Optimist 020 (oktobar 2014.)

Korišćenjem kondoma, savetovanjem i testiranjem umanjićeš mogućnost dobijanja HIV-a i dru-gih seksualno prenosivih infekcija i osećaćeš se sigurno

Jedinica za sprovodjenje HIV projekta finansiranog sredstvima Globalnog fonda protiv side, tuber-kuloze i malarije, tokom septembra pokrenula je kampanju usmerenu na jedan od najznačajnijihproblema populacije muškaraca koji imaju seksualne odnosi sa muškarcima (MSM populacija) – ra-šrenu pojavu nezaštićenog seksualnog odnosa i nedovoljnu praksu savetovanja i testiranjana HIV.

Istraživanje koje je obavio Institut za javno zdrav-lje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazuje dakondom sa stalnim seksualnim partnerom koristi32% ispitanika u Beogradu, 42,1% u Novom Sadui 80,9% u Kragujevcu, dok sa povremenim seksual-nim partnerom kondom koristi 60,4% ispitanika uBeogradu, 72% u Novom Sadu i 79,2% u Kragu-jevcu. Iz tih razloga pokrenuta je, medijski „zatvo-rena“, javno zdravstvena kampanja usmerenaisključivo ka MSM populaciji.

Kampanja je imala za cilj širenje svesti o riziku oddobijanja HIV infekcije među pripadnicima MSMpopulacije i, u skladu s tim, da ukaže na sledeće:

- Redovnim testiranjem izbeći ćeš neizvesnost i mogućnost da druge nesvesno dovedeš urizik- Kondom je jedino sigurno sredstvo koje pomaže u prevenciji inficiranja HIV-om i drugimseksualno prenosivim infekcijama- Korišćenjem kondoma držaćeš pod kontrolom svoje ali i tuđe zdravlje- Poverljivim savetovanjem imaćeš više znanja o tome kako da zaštitiš svoje zdravlje i zdravljesvog partnera- Razgovorom na savetovanju steći ćeš osećaj sigurnosti i samopouzdanja

Kampanja je imala inovativan pristup u podizanju svesti populacije, pa su glavni „frontovi“ kam-panje bili on line savetovanje na popularnim gej sajtovima – Gay Romeo, Gay Serbia i EuropeFree Chat, informativni internet portal www.navucimuga.rs i “Navuci mu ga” žurke u klubuPlay u Novom Sadu i klubu Pleasure u Beogradu. Obe žurke upotpunili su terenski radnici naprogramima prevencije HIV infekcije u MSM populaciji u ulozi „Kondom policije“, kao i fenomenalnigo-go igrači. Pred toga, prisutni na žurci u klubu Pleasure imali su priliku da obave besplatano ianonimno savetovanje i testiranje na HIV u mobilnoj jedinici za testiranje koja je bila postavljenaispred ulaza u klub. Takođe, na žurkama su se delili brojini korisni pokloni – od kutijica sa kondo-mima, lifleta sa informacijama o upotrebi kondoma i llifleta sa informacijama o HIV-u, do velikihkutija sa kondomima koji su gostima stajali pri ruci.

04www.optimist.rs

Ne budi kondomnavuci mu ga

promo

Prema podacima Instituta za javno zdravljeSrbije „Dr Milan Jovanović Batut”, za periodod januara do novembra 2013. godine regi-strovano je novodijagnostikovanih 109osoba inficiranih HIV-om u Srbiji od čega su10 puta više činili muškarci (99 muškaraca uodnosu na 10 žena), a 77% (ili 84 osobe) sukao rizik prijavile nezaštićen seksualni odnos.Od ukupnog broja novoregistovanih osobainficiranih HIV-om u posmatranom periodu69 muškaraca je kao rizik navelo nezaštićeniseksualni odnos sa drugim muškarcima.

Pored informacija o samom projektu, na sajtu www.navucimuga.rs zainteresovani mogu videti iatmosferu pred oba događaja i naći linkove organizacija koje su podržale ovaj projekat.I za kraj, ne zaboravite – Ne budite kondom, navucite mu ga!

05Vodič kroz gej Srbiju

Iz različitih istraživanjaRezultati istraživanja u Srbiji pokazuju da su u MSM populaciji prisutne mnogobrojne zablude,ali i predrasude, vezane za (ne)rizično ponašanje. Tako se, na primer, odluka o korišćenju kon-doma sa neregularnim parterom (onim sa kojim nisu u emotivnoj vezi) zasniva na osnovu op-šteg utiska o partneru i glasinama koje ga prate. Oralni seksualni odnos se uglavnom ne doživljava kao rizičan. Kao osobe niskog rizika doživ-ljavaju se partneri koji se duže poznaju, kao i oni partneri koji se percipiraju kao nedovoljnoiskusni, dok osobe za koje se preko „tračeva“ zaključuje da su sklone promiskuitetu se smatrajuvisoko rizičnim. U „naletu strasti“ slučajni izostanak kondoma se često zanemaruje i stupa se u nezaštićen se-ksualni odnos. Takođe, konzumiranje alkohola i/ili tzv. party droga vrlo često dovode do ne-promišljenih odluka i stupanja u nezaštićene seksualne odnose.

sadržaj

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

305

OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavnii odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. - God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm

Dvomesečno. - Naslov 1. broja: OptimizamISSN 2217-6756 = OptimistCOBISS.SR-ID 186184972

Osnivač i izdavač:Gej lezbejski info centar

Glavni i odgovorni urednik:Predrag M. Azdejković

Grafička produkcija: Rabbit and Rabbit design

Urednik Urbanlook.info:Srđan Šveljo

Urednik Lifestyle:Mladen Antonijević Priljeva

Saradnici:Tamara Skrozza, Boban Jevtić, Nema-nja Marinović, Marijan K, Zoran Jan-ković, M. Aranđelović, Nikola Milić,Petar Petrović, Lazara Marinković

Web: www.optimist.rs

E-mail:[email protected]

Štampa:Newpress

Magazin možete čitati i na:

Magazin prihvata nadležnost:

Komentare, predloge, vaše tekstove i ideje možete slatina našu e-mail adresu: [email protected]

Podrška:

Prajd 2014.Pendreci, poljupci i sunčani dan.................................................

Prajd 2010. VS Prajd 2014.Koliko smo napredovali?................................................................

Tako je govorioDragan Šormaz..................................................................................

“Huligani sa biblijama”Jedan sasvim običan američki Prajd.........................................

Sveštenici tuže državu zbog prava gejevaKako crkve u SAD tretiraju LGBT osobe....................................

Marijela KastroZaštitno lice LGBT Kube..................................................................

Kristina KovačAgresija je najstrašnija stvar na svetu.......................................

John WatersPedeset godina karijere..................................................................

Homoseksualna decaAko gledaš National Geographic postaćeš panda..............

Modiranjewww.UrbanLook.info......................................................................

Inspektor Yoda ZgužvaniKrenimo od onoga što je dobro..................................................

CockfightOsveta se najbolje servira kad se objavi javno......................

Strejt muškarciNeprijatelji ili nedosanjani san?..................................................

Bianca del RioIskreno o serijalu RuPaul’s Drag Race........................................

Xavier DolanTom na farmi.......................................................................................

Viktor ViktorijaPrijatno veče ispunjeno smehom i muzikom........................

TransparentSloboda je (buržujski) konstrukt, ali ipak.................................

DefianceSvako sa svakim bez obzira na solarno poreklo....................

Crno više nije u modiili Orange is the new black............................................................

PlaningtorockMuzika koja može da promeni sve(s)t......................................

0812141618202426303238404244465052545658

rođe, eto, i to. Jednog nedeljnog popodneva nekoliko hiljadaljudi prošetalo je od Vlade Srbije do republičkogparlamenta, noseći zastave duginih boja, tran-sparente, ljubeći se, a da pritom niko od njih nijefizički stradao. Tužna je i pretužna činjenica daživimo na mestu na kojem se ovakva stvar sma-tra vrhunskim dostignućem, ali tako je, kako je -posle višednevne strepnje, čitava država kona-čno je odahnula što je ta famozna šetnja odr-žana bez masakra i demoliranja centra BeogradaSve u svemu, tog 28. septembra 2014. prvi putje ostvaren dugo sanjani san organizatora i odr-žan je prvi Prajd koji se smatra uspešnim. Imajući u vidu sva dosadašnja iskustva, to zaistaraduje. S druge strane, međutim, i ovaj je putbilo previše "detalja" koji nas podsećaju na ka-kvom mestu zapravo živimo i koliko je dugačakput odavde do normalnog života.ŽRTVE Tokom dana u kojem je održan Prajd bilo je ne-koliko desetina lakše povređenih ljudi - uglav-nom huligana, a ukupno šesnaestoro njih jeprivedeno i kažnjeno novčanim kaznama do 25hiljada dinara. Bilo je više incidenata, uglavnompre šetnje i tokom večeri: od napada na zgraduB92, do ubacivanja upaljenih navijačkih baklji uautobus gradskog prevoza. Prava je sreća štoovaj put nijedan učesnik šetnje nije povređen, aprava pobeda to što su svi redom odbili da ihpolicija odveze s mesta događaja: za razliku odprethodnih godina, ljudi su jednostavno odše-tali ili se sami odvezli svojim kućama. No, zahvaljujući jednoj od žrtava tog dana, sveovo - baš kao i sam Prajd, kako se sada čini - paloje u senku i jednostavno zaboravljeno. Prebija-nje premijerovog brata u okolini Slavije privukloje silnu pažnju javnosti, izazvalo bezbroj analizai komentara, dovelo do otpuštanja silnih polica-jaca i na dnevni red stavilo čak i priču o sukobudve struje unutar policije. Usput su do u detaljizučavani filmovi snimljeni na licu mesta, po-

stavljana najrazličitija pitanja (od onog o razlo-zima zbog kojih premijerov brat šeta sa obezbe-đenjem, do onog potpuno bizarnog o pravojadresi na kojoj žive njihovi roditelji), a premijer ibrat su se u nekoliko navrata obraćali javnostiviše nego poetičnim esejima. Pred tim igrokazom, u drugi su plan pale temekoje su mogle da budu otvorene, a tiču se životai svakodnevice osoba LGBT orijentacije; ljudskaprava jednog čoveka - pokazalo se - mnogo suznačajnija i imaju veću specifičnu težinu od ljud-skih prava hiljada drugih. VIP SEKTOR Prvi put se na Prajdu pojavio gradonačelnik Beo-grada, što je verovatno i prvi potez Siniše Malogzbog kojeg bi bivši gradonačelnik Dragan Đilasmogao da se postidi. Za razliku od svog nasled-nika, koji je s osmehom prošetao gradom, Đilasse kasno setio da bi takvom jednom šetnjommogao prilično da profitira. Osim te VIP pojave,

prajd 2014.

08www.optimist.rs

PENDRECI, PP

Piše: Tamara Skrozza

sve ostale bile su u granicama očekivanog. Što se ostalih šetača tiče, i ovaj put je utisak daje bilo mnogo više onih koji su tu došli radi po-drške, a ne borbe za sopstvena ljudska prava: uprevodu, na svakog gej učesnika, dolazilo je bardesetak onih koji to nisu. Društvene mreže sutokom okupljanja "podivljale" od selfija snimlje-nih na Prajdu, a prisustvo na licu mesta postaloje neka vrsta statusnog simbola među NGO ak-tivistima, (netabloidnim) novinarima i političa-rima na silaznoj putanji karijere. Nije ovde, naravno, reč o bilo kakvoj diskrimina-ciji. Prajd je svuda na svetu otvoren za sve i sva-koga, ali i tu se opet postavlja pitanje o pravimefektima Prajda. Ako je ideja da strejt ljudi šetajui time podrže LGBT osobe, onda ni Prajd ne bitrebalo da bude problem. Verovatno se čak niDveri ne bi previše bunile zbog toga. To, među-tim, nije ono zbog čega bi Prajd trebalo da seodržava.

DRŽAVAIako tako ne izgleda na prvi pogled, posebanrazlog za zabrinutost predstavlja ponašanje dr-žavnih institucija, odnosno njihovih predsta-vnika. Na prvi pogled, dakle, sve izgleda sjajno:za razliku od prethodnih godina, policija je va-ljano obavila svoj posao i na sigurnoj udaljenostidržala one koje je trebalo razdvojiti. Ipak,onome ko je tog dana pao s Marsa direktno uBeograd, činilo bi se da je zadatak oružanihsnaga da brane grad od NATO pešadije ili - u naj-manju ruku - od bar nekoliko hiljada specijalacaneke moćne vojne sile. Nezahvalno je s pozicijetotalnog laika komentarisati brojnost i oprem-ljenost "branitelja", ali čini se da ih je zaista bilopreviše i da je Beograd pre ličio na grad podokupacijom, nego na grad kojim bi trebalo daprošeta grupa veselih ljudi. Ako su oni kojiupravljaju državom imali samo nameru da za-štite svoje građane, to je OK. S druge strane, uti-sak je da nikom tu zaista nije bilo do zaštite, većdo slike koju će proizvesti: pred Briselom ("Evo,učinili smo sve što je do nas"), pred onima kojišetaju ("Štitimo vas, zar ne?"), ali i pred velikimdelom glasačkog tela koje je protiv svega štoima veze s LGBT problematikom ("Koštaju nas tipederi, ali moramo"). Kako bilo, čini se da jetakva strategija bila prilično uspešna, s bilo kojestrane da je posmatramo. Pre održavanja Prajda, premijer je izgovorionešto što takođe može različito da se tumači."Rekao sam da neću ići na Paradu ponosa i to jemoje pravo, ali njima niko ne brani da ostvarujusvoje. U Srbiji mora da se poštuje ustav i to jemoja obaveza, kao premijera, da učinim sve dase ustavni poredak poštuje", rekao je on ističućijoš da nije zainteresovan "za sadržaj parade", da"im niko ne smeta da je održe" i da "ovde imamovažnija posla". Formalno pravno, premijer nije iz-govorio ništa zabrinjavajuće. Ipak, činjenica dase učesnicima uporno obraća kao "njima" (tamonekima, koji nisu kao "mi"), da govori o "sadržajuparade" (a ne o ljudskim pravima, na primer) ida se praktično pravda što će da zaštiti ljude,opominju možda još i više nego Palmina otvo-rena homofobija ili ona slavna Đilasova teza očetiri zida. Izborom reči, načinom na koji je go-vorio, pa i tom nesretnom tezom o važnijim po-slovima (u Srbiji uvek ima nekih istorijski važnihposlova zbog kojih na kraju svi stradamo), on je


OLJUPCII SUNČANI DAN

zapravo pokazao da nije nimalo tolerantniji i naljudska prava nimalo osetljiviji nego njegoviprethodnici. Ovaj utisak potvrdio je i posle Prajda, kada jerekao kako razume policajce koji su pretukli nje-govog brata i "njihovu nervozu, jer su radilinešto što ni sami ne podržavaju". Komentar jesuvišan. A izjava opasna. HULIGANI Specifičnost ovogodišnjeg Prajda svakako je i tošto je na ulicama bilo znatno manje huligananego ranije. Oni koji su se pojavili, bili su ili samiili u manjim grupama, što je znatno benignijenego ranije viđene varijante sa vrlo glasnim ivrlo agresivnim zbijenim hordama. Prava jesreća što je to bilo tako, ali je i pitanje zašto jesada bilo tako, a ranije ne. Ako je država (čitaj:policija) mogla da ih spreči, zašto to nije činilaranije? Ako je mogla da ih spreči, da li to značida sutra opet može da ih okupi i pošalje da ki-dišu ili napadaju na nepodobne? I, konačno, akoje država mogla da ih spreči, a do sada nije,kakav je zapravo odnos između huliganskihgrupa i države? To su pitanja na koja 28. septembra i u danimakoji su sledili nije bilo. Neće ih zasigurno biti nido iduće slične prilike. Jer, nekome očiglednoodgovara da "lovi u mutnom" i da one kojimogu i žele da biju i razbijaju, drži pod svojomkontrolom i pokreće i zaustavlja po svojoj volji iu skladu sa svojim interesima.

POPOVI Predstavnici Srpske pravoslavne crkve vreme-nom su postali sastavni deo priprema za Prajd.Bez njihovih izjava i saopštenja, danas bi za-pravo bilo teško zamisliti bilo kakvu LGBT mani-festaciju. Ni ovaj put nisu izneverili. U svojojpisanoj izjavi, patrijarh Irinej pitao je organiza-tore i učesnike da li se zaštita njihovih prava smei može ostvarivati "ponižavanjem i gaženjemmoralnih osećanja ogromne većine čovečan-stva", a zatim pokazao zavidan stepen znanja oljudskom rodu: "Ako je gej seksualno opredelje-nje opravdano i treba ga propagirati, na osnovučega to isto ne važi i za pedofiliju, masovno ra-širenoj u zapadnom svetu, incest... Po čemu jenjihovo pravo manje pravo od takozvanogprava vaše seksualne (dez)orjentisanosti". Da nenavodimo dalje, sve su to već viđeni biseri čove-koljublja, moralne čistote i bezgrešnosti, počemu je SPC - inače organizacija koja je blagosi-ljala one koji su išli da ubijaju civile druge vere inacije, koja je venčavala i krštavala poznateratne zločince i kriminalce, koja je zaštitila pedo-file i lopove u sopstvenim redovima - već odra-nije poznata. No, valjda i sami umorni od svojih večno istihteza, ovaj put nastupili su i s novitetima - poka-zujući tako da im mašte i kreativnosti zaista nemanjka. "Imate pravo da paradirate, ali samo osvom trošku i trošku svojih nalogodavaca, makako se oni zvali, kako za paradu, tako i za obez-

prajd 2014.

