osnove_geologije-teorija.doc

8/14/2019 osnove_geologije-teorija.doc

1/33

GRADJA ZEMLJE

Zemlja ima zonarnu gradju i sastoji se od geosfera ili ljuski.Ukupno su konstatovane 4

geosfere: 1)Zemljina kora ili litosferapredstavlja spoljasnju, stenovitu geosferu. Njenadebljina u kontinentalnim delovima dostize 3 do ! km, dok ispod okeanskog dna iznosi

svega " do1 km. # okviru nje se izdvajaju dva dela razli$itog %emijskog sastava: gornji

deo se nazivaSIAL zona ili sial sloj. &n se u kontinentalnim delovima rasprostire odpovrsine do dubina od 1' do ( km. #spod okeanskog dna ova zona je tanka, dok na dnu

i%og okeana ova zona nije ni zastupljena. *ial zona je sagradjena od stenski% masa u

kojima su kvantitativno najvise zastupleni elementi sili$ijuima i magnezijuma. +onegdese ova zona naziva i granitni sloj. *pe$ifi$na tezina iznosi oko (! kNm3, a temperature

do -!3 /!$). 0onji deo litosfere pretezno je izgradjen od stenski% masa u kojima su

zastupljena jedinjenja sili$ijuma i magnezijuma. &vaj deo litosfere se nazivaSIMA zona

ili bazaltni sloj.Njegova debljina se kre$e izmedju (' i ' km u kontinentalnim zonama,i od " do 1 km uispod okeana. *pe$ifi$na tezina je oko 3 kNm3, a temperature dostize

do 1' /1($). U planinskim delovima gde je sial najdeblji, bazaltni sloj se povija

nanize zajedno sa granitnim slojem i na tim mestima je litosfra najdeblja. Na donjoj

grani$i litosfere brzina rasprostiranja longitudinalni% seizmi$ki% talasa naglo raste. &vagrani$a se nazivaMohorovicicev diskontinuite ili Moho zona. ()Omotac-peridotska ilieklogitska geosferadopier do 1( km. *pe$ifi$na tezina je izmedju 33 i ' kNm3, atemperatura od 1' do 1" /1(1' $). Naziva se jos izona magme ili pirosfera.

3)Srednji sloj ili omotacZemljinog jezgra se rasprostire od 1( do (- km. *pe$ifi$na

tezina je - do 11' kNm3, a temperature iznosi oko 43 /4 $). 4)Zemljino jezgro

barisfera ili centrosfera!rasprostire se izmedju (- km i sredista Zemlje. *pe$ifi$na

tezina je izmedju 1' i 1! kNm3, a temperature od 43 do '3 /4' $).

IZOSTAZIJA

#zostazija predstavlja ravnotezno stanje izmedju pojedini% delova litosfere i objasnjava sena tri na$ina. 1)"jrijeva hipoteza: sial zona je sastavljena iz manji% ili ve$i% blokova iste

zapreminske mase koji su razli$ito zagnjureni u sima zonu. 2lokovi siala $ija je zapeminave$a odgovaraju planinskim delovima kontinenata i zagnjureni su vise u sima zonu. +ritom se blokovi ponasaju s%odno r%imedovom zakonu. ko se tezina nekog od nji%

pove$a ili smanji on $e utonuti ili se izdi$i da bi zauzeo ravnotezno stanje. ()#raotvahipoteza: sial zona je sastavljena od blokova razli$ite gustine i veli$ine. edjutim, donjidelovi blokova se nalaze na istom nivou koji se moze posmatrati kao povrsina

izjedna$enja.. +ri tom su ve$i blokovi sagradjeni od laksi%, a manji od tezi% stena pa na

taj na$in optere$uju podlogu istim naponom. 3)$ajskavinijeva hipoteza: blokovi siala su

usled razli$iti% veli$ina i gustina nejednako uronjeni u sima zonu. ontinualnim dejstvomrazli$iti% fizi$kome%ani$ki% $inila$a razaraju se stenske mase, naro$ito u povrsinskim

delovima kontinentakne litosfere. +rirodnim transportom razorenog materijala u

akumula$ione besene narusava se postoje$e stanje izostati$ke ravnoteze. *manjuje semasa kontinentalni% blokova a pove$ava masa u akumula$ionim basenima. Usled ovi%

pro$esa, kosmi$ki% pojava, kao i pro$esa koji se odvijaju ispod litosfere dolazi do

kretanja pojedini% bolkova siala koji su nazvaniplocama litosfere. Za grani$e ovi% plo$avezana je intenzivna tektonska aktivnost. Zemljinu koru sa$injava ! osnovni% plo$a:

severnoameri$ka, juznoameri$ka, evroazijska, afri$ka, indoaustralijska, ti%ookeanska i

antarkti$ka. *evernoameri$ka se od ti%ookenske udaljuje za 4 $m godisnje, a

juznoameri$ka od ti%ookeanske za ' $m godisnje. #ndoaustralijska se priblizava


2/33

ti%ookeanskoj za ! $m godisnje, a udaljava od juznoameri$ke za 5 $m godisnje.

6vroazijska plo$a se udaljava od severnoameri$ke za 1.' $m godisnje, a indoaustraliska

joj se priblizava za 1 $m.fri$ka plo$a se kre$e prema evroazijskoj podvla$e$i se podnju.

