto sam uyielen da griieöi i onai

koji to dozvoliava,

Tri su mi6ljenja prilikom razilaienja:

1. Dozvolienost.

,. Zabrana i stizanie prijetnje.

3. Zabrana koja nije popIadena iestokom pdie-

tniom.

fa odabirem treCe miSlienie, jer postoji dokaz

za zabranu djela i zabranu ploklinianja onoga kopoöini dielo uvezi s koiim ima razilaäenja uöenjaka,

Sejhu'l'i6ld ibn Teimijie

ali sam i uvjeren da hadis koii se navodi o priietnii

poöiniocu i priietnii prokliniaöu, ne obuhvata ova

dva spomenuta sluöaia.

Upitanom Ce biti reteno: Ako dozvoljava3 daproklinjanje poöinioca takvog djela ulazi u pitanja

idätihada, onda je dozvoljeno da to argumentilaj

vaniskim znaöeriem predaje. fer, u tom sluöaju

nismo sigurni od toga da znaöenie o koiem postoii

razilaZenje bude ciljano priietniom, a postoji i povod

za to, stoga ie obaveza postupati po hadisu.

Ako ne dozvoljavaö da to ulazi u pitanja

iditihada, onda ie niegoyo proklinianie izriöito

zabranjeno.

Nema sumnje da onaj ko plokune muditehida

na izriöito nedozvoljen natin sam ulazipodprijetnju

koja se navodi o onome ko proklinje, pa makar za

to iznosio tumaöenia poput onih koii su prokliniali

neke isplavne plethodnike (selef ).

Potvrtluje se da je kruienje nuino, sveiedno

izriöito zabraniivao proklinianie onoga ko poöini

djelo o ko.jem postoji razilaienie ili razilalenju

nalao tu mjesta, Toje uvierenje koje sam spomenuo.

Dokazivanje tekstovima ne odbacuje se niujednom

od ta dva sluöaja. To ie sasvim iasno.

-',€@e*- -.*€@e*-

opRAvDÄNIÄ z^ GRES(E VELIKH UöENIAKA I IMAMA

Niemu Ce, takoder, biti leöeno: Ne Zelimo do-

kazati da ie ono u vezi s öim postoji razilaäenje

obuhvaCeno pliietniom, nego äelimo ostyariti argu-

mentaciiu hadisom o priietnji u sluöaju razilatenia

uöenjaka, Hadis donosi dva pravila: Zabranu i pri-

ietniu. Ono üto si spomenuo iskljuöivo je podloäno

negaciji niegova dokazh?nja o priietnii.

Ovd.ie se Zeli reii: To je samo poja5nienje

niegova dokaza o zabrani. Ako uslovi! da hadisi oprijetnii onome koji proklinje ne podrazumijevaju

ploktinjanie o koiem postoii razilaäenje, onda za

proklinianie o kojem postoii razilazenie ne preostaje

dokaz njegove zabrane. A mi o tome govolimo, tojest, o proklinjaju o kojem postoji razilaienje. Ako

nije zabranieno, onda je dozvoljeno.

lli Ce biti reöenor Ako se ne uspostavi dokaz za

njegovu zabranu, niie ni dozvolieno vierovati da je

zabranjen, a to iziskuie da se smatra dozvoljenim.

To su hadisi o proklinjanju onoga ko poöini neko

djelo. Uöenjaci se razilaze u pogledu dozvole njegovaproklinjania. Nema dokaza za zabranu proklinianja

prema ovoj pretpostavci. Zato ie duinost postupati

prema dokazu koji nema opreönog i koji uslovliava

dozvolu proklinjanja. A to samo poniitava

postaüeno pitanie.

Seihü-l-islan ibn T€jniije

Ta problematika predstavlia se onome koji sdruge strane pita! Je!, veöina tekstova koii zabraniuiuproklinianie sadrZi i prijetnie. Ako niie dozvolienodokazivati tekstovima o prijetnji u vezi s koiim postojioziaienje, nije dozvol.jeno ni dokaziyati niima usluöaju proklinjanja o kojem postoji razilaienie, kao8to smo poiasnili. Ako bi rekao: Ja konsenzusomuöenjaka dokazujem zabranu proklinjanja!

Bit ie mu reöeno: Konsenzus je donesen upogledu proklinjanja odredene osobe, a proklinjanjepo osobinamaie dozvoljeno, bez razilaäenja.

