ORESTIJA

“AGAMEMNON” – Eshil

PRVI CIN

- “Od ovih muka da me spasu bogovi” – prisustvo bogova se oseca vec od prvog stiha, a samim tim se naglasava I njihov znacaj u ljudskom zivotu- Sluga – prikazana njegova vernost Agamemnonu I strepnja da li ce se njegov gospodar vratiti ziv, spreman je da precuti greh Klitemestre I Egista zarad mira u kuci- Ulazna pesma – hor vidi da Klimestra prinosi zrtve, ali ne zna zbog cega su one pale; govore o strasnim dogadjajima pred odlazak u Trojanski rat – prorocanstvo Kalhantovo, Agamemnonovo zrtvovanje cerke ..

DRUGI CIN

- Razgovor Klitemestre sa Horovodjom gde ga izvestava o padu Troje I znaku koji je primila.- Prva stajaca pesma - Hor peva o stradanju junaka zbog tudje zene, zbog tudjeg hira, nagovestava se neka nesreca

“ne ostavlja me mucna slutnja:Iz crna mraka cucu nesto.Jer ti grobar silnog ljudstvaIzmaci nece oku bozjem.A ko bez pravde srecu stekneProgonice ga crne Srde;”

Srda = Erinije=> govori se o pravednosti bogova koji ne dozvoljavaju gresnicima da zive srecno zarad tudje nesrece. - Hor jos uvek sumnja u pad Troje, jer “zenska zelja – laka vera”, cekaju konkretan glas o njenom padu.

TRECI CIN

- Glasnik koji se posle deset godina vratio kuci, izvestava o propasti Troje I pobedi Agamemnona, tj. pobedi pravde. On govori o svom zalu za domovinom, srecan je sto se vratio kuci, pa makar odmah umro tu u svojoj zemlji.- Glasnik ne zeli da prica o gubicima I nesrecama u ratu I da ponovo ozivljava bol, svestan je covekove sudbine koja neminovno donosi I patnju.“A ko osim bogova svog veka dane provodi bez bola?”- Klitemestra govori o radosti zbog skorog Agamemnonovog povratka I istice svoju vernost.

“Ta koji dan bi zeni sladji svanuoNo kad joj muza kuci s vojske vrati bogI vrata otvore se?”

“U dvoru svome vernu zenu naci ce, Onakvu kakvu ostavi…”

- Glasnik izvestava I o Menelajevom nestanku pri strasnoj buri od koje je njihov brod mogao samo bog spasiti “ne covek, sto se srecno masi kormila”.- Druga stajaca pesma – peva se o propasti koju je Helena donela Troji, Div im je posalo “izvor suza”“k’o osmejak vedra, mirna mora, sjajan alem, blago skupo, pogled mekan, pun ljubavi, cvet mirisav, izvor ceznje” – opis Helene - Ponovo se istice pravednost I moralnost kao najveca vrlina koju bogovi nagradjuju, dok gresnike uvek zasluzno kaznjavaju.

“gresna dela I bezboznaRadjaju jos vise greha,Pravih slika starih “dika:.A cestitoj kuci usudLepu decu uvek daje”

CETVRTI CIN

- Horovodja govori Agamemnonu koji je dosao u Arg vodeci sa sobom robinju Kasandru, Prijamovu cerku, o neverici koju je imao kada je on odlazio u rat I odaje mu priznanje sada kada se sve zavrsilo. Upucuje ga na to da ce sada moci da vidi ko je verno cuvao mu grad, a ko ga je izdao.

- Agamemnon govori o uspehu konja koji je na pevaru unsen u Troju I hvali se poznavanjem ljudi, njihovog razmisljanja I govori kako mu je jedini veran bio Odisej.; predstavljen je kao demokratski vladar koji brine o volji naroda- Klitemestra izrazava svoju srecu sto vidi svog muza I govori o patnji dok je on bio u vojsci, pokazuje postovanje prema njemu govoreci sluskinjama da pred njega prostru cilim , “ali ne staj na zemlju tom nogom svojom sto je Troju smrvila”.; govori mu da se ne cudi sto nema Oresta jer njega cuva Strogije iz Fokide.- Agamemnon se odrice zasluga za pobedu I pripisuje ih bogovima. – “kloniti se gordosti, najveci dar je boziji”- Agamemnon odbija da koraca po cilimu, ali ga Klitemestra nagovara da prihvati zasluge. “taj nije srecan kome se ne zavidi (…) red je da I silni kadgod popuste”- Agamemnon hoda cilimom za njim ide Klitemestra koja ga velica.- Treca stojeca pesma – pesma koja predvidja I nagovestava nesrecu I kratkotrajnost radosti koja trenutno vlada.