GEOLOSKA HRONOLOGIJA ZEMLJINE KORE

1)Stratigrafska hronologija% najstarija medju metodama odredjivanja Zemljine starosti.&snovni prin$ip na kome je ona zasnovana je da su slojevi koji se nalaze nize po pravilu

stariji od slojeva koji su natalozeni iznad nji%. akodje su nizi delovi jednog istog sloja

stariji od njeni% visi% delova. +ojavljivanje vulkanski% odlomaka u jednom sloju ilijednom njegovom delu ukazuje na vulkansku aktivnost koja se desavala u vreme

formiranja tog sloja. *tratigrafska %ronologija se korisno upotrebljava za odredjivanje

relativne geoloske starosti u manjim oblastima i pretezno je lokalnog zna$aja. Njeni

nedosta$i naro$ito se isti$u kada treba da se uporedi starost pojedini% stena u oblastimakoje su medjusobno razli$ito udaljene. ()#aleontoloska hronologija% ova metoda je

znatno pouzdanija od pret%odne. +o njoj se starost sedimenata Zemljine kore odredjuje

preko fosilaokamenjeni% ostataka biljaka i zivotinja iz ranijeg geoloskog vremena.

*lojevi sedimentni% stena u kojima se nalaze isti fosili stvarani u isto geolosko vreme, tj.oni su sin%roni$ni. +ri kombinovanoj primeni prve dve metode za odredjivanje relativne

starosti naro$ita paznja se obra$a fa$iji sedimenata. &na predstavlja skup litoloski% ipaleontoloski% karakteristika nekog sedimenta i odraz je prilika u kojima se vrsila

sedimenta$ija. 3)&adiometrijska hronologija% u odnosu na prve dve metode

radiometrijska %ronologija je znatno pre$iznija. &na se zasniva na merenju brzineraspadanja radioaktivni% elemenata koji se nalaze u stenama. Njom se odredjuje

apsolutna starost stena. Najjednostavniji postupak predstavlja odredjivanje vremena

raspadanja urana u uransko olovo. Najve$a starost stena izmerena ovom %ronolgijom je

4.' milijardi godina.

SKALA GEOLOSKOG VREMENA

Zemljina kora je podeljena u vise vremenski% odseka, od koji% svaki odgovara vremenu

stvaranje jedne odredjene, ve$e ili manje grupe slojeva. Nji%ova debljina kre$e senaj$es$e od nekoliko %iljada do nekoliko desetina %iljada metara. 7reme u toku kojeg se

stvarala jedna grupa slojeva naziva se era. #storijski razvoj Zemljine kore po$evsi od

najstarije pa do najmladje ere podeljen je na:prekambrijsku, paleozojsku, mezozojsku ikenozojsku eru. prekambrijska era predstavlja zajedni$ki naziv za ar%ajsku, algonkijsku i

rifejsku eru. *vaka grupa slojeva deli se nasisteme, a era naperiode. *istemi se dalje dele

naserije$iji se vremenski periodi razvoja nazivaju epohe. &delj$i serija su katovi. 7reme

koje je proteklo tokom razvoja katova zove segeolosko doba. atovi se dalje dele napotkatove, a ovi nazone. 8#rekambrijska eraarhajska' algonkijska i rijefska!% u

Zemljinoj kori zastupljena je pretezno metamorfisanim stenama /gnajsevi, mikasisti i

mermeri). U odnosu na nji% znatno manje se javljaju granite i sedimentne stene.8#aleozojska era% sastoji se od sest perioda: kambrijum' ordovicijum' silur' devon'

karbon i perm. U ovoj eri najve$u zastupljenost imaju skriljave metamorfne stene

/mikasist, agrilosist i filit) a zatim pes$ari i konglomerati. 8Mezozojska era% deli se na triperioda: trijas' jura i kreda. &dlikuje se skoro potpunim odsustvom metamorfni% stena i

vrlo velikom zastupljenos$u kre$njaka. Nesto manje zastupljeni su pes$ari, konglomerati,

lapor$i i flis. U prostranim lagunama talozeni su gipsit, anar%itit i kamena so.

8(enozojska era%je najmladja, a podeljena je na dva perioda: tercijar i kvartar. U njoj su


3/33

stvarane velike mase klasti$ni% sedimenata, a naro$ito sljunkova, peskova, glina i lapora.

U toku kvartara talozen je les.

TEKTONSKI POKRETI ZEMLJINE KORE

*lojevi sedimentni% stena tokom svog nastanka zauzimaju %orizontalan ili skoro

%orizontalan polozaj. asnije oni mogu biti izlozeni dejstvu snazni% pritisaka. &vi pritis$i

naj$es$e nastaju stvaranjem znatni% sedimentni% naslaga, utiskivanjem magme uZemljinu koru, vulkanizmom i zemljotresima. +od nji%ovim dejstvom slojevi po$inju da

se ubiraju ili da se lome i kre$u duz pvrsina razloma, tj. da se rasedaju. akva kretanja u

Zemljinoj kori nazivaju se tektonskim pokretima, a poreme$aji koji pritom nastaju

tektonskim poremecajima. 0eforma$ije koje se vrse u stenama pri tektonskim pokretima

su dvojake: elasti$ne/povratne) i plasti$ne/nepovratne). )angencijalni poremecaji: pod

dejstvom bo$ni%, priblizno %orizontalni% pritisaka, prvobitno %orizontalni slojevi

sedimentni% stena se savijaju i zadobijaju vise ili manje zatalasane oblike i bore/naboraneili plikativne deforma$ije).&adijalni poremecaji: katkad se slojevi pod dejstvom

radijalni%, priblizno vertikalni% sila lome i pomeranjem pojedini% nji%ovi% delova duz

neke pukotine ili duz sistema pukotina, stvaraju rasede. Nazivaju se jos i

razlomne/ruptirne) deforma$ije. &snovni elementi na osnovu koji% se odredjuje polozajsloja u prostoru su: azimut pravca pruzanjaprostiranja! sloja: ma koja %orizontalna

linija povu$ena po njegovoj povrsini slojevitosti.azimut pravca pada: uvek je upravanna azimut% prav$a pruzanja datog sloja. o je ustvari prava$ po kojem bi se slivala voda

prosuta po povrsini slojevitosti nagnutog sloja. ugao pada: je onaj ugao koji zaklanjaju

%orizontalna raven i povrsina slojevitosti.