10 www.optimist.rs

beđenje, no ne o trošku Srbije", poručuje patri-jarh, pitajući se još da li zbog "suštinski apsurd-nog paradiranja" država treba da u trenutnojnemaštini troši milione za obezbeđenje "šačicesugrađana" i njihovih gostiju. Opet, dakle, izo-staje pogled u ogledalo: organizacija koja neplaća poreze državi, a čiji predstavnici žive u lu-ksuzu o "narodnom trošku" i uredno masno na-plaćuju svoje usluge od sirotinje raje, brinu se oceni Prajda. Imajući u vidu odakle dolazi, ova poruka je sme-šna. S druge strane, međutim, ona je namenjenaonima koji već odavno ne reaguju na kvazi mo-ralistička i kvazi hrišćanska spočitavanja koja do-laze iz SPC. U zemlji u kojoj većina ljudi živibedno, upiranje prstom u nekoga ko "mnogokošta" verovatno je delotvornije od do sadapreovlađujućih teza. A to su, popovi, eto shvatili. POLJUBAC Jedan od ključnih fenomena ovogodišnje pa-rade bio je i poljubac. Pre svega, uspehom zaistamože da se smatra to što su se neki istopolniučesnici parade javno ljubili - prethodnih go-dina to je bila nemoguća misija, zato što suuglavnom morali da beže i da brane sopstveniživot. Dodatni uspeh predstavlja i činjenica dasu mediji koji su izveštavali s Prajda fotografijetih poljubaca i objavili: na taj način, vaskolikograđanstvo moglo je konačno da se obavestikako se zbog gej poljupca neće srušiti nebo i

neće dojezditi četiri jačaha apokalipse.Jedan od poljubaca, međutim, zgodno se nado-vezao na popovske i druge teze o ceni Prajda.Informer je, sasvim u svom stilu, na naslovnojstrani objavio fotografiju dvojice muškaraca kojise ljube uz poruku: "Ovaj poljubac koštao nasmilion evra". Isti list se, baš kao i patrijarh Irinej,nije zapitao koliko nas koštaju raznorazne buda-laštine koje plaćamo na dnevnom nivou - šoferi,avioni, kamioni, večere, zakuske i obezbeđenja.No, to je već neka sasvim druga priča. Ono što je ovde posebno zanimljivo jeste foto-grafija koja je privukla najveću pažnju, a na kojojse ljube dve devojke. Mediji su brže bolje krenuliu potragu za jednom od njih, pitajući čitaoceznaju li je i objašnjavajući da je reč o "najlepšojdevojci na Paradi". Komentari na ovu vest zaslu-žuju da se jednog dana nađu u antologiji biserazbog kojih ponekad vredi živeti u Srbiji. Bilo jetu svega: od rasprava o tome da li je jedna oddve devojke uopšte devojka ("ruke k'o fudbaler,a sisa nigde"), preko načelnih rasprava o lezbej-skoj ljubavi, do čitavih malih ratova oko toga dali je ona zaista bila najlepša ("kod mene na fakul-tetu ima dvadeset lepših"). Šampionski komen-tar ipak pripada muškarcu koji je - nekoliko danaposle Prajda - imao vrlo specifičnu situaciju:"Danas sam video dve lezbejke kako se ljube imislim da sam imao blagu erekciju. Jel' to značida gajim simpatije prema lezbejkama?".


nedelju 28. septembra 2014. godine održana jeParada ponosa. Mnogi su ispred Parade ponosasebi dali za pravo da umetnu "prva uspešna","istorijska" i da je nazovu "velikom pobedom".Možda me pamćenje ne služi baš najbolje, ali iParadu ponosa koja je održana 10. oktobra2010. godine su takođe nazivali "prvom uspe-šnom", "istorijskom" i "velikom pobedom". Sigu-ran sam da će i Paradu ponosa koja budeodržana bez nekoliko hiljada pripadnika oruža-nih snaga nazivati isto, ali dok se to ne desimogli da uporedimo Prajd 2010. i Prajd 2014.kako bismo utvrdili koliko smo napredovali natom putu.Sastavni deo Prajda je Nedelja ponosa koja seorganizuje svake godine od 2010, te ću 2014.uporediti sa 2013. godinom, jer za razliku o šet-nje ona nije zabranjivana. Nedelju ponosa činekulturno-umetnički programi, razgovori sa za-jednicom i muzički program. Ovogodišnju Ne-delju ponosa otvorio je peti Queer salon u čijiumetnički queer domet neću zalaziti, ali je za-brinjavajuće da mnogi umetnici koji su izlagalinisu bili spremni da informaciju o tome podelesa svojim FB prijateljima. Tradicionalni razgovorisa zajednicom na koje se tradicionalno ne po-javljuje mnogo ljudi prošli su naravno neprime-tno, što je delimično odgovornost same LGBTzajednice, ali i organizatora koji su birali teme ikoji nemaju legitimitet u zajednici koju žele daokupe. Nemanje tog legitimiteta se ogleda utome da su organizatori odustali od ideje daveče pre Parade ponosa (subota) obiđu gej klu-bove i pozovu ljude na Prajd, zbog straha odreakcija LGBT populacije.Na prošlogodišnjoj Nedelji ponosa najveći hit subili Army of Lovers koji su napunili Mixer Housesa preko hiljadu ljudi, što je i bilo za očekivati.Ove godine nastupala je Fifi na čiji nastup se po-javilo nekoliko desetina ljudi, što je uredno do-kumentovano i fotografije, hvale radi objavljenena zvaničnoj FB stranici ParaDA. Fifi nije zvezda

kao što su Army of Lovers, te se možda zbogtoga organizatori nisu posebno ni potrudili dapromovišu ovaj događaj. Napravljen je FB eventza nastup na koji je ukupno pozvano (invajto-vano) 297 osoba! Takođe interesantno za ovajnastup jeste i vest da je Nataša Bekvalac "ispalilagejeve", jer je već imala isplaniran put u tovreme i da bi rado pevala na Nedelji ponosa.Podsećanja radi, Parada ponosa i Nedelja po-nosa su bili planirani za maj mesec, ali su zbogpoplava pomereni. Mnogi bi pomislili da je umaju postojao već definisan program koji jesamo prebačen za septembar, ali nam vest saNatašom Bekvalac pokazuje da to i nije slučaj,jer je za nastup najverovatnije pitana nekolikodana pre istog. Nakon Fifi muziku je puštalaVanja Bursać koja takođe nije bila spremna da otome obavesti svoje FB prijatelje, iako to uvekčini. Možda vama to nije ništa čudno ni sum-njivo, ali je meni pokazatelj da ljudi prave otklonod Nedelje ponosa, zbog negativne percepcijeiste.Ovogodišnja Nedelja ponosa u poređenju saprošlogodišnjom je veliki korak unazad, presvega u kreativnosti kada je program u pitanju,lošoj promociji događaja, što se na kraju ogle-dalo i u slaboj posećenosti. Ali hajde da pre-đemo na glavnu stvar, šetnju koja je održanaposle tri zabrane.Za razliku od 2010. godine ove nije bilo razbija-nja grada, niti organizovanih huliganskih na-pada, niti su mediji huškali na nasilje (častizuzecima) već su huligane nazivali kriminalcima(kao što treba), niti su učesnici nakon šetnje raz-voženi maricama po gradu.Moram priznati da je ovogodišnja šetnja bila ve-selija i šarenija, na šta je uticala i činjenica da seoko Parade ponosa ne odvija mali rat, ali je po-razan broj učesnika u šetnji. Mnogi će reći da suorganizatori mogli da iskoriste bes i frustracijezbog trogodišnje zabrane Parade ponosa i damotivišu ljude da u većem broju dođu na šetnju,

12 www.optimist.rs

Prajd 2010. VS prPiše: Predrag Azdejković

prajd 2014.

U

ali oni nisu bili sposobni za to, već se sav bes sva-lio na same organizatore. NezainteresovanostLGBT populacije za Paradu ponosa se ogleda i ubroju LGBT osoba na samoj šetnji, kojih je bilosramotno malo u odnosu na sve ostale koji sudošli da podrže borbu za prava LGBT osoba. Ne-zainteresovanost za ovaj događaj se ogleda i utome da se za Paradu ponosa prijavilo 18 volon-tera, podatak koji je javno objavljen takođehvale radi, što je nekoliko puta manje nego2010. godine. Sećam se da je najveća kritika Parade ponosa2010. bila da je bila državna. To su kao papagajiponavljali i današnji organizatori i organizatorineuspešne parade iz 2009. godine. Ako je nekiPrajd bio državni to je ovaj iz 2014. godine, jerse kao jedini veliki pobednik izdvojila državakoja je poslala poruku Evropskoj uniji, ali svojimgrađanima gde leži najveća moć. Organizatoriveć duže vreme imaju submisivni odnos premadržavi i od njih se ne može čuti nijedna kritikaprema njoj. Organizatori se ponašaju kao ženanasilnika koja mu prati narav i čini sve kako ga

ne bi iznervirala i kako je on ne bi opet tukao,odnosno opet joj zabranio šetnju. To je bilo

očigledno na Zajedničkoj sednici Odboraza ljudska i manjinska prava i

ravnopravnost polova iOdbora za evropske in-

tegracije, nekolikodana pre same

šetnje, na kojojsu bili prisutniLGBT aktivisti.Ponašanje poje-dinih LGBT akti-

vista na tojsednici je u najma-

nju ruku bilo sra-motno, jer ni ujednom trenutkunisu odustali od tog

submisivnog i umiljatog odnosa prema državi,niti im je palo na pamet da upute kritiku drža-vnim organima, da ukažu na loš položaj LGBTpopulacije u Srbiji, već je to morala da učini po-verenica za zaštitu ravnopravnosti. Još skanda-loznije je bilo što aktivistkinja Labrisa koja lobiraza Zakon o istopolnom registrovanom partne-rstvu nije našla za shodno da se javi i kaže kojureč o tom zakonu, od kog je izgleda odavnodigla ruke, ili što se aktivisti Gaytena koji lobirajuza Zakon o rodnom identitetu nisu ni pojavili, alije to već neka druga priča.Nakon što je ne tako impozantan broj ljudi pro-šetao od vlade do skupštine, što je u metrimaskoro isto kao i 2010. godine, okupljenima seobratilo osam ambasadora, kao da je u pitanjuzasedanje Ujedinjenih nacija, te nekoliko aktivi-sta i na kraju Boban Stojanović koji je zaboraviona političke zahteve Parade ponosa, te ih nikonije ni spomenuo. Zli jezici bi rekli da su se go-vornici popeli na gajbu piva i s nje govorili, što inije daleko od istine ako uzmemo u obzir dasmo 2010. godine imali impozantnu binu uparku Manjež ukrašenu balonima.Ove godine zajedno sa učesnicima Parade po-nosa prošetao se i gradonačelnik Beograda Si-niša Mali, što je veliki napredak u odnosu na2010. godinu kada je tadašnji gradonačelnikDragan Đilas bio jedan od najglasnijih protiv pa-rade. Istini za volju, 2010. predsednik Boris Tadićje primio delegaciju LGBT aktivista. Ali, uprkospolitičkoj podršci LDP-a, pomeranju Glavnogodbora DS i pozivanje članova stranke da idu naparadu, javne podrške nezavisnih tela i pojedi-nih ministara, broj učesnika parade se nije po-većao u odnosu na 2010. godinu. Neki čak kažuda je broj bio manji. Ako od ukupnog broja uče-snika oduzmemo policiju u civilu koja je bilameđu šetačima, novinare i fotoreportere (379kako je objavljeno), političare i diplomate kojedolaze po službenoj dužnosti, goste iz inostran-stva, ostaje nam broj koji je jadan i koji treba danas zabrine, jer šta ćemo kada svi oni posle ne-koliko repriza ne budu više imali službenu duž-nost da paradiraju?! Ko će da motiviše i ohrabrione za koje je ovaj događaj organizovan daizađu na ulicu? Današnji organizatori za to nisusposobni jer su kompromitovani. Jedino rešenjevidim u novim ljudima koji će uspeti da okupeLGBT zajednicu i motiviše je na sledeći korak.


rajd 2014.koliko smo napredovali?

a sam Dragan Šormaz, narodni poslanik, ože-njen, otac dvoje dece, sin Luka, ćerka Anđelija,kršten u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. I za početakhoću da kažem da smatram da je onaj ko kažeili ko upoređuje u Srbiji incest ili pedofiliju sapravima LGBT zajednice ili onim što čini LGBT za-jednica, ili neznalica ili zlonameran. Podmeću seneka krivična dela onima koji žive u LGBT zajed-nici, koji čine LGBT zajednicu, nešto što nemaveze sa onim što su oni, šta oni u stvari čine,predstavljaju i za šta se ovde neki predstavnicicivilnog sektora bore. Mi imamo ovde, kako jeneko rekao, veliki broj slučajeva nasilja u poro-dici, a u mom gradu Smederevu samo u posle-dnjih godinu dana imamo dva slučaja hapšenjapedofila. I onaj ko kaže da nam sve to dolazi saZapada i da je sve to nešto što je zapadna bolesttakođe nije dobar, ne želi dobro svojoj državi Sr-biji i svom narodu i ne govori nešto što je istina.I meni je više dosta toga da slušamo kako svenešto zlo i loše dolazi sa Zapada, a kako nam svenešto dobro dolazi sa Istoka. Srbija je savremenadržava koja želi da bude deo Evropske unije idužna je da uradi sve što je potrebno da tako ži-

vimo, da omogućimo našem narodu da živi utako jednoj normalnoj situaciji. I ja mislim da mimoramo apsolutno ovde kao Narodna skup-ština da podržimo sve što radi LGBT zajednica,tj. civilni sektor i njihove organizacije za poprav-ljanje položaja LGBT zajednice u Srbiji, a koja nijeu dobrom položaju, koja nije u onom položajuu kojem bi trebalo da se nalazi i kako joj pripada.Ja smatram da je svaki onaj koji rešenje različi-tosti vidi u nasilju u stvari bolestan - onaj koji ne-koga smatra različitim i drugačijim od sebe i torešava nasiljem je ustvari bolestan, a ne onaj koje različit. To je isto nešto što moramo mi kao Na-rodna skupština u narednom periodu da ra-dimo, da utičemo, da menjamo, ne samo krozzakone, nego i u javnosti kada radimo i govo-rimo o svemu tome. Jednostavno, sve te hordekoje se kao organizuju, spremaju, bez javne po-drške nekoga, bez toga da se na to obraća paž-nja u javnosti će nestati. Apsolutno će nestati.Mi moramo da podržimo ono što je ispravno iono što će nas činiti savremenim društvom, jed-nim delom savremenog društva i civilizacijekoju imamo širom sveta, a ne samo u Evropskoj

14 www.optimist.rs

Dragan šKo upoređuje pedofiliju sa pravima lgbt

tako je govorio

J

uniji. Ja sam ovim poslom narodnog poslanikakojim se bavim evo već 15 godina imao tu privi-legiju, da kažem, sreću i čast da sretnem mnogeljude širom sveta i Evrope, mnoge poslanike, mi-nistre, gradonačelnike koji su pripadnici LGBTzajednice u tim svojim državama. Srbija će bitinormalna država tek kada neki gej krene u kam-panju, recimo, za gradonačelnika, otvoreno, nekrijući da je to i pobedi na izborima zato što jesposoban da neki posao radi i zato što je najboljikvalitet, a ne da se gleda različitost njegova uodnosu na, ne znam, većinu... Ja želim da Srbijabude dosadna država kao što je Danska, da to-liko bude dosadna država, ali da građani Srbijeu toj takvoj državi žive i imaju standarde kakveimaju i Danci. To je cilj i zbog toga se bavim po-litikom i imate podršku evo mene kao narodnogposlanika i videćete i u javnosti i svugde da ćetako uvek biti. Zahvaljujem.

DRAGAN ŠORMAZnarodni poslanik, 23.09.2014. u Narodnoj

skupštini na zajedničkoj sednici Odbora zaljudska prava i ravnopravnost polova i Odbora

za evropske integracije.


šormazzajednice je zlonameran

Poruka crkve ne može biti drugačija. Ono štomožda nije do sada kazano - parade takvevrste, dublje gledano i posmatrano, su pa-rade smrti. Iza toga se skriva upravosamoubilački poriv. Kako se pojavljuje i u vre-menu u kojem se pojavljuje, parada ima inečega još složenijeg. Načinom na koji senastupa, skriva se žeđ za vlašću, za vladan-jem. Ona nosi u sebi, iako se to na prvipogled ne vidi, nasilje. Kao recimo, kakve subile vojne parade u vrijeme komunizma.

AMFILOHIJE RADOVIĆ

Imate pravo da paradirate, ali samo o svomtrošku i trošku svojih nalogodavaca, ma kakose oni zvali, kako za paradu, tako i zaobezbeđenje, no ne o trošku Srbije - bombar-dovane, razorene, moralno i ekonomskiosakaćene, osiromašene, poplavljene, nastub srama prikovane.Ovih dana se ponovo nasilno nameće bespri-zorna gej parada Beogradu i Srbiji. Organiza-tori ovakvog paradiranja i njihovi mentori izEvrope ne žele da izvuku pouku iz onoga štosu prouzrokovale prethodne parade.Ako je gej seksualno opredeljenje opravdanoi treba ga propagirati, na osnovu čega to istone važi i za pedofiliju, masovno raširenoj u za-padnom svetu, incest... Po čemu je njihovopravo manje pravo od takozvanog prava vašeseksualne (dez)orjentisanosti.

PATRIJARH IRINEJ

Završila se Parada ponosa, a da nijedno staklou Beogradu nije polomljeno", rekao je premi-jer. Zahvalnost dugujemo i većinskom deluSrbije, koji su pokazali odgovornost, koji su seuglavnom sklonili sa ulica Beograda, i nisuhteli da učestvuju ni u jednom incidentu. Minismo ovo uradili zbog EU, već zbog Ustava,zakona i poštovanja prava svih, naš posao jeda zakone i Ustav sprovodimo, ma koliko nebilo lako i to dolazilo u koliziju sa našim uv-erenjima.

ALEKSANDAR VUČIĆ

asvim običan 13. septembarski dan u Spartan-burgu, gradiću u Južnoj Karolini, jednoj od naj-konzervativnijih saveznih država SAD... Sparinauz ogromnu vlažnost vazduha, Sunce koje namomente preti da vas spoji sa Tvorcem, i - Pa-rada ponosa.Naša ekipa bila je deo grupe koja je u organiza-ciji programa “Otvoreni svet” Američkog savetai Ambasade SAD u Beogradu posetila ovaj deoSAD, u kojem LGBT prava još nisu na nivou osta-tka te zemlje, ali su kudikamo veća od onih u Sr-biji. Južna Karolina deo je takozvanog “biblijskoj po-jasa”, koji čine države američkog juga, poznatepo snažnom uticaju crkve. Reklo bi se, savršenscenario za “Prajd na srpski način”. Ali...Naša ekipa stigla je na lokaciju sa koje je krenulašetnja pola sata pre početka hepeninga. Prvastvar koja je bola oči bilo je gotovo neprimetnoprisustvo policije. Na licu mesta moglo se prime-titi jedva dvoje uniformisanih čuvara reda i mira,te nekoliko patrolnih vozila, radi regulisanja sao-braćaja. Atmosfera opuštena i vesela, ljudi na-smejani i rasterećeni. Ništa nije slutilo napotencijalne incidente.Na raskrsnici, tek nekoliko metara od učesnikaPrajda, stajala je jedna od nekoliko manjih gru-pica vernika sa transparentima na kojima su bileporuke LGBT osobama, s pozivima da se “pri-zovu pameti i vrate na pravu stranu”.

Dijagonalno od njih stajao je policajac u civilu.Prišli smo mu da se raspitamo šta očekuje odovog događaja.- Ma, ovo nam je miran dan na poslu... Neće bitinikakvih problema - sa osmehom od uveta douveta konstatovao je policajac.- Koliko vaših kolega obezbeđuje ovaj događaj?- Šest.- Šta “šest”?- Pa, šest... Zašto?U tom trenutku policajac je prekinuo razgovor iizvinio nam se.- Imamo potencijalni incident - rekao je zabri-nuto i pokazao na suprotni kraj raskrsnice, gdeje grupa verskih fanatika mlatarala transparen-tima i biblijama i pozivala LGBT osobe da sevrate veri i heteroseksualnosti. Jedan od uče-snika Prajda im je odgovarao sa “bla-bla-bla”, i toje bilo to.- Kakav incident - morali smo da upitamo poli-cajca.- Pa, oni preko puta... Što dobacuju jedni dru-gima...- To je vama incident?!- Pa, potencijalni...Objasnili smo policajcu šta mi u Srbiji podrazu-mevamo pod incidentima na Paradi ponosa.- U Beogradu je Prajd 2010. obezbeđivalo oko6000 policajaca...- Šta “6000”? - pogledao nas je zbunjeno.

16 www.optimist.rs

“Huligani” sa BEkipa Optimista na jednom sasvim obPiše: Petar Petrović

reportaža

S

- Pa, 6000 policajaca, što običnih, što specijalnihpolicijskih snaga - objasnili smo i, “kao Švaba tra-la-la”, izdeklamovali koliko je bilo uhapšenih ipovređenih, te na šta je ličila srpska prestonicanakon Prajda. Policajac u civilu je ostao bez tek-sta.Oko podneva je počela šetnja. Na čelu je bilo pa-trolno vozilo policije, koje je zatvaralo obližnjeulice da šetači mirno prođu. A u povorci, međuoko 1000 ljudi, bilo je i kompletnih porodica, sasve bebama u kolicima, staraca koji su došli dadaju podršku svojim unucima i unukama, ratnihvojnih veterana koji smatraju da pare od njiho-vih poreza moraju da idu i LGBT osobama, pen-zionisanih profesora i drugih strejtera.Nakon što je završena šetnja jedan od šestoriceuniformisanih policajaca zamolio je šetače dauđu u park, u kojem je nastavljen program. Napovelikom prostoru nalazili su se štandovi LGBTi drugih organizacija koje se bave ljudskim i ma-njinskim pravima, kao i velika bina, na kojoj jeodržan muzički deo programa, koji je počeotako što je lokalni gej hor prvo otpevao himnuSAD (naravno, svi u parku su stajali mirno), apotom čuveni hit Sindi Loper “True colors”.U međuvremenu su se grupice vernika koje su“protestovale” protiv Parade ponosa razišle. A upitanju je, ponovićemo, jedna od najkonzerva-tivnijih država u SAD. Njihov maksimum prote-sta bili su transparenti „Grešnici, gorećete u

paklu!“, „Gejevski ponos je razlog zbog kojeg jeSodoma spržena“, „Ja nisam homofobičan, jasam teofobičan!”, „Muškarac s muškarcem, ženasa ženom su grozota!“, “Bože oprosti Americi” injima slični, uz citate iz Svete knjige koji “potvr-đuju” da su u pravu, odnosno da LGBT osobeprave grešku zbog koje im sleduje večno krčka-nje u loncima devetog kruga pakla. I sve je proteklo bez incidenata, što po američki,što po srpskim standardima. Bilo kakvih. Znajušta bi im se desilo da su pokušali da naprave bilokakav problem, ili ne daj bože napadnu uče-snike Prajda ili policiju, u uređenom društvu ukojem se zakoni poštuju i sprovode.


