VI

OPERACIJE U SRBIJI

Is tupanje Rumuni je iz Trojnog pakta (24. avgusta) i pred-stojee is tupanje Bugarske stavili su nemake jedinice na istonom frontu, posebno na Balkanu, u vrlo teku strategijsku situaciju: raspoloive snage nisu bile u s tanju da spree uspeno nadiranje junog krila III ukrajinskog fronta Crvene armije prema granicama Jugoslavije i Bugarske, niti da zaustave pro-dor Narodnooslobodilake vojske u Srbiju. Zbog toga su one, da bi obezbedile povlaenje grupe armija E iz Grke preko Nia i Beograda na sever, preduzele mere da na istonim gra-nicama Srbije i Makedonije obrazuju front i poveu ga s ju-nim krilom nemakog istonog fronta u Rumunij i i sa gru-pom armija E u Grkoj. Prema planu nemake Vrhovne komande, deo tog novog fronta, na liniji erdap Skoplje severna Albanija, imale su posesti jedinice grupe armija E, a od erdapa do Lugoa358 delovi 2. oklopne armije koja je i dalje osiguravala jadransku obalu.

Da bi zadrali dalje nadiranje trupa Crvene armije i t ime stvorili vreme za pr ikupl janje jaih snaga u istonoj Srbiji, Nemci su kra jem avgusta hitno uputili 1. brdsku diviziju iz Crne Gore u Ni i, zatim, prema Dunavu da zatvori jugoslo-vensku granicu od Zajeara do Donjeg Milanovca. Iz Crne Gore, preko Sumadije, krenula je u rejon Nia i 7. SS divizija. Pored toga, 4. SS motorizovana policijska divizija i 18. policijski puk upueni su poetkom septembra u Vrac, a Komandi grupe armija E nareeno je da odmah izvri pr ipreme za povlaenje.

Kra jem avgusta, kad je poelo povlaenje bugarskog 1. okupacionog korpusa, u unutranjosti Srbije nije bilo znatnijih okupatorskih trupa. Delovi nemakih policijskih pukova i kvi-slinke formacije nali su se tada u tekoj situaciji. Zbog toga je Draa Mihailovi, da bi spreio prodor 1. proleterskog i 12. korpusa kroz zapadnu Srbiju i Sumadiju, 1. septembra naredio

358 Mesto u Rumunij i , oko 53 km istono od Temivara.

274

optu mobilizaciju359 i otpoeo koncentraciju jaih snaga u za-padnoj Srbiji. etvrtu grupu jurinih korpusa uputio je s pro-storije Kruevac Trstenik ka aku i Uicu, a u dolini Za-padne Morave zadrao ojaanu Rasinsko-topliku grupu kor-pusa. Meutim, i ti poslednji pokuaji nepri jatel ja nisu mogli da spree prodor jakih snaga NOVJ kroz zapadnu Srbiju, ka Beogradu.

Vrhovni komandant NOV i POJ izdao je 17, avgusta optu direktivu za ruenje komunikacija da bi se ometala pregru-pacija nemakih snaga koje treba da obrazuju novi f ront na istonim granicama Srbije. To je trebalo izvesti po odreenom planu, i u saglasnosti sa dejstvom saveznikog vazduhoplovstva, naroito u vremenu od 1. do 7. septembra. Osim toga, u direktivi komandantima Glavnog taba Srbije i Operativne grupe divi-zija od 19. avgusta, on je istakao da je glavni zadatak snaga Narodnooslobodilake vojske u Srbiji da razbiju okupatorsko-nedievsku vlast, organizuju nove jedinice i pomognu uspo-stavljanje revolucionarne narodne vlasti. U vezi s t im trebalo je na planinama Tari, Zlatiboru i Kopaoniku i u Toplici stvoriti vrste baze i postepeno ih iriti dok se ne obuhvati itava Srbija.

Na osnovu tog plana, Vrhovni tab je teritoriju Srbije, s obzirom na vanost pojedinih krajeva, podelio na operativne sektore i naredio da 23. i 25. divizija dejstvuju u istonoj Srbiji, 22. divizija izmeu June Morave, Niave, jugoslovensko-bugar-ske granice i Pinje (vlasinski sektor), da 2. proleterska i 24. divizija dejs tvuju izmeu Ibra, Zapadne i June Morave (ibarsko-moravski sektor), da 12. korpus posedne poloaje se-verno od linije Jadar gornji tok Kolubare (posavski sektor) i da 1. proleterski korpus360 prodre u rejon Suvobora (suvo-borski sektor). Za 6. proletersku diviziju se predvialo da se zadri na Zlatiboru i Tari i povee sa 37. divizijom na sektoru Nova Varo - Ivanjica. Uz to bi na svakom od predvienih sektora dejstvovali i partizanski odredi. Operativna grupa divi-zija, poto se popuni l judstvom u Toplici, imala je da krene ka Rudniku, Suvoboru i Maljenu. Prema sugestiji Vrhovnog ko-mandanta NOV i POJ trebalo je da dve divizije izvre prodor preko Zapadne Morave (izmeu aka i Poege), a jedna preko Ibra i Zapadne Morave ka Maljenu.

Imajui u vidu predstojei prodor 1. proleterskog kor-pusa preko Zlatibora, komandant Operativne grupe divi-

359 proglas o mobilizaciji naiao je na slab odziv stanovnitva. 360 Bilo je odreeno da u sastav 1. proleterskog korpusa, pored

1. proleterske divizije, ue Operitavna grupa divizija, s tim to bi ume-sto 2. proleterske divizije, koja je stavljena pod komandu Glavnog taba Srbije, ula 21. divizija.

18* 275

zija, posle sastanka s komandantom Glavnog taba Srbije, predloio je 26. avgusta Vrhovnom komandantu da Operativna grupa krene s Kopaonika preko Ibra (izmeu Rake i Kra-ljeva), pravcem emerna Jelica Kablar Suvobor, s tim da se jedna divizija zadri u Dragaevu, jedna da posedne Kablar, a jedna da izbije na Maljen i Suvobor; 37. divizija bi ostala na sektoru Javor - Ivanjica, 1. proleterska divizija na sektoru Bajina Bata Povlen, a 6. proleterska divizija na sektoru argan Zlatibor. Po ovlaivanju pomenutim podru-jem pristupilo bi se ruenju komunikacije aak Viegrad i unitenju neprijateljskih garnizona u Uicu i Poegi. U uma-diju bi se uputili lakopokretni bataljoni i brigade. S obzirom na jake neprijateljske snage u Trsteniku i Kruevcu, koman-dant Operativne grupe smatrao je da bi slanje jedne divizije preko Zapadne Morave u Sumadiju bilo vrlo riskantno.

Meutim, Vrhovni komandant NOV i POJ hteo je da u zapadnoj Srbiji i umadiji to pre ostvari objedinjeno dejstvo svih snaga koje prodru na tu teritoriju, a zatim da se nastavi nadiranje ka Beogradu, pa je 28. avgusta upozorio komandanta Operativne grupe divizija na sledee:

. . . Pretstoji povlaenje Bugara iz Srbije. Moe se oekivati skoro ostvarenje veze sa Rusima na naim isto-nim granicama. Nastaje demoralizacija kod etnika i nedi-evaca. Nemci e biti zauzeti na sve strane. Brzo e se razvijati dogaaji, to zahteva va brz rad i manevar trupama. Krvarenje i gubljenje vremena oko nekog utvr-enog gradia nije rentabilno. Za nas je vano dobiti pozicije na terenu, ukoliko ire utoliko bolje. Sada je bitno ovladati strategiskom gredom Rudnik Suvobor Sokolska Planina Cer, iz razloga: razbijanje osnovnih etniko-nedievskih snaga, bre nadiranje ka umadiji i Beogradu, dobijanje sigurnih oslonaca za nae trupe, stva-ranje uslova za novu mobilizaciju, dobijanje vojnikog i politikog efekta. Moda ve od sada treba traiti nain da se neke lake udarne jedinice ubace u umadijsku i beo-gradsku operativnu zonu, radi razvlaenja neprijateljskih snaga i stvaranja mobilizacijskih centara. Grupisanje i zadravanje jakih snaga na Zapadnoj Moravi opasno je i nerentabilno. Taj grkljan je vaan za neprijatelja i on e ga estoko braniti. Dakle, na sektoru Rudnik Suvo-bor Povlen u prvo vreme treba izbiti bar s tri divizije, pa se postepeno iriti k istoku i zapadu, uvodei nove snage koje e dolaziti s juga. Prelaskom k severu poruiti

276

prugu i videti reakciju neprijatelja. Leki361 e kasnije stii i on e poi direktno na svoj sektor. Slaem se sa vaim pravcem kretanja za gro snaga. Ostajemo pri mi-l jenju da preko Zapadne Morave, istono od aka, t reba uputiti prema Rudniku pokretne i dobro voene brigade, da bi se nepri jatel j razvukao na irem prostoru. Naravno, mi vam ostavljamo odreene ruke da radite prema vaoj oceni situacije, u duhu ove nae direktive. Na jugu Bal-kana nalazi se jo est nemakih divizija.362

Pored toga, prema planu Vrhovnog komandanta, jedinice Glavnog taba Srbije imale su delom snaga da dejs tvuju ka junoj a delom snaga ka istonoj Srbiji, dolinom Timoka prema Dunavu i zatim ka Velikoj Moravi. Prema tome, osnovni cilj Vrhovnog komandanta bio je: dejstvovati ofanzivno, smelo i energino na svim operativnim podrujima Srbije, usmerava-jui teite operacija ka umadiji i Beogradu, a aktivnim dej-stvima pomonih snaga obuhvatiti celu istonu i junu Srbiju.

Radi ostvarenja ovog cilja, komandant Glavnog taba Srbije,363 komandant Operativne grupe divizija364 (koji je 31. avgusta postavljen za komandanta 1. proleterskog korpusa) i lan Vrhovnog taba NOV i POJ365 odluili su 1. septembra da sa srpskim divizijama dejs tvuju u istonoj Srbiji i dolini June Morave a sa Operativnom grupom divizija preduzmu nadiranje preko Ibra i emerne ka Suvoboru.

Poetkom septembra je Vrhovni komandant NOV i POJ, na osnovu svestrane analize dogaaja, doneo konanu odluku: 1. proleterski i 12. korpus iz zapadne Srbije i Operativna grupa divizija iz Toplice postepeno nadiru ka Beogradu, za to vreme jedan deo srpskih snaga prodire ka istonoj Srbiji radi uspo-stavl janja veze s jedinicama Crvene armije i sadejstva pri n j i -hovom forsiranju Dunava, posle ega se orijentie ka Beogradu, a drugi deo dejs tvuje u dolini June Morave.

Prema ovoj odluci, 12. korpus je imao da ovlada grebe-nima Povlena i Medvednika, potom preko Cera prodre u Mavu i Posavinu, 1. proleterski korpus da izbije sa Zlatibora na Maljen i Suvobor i zauzme Val j evo i Laj kova, a Operativna grupa divizija da prodre s Kopaonika u umadiju, pravcem Jelica aak Gornji Milano vac Rudnik. Na ta j bi se nain, po prelazu jo i 11. i 28. divizije, u zapadnoj Srbiji i

361 Danilo Leki, komandant 12. korpusa. 382 Arhiv VII, k. 372, br. reg. 3'2. 363 Koa Popovi. 364 Peko Dapevi. 365 sreten Zujovi.

277

"umadiji grupisale jae snage Narodnooslobodilake vojske i stvorili povoljni operativni uslovi za dalje uspeno nadiranje ka Beogradu.

Istovremeno, po nareenju Glavnog taba Srbije, 2. pro-leterska divizija treba da u upi sadejs tvuje Operativnoj grupi divizija dok ova ne ode s tog terena, a zatim se postavlja na prostoriju Kruevac Stala radi dejstva na ove garnizone i na komunikacije u dolini Zapadne i June Morave; 23. i 25. divizija da izvre prodor u istonu Srbiju, izbiju na Dunav i uspostave vezu s Crvenom armijom, a potom da prodru ka Velikoj Mo,ravi i Beogradu; 22. i 24. divizija da dejs tvuju u dolini June Morave.

Operacije 1. proleter- elei da spree prodor snaga NOVJ skog i 12. korpusa ka dolini Zapadne Morave i te snage

odbace prema Uvcu, Nemci su, sa bu-garskim okupacionim t rupama i etnicima, preduzeli novi napad protiv 1. proleterske divizije koja je ve bila izbila pred Palisat na Zlatiboru. Prema dobij enim zadacima, s Palisata su delovi 24. bugarske divizije imali da napadaju pravcem Smi-Ijanski zakos igota, uz istovremeno nastupanje 14. puka 7. SS divizije iz Vardita i dva bataljona puka Brandenburg, s etnicima Zlatiborskog korpusa, iz Kokinog Broda.

Da bi izvukao nepri jatel ja iz utvrenog Palisata, tab 1. proleterske divizije donosi odluku da na poetku napada povue svoju 1. brigadu prema grebenu igote, a da za to vreme ostale njegove snage napadnu i zauzmu Palisat, ajetinu, Roanstvo, Kral jeve Vode (Partizanske Vode) i onesposobe prugu Uice Viegrad (skica br. 18).