TANGENCIJALNI POREMECAJI

9ormiraju se u magmatskim stenama. rte i nesavitljive stene izlozene velikim

optere$enjima, pri atmosferskom pritisku lome se i drobe. edjutim, te iste stene

izlozene znatno manjem %idrostati$kom pritisku postaju plasti$ne i mogu se savijati bezlomljenja. idrostati$ki prits$i ti% veli$ina izazvani sopstvenom tezinom gornji% slojeva

vladaju ve$ u dubinama ( do 3 m dok se pritis$i od ! +a dostizu u dubini 3

m. +od dejstvom o$ni% pritisaka %idrostati$ki pritisak moze znatno da poraste i u pli$imdelovima Zemljine kore, sto znatno olaksava pro$ess ubiranja. Elementi bor: svaka

bora se u osnovi sastoji od jednog izdignutog dela koji se naziva antiklinalai udubljenog

dela koji se naziva sinklinala. Najvisa ta$ka na antiklinali naziva se teme ili greben

antiklinale, a jos i sleme ili sedlo antiklinale. Najniza ta$ka na sinklinali naziva se dno

sinklinale. 2o$ni delovi antiklinale ili sinklinale predstavljaju krila antiklinale isinklinale. Nji%ov polozaj obelezava se prema stranama sveta. *redisnji/unutrasnji) deo

antiklinale ili sinklinale, koji se nalazi izmedju krila, naziva sejezgro antiklinale ili

jezgro sinklinale. U jezgru antiklinale nalaze se najstariji slojevi dok se u jezgru

sinklinale nalaze najmladji slojevi. Zavrsni deo antiklinale ili sinklinale naziva se celo

antiklinale, odnosno celo sinklinale. Zamisljena povrs koja prolazi kroz teme antiklinale,ali dno sinklinale i deli iste na dve polovine naziva se aksijalna povrs. Na popre$nim

prese$ima aksijalna povrs se projektuje kao prava linija. ;inija po kojoj se pruza

antiklinala ili sinklinala naziva se osa antiklinale, odnosno osa sinklinale. Vr!te nbor:ksijalna povrs i krila bora mogu zaklapati razli$ite uglove sa %orizontalnom odnosno

vertikalnom ravni. +ravilne i simetri$ne antiklinale i sinklinale $ije su aksijalne povrsi

skoro vertikalne ili vertikalne nazivaju se normalne bore. akav tip bora sre$e se

relativno reko u prirodi. od izoklinih borakrila antiklinala i sinklinala skoro su


4/33

paralelna ili su paralelna sa aksijalnim povrsima.Lepezaste boreimaju prosirene temene

delove antiklinala i delove dna sinklinala dok su im delovi na krilima manje ili vise

suzeni.+rema nagibu aksijalne povrsi u odnosu na %orizontalu bore mogu biti: normalne,kose, prevrnute, polegle i zagnjurene. ksijalna povrs uspravne boreje vertikalna ili

skoror vertikalna.(ose borenagnute su u prav$u potiska. rila nji%ovi% antiklinala i

sinklinala su nejednako razvijena. Zbog toga su one asimetri$ne. od nagnutih boraaskijalna povrs zaklapa sa %orizontalom ugao koji je manji od 5 stepeni. ksijalna ravan

poleglih boraje %orizontalna ili priblizno %orizontalna.Zagnjurene boretoliko su

nagnute da im aksijalne ravni tonu ispod %orizontala.*ome su antiklinale kupastogoblika $ija su temena blago zasvedena. Nji%ove %orizontalne projek$ije su priblizno

kruznog preseka.+asenisu sinklinale priblizno kruznog preseka. edjuslojni ili sitni

nabori se javljaju u zoni krila antiklinala i sinklinala, a do nji%ovog formiranja dolazi

usled toga sto se povlatni i podinski sloj, izmedju koji% lezi plasti$ni sloj, kre$u priubiranju u suprotnim prav$ima. Slo"ene bore: vise manji% antiklinala i sinklinala

uklopljeni% u jednu veliku antiklinalu formu grade antiklinorijum. *li$no tome ako su

uklopjene u jednu veliku sinklinalnu formu grade sinklinorijum. 7rlo snazni bo$ni

pritis$i ponekad otkidaju gornje delove polegli% bora i guraju i% dalje preko donji%delova bora stvaraju$i na taj na$in navlake ili sarijaze. Nji%ove dimenzije mogu biti

velike, a navu$eni delovi mogu prevaliti put duga$ak desetinama pa i stotinamakilometara. Nekada se navla$enje vrsi istovremeno u nekoliko uzastopno poredjani%

polegli% bora stvaraju$i na taj na$in kraljusti.

