Организација производње

Задатак 2.8 .

Извршити оптимизацију броја комада у серији ако су познати следећи подаци:- Укупни стални трошкови S=41500 [(din/ ser)]- Норма времена t n=6 (min/kom)- Трошкови материјала по комаду tmd=1200 (din /kom)- Каматна стопа p=18 %

Израчунати оптималну величину серије ако предузеће ради:а) у једној смени – r 1=7hб) у две смене – r 2=14 hб) у три смене – r 3=21hа затим све представити графички на посебним дијаграмима за свако r и затим нацртати све три варијанте на заједничком дијаграму.

Решење:Трошкови израде серије сведени на јединицу производа могу се изразити на следећи начин:t sr=¿ Стални трошкови по јединици производа (по комаду):

S=¿ 41500q

[din /kom ]

Јединични променљиви трошкови по комаду:

t pr=a ∙q [din/kom ]

Ако предузеће ради у једној смени (r 1=7h) :

a1

=

tmd⋅tn⋅p250⋅r1⋅60⋅100 =

1200⋅6⋅18250⋅7⋅60⋅100 = 0,01234

tpr1=a1 ∙ q=0,01234 ∙ q [din /kom ]

Ако предузеће ради у две смене (r 2=14 h):

a2=

tmd⋅tn⋅p250⋅r2⋅60⋅100 =

1200⋅6⋅18250⋅14⋅60⋅100 = 0,00617

t pr 2=a2 ∙ q=0,00617 ∙ q [din /kom ]

Ако предузеће ради у три смене (r 3=21h) :

1

Организација производње

a2=¿=0,00411

tpr3=a3 ∙ q=0,00411 ∙ q [din /kom ]

*Трошкови серије:

t sr 1=41500q

+0,01234 ∙ q−заr 1=7h

t sr 2=41500q

+0,000617 ∙ q−заr 2=14 h

t sr 3=41500q

+0,00411 ∙ q−заr 3=21h

Оптимална величина серије када предузеће ради : у једној (qopt1), у две (qopt2) три(qopt3) смене:

qopt 1=√ sa1

=√ 415000.01234

≈1836 [kom /ser ]

qopt 2=√ sa2

=√ 415000.00617

≈2593 [kom /ser ]

qopt 3=√ sa3

=√ 415000.00411

≈3178 [kom /ser ]

Оптимални број комада највећи је ако предузеће ради у три смене:

qopt 1>qopt2 ¿qopt 3

2

Организација производње

Да би нацртали дијаграм и одредили графички, оптималну величину серије потребно је извршити табеларна израчунавања:

Предузеће ради у једној смени (r1 = 7 h)

Табела 1.

lj S= 41500q

❑❑ tpr1 = 0,01234 ∙ q tsr1

kom / ser din /kom din /kom din /kom500 83 6,17 89.171000 41.5 12,34 53.841500 28 18,51 46.512000 20.75 24.68 45.432500 16.6 30.85 47.453000 13.83 37,02 50.853500 11.86 43.19 55.054000 10.37 49,36 59.735000 8.3 61,7 706000 6.92 74.04 80.96

Предузеће ради у две смене (r2 = 14 h)

Табела 2.

lj S= 41500q

t pr 2=0,00617 ∙ q tsr2

kom / ser din /kom din /kom din /kom1000 41.5 6.17 47.671500 28 9.26 37.262000 20.75 12.34 33.092500 16.6 14.19 30.793000 13.83 18.51 32.343500 11.86 21.6 33.464000 10.37 24.68 35.055000 8.3 30.85 39.156000 6.92 37.02 43.94

Предузеће ради у три смене (r3 = 21 h)

3

Организација производње

Табела 3.

lj S= 41500q

t pr 3=0,00411 ∙ q t sr 3

kom / ser din /kom din /kom din /kom1000 41.5 4.11 45.611500 28 6,17 34.172000 20.75 8,22 28.972500 16.6 10,28 26.883000 13.83 12,33 26.163500 11.86 14,39 26.254000 10.37 16,44 26.815000 8.3 20,55 28.856000 6.92 24,66 31.58

*Све три варијанте (када предузеће ради у једној, две или три смене) приказане су на заједничком дијаграму на слици 4.