Biblijamabičnom američkom Prajdu

amislite situaciju: crkva kojoj pripadate želi davam omogući da se venčate s osobom istogpola, ali zakon tu mogućnost ne dozvoljava.Vaša crkva zato presavije tabak, angažuje advo-kata i - tuži državu Ustavnom sudu! A pride vasvaša sveštenica i venča, rizikujući da zbog togabude uhapšena i poslata u zatvor!Da, ovo je moguće... Doduše ne u zemlji Srbiji,već u SAD. I to u jednoj od njihovih najkonzer-vativnijih saveznih država, Južnoj Karolini.Odnos crkve prema pravima LGBT osoba u SADkudikamo je drugačiji nego u Srbiji, baš kao iodnos vernika prema ovoj instituciji. Ukoliko ste,primera radi, hrišćanin i imate potrebu da odla-zite u crkvu, a ona vas na bilo koji način kinji ilinipodaštava zato što ste gej, sve što treba dauradite jeste da - promenite crkvu.Iako ova opcija iz naše perspektive deluje kaonaučna fantastika, svetogrđe ili nešto tome sli-čno, takva praksa u SAD je sasvim normalna. Čaktoliko da su mnoge crkve počele ne samo da ot-

voreno prihvataju LGBT osobe, već i da se boreza njihova prava. I to žestoko.Jedan od najboljih primera je Ujedinjena Hri-stova crkva Svetog saveza, sa svojih oko milionsledbenika, a na čijem čelu u Šarlotu je svešte-nica Nensi Alison (61). Među njenom pastvomnalaze se i LGBT ljudi, kojima ona pridajeogromnu pažnju i pomaže im kako god može.Pa i preko toga. A Šarlot se, po uticaju crkve, nerazlije mnogo od Srbije. Osim po “detaljčiću” dapropagira drugačije vrednosti...- Istopolni brakovi u Južnoj Karolini još nisu doz-voljeni. Moja crkva u ovom gradu trenutno imaoko 300 članova, od čega jednu trećinu čineLGBT osobe. S obzirom na to da neke drugecrkve prave probleme tim ljudima, kao na pri-mer Rimokatolička, oni zbog toga prestaju daodlaze na službe i vremenom počnu da prelazekod nas - objašnjava Alisonova odnos crkava unjenom kraju prema LGBT osobama i dodaje dau bibliji postoje razne interpretacije mnogih

18 www.optimist.rs

Sveštenici tužzbog prava gejeva: kako crkve u Piše: Petar Petrović

religija

Z

stvari, poput prostitucije koja je u Starom zavetuu redu, a u Novom nije.Kako kaže, iako zakon u Južnoj Karolini ne doz-voljava istopolne brakove, ona venčava ljude irizikuje da zbog toga ode na robiju.- Brak mora da bude omogućen svim ljudima.Zakon nalaže da se nakon sklapanja crkvenogbraka u roku od deset dana ode u opštinu i ve-rifikuje taj dokument. Pošto to ovde nije mo-guće, ja mogu da budem uhapšena jer kršimzakon i izdajem dokument za nešto što nije doz-voljeno. Ali, do sada niko nije uhapšen, iako tamogućnost i rizik postoje – kaže naša sagovor-nica i dodaje da bi u slučaju osude imala krimi-nalni dosije, isti poput ubica, silovatelja, dileradroge...Pošto zakon ne dozvoljava sklapanje istopolnihbrakova, Alisonova je sa lokalnom LGBT grupompresavila tabak i tužila državu Ustavnom sudu.Tužbu zastupa advokat Džejkob Sasmen. Lik kaoiz TV serija – na prvi pogled fin i umiljat, a pojeo

bi vas na sudu. Sa širokim osmehom objasnio jezašto su podneli tužbu i čemu se nadaju.- U SAD svaka od 50 saveznih država ima svojUstav, ali je federalni iznad svih. Južna Karolinaima zakon po kojem je brak “zajednica muškarcai žene”i to niko nije dovodio u pitanje, ali su uSAD pre tri godine počele prve rasprave. Prvo uMasačusetsu, Njujorku Kaliforniji, pa dalje...Tužbu smo podneli na osnovu Prvog amand-mana Ustava SAD, koji garantuje ljudska prava,ali i Četrnaestog, koji štiti jednakost. Do sada je19 saveznih država legalizovalo istopolne bra-kove, a još mnogo njih je na sudu, pa očekujemoda na federalnom nivou svi ti zahtevi budu tre-tirani kao jedan jedinstven, pošto su isti iliveoma slični, te da do juna naredne godine do-bijemo odluku koja će ići u našu korist - rekao jeSasmen, a na naše pitanje postoji li, kao u Srbiji,mogućnost ignorisanja ili prolongiranja odlukenajvišeg državnog tela, bio je zbunjen.- Ne razumem... Kada Federalni sud doneseodluku, sud Južne Karoline mora odmah da jeprihvati. Nema šanse da to izbegne ili izvrši bilokakvu opstrukciju. Ako se nekome ne sviđa davenčava istopolne parove, jedino mu preostajeda da otkaz i pronađe drugi posao. A ne verujemda ima takvih - rekao je on.Među onima koji su godinama čekali da se ven-čaju sa osobom istog pola nalazi se i Ketlin Smit(61), pripadnica crkve na čijem čelu je Nensi Ali-son. Smitova je godinama želela da se uda zasvoju dugogodišnju partnerku, ali joj zakon tone dozvoljava. Ipak, Alisonova joj je obećala daće to učiniti, pa maka zaglavila u zatvoru!- Sa Lisom sam zajedno već 13 godina i strašnoželimo da se venčamo. U sudu nam nisu dalidozvolu, pa smo se zato pridružile ovoj tužbi.Osećamo se kao građani drugog reda. Možemoda plaćamo porez, ali nemamo pravo na brak –objasnila nam je Smitova.Ova crkva, naravno, nije jedina koja ima odličnukomunikaciju sa LGBT osobama. Prezbiterijan-ska, štaviše, ima i PFLAG grupu za podršku rodi-teljima čija deca su LGBT, a koji to teškoprihvataju. Prisustvovali smo jednom njihovomsastanku, koji je takođe vodila sveštenica – si-tuacija dvostruko nezamisliva u Srbiji.Na čelu te crkve u Tiga Keju nalazi se PrečasnaDžoan Sizu. Ona je oformila grupu za podrškukoja se redovno sastaje i razgovara o svojim


že državuSAD tretiraju LGBT osobe

ao i svako drugo patrijarhalno društvo u svetu,kubansko društvo je homofobično. Tokom1960-ih i 70-ih, ovo se izražavalo kroz političkuodluku kojom su diskriminisani homoseksualci,posebno muškarci. To je bio opšti kriterijum kojije dolazio ne samo iz sfere religije već i iz samenauke. Psihijatri su klasifikovali homoseksual-nost kao mentalni poremećaj. Postojali su čak iterapeuti koji su trebali da promene homosek-sualce u heteroseksualce. Kubanski političari,pedagozi i lekari postupali su u skladu sanaučnim shvatanjima tog vreme. Аli homosek-sualci postoje svuda, bilo javno deklarisani ili ne.Homoseksualnost je realnost i na Kubi, kao bilogde u svetu, ona se mora uzeti u obzir, a ne gu-rati pod tepih.

Poslednjih decenija, kubansko društvo učinilo jejasne korake ka većoj toleranciji i otvorenostiprema LGBT populaciji. Te promene u svomzačetku su se odrazile na transparentan načinposebno u filmu i književnosti. Godine 1993.film „Jagode i čokolada“ je u prvi plan izneo de-batu o netoleranciji i homofobiji u kubanskomdruštvu. Najveći doprinos u promenama prema LGBTpopulaciji u poslednjih dve decenije daje Mari-jela Kastro, ćerka aktuelnog predsednika Kube,Raula Kastra i njegove sada već pokojne ženeVilme Espin. Njena majka, na koju fizički, ali i posvojoj buntovničkoj naravi posebno podseća,bila je prva žena na Kubi koja je dobila diplomuhemijskog inženjera i koja je otišla na post-

iskustvima po ovim pitanjima. Naravno, najtežeje kako prihvatiti da je vaše dete gej.- Svi mi imamo neke snove za svoju decu. Jedanod tih snova je i da nam podare unuke. Ali, kadavam dete saopšti da je gej, onda morate da sesuočite sa realnošću. Jedan od problema s kojimmorate da se suočite jeste da tu ne postoji vašakrivica. Drugi je da to nije bolest, niti stvar iz-bora, već da se ljudi takvi rađaju. Treći problemje to što, najverovatnije, nećete imati unučad -objašnjava ona, a kao jedan od najboljih pri-mera koliko je grupa uspešna, jeste žena čiji sinje gej.- Pre pet godina sam saznala da mi je sin gej, ito tako što ga je njegova tadašnja devojka za-tekla u krevetu s drugim muškarcem i to mi ja-vila. On je, inače, divan i vredan momak. Ali, bilomi je teško... Tada sam saznala za ovu grupu iodlučila sam da joj se pridružim. Ovde pričamoo potrebama naše dece i kako da im pomo-gnemo u svakom pogledu. Moj san sada jesteda moj sin pronađe partnera s kojim će biti sre-

20www.optimist.rs

religija

Marijela kPiše: Marijan K.

aktivizam

K

diplomske studije na Institutu za tehnologiju naKembrudžu. Tokom 50-ih godina prošlog vekapriključila se naoružanoj borbi protivdesničarskog diktatora Fulgensia Batiste da biposle pobede Fidela Kastra bila jedna odključnih političkih figura, posebno u borbi zaprava žena, ali i žena koja je među prvima po-državala borbu za prava LGBT populacije. U slobodoumnoj Marijeli buntovničkog duhamnogi vide budućnost kubanskog socijalizma.Kažu da zemlji donosi dah mladalačke strasti inadu za promene. Iako poznata kao strasnazagovornica tolerantnog društva koje se protivisvim vidovima dogme, Kastrova tvrdi da će so-cijalizam nadživeti njenog oca. Smatra da jeotvoreni dijalog o ekonomskim problemima

ćan do kraja života - rekla nam je ta gospođa, ana njenu priču nadovezala se druga.- Prvo sam bila poražena. Osećala sam se lošekada mi je sin rekao da je gej. Razmišljala samgde sam pogrešila, plašila se zbog silnih pro-blema koje će on imati u životu... Ipak, vreme-nom sam to prihvatila i sada sam u grupi ne zatošto meni treba pomoć, već da pomognem dru-gima koji misle da imaju problem. A nemaju ga- rekla je ona.Sličan način razmišljanja ima i gospodin čiji jesin gej i koji je zbog toga otišao iz Teksasa. Nje-gov sin danas živi srećno u Njujorku.- Mnogi ne znaju da zbog problema s kojima sesuočavaju među LGBT osobama ima mnogo na-rkomana. Više nego među strejt. Ja sam zbogsina prešao u ovu crkvu, pošto u prethodnojnisam mogao da dobijem podršku i pomoć.Moja ljubav prema sinu nikada nije došla u pita-nje i srećan sam što sam sa ljudima poput ovih -rekao je on.Što se ostalih crkava, koje su otvorene prema

LGBT osobama tiče, situacija je slična ili ista kaou ovde pomenutim. Tek, LGBT osobe u SAD svesu vidljivije među pastvom, a čak ima i onih kojesu daleko dogurale. Jedna od njih je KendisČjuel-Hodž, sveštenica Južnjačke baptističkecrkve koja je pride i - lezbijka!Iako je neke kolege ne prihvataju baš najboljezbog toga što je žena, em lezbijka, ona sa osme-hom na licu ide kroz život.- Ne mogu mi ništa! Moja vera u boga i ljude raz-likuje se po tome što ja prihvatam sve, bez ob-zira na seksualnu orijentaciju - rekla nam je onai počela da nas zapitkuje o odnosu srpske crkveprema LGBT osobama. Kada smo joj objasnilikako bi izgledao susret nje i kolege iz SPC, kao ikakva bi najverovatnije bila reakcija kada bi murekla da je lezbijka, pukla je od smeha. Ali, bašzato njene službe u crkvi imaju veliku poseće-nost. A među vernicima je i veliki broj LGBTosoba, koje su u ovoj sveštenici i njenom od-nosu prema ljudima našli utehu i spas. Za razlikuod nekih drugih...


kastroZaštitno lice LGBT kube

Kube jedan od ključnih instrumenata za razvojzemlje. Prema njenom mišljenju, potrebno jenaći razumevanja, osluškivati kritiku naroda i nezatvarati vrata pred iskustvima kubanskihgrađana. Kada je reč o njenim stavovima, pričase da ima velikog uticaja na svog oca Raula. Jed-nom prilikom je i sama rekla da njen otac poš-tuje njene slobodoumne ideje, ali da smatra daje potrebno da bude dobar strateg da bi ih i ost-varila. Marijela Kastro rođena je u Havani 27. jula 1962.godine. Ona je diplomirani psiholog, pedagog imagistar seksualnosti. Ne čelu je Kubanskog na-cionalnog centra za seksualno obrazovanje(Centro Nacional de Educación Sexual - CENE-SEX ) koji organizuje radionice, javne kampanjei druge akcije posvećene toleranciji prema LGBTpopulaciji, te toleranciji prema njima. Istovre-meno je predsednica Kubanskog društva za in-terdisciplinarne studije o seksologiji, izvršnačlanica Svetskog udruženja za seksualnozdravlje i urednica časopisa “Seksologija idruštvo” (Sexologia y Sociedad). Autor je 13 naučnih radova i 9 knjiga, od kojihsu neki doživeli izdanja na području bivše SFRJ. Kao šef Nacionalnog centra za seksualno obra-zovanje Marijela Kastro pokrenula je obrazovnestrategije fokusirane na masovne medije kakobi se pažnja kubanskog društva okrenula i narazličitost seksualnosti unutar njega. Jedno odsvakako bitnih tema koje je pokrenula bilo je pi-tanje istopolnih brakova. Ona, kako sama kaževeruje da, u društvima poput kubanskog,istopolni brakovi su sasvim mogući i poredčinjenice da je „u istoriji zemalja koji su pokušalida stvore socijalizam postojale duboke seksu-alne predrasude. Аli u kubanskom socijalizmu

sigurno će biti moguće napraviti fundamen-talne promene u životima muškaraca i ženashodno njihovoj seksualnoj orijentaciji i drugimelementima njihove seksualnosti koji nisi uzetiu razmatranje kod drugih socijalističkih državado danas. Naravno, postoji veoma jak uticaj re-ligije koja je dominantna u našoj kulturi, ali toneće biti prepreka za puno garantovanje ljud-skih prava koje mora da garantuje socijalizam“.Pitanje istopolnih brakova nije prvi put bilostavljeno pred kubansko društvo i kubanskipolitički establišment. Krajem 70-ih godinaprošlog veka Kuba je pokrenula Nacionalni pro-gram seksualnog vaspitanja, upravo na predlogVilme Espin i Federacije žena Kube. Istovremenona razmatranje pred javnost bio je stavljen pred-log novog ustava Kube. Vilma Espin insistirala je,uprkos jakom otporu koji je postojao u javnostii političkom vrhu, da se u ustav kategorija brakaozvaniči kao zajednica dva lica, nezavisno od nji-hovog pola. Rad Kubanskog nacionalnog centra za seksu-alno obrazovanje i pored otpora koji su pojavlji-vali uspeo je da omogući da Ministarstvozdravstva Kube garantuje posebnu zdravstvenupažnju prema transseksualnim osobamashodno njihovim potrebama koje uključuju i be-splatnu promenu pola. Ove operacije su prvi putizvedena 1988. godine, ali su prekinute zbognerazumevanja društva i ekonomskim prob-lema nastalih 90-tih godina prošlog veka. „Mi tražimo promene u porodici koje uključujupravo gej ljudi da legalizuju svoje brakove. Mitakođe radimo na promeni zakona o identitetukoji će olakšati transseksualnim osobama dapromene svoj pol u ličnim dokumenatima, bezobzira na operaciju promene pola. Jer nisu svi

aktivizam

22 www.optimist.rs

od njih automatski kvalifikovani za operacijupola, ali ipak društvo treba da im to prizna uskladu sa njihovim rodnim identitetom, a ne bi-ološkim polom“ - izjavila je govoreći o prob-lemima transrodnih osoba na Kubi. Njenazalaganja rešavanju ovog složenog problemadovela su do mnogih krupnih promena kada jeu pitanju odnos prema transrodnim osobama.Primera radi, Adela Hernandez rođena kao JoseAgustin Hernandez, žrtva decenijske diskrimi-nacije i torture, izabrana je za poslanika na iz-borima za lokalnu skupštinu Caibariena, čime jeušla u istoriju ove karipske zemlje kao prvitransseksualni poslanik. Adela Hernandezrođena je u malom mestu u centralnoj kuban-skoj provinciji Villa Clara. Ona je posle izbora iz-javila da će se boriti za punu ravnopravnosthomoseksualaca na ostrvu, posebno transsek-sualnih osoba, dodajući da sebe„od detinjstvadoživljavala kao ženu zbog čega je naišla nesamo na osudu okoline već i porodice. Ipak, vre-mena na Kubi su se promenila, seksualna ori-jentacija ne određuje da li ste revolucionar ili ne,bitno je kako se osećate iznutra. Boriću se za za-jednicu“.Naravno, nije oduvek bilo tako. Na Kubi je pos-tojalo sistematska diskriminacija i proganjanjeLGBT populacije, posebno muškaraca. Sada većbivši predsednik Kube Fidel Kastro javno jerekao da su postojali momenti „velike nepravde“protiv gej populacije, dodajući, „Ako je nekoodgovoran, to sam ja“ iako „nisam imao ličnepredrasude o gej muškarcima i lezbejkama. Toje bila stvar kulture, kao sto se desilo sa ženama.Revolucija to nije nikada propagirala, sasvimsuprotno od toga; morali smo naporno daradimo da se oslobodimo rasnih predrasuda. U

vezi žena, bilo je jakih predrasuda, podjednakosnažnih kao i u slučaju homoseksualaca.Nemam nameru da sada tražim izgovore, jerpreuzimam svoj deo odgovornosti. Ja sam zaistaimao neke druge ideje vezane za to pitanje.Imao sam neka svoja mišljenja, i bio sam priličnoprotivan bilo kojoj vrsti zlostavljanja i diskrimi-naciji, jer bilo je mnogo predrasuda u tomdruštvu. Čitave porodice su patile zbog toga“. Od 1983. godine sa pojavom AIDS-a na Kubipočinje projektovanje državne politike za pre-venciju i lečenje HIV/АIDS-a. Svaki pacijentzaražen virusom imao je i ima i danas svu med-icinsku pomoć o trošku države. Iako su lekovivrlo skupi, kao i prevencija, to su osnovni da seizbegne širenje epidemije. Iako je Kuba održavanajniži nivo infekcije u regionu i svetu, stopaobolelih stalno raste, tako da je i dalje potrebnamnogo efikasna prevencija i lečenje. Kuba kon-dome donira i distribuira besplatno kao deo ak-tivnosti obrazovnog centra širom zemlje.Zahvaljujući ovom efikasnom radu HIV infekcijese retko javlja kod adolescenata. Na Kubi trenutno postoji politika tolerancije i ot-varanja prema različitostima, ali ne treba zabo-raviti činjenicu da su na Kubi i dalje prisutnisnažni ostaci mačizma koji pružaju žilavi otporprema novom kursu koji Kuba zauzima premaLGBT populaciji. Marijela Kastro ipak veruje daće se kubansko društvo odlučno suprotstavitipredrasudama i diskriminatorskom ponašanjukoji počivaju na boji kože, polu, religijskim uv-erenjima, seksualnoj orijentaciji i teritorijalnomporeklu čime će se poboljšati i odnos premaLGBT populaciji i omogućiti njihov normalanživot.