RADIJALNI POREMECAJI

9ormiraju se u svim vrstama stena i postaju pretezno delovanjem vertikalni%/radijalni%)

sila, a manifestuju se raskidanjem i pomeranjem delova terena duz neke pukotine ili duz

sistema zbijeni% pukotina. Elementi r!e#$povrsina pukotine duz koje je izvrseno

rasedanje naziva se rasedna povrs. U stenama koje se dobro gla$aju ili su pak plasti$nerasedne povrsi mogu biti sasvim glatke i tada i% nazivaju rasedna ogledala.


5/33

rasedisu rasporodjeni po prili$no kon$entri$nim krugovima.&adijalni rasedise

zrakasto/radijalno) razilaze od nekog $entralnog podru$ja. ?avljaju se $esto u kombina$iji

sa prsenasto rasporedjenim rasedima. =asedne povrsi stepenastihkaskadnih)raseda sunagnute u priblizno istom prav$u ali im se krila stepenasto spustaju jedno u odnosu na

drugo. )ektonski rov ili grabennastaje spustanjem sredisnjeg dela terena izmedju dva

uporedna, priblizno pravolinijska raseda.$orst ili timorpostaje kada se izmedju dvaparalelna ili skoro paralelna raseda, spuste bo$ni delovi, a sredisnji ostane na prvobitnoj

visini. 9ruska @ora predstavlja tipi$ni %orst.

ZNACAJ TEKTONSKIH POREMECAJA

Za izvodjenje gradjevinski% za%vata najpovoljnije uslove pruzaju jedre i masivne stene.

+ovoljne uslove pruzaju slojevi sa %orizontalnim zaleganjem, velike debljine i

jednorodnog sastava. ektonski pokreti po pravilu pogorsavaju inzenjersko geoloske

uslove izgradnje. Narusava se kontinualnost tla i osnove objekta, obrazuje se zona sapukotinama ili zone drobljenja stena i smanjuje $vrsto$a stena. +o zonama pukotina i

drobljenja skupljaju se i $irkulisu znatne koli$ine podzemni% voda. +ri strmom nagibu

slojeva objekti se mogu rasprostirati istovremeno na razli$itim stenama. o moze

prouzrokovati neravnomerno slganje slojeva i deforma$ije objekta. Za fundiranje zgradanepovoljne uslove predstavljaju slozeni sastav slojeva i nji%ove male debljine.

Nepozeljno je fundiranje objekata na linijama tektonsi% razloma. U tektonski oste$enimzonama mogu se ponekad gubiti velike koli$ine voda iz vesta$ki% akumula$ija.

OSNOVE HIDROGEOLOGIJE

idrogeologija je oblast geologije koja se bavi prou$avanjem odlika podzemni% voda kaoi odlika sredine/stenski% masa) u kojoj se ove vode nalaze.Podzemne vode su sve vode

koje se nalaze ispod zemljine povrsine, u raznovrsnim supljinama stenski% masa u koje su

dospele, uglavnom, prirodnim putevima i prirodnim pro$esima.

OPSTI HIDROLOSKI CIKL%S I POREKLO PODZEMNIH VODA

7ode koje se nalaze ispod zemljine povrsine nastaju na razli$ite na$ine. 1)#ronicanjempovrsinskih voda nastaju najve$e koli$ine podzemni% voda. Na taj na$in podzemne vode

postaju svakodnevno od voda iz potoka, reka, jezera i mora ili povremeno odatmosferski% padavina. ()Zatrpavanjem vodenih masa pri talozenju sedimentni% stena

na dnu nekadasnji% i sadasnji% okeana, mora, jezera, reka i potoka mogu se samo

mestimi$no obrazovati ve$e koli$ine podzemni% voda. Nji% nazivaju konatnimvodama.Najve$e koli$ine podzemni% voda nastale na ovakav na$in u nasoj zemlji nalaze se u

okolini 7rs$a i Zrenjanina. 3)(ondenzovanjem vodene paremagmatskog porekla i

sintezom vodonika i kiseonika un samoj magmi nastajujuvenilne vode. &ne ponekad

mogu izbijati na povrsinu terena u vidu topli% ili vreli% izvora. 4)Oslobadjanjem

hemijski vezanih voda /de%idra$ijom minerala koji u sebi sadrzi izvestan broj molekula

vodekristalizaciona vodaili molekula & grupekonstituciona voda) stvaraju se izvesne

koli$ine podzemni% voda koje nemaju ve$i prakti$ni zna$aj. *am pro$es takvog stvaranjavode te$e veoma sporo. Najve$e koli$ine podzemni% voda vezane su za samu povrsinsku

zonu zemljine kore. *a pove$anjem dubine, koli$ine podzemne vode se smanjuju. Na

osnovu do sada prikupljeni% podataka smatra se da dublje od ( km nema zna$ajni%akumula$ija podzemni% voda. edjutim, smatra se da dublje od 1( km podzemne vode

ne mogu prodreti jer tamo vladaju temperature bliske kriti$noj temperaturi vode.