Из графичког приказа види се како увођењем друге, а затим треће смене, трошкови производње по комаду се смањују. Најнижи ниво трошкова по производу (din/kom) постиже се ако се производња организује у три смене, нешто већи при раду у две смене, а највиши ниво трошкова је уколико се ради у једној смени.

ЗАДАТАК 3.11.

Предузеће остварује физички обим производње одQ=41500 [kom /god ] ,и при томе има следеће трошкове:

Укупни трошкови материјала директног :T mdn=0.3∗Cp

4

Организација производње

Укупни трошкови рада директног :T rdn=0.18∗C p

Укупни остали трошкови : :T on=0.35∗Cp

Тржиште прихвата цену продаје по комаду од :Ангажована средства предузеће износе :

Одредити:1. Константне и варијабилне трошкове, цену коштања и критични обим

производње ;2. Графички приказати зависност трошкова и цене коштања од обима

производње у „Q-C“ и „ Q-W “ дијаграму .3. Остварену економичност, рентабилност и продуктивност.

РЕШЕЊЕ:

Приход педузећа, односно укупна цена продаје при физичком обиму производњекоји се остварује на нивоу планираног, номиналног обима , износи : C pn=¿W cp∗Qn=2∗103∗41.5∗103=83∗106 [din/god ]¿

При номиналном обиму производње предузеће има следеће трошкове : Укупни номинални трошкови материјала директног :

T mdn=¿ 0,3∗C p=0,3∗83∗106=24,9∗106 [din/god ]¿

Укупни номинални трошкови рада директног:T rdn=¿0,18∗C p=0,18∗83∗106=14,9∗106 [din/god ]¿

Укупни номинални остали трошкови :T on=¿0,35∗C p=0,35∗83∗106=29∗106 [din/god ] ¿

Према истраживањима Хилдербранта укупни остали трошкови при номиналном обиму производње учествују са 80% као константни , а са 20% као варијабилни :T on=¿0,8∗T on+0,2∗Ton=Tc+T vn¿

Укупни константни трошкови:T c=¿0,8∗T on=0,8∗29∗106=23,2∗106 [din/god ] ¿

Укупни варијабилни трошкови при номиналном обиму производње износе :T vn=¿T mdn+T rdn+T ovn

¿¿¿

T vn=¿ (24.9+14.9+0.2∗29)∗106=45.6∗106 [ din/god ] ¿

5

Организација производње

Збир свих трошкова у производњи чини укупну цену коштања што при номиналном обиму производње износи:C kn=¿T c+T vn=( 23.2+45.6 )∗106=68.8∗106 [ din/god ] ¿

Добит предузећа при номиналном обиму производње:dn=Cpn−C kn= (83−68.8 )∗106=14.2 [din / god ]

Критични обим производње износи :

Qk

Qn

1+dn

T c

= 41.5∗106

1+ 14.1∗106

23.2∗106

≈25.8 [kom /god ]

2. Графички приказ зависности трошкова и цене коштања од обима производње дат је на слици у прилогу:

Цена коштања по јединици производа у зависности од обима производње :

W ck=Tc ¿106

Q+1100=23.2¿106

41.5∗103 +1100=1559 [din/k om ]

Q t v t c=23.2∗106

Q

W ck

(×103 ) [kom /god ] (×103 ) [din/kom ] (×103 ) [din/kom ] (×103 ) [din/kom ]2 1,1 11,6 12,75 1,1 4,7 5,8

10 1,1 2,32 3,4215 1,1 1,55 2,6520 1,1 1,1 2,225 1,1 0,9 230 1,1 0,7 1,835 1,1 0,6 1,740 1,1 0,58 1,6845 1,1 0,51 1,6

3. Остварена рентабилност предузећа при номиналном обиму производње:

r=dn

A=( 14,2

72 )∗106=1,97

Остварена економичност предузећа при номиналном обиму производње:

e=Cpn

Ckn

∗100 %= 8368,8

=100≈120 %

ЗАДАТАК 4.11.

6

Организација производње

На основу бележења података о извршењу норми добијени су подаци у табели који су груписани у 12. Класа . Може ли се на основу ових података утврдити да се извршења норми покоравају теоријској законитости , тј. Да су одступања изазвана искључиво деловањем случајних фактора ?Графички приказати емпиријску и теоријску дистрибуцију фреквенција.