“sajka srece ako hitro plovi / o nevidljiv udarice bedem”“ ne zbori mi dusa zalud / kad pravedno srce drsce / I nemirno o grud bije / pred blizinom teskog jada”

PETI CIN

- Klitemestra zove Kasandru da sidje sa kola I udje u kucu I govori joj da ce, za razliku od ostalih robinja, imati ugodan zivot, ali Kasandra se ne pokorava I ponosno odvraca I odbija da govori.- Zajednicka tuzaljka – hor I Kasandra – Kasandra predvidja nesrecu I pokolj u kuci, kucu Agamemnona naziva “kasapnicom ljudskom”, vidi Klemestru koja u kupatilu ubija svog muza sekirom I pokriva ga, hor ne razume njeno proricanje, ne shvata smisao - Da bi potvrdila tacnost svog prorocanstva, Kasandra pominje Atreja koji je ubio decu svog brata Tijesta jer mu je on obljubio zenu. Time je I zapoceto prokletstvo u kuci, u kuci oseca prisustvo Srda (Erinija) “pokajnica krvi rodjacke”. Hor veruje sada.

“On – vodj mornarice, osvajac Ilija – On ne zna kakvo zlo mu snuje kuja taSto podmuklim ulizuje se jezikom

I, puna greha,culi usi radosno” – direktno prikazuje Klimestrino neverstvo, preokret, Klimestrin lik dobija drugacije karakteristike, narusava se njen izgled verne zene sto je I na samom pocetku dato u naznakama (prevarila je Agamemnona)- Kasandra prorice I povratak Orestov “povratice se rodu greh da okruni” – ubice majku I osvetice oca (sto se ostvaruje u drugom delu “Orestije”). Kasandra vidi I svoju smrt u tom dvoru., ali ide joj u suret jer sudbina se ne moze izbeci.- Agamemnonov krik iz kuce – smrt (primer indirektnog prikazivanja smrti u antickoj tragediji) – prikazuje se otvaranjem zavese gde se vidi kada I mrtav Agamemnon pokriven pokrivacem sa resama, pored njega Klitemestra – ostvareno je njeno prorocanstvo- Klimestra sa sekirom I rukama uprljanim krvlju priznaje ubistvo horu I raduje se svom delu, cinila je to iz osvete sto je on ubio njihovu cerku zrtvujuci je. (kazna za krvoprolice krvi svoga roda – ostvarena osveta Erinija)- “mnoge zbog zene on podnese muke,Opet od zene mora da strada”“Avaj, avaj, o Helena, kobno ime!Ta ti jedna mnoge duse u smrt poslaTi pod Trojom mnoge duse unisti nam” – hor jadikuje za Agamemnonom- Klemestra istice da je Agamemnon dobio sto je zasluzio jer je ubio Ifigeniju.- Nagovestaj dalje nesrece, prokletstvo u kuci se ne zavrsava, vec se nastavlja:

“Ko gadja pada – placa ubicaTako ce biti dokle je Diva:Ko skrivi-strada, takav je zakon.Proketo seme ko ce da zatre?Za greh je cela vezana loza”

- Pojava Egista – govori o Atreju koji je pogubio decu njegovog oca Tijesta I ponudio ga njihovim mesom – od tada je kuca pracena nesrecom – Erinije donose pravdu.- Rasprava Egista I horovodje – horovodja ga naziva kukavicom sto se krije iza zene I nije se usudio da on ubije Agamemnona, Egist se ponosno postavlja iznad horovodje. Horovodja se uzda u Orestov povratak. “sta te briga za taj njihov lavez ludi! Ja I tiU tom dvoru lepo vladacemo.

Sad je nasa vlast” – poslednji stihovi – Klimestra.

- Hor ima ulogu da nagovesti dogadjaj, ali I da uspori radnju, uglavnom jadikovanjem. Horovodja je aktivni ucesnik radnje.- Klimestrin greh se moze opravdati osvetom cerke, ali, s obzirom na to da on ima mnogo dublje znacenje – kao sto je njena zelja za vlascu, ne moze se opravdati. Erinije su se osvetile Agamemnonu preko Klimestre, ali Orest ce traziti pravdu ubistvom Egista I Klimestre – nesreca je kruzna I bez prekida, sve dok bogovi, tj. Atena ne odluci da zaustavi zlu kob I oslobodi Oresta I umiri Erinije (u trecem delu “Orestije”)

“POKAJNICE” - Eshil

PRVI CIN

- Feb = Apolon

- Orest I Pilad na Agamemnonovom grobu- Elektra dolazi na ocev grob sa robinjama, jadikuje I govori o Klimestrinom snu, koji se tumaci kao da se Agamemnon pod zemljom ljuti na ubice. – Elektra smatra da krivac nece proci nekaznjeno.