Napad nepri jatel ja otpoeo je 24. avgusta. U prvo vreme ilo je prema predvienom planu. Ali im su osetile nameru 1. proleterske divizije, bugarske jedinice su istog dana preki-nule nastupanje za 1. proleterskom brigadom i naglo odstupile prema Palisatu. Tom prilikom, nastupajui za neprijatel jem, jedinice 1. proleterske divizije zauzele su ajetinu i izbile na Palisat. Ali ovaj, zbog solidno izgraenih prepreka i dobro organizovanog sistema vatre, nisu uspele da zauzmu. S obzi-rom na to da je nepri jatel j u toku dana pretrpeo velike gubitke, tab divizije, na predlog tabova brigada, naredio je da se nou 24/25. avgusta ponovi napad na Palisat. Ali, uprkos estokim borbama koje su se produile i sutradan, Palisat ni je ni tada zauzet. U toku dana odbijena je intervencija Bugara kod Kne-evia i zauzeto je Roanstvo, dok su manj i delovi 1. divizije drali nepri jatel ja na Palisatu pod stalnom vatrom. Za ovo vreme poruena je i pruga Uice Viegrad na odseku elez-nika stanica argan Kremna.

278

Zadravanje 1. proleterske divizije na Zlatiboru nije bilo u duhu postojeih nareenja, pa je Vrhovni tab 25. avgusta navee to zamerio Stabu divizije, podsetivi ga na glavni zada-tak prodiranje na sever. Smatrajui da Palisat treba zauzeti radi daljeg prodora prema etinji i Zapadnoj Moravi, Stab divizije doiiosi odluku da ga nou 25/26. avgusta ponovo na-padne. Posle estokih borbi koje su trajale celu no, bugarske jedinice su u ju t ru pruale otpor jo samo iz dve utvrene zgrade. Ali je u tom odsudnom momentu jedan bataljon bugar-skog 61. puka uspeo da se probije na Palisat i pojaa neprija-teljski garnizon. Zbog toga je Stab divizije odustao od napada i povukao svoje jedinice u Sirogojno, na Borovu Glavu i na greben igote. Sutradan, 27. avgusta, bugarske jedinice su, u vezi s odlukom o optem povlaenju iz Srbije, napustile Palisat i tako otvorile put za nesmetano nadiranje 1. proleterske divi-zije prema Detinji i Zapadnoj Moravi. Nije, dakle, bilo oprav-dano angaovanje 1. proleterske divizije u borbi za Palisat. Iako je nanela neprijatelju velike gubitke, ona je i sama pretrpela osetne gubitke, smanjila svoju udarnu snagu i izgubila u vre-menu koje je bilo dragoceno za dalji uspean prodor na sever.

Kada su se delovi bugarske 24. divizije povukli sa Zlati-bora, Stab 1. proleterske divizije uputio je 13. proletersku bri-gadu preko Palisata prema Uicu, 1. proletersku brigadu prema Kremnama da zatvori pravac Uice - Viegrad, 3. proletersku brigadu prema Poegi da onesposobi komunikaciju i zatvori pravac Uice Caak, dok je 8. brigada 37. divizije zadrana u rejonu sela Mokre Gore. Nadirui odreenim pravcem, 3. proleterska brigada je na Gradini (10 km jugozapadno od Poe-ge) razbila Poeku etniku brigadu i 1. septembra oslobodila Poegu. Za to vreme ie 6. proleterska divizija preuzela poloaje 37. divizije na levoj obali Moravice u rejonu Poege i Arilja, dok je ova divizija prebaena na severozapadne padine Zlati-bora, prema komunikaciji Vardite Priboj, i u rejon Radojinje, da zatvori pravac Uice Nova Varo. Tako su jedinice 1. proleterskog korpusa izbile 4. septembra na liniju Arilje Poega Orio vac (juno od Uica) ljivovica Kremna Mokra Gora, a manji delovi prema Dubu i Bajinoj Bati.

Posle povlaenja jedinica bugarske 24. divizije iz Uica i Poege i iz doline Zapadne Morave, Nemci su, da bi spreili dalji prodor 1. proleterskog korpusa, prikupili u zapadnoj Srbiji dosta jake etnike snage. Na prostoriju Povlen Medved-nik Krupanj Drina stigla je etnika 4. grupa jurinih korpusa. Severno od Poege i Uica nalazili su se Uiki, aan-ski, Poeki, Sumadijski, Smederevski i Valjevski etniki

279

korpus. Zlatiborski korpus prikupljao se na Tari.306 Pored ovih etnikih snaga, u aku se nalazio 3. bataljon 1. policijskog puka, a u Valjevu 2. bataljon 2. policijskog puka i 4. puk Srp-skog dobrovoljakog korpusa. U to vreme, u pokretu ka Suma-diji, stigao je u Poegu, preko Nove Varoi i Arilja, 2. puk Brandenburg i krenuo prema aku, dok je 14. puk 7. SS divizije upuen iz Priboja prema Viegradu, a zatim ka Uicu i aku.

Na predlog taba 1. proleterskog korpusa, Vrhovni tab NOV i POJ odluio je da ovaj korpus produi dejstva severno od komunikacije Poega Vardite, i to 1. proleterska divizija zapadno a 6. proleterska divizija istono od pravca Uice Valjevo. etnici Poekog korpusa preduhitril i su, meutim, 1. proleterski korpus i ve 5. septembra napali Poegu, oko koje su se razvile estoke borbe. Zahvaljujui uspenom protivna-padu 3. proleterske brigade 1. proleterske divizije, etnici su odbaeni od Poege i od Kosjeria. Ali su jake snage etnika iz Papratita napale delove 6. proleterske divizije na poloajima kod Tabanovia i Donjeg Dobrinja i, uz pomo Nemaca iz aka, 6. septemb,ra ponovo zauzele Poegu. Zbog toga se i 3. proleterska brigada 1. proleterske divizije morala povui iz Kosjeria. etnici su teite svojih dejstava prebacili zapadno od komunikacije Uice Valjevo, u rejon Jelove gore.

U ovakvoj situaciji intervenisao je i Vrhovni tab nare-divi 1. proleterskom korpusu da 6. proletersku diviziju pomeri na levo krilo korpusnog rasporeda i razbije etnike, a zatim sa 12. korpusom nastavi nadiranje na sever. U duhu ovog nare-enja, Stab 1. proleterskog korpusa je nou 6/7. septembra pre-bacio 6. proletersku diviziju u rejon Zaglavka (severozapadno od Uica), a 8. brigadu 1. proleterske divizije^167 prikupio jugo-zapadno od Uica, u rejonu ljivovice, i ve 9. septembra napao etnike koji su se bili grupisali na prostoriji Jelova gora Karan Kosjerii Varda Crni vrh. U estokim borbama etnici su bili razbijeni i prisiljeni da se u neredu povuku prema Suvoboru i Maljenu. elei da iskoristi postignuti uspeh i onemogui organizaciju nepri jatel jske odbrane na Maljenu, Stab 1. proleterskog korpusa je nou 9/10. septembra izvrio pregrupaciju svojih snaga. Sutradan je otpoelo nastupanje optim pravcem Kosjerii Tometino Polje Ravna gora Prva proleterska divizija imala je da nadire prema Maljenu, Ravnoj gori i Suvoboru, a 6. proleterska divizija da izvri iri obuhvat preko zapadnih padina Maljena radi dejstva u bok i pozadinu neprijatel ja.

306 Ukupna jaina etnika iznosila je oko 9.000 ljudi. 367 Po odluci Vrhovnog taba, 8. brigada je 6. septembra defini-

tivno ula u sastav 1. proleterske divizije.

280;

Odbacivi etnike iz sela Skakavaca, a zatim iz Tometinog Polja, 1. proleterska divizija izbila je na podruje Maljena, a sutradan, 11. septembra, produila nadiranje pravcem Maljen Struganik Mionica. Istovremeno je 6. proleterska divizija, probijajui se preko Bukova, obila neprijateljsko desno krilo i izbila do sela Brijea na severnim padinama Maljena. Zbog ovakvog manevra, etnici su posle kraeg otpora napustili po-loaje i povukli se na levu obalu Kolubare, ostavljajui velik ratni plen i arhivu svoje Vrhovne komande. Nastavljajui na-diranje s Maljena i Suvobora, 1. proleterska divizija izbila je do 13. septembra na Kolubaru a 6. proleterska divizija na june prilaze Valjevu.

Ne uspevi da spree prodor 1. proleterskog korpusa na sever, etnici su izgubili i poslednju nadu u mogunost ouva-nja svojih pozicija u Srbiji.

Uporedo sa prodorom 1. proleterskog korpusa preko Ma-ljena i Suvobora, 11. septembra je otpoelo nadiranje na sever i 12. korpusa, koji se s Tare ve bio prebacio u rejon Glavaia (istono od Rogaice). Kako na pravcu prodora ni je bilo jaih neprijateljskih snaga, jer su se glavne snage etnike 4. grupe jurinih korpusa nalazile na poloajima od Krupnja do Drine, to su jedinice 12. korpusa brzo ovladale Povlenom i Medved-nikom. S osloncem na ove planine, one su, u duhu direktive Vrhovnog taba, nastavile prodor na sever, obezbedujui levi bok 1. proleterskog korpusa koji je napadao na Valjevo. e-snaesta divizija nastupala je prema komunikaciji Valjevo Oseina, u rejon Dragijevice, a 36. divizija, poto je razbila etnike u selu Stavama (8 km severoistono od Medvednika) i u predelu Ive (5 km jugoistono od Pecke), nastavila je nadi-ran je prema Peckoj. Da bi savladao otpor glavnine etnike 4. grupe jurinih korpusa na pravcu Pecka Krupanj , tab kor-pusa je kasnije na ovaj pravac privukao i delove 16. divizije. Tako je 12. korpus do 14. septembra definitivno ovladao masi-vima Povlena i Medvednika i izbio u dolinu Jadra.

Sredinom septembra bile su u zoni nastupanja 1. prole-terskog korpusa sledee neprijateljske snage: na prostoriji Laza-revac Ub Obrenovac 2. puk Brandenburg, u rejonu Valjeva 2. bataljon 2. nemakog policijskog puka, 4. puk Srp-skog dobrovoljakog korpusa i etnici Valjevskog korpusa, u Mavi 5. motorizovani policijski puk i 696. motorizovani bata-ljon poljske andarmerije. Poto one nisu bile u s tanju da zadre nastupanje njegovih jedinica, tab korpusa je odluio da iskoristi povoljnu situaciju i izvri napad na Valjevo. Prema predvienom planu trebalo je jednovremeno napadati sa severa i juga, uz obezbeenje od Lajkovca i Uba. Za to vreme bi

281;

jedinice 12. korpusa zatvarale pravce koji sa zapada vode prema Valjevu.

Napad 1. i 6. proleterske divizije na Valjevo poeo je u pono 14/15. septembra. Sutradan je otpor nepri jatel ja u gradu savladan; jedino je 2. bataljon 2. policijskog puka pruao jak otpor iz kasarne. Meutim, zbog intervencije 2. puka Bran-denburg od Lajkovca i Uba, Stab korpusa je, da bi spreio njegov prodor u grad, povukao sve snage, izuzev dva bataljona koji su i dalje drali blokadu kasarne. Posle estokih borbi kod Slovca Nemci su se kra jem dana, s tenkovima i motorizovanim jedinicama, probili do sela Divaca, a sutradan, 16. septembra, oko 9 asova, uli su u grad i deblokirali svoj bataljon. etnici Valjevskog korpusa takoe su pokuali da uu u grad, ali su kod Jasike i Zabrdice (6 km severoistono od Valjeva) bili raz-bijeni i odbaeni na sever. Oivela je i aktivnost etnika iz Tamnave prema komunikaciji Valjevo Oseina.

Stab korpusa je naredio da se sve jedinice povuku u iri rejon Valjeva. Jedinice 1. i 6. proleterske divizije delom snaga su zadrale blokadu grada s june i sever ne strane, a ostalim snagama zauzele poloaje na desnoj obali Kolubare izmeu Valjeva i Lajkovca. Ali, zbog pojaanog pritiska neprijatelja od Uba, sve jedinice 1. proleterskog korpusa povuene su 17. septembra na desnu obalu Kolubare. U to vreme je Operativna grupa divizija prodirala ka Rudniku, pa je Stab korpusa doneo odluku da teite operacija prenese na prostor Lajkovca i Laza-revca, povezujui desno korpusno krilo sa divizijama Opera-tivne grupe. Na ta j nain izbegnuto je uzaludno troenje snaga i vremena u borbi oko Valjeva.

Posle izvrene pregrupacije, 18. septembra, dve brigade 6. proleterske divizije nalazile su se na ranijim poloajima juno od Valjeva, a jedna brigada kod Sueoka (9 km istono od grada), dok su se dve brigade, 1. proleterske divizije nalazile na desnoj obali Kolubare juno od Slovca i Lajkovca, a jedna bri-gada na desnoj obali Ljiga kod sela ibutkovice. Osma bri-gada 1. proleterske divizije bila je u korpusnoj rezervi kod Mionice. Toga dana su Nemci napustili Valjevo izvlaei se dolinom Kolubare prema Slovcu. Jedinice 1. i 6. proleterske divizije otvorile su snanu vatru sa desne obale Kolubare. Borbe su t rajale itav dan i no. Nemci su se, meutim, ipak probili kroz Slovaki tesnac prema Ubu. Iskoristivi rasulo etnika posle povlaenja Nemaca iz Valjeva, 13. proleterska bri-gada 1. proleterske divizije, iznenadnim prodorom, bez veeg otpora, oslobodila je Lajkovac i Lazarevac.

Dok je 1. proleterski korpus vodio borbe oko Valjeva, 12. korpus je severno od Medvednika i Povlena vezivao jae et-nike snage i onemoguavao njihovu intervenciju sa zapada.