Izvršenje normi (% )−klase frekvencija−f i85-90 1

90,1-95 195,1-100 4

100,1-105 6105,1-110 15110,1-115 14115,1-120 12120,1-125 11125,1-130 10130,1-135 3135,1-140 4140,1-150 1

РЕШЕЊЕ:

interval Raspodelaučestanosti f i d i f i∗¿d i¿f i∗¿d i

2¿

85-90 I 1 -4 16 1690,1-95 I 1 -3 9 995,1-100 IIII 4 -2 4 16

100,1-105 IIIIII 6 -1 1 9105,1-110 IIIIIIIIIIIIIII 15 0 0 0110,1-115 IIIIIIIIIIIIII 14 1 1 14115,1-120 IIIIIIIIIIII 12 2 4 48120,1-125 IIIIIIIIIII 11 3 9 99125,1-130 IIIIIIIIII 10 4 16 160130,1-135 III 3 5 25 75135,1-140 IIII 4 6 36 144140,1-155 I 1 7 49 49

∑ i 82 18 _ 636

Средње израчунато време :

X=X0+i∗∑ f i∗di

∑ f i

=107,5+ 5∗13682

=115,7927

Стандардна девијација:

7

Организација производње

σ=i∗√∑ f i∗d i2

∑ f i−(∑ f i∗d i

∑ f i )²¿5∗√ 63682

−( 6 3682 )

2

=11,15

SredinaklaseX i

frekvencijaf i X i−X |t i| y (t i) f ti ( f i−f ti

f ti )2

87,5

6 {114-28.2927 2.5375 0.0163 6.1114

{0.59941.68783.8242

0.002092,5 -23.2927 2.0890 0.045997,5 -18.2927 1.6406 0.1040

102,5 6 -13.2927 1.1922 0.1965 7.2256 0.2079107,5 15 -8.2927 0.7437 0.3034 11.1564 1.3242112,5 14 -3.2927 0.2953 0.3825 14.0650 0.0003117,5 12 1.7073 0.1531 0.3945 14.5063 0.4330122,5 11 6.7073 0.6015 0.3332 12.2522 0.1279127,5 10 11.7073 1.0499 0.2323 8.5419 0.2489132,5

8 {34116.7073 1.4984 0.1315 7.9132

{4.83542.23570.8421

0.0009137,5 21.7073 1.9468 0.0608142,5 26.7073 2.3953 0.0229

∑ i 82 2.3451

Фреквенција теоријске расподеле:( f ti)

f ti=∑ f i∗¿ iσ∗y (ti )=

82∗511.15

∗y (t i )=36,7713∗y ( ti )¿

Број степени слободе(Ss ) код нормалне расподеле рачуна се из обрасца:

(Ss )=r−3

Где је r- број класа.

(Ss)=r−3=8−3=5С обзиром да се χ 2 налази између 2,343 и 3,000 следи да је :

0,70<P {χ 2>2,3451 }<0,80−Tab .4 χ2−raspodela

Закључујемо да се норма може извршити са вероватноћом већом од 70 % , а мањом од 80%.Разлике између фреквенција нису превелике што значи да неки битан разлог није деловао да би се норма нереално извршавала.

Полигон расподеле фреквенција дат је на слици у прилогу.

8

Организација производње

Задатак 4.8.

Обрада једног дела састоји се из три захвата. Снимање времена је вршено проточном методом и измерана проточна времена (у секундама) дата су у табели 1. Ради се стојећи, с тим што је напор код првог захвата 8,8 daN, код другог захвата 8,6 daN и код трећег захвата 8,4 daN. Услови рада су изражени ефективном температуром 18°С. Средња процена залагања је 115% и коефицијент додатног времена Kd= 0,14.