ristina Kovač je bila jedna od retkih javnih lično-sti koja je ove godine podržala Paradu ponosa ipozvala druge javne ličnosti da učine isto. Kri-stina se u žižu javnosti vratila emisijom X faktor,ali i svađom sa sestrom Aleksandrom. S njomsmo razgovarali o gej paradi, muzici, privatnostii šta je čini srećnom.Jedna si od retkih javnih ličnosti koja je po-držala Paradu ponosa i pozvala javne ličnostida putem društvenih mreža propagiraju to-leranciju. Naljutila te je njihova tišina?Jeste. Ljuti me i uvek će me ljutiti iz razloga štosu svugde u svetu umetnici većinom ljudi kojišire i propagiraju toleranciju, mir i ljubav, samokod nas svi ćute i mere da li će izgubiti manje iliviše publike ako kažu šta misle. Meni je to degu-tantno, jer ne možeš voleti nečiji rad, nečijepesme, nečiju emociju ako ne znaš ko je taosoba. Mi za više od pola ljudi sa domaće"estrade" nemamo pojma ko su, jer se ne otkri-vaju, ne otkrivaju svoja mišljenja, stavove, raz-mišljanja. Inače, imala sam prilike da sa jednom od estrad-nih ličnosti pričam o Prajdu, i žena, čiji je najbližisaradnik vrlo očigledno gej, mi je ispričala onustandardnu priču, koja upravo sama i dokazujediskriminaciju, o tome da ona nema ništa protivali da "oni to rade u svoja četiri zida, neću da misinovi to gledaju". Pre svega sam bila zapanjenalicemerjem, jer da nekome najbliži saradnik pa iprijatelj bude gej, i još par bliskih ljudi sa strane,a da ta osoba ima takav stav, to je neshvatljivo.Moj stav je da svaki dobar roditelj za 3 minutato može da objasni svom detetu, i da će dete ra-zumeti to na zdrav način. Homoseksualnost nijezarazna, nije to društveni pokret i trend, to jenešto što nije stvar izbora, već je, kao i sve se-ksualno, na primalnom nivou, a NIKOGA NEUGROŽAVA. Ovo kažem zato što je dušebrižnicičesto porede sa pedofilijom i zoofilijom, što jeneizmerno glupo.Kako objašnjavaš da javne ličnosti u Srbiji

retko kad koriste svoj status za promovisanjeodređenih društvenih vrednosti i pozitivnihpromena, osim kada je u pitanju promovisa-nje neke političke partije?Time što im je novac najbitniji. To je užasan strahod gubitka pozicije i publike, i govori mnogo onjima. Najsrećnija sam na svetu što bih radijegladovala nego bila u tom mentalnom toru. Tosamo pokazuje ko je sve kod nas počeo da sebavi npr. muzikom, i sa kakvim razlozima.Gej populacija je često na meti kritike, iz-među ostalog i zbog toga što đuska uz turbofolk hitove Cece, Jece i ostale dece... Da li tideliš ljude na one koji slušaju "normalnu" i"nenormalnu" muziku? Da li o muzičkim uku-sima treba raspravljati?Haha, moji stavovi o tome su naširoko poznati.Ja se i dalje naježim kada ispred mene na peša-čkom prođu kola se nekim mladim unutra, onosve moderno, ludilo, hipsteraj, a iz njih trešti nekiteški narodnjak. Meni je TO protivprirodno, a nebiti GEJ. To je generacijska stvar - tu muziku odomladine po gradovima nije slušao niko kad jemoja generacija stasavala, a naročito ne da setime hvali iz fensi automobila. Narodna muzikabila je za starije ljude, penzose, dok su mladi slu-šali pop i rok, kao ostatak sveta. Ljude delim nadobre i loše, ali svakako je i muzički ukus jedanod kriterijuma po kojima o ljudima formiram mi-šljenje. Nije sve za svakoga.Posle ove vremenske distance koji su tvojiutisci kad je u pitanju X faktor i sva dešavanjanakon njega?Jednom će verovatno isplivati sve što se deša-valo iza kulisa u produkciji tog šoua kod nas. Tuima materijala za memoare, i jedno je od stre-snijih iskustava koje sam doživela. Sam šou jepredivna stvar, i trebalo bi da bude veliko zado-voljstvo učestvovati u njemu, što sam sigurna dai jeste, kada su producenti na mestu. Tu mislimisključivo na produkcijsku kuću koja je šou rea-lizovala, ne na tv Pink. Nažalost, mislim da je

24www.optimist.rs

KristinaAgresija je najsRazgovarao: Predrag Azdejković

intervju

K

svima jasno da to nije bio slučaj kod nas, i da sestvar raspadala po šavovima. Mislim da je namaiz žirija, kao i kandidatima, to najteže palo, jersmo mi svoja imena i svoj profesionalni ugledstavili u službu tog šoua, a ljudi koji su vuklikonce nisu radili stvari onako kako treba i kakoje standard. Svakako, gomila ljudi i kreativacakoja je taj šou gradila je razlog što smo uopšteuspeli da napravimo stvar da bude iole gledljiva.Jako sam tužna što je zbog loše produkcije,baš ovaj, svetski gledan šou, imao tako lošrezultat na kraju. Čula sam da licencaodlazi u druge ruke, što uliva nadu daće stvar da se popravi.Po mišljenju mnogih naših čitalacaX faktor je obeležilo skandaloznoponašanje Željka Joksimovićanakon prvog nastupa Fifi. Da li biFifi imala veće šanse za uspeh da jenaše društvo tolerantnije?Ja nisam rodila Željka, te za njegove sta-vove ne mogu da odgovaram. Fifi jejedna divna osoba, kog god pola na krajuizabrala da bude, i to je samo dokaz da ljudikoji sude po drugim kriterijumima uglavnompogreše. Željko bi to i znao, da je odvojio vremeda se sa Fifi bolje upozna. Sa druge strane, mi-slim da je urađena dobra stvar na promociji to-lerancije, i da je Fifi u emisiji uspela da stignedokle je, po mom mišljenju kao njene mentorke,najdalje mogla (na osnovu rada, talenta, posve-ćenosti i profesionalnosti).S druge strane mnogi mediji smatraju da susukobi između tebe i Željka Joksimovićaobeležili takmičenje i ukrali show. Koliko jesve to bilo naporno za tebe?Slažem se, mislim da bi, bez činjenice da seŽeljko i ja oko većine stvari nismo slagali, pu-blika dobila prilično dosadan šou. Ali isto tako,bitno je da ljudi shvate da ništa od toga nije bilonamešteno - desilo se spontano i prirodno, menije već na audicijama išlo na nerve insistiranje na


a kovačstrašnija stvar na svetu

ohn Waters nije mogao ni da zamisli da bi ne-kome palo na pamet da uradi retrospektivnu iz-ložbu njegovih radova, a još manje da to uradiugledno njujorško Filmsko društvo Linkoln cen-tra.Johna Watersa je lako potceniti. On se, zajednosa svojom trupom Dreamlanders iza koje se krijuljudi koji su spremni da zaborave na svoje do-stojanstvo ako je u pitanju neka bolesna perver-zija, kao režiser i scenarista uvukao u njujorškualternativnu scenu sa svim svojim prljavštinamau glavi. U Watersovom umu komedija je bezgra-

nična. Od svojih kraćih debitantskih ostvarenjasve do prvog pravog filma "Modno Trasho" Wa-ters obožаvа dekаdenciju. Loše je dobro, ružnoje lepo, bolesno je smešno. Nije dopustio dа mutаmo neke konvencije dаnаšnjice i većinа odre-đuje štа je umetnost. Poslušаo je Ničeа i sаmodredio ono što je prihvаtljivo i ono što činiumetnost. Čаk tvrdi dа su prvi filmovi delimičnofinаnsirаni krаđom po prodаvnicаmа. Da li bitrebalo da se smejemo sceni u kojoj lezbijskarvačica pokazuje svoj ogroman penis, rezultatbrzopotezne promene pola, ili kada se dvoje ju-

srpskom jeziku, jer je kandidatima rečeno daspreme šta žele. I tako je sve krenulo.Mi se ne slažemo po većini važnih životnih pita-nja, i to je ono što je izbijalo u prvi plan u našojkomunikaciji. Takođe je bilo jako važno da semeđusobno poštujemo u tom profesionalnomsmislu, inače do sukoba ne bi ni dolazilo.A suštinski, jedina stvar koja mi je padala teškosu bili tabloidi i spletke, nisam dozvoljavala dami iko stavlja reči u usta.Iako grupe K2 odavno nema, ti i Aleksandračinite sestrinski paket, te javnost često za-nima da li ima rivalstva, da li ste u svađi…Neću upasti u taj kliše, te me više zanimakako se boriš sa potrebom medija i javnostida zna stvari iz tvog privatnog i intimnog ži-vota?Pa, to je jednostavno,. Ja sam osoba koja, kadnešto konkretno ne radi, npr. album, X faktor,neki nov projekat, nestane iz medija. Ne idemna evente i žurke, ne odazivam se pozivima zaintervjue, ne pravim skandale. Samim tim, lakoje to kontrolisati. Što se tiče društvenih mreža,ono što želim da zadržim za sebe i prijatelje, toide na privatni profil, na javni idu sve stvari ko-jima želim da izvršim neku formu uticaja na dru-

intervju

26www.optimist.rs

John Wintervju

J

naka filma “trpaju” iznad kokoške koja želi da po-begne? Danas je John Waters postao brend. On nastupa,piše knjige, vodi tv emisiju i oblikuje mejnstimscenu tako da ona može da svari sve ono što onservira još od sedamdesetih godina. Nije režiraojoš od 2004. godine, ali to je još uvek onaj čovekkoji je progurao Divine u jedan od najpoznatijimejnstrim film 1988. godine - "Hairspray". Nje-gov humor se ušunjao u Holivud preko ostvare-nja poput "Serial Mom", "Pecker" i "Cecil B.DeMented".

štvo. U principu, mediji znaju sa čime mogu daračunaju a sa čime ne, što se mene tiče.Gejeve i lezbejke širom sveta uhvatila je bra-čna groznica i svi bi da se venčavaju. Da li kaoosoba koja je prošla kroz bračne vode, imašneki savet, poruku?Dobro birajte. I trudite se da to radite u tridese-tim, ne u dvadesetim.Gej parada je opet u centru pažnje i to je pi-tanje koje ponajviše polarizuje ljude u Srbijii izaziva žustre rasprave. Kako reaguješ nahomofobične komentare ljudi u tvojoj bližojokolini?U mojoj bližoj okolini nema takvih komentara,jer se ne družim sa homofobičnim ljudima. Onogde reagujem jako, jako burno, su društvenemreže. Provedem neko vreme prepirući se saagresivcima i primitivcima, i bude mi odmahjasno da nisu dovoljno inteligentni da bi čovekmogao išta da im dokaže, ali to i dalje pokuša-vam, jer neću da se povlačim pred glupošću, do-voljno su to pristojni ljudi radili u poslednjih 20godina u Srbiji. Moj stav je da svako kome smeta da ova grupa-cija jednom godišnje prošeta Beogradom imaneki problem sa sobom. Koji i kakav, pitanje je.

Kod muškaraca to često bude latentni homose-ksualizam prikriven mačo ponašanjem, kodžena da nisu dovoljno lepe, pa se ljute što imgejevi kradu ono malo muškaraca što im ostaje...Ja sam pacifista, i smatram da je agresija najstra-šnija stvar na svetu. Čuvena teza da su krivi ge-jevi što su izašli na ulicu, a ne divljaci što surazbili i zapalili pola Beograda i pretukli mirneljude je katastrofalna i skandalozna. Dokle goddržava bude posustajala pred divljaštvom, ovdeće da vlada bezakonje. Zbog toga sam naročitoljuta na Demokrate, što su ustuknuli i dozvolilivladavinu Obraza, 1389, i sličnih "porodičnih" or-ganizacija. Baš bih volela da čujem na koji načinto oni štite porodicu nasilnim teranjem nekogada ne bude gej? Kako to funkcioniše? Zabranišpederluk, i odjednom su svim gejevima privla-čne žene! Baš intelektualna teorija!Životom u Srbiji osuđeni smo da previše pri-čamo o nasilju, ekonomskoj krizi, siroma-štvu… a pošto ovaj magazin nosi naziv"Optimist" red je da tako i završimo ovaj in-tervju. Šta tebe čini iskreno srećnom?Moj čovek i moje dete, da budemo zdravi, i čineme srećnom snovi koje sanjam čak i kad je sveoko nas strašno, a u poslednje vreme jeste.


Waterspedeset godina karijere

Da li ste završili sa režiranjem? Da li su fil-movi i dalje bliski i dragi Vašoj duši?Waters: Da, ali ja samo želim da ispričam priče.Nakon mog poslednjeg filma nisam mogao danađem sredstva za snimanje narednog. Klima ufilmskoj industriji se promenila. Oni žele da na-pravim film bez para. Moja poslednja knjiga senalazila na listi bestselera tako da sam tu prošaomnogo bolje. Ali napraviću još neki film. Dosada sam snimio šesnaest filmova, nije da nisampričao priče kroz taj medij. Ja idem tamo gdeljudi žele da im ja pričam priče. Nastupam u po-zorištu, pišem knjige, izlažem fotografije – jasam čovek sa nekoliko karijera. Moj raspored jepun naredne dve godine. Još uvek imam sa-stanke u vezi sa dogovorom oko snimanja filma"Fruitcake" koji je parodija na dečje božićne fil-move, ali videćemo. Ne znam da li će taj film dabude snimljen, ali i ako ne bude, ja imam još to-liko mnogo projekata. Izvukli se Edith Massey sa njenog regularnogposla da bi je ubacili u projekte poput "PinkFlamingos", "Female Trouble" i "DesperateLiving"?Waters: Ona bi ponekad u sred snimanja izgo-vorila glasno radnju koju je trebalo da odigra ikoja je u scenariju bila napisana u zagradi. Edithje bila naturščik. Ona je volela da bude u filmu.Volela je pažnju i uzbuđenje. Ali je mrzela dapamti tekst. Imala je problema s tim. Ona je ipakbila deo našeg ansambla. Možete da je vidite ufilmu "Pink Flamingos" kako sedi u svojoj ogra-dici, nju i njene grudi. Izluđivala je ostale glumcekada je grešila sa svojim tekstom. Ipak, Edith jeimala nastup i ličnost koju normalne holivudskeglumice nikada ne bi mogle da odigraju. Bila jestvarna. Ona je i pored svega u stvarnosti bilaslatka ženica koja radi svoj mali posao. Volela jesvoju ulogu u filmu "Desperate Living" jer je do-bila kostim kraljice. Nije bila gola. "Pink Flamingos" je bio ozbiljan produkcijskikorak napred u odnosu na Vaša ranija ostva-renja. Kako ste uspeli da nađete finansije zafilm?Waters: Pare za taj film mi je pozajmio moj otac.Vratio sam mu svaki dolar zajedno sa kamatom.On nikada nije odgledao taj film. Bio je užasnutnjim. Ali to je bila ljubav. On je znao koliko samopsednut filmom i bio je iznenađen kada sam

mu vratio novac. Moji roditelji su finansirali svemoje filmove na početku. Ja sam im vraćaonovac, a onda ponovo pozajmljivao da bih sni-mio naredni. Za "Pink Flamingos" su mi rekli daim ne vraćam novac već da ga odmah uložim unaredni film. "Ne moraš da ideš na koledž, alinemoj od nas da tražiš još novca", rekli su mi. Da li je bilo teže da radite filmove kada stezapočeli saradnju sa filmskim studijima kojinisu bili Vaš otac?Waters: Dobio sam novac za "Desperate Living"i delimično za "Polyester", ali to je bilo dok samradio za New Line Cinema, dakle ipak još uveknije bio pravi Holivud. Podržavali su me tokomtog perioda. Za njih sam uradio "Hairspray", "Pe-cker", i "A Dirty Shame". Bob Shaye iz ove kućemi je bio najveća podrška u holivudskom si-stemu. Jedini put kada je za mene bilo lako danešto uradim bilo je posle filma "Hairspray".Kada sam nakon toga predložio projekat "Cry-Baby" svi su želeli da to uradim. Tada mi je dostapomogao moj prijatelj, autor filma "Revenge OfThe Nerds", Jeff Buhai koji mi je pokazao kakobih trebalo da uradim stvar. Moji agenti su tada

intervju

28www.optimist.rs

bili advokatski tim. Svaki studio je želeo da touradimo. Bio sam uzbuđen. Sećam se kada smoza "Hairspray" imali prikolice na snimanju. Sada,za "Cry-Baby" smo imali kranove i velike reflek-tore. Bio sam zapanjen."Polyester", "Hairspray" i "Cry-Baby" su Vasudaljili od avangarde. Da li je to bio Vaš izborili su Vas naterali?Waters: Nikada nisam pisao "Hairspray" sa ide-jom da to bude komercijalni hit. Slučajno samse bavio temom tinejdžerskog plesnog takmi-čenja u Baltimoru. Ta tema nije užasavala ljude,ali sam bio iznenađen kada je prošla. Kada samsnimao "Cry-Baby" to je bio mjuzikl o pedesetimgodinama, tako da sam odmah znao da to nijefilm za ponoćne projekcije. Nije ni trebalo dabude. Budžet je bio oko jedanaest miliona do-lara. Ja sam realista. Znam da što više novca ljudidaju oni će imati više smernica. Ako želiš daradiš film bez smernica radi ga bez para. Ali jasam ga uradio i krenuo napred sa njim. Hteosam da dosegnem što više ljudi sa njim. U filmu"Cry-Baby" devojka plače i pije sopstvene suze.Teško da je to izdaja principa. Često u šali kažemda želim da izdam sebe, ali da niko ne želi da mezakupi.Mnogi smatraju da je "Serial Mom" Vaš naj-čudniji film. On je imao konvencionalnu gla-zuru, ali je sadržina bila sadistička.Waters: Mislim da je to moj najbolji film. Možda.Ne zbog glumačkih zvezda koji se pojavljuju unjemu već zato što sam za njega imao dovoljnonovca i znanja o tome kako se prave filmovi.Nema Divine u ovom filmu. Možda je moj naj-bolji film u kome se ona pojavljuje "Female Trou-ble" zato što je to jedni film koji sam napisao zanekoga ko je tako ekspresivan.Ima li momenata u vašim filmovima gde re-čenice u vašem scenariju prevazilaze prvobi-tne namere?Waters: Postoji rečenica u filmu "Female Trou-ble" koja je toliko bizarna da me ljudi često za-pitkuju za nju. To funkcioniše. "Ne bih sisala tvojjadni kurac čak ni da se gušim, a da se kiseoniknalazi u tvojim mudima!" Neki od dijaloga, načinna koji su izgovoreni, odglumljeni - postigli sutačno ono što mi je i bila namera. Ja ne sedim ine gledam moje filmove, ali mi ih ljudi često ci-tiraju.


vogodišnja Parada ponosa, osim konačno uspe-šno održanom šetnjom, skrenula je pažnju ja-vnosti i promotivnim spotom u kome se, izmeđuostalog, pojavljuju i dve majke sa decom pred-školskog uzrasta. Slično kao prošle godine, kadaje održana izložba “Naše kvir detinjstvo” u orga-nizaciji OGHOBG, prašina se podigla oko “homo-seksualne propagande”. Po ko zna koji put, natemelju plitkih socijalizacijskih objašnjenja,imamo pokušaj negacije (homo)seksualnostidece. Ta socijalizacijska objašnjenja uglavnomse vode logikom “šta gledaš – takav ćeš i biti”(što dalje implicira da ćeš ako gledaš NationalGeographic zasigurno postati panda, (kao štoneko reče u jednom sjajnom tvitu) i imaju poli-tičke implikacije na polju glorifikacije besmisle-nih zakona kao što je recimo (ne)čuveni Putinovzakon. U slučaju prošlogodišnje izložbe, glasnogovor-nik ove teme bio je funkcioner DSS Nebojša Ba-karec, koji je u prepiskama, otvorenim pismimai odgovorima na otvorena pisma između osta-log tvrdio da je stav da deca mogu biti gej “opa-san”, da se sprovodi “agresivna gej propaganda”i da “decu ne treba stavljati u bilo kakav se-ksualni kontekst jer to predstavlja prvi korak kakrivičnom delu pedofilije”, uz povike da treba za-štititi tradicionalnu porodicu što za cilj svakakoima stvaranje antagonizma homoseksualnost -porodica. To je uostalom i dverjansko (jedino?)polje delovanja. Drugi cilj ovakvih, naizgled be-zazlenih konstrukcija, je da se pojmovi homose-ksualnost i pedofilija stalno pojavljuju zajedno,kako bi došlo do normalizacije stava da jedno sdrugim ide “u paketu”. Prvo na nivou diskursa, akasnije i u društvenoj svesti jer diskurs kon-struiše stvarnost. Ovo je uostalom i polje delo-vanja crkvenih zvaničnika. Paradoks.Ove godine, međutim, glasnogovornik je jedanpsiholog, Žarko Trebješanin, poznat po ranijimizjavama o tome kako “gejevi mašu crvenommaramom” iako “nisu diskriminisani u ovom dru-