OPSTA SVOJSTVA STENSKIH MASA KOJE %TIC% NA POSTANAK

PODZEMNIH VODA


6/33

&snovno svojstvo stenski% masa koje omogu$uje prirodno kretanje i akumulisanje

podzemni% voda u litosferi je nji%ova proznost.#oreu stenama su svi oni prostori u

stenama koji nisu ispunjeni $vrstom mineralnom materijom, bez obzira na na$inpostanka, oblik, veli$inu i druge karakteristike takvi% supljuna. +o dijalekti$nom zakonu,

%idrogeoloski zna$aj poroznosti stenski% masa ne zavisi od individualni% razlika medju

pojedinim porama u stenskoj masi, koliko zavisi od zajedni$ki% karakteristika stopreovladjuju u $elokupnoj poroznosti stenske mase.#oroznostpredstavlja zapreminu

supljina u jedini$i zapremine stene. +osto je ukupna zapremina stene ili jednog njenog

dela jednaka zbiru zapremina pora/7p) i zapremine mineralne materije/7m) poroznost/n)je jednaka koli$niku 7p sa zbirom 7p i 7m. Umesto ovog pokazatelja u praksi se $esto

koristi koeficijent poroznostie!koji predstavlja odnos 7p i 7m. Obli&i 'or:

kon$entrisan u prostoru/grubo sferoidanloptast), planarno razvu$en/oblik nepravilni%

pukotina), linearno izduzen/prili$no nepravilnog $evastog oblika) i potpuno nepravilan.

Kr('no& 'or: superkapilarne poreu kojima nema pojave kapilarnosti. ko su to

pukotine predpostavlja se da im je sirina ve$a od .(' mm, a ako su bilo kakvog drugog

oblika predpostavlja se da im je uslovno usvojen pre$nik ve$i od .' mm. U kapilarnim

poramajavlja se fenomen kapilarnosti. ko su to pukotine sirina im se kre$e izmedju.(' i .1 mm, a ako su to druge vrste pora pre$nik im je izmedju .' i .( mm. U

subkapilarnim poramakapilarno upijena voda ostaje fizi$ki vezana. ko su to prslinesirina im je manja od .1 mm, a kada su to druge vrste pora pre$nik ime manji od

.( mm. retanje podzemne vode pod dejstvom sile gravita$ije mogu$e je samo u

porama superkapilarni% veli$ina. Minerlni !!t): zidova pora uslovljava mogu$nostrazvoja %emijske korozije i me%ani$ke erozije. Najzna$ajniji primer znatnog i

neravnomernog prosirivanja porni% agregata i nji%ove promene usled fizi$ko%emijskog i

me%ani$kog dejstva podzemni% voda sre$u se u kre$nja$kim stenama, tj. u krasnim

terenima. 2itna karakteristika pored prostorni% svojstava pora je pojamstrukturneporoznosti. 8#ukotinsku poroznost $ini raznovrsna mreza pukotina i prslina u stenskoj

masi. arakteristi$na je za magmatske i metamorfne stene ali i za krupne sedimentne

stene. 8Medjuzrnska poroznost karakteristi$na je za klasti$ne sedimentne stene: glinepeskove, sljunkove, drobinu i dr. Naziv je dobila po agregatima pora koje su oformljene

izmedju zrna odgovaraju$e stene. 8Sundjerastu poroznost $ine pore koje imaju ma%om

oblik kesi$a ili me%ura i naj$es$e vrlo neujedna$enu krupno$u, ali su relativnoravnomerno rasporedjene po $eloj stenskoj masi. arakteristi$na je za bigar i neke lave,

naj$es$e bazaltne. 8(avernoznost $ine pore koje ma%om imaju nepravilne oblike,

neujedna$ene veli$ine i vrlo neravnomerno su rasporedjene u stenskoj masi. edjusobno

su spojene preko sasvim druga$iji% tipova pora, a samo su neke spojene neposredno.arakteristi$na je naro$ito za sprudne kre$njake. U prirodi su najvise zastupljene

medjuzrnska i pukotinska poroznost. E*e+ti)n 'oro"no!t,)o#oo&e#no!t- je koli$ina

vode kojase moze slobodno o$editi iz vodom zasi$ene stene pod dejstvom gravita$ije.?edini$a kojom se pro$enjuje efektivna poroznost stena naziva se koeficijent

vodoocednosti. &n se definise koli$nikom zapremine vode koja se pro$edi iz stenske

mase pod dejstvom gravita$ije/7v) i zapremine suvog dela stenske mase/7s).

Vo#o'ro'(!tli)o!t !tenpredstavlja mogu$nost prolaza podzemne vode kroz nji%ove

pore. &na je neposredno zavisna od veli$ina i medjusobne povezanosti pora kao i od

napona koji uslovljava kretanje vode. Ukoliko su ve$e dimenzije pora u stenama utoliko

je manji otpor kretanju vode, a u vezi s tim i vodopropustljivost je ve$a. ?edini$a kojom


7/33

se definise vodopropustljivost stena naziva se koeficijent filtacije ili koeficijentvodopropustljivosti. &n se naj$es$e ozna$ava sa k, a izrazava se u $mse$, mse$, mdan.

Za projektovanje brana i akumula$ija, a naro$ito za potrebe injektiranja umestokoefi$ijenta vodopropustljivosti koristi se jedini$aLizon-Lukoja predstavlja gubitak 1 l

vode u minuti, redukovan na duzini metar busotine, a pod pritiskom od 1 +a/1

bara) sa tim da se ovaj pritisak odrzava u busotini najmanje 1 min.OSNOVNA /IZICKA I HEMIJSKA SVOJSTVA PODZEMNIH VODANajve$im delom podzemne vode se kre$u slobodno kroz stenske mase pod dejstvom

gravita$ije. Zbog toga su ove nazvane slobodnim ili gravitacionim podzemnim vodama.oli$inski znatno manji deo podzemni% voda vezan je za povrsine $esti$a gline posebno

elektromagnetnim silama. Zbog toga su one dobile naziv vezane podzemne vode.