282;

U meuvremenu, po nareenju Vrhovnog taba NOV i POJ, prebacila se iz istone Bosne u Srbiju i 11. divizija. Poto je prela Drinu 16. septembra kod Kostijereva (11 km juno od Zvornika), ona je odmah krenula prema Krupnju radi ulaska u sastav 12. korpusa koji je imao zadatak da dejs tvuje prema Ceru i Mavi.

Kako je glavnina etnike grupe jurinih korpusa u to vreme bila angaovana u borbi sa 12. korpusom, 11. divizija je brzo zauzela Mali Zvornik i, razbivi jedan bataljon Srpske dravne strae, oslobodila Krupanj . Meutim, zbog jakog pri-tiska etnika sa severozapadnih padina Medvednika, morala je 18. septembra napustiti Krupanj , posedajui poloaje kod Vrbica (8 km istono od Krupnja).

Sutradan, 19. septembra, Vrhovni tab NOV i POJ dao je 12. korpusu sledeu direktivu za dalji rad:

Posle stvaranja vrstog uporita na sektoru Krup-nja, Vi treba da zauzmete Lenicu, Loznicu, Koviljau i Ljuboviju, ostvarujui na ta j nain vrstu vezu sa naim snagama u istonoj Bosni. Posle toga ili uporedo sa tim treba da nadi rete ka Mavi i Posavini, gde su politiki uslovi za nas povoljni. Vi takoe treba da uspostavite vezu preko Save sa Glavnim tabom Vojvodine, da bi otu-da novim ljudstvom popunili Vae jedinice. Ta je popuna vama neminovna.

Pod pritiskom vojvoanskih snaga etnike bande iz Srema prebaene su ka jugu, u Srbiju.

11. diviziju primite u svoj sastav. Vi potpadate pod Pekovu komandu, pa u duhu izdatih direktiva uskladite dejstvo.

28. divizija ovih dana prebacie se u Istonu Bosnu, ona e sa 3. korpusom preduzeti ienje Majevice, Posa-vine i Semberije. Zatim e kao pobonica ostati na sektoru Majevica, Semberija, spremna da se po potrebi i naem nareenju prebaci u Srbiju.3"''

Postupajui po ovoj direktivi, tab korpusa je orijentisao svoje jedinice prema Peckoj i Krupnju . Tako je 16. divizija istog dana oslobodila Pecku i, nastupajui prema Krupnju , spojila se 20. septembra kod Vrbia sa 11. divizijom. Za to vreme je 36. divizija nastupala dolinom Jadra prema Oseini. Oseajui da su ugroeni, etnici su poeli da se povlae prema Guevu i Ceru, pa su jedinice 12. korpusa 20. septembra uvee ule i u "Krupanj.

368 Arhiv VII, k 589 B, br. reg. 8

Tako su, najzad, jedinice 1. proleterskog i 12. korpusa uspele da ovladaju veim delom zapadne Srbije, koju su Nemci naroito obezbeivali, jer im je ona pored ostalog slu-ila kao baza za izolaciju naih jedinica u Srbiji od glavnih snaga NOVJ. S ovim korpusima uspeno su sadejstvovali 2. umadijska brigada i navedeni partizanski odredi napadima na nepri jatel ja i akcijama na komunikacije i saobraaj u svojim rej onima.

Prodor Operativne Po izbijanju na KoDaonik, u Zupu i u grupe divizija severozapadni deo Toplice, Operativna na Rudnik grupa divizija odmah je otpoela pri-

preme za prodor u zapadnu Srbiju i umadiju. U meuvremenu ona je vodila este borbe s tamo-njim neprijateljskim snagama, uglavnom s etnicima, Buga-rima i pripadnicima Srpske dravne strae. Tako su nou 14/15. avgusta tri n jene brigade napale neprijateljski garnizon u Kurumlij i koji su sainjavali: dva bataljona 122. puka bugarske 27. divizije, jedan puk Srpske dravne strae, eta ucpolicije i izvestan broj etnika. estoka borba koja se vodila celu no produila se i sutradan, sve do dolaska poja-anja iz Prokuplja, kada se napad morao obustaviti, jer je odnos snaga ve bio takav da se nije mogao oekivati neki uspeh. Tada su jedinice Operativne grupe povuene na polazne poloaje (skica br. 18).

Pokuavajui da ovladaju upom, etnika 4. grupa ju -rinih korpusa, Rasinsko-toplika grupa i 2. kosovski korpus uspeli su do 28. avgusta da potisnu 17. diviziju na Rasinu i za-uzmu Brus i Aleksandrovac. Kada su 5. i 21. divizija, 29. avgu-sta, izbile na desnu obalu Rasine, na krilo 17. divizije, etnici su istog dana poeli da se izvlae na sever, jer su se plaili obuhvatnog napada i okruenja. Poto nisu pravovremeno pri-metile izvlaenje etnika, divizije su uvee prele u napad i skoro nesmetano nastupale upom. etnici su pruili ozbiljniji otpor sutradan na liniji Pogled (kota 1030) Papratna Pavlovo brdo Tule Riljevina Parlog, ali su i odavde bili odbaeni ka Velikoj Drenovi (na levoj obali Zapadne Mo-rave). Tako je proputena povoljna prilika da se ova etnika grupacija uniti ili potpuno razbije. Posle toga se etnika 4. grupa jurinih korpusa prebacila u zapadnu Srbiju i stupila u borbu protiv 1. proleterskog i 12. korpusa, a Operativna grupa divizija nastupala je prema Rudniku.

Prvog septembra je Vrhovni tab NOV i POJ upoznao tab operativne grupe divizija s razvojem situacije u Srbij i i sa nastupanjem 1. proleterskog korpusa i predstojeim pro-dorom 12. korpusa ka Tari. Na osnovu toga je tab Operativne

284;

grupe doneo odluku da pree Ibar na odseku Raka Kra-ljevo i, poto se na sektoru Uica spoji sa 1. proleterskim kor-pusom, preko Gornjeg Milanovca nastupa ka Rudniku. No kako pokret, zbog popune ljudstvom, ni je odmah izvren Vrhovni tab je 6. septembra traio da se pokret ubrza, te da sve snage u zapadnoj Srbiji i umadiji to pre budu objedi-njene pod jednom komandom.

U zoni nastupanja Operativne grupe divizija nalazile su se tada sledee nepri jatel jske jedinice: na levoj obali donjeg toka Zapadne Morave, na odseku prema Kruevcu i Trsteniku, bili su etnika Rasinsko-toplika grupa, 2. kosovski korpus i nemake policijske snage jaine dva bataljona; u dolini Ibra 3. i 5. puk Ruskog zatitnog korpusa i, u prolazu za Ni, poslednji eelon 1. brdske divizije; na pravcima koji iz doline Ibra vode prema Aril ju i Gui etniki Javorski i Poeki korpus. Osim ovih, 7. SS divizija Princ Eugen bila je u po-kretu od Viegrada prema umadiji, a iz aka prema Obre-novcu kretao se 2. puk Brandenburg.

Pokret Operativne grupe divizija preko Zeljina poeo je 6. septembra. Po uspenom prelazu preko Ibra, nou 7/8. sep-tembra, na odseku Magli Cerenje, 21. divizija se 8. septem-bra prikupila u rejonu akova, a 5. divizija sutradan u rejonu Vrmbaja. Sedamnaesta divizija prela je sa glavninom tek sledee noi, 8/9. septembra, poto je prethodno morala da vodi borbu s jednim nemakim bataljonom koji je intervenisao iz Kraljeva i sa delovima 1. brdske divizije (jaine oko 1.200 voj-nika) koji su bili na prolazu za Kraljevo. Ona se 9. septembra prikupila u rejonu sela Bresnika i avova. Na ovoj prostoriji tab Operativne grupe primio je nareenje Vrhovnog taba da to pre uspostavi operativno i taktiko sadejstvo sa 1. prole-terskim i 12. korpusom koji su vodili borbe severno od Uica, a zatim da nadire prema Suvoboru i olaka nastupanje 1. pro-leterskog korpusa.

Pokret sa prostorije Savovo akovo Vrmbaje, prema pomenutom nareenju, otpoeo je 10. septembra. Peta divizija nadirala je prema Ivanjici, a 17. i 21. divizija preko emerne ka Gui. Sutradan je zauzeto Aril je i Gua, a 13. sep-tembra nastavljen je pokret: 5. divizija pravcem Tvrdii Dobrinja Gojna Gora, 21. divizija pravcem Papratite Rudnik, a 17. divizija preko Ovarsko-kablarske klisure prema Gornjem Milanovcu. Pri prelazu preko etinje i Zapadne Morave imale su 5. i 21. divizija da napadnu Uice i Poegu. Meutim, ba tada je 7. SS divizija, po eelonima, pristizala iz Viegrada u ovaj rejon, zbog ega napad nou 13/14. septembra nije uspeo. Da se ne bi gubilo vreme potrebno za izvrenje

285;

glavnog zadatka, tab Operativne grupe je 14. septembra naredio da se pokret produi.

Poto je nou 15/16. septembra razbila dve ete Nemaca, 17. divizija prela je Zapadnu Moravu u rejonu Ovarsko-ka-blarske klisure; 17-og je izbila pred Gornji Milanovac, gde je razbila oko 700 etnika i pripadnika Srpske dravne strae, i istog dana oslobodila grad; 19-og je upuena na prostor Ljiga i tu se povezala sa 1. proleterskim korpusom. Nastupajui preko Gojne Gore, 21. divizija zauzela je varoicu Rudnik i ovladala grebenom planine Rudnika. Peta divizija zauzela je 18. septembra Belanovicu i sutradan napala Aranelovac, koji su branili delovi 1. puka Brandenburg368 sa oko 80 motornih vozila i oko 1.200 pripadnika Srpske dravne strae i etnika. Uprkos intervenciji nemakih snaga iz Topole i Mladenovca, kao i preduzetom protivnapadu iz grada, ona je u ulinim bor-bama savladala otpor nepri jatel ja i 20. septembra oslobodila Aranelovac.

Tako se Operativna grupa divizija prebacila u umadiju i uhvatila vezu sa 1. proleterskim korpusom. Ali, vrei obilazni pokret preko Ibra i nepotreban napad na Poegu i Uice, ona je izgubila nekoliko dana koji su za sprovoenje operativno-strategijske koncepcije Vrhovnog komandanta NOV i POJ bili od velikog znaaja.

Izbijanjem Operativne grupe divizija na greben Rudnika, Venaca i Bukulje, 1. proleterskog korpusa u dolinu Kolubare i 12. korpusa u dolinu Jadra ostvaren je prvi deo operativno--strategijskog plana Vrhovnog komandanta. Tako je u zapad-noj Srbiji i umadiji grupisano osam divizija NOVJ. One su tamo, zajedno sa 2. umadijskom brigadom i postojeim odre-dima, za kratko vreme razbile okupatorsko-kvislinku vlast i spreile prisilnu mobilizaciju koju su etnici bili preduzeli. Ostaci razbijenih etnikih jedinica povukli su se na Cer i Iverak s namerom da odatle onemogue prodor Narodnooslo-bodilake vojske u Mavu i ka donjem toku Drine. Delovi Srpske dravne strae i Srpskog dobrovoljakog korpusa povu-kli su se, u neredu, prema Obrenovcu i Beogradu. Nemake jedinice morale su se sada ograniiti samo na dranje glavnih uporita na komunikaciji Beograd Ni. Zbog svega toga, Operativnoj grupi i 1. proleterskom i 12. korpusu pruala se sada mogunost za uspeno dejstvo prema Mavi i rekama Savi i Velikoj Moravi. Ali se oseala potreba za objedinjenim komandovanjem nad svim ovim snagama, to je ubrzo i ostvareno.

309 Ostatak toga puka nalazio se na prostoriji Topola Mla-denovac.

286;

Povlaenje bugarskog Bugarski 1. okupacioni korpus otpoeo 1. okupacionog kor- je 27. avgusta da iz unutranjosti Srbije pusa iz Srbije prikuplja svoje snage na prostoriji

Grdelica Leskovac Ni s namerom da se odatle, uz pomo 6. peadijske divizije koja je u tu svrhu dovedena iz Bugarske i upuena u dolinu June Mo;rave, povla-i preko Pirota u Bugarsku. Istoga dana je Glavni tab Srbije izdao sledeu direktivu svojim jedinicama: stupiti u vezu sa tabovima bugarskih jedinica i predloiti im da u svojim garnizonima likvidiraju nemake i nedievsko-etnike snage, a potom, pod komandom Glavnog taba Srbije, sadejstvuju u borbi protiv zajednikog neprijatelja ili pristupe novoj bugar-skoj vojsci; ako odbiju ovaj predlog, omoguiti im slobodno izvlaenje u Bugarsku poto predadu oruje. Meutim, prego-vori sa tabovima bugarskih jedinica, u dva maha, i sa tabom 1. okupacionog korpusa ostali su bez uspeha. Odnosi bugarskih komandanata prema Nemcima i dalje su bili prijateljski: oni nisu hteli borbu s njima, ve su teili da se sa svojim jedi-nicama to pre izvuku u Bugarsku; ak su krajem avgusta obezbeivali nemakim jedinicama neometano povlaenje iz Bugarske i s juga na sever. Zbog toga je Glavni tab Srbije izdao nareenje da se bugarske jedinice napadaju i razorua-vaju, uz stalne napore da se, i mimo volje tabova, vojnici pridobijaju za borbu protiv zajednikog neprijatelja.