Табела 1.Zahvat I 18 11 03 88 74 60 48 40 33 23 13 02 93 89Zahvat II 49 44 32 18 06 91 80 73 65 54 43 33 26 22Zahvat III 97 87 76 59 50 33 23 17 09 97 87 77 71 69

Zahvat I 86 79 65 58 56 38 30 19 12 03 96 90 89 87Zahvat II 20 07 98 94 90 71 61 53 44 36 30 25 23 20Zahvat III 66 49 43 39 37 16 03 97 87 81 73 71 71 64

Zahvat I 81 79 88 83 79 65 48 46 39 34 43 33Zahvat II 14 13 20 17 16 87 83 80 75 77 75 68Zahvat III 60 62 65 63 60 31 30 25 17 27 20 12

Потребно је одредити:1) Нето време код сваког читања захвата, извршити анализу сваког захвата

и графички приказати расподелу учестаности.2) Средње израчунато време за сваки захват.3) Коефицијент стабилизације за сваки захват.4) Нормално време за сваки захват укупно.5) Стварно време за сваки захват и укупно.6) Време израде за сваки захват и укупно.7) Стандардну девијацију за сваки захват.8) Одредити за сваки захват потребан број снимања и проверити да ли је

остварени број снимања задовољавајући (за пробни број снимања np= 5).

Решење:1) У полазној табели дата су проточна времена добијена

хронометрисањем (s) и која су за захват, осим првог захвата кумулативна. Нето времена за сваки захват добију се као разлика између кумулативног времена конкретног и претходног захвата (Табела 2.). Захват I је 18; Захват II је разлика кумулативних вредности времена другог и првог захвата 49-18=31; Захват III је разлика кумулативних времена трећег и другог захвата 97-49=48; Захват I је разлика проточног кумулативног времена трећег и првог захвата (100+11)-97=14; Захват II: 44-11=33; Захват III: 87-44=43; Захват I: (100+3)-87= 16 , итд...

9

Организација производње

Табела 2. 1 4 5

Zahvat I 18 14 16 12 15 17 14 15 17 16 14 16 15 16 18Zahvat II 31 33 29 30 32 33 31 32 33 32 31 30 31 33 33Zahvat III 48 43 44 41 44 46 42 43 44 44 43 44 44 45 47

Zahvat I 17 13 16 15 17 13 16 14 16 15 16 15 17 18 16Zahvat II 34 28 33 36 34 30 33 31 34 32 33 34 35 34 33Zahvat III 46 42 45 44 47 42 45 42 44 43 45 43 46 48 44

Zahvat I 17 19 16 18 16 14 15 17 16 14 17 16 13Zahvat II 33 34 32 34 37 33 32 35 34 36 33 32 35Zahvat III 46 49 45 46 44 43 44 47 45 42 50 45 44

Као основ за анализу сваког захвата користи се табеларни и графички приказ расподеле учестаности времена добијених хронометрисањем:

Распон (разлика) између разреда:i=tn-tn-1=1

Табела 3. Захват IVreme

tRaspodela učestanosti f i d i f i · d i d i2 f i · d i 2

13 III 3 -3 -9 9 2714 IIIIII 6 -2 -12 4 2415 IIIII 5 -1 -5 1 516 IIIIIIIIIIII 12 0 0 0 017 IIIII 5 1 5 1 518 II 2 2 4 4 819 I 1 3 3 9 9Σ 34 -14 28 78

Табела 4. Захват IIVreme

tRaspodela učestanosti

fi di fi· di di2 fi· di

2

28 I 1 -5 -5 25 2529 I 1 -4 -4 16 1630 II 2 -3 -6 9 1831 IIIII 4 -2 -8 4 1632 IIIIII 6 -1 -6 1 633 IIIIIIIIIII 11 0 0 0 034 IIIII 5 1 5 1 535 III 3 2 6 4 1236 I 1 3 3 9 9Σ 34 -5 -15 69 107

Табела 5. Захват III

Vreme t

Raspodela učestanosti f i d i f i · d i d i2 f i · d i2

42 IIIII 5 -2 -8 4 1643 IIIIII 6 -1 -5 1 5

10

Организација производње

44 IIIIIIIII 9 0 0 0 045 IIIIIII 7 1 7 1 746 II 2 2 6 4 1247 II 2 3 9 9 2748 I 1 4 8 16 3249 I 1 5 10 25 5050 I 1 6 6 36 36Σ 34 -18 69 138

Слике захвата наведене су у прилогу

2) Најфреквентнија времена по захватима:- за захват I: t1= 16 s- за захват II: t2= 33 s- за захват III: t3= 44 s

Средње израчунато време за сваки захват добија коришћењем релације за одређивање пондерисане средине:

t o1=t 1+i=16+1∙−1434

=15,6 [s ]

t o2=t 2+i=33+1∙−1534

=32,56 [s ]

t o3=t 3+ i=44+1∙−1834

=43,47 [ s ]