8/33

agresivne su na beton. +ri tim kon$entra$ijama u betonu se stvaraju kristali$i gipsa koji

pove$avaju zapreminu i do 1C. # kal$ijum sulfoaminata/betonski ba$il), koji takodje

pove$ava zapreminu i do ('C. +ove$anje zapremine prouzrokuje pojavu pritiska ime%ani$ko razaranje betona. grdesivne na beton su i podzemne vode koje sadrze vise

od !' mglit jona magnezijuma. *lobodni ugljeni dioksid u podzemnim vodama rastvara

karbonatnu supstan$u u betonu i na taj na$im znatno pogorsava njegovu $vrsto$u napritisak. +ri kon$entra$iji jona vodonika pD! podzemne vode su agresivne na beton.

+odzemne vode sa sadrzajem rastvoreni% %lorida ili supstan$i koje usporavaju pro$es

vezivanja $ementa takodje su stetne za beton. Na metale/armaturu, $evovode, podzemnedelove gvozdeni% konstruk$ija) agresivno deluju podzemne vode pri kon$entra$iji jona

vodonika pD', ili sa kon$entra$ijom sulfatni% jona ve$i% od 1mglit. +ove$ano

prisustvo %umusni% kiselina u podzemnim vodama $ini ove agresivnim na beton, gvozdje

i ve$inu dr gradjevinski% materijala. +ri istoj kon$entra$iji rastvoreni% supstan$iintenzitet agresivnosti podzemni% voda raste sa pove$anjem temperature ili napona ili

brzine nji%ovog kretanja. ')Mineralizacija podzemnih vodapredstavlja koli$inu

rastvoreni% mineralni% materija ili gasova. +rema ukupnoj mineraliza$iji podzemne vode

mogu biti: normalne, mineralne i rasoli.Normalne imaju ukupnu mineraliza$iju manju od1glit. ineraliza$ija mineralnekre$e se od 1 do ' glit, dok rasolisadrze vise od '

glit rastvoreni% mineralni% materija. ineralne podzemne vode sa pove$anomtemperaturom/mlake, vru$e ili vrele) nazivaju se termo-mineralnim.

HIDROGEOLOSKE /%NKCIJE STENA I STENSKIH MASA

Hi#ro0eolo!+i +ole+torisu bilo kakve stenske mase koje su toliko grublje od susedni%stenski% masa da slobodne podzemne vode mogu kroz nji% mogu mnogo lakse da se

kre$u ako je %idrauli$ki pritisak u jednim i u drugim priblizno jednak. Hi#ro0eolo!+ii"oltorisu bilo kakve stenske mase koje u poredjenju sa neposredno susednim stenskim

masama mnogo teze propustaju slobodne podzemne vode, ako je %idrauli$ki pritisak ujednim i u drugim priblizno jednak.$idrogeoloski kolektori sprovodnicisu oni kolektori

ili oni delovi kolektora kroz koji% podzemne vode samo proti$u. &ne bi iz nji% mogle da

se o$ede pod uti$ajem gravita$ije ako bi prestalo priti$anje novi% koli$ina vode u tajsprovodnik.$idrogeoloski kolektori rezervoari su oni kolektori ili delovi kolektora u

kojima po pravilu ve$ postoje formirane izdani, ali iz koji% izdanske vode ne bi mogle

pod uti$ajem gravita$ije da se o$ede kroz prirodene puteve, ve$ bi ostale kao rezerva ionda kada bi izostalo proti$anje novi% koli$ina vode u %idrogeoloski rezervoar. 8+odela

po visinskom polozaju u odnosu na reljef terena: ,isoki hidrogeoloski kolektori nalaze se

$elokupnom zapreminom ili njenim najve$im delom iznad najnize %ipsometrijske ta$ke u

okolnom terenu.iski hidrogeoloski kolektori rasprostiru se nize od dna obliznji%prirodni% depresija u reljefu. 8+odela u odnosu na %idrogeoloske izolatore: Otvorenihidrogeoloski kolektor kod njega je gornja povrsina slobodna i u njega mogu nesmetano

da uti$u povrsinske vode po $eloj gornjoj povrsini. *a ostali% strana ovaj kolektor mozebiti ograni$en izolatorima.#oluotvoreni hidrogeoloski kolektorkod njega je gornja

povrsina delimi$no pokrivena %idrogeoloskim izolatorom.Zatvoreni hidrogeoloskikolektor kod koga se sa svi% strana nalazi %idrogeoloski izolator. 8#odinski

hidrogeoloski izolatorileze neposredno ispod nekog %idrogeoloskog kolektora i na taj

na$in mu $ine geolosku podinu. 8#ovlatni hidrogeoloski izolatori leze neposredno iznad

nekog %idrogeoloskog kolektora i na taj na$in mu $ine povlatu. 8$idrogeoloske barijere

su %idrogeoloski izolatori koji $ine neposrednoblokove kolektora na prav$u gravita$onog