Nasuprot ovakvom stavu Bugara, Nemci su pristupili razoruavanju bugarskih jedinica kako bi im onemoguili dej-stvo na strani saveznika. Tako su 28. avgusta Nemci, etnici i delovi Srpske dravne strae napali Bugare u Leskovcu, a u Niu pokuali da uhapse oko 60 bugarskih oficira. Tada je 24. divizija, po nareenju Glavnog taba Srbije, pokuala da pri-hvati Bugare u Leskovcu i sprei da ih razoruaju. Meutim, ni u ovakvoj situaciji bugarski oficiri, veinom faistiki nastrojeni, nisu hteli da stupe na stranu Narodnooslobodilake vojske, ve su svim silama nastojali da se s orujem izvuku u Bugarsku. Na dan objave rata Bugarskoj od strane Sovjetskog Saveza, 5. septembra, Nemci su, sa etnicima, razoruali u Niu 63. puk bugarske 22. divizije i uhapsili komandanta 1. okupa-cionog korpusa i komandanta bugarske 25. divizije zajedno s njegovim naelnikom taba. Do 9. septembra, kada je Bugar-ska istupila iz Trojnog pakta i objavila rat Nemakoj, vei deo jedinica bugarskog 1. okupacionog korpusa izvukao se istono od Pirota, u rejon jugoslovensko-bugarske granice, dok su ostale razoruane od strane Nemaca, etnika i jedinica Srpske dravne strae, a neke i od strane NOVJ.

Za vreme izvlaenja bugarskog 1. okupacionog korpusa, jedinice Glavnog taba Srbije dejstvovale su na osnovu direk-

287;

l ive Vrhovnog komandanta od 19. avgusta. Tako je 24. divizija, posle neuspelog napada na Leskovac 30. avgusta, uputila svoju 15. brigadu u Toplicu, a ostalim snagama produila dejstva u dolini June Morave; 23. divizija, pored ostalog, oslobodila je 25. avgusta Sokobanju; 25. divizija, posle tekih borbi za Bolje-vae, 26. avgusta, morala se povui juno od ovog mesta, na Siemen, Tumbu i Rtanj .

Kada je 31. avgusta izveten da se 23. i 25. divizija jo nalaze severno od Nia i oko Sokobanje, Vrhovni tab NOV i POJ na;redio je Glavnom tabu Srbi je da energinije prodire! ka Dunavu i Beogradu. U vezi s tim, 23. divizija ve je 4. sep-tembra razbila etniki Knjaevaki korpus i zauzela Knjae-I vac, a sledeeg dana produila nas tupanje prema Zajearu, u I kom se nalazilo oko 3.500 etnika i pripadnika Srpske dravne strae i oko 1.000 Nemaca iz raznih jedinica. Poto je obuhvat-nim napadom oslobodila Zajear 7. septembra, ona je krenula I prema Negotinu. Za to vreme je 25. divizija uspeno nastupala iz rejona Boljevca prema Donjem Milanovcu; a 45. divizija, koja se tada nalazila u procesu formiranja,3 7 0 zadrana je na pro-storu Zajeara i Boljevca.

Saznavi da su prednj i delovi III ukraj inskog fronta Crvene armije izbili u Turn Severin (6. septembra), Vrhovni komandant NOV i POJ naredio je 7. septembra Glavnom tabu Srbije da odmah uspostavi vezu s jedinicama Crvene armije.

Operacije 13. i 14. U duhu rani je direktive Vrhovnog ta-korpusa ba, Glavni tab Srbi je formirao je 6.

septembra 13. i 14. korpus. U sastav 13. korpusa ule su 22, 24. i, docnije, novoformirane 46. i 47. divi-zija,371, a u sastav 14. korpusa 23, 25. i 45. divizija. Operativno podruje 13. korpusa bilo je izmeu Ibra, Zapadne Morave, Niave, jugoslovensko-bugarske granice, Pinje i dananje granice Kosova i Metohije, a operativno podruje 14. korpusa u istonoj Srbiji. Pored ovih korpusa, pod neposrednom komandom Glavnog taba Srbi je nalazila se i 2. proleterska divizija, koja je imala da dejs tvuje ka Kruevcu i Stalau.

U zoni dejstva 13. korpusa, posle kapitulacije Bugarske, nalazile su se jedinice 1. policijskog puka, nekoliko landesicen--bataljona, kola za obuku u Niu i razne ustanove i jedinice koje su se povukle iz Bugarske. Pored tih nemakih snaga,

370 Formirana je 3. septembra. U poetku je u n jenom sastavu bila samo 20. brigada; do k ra ja meseca ule su novoformirane 23. i 24. bri-gada.

371 etrdeset esta divizija formirana je 20. septembra, sastava: 25, 26. i 27. brigada, a 47. divizija 1. oktobra, sastava: 15, 28. i 29. bri-gada.

.288

DEJSTVA i . , 12.KORPUSA i OPERATIVNE GRUPE OIVIZIJA (PRVA ARMISKA G R U P A i u S R B I J I I 20. AVGUST - 4. OKTOBAR 1944 )

Skica br. 18

jaine nekoliko hiljada vojnika, nalazili su se 3. i 5. puk Ruskog zatitnog korpusa, delovi Srpskog dobrovoljakog korpusa, slabiji delovi Srpske dravne strae, manj i broj etnika i bali-stike jedinice s Kosova i Metohije. Njihov osnovni zadatak bio je da obezbede povlaenje grupe armija E iz Grke doli-nom June Morave i Ibra.

U to vreme se 24. divizija 13. korpusa nalazila u rejonu Leskovca, a 22. divizija na desnoj obali June Morave, oko Vla-sotinca, i junije prema Grdelici i Vranju. Do formiranja 46. i 47. divizije prazninu u operativnom podruju tog korpusa popunjavali su brojni partizanski odredi.372 Zadatak svih ovih jedinica bio je da u odreenoj zoni dejstva razbijaju i unitavaju kvislinke formacije i prolazee nemake snage, da formiraju nove jedinice i pomognu upostavl janje narodne vlasti, da rue industrijske i druge objekte koji su od interesa za neprijatel ja, kao i komunikacije kojima se okupator slui.

Izvravajui postavljene zadatke, jedinice 13. korpusa ubrzo su ispoljile veliku aktivnost. Tako su 8. septembra 8. bri-gada 22. divizije i Vranjski partizanski odred oslobodili Vranje i Bujanovac, 13. brigada 24. divizije Vladiin Han, a delovi 8. i 13. brigade Surdulicu. Razvijajui dejstva prema Pirotu, 22. divizija je 10. septembra kod Gadin-Hana potpuno razbila etniki Cegarski korpus, a l i . septembra oslobodila Babunicu, Pirot i Bosiljgrad. Istog dana je 24. divizija izvrila neuspeli napad na Leskovac i produila dejstva na okolna uporita severno i juno od grada. Ove dve divizije znatno su proirile slobodnu teri toriju i stvorile uslove za formiranje 46. divizije. Polovinom septembra nepri jatel j je na podruju 13. korpusa imao jaa uporita samo jo u Niu, Leskovcu, Vlasotincu i rudniku kod Makatice.

Dok je 13. korpus izvodio uspene operacije u dolini June Morave, jedinice 14. korpusa, posle zauzimanja Boljevca i Za-jeara (7. septembra), nadirale su prema Dunavu. tab 14. kor-pusa je nameravao da dejstvom u pozadini nepri jatel ja olaka operacije sovjetskih t rupa u istonoj Srbiji, a zatim zajedno s nj ima produi nadiranje ka umadiji radi sadejstva s glav-ninom snaga Narodnooslobodilake vojske u operacijama prema Beogradu.

Kada su jedinice Crvene armije izbile na jugoslovensko--rumunsku granicu, istona Srbija postala je za Nemce novo, izvanredno znaajno, operativno podruje. Odbranom istone Srbije oni su branili i dolinu Velike Morave koja je, zbog ko-

372 Tokom septembra dejstvovali su: Leskovaki, Jablaniki, P u -storeki, Jastrebaki, Rasinski, Babiki, Masuriki. Pinjski, Bosilj-gradski, Vranjski , Caribrodski, Pirotski, Niki, Topliki, Dobriki, Iba r -ski, Orugliki i Krivopalanaki partizanski odred.

19 Oslobodilaki ra t 289

munikacija koje kroz n ju prolaze, a u sklopu nemakog plana za povlaenje grupe armija E iz Grke, takoe bila od velikog znaaja. Zbog toga su na ovo podruje dovlaili nove snage.

Do dolaska 1. brdske divizije i 1. i 2. puka Brandenburg, u istonoj Srbiji su se nalazile sledee nepri jatel jske jedinice: u Boru jedan puk Ruskog zatitnog korpusa, jedan puk Srpskog dobrovoljakog korpusa, 3. i 4. bataljon nemakog 1. policijskog puka, a u erdapu erdapski odred formiran od mornara iz sastava rani je nemake Crnomorske flote. U ostalim garnizo-nima dislocirane su man je nepri jatel jske snage: u Donjem Milanovcu jedan posadni i jedan landesicen-bataljon i dva monitora; u Poarevcu 2. bataljon nemakog 18. policijskog puka i oko 900 pripadnika Srpske dravne strae; u Kostolcu jedan rudarski bataljon. Na prostoru Despotovca i Petrovca nalazio se etniki Mlavski korpus.

Sve ove nemake i kvislinke snage stavljene su pod ko-mandu borbene grupe Fier (Fischer) i imale su zadatak da zajedno sa 1. brdskom divizijom i pukovima Brandenburg organizuju front prema istoku, severno od Zajeara, spree prelaz trupa Crvene armije preko Dunava i onemogue sadej-stvo 14. korpusa. Sem toga, one su nastojale da obezbede eks-ploataciju Borskog rudnika, vanog izvora sirovina za nemaku ratnu industriju.

Nastupanje 23. divizije, pravcem Zajear Rgotina Sala Negotin, i 25. divizije, iz rejona Boljevca pravcem Podgorac Zlot -Gorjani Klokoevac Brza Palanka, ka Dunavu, u susret jedinicama Crvene armije, otpoelo je 8. septembra. Istovremeno je krenula 1. brdska divizija iz Nia prema Zajearu.

Po zauzimanju Negotina, 12. septembra, 23. divizija k re -nula je u pravcu Prahova i Duanovca. Ali, zbog nastupanja 1. brdske divizije, ona je umesto prema Prahovu, sutradan krenula prema jugoistonim ograncima Deli Jovana. A 25. divi-zija izbila je 11. septembra, bez veih napora, na Goli vrh kod Plavne i u rejon Klokoevca, u toku noi izvrila neuspeli napad na Donji Milanovac, a sutradan se povukla i zauzela poloaje jugozapadno od grada. Za to vreme je 45. divizija dej-stvovala u gornjem toku Crnog Timoka i u rejonu Knjaevca.

Radi usklaivanja dejstava snaga Narodnooslobodilake vojske i jedinica Crvene armije, Glavni tab Srbije uputio je 12. septembra svoje predstavnike u tab jednog korpusa Crvene armije na levoj obali Dunava.373 U pra tn j i jednog bataljona i jednog konjikog eskadrona 23. divizije, ova delegacija je prela Dunav kod Radujevca.

373 Verovatno u tab 75. streljakog korpusa (iz sastava II u k r a -jinskog fronta).

290;

Da bi se donekle usporilo nadiranje nemake 1. b rdske divizije, ostavljena je kod Knjaevca 23. brigada 45. divizije a kod Zajeara 7. brigada 23. divizije. Meutim, posle krae borbe sa prethodnikim motorizovanim delovima 1. brdske divizije na padinama Glaviice i Lipovice (jugozapadno od Knjaevca), 23. brigada bila je prisiljena da se 9. septembra povue na polo-aj Crezna Kaliina (4 km severozapadno od grada). Istoga dana, nastupajui preko Knjaevca ka Zajearu, 1. brdska divi-zija potisnula je i 7. brigadu 23. srpske divizije s poloaja na Kraljevici i pred vee zauzela Zajear.

Dolazak 1. brdske divizije u Zajear povoljno je uticao na postojee neprijateljske snage u istonoj Srbiji. Kada je ova divizija pola iz Zajeara prema Negotinu, iz Bora je krenuo nemaki garnizon i u blizini Rgotine se spojio s njenim delovima. Poele su oivljavati i etnike organizacije. U bor-bama kod Salaa i Glogovice, 12. i 13. septembra, protiv jedinica 23. divizije, pored Nemaca uestvovali su i delovi etnikog Knjaevakog korpusa. Usled pritiska nadmonih nepri ja tel j -skih snaga, jedinice 23. divizije nisu bile u s tanju da zadre 99. puk 1. brdske divizije, koji je ve 13. septembra u vee uao u Negotin, ali su mu nanele osetne gubitke. Posle toga je 7. bri-gada 23. divizije razbila kod Metovnice i Gamzigrada etniki Knjaevaki korpus i prisilila ga da se povue na jugozapad.