štvu”. Iz biografije ovog psihologa, na prvuloptu, možemo zaključiti da je upoznat sa delomSigmunda Frojda (čak je napisao i knjigu onjemu), kao i Kinzija ili nekih istraživača poputrecimo Mastersa… Za njega dečija seksualnostne bi trebalo da bude tabu tema, pa se pretpo-stavljam ne bi ni usudio na nepromišljene izjavepoput Bakareca. Zato je u svojoj milion puta me-dijski prenetoj izjavi iskusno izbegao da oovome govori. Trebješanin drži liniju da je po-javljivanje dece u spotu “neumesno”, ali argu-mentaciju ne zasniva na psihologiji, većsopstvenom tumačenju Konvencije o pravimadeteta po kojoj deca ne bi smela da se pojav-ljuju u spotovima koji imaju političku konota-ciju, kao i iznetoj mogućnosti da kada porastu

30www.optimist.rs

homoseksualako gledaš National GePiše: Nemanja Marinović

O

socijalizacija

ta deca možda neće biti ponosna što su bila deosvega toga. I ma koliko uvaženi psiholog isticaoda poštuje manjine, ovde isplivava duboko uko-renjena homofobija suptilno provučena krozpretpostavku da je podržavanje LGBT popula-cije nešto čega se treba stideti. U problematikutoga šta se sve može smatrati “političkom kono-tacijom”, na ovom mestu neću ulaziti.Takođe, ne bih ulazio ni u problematiku obja-šnjavanja dečije potencijalne (homo)seksualno-sti jer, iako podosta o tome znam, ne mislim dasam dovoljno kompetentan da o tome govorim.Posebno sa stanovišta biologije i genetike. Onošto se svakako mora podvući, to je da ovo poljenije dovoljno istraženo i nema neoborivih do-kaza da homoseksualnost uslovljava biologija,

genetika, psihologija ili kul-tura. Mnoga pitanja nemajuodgovore – kako je “gej gen”opstao, ako evolucija favori-zuje heteroseksalno ponaša-nje zbog reprodukcije kako jehomoseksualnost opstala dosada? Šta je njena funkcija utom slučaju? Ako će gej bra-kovi socijalizovati gej decu,zašto onda strejt brakovi nisusocijalizovali isključivo strejtdecu? Ako nema dokaza da sedeca rađaju kao gej orijenti-sana, koji su dokazi da se ra-đaju kao strejt orijentisana?Ako postaješ “ono što gledaš”,kako su se onda gej deca so-cijalizovala gledajući iste Diz-nijeve crtaće kao strejt deca,uprkos tome što su izrazitohomofobični i što ne samo daprikazuju samo jedan pože-ljan oblik seksualnosti, većprikazuju samo jedan pože-ljan oblik muškosti, ženskosti,

telesne lepote… Ko je tu decu naučio da budugej? Ako “heteroseksualna propaganda”, uprkosapsolutnoj dominaciji na svim strukturalnim ni-voima, ne uspeva – zašto se plašimo da bi “ho-moseksualna propaganda” uspela?Na kraju krajeva, kao što je lepo primetila psiho-loškinja Liza Dajmond – “Ako je biti strejt takoprirodna stvar, zašto zahteva toliki nadzor?”Na sve ovo se u suštini ne želim osvrtati iz jed-nog jedinog razloga – I don’t care!Ne zanima me zašto je neko gej, kao što me nezanima ni zašto je neko levoruk, ili neko imaplave oči. Razlog je prost - ovakve rasprave, makako bile vođene, u osnovi su heteronormativnei tretiraju homoseksualnost kao devijaciju kojojse mora pronaći “uzrok”, što dalje implicira da sepotencijalno može i “lečiti”, ako se otkrije šta jeuzrokuje. Heteroseksualnost, nasuprot tome,ostaje utemeljena kao “normalna” kategorija naosnovu koje se pozicioniraju svi ostali “devijan-tni” oblici. Povucimo ovde paralelu sa levorukim ljudima.Uzroci levorukosti su manje-više objašnjeni, alinauka ne pokušava da pronađe lek, levorukostje normalizovana. Levoruki jesu bili anatemisanikao nevešti, jesu bili diskriminisani u prošlosti iprimoravani da pišu desnom rukom, ali nikadnisu bili suočeni sa sistemskim uništavanjem,progonima ili kažnjavani smrću. Njihova norma-lizacija je prošla glatko. Da li možemo da preu-zmemo taj rizik i kod neheteroseksualnih ljudi ida li je društvo spremno da preuzme odgovor-nost da, ukoliko se “uzrok” pronađe, neće biti re-presivnih i nasilnih mera “lečenja”? Ukoliko i nedođe do tog “crnog scenarija”, nego otkrićeuzroka dovede do normalizacije homoseksual-nosti, da li će to dovesti i do ravnopravnosti? Le-voruki ljudi su još uvek “egzotični” većinskojpopulaciji i još uvek se na njih pokazuje prstom“jao vidi, pa on je levoruk!”, iako svakako ne saantipatijama. To je benigno u odnosu na to dase levoruki svakodnevno suočavaju sa sistem-skim ograničenjima, kao što je recimo otežanoili onemogućeno rukovanje pojedinim apara-tima ili mašinama koje su konstruisane za des-noruke. Šta nam onda garantuje da će nekootkriće revolucionarno poboljšati položaj ho-moseksualaca?Što se mene tiče, dovoljno je jedno – some peo-ple are gay, some people are str8 GET OVER IT.


lna decaographic postaćeš panda

modiranje

32 www.optimist.rs

PrslukSavršen komad za prelazno doba godine, ali i za one poputpotpisnika ovih redova koji ne vole teške i ogromne zimskestvari već naginju slojevitom odevanju. Prsluk kao savršenizbor za sezonu , za svaku kombinaciju pa čak i onu vrlo po-slovnu i elegantnu bez obzira što ga negde vidimo kao sport-ski komad garderobe. Brendovi na koje nalećete u našojzemlji imaju odličnu ponudu vrlo sličnih pa i skoro identičnihprsluka koji bi vam mogli obeležiti ovu jesenju sezonu!


Tvid blejzerViše od veka tvid je materijal kojem se samo prepustite i uživate u sebi kao da ste pravi engleskilord ili princ. Kvalitetan, klasičan, elegantan, muževan, sportski... blejzer od tvida je komad kojimće svaki vaš outfit dobiti na ozbiljnosti i na sigurnoj izvornoj muževnosti. Savršen uz džins, i uzskinny pantalone zemljanih i ciglastih tonova.

XXL sportske torbeVelike, sportske pomalo luksuzne, a opet univer-zalne muške torbe apsolutni su trend, ali i po-treba. Jednostavnih boja i bez preteranihinfantilnih dezena, torbe ovih oblika poslužiće sa-vršeno za vikend putovanje, kraći odmor, odlazaku teretanu, ali i za neki malo ozbiljniji šoping.

ZelenaSvaka sezona dobije svoju boju i ona je nekako obeleži. Bez obzirašto se to nekako vrti u krug mi se odmah latimo iste boje i svi smojoj odani i posvećeni... makar dok traje sezona. Zelena dugo nije bilau opticaju, sve njene nijanse, ali najviše one maslinaste i tamne. Ze-lena kao jedan deo na vama, kao modni detalj ili kompletan outfit.Iskoristite neki od zelenih komada kojeg ste se odavno dorekli.Vreme je da ga opet vratite u život.

urbanlook.infouređuje: srđan šveljo

modiranje

34www.optimist.rs

Iz godine u godinu pojavljuju se neki novi mirisi kojima osvajamoili nas osvoje. Velike modne kuće, brendovi, dizajneri postali suupečatljivi i prepoznatljivi i po svojim mirisnim notama, a ne samopo garderobi koju dizajniraju. I ova sezona ima neke svoje novitetei među njima favorite. S obzirom na dobru opremljenost domaćihparfimerija potražite neki od sledećih TOP 10 novih mirisa i kreniteu ono pravo muško osvajanje!

Top 10 novih parfema

Floris Jermyn Street

Aesop Marrakech Intense Ferrari Vetiver Essence Bleu De Chanel

Bvlgari Man In Black Aramis Adventurer Guerlain L'Homme Ideal

Calvin Klein Euphoria Gold Joop! Homme Extreme Ombre Indigo By The Olfactive Studio


MADE IN SERBIAGeorge Styler je još jednom pokazao koliko jejedinstven, originalan, i koliko više nije samonaš, već njegovu modu voli i želi ceo svet. Naposlednjoj Nedelji mode u Londonu još jednomje zablistao sa svojom novom kolekcijom i onošto ga sigurno vodi dalje jesu novi uspesi, novezvezde i neke nove inspiracije pretočene u ko-lekcije kojima ćemo se diviti u budućnosti.

KICKJedan od najpoznatijih gay porno glumaca FrancoisSagat ima i svoju kolekciju veša, čarapa i garderobe. Po-slednju kampanju koja žari i pali na internetu uradio jesjajan dvojac Exterface Studio, a među ovim zgodnimmodelima je i naš Bluegray.

FRIZ ŠIZJesen se pomalo osvrće na proleće i leto, alipomalo zadire i u neka stara vremena, onošto je sigurno jeste da ovaj trend može bitiaktuelan i duže od jedne sezone i samo jestvar vašeg izbora i igre tj. ophođenja premakosi/frizuri. Prednost današnjeg načina šiša-nja, ali i samog trenda je baš u tim varijaci-jama na temu.

Jennifer Hudson - JHUDOvim albumom samo je još jednompokazala koliko je dobra i koliko jezasluženo na samom vrhu od kadase pojavila na muzičkoj sceni.Album prepun savršenih disko i rnbuticaja prijaće svakome ko je muzi-čki evoluirao. Uticaji Michael Ja-cksona, Grace Jones, ali i Whitneyprovejavaju kroz album i ova jesen bi bila zaista melan-holična bez ovakvog izdanja.

ichy predstavlja jedanod omiljenih kozmeti-čkih brendova u Srba...šta više, kada laik želi dademonstrira kako kori-sti dobru negu on, ne-verovatno često, navodineku od Vichy krema.Ova izjava je potompraćena pozitivnom

emotivnom reakcijom kao i kvalifikacijama oizuzetnom kvalitetu kreme ali, interesantno, tre-nutno ne koristi proizvod u pitanju. Na pitanjezašto, ako je već tako superiornog kvaliteta, obi-čno dobijem odgovor kako je suvise skupa. Ovoje legitimna zamerka i duboko realna odluka, alibudimo iskreni da ukoliko iko od nas nabasa nakremu ili proizvod koji u merljivom obliku trans-fomiše našu kožu, uradićemo dosta toga kako biuštedeli novac za proizvod koji nam sustinskipomaže. Inače ova privremena oduševljenostVichy proizvodima proizlazi iz odlične vidljivostibrenda, koji se, bukvalno, nalazi u svakoj apotecikao i drugih marketinških strategija lukavo upa-kovanih u naučno-dermatološki kontekst sa

kojim ovaj, još jedan u nizu od Lorealovih bren-dova nema apsolutno nikakve veze. Vichy jeinače postao i sinonim za neslanu šalu kada go-vorimo o famoznim istraživanjima o efikasnostiproizvoda rađenih na 30 žena u trajanju od 4 ne-delje. Da ne bude zabune, ovaj brend posedujenekolicinu proizvoda koji su dobri za hidrataciju,ali u odnosu na naš metodološki okvir, spadajuu nama potpuno nezanimljive proizvode. Ta-kođe strašno nas „intrigira“ njihova opsednutosttermalnom vodom za koju se smatra da umiruje,jača odbrambeni mehanizam kože i pomaže uborbi protiv slobodnih radikala usled prisustvaminerala i soli u tragovima. Da budemo jasni,nema dovoljno upečatljivih dokaza koji podrža-vaju ove tvrdnje pa se postavlja pitanje zaštoVichy u svom marketingu stavlja konstantan ak-cenat na svoju termalnu vodu. Takođe ako je ter-malna voda zaista toliko dobra zašto se ne nalaziu nizu drugih brendova koji su u istom vlasni-štvu. U svakom slučaju, za vas smo izabrali jedanproizvod koji možemo okarakterisati kakodobar. U pitanju je Liftactiv CXP bio-lifting dailycare anti-wrinkle and firming.Ovaj proizvod predstavlja dobar izbor za hidra-

rubrika

36www.optimist.rs

METODOLOGIJA:Kada govorimo o proizvodima za negu lica i tela kori-stio sam sledeće kategorije selekcije: Ambalaža –proizvodi koji sadrže supstance koje imaju efekat napoboljšanje kvaliteta kože moraju biti upakovane uambalaži koja ne propušta svetlost i koja minimalizujeprisustvo vazduha. UV faktor – glavni uzročnik pre-vremenog starenja kože su oštećenja koja nastajuusled izlaganja suncu. Svaki proizvod za dnevnu negumora da sadrži UV filtere i to ne manje of 30 SPF. Ak-tivne supstance – aktivne supstance možemo pode-liti u četiri kategorije: jedinjenja svojstvena koži,antioksidansi, ćeliski komunikatori, umirujuća jedinje-nja. U idealnim okolnostima posmatrali bi i koncetra-cije aktivnih jedinjenja ali ove informacije nisu uveklako dostupne. Samo proizvodi koji zadovoljavaju svekategorije mogu biti ocenjeni kao izvrsni.

Oceni ugostiteljskog objekta treba pristupiti sa neko-liko strana: Pitanje kvaliteta hrane se delimičnosvodi na individualni ukus, ali hrana mora biti sveža ipripremljena od kvalitetnih namernica te da u smislutermičke obrade i slaganja osnovnih ukusa odgovaraopšte prihvaćenim standardima a ponuda mora ogo-varati ceni. Usluga često igra jednaku ulogu kao ikvalitet hrane i pića. Konobar mora da ima blagona-klon, prijatan i pozitivan odnos te je dobro da izlazi ususret zahtevima potrošača. Mora biti informisan usvakom trenutku o sastavu jela i pića pa i metodu pri-preme. Enterijer je kriterijum sa kojim se dosta možekockati, ali pored toga da li je objekat lep ili nije važ-niju ulogu igraju tehnički detalji, na primer da li imapristup osobama sa invaliditetom, da li je toalet jasnoobeležen, pitanje ventilacije, kao i širenja mirisa iz ku-hinje.

UREĐUJE: MLADEN ANTONIJEVIĆ PRILJEVA

Vichy liftactivCXP bio-lifting daily care anti-wrinkle and firming

V

Restoran "Lovac", koji sebe voli da kvalifikuje kaokafanu, doista važi za jedno od najinteresantni-jih mesta u gradu kada govorimo o nacionalnojili bolje reći nacionalno-modernoj kuhinji. Kako i što sam naziv otkriva restoran je dizajni-ran u smeru loše imitacije lovačkog doma, alimoram priznati da ima čar restorana iz doba ko-munizma kada sam bio dete gde je uvek u prviplan dolazila hrana i usluga, a manje se brinuloo enterijeru koji je krečio. Konobari su brzi, hitri,znaju svoj posao, ali su ponekad i malo napeti,često usled konstantne gužve. No, dosta više upomoćnim sistemima, pređimo na ono zbogčega smo tu, a to je hrana. Na prvi pogled meni izgleda potpuno orjentisanka nacionalnoj kuhinji, ali kako prolazimo kroznjega vidimo da se ustvari radi zaista o široj, pasamim tim i nesvakidašnjoj ponudi nacionalnihjela i to izvan standardnog repertoara ćevapi,karađorđeva, bečka, punjene paprike... Toplapredjela imaju par vrlo zanimljivih momenatakao sto su šljive u slanini, zulijen tj. zapečene pe-čurke sa lukom u pavlaci i parmezanu, izvrsna

stvar kako za predjelo tako i glavno jelo uz nekitanjir sa povrćem i naravno tu je goveđi jezik so-tiran u sosu od rena. Što se tiče jela sa roštilja,skora sva su vrlo dobra gde bi izdvojio Lovac će-vape, ćevap smesa sa mešavinom začina rolo-vana u slanini i leskovački uštipak uzdignut sakajmakom i pečenom paprikom što ovom tradi-cionalnom jelu sa roštilja daje zanimljivo notuali i kalorijsku snagu. Tu su i specijaliteti od div-ljači koji postaju potpuna retkost te koje morateda probate makar zarad kulinarskog patriot-izma. Dolazimo do dezerta gde bi izdvojio itoplo preporučio Titovu krempitu sa Bleda kojaje zaista lagana, kremaste teksture i izuzetanizbor za one koji vole „bele“ kolače, pored krem-pite obavezno probajte palačinke u šatou i tortuReforma.Sve u svemu ovo je poprilično dobro mesto ukome je velika većina stvari sa menija zaistadobro spremljena. Restoran odgovara svim pri-likama, privatnim ili poslovnim ali ako želitenešto za težu romantiku možda ipak imajte neumu neko drugo mesto.

taciju normalne i suve kože sa adekvatnom UVzaštitom u odnosu na navedeni filter od 20SPFmada mi preporučujemo faktore od 30... alipored hidratacije ovaj proizvod nema šanse davam ispegla bore ili značajnije zategne kožu.

Proizvod poseduje vitamin C i peptide i to u dis-kutabilnim dozama za efektivnost, a da ne go-vorimo da ova jedinjenja iako mogu dastimulišu zdravu proizvodnju kolagena teško damogu da vam ispeglaju bore.