9/33


10/33

iznad kapilarnog, a ispod rudinskog pojasa. roz njega se povremeno o$edjuju lutaju$e

vode. 0ebljina moze dostizati nekoliko desetina metara. U njemu se kadkad mogu

formirati so$iva gline koja predstavljaju %idrogeoloske izolatore. U slu$aju kada takvaso$iva imaju konkavan oblik iznad nji% se mogu obrazovati lebdece izdani.Nji% nazivaju

jos i lazne izdani. oli$ina voda u takvim izdanima su male. Zbog toga one nemaju

prakti$an zna$aj za vodosnabdevanje. 3)&udinski pojaspretstavlja povrsinski deonadizdanske zone. Njegova debljina se kre$e od nekoliko $m do nekoliko m. U ovom

pojasu su stalno zastupljene fizi$ki vezane vode. oli$ina slobodni% voda veoma os$ilira

i neposredno je uslovljena atmosferskim padavinama. Najvise i% ima za vremeatmosferski% padavina i neko vreme posle toga, a najmanje u susnim periodima. U

rudinski pojas vode dopiru pretezno proni$anjem sa povrsine terena. anjim delom one

nastaju kondenzovanjem vodene pare. U slu$ajevima kada se slobodna povrsina izdani

nalazi blizu povrsine terena/npr manje od 1m) moze do$i do spajanja ili $ak i preklapanjarudinskog i kapilarnog sloja. ada potpuno izostaje prelazni pojas, a zbog zasi$enosti

pora vodom mogu se formirati mo$vare sa biljnom vegeta$ijom za ove terene. akvi

tereni pretstavljaju losu sredinu i podlogu za gradjenje. Hi#r(li&+i me1ni"m i"#ni

predstavlja slozenu funk$iju razni% $inila$a koji udruzeni regulisu kretanje i ravnotezu$elokupne vodene mase izdani u njenim prirodnim uslovima saglasno osnovnim

zakonima %idraulike. &snovni $inio$i %idrauli$kog me%anizma su: 1).eoloski ciniocisa$injavaju oblik %idrogeoloskog kolektora i svojstva njegove poroznosti, uzajamni

polozaEj kolektora i izolatora i nji%ov polozaj u reljefu terena. ()$idroloski ciniocisu

promenljivost koli$ina izdanski% voda i nji%ovi spojevi sa opstim %idroloskim $iklusom.3)Atmosferski ciniocje barometarski pritisak. O!no)ne 1i#r(li&+e )r!te i"#ni

1)Zatvorene izdaniobu%va$ene su sa svi% strana %idrogeoloskim izolatorima. Nji%ov

%idrauli$ki me%anizam je ustaljen, jer su vode u njima nepokretne i koli$inski

nepromenljive. ek po otvaranju nekog dela %idrogeoloskog kolektora delatnos$u $ovekaili erozijom, vode iz zatvoreni% izdani mogu da se kre$u ili eksploatisu. () Otvoreneizdani formiraju se u otvorenim %idrogeoloskim kolektorima koji su $elom gornjom

povrsinom ili jednim njenim delom vezane za povrsinu terena. U njima je %idrauli$kime%anizam promenljiv, a povrsina izdani moze da os$ilira slobodno u vertikalnom

prav$u. od otvoreni% izdani $esto se javlja slu$aj da obodni delovi budu pokriveni

povlatnim %idrogeoloskim izolatorom. akvi delovi izdani na kojima je ona sapetapovlatnim izolatorom, nazivaju sesapetim delovima izdani. Slobo#ne i rte!+e i"#ni

predstavljaju vrste otvoreni% izdani. 8Slobodne izdanipo $elom svom prostranstvu

nemaju povlatni %idrogeoloski izolator. U njima nivo izdani moze slobodno da os$ilira

sve do same povrsine terena. +o tom karakteristi$nom svojstvu one su i dobile nazivslobodne izdani. &blik, polozaj i veli$ine slobodni% izdani uslovljeni su vrstom pora,

nji%ovom veli$inom i medjusobnim rasporedom %idrogeoloski% kolektora i izolatora.

*lobodne izdani koje se nalaze blizu povrsine terena imaju nazivreatske izdani. &ne senajvise koriste za vodosnabdevnje. U terenima sa %idrogeoloskim kolektorima i

izolatorima koji se smenjuju na vertikalnom preseku postoje uslovi za obrazovanje

superponiranih izdani.U takvim terenima dve ili vise izdani poredjane su jedna ispoddruge. Najraznovrsnije oblike, polozaje i veli$ine imaju izdani u karstnim terenima. to su

izdani razbijenog tipa. U njima je izdanska voda %idrauli$ki povezana ali je njena

slobodna povrsina po pukotinama generalno nagnuta prema mestu isti$anja ako se

izdanska voda kre$e. U redjim slu$ajevima kada se izdanska voda ne kre$e slobodna


11/33

povrsina je %orizontalna. Na ostrvima i u priobalnom podru$ju slobodne izdani odlikuju

se posebnim rasporedom izdanske vode: morske, bo$ate/poluslane) i slatke. orska voda

ima najve$u spe$ifi$nu tezinu, zbog $ega ona ispunjava najnize delove izdani. #znad njeje bo$ata voda sa nesto manjom spe$ifi$nom tezinom, a u najvisim delovima izdani je

slatka voda kao najlaksa. =aspored izdanske vode po zonama na ostrvima i u priobalnom

pojasu za%teva veliku obazrivost pri vodosnabdevanju jer se prekomernim $rpljenjemslatke vode mogu povu$i bo$ate i morske vode. +ri tome treba imati u vidu da jednom

poreme$ena ravnoteza ovog odnosa uslovljava dug vremenski period za ponovno

uspostavljanje iste. 8Arteske izdanisu na najve$em delu svog prostranstva prekrivenepovlatnim %idrogeoloskim izolatorom. Na tim delovima ne moze se formirati slobodni

nivo izdani. akav nivo izdani formira se samo na delovima gde %idrogeoloski kolektor

izbija na povrsinu terena. U delovima povlatnog %idrogeoloskog izolatora koji se nalaze

%ipsometrijski nize od slobodnog nivoa izdani dejstvuje na vise %idrauli$ki pritisak.rteske izdani mogu se formirati u prostranim basenima, ali i na lokalnim padinama.