Po izbijanju u Negotin, glavnina 1. brdske divizije raspo-redila se na prostoriji Negotin istoni ogranci Deli Jovana Sala, a manj i delovi osmatrali su Dunav od Radujevca do Brze Palanke i dalje prema Donjem Milanovcu, jer su na levoj obali bile jedinice Crvene armije. Tih dana, uz pomo 98. lova-kog puka 1. brdske divizije, uspela je da se kod Donjeg Mila-novca prebaci u Rumuniju jedna nemaka kolona jaine 1.200 vojnika, sa oko 70 kamiona, koja je rani je bila zadrana u re-jonu Bora.374

Sedamnaestog septembra vratio se predstavnik 14. kor-pusa iz Orave375 sa izvetajem da e divizije Crvene armije prei Dunav onda kada divizije sa istoka (iz Bugarske) preu jugoslovensko-bugarsku granicu kod Zajeara. Zbog takvog plana operacija, Stab 14. korpusa je odluio da svoje divizije orijentie iz doline Timoka vie na zapad, prema Velikoj Mo-ravi, radi dejstva u neprijatel jskoj pozadini, u prvom redu na komunikacijama koje su neprijatel ju sluile za dovlaenje poja-

374 Ta kolona je verovatno bila iz sastava 4. SS policijske divizije-ili 18. policijskog puka, koji su tada bili u pokretu iz Grke na sever, u rejon Vrca.

375 Ta j predstavnik 14. korpusa upuen je 14. septembra u Oravu s jednom izviakom patrolom Crvene armije koja je kod Klokoevcai stupila u vezu sa 25. divizijom.

19* 29 L

anja u cilju stabilizacije odbrane. Tada je 25. divizija upuena prema komunikaciji Negotin Majdanpek Kuevo, 23. divizija na komunikaciju Bor Zagubica Petrovac Poa-revac, a 45. divizija na komunikaciju Zajear Boljevac Parain. Dejstvujui u odreenoj zoni, 25. divizija zauzela je 21. septembra Kuevo i odbacila etnike ka Petrovcu, a zatim se i ona orijentisala prema komunikaciji Zagubica Petrovac kojom su Nemci, poev od 18. septembra, evakuisali Borski rudnik.

Tako je nemaka 1. brdska divizija, uz pomo jedinica borbene grupe Fier, uspela da prodre preko Knjaevca i Zajeara u Negotin i da delom snaga obrazuje front na desnoj obali Timoka, od Zajeara do Negotina, a ostalim snagama kontrolie prelaze preko Dunava. Jedinice 14. korpusa, poto nisu bile u stanju da to spree, orijentisale su se na dejstva u pozadini tih nemakih snaga, oteavajui manevar njihovih rezervi i uredno snabdevanje fronta.

Operacije 1. armijske Po nareenju Vrhovnog komandanta grupe NOV I POJ od 15. septembra, radi uspe-

nijeg dejstva, objedinjeno je koman-do vanj e nad snagama Narodnooslobodilake vojske u zapadnoj Srbiji i umadiji. Od 1. proleterskog korpusa (1. i 6. proleterska, 5, 17. i 21. divizija) i 12. korpus (11, 16. i 36. divizija)378 formi-rana je 1. armijska grupa kojom je komandovao Stab 1. prole-terskog korpusa. Njen je zadatak bio da oslobodi preostali deo zapadne Srbije i Sumadije zajedno sa Beogradom. Za to vreme bi 13. i 14. korpus, koji su dejstvovali u junoj i istonoj Srbiji, produili operacije na svojim podrujima u cilju presecanja komunikacija, naroito u dolinama June Morave, Velike Mo-rave i Timoka (skica br. 18).

Prema nareenju Vrhovnog taba NOV i POJ od 17. sep-tembra, Stab 1. armijske grupe izdao je 21. septembra zapovest kojom je odredio jedinicama sledee zadatke:

12. korpusu: da 11. diviziju zadri u rejonu Krupnja radi zatite pozadine i odravanja veze s jedinicama 3. korpusa na levoj obali Drine; da 16. i 36. divizija nastave nadiranje u Mavu i Posavinu i uspostave vezu s jedinicama Narodno-oslobodilake vojske u Sremu; da izvri popunu svojih jedinica;

1. proleterskom korpusu: da vri stalan pritisak na frontu od Uba do Kragujevca, obezbeujui se prema Zapadnoj Moravi, zbog ega e 1. proletersku diviziju orijentisati prema Ubu, 5. diviziju prema Kosmaju, 21. diviziju prema Kragujevcu,

37(1 Bilo je predvieno da u sastav 12. korpusa ue i 28. divizija, koja je poetkom oktobra stigla iz istone Bosne u rejon Obrenovca.

292;

17. diviziju zadrati u rezervi na Povlenu i Maljenu, a 6. prole-tersku diviziju uputiti u rejon Koceljeva radi sadejstva s 12. korpusom na pi'avcu Koceljevo Sabac;

37. diviziji, koja je i dalje zadrana na Zlatiboru: da, pored zatvaranja pravca Nova Varo Uice, pojaa kontrolu na pravcu Viegrad Uice.

Nastupanje 12. korpusa odreenim pravcem otpoelo je ve sutradan, 22. septembra. Nadirui zapadno od komunika-cije Krupanj Loznica, 16. divizija odbacila je slabije et-nike snage ispred rudnika Za jae i u toku dana izbila na pri-laze Loznici i Koviljai. Za to vreme je 36. divizija, u nastu-panju istono od pomenute komunikacije, izbila u dolinu Jadra, severoistono od Loznice, u rejon sela Kozjaka i Lipnice. Jedanaesta divizija zadrana je u rejonu Krupnja, a njena 5. brigada, po nareenju taba korpusa, zauzela je poloaje kod sela Krivajaca i Cikota (oko 13 km severoistono od Krupnja).

Nou 23/24. septembra na juri su zauzeti Koviljaa i Loznica, pa ie 16. divizija nastavila nadiranje ka Iverku, a 36. divizija, poto je 24. septembra .razbila Nemce i belogardejce kod Lipnice i Gornjeg Dobria, produila prema Lenici. Ne-prijatelj, koji se po grupama i u neredu povlaio iz doline Jadra, urio se da organizuje odbranu na Ceru i kod Lenice, isturajui na Iverak etniki Majeviki korpus.

Greben planine Cera pruao je neprijatelju povoljne mogunosti za Organizaciju odbrane, a za 12. korpus predsta-vljao je poslednju ozbiljnu prepreku u njegovom nadiranju na sever u Mavu. Neprijatelj je iskoristio te prednosti Cera i na njegov greben, od Kosaninog grada do Vidojevice, raspo-redio tri etnika korpusa iz 4. grupe jurinih korpusa, dok su odsek Sanac Lenica branili jedan bataljon 5. policijskog puka, jedan bataljon Srpskog dobrovoljakog korpusa i delovi Ruskog zatitnog korpusa.

Da bi ubrzao prodor, Stab 12. korpusa je prebacio 11. divi-ziju iz rejona Krupnja na desno krilo u rejon Draginca, a od 1. proleterskog korpusa traio da se 6. proleterska divizija rokira do planine Vlaia. Prema planu taba 12. korpusa tre-balo je da 11. i 16. divizija prethodno ovladaju grebenom Iverka, a zatim zajedno sa 36. divizijom, koja se nalazila u visini sela Kozjaka i Gornjeg Dobria, razbiju neprijatelja na Ceru i kod Lenice i produe nadiranje u Mavu.

U duhu ovog plana, delovi U. i 16. divizije razbili su nou 25/26. septembra etniki Majeviki korpus i ovladali Iverkom. Sutradan je otpoeo opti napad 12. korpusa, i ve oko 12 aso-va, posle estokih borbi, etniki otpor na grebenu Cera bio je slomljen. Na pravcu napada 36. divizije etnici su se, meutim,

293;

uporno branili. Njihov otpor na Vidojevici i kod Lenice slo-mljen je tek po podne uz pomo 2. brigade 16. divizije, i oko 18 asova zauzeta je i Lenica.

Izbijanjem na Cer i zauzimanjem Lenice 12. korpus je slomio i poslednju ozbiljnu prepreku za dalje nadiranje u Pocerinu i Mavu. Posle pregrupacije snaga, 11. i 16. divizija izbile su 28. septembra pred abac, na liniju Miar Jevre-movac Majur Stitar Bogati, i okruile ga s juga i zapada. Trideset esta divizija ostala je u Lenici radi odra-vanja veze sa 3. korpusom u istonoj Bosni, a n jena 3. brigada upuena je u Tekeri 'radi veze sa 6. proleterskom divizijom koja je, sadejstvujui sa 12. korpusom, 2. oktobra, delom snaga, zauzela Debrc i na ta j nain presekla vezu izmeu Sapca i Obrenovca.

Jedinice 12. korpusa nisu bile dovoljno naoruane, pa Vrhovni komandant ni je usvojio predlog taba korpusa da se izvri napad na Sabac, u kome se tada nalazilo oko 3.500 ne-pri jatel jskih vojnika (delovi 5. policijskog puka, Ruskog za-titnog korpusa, Srpske dravne strae, Srpskog dobrovolja-kog korpusa i etnici). Zbog toga je 12. korpus nastavio blo-kadu neprijateljskog garnizona u Sapcu. Poto je na Savi uspo-stavio direktnu vezu s jedinicama Narodnooslobodilake vojske u Sremu, on je organizovao prebacivanje boraca iz Srema radi svoje popune.

Dok je 12. korpus nadirao iz doline Jadra, preko Cera, u Mavu, jedinice 1. proleterskog korpusa dejstvovale su na pro-stori j i Gornji Milanovac Aranelovac Ub. Zadatak im je bio da na toj prostoriji uvrste svoje poloaje prema Gornjem Milanovcu, Topoli i Mladenovcu, irei svoje levo krilo prema Obrenovcu.

Prodirui preko Uica i Poege, 7. SS divizija izbila je u Caak i krenula prema Gornjem Milanovcu. Na ulazu u Bran-sku klisuru odbacila je delove 21. divizije i 21. septembra ula u Gornji Milanovac a sutradan, preko varoice Rudnika, izbila u Topolu. Odavde su 14. puk 7. SS divizije i 1. puk Branden-burg 24. septembra krenuli prema Aranelovcu. Posle esto-kih borbi za Aranelovac, koje su t rajale nekoliko dana, Nemci su, zbog snanog otpora i odlunih protivnapada jedinica 5. divizije, bili prisiljeni da se povuku i odustanu od daljeg na-pada, iako su od Oraca, preko Preseke, slabijim snagama bili prodrli u grad. Usled teke situacije u istonoj Srbiji, 7. SS -divizija (bez 14. puka) morala je 30. septembra da krene prema Niu, a pukovi Brandenburg i 749. puk 117. lovake divizije u istonu Srbiju. U rejonu Topole i Kragujevca ostali su 14. puk '7. SS divizije, landesicen-bataljoni, delovi Srpske dravne strae i etnici.

294;

Jedinice 1. proleterske divizije trebalo je da sa prostorije Divci Lajkovac Lazarevac Ljig ovladaju levom obalom Kolubare, a potom nastupaju prema Ubu i rudniku Vreocima (severno od Lazarevca), jakim neprijateljskim uporitima koja su s juga zatvarala prilaze Obrenovcu. Dejstvujui prema ovim neprijateljskim uporitima, one su, i pored ilavog otpora ojaanog bataljona 5. policijskog puka i dveju etnikih bri-gada, uspele da 2. oktobra zauzmu Ub a 4. oktobra Vrecce. Razbijene neprijateljske snage povlaile su se prema Stepojevcu i Obrenovcu.

Do poetka oktobra jedinice 1. armijske grupe oslobodile su celu severozapadnu Srbiju (sem Sapca) i u njoj potpuno razbile okupatorsko-etniko-nedievsku vlast. Vlada Milana Nedia i jedinice Srpskog dobrovoljakog korpusa pobegle su poetkom oktobra u Srem, i dalje. U to vreme otpoeo je i prodor snaga Crvene armije u istonu Srbiju, zbog ega se nemaka armijska grupa Felber, kojoj je poverena odbrana Srbije, nala u vrlo tekoj situaciji. Potisnuta ka Beogradu, Kragujevcu i Kraljevu, ona se ipak grevito branila oekujui najavljenu pomo jedinica iz sastava grupe armija E koje su se nalazile u pokretu iz Grke ka severu.

Uporedo sa izvoenjem operacija, posebna panja stare-ina u vojsci i partijskih organizacija na terenu posveena je sreivanju prilika na osloboenoj teritoriji. Unitavani su ostaci razbijenih neprijateljskih grupa i formirane su komande pod-ruja i komande mesta, kao i mnogobrojne strae; stvarani lu novi i jaali su postojei organi narodne vlasti i razne anti-faistike organizacije. Sve je to, uz povoljan razvoj dogaaja u zemlji i na saveznikim frontovima, doprinelo da je u to vreme narod zapadne Srbije i Sumadije, osloboen terora etnika i ostalih kvislinga, masovno stupao u redove NOVJ. Stvoreni su uslovi za popunu postojeih i formiranje novih jedinica. Tako su krajem septembra i poetkom oktobra formi-rane Kosmajska i 31. brigada, koje su ubrzo, kao i 2. umadijska brigada, ule u sastav divizija 1. armijske grupe i nastavile borbu do konanog osloboenja zemlje.

Prodor trupa III Usled izbijanja snaga III ukrajinskog ukrajinskog fronta fronta i delova II ukrajinskog fronta u Srbiju377 Crvene armije na jugoslovensko-ru-

munsku i jugoslovensko-bugarsku gra-nicu, uspenog dejstva jedinica Narodnooslobodilake vojske

377 Detal jni ja i potpunija rekonstrukcija zajednikih dejstava NOVJ i Crvene armi je izloena je u publikaciji Beogradska operacija, rad grupe sovjetskih i jugoslovenskih istoriara (izdanje Vojnoistorijskog instituta, Beograd, 1964).