Prije ie redeno da proklinjanje po osobinamaniie uslovda kletva sustigne svakog po.jedinca s tomosobinom, osim ako za to budu ispunjeni uslovi inestanu zapreke, a to nije tako kao öto mislis.

Bit Ce, takoder reöeno: Svi dokazi koii ukazuiuna zabranu prakticirania ovih hadisa u sluöajuslaganja uöenjaka ovdie su navedeni,

Oni pobiiaju to pitanje, kao i njegovu osnovu.

To niie iz nastojania da se dokaz utini jednirn

od uvoda za drugi dokaz. Kako bi se reklo: Ovo iedodatak, a postoji samo jedan dokaz.

Ovim se Zeli poiasniti da je zabranjeno djelo nakoje su oni rnislili uvjetovano u obie pretpostavke,

OPRAVDANJA ZA GNESKEvEU(IH UEENJA(A I IMAMA

i tada nede biti zabranieno. Tako öe jedan dokaz

ukazati na razila',enje u tekstovima i da u njemu

nema zabrane. Nije nemogude da dokaz za ieljeno

bude i dokaz za neÄto dlugo, iako ie obo.ie, uswari,

u uskoj vezi.

Jedanaesto: Uöenjaci se slaiu da ie duZnost

postupati po hadisima priietnie koji nalaiu

zabranu.

Neki su iznijeli suprotno miölienie, samo o radu

u skladu s hadisima pliietnie koii se plenose od

jedne osobe (ahad ha.disi).

U zabrani ne postoji razilaienje koje se moie

uzeti u obzi!.

Utenjaci iz reda ashaba, tabiina i pravnika

posliie njih, neka je A.llah sa wima zadovoljan, u

svoiim obra€anjima i knjigama su tim hadisima

algumentilali svoie stavove prilikom razilaienja.

Kada bi u hadisu bila kakva plijetnja, to bi bio joö

veti razlog da se uspostavi zabrana prema onome

3to srca poznaju. Taloder, spomenuli smo prije,

napomena o davaniu prednosti miölienju onih koii

poshrpaiu u skladu s ovim propisom i uvjereni su

u priietniu. To je miBljenje veöine. Prema tome, ne

moie se prihvatiti pitanie koie je suplotno onome o

öemu se slaäe vetina uöenjaka,

-.-€@B>"-- -.*€@e*-

S€jhu'l'irlam ibr rejnijj€

Dyanqestoi Tekstovi o prijetnji iz Kurhnai sunneta Eu brojni. Dutnost ie o niima govoritigeneralno, bez specifiönog spominjanja odredeneosobe. To iest, da se kaiet Ovdj je proklet.llL On je usrdübi Allahovoj, on zasluZuje DZehehnem,,

Naroöito ako ta osoba ima posebne vrijednostii dobra djela.

Svi ljudi, osim vjerovjesnika, neka je na njih salavati selam, mogu poöiniti male i velike griiehe, a uzto mogu biti iskreni, öehidi ili dobri ljudi. Prije jeredeno da posljedice grijeha mogu izostati putempokaiania, traienia oplosta, dobrih djela, nedadakojima se potiru gri.iesi, Sefattom ili öistomAllahovom voljom i milodCu.

Ako bismo govolili u skladu s onim sto oyi aietii iziskuju:

t:t tri; o i'ßu-6iß ;tgt t,,t i, ;iU rNÄt :\ )d.t:ais'jai

Oni koji bez ikakva prava jedu imetke sboöad,i- doista jedu ono lto öe ih u vatru dovesti I oni öeu ognju gorjeti.l

OPRAVD,TNIA ZA GRESK! VELIKIH UEINIAXA I IMAMA

tA 6fijt; t31'r;ii-ß rE'Jtej 5 ;Siit ra r;i Y

A onoga ko se buda prctiv Allaha i Poslanika

Njegova dizao i preko garrica Niegovih lrropisoprcIQzio - Ott öe a voba ba.iti, u kojoi öe vjeöno

ostatij niega öeka $amna patnia"'

ii v1.p"üu g;,:<rriiÄt o iJ "l' *lu frc' ai i1 $z;'ti 1x',t 3 gt,tt i ü" i:'q'ö,<t',N !ä ij:: wi EtiJt !) !* vt4t &

