Orah Formiranje i Rezidba

ORAH Formiranje i rezidba

Napisao Petar Jovičićnedelja, 01 decembar 2013 07:08

Mnogi mladi zasadi oraha, na žalost, propali su već u prvoj godini sadnje zbog nebrige vlasnika.Najveća greška većine voćara je njihovo shvatanje da su, nakon što su posadilivoćnjak „mirni" na dugo vreme...

Voćnjak strada zbog korova, divljači, glodara,bolesti, grada i ostalih vremenskih nepogoda.

Sa druge strane, ima pozitivnih primera i zainteresovanih proizvođača oraha koji slušajustruku i spremni su da primenjuju znanja u svojim zasadima. Kod oraha treba dugoročno ulagati u sadnju, formiranje i održa vanje zasada. Jedino u tom slučaju mogu se očekivati kvalitetni i stabilni prinosi.

Sadnja

Obavlja se u jesen ili u proleće ali u većini naših agroklimatskih područja bolja je jesenska sadnja . Pre same sadnje, kao i kod svih voćnih vrsta, vrhove korena treba skratiti i koren potopiti

1 / 5



15-etak minuta u žitku smesu sveže kravlje balege, zemlje i vode. Voćka se mora posaditi naonu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku, uz nju treba postaviti i privezati kolac (2-3 m ) koji ćepomoći formiranje ravnog i uspravnog debla.

Uzgojni oblik

Najčešći oblik je piramida ili pravilna palmeta koji odgovaraju većim razmacima sadnje,odnosno bujnim podlogama (isto je i kod oraha koji se uzgajaju za proizvodnju drva). Za orahe koji se uzgajaju za drvo može se formirati višlje deblo (2-3 m ).

Formiranje

Za ovaj uzgojni oblik treba sadnicu u proleće prekratiti na buduću visinu debla 1,5-2,0 m. U prvoj godini nakon skraćivanja sadnice krenuće vršni pupoljci iz kojih će se razviti izdanci sa listovima koje će postati primarne grane u budućoj krošnji. Kod nižih sadnica, u prvimgodinama uzgoja treba formirati deblo tako da se forsira razvoj vršnog izdanka. Ako na korenovom vratu ili na deblu krenu „nepoželjni" izdanci, takvi se listovi moraju ostaviti zbogskupljanja hranjiva, ili se saviju kontra prema zemlji da se smanji bujnost a hranjivi sokoviusmere u vršne pupove ili se pinciraju na 2-3 lista. Oni će se odstraniti u jesen iste ili prolećesledeće godine. U drugoj i trećoj godini rezidba će biti usmerena na formiranje debla i krošnje pri čemu

treba znati da će u prvoj i drugoj godini uzgoja biti po pravilu mali porast nadzemnog delavoćke zbog prilagodjavanja i početnog rasta korenovskog sistema. Tek kad se voćka dobroukoreni, počeće intenzivniji rast nadzemnog dela voćke. Stoga je vrlo važno u tom vremenu voćnjak držati čist od korova, štititi ga od napada divljači, bolesti i štetočina. Sledećih godina nastavlja se izbor primarnih grana povijanjem ili otklanjanjem od provodnicena 60-80 cm. Na primarnim granama sledećih godina ostaviće se sekundarne grane o kojima

2 / 5



kod oraha ne treba voditi posebnu brigu. Nepoželjne grane i suvišne mladice koje će se razvitina stablu (konkurencije), treba odmah u vegetaciji odrezati dok su zeljaste ali najkasnije dokraja maja.

Rezidba u rodu

Stara rodna stabla orezuju se na sledeći način:

1.Odrezati sve polomljene, osušene ili oštećene grane tako da rez bude 20-30 cm u zdravom. 2.Odstraniti guste, primarne grane iz sredine krošnje i na razmak 70-90 cm. Odstraniti onugranu koja smeta i oštećuje drugu granu. 3.Odrezati konkurentne grane (vodopije) u letnoj rezidbi osim u slučaju kada će se koristiti kaoproduljnica 4.Produljnice grana, kao kod većine voćaka, se ne skraćuju nego se ostavljaju jednostrukona spoljnu granu ( kao žice na kišobranu) 5.Sve rane obvezno premazati voćarskim voskom.

Nenad Stefanović dipl.ing.polj. PSSS Leskovac

3 / 5



Iako orasi prve plodove mogu dati već u 3. - 4. godini, zna - čajniji rod ne daju pre 8. godine. Upunom pak rodu dobro održavan nasad može dati i 3,5 do 4 t oraha u ljusci.

Orah plodove donosi na ženskim cvetovima koji se nalaze na ovogodišnjem prirastu.

Muški cvetovi (rese) fizički su odvojeni od ženskih te se razvijaju na prošlogodišnjem izboju.Iako su poželjne, retke su sorte kod kojih se redovito poklapa vreme cvatnje muških i ženskihcvetova s istog stabla. Znatno su češći slučajevi da pre cvatu muški cvetovi (Protandrija) ili pakženski cvetovi (Protaginija).

Radi toga je za stabilnu rodnost u nasadu potrebno posaditi više sorti koje će se međusobnopoklapati u cvatnji. Orah se dominantno oprašuje vjetrom, dakle i u odsustvu pčela. Kad je riječo muškim cvjeto vima tj. resama one često zbunjuju ljude jer pri njihovoj masovnoj pojavi (štonije rijetko) skloni su očekivati velik rod, što se međutim ne dogodi.

4 / 5



Ženski cvetovi o kojima najviše ovisi rodnost teže su

uočljivi sa zemlje. Njihova je pak brojnost i raspored vezana za sortu. Tako postoje sorte koježenske cvetove razvijaju isključivo iz izboja koji nastaje iz vršnog pupa prošlogodišnjeg prirasta(terminalni pup) i one kod kojih se ženski cvjetovi razvijaju i iz bočnih (lateralnih) pupova.. Uz to postoje i tzv. racemozne sorte kod kojih na jednom izboju grupira više ženskih cvetovazajedno.

Posebno su dakle poželjne sorte koje rađaju i na lateralnim izbojima (npr. sorta Šampion) i onekoje daju grozdast raspored ženskih cvetova (npr. sorta Tisa).Đubrenje oraha je vrlo važnaagrotehnička mera, različiti organi oraha troše različite količine hranjivih materija, lišće trošikalijum i magnezij, a plodovi fosfor i azot. Đubrenje pomaže u otpornosti premmrazevima,bolestima i štetnicima, pomaže u ostvarenju bolje kvalitete ploda i dugovečnostistabla.Bitna je informacija da u mladim nasadima oraha najveće su potrebe za azotom koji sedodaje pre početka vegetacije i krajem maja i početkom juna, količina čistog azota potrebna za jedno stablo u prvoj godini iznosi 100 g , a svake sledeće, zaključno s petom količina sepovećava dva puta.Azot je potreban za zametanje plodova do kraja vegetacije. Potrebno jevoditi raču na prilikom đubrenja tla i paziti na količinu primene mineralnih đubriva jer ako sedodaju u prevelikim količi nama mogu narušiti strukturu tla, te djelovati štetno na orah, dok jepreporučljivo uz organsko đubrivo dodati i mineralno đubrivo, jer organsko ne sadrži dovoljnomineralnih materija, te da tlo sadrži dovoljno humusa daju redovitu rodnost.

izvor :hzpss

5 / 5

Documents

Orah Formiranje i Rezidba