295;

Jugoslavije i ulaska Bugarske u rat na strani saveznika, ne-make snage na Balkanu posebno grupa armija E koja je tek poela da se povlai iz Grke nale su se u vrlo tekom poloaju. Zbog toga je vrhovni komandant Jugoistoka i formi-rao (26. septembra) ve pomenutu armijsku grupu Felber koja je imala da brani Srbiju do dolaska grupe armija E iz Grke. U sastav ove armijske grupe ule su sve neprijateljske snage u Srbiji, zatim 92. motorizovana brigada i 118. lovaka divizija378 (iz 2. oklopne armije), 117. lovaka divizija, puk Rodos i pukovske borbene grupe 181. i 297. divizije, jaine po dva bataljona i jedan arti l jeri jski divizion379 (iz grupe armija E),

Sa ovim snagama je komandant armijske grupe Felber morao da organizuje dva odbrambena fronta: jedan u dolini Timoka, od Niave do Dunava, prema snagama Crvene armije koje su se nalazile na jugoslovensko-bugarskoj i jugoslovensko--rumunskoj granici; drugi na liniji Cer srednji tok Kolubare Topola Kragujevac donji tok Zapadne Morave do njenog ua,380 prema snagama Narodnooslobodilake vojske koje su prodrle u zapadnu Srbiju i Sumadiju.

Za posedanje fronta prema istoku, pored borbene grupe Fier i kvislinkih jedinica u istonoj Srbiji, odreene su jo 1. brdska divizija, 1 i 2. puk Brandenburg i, docnije (od po-etka oktobra), 7. SS divizija. Za jugozapadni front predviena je do kraja septembra 7. SS divizija, a potom 117. lovaka divi-zija, pukovske borbene grupe iz sastava 181. i 297. divizije, ne-make policijske jedinice koje su se odranije nalazile u tom delu Srbije, kao i sve kvislinke formacije koncentrisane uglav-nom na Ceru, u Mavi i na prostoriji juno od Kragujevca, oko Kruevca i Stalaa. U rejonu Beograda grupisam su 92. moto-rizovana brigada i puk Rodos. Radi lakeg komandovanja, snage odreene za posedanje fronta prema istoku stavljene su pod komandu Generalne komande za naroitu upotrebu Mile.r (Mller), koja je ve 1. oktobra 1944. avionom prebaena sa Krita u Jagodinu (Svetozarevo).

U takvoj situaciji, Vrhovni komandant NOV i POJ otpu-tovao je 21. septembra 1944. u Moskvu da bi se sa sovjetskim predstavnicima dogovorio o koordinaciji dejstava Narodnooslo-

378 Ta divizija je zakasnila. Samo su dva njena batal jona ue-stvovala u beogradskoj operaciji, a glavnina je kasnije stigla na sremski front.

379 Bilo je predvieno da se u Boru formira divizija Branden-burg, za koju je bio odreen i tab. Ali, prema raspoloivim podacima, pukovi Brandenburg nisu dejstvovali pod komandom te divizije.

380 Linija fronta na dan 26. septembra.

296;

bodilake vojske i jedinica Crvene armije. Na osnovu zaklju-enog sporazuma trebalo je da u operacijama za osloboenje Beograda uestvuje i jedan tenkovski korpus Crvene armije, kao pomo jedinicama Narodnooslobodilake vojske.381 Zajed-niki kominike o tim razgovorima objavila je sovjetska agencija Tass 28. septembra 1944.382

Na putu za Moskvu, Vrhovni komandant NOV i POJ vodio je u Kra j ovi razgovor sa delegacijom oteestvenofrontovske bu-garske vlade i s njom potpisao sporazum o ueu bugarske vojske u operacijama protiv nemakih snaga u Jugoslaviji.383 Ocenjujui da joj je tim sporazumom ukazana velika pomo, naroito na meunarodnom planu, vlada oteestvenofrontovske Bugarske se obavezala da e sve uiniti za ispravljanje ne-pravdi koje su narodima Jugoslavije priinili reakcionarni ele-menti kvislinke Bugarske.384

381 Tom prilikom je takoe reeno da jedinice Crvene armi je na -puste Jugoslaviju po osloboenju Beograda, poto im time bude uvr -eno levo krilo za napad na Budimpetu (V. Dedijer, Josip Broz Tito prilozi za biografiju, Kultura, Beograd, 1953, str. 413).

382 Tekst toga kominikea glasi: Pre nekoliko dana sovjetska ko-manda imajui u vidu interese razvi janja borbenih operacija protiv nemakih i maarskih t rupa u Maarskoj obratila se Nacionalnom komitetu osloboenja Jugoslavije i Vrhovnom tabu NOV i PO Jugo-slavije s molbom da dadu pristanak na privremeni ulazak sovjetskih t rupa na jugoslovensku teritoriju, koja granii sa Maarskom. Sovjetska komanda saoptila je tom prilikom da e sovjetske trupe, poto izvre svoje operativne zadatke, biti povuene iz Jugoslavije.

Nacionalni komitet i Vrhovni tab Jugoslavije pristali su da udo-volje molbi sovjetske komande. Sovjetska komanda je primila uslov, koji je postavljen s jugoslovenske strane, da e na teritoriji Jugoslavije, u oblasti gde e se nalaziti jedinice Crvene armije, delovati civilna ad-ministracija Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije (V kongres KPJ, Kultura, Beograd, 1948, str. 120).

383 Delegaciju oteestvenofrontovske bugarske vlade predvodili su Dobri Terpeev i Pe tar Todorov.

384 U pismu Centralnog komiteta Bugarske radnike part i je (ko-munista) br. 61 od 2. novembra 1944, upuenom drugu Titu povodom razgovora u Krajovi, pored ostalog se kae: Na narod se osea krivim prema jugoslovenskim narodima, naroito srpskom i makedonskom, to je dozvolio da njegovi faistiki upravljai stvore od Bugarske placdram nemakih porobljivaa, od bugarske vojske Hitlerove andarme na Balkanu i da izvre niz nasilja i izdajstava nad narodima koji se bore za svoju slobodu. Na narod, koji je sam na svojim leima preiveo sve uase nasilja i izdajstava vrenih od Hitleru prodanih bugarskih upravljaa protiv boraca za slobodu, gotov je da d sve od sebe da bi se to bolje i skorije izbrisao sramni spomen na ono to je tek prolo i da prokri put za venu neraskidivu drubu, za tesni bratski savez meu svim junoslovenskim n a r o d i m a . . . Mi vam dugujemo venu bla-godarnost za podrku i bra tsku pomo, kojom su se nai prvi partizanski odredi stvorili kod vas (Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta SK.I, inv. br. 1997).

297;

Na osnovu tih sporazuma ubrzo su otpoela zajednika dejstva jedinica NOVJ i Crvene a rmi je u istonoj Srbiji , kao i jedinica NOVJ i bugarske 2. a rmi je ka Niu.

U iekivanju da t rupe Crvene a rmi j e prodru u istonu Srbi ju , Stab 14. korpusa je k r a j e m septembra odluio da sa 25. divizijom, koja se tada nalazila jugozapadno od Donjeg Mi-lanovca, na prostori j i Miro Plavna Kuevo, napadne nepr i ja te l j ske snage kod Petrovca i Velikog Gradita i onespo-sobi komunikaci je i objekte u tim rejonima, dok je 23. diviziju i dal je zadrao kod Bora i Gornjake klisure, a 45. diviziju na prostori j i Boljevac Zajear Knjaevac. Tada je, pored drugih znaajni j ih akcija u istonoj Srbiji , 9. brigada 23. divizije izvrila napad na jednu nemaku kolonu od 110 kamiona i nekoliko tenkova, u kojoj je bilo i oko 2.000 radnika (Jevreja) koje su Nemci pokuali da evakuiu iz Bora, preko Zagubice i Petrovca, u Beograd. estoke borbe voene su 29. septembra kod Potoj-uke (8 km istono od Zagubice), gde su Nemci pre-trpeli gubitke od 60 mrtv ih i isto toliko zarobljenih, i bili pr i -

.siljeni da se povuku prema Boru ostavl jajui radnike i deset unitenih kamiona.

P rema informaci jama koje je Stab 14. korpusa dobio od 113. divizije Crvene armije , prodor sovjetskih snaga na teri to-r i ju Jugoslavi je trebalo je da usledi n a j p r e iz Bugarske. Me-utim, 22. septembra, 113. divizija prela je Dunav kod Kladova i Brze Palanke i nastavila nad i ran je prema Donjem Milanovcu, Klokoevcu i Jabukovcu. Delovi n jenog 109. puka stupili su 24. septembra kod sela Miroa u dodir sa 18. i 16. br igadom 25. divizije NOVJ. Ali, usled brzog reagovanja nemakog 98. puka, 109. puk Crvene armije , posle borbi koje su t ra ja le od 27. do 29. septembra, morao se povui ka Brzoj Palanci.

Prodor delova II ukraj inskog f ronta iz Rumuni j e i delova 68. korpusa III ukraj inskog f ronta iz Bugarske u Kra j inu otpo-eo je 1. oktobra. Odmah je 98. puk nemake 1. brdske divizije preduzeo prot ivnapad iz re jona Stubika, u nameri da odbaci p r e d n j e delove sovjetskih jedinica preko Dunava, ali, zbog na-ilaska jakih snaga Crvene armije , on je samo pr ivremeno za-drao jedan puk sovjetske 113. divizije.

Usled sve jaeg pritiska t rupa Crvene armi je od Dunava i Timoka, kao i uspenog dejstva jedinica 14. korpusa NOVJ, poloaj nemake 1. brdske divizije bivao je sve tei. Stab te divizije bio je pris i l jen da pod svoju komandu stavi 1. i 2. puk Brandenburg, a komandant a rmi jske grupe Felber, u cilju ojaanja odseka Zajear Bor, uputio je borbenoj grupi Fier, u re jonu Bora, 749. puk 117. lovake divizije.

Iako n i je postojao zajedniki operacijski plan, sadejstvo divizija 14. korpusa NOVJ i snaga Crvene a rmi je ostvarivano je

-298

zahvaljujui saradnji komandanata na terenu. Tako su 25. i 23. divizija ve 1. oktobra izvrile pregrupaciju i glavninu svojih snaga ostavile da sadejstvuju s jedinicama Crvene armije, a po jednu brigadu uputile prema Petrovcu i Gornjakoj klisuri radi napada na Velikomoravsku grupu etnika.

Kada su delovi borbene grupe Fier otili 3. oktobra ka Rgotini i Salau da popune prazninu nastalu pomeranjem 1. brdske divizije ka Deli Jovanu, 9. brigada 23. divizije, uz podrku sovjetske avijacije, slomila je neprijateljski otpor kod Bora i oslobodila ovaj vani industrijski centar. Za to vreme je 113. divizija Crvene armije vrila jak pritisak na Negotin, u koji je hitno bio upuen nemaki 99. puk.

Dejstvujui juno od Knjaevca, 45. divizija NOVJ pre-sekla je komunikaciju koja iz Nia vodi za Zajear i Negotin i na taj nain onemoguila uredno snabdevanje 1. brdske divizije u rejonu Negotin Stubik, kao i borbene grupe Grot (Groth)385 u rejonu Zajear. U toku daljih borbi njihovo snab-devanje vreno je uglavnom vazdunim putem.

U prvo vreme su nemake snage u istonoj Srbiji vero-vale da e sa 7. SS divizijom i najavljenim novim pojaanjima odbraniti istonu Srbiju i sauvati komunikacijsku arteriju Skoplje Beograd. Ali se njihova situacija ubrzo naglo po-gorala. Ve 2. oktobra su delovi sovjetske 113. divizije poti-snuli 99. puk 1. brdske divizije prema Deli Jovanu i, nadirui ka Salau i Glogovici, stupili u vezu sa 7. i 9. srpskom bri-gadom 23. divizije. Istovremeno, prodirui sa desne obale Timoka prema Zajearu, sovjetska 223. divizija izolovala je borbenu grupu Grot u rejonu Zajeara od borbene grupe Fier koja se nalazila u rejonu Rgotina Sala. Treu izo-lovanu grupu sainjavala je glavnina 1. brdske divizije sa 1. i 2. pukom Brandenburg izmeu Stubika i Deli Jovana. Sve tri ove grupe teile su da se iz ovako nepovoljne situacije izvuku na zapad. Tada je komandant armijske grupe Felber naredio da se borbena grupa Vitman (Vitmann)''86 odmah uputi iz Beograda, preko Poarevca, ka Kuevu i Majdanpeku da bi pruila pomo 1. brdskoj diviziji. Istovremeno je 14. puk 7. SS divizije upuen iz Topole, preko Paraina, u rejon Zajeara da smeni borbenu grupu Grot koja se takoe imala prikljuiti 1. brdskoj diviziji radi ojaanja njenog odbrambenog fronta.

385 Borbenu grupu Grot sainjavali su: 3. bataljon i dve ete (11. i 16) 99. puka 1. brdske divizije, 79. poljski dopunski bataljon, 1. divi-zion 79. art i l jeri jskog puka. 54. izviaki bataljon, mostovni tren broj 54. mornariki batalion Doj (Deutsch), 4. art i l jer i jski divizion 7. SS di-vizije, jedna protivtenkovska bater i ja 88 mm i nekoliko tenkova.

386 Sastava: 92. motorizovana brigada, 44. protivtenkovski bata-ljon, 2. eta 191. jurine brigade, 116. izviaki bataljon, 2. bataljon 737. puka 117. lovake divizije i puk Rodos.