I .t:*ri t t ,y .;t,'o1i3

O vjernici jedni drugima na nedozvoljen naöinimonja ne prisvojaite, - oli, dozvoljeno vqm ietrgovütje uz obostrqnt pristd,nak - i iedni fuugene ubijojte! AUah Je, doistq prcma vqma milastiv,Onogo ko to nepraviöno i naöilrlo uradi - Mi öemou vqfiu ba.iti, to ie Alhhu lahka3

Navest iemo hadise Poslanika, sallallahu alejhi

ve sellem:-Allah je pokleo onoga ko pije vino'.. ,-Ko je reposluöan prema rod,itpljima,,, ,-Ko mijeüa granice na zernAünim posiedirfla...,a

Efl-Nßa', 14.En-Nisa', 29 i 30Ahmcd Muslim i Nosai prcno* od Aliie, radijallahu aüu:Neka AUoh prohune onoga ko pnkwe svoiz toditelje,

2l4I En-Nisa', 10.

-.*€@e"- --€@e.-

wSejhu-l-islü ibn Teimij,e

-Nekd AUah prokune krad\ivca"..,\-Allah je prcklao onogo ko uzima kam.ttu, ko

je da,je, ko svjedoöi pri kamotnom ugovolt i ko gazapisaje,,.,'�

-Allah je prokleo otoga ko utaji zekat i ko gauskraöuje..,7

-Ko u Medini novotsriju uvedc ili dadneutoöiite novotafl4 neka je na niego proklctstvoAlla,ha,, meleko i svih Audi! a

de*a Foku e owga *o p nese trieu nino A ahu, "ekaprohune onoga ho da utoüite novotutu, i neka prckuneorcsa ho hienja stunice zen'tjßt'ih posjeda.Mutiefcloln alcjhi. Hadisje dio prodajc troja sc prcnosi od EbuHurejre, radüallahü anhn: Neha AIah prchü,,e *runrjivcahoji ü*rude iaie pa nu üos tosa bude oaieöena nkq, itit*tude konopac pa nü i zUog toga bude odsjeöena nlka.Tabcrani od Ibn Mes'uda, radijanahu annu. prcnosi ga iMuslin od Däbira, radijallahu aüu, rtjeöana: A\ahovPoslanik le prokleo onoga ko uzirna kamatu,.,Atllllcd u Müsn nu, sa dva lanca od kojihjc pwi slab zbogEt-Harisa €l-Ea'vera, a drugi jc ispravan. On glasi: Rekaojc Abdullah: Onai kojt uzima kamath ko ie dale, ko j.zapisuje i ko svjedoräi tnm ugpwrtt ako budu znali za niu;one koje tet 'viraiu t koje tfaZe da in se ta uiini, onai toirutaii zekaq o aj ko se odmetne nakon HiAZre odlazeöi upustlniui svi sq jezikom Mahammeda, sallauahu aleihi veselent prokbti na SuAnje danbMuslitr! str. 99s, od Encsa radijallahu al1hu. poeütr tcksthadisn glasi. AIah od njega ns S'atnjen da u neöepnnin niobayere ni nofu ni ir*up\ canncüo '.ustit'.a,,a je jedna.Pod njon inajü pmya ü4niii slojdi dt/t,,o. Ko btut tvtdioda na je neho dngi otac, a on to nüe, iti tude idio da na jeeko dngi robovlaldi*, n*o je na njeg pm*let tvo A,rahq,

nebka i svih ütldi AUah od njesa na Sudnjen dana neöepnnin ni obave.na 4icla, ni MJite, o ni ishup.

opRAvDANIA zA GREaKE VELIKIH UaENIAKA I IMAMA

-Ko budcvakao svoju ocljeöa po zemvi iz ofiiesti,Allah nece u njega poglaclati ra Sadniem dana.s

-U Dlennet nede uli onaj u öijem srca bud,e

trwrka ohola;ti.6-Ko ras vara niie nai.7-Ko budp tvrdio da mu je neko drugi otaa, a.