Restoran lovacAlekse Nenadovića 19, Beograd - www.restoranlovac.rs

38www.optimist.rs

Inspektor YodakreniBy: Nique chat

art


a Zgužvanimo od onoga što je dobro

www.facebook.com/inspektoryoda

edim (ležim, naravno) i mislim da l' da pišem oPrajdu!? Realno koga više briga od strejt i gejsrbskog roda i poroda za taj Prajd. Mislim senešto, nama pederima nije stalo, realno nijenaš, nije ni aktivistički, pa što bi onda trošilivreme o tome kada možemo o kurvama i kafa-nama. Kada smo kod kafana... Palo mi je napamet i da pišem o nekom mučenom tekstuobjavljenom u "24 sata" o gej klabingu u Beo-gradu, gde su se nalupetali kako je u gej klubo-vima (možete misliti, koriste množinu),atmosfera do jaja zato što nema pozera, gle-dača i blejača. Stani, polako, bez predrasuda...Mislim da je ovde problem u kulturnim razli-kama, jer ove pozere-gledače-blejače mi obje-dinjeno zovemo kurcolovcima, pa možda zatoautor teksta misli da nema blejanja u gej klubu!Budimo realni, svi znamo da kada se malo pri-miri podijum, a ti pogledaš okolo, kad onobokte ko na sahrani, sumorne i seksualno ne-zadovoljene face te vrebaju iz mračnih ćoškovaPlezira, pa ne znaš da li si u čistilištu ili u gradu.No, ni oni nisu preterano zanimljivi van mo-menta kada ih skineš, zgrabiš za kajlu i na uvceim otpevaš, "na kraj sela žuta kuća, ti, ti, ti, ta,ta, ta".Htedoh takođe da pišem o tome koliko smojadni kod zaljubljivanja, jer živimo u geto zemljipa imamo ograničene mogućnosti da nađemopartnera, te kada nam naleti neko ko iole pod-seća na ono šta želimo, mi odlepimo k'o ćurke.Tako i ja u zadnjih par meseci po gradu stalnosrećem bivšeg dečka sa kojim sam se onomadsmuvao usled gore navedenih nesrećnih okol-nosti. Poludeo skroz, peva mi neke pesme, za-vrće majicu da pokaže valjda nove trbušnjake,pokazuje prstom, znači kao ona najgora spla-varuša! Živ me blam pojede... no nebitno i otome.Desilo se nešto prošlog meseca što može feno-menološki da se smatra emancipatorskim sko-

40www.optimist.rs

Osveta se nsePiše: Petao20cm

cockfight

S

kom za pedere. Naime, neki tamo dečko jevarao svog tadašnjeg dečka sa dečkovim naj-boljim drugom (sva prava zadržavam za TV no-velu jer se ovakve stvari ne smišljaju već sedešavaju)! Ovog prevarenog i obeščašćenogmomka ponese bes, te ga nije mrzelo da pokraju, koji je igrom slučaja moj komšiluk, na po-sterima kućne radinosti prenese ovu priču i tosa sve slikom optuženog sada već okrivljenogprevaranta. Takođe, obeščašćeni momak je na-pravio i profil na Gay Romeu gde još detaljnije,jer ima čovek više prostora, opiše stanje stvari.Naravno, reakcije očekivane! Prevarant kaže daga boli kurac. Ormaruše staju na stranu preva-ranta, jer jebeš ti tu moral i ta sranja kada ćesada ljudi da znaju da je čovek peder. Doktetke, tradicionalno slomljenih srca u više na-vrata, staju na stranu obeščašćenog momka ivode osvetnički rat u njegovo ime preko soci-jalnih mreža. E sada, šta je ovde zanimljivo!? Pazanimljivo je to što se osveta među pederimaprenela u javni prostor. Naslušali smo se svidosta priča o pretnjama, prevarama i osve-tama, ali su svi ovi postupci najčešće ostajali ulčetiti zida i među par ljudi. Do skora niko nijemogao da zamisli da će tamo neka obešča-šćena tetka toliko da ispizdi, da će po uzoru nasrbske ucveljene domaćice koje uhvate svogmuža u prevari, to i da objavi komšiluku. Vidite,ta obeščašćena tetka iako verovatno u stanjuteškog emocionalnog distresa, je ipak uspelada kaže „jebaću ti ja sada sve po spisku“, te po-bedi pregršt strahova koji nas konstantno spre-čavaju da živimo slobodnije i iznese svoj prljavveš na čaršiju, gde mu je i mesto. Ovo su obra-sci ponašanja koji smo mogli često da vidimomeđu strejterima, ali skoro nikada međ geje-vima... Čini se da pederska emotivna drama po-staje mejnstrim, a onda je samo pitanjevremena kada će i naša prava postati svakod-nevnost. Stoga pozivam sve obeščašćene tetkeSrbije na ustanak, jer je moguće da će ovajmetod emancipacije možda i uroditi plodomkako svi ovi drugi kulturniji načini nisu.I jedan savet svim emotivno ucveljenim pede-rima... Ko kurcem dečka traži sa drugog će gaskidati!Prijatan dan.


najboljervira kad se objavi javno

ej muškarci provode mnogo vremena sa svo-jim strejt prijateljicama. Jedno vreme je za he-teroseksualnu većinu, posebno njen ženskideo, druženje sa gej muškarcima postalo svo-jevrsni sertifikat o normalnosti, progresivnompogledu na svet, liberalnosti. Samim tim, a biloje i očekivano, krenulo se u široku zloupotrebute odurne fraze - „Družim se sa gej ljudima,ali...“ Homofobija se naširoko pokrivala činjenicom,neretko i izmišljenom, da je neko nekada popiokafu sa homoseksualcem ili lezbijkom. Ženskadrugovanja sa gejevima na ovim prostorimapogurale su i američke serije, od "Vil i Grejs" i"Seks i grad" pa nadalje, te je posedovanje pri-jatelja ove seksualne orijentacije izjednačenosa kićenjem najpopularnijim aksesoarom.Priroda je i ovom slučaju najveći deo posla ura-dila sama. Homoseksualci se bolje, brže i lakšerazumeju sa ženama budući da su im sličniji ionda kada nisu. U prisustvu strejt muškaracanelagodnost je najčešće neizbežna, makar priprvom kontaktu. I bez obzira na to da li jedano drugom znaju i taj deo istine. Čini mi se da jeto stalno ponavljanje nelagode koju homose-ksualno orijentisani muškarac prvi put osetipred ocem, bratom i školskim drugom. Uteme-ljena je isključivo na spoznanju različitosti, arazvija se ili nestaje pod uticajem društvenihokolnosti. Gotovo sam siguran da bi u slučajunepostojanja celog tog konstrukta o nastrano-sti, neprijatnost prilikom spoznanja seksualnerazličitosti bila trenutna i prolazna kao u slu-čaju svih drugih različitosti. Recimo, rasne, ver-ske, etničke. Ta distanca kod civilizovanog delačovečanstva traje sekund, a kod istinskih ko-smopolita, dakle onih koji ne oskudevaju ni uznanju ni u iskustvu, može biti sasvim ogo-ljena.Naučeni da su izdajnici muškosti, otpadnici u

42www.optimist.rs

Strejt muneprijaPiše: Nikola Milić

kolumna

G

punom smislu reči, gej muškarci se ispred svo-jih strejt parnjaka osećaju kao na električnojstolici pre svega u izrazito homofobičnim sre-dinama gde se neguju najpogrešniji stereotipio seksualnosti. Tada, bez preterivanja, tajodnos može ličiti na odnos neprijatelja. Lepti-rići u stomaku su nešto drugo. I podjednakokruže u svim uslovima. I tamo gde se različitostiprihvataju bez izuzetka i tamo gde se zbog njihgubi glava. Protiv prirode se ne može.Zbog toga se ova vrsta privlačnosti ne da ob-jasniti samo sindromom zabranjenog voća.Najčešći gej san, onaj vlažni, jeste o san o ideal-noj, iskonskoj muškosti. O animalnoj muževno-sti i sirovosti do bola. Nije li to ono o čemumašta i najveći broj žena? I za većinu, nažalost,ostaje nedosanjan. Upravo tu leži razlog zbogčega na sajtovima za upoznavanje neretko kaoekstra kvalitet ističe - „straight look“. U grubljemprevodu – „ne fem“ što mnogi ističu kao jedanod najvažnijih zahteva da bi do kontakta uop-šte došlo.Onaj gej ili feminini deo „šljaka“ i kada je pre-kriven kilogramima perfektne mišićne mase, aotkriće istog obično vodi ka razočarenju. Op-sesija bildovanjem, u čemu su gej muškarciodavno prevazišli strejtaše, može biti sagle-dana i kao posledica večitog sna o muškostikoja se, najtradicionalnije, prevodi kao snaga,moć i sirovost.Suprotnosti se privlače preko užarene i opasnedijagonale. Drugarica gej momka koji guta po-gledom znojavog, razgolićenog molera zapo-slenog oko fasade preko puta neće imatiproblem da ga razume. I ona bi verovatno že-lela da ga pozove na predah.Na sreću, strejt muškarci čak i u društvu poputovog, sve češće dozvoljavaju sebi da se opustei probaju nedozvoljeno. Na radost gejeva kojiznaju da su te jabuke najslađe.


uškaracatelj ili nedosanjani san?

iko nije očekivao da će kraljica uvreda BiancaDel Rio zagrejati naša srca u šestoj sezoni Ru-Paul’s Drag Race. Ali onda je osvojila krunu i pro-glašena je za pobednicu Drag race takmičenja.Razgovarali smo s njom o teškoćama snimanjarijaliti serijala, o Drag Race-u u Britaniji, njenomfilmu…U pripremi je britanska verzija Drag race se-rijala. Kako će to po tvom mišljenju funkcio-nisati?Očigledno je da su ljudi koji su producenti emi-sije pametni i znaju šta funkcioniše, ali mislim daje bilo potrebno nekoliko godina u Americi dase pronađe ravnoteža.RuPaul je u jednom trenutku rekao da su zapo-čeli sa idejom sa određenim zadacima i izazo-vima i shvatili šta funkcioniše, tako da, kada samja došla, mislila sam da je veoma dobro rukovo-đena i podmazana mašina.Mislim da će serijal u Velikoj Britaniji biti sasvimuspešan, da vidimo drag na takvom nivou bibilo fenomenalno, i postoji mnogo talentovanihljudi u različitim državama koji ne mogu uče-stvovati u serijalu u Americi.Kako si se odlučila da se prijaviš za serijal?Interesantno je da sam pomislila "ovo nije zamene" kad sam prvi put pogledala šou.Nisam znala da li bi im se dopao moj stil koji jeviše komičan, jer nisam videla nikoga kao štosam ja.Pričala sam sa Ru u emisiji i pitala me je: "Zaštosada?", rekla sam joj da ne znam! Htela sam dapokušam, a ona me je pitala: "Zašto ti je tolikotrebalo?". Odgovorila sam joj da nisam videlanikog kao što sam ja u serijalu, a ona dodala:"Zato što nisi došla na audiciju!". Otvorili su emi-siju za sve tipove i sve vrste drag kraljica i ovesezone bilo nas je pet preko 35 godina, tako daproširuju svoje horizonte i mislim da je zbogtoga šou bio bolji. Definitivno postoji više raz-novrsnosti.

Kakvi su tvoji utisci kada je u pitanju Ru-Paul's Drag Race?Prolaziš kroz puno uspona i padova. Odabranasi, onda imaš nekoliko dana da se spakuješ,onda putuješ, onda si stigla tamo, onda se vratiškući, onda ne smeš da pričaš o tome, onda naj-ave, onda si uzbuđena dok se prikazuje, onda sijoš više uzbuđena i onda te svi napadaju, što jeužasno!Definitivno je to jedna luda vožnja. Ali na kraju,i u retrospektivi, zato što je prošlo skoro godinudana u procesu, ili već više od godinu dana, jeto što dobiješ tu fenomenalnu priliku da budešono što jesi, iako imaš periku i šminku.Zbog mojih izbora u životu imala sam dobre iloše poslove, i ovo mi je otvorilo vrata na tolikonačina i zato mislim da je vrhunac bilo učestvo-vanje.Definitivno je doprelo do mene i testiralo me jekao osobu što nisam očekivala sa 38 godina. De-finitivno mi je pomoglo na dosta načina.Promenilo mi je život na način koji ne mogu daobjasni, prosto je neverovatno, znam da je touobičajen odgovor ali to je istina. To ne možetevideti dok niste osetili i dok niste u tome ondaje to prelepo mesto.Prijateljica sam sa Courtney Act, Darienne Lakei Adore Delano, i pričali smo o tome. To je kaobiti u sredini dijamanta, imaš predivnu šansu isve je bilo prilično magično.Momenat u kome si zablistala je bila stend-up komedija. Kako si se osećala tokom te ne-delje?To je bilo predivno iskustvo i bila sam zabrinutapovodom toga zato što mi je Ru rekao: "Ljudiočekuju da budeš zabavna!"Ja nisam pisac, bolje se snalazim u situaciji i toje bio šou koji je predstavio smešnu situaciju ionda dodati jednu stvar koja će sve dekoncen-trisati - publiku punu starih ljudi. Srećom, videlasam šta su ostale devojke radile i imala samstvari koje sam isplanirala i napisala. Odmah

44www.optimist.rs

Bianca iskreno o ser

intervju

N

sam znala da ne mogu da ih iskoristim. Umestotoga, uradila sam ono što bih uradila u klubu,bila smešna i obratila im se kako znam i umem.Bio je momenat kada sam morala da verujemsvojim instiktima i da dam sve od sebe jer je tosve što sam mogla da uradim. Bilo je veoma za-bavno raditi to, ali takođe je bilo kao da sam ple-sačica i očekuje me igrački izazov i to može bitiveoma zastrašujuće, jer ne znaš šta tačno tražeod tebe. Ono što je meni smešno u baru, moždanije smešno njima na tv-u. Ako ne rizikuješ, ondato nikome nije smešno.Hajde malo da pričamo o tvom filmu koji sinajavila?Uragan Bianca je film mog dragog prijateljaMatta Kuglemana. Zajedno radimo na njemu ipokrenuli smo kampanju prikupljanja novca. Ini-cijalno smo skupili 35 hiljada dolara i onda samotišla da snimam Drag Race gde nisam moglada govorim o filmu. Svi su mislili da sam uzelanovac i otišla na ludo putovanje da trošim novacna muške kurve. Ali sada kada je Drag Race za-vršen mogu da se posvetim filmu i započeli smonovu kampanju prikupljanja novca za film.Mnogi ljudi ne znaju da je u mnogim saveznimdržavama još uvek legalno da dobijete otkazako ste gej i film je baziran na priči nastavnikakoji je dobio otkaz jer je gej. Kako bi se osvetioon se vraća u taj mali grad kao nastavnica Biancadel Rio. Priča je luda i zabavna. U pitanju je ko-medija i nadamo se da će biti gotova do krajasledećeg leta.Da li si potrošila nagradu od $100.000?Dobila sam novac, ali ništa ludo nisam uradila.Moj raspored je bio toliko zauzet da nisam imalavremena da ga potrošim. Strarija sam, tako dami je cilj da kupim stan.To je bio cilj ovog mog putovanja, imala sammogućnost da putujem i da vidim svet, što jebilo fenomenalno ali veoma sam zauzeta takoda nisam bila neozbiljna. Jednostavno nisamimala vremena da ga potrošim, što je dobro!


del rio rijalu RuPaul’s Drag Race

z srpski bioskopski repertoar sveden na, nazo-vimo to tako, krajnje nužnosti svaka filmska pri-godica ume da ogreje srce napaćenih filmofilakinofilne sorte. Tako nas je nedavno u okviru pu-tujuće regionalne revije Filmomania obradovaonoviji i premijerni (a sada već pretposlednji) filmneumorno - nezaustavljivog Xaviera Dolana.Dolan je, srećom, i ovog puta ostao svoj nasvome, te je i ovim ostvarenjem nastavio misijufilmskog preispitivanja finesa i opsesivnih mo-tiva pojma kvira. To, naravno, teško da ikogamože da iznenadi, ne samo imajući u vidu Do-lanovu javnu personu i istupe u javnosti, već po-najpre njegov minuli rediteljski rad. Počev odostvarenja "Ubio sam svoju majku", možda i naj-značajnijeg debitantskog rediteljskog rada u do-menu festivalski orijentisanog arthouse filmaviših dometa i krupnijih ambicija u poslednjihdesetak godina, Dolan uspeva da kvir motive iteme zaodene u zbilja prestižno i jasno i snažnoartikulisano filmsko ruho prvog reda.Ova priča posve srećnog toka počela je, dakle,sa filmom naslovljenim "Ubio sam svoju majku"(2009). U njemu, uz naknadno priznanje da jereč o filmu poluautobiogrfske osnove, tada tekdvadesetogodišnji Dolan ubedljivo problemati-zuje i oslikava buran odnos majke i sina, sklonogsvakakvim neumerenostima, neopreznostima ieksperimentima. Ponajpre je festivalska publikau ovom delu prepoznala upečatljiv portfolio radmladog autora čija docnija dela vredi ispratiti sadužnom pažnjom. Na svu sreću, Dolan je i tadapokazivao vanserijsku predanost i preduzimlji-vost, pa je ubrzo pred festivalske znalce i širegledateljstvo stigao njegov novi rediteljski po-dvig – vidno razmahanija i usložnjenija drama oodrastanju u senci svega i svačega, nazvana "Iz-mišljene ljubavi" (u nefrankofonom delu planeteišao je pod engleskim prepevom naslova –Heartbeats). U ovom filmu Dolan je na krajnjeefektan način sjedinio i dalje postojanu tradicijukvebečkog arthouse filma s kraja prethodnog i

početka novog veka, te stileme mumblecore fil-mova iz južnog susedstva i ključne odrednice vi-zuelno umivenijih filmova indie provinijencije.Uz, naravno, podosta kvir podmotiva i „ukrasa“.Dve godine kasnije Xavier Dolan predočio jesvoj do ovog trenutka najambiciozniji i implika-cijama i filmskim referencama najbogatiji redi-teljski rad – odličnu dramu krize i razvoja(novog, kvir) identita Laurence Anyways (U sva-kom slučaju, Lorens). Izvanrednu pomoć Dolanje imao u očito veoma nadahnutom i (sa punopovoda) samouverenom Melvilom Poupaudom,francuskim srcelomcem koji je ovde očito pro-našao zlatnu žilu na putu i ka proširenju svogglumačkog polja borbe. U svakom slučaju, Lo-rens je i na drugo, treće... gledanje odličan i za-divljujće zauman film u kom osnovna potkapriče (o dugom putu koji mladi profesor pređeka pronalaženju svoje istinske biti u novom rod-nom identitetu) nosi i niz intrigantnih implika-cija, a Dolan je i pri tom upadljivo zahtevnijempolju pokazao izuzetan rediteljski dar, a i osećajza meru i sposobnost da u razmahanoj priči na-čini razliku između onoga suštinski relevantnogi onoga usputnog.Prethodna godina donela nam je i narečenog"Toma na farmi", u kom Dolan (u vidno svedeni-jem maniru) ujedinjuje motive i teme iz svojihprethodnih rediteljskih dela. Naime, ova priča oputovanju mladog urednika u izdavačkoj kućina selo, na pomen svom preminulom partnerubrzo se izrodi u skladan spoj već viđenih odred-

46www.optimist.rs

Xavieri Tom na farmi: Svoj na sv

U

film

Piše: Zoran Janković

nica iz gorepomenutih Dolanovih rediteljskih ra-dova. Kako bolom sluđeni Tom ubrzo sazna damajka njegovog pokojnog dragog ni ne zna osklonostima svoga sina, a psihotični brat nastojida zaštiti neukaljanu uspomenu na brata o kogase očigledno debelo ogrešio, Tom na farmi možeda se posmatra kao mešavina opaženog u svatri prethodna filma; tu je motiv majčinstva kojenije baš najlakše moguće breme, tu je motiv sa-grešenja i suštinske nemogućnosti iskupljenja uželjenoj meru, a tu je i pitanja LGBT identitetakoji, gle čuda, bode oči i pobuđuje i na kontem-placiju i na nasilje i nerazum. Ipak, stilski, izra-žajno i narativno sveden, "Tom na farmi" jeprvenstveno silovita i omamljujuće sugestivnadrama o težini ćutanja koja prati mnoge ličnerodne i druge evolucije i lomove.Dolan već ima novi film (u pitanju je ostvarenjeMommy, već prikazan u Kanu, a kojim Dolan na-novo varira varljivi pojam majčinstva u neuslo-vima), na koji ćemo, sva je prilika, morati dapričekamo neku novu, manju ili veću filmskufeštu. One nam ionako dođu kao štake za probi-janje kroz vlastitim potrebama i žudnjama zaonim valjanijim što savremeni film na planetar-nom nivou ima da ponudi. Ali, što da se lažemo,hvalimo svaki put možemo i osetimo pobedu,na ovako sjajne darove poput svih pomenutihDolanovih ostvarenja, zbilja vredi pričekati se.Možda je tako slađe, a i smislenije. Najposle,istinski dar je na prvom mestu i uvek DAR.


r dolanvome... i naravno, podvig!