3) Коефицијент стабилизације представља однос разлике између максималног и минималног времена за сваки захват и израчунатог средњег времена захвата. Уколико је мања вредност коефицијента стабилизације то је и мање расипање, односно посао се обавља под истим или сличним условима:

K s 1=¿ 19−1315.6

=¿0,385

K s 2=¿ 36−2832.56

=0,246

K s 3=¿ 52−4244

=¿ 0,18

4) К оефицијент процене залагања:

K pz=¿=1,15

11

Организација производње

Нормално време је оно време за које већина радника може остварити уз просечно залагање:

t n1=t o1 ·K pz=15,6 ·1,15=17.94 [ s ]t n2=t o2 ·K pz=32,56 ·1,15=37,44 [s ]t n3=t o3 · K pz=43,47 ·1,15=49.99 [ s ]

t n=¿105.37 [s ]

5) Стварно време за сваки захват може се одредити на основу релације:ts= tn· (1+Kn · Ka)

где је:Kn - коефицијент напораKa – коефицијент утицаја околинеКоефицијент напора (Kn) и коефицијент утицаја околине (Ka) усвајају се из одговарајуће табеле (4.2) за Kn, односно из табеле 4.3. за Ka.

t s1=t n1· (1+K n·K a )=17.94 ·1,13=20,272 [s ]t s2=t n2·(1+K n · K a)=37,44 ·1,13=42,3 [s ]t s3=t n3 ·(1+K n ·K a)=49,99 ·1,13=56,488 [s ]

t s=¿119,06 [s ]

6) Време израде за сваки захват одређује се на основу израза:

t iz=t s ·(1+K d )

где је:Kd - коефицијент додатног временаKd = 0,14 ( дато је условима задатка)

t iz1=t s 1·(1+K d )=20,272 ·1,14=23,110 [s ]t iz2=t s 2·(1+K d )=42,3·1,14=48,222 [s ]t iz3=t s3 ·(1+K d)=58,488·1,14=64,396 [s ]

Време израде укупно:

t iz=5=138,728 s /kom

7) Ст андардна девијација за сваки захват:

σ 1 ¿ i∗√∑ f i∗d i2

∑ f i−(∑ f i∗d i

∑ f i )²¿1∗√ 7834

−(−1434 )

2

=1,457

12

Организација производње

σ 2 ¿ i∗√∑ f i∗d i2

∑ f i−(∑ f i∗d i

∑ f i )²¿1∗√ 10734

−(−1534 )

2

=1,579

σ 3 ¿ i∗√∑ f i∗d i2

∑ f i−(∑ f i∗d i

∑ f i )²¿1∗√ 13834

−(−1834 )

2

=1,7343

8) Потребан број снимања одређује се из табеле 4.6. (за пробни број снимака np=5 и израчунату вредност коефицијената стабилизације за сваки захват појединачно):

за захват I : K s 1=0,385=¿n1=43>34 – извршени број хронометрисања не задовољаваза захват II :K s 2=0,246=¿n2=17<34 – извршени број хронометрисања задовољаваза захват III :K s 3=0,1 8=¿n3=10<3 4 – извршени број хронометрисања задовољава

Задатак 4.9.

Обрада осовине састоји се из три ручна и машинско-ручна захвата. Снимање је вршено повратном методом. Ради се стојећи, с тим што је напор код првог захвата 4,5 daN , код другог захвата 4 daN и код трећег захвата 3,5 daN. Услов рада су изражени ефективном температуром 18ºС. Коефицијент додатног времена Kd=0,15.