on to nije, ili da mu je neko drugi robovlasnlk,

njemu ie DZennet zobw tens-Ko se za*ate ldZnom zaklßtvom koko bi

uzeo dto ime*a rnuslimana, srest 6e AlIaIta Koji

öe biti srdüt na njega."-Ko dozvoli imetak öoviekd muslimarro t4

IaZlom zakletvont Allah ma je obavezao vatru i

zabrdnio mu DZennet,ro-U DZennet ne:ce aöi onaj ko prekidarodbinske

veze! rr

5 Ahme4 Buhari, Mblim, autori suncna od Ibn onerandijallahu anhuma.

6 Muslim, str. 93, od Abdullaha ibn M€s'uda, radüallahuanlru. Izbor iz Sahihu Muslima br. 54.

7 Thnizi, sa navedonin rijcöima. Muslim u svon€ Sahihuptetusi: Ko raru nüe nai.

8 Ahmcd. Buhari. Muslim.9 Abmc4 Buhari, Muslin i sakupljaöi sunena od EI-Es'asa

ibn Kajsa i Abdullaha ibn Mcs'uda, radijallahu anhum.10 Prenosi Muslim, str. 122, od Ebu Umamc, a njeöi hadisa

sn: Ko zakletton usk|dti pruvo nusrinma, AIIah "'t jcodrcdio Vo,n i zabftnio D,ennel

ll Muslin u Sahihtl, str 1981, kao i B\hari ! EI-Edebu el-Mufredu. Ahr cd, Buhari, Ebu Davud i Tirmrzi ga prcno*ÄjeEimat U Diennet neöe uöi o,'aj ko kila tulbins*e eezz.Izbor iz hadisa Sahihu Muslirn, I 76s.

-*€@@"- --*€@e"-

S€jhul-irLh ibn rejmu.

Ni.ie nam dozvolieno da posebno preciziramoosobu zbog öinjenja spomenutih djela. Kaiemo daje odredena osoba pala pod iednu od ovih priietnii,ali postoji mogutnost pokaiania i drugih naöinapotiranja ove kazne.

Nije dozvoljeno reCi da nam nije dozvoljeno redida ovo povladi za sobom proklinjanje muslimana,ummeta Muhammedovog, iskrenih i dobrih liudi.

KaZe se: Kada od iskrenog i dobrog öovjekapoteknu takva djela, onda se za njega mora nadizapreka (opravdanje) koia spleöaya ostvarenjepriietnie, s tim da nien uzrok postoji.

Onaj koji öini spomenuto i rnisli - na osnovusvoga idätihad,a, taklida (slijetlenia drugih) ili neöegdrugog - da je to dozvolieno, u krajnjem sluöajumoie da pripada vrsti iskrenih koje nede sustitipriietnia zbog zapreke, kao öto pri,etnia nede stiöizbogpoka.janja, dobrih djela i drugo.

Znai da je ovo put koiim treba idi. Osim niegapostoje dva podla pravca.

1. Miölienie da Ce prijetnja sti6i svakogpoiedinca posebno. Oni se pozivaju na tekstovekoii to iziskuiu. Oyo je gore od miöljenja haridlija,mu'tezila i drugih, koji su ljude zbog velikih grijeha

opRAvDAMA zA SR!5KE vELlKlH UöENIÄKA I IMAMA

izopdavali iz yjere. Niötavnost tog miöljenja je nuinopoznata u dini-islamu, dokazi za to su jasni i nisu

ovdie predstavlieni.

2. Ostaüanje miÄljenia i postupanja po ovimhadisima Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi vesellem, misledi da njihovo praktikovanje uzrokujevrijetlanie onih koii postupaiu suprotno niima.To ostaüanie vodi u zabludu i prikljuöivanje

sljedbenicima Knjige koii su svoje sveCenike i monaheuzeli za bogove mimo Allaha, kao i Mesiha sina

Meljeminog. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je

rekaot Nisu ih oboäavali, ali su im oni dozvoljovali

zabranJeno, pa su ih slijedili. zabruüivali su irldozvoljeno, pa su ih opet slijedili,L

Takoder, vodi u pokornost stvorenjima u

netemu öto je nepokornost Stvoritelju. Vodi u ruäne

ishode i posljedice, te pogregnom tumaöeniu iasnihriieöi Uzvisenog:

I Alüne4 Tirmizi i lbn Di€rn iz prodaja Adi.ija ibn Hatina,radüalahü anhu, koji je uiao kod Allahovos Poslanika,sallallahu alcjhi vc scllcn, dokjc uöio aj€t:

( rt ö,!, jU\:J ä'i'.,t itY;;ii'ßttS'oje sa !yeeni*e i,nonahe uzdi za bogove ni oA ahu,r&ao sa$idddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddddOni ih ,thu oboZavak! OdAovo;o j.: NapNb,oni su in.abrunjirati dozvoli,to, a do.roljat'ali zrbnnieno,pa su ih ßtihttiti To je bito njihoeo Mteanie srecenika

---€@B>*-- -.-€o@.-

S€jhui'i5lah ibn T€jmijje

. ( ' , , . i . ' , , . , , : ' , i . ' - . t , . i : ' ,f ' oJ,r ot.Jt tt'.bt t 4r' 'r+:, 'r..f.iijr \ä q )

# it ü,)ti at Jri,! j :,i j. AE öp 31( .\,.t ;,*' ;r,V ;y ;,t Ftt jlSi;

O vjentici, pokolavajte ee Allahu i pkorar,ojtese Poslanlku i pred.stovniaima valirn" A ako te uneöemu ne slalct4 obrattte se Allahu i podaniku,

ako vjerujeb u Allah i u orraj sviiet, to vdm je boljei za vas rje[enje ljeple,I

Zatim, udeniaci se mnogo razilaze, lJ vezisa svakom predajom u kojoj se izraäavaju oitremiere postoii razilaienje. Ostavljanje tih rijeöi,il, apsolutno, ostavlianie postupanja po niima,uslovljava da iz ove zabrane proistekne nejto ötoie ve6e da bi se moglo opisati kao neierstvo iliotpadniltvo od viere. A-ko ova zabrana niie veöa odonoga priie, onda niie ni manja,

Neophodno je da vieluiemo u ciielu Kniigu,da slijedimo ono lto nam ie objavio na! Gospodar.Nedemo vierovati u jedan, a ne vierovati u drugidio Kurhna, Neka naSa srca ne budu nemarnaprema slijetleniu nekih sunneta i neka ne bjeäe odniihova prihyatania zbog opretnih obiöaia, tradiciieipohota. To predstavlja izlazak s pravogputa na putonih na koie ie izlivena srdlba i koji su zalutali.

I En-Nisa',59

OPRAVDANIA ZA GREJK! \'!UKIH UCTN'A(A I IMAMA

Neka nas Allah uputi na rijeöi i djela ko)a On

voli i öime je zadovolian, na ono lto je dobro i spas

za nas kao i za we muslimane, Neka je slava Allahu

Gospodaru svih wjetova.

Neka ie salavat i mlogostruki selam na

posljednieg Vjerovjesnika, Njegovu porodicu,

ashabe, njegove supruge - majke viernika, te na one

koji ih slijede u dobru srre do Sudnjeg dana

-*€o@.- -.-€@9*-

[-ry'I

oPRA\.DANIA zA GREaKE WLIKIH UCINIAKA I IMAMA

SADRZAJ:

Biografija autora ..................................................................... 5

Predgovor arapskom izdan u . ... ..... . . . . ..... .............. II

Privrienost uöenjacima.................................................... 17

Saglasnost uöenjaka da je obaveza slijediti

Poslanika, sallallahu alejhi ve seIlem ........................... l8

Opravdanje za ostavljanje hadisa ................................ I 8

Razlog za ostavljanje hadisa ........................................... l9

Prvi ruzlog. Daimalj.i, njje öuo za hadis...................... l9

Drugi razlogDahü\s dode do imama, ali kod

njega nije potvrden ............................................................29

Treöi razlog U.tlerenje iz id2tihada

da je hadis slab ....................... . . .-------- ---.......... 31

Cenrti razlog Neb imami su za prihvatanje

predaje koju prenosi samo jedan povjerljivi hafiz

hadisa postavili odredene uvjete koje nisu postavili

drugiimami. -----......33

Peti razhg Dahadis dode do imama i on ga

powrdi, ali ga 2aboravi .................................................... 34

--*€@e"-

T-ii

Sejnu'Lirl@ ibn rermjjje

Sesti razlogNepoznavanje öinjenica na koje hadis

ukazuje ili aludira ......... .......................................................37

Sedmi raziog: Uvjeren;e imama da hadis ne ulazuje

na odredeno znaöenje . ....................................................... qZ