299;

Nadirui dalje na zapad, sovjetska 223. divizija vrila je jak pritisak na neprijatel ja u rejonu Zajeara i 5. oktobra uspela da izbije do Donje Bele Reke obuhvatajui Rgotinu sa severne strane. Pri tom je borbena grupa Grot nabaena u Zajear, a borbena grupa Fier istono od Bora, na prostoriju Donja Bela Reka Slatina Krivelj. Da bi popravili poloaj svojih snaga u rejonu Zajeara, Nemci su tamo uputili jedan bataljon 1. brdske divizije iz Knjaevca i delove 14. puka 7. SS divizije iz Boljevca. Jedinice 45. divizije uspele su da spree prodor Nemaca iz Knjaevca, ali nisu bile u stanju da zadre 2. ba-taljon 14. puka 7. SS divizije, koji su podravali i tenkovi. Uz pomo ovog bataljona i uz angaovanje drugih delova 14. puka, nemaka borbena grupa Grot uspela je da se izvue iz Za-jeara.

Napad jedinica 223. divizije Crvene armije na Zajear otpoeo je 7. oktobra. S ovim sovjetskim jedinicima sadejstvo-vali su delovi 45. divizije NOV.J napadom na 1. i 3. bataljon 14. puka 7. SS divizije, koji su iz rejona Boljevca nastojali da se probiju u Zajear. Malobrojne nemake snage u gradu bile su brzo razbijene, i nou 7 8. oktobra Zajear je osloboen. Drugi bataljon 14. puka i 4. divizion 7. SS divizije Princ Eugen bili su uniteni, dok su neke manje grupe iz sastava izviakog i dopunskog bataljona 1. brdske divizije uspele da se, uz prihvat 3. bataljona 14. puka 7. SS divizije, izvuku iz obrua u rejon Planinice i Boljevca. Za to vreme je borbena grupa Fier, pod pritiskom delova sovjetske 223. divizije, pokuala da pro-dre u Zajear, a kada joj to nije uspelo, ona se izvukla iz dodira i nastavila povlaenje prema Boljevcu i Parainu. Tom pri-likom se u rejonu Boljevca spojila sa borbenom grupom Grot i 14. pukom 7. SS divizije i stavila ih pod svoju komandu.

Osloboenjem Zajeara stvoreni su povoljni uslovi za dalje nastupanje sovjetskih snaga prema Parainu i Niu i za vee angaovanje sovjetske 223. divizije ka junim ograncima Deli Jovana protiv 1. brdske divizije i pukova Branden-burg. Glavnina 7. SS divizije u rejonu Nia bila je na ovaj nain izolovana i bono ugroena.

Oekujui dolazak borbene grupe Vitman, 1. brdska divizija i pukovi Brandenburg pruali su i dalje otpor 113. diviziji Crvene armije i 23. i 25. diviziji NOVJ, povlaei se postepeno ka donjem toku Velike Morave pravcem Rudna Glava Majdanpek Kuevo Poarevac. Ali, zbog dejstva 23. i 25. divizije, povlaenje ovih nemakih snaga bilo je ote-ano i usporeno. Usled estokog otpora jedinica 25. divizije i 109. puka sovjetske 113. divizije kod Klokoevca i Miloeve

300;

Kule, kao i 23. divizije na padinama Velikog i Malog kra, sve do 9. oktobra one nisu mogle da prokre sebi put ka Maj-danpeku.

S obzirom na to da najavljena ojaanja nisu stizala i da je borbena grupa Fier odstupila ka Parainu, komandant 1. brdske divizije formirao je motorizovanu borbenu grupu Ostervic (Ostervitz)387 i uputio je prema Kuevu i dalje, preko Petrovca i Svilajnca, ka Velikoj Moravi, da otvori put za povlaenje ostalih snaga 1. brdske divizije i pukova Bran-denburg ka donjem toku Velike Morave i da uspostavi vezu sa borbenom grupom Fier.

Probivi 9. oktobra poloaje 16. brigade 25. divizije kod Rudne Glave, glavnina nemakih snaga iz istone Srbije, pod komandom taba 1. brdske divizije, otpoela je nadiranje prema Kuevu, uz dovoljno jake zatitnice i bona osiguranja. Jedi-nice sovjetske 113. divizije i 25. i 23. divizije NOVJ vrile su stalan pritisak na bokove i zaelje ove nemake kolone. estoke borbe voene su s levom pobonicom kod sela Vlaola, a sa desnom na padinama Bukove glave. Meutim, Nemci su se ipak polako povlaili ka Velikoj Moravi.

Glavnina nemakih snaga iz istone Srbije povlaila se pravcima Boljevac Parain i preko Kueva ka Poarevcu. Odstupni pravac Bor Zagubica Petrovac Velika Plana ostao je nedovoljno zatien. To je iskoristila sovjetska 5. samo-stalna motostreljaka brigada i ve 10. oktobra prela Veliku Moravu kod Velike Plane, obrazovala mostobran na njenoj levoj obali i uspostavila vezu s jedinicama 1. armijske grupe NOVJ. Veliku Moravu je zatim preao i sovjetski 68. streljaki korpus. Za to vreme su sovjetski 4. motomehanizovani korpus i 23. divizija NOVJ izbili u rejon Petrovca.

Gonei razbijene delove borbene grupe Fier i 14. puka 7. SS divizije, delovi 45. divizije NOVJ i sovjetske 223. divizije oslobodili su 9. oktobra Boljevac i do 12. oktobra izbili na Veliku Moravu kod Savca (4 km jugozapadno od Paraina). Iz Zaje-ara, dolinom Belog Timoka, i iz Boljevca, preko sela Buja, upuena je prema Knjaevcu po jedna manja kolona sovjetske 223. divizije (ukupne jaine ojaanog bataljona). S kolonom iz Zajeara nastupao je i Svrljiki partizanski odred. Pred vee su se ovim kolonama pridruili i delovi 23. srpske brigade, i svi zajedno sutradan, 10. oktobra, izvrili su napad na Knjaevac i oslobodili ga.388

387 Sastava: 2. i 3. bataljon Brandenburg. 388 U Knjaevcu je zaplenjeno oko 100 motornih vozila iz sastava

puka za snabdevanje 1. brdske divizije i predato jedinicama Crvene armije.

301;

Pored tih kolona upuenih za Knjaevac, sovjetska 223. divizija uputila je iz Boljevca, preko Sokobanje, jednu kolonu (jaine jednog bataljona) u pravcu Aleksinca. Kod Vakupa se 10. oktobra ovoj koloni pridruila 24. srpska brigada 45. divi-zije, pa je zajedno s njom zauzela Aleksinac. Time je bila uspo-stavljena veza sa 2. proleterskom divizijom na levoj obali June Morave, a nemakim snagama u rejonu Nia preseena odstupnica ka severu.

Generalna komanda Miler, koja je rukovodila operaci-jama u istonoj Srbiji, izgubila je kontrolu nad svojim rastu-renim jedinicama od Nia do Smedereva i vezu sa pretpo-stavljenim tabom armijske grupe Felber, te je 13. oktobra, kao takva, prestala da postoji.389

Prva brdska divizija, po nareenju armijske grupe Fel-ber, kojoj je od 10. oktobra bila neposredno potinjena, imala je zadatak da na levoj obali Velike Morave brani odsek izmeu Velike Plane i Smedereva. Trebalo je da n jen 98. i 99. puk iz Kueva nadiru ka Petrovcu, a ostali delovi prema Poarevcu. Meutim, jedinice Crvene armije ve su bile presekle pravac preko Petrovca, pa su 98. i 99. puk bili prinueni na povlaenje prema severu. Kod sela Rabrova, 13. oktobra, 1. brdska divizija stupila je u vezu sa borbenom grupom Vitman, koja je u rejonu Poarevca privremeno primila u svoj sastav i ranije upuenu motorizovanu grupu Ostervic.390 Ali je ideja o od-brani leve obale Velike Morave tada ve bila kompromitovana zbog brzog prodora sovjetskih trupa i jedinica 14. korpusa NOVJ prema Velikoj Plani. Prema tome, tim nemakim sna-gama nije preostalo nita drugo nego da se preko Poarevca to pre izvuku ka Beogradu.

Tako su, posle uspenog forsiranja Dunava i Timoka, je-dinice Crvene armije razbile nemake snage u pograninoj zoni i, u sadejstvu sa divizijama 14. korpusa NOVJ, brzim prodorom na zapad, prema Velikoj Moravi, do 10. oktobra konano oslo-bodile istonu Srbiju. Jedinice 14. korpusa, iako mlade, bez velikog ratnog iskustva, u borbi protiv moderno opremljenih nemakih jedinica, uspeno su izvrile svoje zadatke. Za vreme prodora jedinica Crvene armije prema Zajearu, one su spre-avale i intervenciju 14. puka 7. SS divizije iz reiona Boljevca ka Zajearu, a kasnije, oslanjanjui se na jedinice Crvene armije, dejstvovale u bokove i pozadinu nemakih snaga koje su se povlaile prema Poarevcu i Parainu.

389 Od n j e je 14. oktobra formiran tab 34. armijskog korpusa (sa seditem u Kraljevu) i stavljen pod komandu grupe armija E.

390 Po stizanju u Svilajnac, ta grupa je prebaena na levu obalu Morave, ali je odmah, naknadnim nareenjem, orijentisana na sever, prema Poarevcu.

302;

Na teritoriji istone Srbije, pored jedinica 14. korpusa, dejstvovalo je vie partizanskih odreda i samostalnih bataljona, iji je osnovni zadatak bio da razbiju preostale nepri jatel jske grupe i pomognu u organizaciji i uvrenju narodne vlasti i u mobilizaciji novih boraca za popunu jedinica NOVJ.391

Uspesi jedinica Crvene armije i 14. korpusa NOVJ u isto-noj Srbiji nisu iskorieni u potpunosti. Prva brdska divizija uspela je ipak da se probije kroz poloaje 23. i 25. divizije NOVJ prema Poarevcu, i dalje, prema Beogradu.

Izbijanjem jedinica Crvene armije i 14. korpusa NOVJ u dolinu Velike Morave i uspenim nadiranjem 1. armijske grupe NOVJ s juga i zapada ka Beogradu onemogueno je da prema ovom gradu odstupaju nemake snage sa prostora Nia, kao i one koje su se povlaile iz Grke. Zbog to?a je njihov poloaj svakim danom bivao sve tei. U takvoj situaciji nastalo je-naglo osipanje u redovima kvislinga, naroito kod etnika: silom mobilisani l judi masovno su prelazili na stranu NOVJ ili su se vraali svojim kuama; u njihovim redovima ostali su samo oni koji zbog poinjenih zloina nisu smeli da se vrate,, plaei se zasluene kazne.

S druge strane, ulazak sovjetskih trupa u Jugoslaviju i uspesi koje su one ubrzo postigle u istonoj Srbiji, dejstvujui zajedno s jedinicama Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, izazvali su veliko oduevljenje naroda. Takvo raspoloenje ma-nifestovalo se, u prvom redu, u pojaanoj aktivnosti, u naporima da se to vie doprinese slamanju okupatora i konanom oslo-boenju zemlje.

Nika operacija Da bi odrao moravsko-niavsku dolinu i izvrio prihvat snaga iz sastava grupe-

armija E, koje su se iz rejona Skoplja probijale preko Ku-manova, komandant armijske grupe Felber uputio je krajem septembra 7. SS diviziju (bez 14. puka) iz Sumadije u rejon Nia. U to vreme, zbog zauzetosti na drugim podrujima, u junoj Srbiji ni je bilo drugih nemakih operativnih jedinica.

Odmah po dolasku 7. SS divizije u rejon Nia oivela je neprijateljska aktivnost u dolini June Morave. Manje nemake jedinice iz Stalaa i etnike snage iz rejona Aleksinca teile su da obezbede komunikaciju Ni Stala, a nemaka 11. vazdu-hoplovna poljska divizija, po izbijanju u rejon Kumanova, pro-duila je nadiranje preko Bujanovca i ugrozila Vranje. Kao prvu meru za obezbeenje Nia, 7. SS divizija preduzela je

3U1 Poetkom oktobra postojali su Svrljiki, Knjaevaki, Zaje-arski, Poarevaki, Negotinski i Podgoraki partizanski odred, kao i Kraj inski i Majdanpeki bataljon.

303;

2. oktobra, nastupanje prema Vlasotincu u dve kolone (jaine puka), jednom preko Leskovca, a drugom preko Ravne Du-brave. Posle upornih borbi, ove nemake kolone, zajedno s jed-nim bataljonom koji je napadao od Grdelice, savladale su otpor 8. i 10. brigade 22. divizije i jednog bugarskog partizanskog puka i 6. oktobra uspele da zauzmu Vlasotince. Zatim su orga-nizovale odbranu na liniji Vlasotince Ravna Dubrava. Jedi-nice 22. divizije NOVJ povukle su se prema Babikoj gori (severoistono od Leskovca). Istovremeno, u prodoru iz Nia prema Beloj Palanci, jedna nemaka kolona (jaine do jednog puka) izbila je u visinu Bele Palanke i Draeva i na toj liniji organizovala odbranu.

Uoavajui opasnost od dejstva grupe armija E doli-nom June Morave, a u vezi s razvojem operacija u ostalim delovima Srbije, Vrhovni komandant NOV i POJ naredio je 6. oktobra komandantu Glavnog taba Srbije da pripremi 13. korpus za brzo osloboenje Nia, vanog komunikacijskog vora u dolini June Morave. Jednovremeno je, na bazi sporazuma sa delegacijom oteestvenofrontovske bugarske vlade, utvren i plan sadejstva bugarske 2. armije. Detalje ovog plana izradili su 7. oktobra Stab 13. korpusa NOVJ i predstavnik taba III ukrajinskog fronta (skica br. 19).