DRUGI CIN

- Elektra trazi savet od robinje kako da izlije zrtvu – svesna je gresnosti svoje majke sa ljubavnikom Egistom koji je ubio Agamemnona, ali ne zna kako da izgovori molitvu, da li ona sme da joj sudi ili da joj se pokorava.- Horovodja joj savetuje da izlije blagoslov za odane I da ce se zlo vratiti zlom “krvlju krv da osveti”- Ona izrice molitvu, jada se svom ocu I zali se sto nema Oresta koji je prognan, a treba da ga osveti, zali se na majku I njenog ljubavnika koji se nasladjuju njegovim imanjem.

- Elektra nalazi pramen Orstove kose I zakljucivanjem prepoznaje da pripada njemu (cetvrti nacin prepoznavanja – Aristotel “O pesnickoj umetnosti”)- Orest se pojavljuje pred Elektrom, ali ona ga ne prepoznaje odmah, tek nakon sto je uveri da je on (opste mesto – nalazimo na to I u “Odiseji” – prepoznavanje)

“obuzdaj svoju radost I saberi se,Jer znaj da nas mrze nasi najblizi”

- Orestu je Apolon naredio da osveti oca – ukoliko to ne ucini, prema verovanju, sledi mu kazna – guba po telu, lepota nestaje, meso se pretvara u kraste; bice prezren od svih, nece moci mirno da spava jer ce ga gnev terati na odmazdu.- Tuzaljka“Gdeno jezik grdnu rec isturi,Grdnom recju nek se jezik sveti”“za ubistvo ubistvom uzvrati!Ko uradi ubistvo neka pati!”* prvi deo tuzbalice – Orest, Elektra I hor nad grobom Agamemnonovim traze pomoc od bogova; Orest govori o tragicnoj smrti oca koju svojom slavom nije zasluzio – lakse bi im bilo da ga je neki Trojanac ubio; traze pravdu I smrt Egista I Klitemestre (koji su im sada najveci neprijatelji – “pravdu trazim za nepravdu, cujte sile podzemaljske”)* drugi deo – govore o tome kako su Egist I Klemestra unakazili Agamemnonov les (jer postoji verovanje da tako on nece mozi da se sveti ubici)* treci deo – poziv bogova u pomoc “sudbina ceka davno vec, na molbu nam osvanula”* Orest tumaci san svoje majke o kome mu horovodja govori – ona je sanjala zmaja koga je podojila I koji ju je izgrizao – tu on vidi sebe koji ce je ubiti = san kao predskazanje; Kletemestra je uplasena tim snom poslala Elektru da nosi zrtvu na grob sto jos vise razbesnjuje Oresta jer se ne moze krivica time iskupiti; Orest kuje plan kako ce uci u dvor I govori Elektri I robinjama da ne otkrivaju njegove namere (prerusice se) jer “iz prevare junaka casna ubise / iz prevare ce, kad ih mreza uhvati, / I oni mreti”- Prva stajaca pesma - Hor peva pesmu o neverstvu koje mora biti kaznjeno. Neverstvo zena prema bliznjima - pominje se Alteja, Testijeva cerka koja je usmrtila svog sina I Skila koja je pomogla Minoju da ubije njenog oca jer se bila zaljubila u njega. Obe su stradale. Ovim se nagovestava kazna koju

svaka lakomislena zena koja izneveri bliznjeg mora da ispasta. Gnusanje nad Klemestrom. => horskom pesmom se, na neki nacin, nagovestava dogadjaj, istice sustina, uvodi se u radnju…

“mac ostrljat krivce gadjaProbija im srce gresno,Ubija ih rukom Pravde.Odbacise strah od Diva,I zakone odvrgose bozje,Te svetinje nogom gaze”

TRECI CIN

- Orest se predstavlja Klitemestri kao “Dauljnin, gost iz zemlje Fokide” koji je dosao da joj saopsti da je Orest mrtav I trazi da razgovara sa Egistom – da mu kao muskarac muskarcu saopsti tuzne vesti- Neprepoznavanje; Dadilja Orestova jadikuje – lirska tuzbalica; ona govori da vidi radost u Klitemestrinim ocima pod maskom tuge koju nosi pred poslugom.