Osmi razlog Uvjerenje imama da odredenom

semantiökom dokazu kontrira dokaz koji govori da

tai semantitki dokaz u sustini nije ciljan .................. 43

Deveti razlog: Uvjerenje da hadisu oponira neki

drugi dokaz koji ukazuje na slabost tog hadisa ...... 44Deseti razlog Oponiranje dokazu neöim Sto

ukazuje na njegovu slabost, ili derogaciju ................. 47

Argumenti koje ne znamo za ostavlianje

rada po hadisima .......... ....................................................... 49

Greike mogu biti u miöljenjima uöenjaka, a ne u

Äerijatskim doka2ima..................................................... 49

Vierodostojan hadis ne oponira niöijem miöljenju .... 5 t

Dali ce uCenjak biti kaZnjen za ostavljanje hadisa

üja se vjerodostojnost ustanovila naknadno........... 5l

Namaz u beni Kurejzi .. ..............---------....... 54Dalise opteruLi propis moze utiniti specifianim

putem analogije ................................................................... 54

Bilal, radijjallahu anhu, je prodao öetiri pregriti za

dvije pregriti datula................,............................................54

OPRAVDANJA ZA GRISKE VELIKH UöENJAKA I IMAMA

Ibn Hatimovo razumijevanje aieta o postu.............. 55

Davanje fewi bez 2nanja................................................... 56

Tumaöenje koje je odbacio Allahov Poslarux,

sallallahu alejhi ve sellem .................................................. 56

Zapreke o süzanju prijetnje...............................,.,...........57

Ostavljanje rada po hadisu je u tri oblika ................. 58

Granica na kojoj se üeba zawiiti idttihad .............. 59

Mine vjerujemo da su imami nepogriieÄivi.............. 60

Obaveza obznanjivanja rada u skladu

savjerodostojnimhadisima..............................................61

Hadisi kategori&og seneda i metna........................... 6l

Hadisi tiji je smisao vanjski a nije kategoriöki...........61

Razila2enje o ahad hadisima .......................................... 62

Razilaäenje o tome dali je njihov

smisao kategoritan ............................................................ 62

Ai3a, radijallahu anha, odbacuje

postupakZejidalbnArkama............................................65

Smislovi Ajünih, radijallahu anha,

rijeöi o prijetnji ............... ....................................................... 6

Greika u uvjerenju ............................................................. 68

Rad pohadisima koji sadrie prijetnju ........................ 70

Primjeri o uslovimai zaprekama prijetnje.................. 70

---€@e"- -*€OP*-

Sejhut-illan ibn rejhtje

Poglavlje koje obuhvata sve sto je zabranieno ........ 78

Tretman proglaiavanja daje neito haram ............... 79

Odgovor onima koji kaäu da se hadisi o prijetnji

odnose na sluöajeve razilaäenja................._.................. g0

Aspekti odgovora ................................................................ g0

Prvi: äbrana kao kategorija.......-.------__--- g0

Drugor Konsenzus o tretiranju nekog dje1a.............. 8l

Treöe: Forma obraöanja ..................................................82

Cetwto: Nuznost argumentovanja hadisom ......... 83

Petor Sveobuhvatnost obraöanja...._............................. g5

Sesto: Tekstovi o formama razilaZenJa...................... 86

Sedmo: Obaveza slijedenja

generalnog dokaza ...... .......................................................92

Osmo: Sta podrazumjeva termin.............................. 92

Deveto: Negiranje proklinjanja u sluöaju

onoga ko ima opravdanje ................................................ 93

Deseto: Smislovi hadisatraiu................................... .... 96

Serijatski dozvoljeno proklinjanje

i druge prijemje ............. ........ . ..........1..---*---'-......... t,

Tri miiljenja o proklinjanju poöinioca neöega

o aemu postoii razilaZenie .............................................101

opRAvDAN,A zA GRESKE vllü<rH UcENJAKA I rMAMÄ

lbn Tejmije odabire zabranu koia nije

popraiena iestokom prietnjom................................ 101

Da li se konsenzusom uöenjaka dokazuje

zabrana proklinjanja.... .....................................................104

DuZnost je postupati po hadisima prijetnje

koji nalaZu zabranu .......................................................... 105

Tekstovi o prijetnji iz Kur'ana

su generatu ........................... _. _................................... 106

Neki hadisi o prijetnji ................................................. 107

Dva podla pravca ............................................................. 110

\4erovanje u objavu u potpunosti ............................. 112

--*€@e*- --€@e"-