ilm Pleme, Miroslava Slabošpitskog biće prika-zan na desetom jubilarnom filmskom festivaluSlobodna zona , koji će se ove godine održati od7 - 12. novembra, u tri grada (Beograd, Niš i NoviSad), u osam bioskopskih sala (Sava centar, Domomladine Beograda, Kulturni centar Beograda,Kinoteka, Muzej Savremene umetnosti Vojvo-dine, Arena Cineplex, Niški Kulturni centar, Vilingrad) u kojima će emitovati preko 27 filmova,tokom šest dana filmskog programa.Miroslav Slabošpitski apsolvira svoje dugogo-dišnje proučavanje osoba sa oštećenim sluhomkoje je počeo 2010. filmom ,,Gluvoća" (Gluk-hota). Deluje vrlo smelo praviti film bez dijaloga,mada reditelj se pokazuje sasvim dorastao. Filmnas uvodi u svet marginalizovanih gluvonemihadolescenata koji život provode u internatu pri-lagođenom njihovim potrebama. Internat odajeutisak doma za nezbrinutu decu , ili neke kaz-neno-popravne ustanove post-socijalistickeprovinijencije. U ovom sumornom ambijentuglavni junak, neimneovani mladić, biva uvučenu kriminalnu organizaciju koja povezuje upravuškole i njene štićenike, svedočeći i učestvujući ubeskrupuloznoj prostituciji i sitnim pljačkamakoje svojom brutalnošću nadilaze primere ma-loletnicke delikvencije. ,,Pleme" je nezvaničninaziv ove organizacije i očigledna aluzija na pri-mitivnu i jasnu hijerarhiju kojom je ustrojena.Razvoj dramaturgije nas vodi kroz nevidljivuanarhiju koja tinja ispod površinskog sloja dru-štva. Deca su zapostavljena, otpisana i škartiranai kao takva očigledno neprilagođena bez obzirana svoj fizički hendikep. Postoji nesto iskrenoveličanstveno u posmatranju komunikacije bezreči koja se sprovodi sa istim žarom kao i vatrenirazgovor u dijaloškoj formi. Semantika koja naskao gledaoce drži uslovljenim da pomno pra-timo neverbalnu komunikaciju slojevito podu-prtu svim elementima mizanscena funkcionišezačuđujuće uspešno, s obzirom na trajanje filmakoje prebacuje dva sata. Naturalistički stil saeksplicitnim scenama nasilja i seksa je pravilnokontekstualizovan i ispunjava funkciju, flertujući

sa šokantnošću, u stilu pokojnog Alekseja Bala-banova. Kadrovi su dugi i hipnotišući, često u kli-zećem pokretu koji se tempom i ritmom uklapau svet lišen zvuka. Kada povremeno čujemo ak-tere kako ispuštaju neartikulisane prigušenekrike usled užitka ili bola, scena značajno dobijana intenzitetu i ovo je jedan od onih trenutakakoji zaista svedoče o rediteljskom umeću drža-nja pažnje. Film je višestruko nagrađen na ovo-godišnjem festivalu u Kanu, kao i drugim velikimfestivalima poput Lokarna u Italiji i Karlovih Variu Českoj republici.

film

48www.optimist.rs

Slobodna zonačitaocima optimista preporučuje: film pleme

F


ostoji neraskidiva veza između onoga što obi-čno nazivamo "Brodvejskim mjuziklom" i LGBTzajednice. Ta veza je toliko jaka i tokom istorijeovog specifičnog žanra postala toliko očiglednada se već koristi kao opšte mesto ili podrazume-vajuća odrednica za definisinje gej karaktera usitkomovima i sapunicama. Brodvej je, jasno,baš kao i teatar uopšte na neki način bio "slobo-dna zona", okruženje gde su LGBT umetnicimogli gotovo slobodno da izraze svoju različi-tost, ekstravaganciju ili jednostavno ljubavprema štrasu i šljokicama. Postojao je nekakavprećutni dogovor između publike i izvođača -umetnika - kreatora najslavnijih brodvejskihmjuzikala koji je čak i u najkonzervativnijim vre-menima davao Brodveju slobodu da tretirasvoju LGBT "decu" sa nežnošću i što je još važnije–poštovanjem. Lista LGBT umetnika koji su osta-vili neizbrisiv trag u razvoju ovog žanra nepre-gledna je i neprestano se upotpunjuje i može seporediti samo sa još jednom zajednicom i nje-nim uticajem na mjuzikl – Jevrejima. I dok su svedo sedamdesetih godina prošlog veka LGBTteme u mjuziklima bile više manje skrivene iliiskazane kroz metafore i simbole, od početka tedecenije Brodvej "izlazi iz ormara" i u nekolikokultnih mjuzikla iz tog perioda (npr. "Kabare","Chorus Line") imamo likove koji su otvorenogej, da bi u osamdesetim već imali mjuzikle gdeje to i centralna tema ("Kavez za ludake", "Polju-bac žene pauka"). Danas se pak čini da su naBrodveju i zastupljene samo dve teme, Dizni iLGBT zajednica ("Kinky boots", "The Book ofMormons", "The Normal Heart" itd). Mjuzikl "Viktor, Viktorija" ima gotovo tipičnu ge-nezu kako se pravi brodvejski hit u proteklih dvedecenije. Naime, od devedesetih je krenuotrend postavljanja brodvejskih verzija kultnih (ilipak opskurnih) filmova na muzičke scene. Takosmo dobili čitavu seriju Diznijevih crtaća u scen-skim varjantama ( "Mala sirena", "Aladin", "Poka-hontas", "Kralj lavova"…) ali i bizarne adaptacije

filmskih klasika kao što su "Roki", "Mostoviokruga Medison", "Prisila kraljica pustinje", "Ženena ivici nervnog sloma", pa čak i "Spajdermen". "Viktor, Viktorija" je najpre bio film, ali ne onajkoga svi znamo, već nemačka komedija iz tride-setih godina "Victor und Victoria" gde je čitavkvir podtekst bio zabašuren igrom travestije

50www.optimist.rs

Viktor Vikprijatno Veče ispuPiše: Boban Jevtić

pozorište

P

(kao što znamo iz nekog razloga publika u svimperiodima od kad postoji zabava nalazi da jemuškarac u haljini neodoljivo smešan). GenijalniBlejk Edvards je uzeo tek glavnu premisu (ženakoja se pretvara da je muškarac koji se pretvarada je žena), od čega je napravio urnebesnu, sti-lizovanu i duboko tačnu analizu žensko – mu-ških odnosa. Edvards je dakle napravio tuingenioznu intervenciju da u filmu gde vrvi odLGBT likova centralno pitanje u stvari bude kakoje moguć iskren i ravnopravan odnos muškarcai žene u vremenu kada su se rodne uloge nepo-vratno izmenile. Dodajte uz to i fenomenalanmuzički score Henri Mancinija, Džuli Endrjus, lu-ksuznu produkciju i slepstik komediju i dobili stejednu od najboljih komedija svih vremena. Predstava koju smo imali prilike da vidimo u Po-zorištu na Terazijama je mjuzikl koji je imao so-lidan brodvejski život, naslovnu ulogu jeponovo igrala Džuli Endrjus (alternacija je bilaLajza Mineli) a kritičari su uglavnom zamerali dasongovi Frenka Vajdhorna nisu na visini onih izfilma legendarnog Henri Mancinija (koji nije bioživ u vreme nastanka mjuzikla). Tekst je gotovodo najsitnijih detalja transponovan iz scenarija,skraćenja su učinjena samo tamo gde je zbograzličitosti medija to bilo neophodno. Ipak, upredstavi je zapravo blago pomereno težište naLGBT teme i jasno je da ako poruke ima ona je udomenu zahteva za tolerancijom i razumeva-njem različitosti. Predstava je režirana sigurnomrukom Mihajla Vukobratovića, gde se jedina za-merka može uputiti na nekonsekventno vre-mensko pomeranje radnje. Mina Lazarević jenašla ulogu po svojoj meri, Aleksandar Srećko-vić je odličan u scenama čiste, slepstik komike,ali je zapravo Jelena Jovičić u ulozi Norme Kasidina neki način "ukrala" šou i verovatno će sesama predstava po toj ulozi najviše pamtiti. Usvakom slučaju, bili gej ili ne, ova predstava ga-rantuje jedno prijatno veče ispunjeno smehomi muzikom.


ktorijaunjeno smehom i muzikom

eško da će biti i prilike i prostora i stvarnog pokrićada se na stranicama vašeg ljubljenog Optimistaprozbori koja više o nadolazećoj, a korenitoj revo-luciji koju sa sobom donosi ulazak Amazona napolje televizijske produkcije (dosta nalik potresimaizazvanim prodorom sve razmahanijeg Netflixa uposlednjih par leta Gospodnjih). Ali ne mari, jer,što da se lažemo, slabo ko od nas je pretplatnikAmazona i elitnije ustrojenih belosvetskih emiterai svoje potrebe za "serijačenjem" zadovoljavamona drugim izvorima i uz pomoć drugih "kanala".Stoga, hajde da se usredsredimo na ono najpo-tentnije i najneodoljivije što nam je sada i serij-skom programu usmereni Amazon doneo uposlednjih par meseci.U tom smislu, kada spojimo tri pojma – predmetinteresovanja našeg Optimista, Amazonovu za-huktalu kuhinju serijskog programa i tim putempridošle novitete, stižemo do istinskog dragulja. Upitanju je majstorija od TV serije "Transparent",čijih je deset epizoda prve sezone Amazon neda-vno predočio svojim abonentima i nama, na dža-baluk navučenim satelitima. Mimo te pratećefaktografije i pojašnjavanja okolnosti produkcije iplasmana, "Transparent" je, što je daleko važnije,novo čedo kreatorke Jill Soloway, koja nas je po-dosta zadužila svojim prethodnim TV radom "Uni-ted States of Tara". I ovoga puta g-đa Soloway ufokus stavlja motiv atipično-tipične američke po-rodice; dok su ukućani morali da se (kako znaju iumeju) nose sa Tarinim poremećajem podvojene(tačnije, višestruke) ličnosti, troje postarije deceoca i glave porodice (u izvrsnom tumačenju uvekmaestralnog Jeffreyja Tambora) moraće da se uh-vate u koštac sa nenadanom potrebom oca daostatak života, to čuveno i mitsko treće doba pro-vede kao ŽENA.Istina, izmenjene su i ekonomske okolnosti –ovoga puta priča, dodatno ojačana motivom čita-vog dijapazona kvir podvrsta i mikrotipova, jesmeštena među ekonomski vidno relaksiranuklasu, koja, nasuprot lumpenproleterijatu u veči-

52 www.optimist.rs

TranspSloboda je (buržujPiše: Zoran Janković

serija

T

tom klinču preživljavanju, ima mogućnost da sei na onu poslovičnu treću decimalu bavi fine-sama rodnih promena i iznenada na površinu iz-bilih poriva. Mimo toga, Jill Soloway i ovogaputa uz lako uočljivi slobodniji ton zadržavadobar ukus i suptilan i istinski viralan humor,koji, pak, udruženi čine da ova priča, i mimo togblagog, a evidentnog humorističnog pristupa,funkcioniše i kao ozbiljna i otvoreno polemičnadrama o serioznim pitanjima roda i individual-nih sloboda u kontekstu nezaobilaznih i/ili(samo)nametnutih ograničenja koja prizoran(malo)građanski život nužno nosi sa sobom."Transparent" (naziv počiva na duhovitoj igri re-čima, jer drugi deo krije dosta sličnu reč 'parent',a roditeljstvo je ovde jedan od najvažnijih boč-nih motiva) pokazuje svu složenost porodičnesituacije i pratećih društvenih uslovljavanja,usled kojih i oni u načelu liberalni svako malomoraju da vagaju, preispituju i samima sebi idrugima dokazuju vlastitu slobodoumnost. Toje moguće jer su kreatori ove odlične porodičneserije o mnogo toga zanimljivog postavili čvrstuosnovu koja prilično snage crpe iz baštine sko-rijeg američkog indie filma i nasleđa književno-sti tzv. histeričnog realizma, zasnovanog dobrimdelom upravo na polaznom motivu prizornih, asuštinski disfunkcionalnih porodica. Tako će u"Transparent" otac možda i najvažniju bitkusvog života morati da bije možda i uprkos upit-noj podršci svojih nezalečivom narcizmu i su-štinskoj nezainteresovanosti za druge istrajnoposvećenih vrlih potomaka.Deset epizoda je ponuđeno tek, možda je to ipremali uzorak za krupne i bezrezervne rečipohvale (a imajući i vidu krupne oscilacije iblago urušavanje prethodne serije iste autorke),ali već sada se barem može izreći jasan i glasansud, lišen i bledih naznaka relativizacija i uvekzgodnih ograda, da je ovde reč o iznimno važ-nom "televizijskom" delu, čiji autori mudro ko-riste i prednosti ove novine u produkciji iplasmanu serijskog programa i nepresušno mo-tivsko-leksičku živopisnost domena kvira. A sveto u krajnje pitkom i efektnom izdanju, uz nagla-sak (negde iz dubine kadra) da se sloboda iz-nova i iznova mora osvajati, sve i da se svi naplaneti živeći saglasimo da je sloboda danas (a iveć podugo) najvarljiviji od svih konstrukata sakojima moramo da živimo.


parentjski) konstrukt, ali ipak...

eriju "Defiance" su ljubitelji naučne fantastikeočekivali sa zebnjom. Sa jedne strane iza serijeje stajao legendarni Rockne S. O'Bannon, tvoracsada već kultne serije "Farscape" koja je sa svoječetiri sezone postala jedan od najboljih SF seri-jala ikada. Iako su mejnstrim mediji zamerali au-toru i produkciji to što umesto kompjuterskihtehnologija za kreiranje vanzemaljaca koristelutke (iza kojih je stajala firma Džima Hensona,tvorca Mapeta) upravo je to što je ovaj serijalučinilo različitom od drugih. Zahvaljujući ovomlutkarskom pristupu, sjajnoj scenografiji i odlič-noj priči O'Bannonon je krivac za jednu od kult-nih serija ovog žanra. Posle ovoga on je želeo daponovi uspeh, ali su usledili bledi "The Triangle"i rimejk serije "V". Onda je O'Bannon počeo daradi na seriji "Defiance". Sa druge strane iza ove serije stajao je SyFyChannel, televizijska kuća koja je nekada bilapoznata po vrhunskim serijama, a sada je poz-natija po tome što razočarava fanove gde godstigne. Poslednji veliki gaf je bilo otkazivanjeodlične "StarGate Universe" nakon samo dve se-zone uprkos odličnim kritikama i prihvatanju odstrane gledalaca.Treća strana u kreiranju ove serije bila je TrionWorlds koja se bavi proizvodnjom video-igara.Logično je bilo da ova serija dobije i igru koja bise bazirala na njoj, međutim u ovom slučajukreatori su želeli da urade nešto drugo. Ideja jeda se serija i igra budu isprepletani, događaji useriji će se reflektovati na igru i obrnuto. Posle završene dve sezone možemo da kažemoda je serija mnogo bolja od igre koja je, poslepet godina razvijanja, doživela komercijalni de-bakl dok je, sa druge strane, SyFy najavio trećusezonu serije za 2015. godinu. Radnja serije se dešava u bliskoj budućnosti. Za-jednica različitih vanzemaljskih rasa poznatijihpod kolektivnim imenom Votanci biva primo-rana da napusti svoj solarni sistem sunčeve ko-lizije. Kada su Votanci napustili njihov sunčev

sistem pre pet hiljada godina nije bilo znakovarazvijene tehnologije na Zemlji i zato su se onizaputili ka njoj. Međutim, kada su 2013. godinenjihovi svemirski brodovi došli u orbitu okoZemlje situacija je bila drugačija. Ograničenombroju Votanaca je bilo dopušteno da se nasele učetiri kolonije na planeti, a ostali su ostali u orbitiu hipersnu dugom deset godina dok se diplo-matski pregovori ne okončaju. Posle deset go-dina pregovora zemaljski fundamentalistiubijaju votanskog ambasadora što izaziva sed-mogodišnji rat između Zemljana i Votanaca.Sukob prekida incident u kome svemirski bro-dovi iz orbite padnu na planetu i oslobode teh-nologiju za teraformiranje. Ovo izaziva brojnepromene u biosferi i geologiji planete i primo-rava dve rase da prekinu sukob i da se udruže dabi preživeli. Elektromagnetna distorzija je one-mogućila dugačke letove i komunikaciju na da-ljinu tako da su formirane relativno izolovanezajednice poput onih u 19. veku. Glavni junak serije je avanturista i ratni veteranJoshua Nolan (Grant Bowler) koji sa svojomusvojenom ćerkom Irisom (Stephanie Leonidas)dolazi u gradić Defiance (ex Sent Luis) gde silom(ne)prilika postaje šerif kako bi zaštitio grad od

54www.optimist.rs

DeSvako sa svakim bez obPiše: M. Aranđelović

serija

S

sporadičnih borbi izmeću ljudi i vanzemaljaca,pljačkaških bandi i velikih zavera i misterija kojeugrožavaju stanovnike. U suštini je svojevrstan „kauboj“ sa svim njiho-vim elementima – pravičan, mada cinični, šerif,lokalni mafijaš koji želi da zagospodari gradom,salun-bordel i njegova Madam, rudari u potraziza zlatnim žilama, Indijanci (mada se ovaj putzovu Iratijanci), gradonačelnica koja mora da sa-čuva grad od spoljnih (i podzemnih) neprijate-lja... Interesantan je pristup u kome su vanzemaljskerase izabrane da „ožive“ neke naše predrasudeprema etničkim ili verskim grupama. Tako su, naprimer, Kastithanci aristokratska rasa (što meta-forički simboliše i njihova albino koža), koja živiu kastinskom patrijarhalnom sistemu zasnova-nom na njihovoj svetoj knjizi, Iratijanci su ple-menski narod sličan američkim Indijancima,Inodogenezi su rasa genijalnih bića koji su po-stigli mnogo toga u nauci zahvaljujući totalnomodsustvu bilo kakve etike, morala ili obzira, Sen-šoti su, manje-više ogromne gorile koje radekao... hm ... gorile lokalnih moćnika i bogataša,Liberati su mali narod, čije je lice prekriveno ma-ljama tako da se ne razlikuju ženski i muški pri-

merci, uglavnom su sluge ostalim rasama....Primorani na zajednički suživot u malim komu-nama između svih rasa dolazi do međusobnogpreplitanja u svim oblastima života. Iako se popravilu venčavaju i razmnožavaju u okviru svogaplemena izuzeci postoje, naročito kada je u pi-tanju seks. Seks je u ovoj seriji ona tačka gde svegranice nestaju. Jednostavno svako može sasvakim, bez obzira na solarno poreklo. U takvom okruženju, u kome se ne vidi prisustvotradicionalnih verskih zajednica na zemlji, sa-svim je logično da postoje (ne)ljudi koji upraž-njavaju istopolne seksualne odnose. I zašto tokriti? Nismo na Enterprajzu, zaboga. Ovo je ipak21. vek. Počelo je stidljivo kada je na scenu stupio BrajanKini... Zapravo u seriji se u epizodnoj ulozi po-javljuje i Gale Harold koji je tumačio ulogu se-ksualne gej mašine u seriji "Queer As Folk". Dakle počelo je stidljivo kada je u prvoj sezoniKastithanka Stahma Tarr zavela vlasnicu bordela.Iz epizode u epizodu nalazile su se one u kreve-tima bordela i razmenjivale nežnosti i telesnetečnosti. Takođe se na marginama razgovoraspominje i veza između još jednog KastithancaSkevura i biomana Ulyssesa. Tim LGBT elementima je završena prva sezona.Druga sezona je negde na polovini prostoeksplodirala. U jednoj epizodi sam se gotovo za-pitao da li je iko ovde više strejt. Prvo sponzoruša Deidre Lamb iliti Treasure Dollzavodi Christie Tarr da bi unela razdor izmeđunje i njenog supruga Alaka Tarra. Alakov otacDatak Tarr u sred bordela u usta ljubi iratijan-skog eskorta i odlazi sa njim u sado-mazo sobuza uživanje (gde, istina, nemaju seks već organi-zuju zaveru). Indogenezijanku Doc Yewll mučiduh prošlosti koji se javlja kao njena devojkekoja izvršila samoubistvo zbog njihove preki-nute ljubavi. Saznajemo da je i aktuelni grado-načelnik Defianca, zbog trauma iz mladosti kadaje bio žrtva grupnog silovanja, homoseksualac.Ova epizoda se završava u trans-klubu gde sugosti ljudi koji vole da se maskiraju i oblače kaovanzemaljci. Epizodu zatvara pesma jednog iz-razito feminiziranog trans-muškarca koji neodo-ljivo podseća na Liberačija. Videćemo kakva nam LGBT iznenađenja pripre-maju autori ove serije u trećoj sezoni narednogleta.