“Lice ona pravi zalosnoPred poslugom, al’ krije smeh u ocima,Jer za nju cela stvar je srecno ispala”

“Covek ide sto nam osramoti domI sto ce ves’o ovu prihvatiti rec”

- Hor ucestvuje aktivno u radnji govoreci dadilji sta da ucini. – kao da je preuzeo ulogu bogova koji upravljaju ljudima.- Druga stajaca pesma – Hor se moli za Orestov uspeh bogovima. – retardacija radnje, podizanje napetosti radnje

CETVRTI CIN

- Egist pokazuje svoje licemerje time sto se predstavlja kao da mu je zao zbog smrti Oresta.- Hor uvodi u dogadjaj I unosi napetost.- Egistov jauk – mrtav je (junak nikada nije ubijan na sceni!) – vidi se iz slugine kuknjave

- Iz zagonetke, Klitemestra shvata da je stranac Orest – posredno prepoznavanje – rasplet: “ziva mrtvi sad ubijaju”- Razgovor Klitemestre I Oresta – psiholoski momenat kada se prikazuje plemenita strana Orestove licnosti – u jednom trenutku nije siguran da li treba da ubije majku dirnut njenim recima kojima ga podseca na detinjstvo, ali Pilad ga osvescuje I govori mu da bude veran bogovima I zakletvi svojoj; On prevazilazi svoja osecanja, ostaje hladan I ne dozvoljava majci da ga svojim recima gane I obeshrabri, ne plasi se majcinske kletve, zeli da ostvari pravdu I govori joj da je krivica njena, da je samu sebe ubila pocinivsi nedelo I pobija njena opravdanja za greh; kada ona govori da je sve krivica sudbine, on sudbinom pravda I njenu neminovnu smrt. – psiholoski verbalni rat koji kulminira ubistvom – trenutak kada se Orest izdize iznad svojih osecanja, zarad pravde I osvete oca, a osecanja potiskuje secajuci se da ga je majka prodala.- Treca stajaca pesma – vrsta epiloga gde se predstavlja rasplet radnje – Pravda je ostvarena, greh je ubijen

“nesta jada, nesta huljaSto harcili blago skupo,Nesta srece zlocinacke”

“Ustaj, kuco! Dugo, dugoLezala si oborena”

PETI CIN

- Oresta progoni krivica zbog zlocina iako je on u sluzbi pravde – ideja da svako mora biti kaznjen za zlocinstvo bez obzira da li je ono bilo u korist pravde ili nepravde.- Umesto srecnog kraja koji je nagovesten u trecoj stajacoj pesmi, vidimo tragican zavrsetak.

Ekspozicija – scena na grobuZaplet – prerusavanje I ubistvo EgistaKulminacija – razgovor sa majkom I ubistvoPeripetija – Orest nad mrtvim telima Klemetre I EgistaRasplet – Orestov psihicki slom

- Funkcija hora je retardacija radnje, produzenje I slabljenje napetosti radnje, uvod u radnju ili nagovestaj onoga sto ce se desiti, opis trenutnog stanja koji

u epskim delima ima sveznajuci pripovedac. U jednom trenutku hor je I pokretac radnje, podstice je.- Motiv na kome je radnja zasnovana je osveta I kaznjavanje zlocina (postizanje pravde)

“EUMENIDE” – Eshil

PRVI CIN

- Svestenica Pitija uvodi u radnju, prikazavsi Oresta I hor Erinija- Apolon je zastitnik Orestov, upozorava ga na zle Erinije koje spavaju oko njega I naredjuje Hermu da ga povede.- Erinijama se u snu prikazuje Klemestrin duh (ona govori o mukama koje trpi u podzemnom svetu) I opominje ih da je Orest utekao I da ga moraju stici. Erinije se bude I moraju krenuti za Orestom jer on mora da plati za svoj greh.

DRUGI CIN

- Apolon tera hor iz hrama da ne prljaju njegovu cistocu svojim prisustvom.- Razgovor Apolona sa Erinijama – one progone Oresta da osvete Klitemestru I ubiju “ubicu majke”, ali Apolon ostaje na Orestovoj strani.; razgovor slican razgovoru boga I djavola- Hor je sada za razliku od “Pokajnica” na strani zla.- Orest stize do kipa boginje Atene ge ga je uputio Apolon I grli kip. Nailazi hor, priblizava mu se, zelja za osvetom Klitemestre u njima je jaka, a one je pravdaju ostvarenjem moralne pravde “boga uvredi li ko / il’ ko se ogresi / o gosta il ‘ o roditelje predrage / krivicu svoju mora svak’ da ispasta”“K’o zivu senku bacicu te pod zemljuUbistva materina greh da okajes.”