У току снимања вршена је процена залагања Pz за сваки захват. Резултати снимања су следећи:

1 4 5

13

Организација производње

Табела1. Захват 1t 38 36 34 33 35 40 39 38 37 35 34 36 37 39

Pz 100 105 115 120 110 95 95 100 105 110 115 105 100 95t 40 41 39 38 37 35 36 37 37 38 37 39 38 38

Pz 90 85 105 100 100 115 110 105 105 100 105 100 105 105t 34 33 35 68T 38 37 38 36 42 36

Pz 115 120 110 120 105 100 100 105 80 105

Табела2. Захват 2t 18 21 20 17 19 16 17 18 19 20 19 21 19 18

Pz 110 90 100 115 100 120 115 105 100 95 100 90 105 110t 19 17 19 20 22 23 21 20 18 19 18 16 17 18

Pz 100 120 105 95 90 80 95 100 110 105 110 120 115 110t 19 19 18 22 20 18 40Z 19 20 20

Pz 100 100 105 85 95 110 115 100 95 100

Табела3. Захват 3t 48 46 49 51 48 49 45 44 46 47 48 49 50 48

Pz 100 110 95 85 105 95 115 120 115 110 105 95 90 100t 47 47 46 46 48 46 49 48 47 48 47 48 48 45

Pz 105 105 110 110 105 110 90 100 105 100 105 100 100 120t 48 48 48 44 85T 45 78Z 47 47 45

Pz 105 100 100 120 120 115 115 105 105 115

Урадити следеће:1) Извршити анализу сваког захвата.2) Израчунати средње време за сваки захват.3) Графички и аналитички одредити средњу процену залагања за сваки захват,

као и коефицијент процене залагања.4) Узрачунати коефицијент стабилизације за сваки захват.5) Нацртати криву расподеле за сваки захват.6) Израчунати нормално време за сваки захват.7) Израчунати стварно време за сваки захват узимајући у обзир и варијације

захвата.8) Израчунати време израде за сваки захват и укупно време израде узимајући у

обзир и варијације.9) Израчунати стандардну девијацију за сваки захват и проверити да ли је за

пробни број снимања np=5, постигнут број снимања задовољавајући.

Решење:

1) Анализа сваког захвата:

Распон (разлика) између разредаi=tn – tn-1=1

Табела 1.1 Захват fi PROCENA ZALAGANJA fi di fi di di

2 fi di2

14

Организација производње

80 85 90 95 100 105 110 115 120 33 1 -4 -4 16 1634 2 -3 -6 9 1835 3 -2 -6 4 1236 5 -1 -5 1 537 6 0 0 0 038 5 1 5 1 539 4 2 8 4 1640 1 3 3 9 941 1 4 4 16 1642 1 5 5 25 25

Σ 29 5 4 122

Табела 2.1 Захват 2

fiPROCENA ZALAGANJA

fi di fi di di2 fi di

2

80 85 90 95 100 105 110 115 120 16 2 -3 -6 9 1817 3 -2 -6 4 1218 7 -1 -7 1 719 8 0 0 0 020 6 1 6 1 621 2 2 4 4 823 1 3 3 9 9

Σ 29 -6 28 60

Табела3.1 Захват 3

fiPROCENA ZALAGANJA

fi di fi di di2 fi di

2

80 85 90 95 100 105 110 115 120 44 1 -4 -4 16 1645 4 -3 -12 9 3646 4 -2 -8 4 1647 6 -1 -6 1 648 8 0 0 0 049 4 1 4 1 450 1 2 2 4 4

Σ 28 -24 35 82

2) Најфреквентнија времена по захватима:за захват 1: t1= 37 [s ]за захват 2: t2= 19 [s ]за захват 3: t3= 48[s ]

Средња вредност времена за сваки захват:

15

Организација производње

t o1=t 1+i∗∑ f i∗d i

∑ f i=37+1

429

=37,4 [s ]

t o2=t 2+i∗∑ f i∗d i

∑ f i=19+1

−629

=18,79 [s ]

t o3=t 3+i∗∑ f i∗d i

∑ f i=48+1

−2428

=47,14 [s ]

3) Средња процена залагања и коефицијент процене залагања за сваки захват:

за захват 1:

¿

PzSR1

=102,78%

Kpz1=PzSR1

100=102 ,78

100=1 ,0278

за захват 2:

PzSR2=

∑ t⋅Pz

∑ f 2¿ t 02

=18⋅110+21⋅90+20⋅100+. .. . .. .. . .+20⋅95+20⋅10031⋅18 ,968

″

=

65422645

PzSR2

=101,43%

Kpz2=Pz SR2

100=101 ,43

100=1 ,0143

за захват 3:

PzSR3=

∑ t⋅Pz

∑ f 3 ¿ t 03

=48⋅100+46⋅110+49⋅95+.. . .. .. . ..+47⋅105+45⋅11530⋅47 ,3 =

102902987

PzSR¿ ¿3 ¿¿

¿=¿ 103,65%

Kpz3=PzSR3

100=103,65

100=1 ,0365

4)Коефицијент стабилизације за сваки захват.