efiancebzira na solarno poreklo

a početku beše Netflix. Netflix je kompanija kojapruža usluge strimovanja multimedijalnog sa-držaja preko interneta. Prostije rečeno preko nji-hovog sajta ljudi mogu da gledaju filmove iserije. Ono što je doživelo pravo bum ove kom-panije jeste proizvodnja sopstvenog sadržaja.Serije koje je Netflix producirao su nominovanei osvojile su brojne nagrade, a njihove serije susve kvalitetnije i sve gledanije. Jedna od tih serija je „Orange Is The New Black“.Ova serija prati avanture devojke zlatne kose izsrednje klase Pajper Čepman u zatvoru. Zbogove serije smo i čuli za Lavern Koks ili SamiruVajli, a mogli smo ponovo da se družimo sa KejtMulgrou iz "Zvezdanih staza" ili sa Laurom Pre-pon iz "Veselih sedamdesetih". Međutim malo nas je, dok smo „u cugu“ gledalisvih trinaest epizoda prve sezone znalo da jeova serija zasnovna na knjizi koja je, opet, bazi-rana na istinitom događaju. "Crno više nije u modi" (Orange Is the New Black:My Year in a Women's Prison) su memoarski za-pisi Pajper Kerman koja je zbog toga što je umladosti bila umešana u posao oko prenošenjadroge preko granice i pranja novca bila osuđenada provede godinu dana u ženskom zatvoru. Pajper Kerman se u mladosti zabavljala saNorom čija je sestra bila u vezi sa nigerijskimkontroverznim biznismenom. Tako je Pajperuvučena u kriminalne radnje. Mnogo godina ka-snije, kada je već promenila svoj stil života, uoz-biljila se, našla finog dečka na njena vrata suzakucali policijski agenti i obavestili je da jenjena prošlost došla po nju. Osuđena je na pet-naest meseci zatvora i godinama je čekala da jekonačno upute na izdržavanje kazne. To se i do-godilo kada je već imala trideset i četiri godine,deset godina posle krivičnog dela i šest godinanakon presude. O svom iskustvu u zatvoru je na-pisala knjigu po kojoj je Netflix snimio popu-larnu seriju. Po pravilu su knjige po kojima se kasnije sni-

maju filmovi i serije mnogo bolje od adaptacija."Crno više nije u modi" je izuzetak koji potvrđujepravilo. Serija je bolja. Ili da budem precizniji,knjiga je drugačija od serije. I to ne zbog togašto se knjiga razlikuje od serije. Izmene i oduda-ranja su stvarno minorna i uglavnom se tiču nje-nog vanzatvorskog života. Njen verenik Lari je uknjizi upozna kao lezbijku, a tek kasnije oni svojeprijateljstvo pretvaraju u romantičnu vezu. Ta-kođe u knjizi njen verenik je radilica, nije len-čuga bez posla kao u seriji, u knjizi je uz nju odpočetka do kraja robije, dok je u seriji zabija nožu leđa tako što je ostavi, jer upadne u vezu sanjenom najboljom prijateljicom.Pajper Kerman piše jednostavnim i nekompliko-vanim stilom što celu knjigu čini lakom za čita-nje, ali nikako glupom i jednostavnom. Kermanposmatra i analizira žene sa kojima se susreće,opisuje događaje i anegdote koje joj se deša-

56www.optimist.rs

Crno više nijiliPiše: M. Aranđelović

N

književnost

vaju, nabraja probleme sa kojima se sve zatvo-renice suočavaju. Međutim ovo ipak nije delo oizmišljenim događajima već o stvarima koje suse stvarno dogodile. Zato autorka nije imala mo-gućnosti da se mnogo „razmaše“ sa pričom kaošto su kreatori serije mogli da urade. Oko nekogdogađaja koji je Pajper spomenula samo uzgredoni su uspeli da naprave celokupnu priču razvu-čenu na nekoliko epizoda. Dalje, Pajper ostajePajper, ona piše u prvom licu, sa svim subjektiv-nim pogledima i svetonazorima koje ima. Makoliko imala želju da bude objektivna kada opi-suje zatvorenice ona je ipak mala, plava, privile-govana devojka iz više srednje klase što sasobom nosi pun kofer unapred zacrtanih moral-nih i etičkih kodova kroz koju prizmu ona i po-smatra svoje drugarice iz zatvora. I sama Pajper je privilegovana. Počevši od suđe-nja, što i ona i njen advokat priznaju, na kome je

dobila mnogo manju kaznu nego neke njene ci-merke iz zatvora samo zato što je lepa, mršava,plavokosa, i ima lepo poslovno odelo, preko zat-vorskog osoblja i zatvorenica koje joj pomažuna svakom koraku i izlaze joj u susret svesne isame da je ona drugačija od njih, pa sve do izla-ska iz zatvora gde je čeka ozbiljan posao, neštošto ostale zatvorenice ne mogu ni da sanjaju.

Tako, na primer, jedan od većih robijaških pro-blema Pajper Kerman jeste nepodnošljiva tišinau teretani i tokom trčanja jer na početku nemože da kupi radio i slušalice. Kasnije je ovajproblem rešila tako da je mogla da trči uz mu-ziku. Koliko je to samo drugačije od Pajper Čep-man iz serije koja je nekoliko puta završila usamici, jednom čak jer je spašavajući svoj životgotovo na smrt pretukla drugu zatvorenicu. Sve ovo knjigu ne čini lošijom od serije. Knjigaje dobra samo ona nije serija. Knjiga na drugačijii autentičniji način opisuje događaje iz prve rukedok je serija plod fikcije autora. Oni koji vole ovuseriju bi trebalo da pročitaju i knjigu jer će odnje dobiti sasvim drugačiji pogled na ono što jeviđeno u seriji i nikako deža vi. Knjiga "Crno više nije u modi" bi mogla da budeodličan uvod i poziv na gledanje serije uz kokice.A kokice su uvek u modi!


je u modii Orange is the new black

Piper Kerman Piper Chapman

nogi današnji muzički kritičari, ali i laici, složićese da je, još od pank ere retko koja popularnamuzika sa Zapada imala toliki socio-političkinaboj i težinu kao album "All Love’s Legal" bri-tanske muzičarke koja se nalazi iza misterioznogpseudonima PLANNINGTOROCK. Zašto je bašovaj album tako snažan? Pored samog nazivakoji kaže da je "sva ljubav legalna", njegov dru-štveno-politički domet postaje očigledan većnakon prvih 20 sekundi intro pesme gde PLAN-NINGTOROCK želi dobrodošlicu nežnom man-trom: "Fall in love with whomever you want to". Ali pre nego što se bacimo na uzbudljivu priču omoći muzike da promeni sve(s)t, da se podse-timo ko je uopšte PLANNINGTOROCK (u daljemtekstu P2R). Iza ovog alijasa (a često i maske i ko-stima na živim nastupima), stoji Jam Rostron -pevačica, producentkinja i multimedijalna umet-nica koja od 2002. živi u Berlinu, a na elektron-skoj muzičkoj sceni aktivna je od 2004. godine.Fun fact: rođena je kao Janine, ali je tokom 2012.i pravno promenila ime u Jam, kako bi bilo rodnoneutralno, tačnije "bez roda".Nakon nekoliko singlova, P2R potpisuje ugovorsa etiketom elektropop sastava Chicks On Speedi 2006. izdaje prvi studijski album "Have It All".Ako bi se dalje igrali muzičkih asocijacija, pove-zaćemo njeno ime, ali i prepoznatljivi muzičkisenzibilitet sa čuvenim švedskim cutting-edgeduom The Knife (najširoj publici poznat po feno-menalnom spotu i zavodljivom singlu "Pass ThisOn", kao i remek-delima od albuma "SilentShout" i "Shaking The Habitual"). Osim studijskesaradnje i nekoliko The Knife remiksa, P2R je sanjima i drugim umetnicima tokom 2010. radilana pisanju vrlo uspešne elektronske opere "To-morrow, In a Year" za dansku plesnu trupu. Za-nimljivo je da je iste godine radila i safenomenalnim, neki bi rekli kontraverznim kana-dskim rediteljem Bruce LaBruceom, kao kompo-zitor i dizajnerka zvuka za njegov film "TheStrange Case of Theda Lange" (poslednji film

ovog genijalnog reditelja, "Gerontophilia", pu-blika u Srbiji gledaće premijerno na Merlinka fe-stivalu u decembru).Kvalitet muzike P2R privukao je i legendarnogJames Murphyja iz američkog dens-pank sastavaLCD Soundsystem koji je pozvao da nastupa nanjihovoj turneji, a zatim je potpisao za svoju eti-ketu DFA Records gde je 2011. izdala i drugialbum "W". Ovo izdanje je donekle pripremiloteren za album "All Love’s Legal", kroz vrlo speci-fično, prepoznatljivo i nadasve hrabro poigrava-nje sa reprezentacijom roda u muzici, pre svegazbog upotrebe distroziranog i nisko pičovanogvokala koji, tako deformisan u grotesknu paro-diju muškosti, neuhvatljivo plovi između stereo-tipnih odrednica "muškog" ili "ženskog" glasa ipraktično onemogućava da ga strpamo bilo ujedan ili drugi kalup rodne binarnosti. Treba iz-dvojiti pesmu "The Breaks" kao centralno, atmos-ferično delo albuma, ali i gender-bending pesmupunu emotivnog naboja "I Am Your Man", kao ipomalo napetu disko traku "Living it out". Među-tim, sama gender-bending ili bilo koja političkatematika dolazi do izražaja tek u nekoliko pe-sama, a poruke koje se kriju ispod slojeva inten-zivnih ritmova, zvuka violončela i specifičnihboja sintova - vrlo su kriptične. Čak je i sam nazivalbuma imao nameru da se igra sa rodom - "W"(woman) kada se čita naopako je "M" (man)."All Love’s Legal" je treći album P2R, objavljen2014. godine za njenu nezavisnu etiketu HumanLevel. Za razliku od prethodnih, ovo izdanje jepraktično nemoguće posmatrati u čisto muzi-čkom kontekstu. Počev od njegovog naziva,preko istoimene pesme pa do ostalih traka "Let’sTalk About Gender Baby", "Misogyny Drop Dead","Public Love", "Beyond Binary Binds" ili "Pa-triarchy Over & Out" - zaista je nemoguće slušatiih bez osvrta na trenutnu situaciju današnjihrodnih i politika seksualnosti širom sveta. U tre-nutku kada se svetski mediji fokusiraju na regre-sivne i brutalne anti-gej politike koje se

58www.optimist.rs

Planingtmuzika kojaPiše: Lazara Marinković

muzika

M

praktikuju u Rusiji ili Ugandi, ili kada se Srbijabori sa odbranom osnovnih ljudskih prava ilošim položajem LGBT i kvir osoba, P2R svojimposlednjim albumom prenosi pomenute bitkena novi front - svetsku muzičku i klupsku scenu.Na vrlo vešt i subverzivan način ona suočava slu-šaoce sa pitanjem javnog izražavanja (istopolne)ljubavi u pesmi "Public Love", ponavljajući te dvereči između repetativnih bitova ovog sjajnogdensflor bisera. Slično je i sa drugim pesmama."Let’s Talk About Gender Baby" je moćna diskotraka sa zaraznom melodijom (i reminescenci-jom na revolucionarnu himnu devedesetih "Let’sTalk About Sex") čije reči ne možete da presta-nete da pevate u sebi. Ona navodi na promišlja-nje o seksualnim slobodama, rodnoj ravno-pravnosti i drugim pitanjima koja su danas u žižijavnosti, dok su istovremeno u muzičkoj indu-striji objektivizacija žena i seksizam izraženiji noikad. "Human Drama", još jedna idealna pesmaza ples u klubu, vrlo eksplicitno se bavi pitanjemseksualnosti, ljubavi i roda i to na elegantno jed-nostavan i direktan način. Uz melodije i bitovenaštelovane po pulsu vesele, živahne i upeča-tljive dance muzike, ona peva o ljudskoj drami ikaže da je seksualnost fluidna, živa, pokretna lju-bav koja definiše samu sebe, lično je političko, arod je "samo laž". P2R je glas koji je LGBT i kvir osobama danas ne-ophodan na putu do jednakosti, ali i prihvatanjasamih sebe. Ovo je muzika koja oduševljava,osnažuje, insistira na raznovrsnosti i bogatstvuljudskih identiteta, poziva na toleranciju i slo-bodu, prihvata razlike i najvažnije - u isto vremeneodoljivo i iskreno tera na ples. Jedinstvena pri-lika da se čuje i doživi njena moć uživo je prakti-čno iza ćoška - PLANNINGTOROCK nastupa 14.novembra u Zagrebu u okviru 8. festivala Vox Fe-minae. P2R slušajte i na Youtube i Soundcloud ine zaboravite: osim što u njoj uživamo na bez-broj načina, muzika je naš najmagičniji jezik kojizaista ima moć da promeni nečiji pogled na svet.


torocka može da promeni sve(s)T

Phot

o: P

LAN

NIN

GTO

ROCK

pre

ss

ROJ cipela, kućni broj telefona najbolje prijate-ljice... Ove brojeve znate napamet. Ali, neke bro-jeve je mnogo važnije da znate kako bisteočuvali svoje zdravlje.INDEKS TELESNE MASE (Body mass index - BMI),čija je idelna vrednostod 18,5 do 24,9. Vrednostindeksa telesne mase (ITM ili BMI) je medicinskipokazatelj uhranjenosti. ITM daje podatak kojatelesna masa (TM) se može smatrati zdravom zatelesnu visinu (TV). Izračunava se po formuliITM=TM (kg)/TV²(m). Za izračunavanje ITM mo-žete koristiti i kalkulatore na različitim veb saj-tovima u koje upišetepodatke o telesnoj masi ivisini, a dobijete izračunatuvrednost indeksa telesnemase.Ukoliko je ITM veći od25 kg/m² raste rizik od hro-ničnih bolesti, kao što subolesti kardiovaskularnogsistema, dijabetes tipa 2 imaligne bolesti. Ukoliko jeITM previše nizak, to možeizazvati hormonske pore-mećaje, prekid menstrual-nog ciklusa i ovulacije iosteoporozu. Sve vrednostiBMI ispod 18,5 kg/m² sesmatraju niskim i zdrav-stveno rizičnim.Idealna vrednost OBIMASTRUKA je: manje od 80centimetara (za žene) imanje od 90 centimetara(za muškarce).Kad je obimstruka veći od 80 centime-tara (za muškarce, veći od 90 centimetara) rizi-čno je za hronične bolesti, slično kao kodvisokog indeksa telesne mase.Dakle, ukolikoobim struka premašuje 88 centimetara (a, zamuškarce sto centimetara) rizik od hroničnihbolesti dramatično raste. Istovremeno, nema

propisane donje vrednosti za obim struka, ni zažene, ni za muškarce. Vrednost obima struka jeoptimalna ukoliko je u skladu sa zdravim vred-nostima BMI i pratećim zdravim stilovima života.Za KRVNI PRITISAK idealna vrednost je 120/75mm Hg. Krvni pritisak je, u stvari, pritisak kojimsrce pumpa krv u naše krvne sudove. Takozvani"gornji pritisak" (sistolni) je vrednost pritiska utrenutku kada zgrčeni srčani mišić ispumpa krvu krvne žile, a takozvani "donji pritisak" (dija-stolni) je pritisak u žilama kad je srčani mišićopušten između dva otkucaja srca.Vrednosti kr-

vnog pritiska preko 140/90mmHg se smatraju poviše-nim i rizične su za srčani imoždani udar kao i obolje-nje bubrega.Da biste odr-žali krvni pritisak unormalnim vrednostimaodržavajte zdravu telesnumasu, vežbajte, smanjiteupotrebu alkoholnih pića,odustanite od pušenja ismanjite količinu soli u is-hrani.Vrednost krvnog pri-tiska ispod 90/60 se smatrasniženom. Nizak krvni priti-sak može da bude uzrok vr-toglavice i nesvestice.NIVO HOLESTEROLA U KRVIje, takođe, značajan za čo-vekovo zdravlje, pa jedobro znati idealne vred-nosti, kojima valja težiti:ukupni holesterol od 3,4 do5,2 mmol/l, HDL> 1 mmol/l,

LDL<3,4 mmol/l. Postoje tri vrste serumskog ho-lesterola, čiji nivoi su važni za dobro zdravlje:ukupni holesterol, HDL (takozvani "dobar hole-sterol) i LDL (poznat i kao "loš holesterol"). Opti-malne vrednosti se održavaju pravilnomishranom i zdravim stilovima života.Vrednosti

60www.optimist.rs

zdravlje u brPišU: dr Olga Hadžić i dr Goran Popović

B

zdravlje

POD MIKROSKOPOMTelesna visina: 1,6 mTelesna masa: 60 kgITM (BMI): 23,4 kg/m²Obim struka: 70 cmUkupni holesterol: 5,5 mmol/lKrvni pritisak: 117/60 mm HgPuls (broj otkucaja srca u minuti): 66Serumsko gvožđe: 14 nmol/lU ovom primeru svi parametri zdravljasu u granicama normalnih vrednosti,osim holesterola. Savet: promena načina ishrane (izbe-gavanje proizvoda od belog brašna,slatkiša, alkohola i masne hrane saistovremenim povećanim učešćemvoća, povrća i ribe u ishrani) i stila ži-vota (povećanje fizičke aktivnosti)kako bi se vrednosti serumskih ma-snoća vratile u normalne okvire i timesprečili poremećaji zdravlja.

holesterola preko 5,2 mmol/l se smatraju povi-šenim i nose rizik od srčanih i kardiovaskularnihbolesti.Da biste sprečili da vrednosti holesterolau krvi pređu kritičnu granicu isključite iz ishranenamirnice, koje sadrže zasićene i trans masti isvedite na najmanju meru upotrebu slatkiša i"grickalica" u ishrani. Neka istraživanja ukazujuda nizak nivo serumskog holesterola (ispod 3mmol/l) može loše da utiče na funkciju mozga.Idealna vrednost OTKUCAJA SRCA ili pulsa je od60 do 80 otkucaja u minuti. Broj otkucaja srca uminuti je, između ostalog, i pokazatelj nivoavaše kondicije. Što je telo u boljoj kondiciji, ritamrada srca je sporiji. Za poboljšanje srčanog ritmai opšteg nivoa kondicije preporučuje se skupvežbi, poznat kao kardiotrening.Ukoliko broj ot-kucaja srca premašuje 80 otkucaja u minuti, ve-rovatno ste u veoma lošoj kondiciji, a sto i višeotkucaja u minuti zahteva hitnu posetulekaru.Ako je broj srčanih otkucaja manji od 40u minutu obavezno zakažite pregled kod kar-

diologa. Usporen puls ne mora da obaveznoznači bolest srca. Dobro utrenirani sportisti, aposebno maratonci, u miru mogu imati puls ioko 36/min., što je posledica odlične utrenira-nosti i omogućava im postizanje vrhunskih re-zultataNIVO GVOŽĐA U KRVI je još jedan od pokazate-lja zdravlja, a idealna vrednost bi bila od 6,6 do26 nmol/l. Gvožđe je mineral, koji je od nepro-cenjivog značaja za život, jer učestvuje u pre-nosu kiseonika do svih tkiva i organa.Nivoserumskog gvožđa preko 30 nmol/l doprinositaloženju ovog minerala u jetri i drugim orga-nima što može prouzrokovati njihova ozbiljnaoštećenja.Nivo serumskog gvožđa ispod 6nmol/l uzrok je malokrvnosti, problema sa disa-njem i ubrzanog srčanog rada. Žene su u većemriziku od gubitka gvožđa, naročito u periodumenstrualnog krvarenja. Adekvatan unos ovogvažnog minerala ishranom podrazumeva damakar dva ili tri puta nedeljno jedete meso. Akone jedete meso, jer ste vegeterijanac ili vegan,potražite od doktora savet kako da nadoknaditeunos gvožđa korišćenjem drugih namirnica,koje ga sadrže u dovoljnoj količini.Dom zdravlja Dr Ristić, članica MEDIGROUP

Narodnih heroja 38 i Visoka 16 BeogradCall Centar 011 2693 287

www.dr-ristic.com


rojkamarecept za dugovečnost

Documents

Optimist 020 (oktobar 2014.)