TRECI CIN

- Orest se moli boginji Ateni, govori da je cist od greha jer se krv na njegovim rukama osusila, greh je spran – Apolon je ocistio mrlju prasecom krvlju – sto je bio obicaj pri ociscenju od ubistva.- Hor se prikazuje kao predstavnik pravde koji progoni zlocinca – Oresta; kletva – “Ni Apolon te nece spasti, a ni moc

Atenina! Bez odbrane ces lutati,Iz duse zadovoljstvo svako nestace!” – kletva“Ti zrtvo beskrvna, ti senko avetna”- Prva stajaca pesma – retardacija radnje I pevanje o cilju Erinija – one kaznjavaju svakog koji “ruku digne ubojnicu” – one se suprotstavljaju bogovima I teze kaznjavanju svakoga bez obzira na opravdanost njegovog greha. One su oterane od bogova (“bacise nas bozi u glib vecni”)

CETVRTI CIN

“Ni na kakav ne licite stvor,Nit bog vas vide kad u krugu boginja,Nit vase oblicje na ljudski lici lij.” – Atenin opis Erinija

“Ta mi smo grozna deca Noci strahotne,A Kletve zovu nas pod zemljom kod kuce” – Erinije o sebi (pretpostavka da one predstavljaju kletvu Klitemestrinu koja progoni Oresta I kao majcinska kletva, njena jacina je u rangu sa bogovima)- Orest govori Ateni ko je I sve o svom zlocinu I njegovom uzroku. Atena saziva sud koji ce doneti odluku o njegovoj krivici.- Druga stajaca pesma – Pesma Erinija o moralu I pravdi.

“Ponekad je I strah dobar,I on treba da ostaneTvrda straza srcu ljudskom.(…)Strah nikakva kada ne biNikad srce obuzdav’oKoji grad bi ili smrtnikPostu pravdi jos odav’o”

Erinije zele da kazne Oresta da bi zadrzale stari moral, karakteristike pravde o koju ne zele da se ogrese – njihovo shvatanje je da svaki zlocinac mora da ispasta za svoj greh. Pesma je uvod u sudjenje koje sledi.

PETI CIN

- Atena je sazvala sud – tuzilac: Erinije, optuzeni: Orest, sudija, Apolon kao svedok, narod;

- Scena klasicnog sudjenja – suprotstavljene strane iznose svoje dokaze; Jasno I direktno se sada pokazuje shvatanje Erinija da se za svaki zlocin prema krvnom srodniku mora platiti kazna, bez obzira koji je povod tog zlocina; Erinije nisu progonile Klitemestru jer joj muz nije krvni srodnik (“kog pogubi, taj ne bi rod joj po krvi”)“Krv ona smrcu placa, a ti zivis jos!” – Erinije govore Orestu – I Klemestra je platila za svoj zlocin- Apolon iznosi svoj stav I istice da je otac vazniji od majke – daje primer rodjenja Atene koja je iskocila iz Divove glave (“I bez majke se moze otac postati”)- Obe strane imaju opravdane dokaze za svoj stav – moze se opravdati Orestov zlocin kao zlocin kojim kaznjava majku, ali prema tome I njemu mora da sledi odovarajuca kazna jer je zlocin sam po sebi kaznjiv.- Sudjenje , u stvari, predstavlja borbu izmedju zivota I smrti u Orestovom slucaju I izmedju propasti I casti u slucaju Erinija – ako izgube, nestace I drevnog zakona I morala.- Glasovi sudija su jednaki I Atena odlucuje svojim glasom u korist Oresta.- Atena uspeva da umiri gnev Erinija I dovrati ih od haranja zemlje, daje im moc da bez njihove volje kuci nema napretka, da upravljaju svom ljudskom srecom. – pomirenje - sredina kao vrhovna vrlina- Preokret Erinija, sada zele da sire blagostanje I mir.“vidite li kako dobra voljaDobroj reci ume stazu naci” – Atena – lepa rec I gvozdena vrata otvara“ova lica uzasna pogledaSilnu srecu obrekose gradu”- Poslednja scena je veselje, pesma, pomirenje, Erinije su umilostivljene

Ekspozicija – Molitva svestenice Pitije I prikazivanje Erinija i Oresta u hramuZaplet – Erinije progone OrestaKulminacija – sudjenje OrestuPeripetija – srdzba ErinijaRasplet – Atena milostivi Erinije