Planom za izvoenje mke operacije predvieno je da se presecanjem junomoravskog pravca u rejonu Vranje Bu-janovac i u rejonu Stalaa izoluju nemake snage na prostoriji Vranje Leskovac Ni, zatim, dejstvom jedinica NOVJ s juga i zapada, kao i sa severa zajedno sa sovjetskim jedinicama, i dejstvom jedinica 2. bugarske armije sa istoka, unite u re-jonu Nia.

Radi ostvarenja ovog plana izvren je odgovarajui ra-spored snaga i jedinicama su postavljeni sledei zadaci: 2. pro-leterska divizija na Jast'repcu zatvara pravac Ni Stala i jedno vremeno dejs tvuje na komunikacije u dolini June Mo-rave; 24. divizija na prostoriji Mramor Doljevac Jugbog-danovac zatvara pravce Ni Mramor Prokuplje i Ni Doljevac Prokuplje i dejstvuje prema Niu sa zapada; 46. divizija, uz sadejstvo bugarske 2. konjike divizije, zatvara pravac Vranje Ni; 45. divizija, koja je orijentisana ka pro-storiji Matejevac Knjaevac Aleksinac, spreava even-tualno izvlaenje Nemaca iz Nia prema severu, a potom, uz pomo delova sovjetske 223. divizije, uestvuje u neposrednom napadu na Ni sa severa; 47. divizija, ojaana 8. brigadom 22. divizije, prodire ka Leskovcu iz rejona juno i zapadno od njega, oslobaa ga, zauzima Doljevac i onemoguuje izvlaenje Ne-maca iz Nia ka Prokuplju; 22. divizija, ojaana 1. caribrodskom,

304;

1. vlasotinakom i 26. brigadom 46. divizije, iz ireg rejona Vla-sotinca dejstvuje preko Babike gore i Selievice ka Niu, a sa I. vlasotinakom brigadom ka Vlasotincu.

Trebalo je da 6. divizija bugarske 2. armije izvri f ron-talno potiskivanje neprijatelja pravcem Bela Palanka Ni, a 9. divizija iz rejona Kalne (severozapadno od Pirota), preko Svrljiga, prema Niu; dok su 4. i 12. divizija i Tenkovska brigada imale da nastupaju iz rejona Svode Babunica (na komuni-kaciji Pirot Leskovac) pravcima Vlasotince Ni i Vlaso-tince Leskovac Ni i tako izvre krilni obuhvat. Drugu konjiku diviziju, postavljenu iza 12. divizije, trebalo je po osloboenju Leskovca uputiti preko Surdulice ka V^anju i Bujanovcu.

Operacije po ovom planu poele su 8. oktobra. Toga dana je 22. divizija napala nemake poloaje kod Lipovice (7 km severno od Vlasotinca), ali bez uspeha. Sutradan je napad obnovljen i neprijatelj odbaen ka Vlasotincu. Za vreme ovih dvodnevnih borbi nije dolo do planiranog sadejstva 31. pea-dijskog puka bugarske 12. divizije i 22. divizije NOVJ, zbog ega je ova pretrpela znatno vee gubitke. Nadirui prema Vla-sotincu, 1. vlasotinaka brigada prodrla je, 10. oktobra, do severne ivice grada, a zatim, zajedno sa bugarskom Tenkovskom brigadom, koja je nastupala drumom iz Svoda, i uz podrku sovjetske avijacije, oslobodila Vlasotince. Pretrpevi osetne gu-bitke, Nemci su se iz Vlasotinca povukli u pravcu Leskovca, na levu obalu June Morave. U meuvremenu, nadirui ostalim snagama prema Babikoj gori, 22. divizija zauzela je nou 10/11. oktobra sela Stupnicu, Jaresnovo, Gornju i Donju Kupinovicu i Jaunju, a tada je od strane bugarske 4. divizije upozorena da bez nje dalje ne prodire. Pridravajui se plana, 47. divizija NOVJ napala je 8. oktobra na Leskovac i ovladala spoljnom linijom odbrane. Nemci su se nali u nezgodnoj situaciji, te su nou 10/11. oktobra poeli da se izvlae prema Niu. Sutradan pre podne, posle kraih borbi s nemakom zatitnicom, 15. bri-gada 47. divizije oslobodila je Leskovac, u koji su kasnije pri-stigli i delovi bugarske Tenkovske brigade.

U toku 8. oktobra jedinice bugarske 2. armije potisnule su prednje odrede Nemaca i izbile ispred Kalne, Bele Palanke i Ravne Dubrave. Sa ove linije one su. prele u napad, ali do II. oktobra nisu uspele da probiju nemaku odbranu. Neznatno pomeranje fronta izvreno je jedino na pravcu 6. i 4. divizije prema Beloj Palanci i Ravnoj Dubravi. Zbog toga je Stab III ukrajinskog fronta naredio bugarskoj 2. armiji da se jae anga-uje i preduzme odluan napad radi osloboenja Nia.

Da bi spreio nesmetano izvlaenje nemakih jedinica iz Nia, koje se na osnovu opteg razvoja dogaaja moglo ubrzo

20 Oslobodilaki ra t 305

oekivati, Glavni tab Srbije naredio je 22. diviziji da dejs tvuje desnom obalom June Morave i izbije na Barbeku reku; 24. diviziji da se pomeri ka levoj obali June Morave i zauzme sela Doljevac, Meki, Balajnac, Aleksandrovo, Potok; 2. pro-leterskoj diviziji da presee komunikaciju Ni Beograd, juno od Stalaa. Dejstvujui prema ovom nareenju, 22, 24. i 47. divizija izbile su 11. oktobra na liniju Barbeka reka Pukovac Meki Aleksandrovo Potok. Naavi se oko 9 km zapadno i 15 km juno od Nia, one su bile u povoljnom poloaju za neposredni napad na grad.

Za vreme borbi u rejonu Nia 46. divizija NOVJ i delovi bugarske 1. partizanske divizije nalazili su se na desnoj obali June Morave, u razvuenom rasporedu od Bujanovca do Grde-lice, zatvarajui pravac Skoplje Ni. Istovremeno su pri-premali napad na neprijateljsku posadu u Belom Polju (kod Surdulice), koja je obezbeivala fabriku za preradu molibdena, gde je radilo oko 1.200 Italijana, kao i na Vranje, u kome se nalazio 122. ojaani izviaki bataljon iz 11. vazduhoplovne poljske divizije.

Poto napad 27. brigade 46. divizije na Vranje nou 10 11. oktobra nije uspeo, to su 25. i 27. brigada sutradan u ju t ru pre-duzele ponovni napad. Meutim, Nemci su ve bili otpoeli izvlaenje prema Bujanovcu i dalje, preko Gnjilana, ka Ko-sovu, te su ove brigade, potiskujui neprijateljske zatitnike delove, ule po podne u Vranje i oslobodile ga.

Dok se vodila borba za Vranje, dva bataljona 2. vranjske brigade, jedan bugarski bataljon, jedna udarna eta i osam bugarskih bateri ja izvrili su napad na Belo Polje, u kome se nalazilo oko 400 Nemaca i 100 balista. I pored dejstva bugarske art i l jeri je i avijacije, Nemci su iz solidno izgraenih zaklona pruali ilav otpor. Nou 12/13. oktobra nepri jatel j je ipak na-pustio Belo Polje i povukao se preko Vladiinog Hana prema Kukavici. Za vreme izvlaenja, 13. i 14. oktobra, ova nemaka kolona bila je unitena od strane 27. srpske i 1. surdulike brigade.

Posle intervencije taba III ukrajinskog fronta, jedinice bugarske 2. armije prele su 11. oktobra ponovo u napad. U meuvremenu Nemci su se bili povukli neto zapadnije, na liniju Jalovik Izvor Draevo paj Toponica Veliki Vrtop Gornje Dragovlje, ostavljajui na ranij im poloajima jae zatitnike delove. Toga dana je 9. divizija ovladala selima Kalnom i Jalovikom Izvorom, 6. divizija zauzela Belu Palanku i izbila na liniju Novo Selo Duboka padina, a 4. divizija ovla-dala selom Ravna Dubrava i do mraka dostigla liniju Veliki Krmar Popovo guvno. Za to vreme se 12. divizija prebacila

306;

u rejon Leskovca, a Tenkovska brigada juno od Brestovca. Prema tome, 11. oktobra su bugarske jedinice bile udaljene od' Nia prosecno 3235 km.

Radi ostvarenja zajednikog dejstva po predvienom planu operacija, Glavni tab Srbije naredio je svojim divizi-jama, koje su bile znatno blie Niu, da usklade napredovanje prema nastupanju bugarske 2. armije. Tako je 22. divizija dobila zadatak da se ravna prema bugarskoj 4. diviziji, a Samostalna grupa divizija (2. i 24. divizija) da usmeri svoja dejstva na ruenje komunikacija koje bi Nemcima mogle posluiti za izvla-enje iz rejona Nia ka zapadu i severu.

Glavna komanda bugarske vojske, na intervenciju Glav-nog taba Srbije, izdala je nareenje svojoj 2. armiji da Ni mora zauzeti 13. oktobra. Meutim, ovo nareenje je dolo dosta kasno, jer je komandant 7. SS divizije ve bio reio da napusti Ni (u kome su tamonje jedinice, posle poraza nemakih snaga u istonoj Srbiji i orijentacije grupe armija E na povlaenje dolinom Ibra, bile izolovane) i preduzme odstupanje preko June Morave ka Prokuplju i dalje na zapad.

Izvlaenje ovih nemakih snaga, pod zatitom slabijih zatitnikih delova i art i l jeri je iz Nia, otpoelo je nou 11/12. oktobra, i nastavljeno sutradan, pravcima: Bela Palanka Ni, Ravna Dubrava Ni i Selievica Ni. Zapadno od Nia voene su estoke borbe na pravcu Mramor Jugbog-danovac. Tamo je 47. divizija, uz podrku art i l jeri je bugarske Tenkovske brigade, 12. oktobra zauzela Koane (1,5 km jugo-istono od Doljevca) a zatim Ceinu; 24. divizija, na odseku Doljevac Mramor, odbila je pokuaj nemakih jedinica da se probiju ka Prokuplju; 2. proleterska divizija, u dolini June Morave, zauzela je sela Korman, Gornji i Donji Ljube, Dunis, Trubarevo, Cerovo, Bralj inu i unitila dva neprijateljska voza, a kod Donjeg Ljubea stupila u vezu sa delovima 45. divizije i sovjetske 223. divizije; 45. divizija i delovi 223. sovjetske divizije dejstvovali su jugoistono od Aleksinca (kod Dobru-jevca) i preko Svrljiga i Gramade nastupali ka Niu; 22. divi-zija nalazila se na junim padinama Selievice, u visini sela Grkinje, Barbea i Dukata. Tako su nemake snage u rejonu Nia bile jo vie stenjene sa zapada, juga i severa.

Glavnina 7. SS divizije izvrila je 13. oktobra pritisak na 24. diviziju i kod Mramora se probila ka Aleksandrovu. Da bi spreila dalji prodor neprijatelja, 47. divizija prela je reku Toplicu i zadrala ove nemake snage koje su ve bile prodrle prema Jugbogdanovcu. Poto su nemake jedinice ispoljile n a -meru da se iz Nia probiju ka Kosovu i dalje, zajedno sa sna-

20* 307'

gama grupe armija E, dolinom Ibra, to je prestala potreba da 2. proleterska divizija zatvara pravac prema Stalau, pa je ona, po nareenju Glavnog taba Srbije, 13. oktobra orijenti-r a n a ka Kruevcu.

Nastupajui sporo ka Niu, jedinice bugarske 2. armije izbile su: 9. divizija na liniju Gramada Donja Mala, 6. divi-zija do Kutinske reke, zauzevi Niku Banju, a 4. divizija na liniju Koprivnica Marina Kutina. Kako je bugarska 4. divizija bila zaostala oko 6 km iza fronta 22. divizije NOVJ i bugarske 6. divizije, to je 22. divizija morala svoj front napada proiriti udesno, do Lazarevog Sela, gde je uhvatila vezu sa bugarskom 6. divizijom. Ovakvo sporo nadiranje bugarskih divizija omogu-ilo je Nemcima da organizuju uredno izvlaenje iz Nia prema Prokuplju.392

Nemake snage iz rejona Nia, osim slabijih zatitnikih delova, nastojei da se probiju ka Prokuplju, nale su se 14. oktobra na levoj obali June Morave, u irem rejonu Mramora. Ovo su iskoristile divizije bugarske 2. armije i 22. divizija NOVJ i ubrzale napredovanje ka Niu. Potiskujui slabije ne-prijateljske delove, 10. i 12. brigada 22. divizije prodrle su oko 13 asova u juni i jugoistoni deo grada. Zatim su u Ni pro-drle 26. i 8. caribrodska brigada i uz sadejstvo 23. brigade 45. divizije, tenkova sovjetske 223. divizije (koji su prodrli sa severa) i bugarske 6. divizije (koja je prodrla sa istoka) oko 16 asova potpuno ga oslobodile.

Za vreme borbi u rejonu Nia, glavnina 7. SS divizije, probijajui se ka Prokuplju, naila je 14. oktobra na otpor 47. i 24. divizije, koje su napadale sa severa i juga, i posle otrih borbi bila je okruena na prostoriji izmeu Mramora i Jugbog-danovca. Avijacija Crvene armije napala je o