16

Организација производње

Ks1=

t1max−t 1min

t 01 =

42−3337 ,14 = 0,242

Ks2=

t2max−t 2min

t 02 =

23−1618 ,79 = 0,372

Ks3=

t3max−t 3min

t 03 =

50−4447 ,3 = 0,127

5) Графички приказ расподеле фреквенција по захватима дат је на слици 1 за захват 1, на слици 2 зазахват2 и на слици 3 за захват3.

6) Нормално време:

tn1=t01

¿Kpz1 = 37,14·1,0278 = 38,17 stn2

=t02¿Kpz2= 18,79·1,0143= 19,058 s

tn3=t03

¿Kpz3= 47,14 ·1,0365= 48,86 s

tn=∑i=1

3

t ni = 106,088 s

7) Стварно време за сваки захват укључујући и варијације и укупно:

Табела 1.1.1Zahvat 1 f t0 Pz tn (1+Kn·Ka) ts Δts fc Δts· fc

Bez varijacije 29 37,14 102,78 38,17 1,11 42,37Σ 29 - - - - - - -

Табела 2.2.1Zahvat 2 f t0 Pz tn (1+Kn·Ka) ts Δts fc Δts· fc

Bez varijacije 29 18,79 101,43 19,58 1,11 21,731 varijacija 1 40 115 46 1,11 51,06 29,33 0,033 0,7171

Σ 30 - - - - - - - 0,7171

Табела 3.3.1Zahvat 3 f t0 Pz tn (1+Kn·Ka) ts Δts fc Δts· fc

17

Организација производње

Bez varijacije 28 47,14 103,65 48,86 1,11 49,971 varijacija 1 78 115 80,84 1,11 81,96 31,99 0,036 1,1516

Σ 32 - - - - - - - 1,1516

Стварно време за сваки захват укључујући и варијације , може се одредити на основу релације :

t s=t n∗( 1+Kn∗Ka )+∑ Δt s∗f c

Где је :Kn- коефицијент напора Ka- коефицијент утицаја околинеΔt s - разлика времена захвата са варијацијом и цикличних захвата

Коефицијент напора и коефицијент утицаја околине усвајају се из табела Т 4.2 заKn и 4.3 за Ka.

t sr 1=t n1 · (1+K n · K a )=38,17 ·1,11=42,36 [ s ]t s2=t n2·(1+K n · K a)=19,058 ·1,11=21,15 [s ]t s3=t n3 · (1+K n· K a )=48,86 ·1,11=54,23 [s ]

t s=¿117,74 [s ]

8)Време израде за сваки захват одређује се изразом:

t iz=t s∗(1+K d )

Где је :Kd - коефицијент додатног времена Kd=¿0,15 (дато је условима задатка)

t iz1=t s1∗(1+Kd )=42,36∗1,15=48,714 [s ]

t iz2=t s2∗(1+Kd )=21,15∗1,15=24,325 [ s ]

t iz3=t s3∗(1+Kd )=54,23∗1,15=62,364 [s ]

t iz=¿135,40 [s ]

9)Стандардна девијација за сваки захват износи:

18

Организација производње

σ 1 ¿ i∗√∑ f i∗d i2

∑ f i−(∑ f i∗d i

∑ f i )²¿1∗√ 12229

−( 429 )

2

=2,032

σ 2=i∗√∑ f i∗d i2

∑ f i−(∑ f i∗d i

∑ f i )²¿1∗√ 6029

−(−629 )

2

=1,395

σ 3=i∗√∑ f i∗d i2

∑ f i−(∑ f i∗d i

∑ f i )²¿1∗√ 8228

−(−2428 )

2

=0,976

Потребан број снимања одређује се из табеле 4.6.

за захват I : K s 1=0,242=¿n1=17<29 – извршени број хронометрисања задовољаваза захват II :K s 2=0,372=¿n2=39>29 – извршени број хронометрисања не задовољаваза захват III :K s 3=0,127=¿n3=5<28 – извршени број хронометрисања задовољава

19