7ertikalna komponentna %idrauli$kog pritiska u arteskim izdanima naziva se

piezometarski pritisakdok se virtuelna povrsina do koje dopire arteski pritisak naziva

piezometarski nivo. ada se izvede bunar na delu terena $ija se povrsina nalaziipsometrijski nize od piezometrijskog nivoa voda iz arteske izdani izbija pod pritiskom.

ko se voda u arteskim izdanima ne kre$e piezometarski nivo je %orizontalan i popolozaju je jednak nivou u slobodnom delu izdanistaticki nivo. edjutim, u arteskim

izdanima kod koji% se voda kre$e piezometarski nivo je nagnut od slobodne povrsine

izdani ka mestu isti$anja izdanske vodedinamicki nivo. Na delovima arteske izdani gdeje povrsina terena %ipsometrijski visa od piezometarskog nivoa izdanska voda ne moze

izbiti na povrsinu terena. aj deo terena naziva sesubarteski deo izdani, a nivo izdani u

njemu jesubarteski nivo izdani.rteske izdani javljaju se u dubinama od nekoliko m do

( km, a naj$es$e u dubinama od ' do 3 m. +ojave arteski% izdani u nasoj zemlji vrlosu $este u +anonskoj niziji i po njenom obodu, a nesto manje i% ima i u oravskom

basenu. Pri1rni)ne i 'r"nene i"#ni8#rihranjivanje izdaniiz atmosferski%

taloga naj$es$e ili iz prirodni% masa naj$es$e je difuzno. U tom slu$aju vode sa povrsineterena proni$u u %idroloski kolektor kroz bezbroj pora. ?edino u izdani razbijenog tipa u"

karstnim predelima koja ima mnoge supljine moze mestimi$no izdan da se pri%ranjuje

velikim koli$inama povrsinski% voda iz reka ponirni$a, koje prodiru kon$entrisano krozponore u podzemlje. 8#raznjenje izdanimoze se vrsiti na vise na$ina, medju njima su

osnovni: 1)Prirodno praznjenje izdanikoje se vrsi kroz izvore ili druge vidove izliva.

+raznjenje izdani moze biti intenzivno i u slu$aju kada je teren obrastao vegeta$ijom.

()!estacko praznjenje izdanivrse ljudi. &na remeti rezim izdani i $esto menja %idrauli$kime%anizam izdani. =azlikujemogravitaciono ocedjivanjevesta$kim uredjajima gde se

omogu$uje izdanskim vodama da pod dejstvom gravita$ije izbijaju na povrsinu terena, i

crpljenjeizdanske vode iz bunara pomo$u razni% uredjaja, i tom prilikom se snizava nivoizdani i oko mesta $rpljenja obrazuje udubljenjedepresiona kupa.Njena %orizontalna

projek$ija ima priblizno kruzni oblik. U vertikalnom preseku grani$e depresione kupe

pretstavljene su depresionim krivim, koje se medjusobno priblizavaju prema dnu bunaraili busotine. &brazovanje depresione kupe izaziva odstupanje toka podzemne vode od

prirodnog prav$a. &dredjivanje grani$a depresione kupe ima veliki prakti$ni zna$aj pri

pro$enama filtra$ioni% svojstava stena i uslova ugradnje uredjaja za vodosnabdevanje.

Sbirne 'o)r!ine i"#nisu oni delovi zemljine povrsine koji su toliko grubo porozni da


12/33

se kroz nji% pojedine izdani snabdevaju /pri%ranjuju) svezim vodama sa povrsine terena.


13/33

izvorise nalaze na %ipsometrijski najnizoj ta$ki izdani tako da se $elokupna voda iz

izdani moze o$editi. >.ravitacijski prelicni izvorise nalaze iznad najnize ta$ke izdani,

gde se kroz izvor preliva samo deo vodene mase iz izdani. >#rimarni izvorivoda izbijana povrsinu terena neposredno iz kolektora u kojem je formirana izdan. >Sekundarniizvorigde se izdanske vode probijaju kroz neku drugu stensku masu. >+ocatiu

primorskim krajevima gde dolazi do mesanja izdanske i morske vode, i nji%ova voda jepoluslana/bljutava). >,rulje$ista izdanska slatka voda na morskom dnu. U karstnim

terenima pojavljuju se: estaveleizvori koji izbijaju iz kanala po dnu karstni% polja, koje

za vreme visokog vodostaja deluju kao izvori, a za vreme niskog kao ponori. 7rta$ uNiksi$kom polju. >#otajnice/interminentni izvori) su izvori koji su sifonskim kanalom

spojeni sa kavernama ispunjenim izdanskom vodom. repoljinska reka u *rbiji. oli$ina

vode koja istekne iz jednog izvora u jedini$i vremena naziva se izdasnost izvora, a izvori

sa velikom izdasnos$u su vrela.

PISTEVINE I IZDANSKA OKA

Pi!te)ineili pljostine su pojave koje su po svojoj sustini sli$ne obi$nim izvorima, mada

se od nji% veoma razlikuju po izgledu. u ne postoji nikakav jasan mlaz ve$ voda pisti iz

bezbrojni% supljini$a u tlu i veoma ga raskvasava na takvim mestima. Naj$es$e sezapazaju na padinama sa blagim nagibima. ?ako su rizi$ne kada se bez pret%odne kaptaze

pistevine preko nji% izgradi nasip.I"#n!+ o+ se javljaju u terenima sa manjim ilive$im depresijama u reljefu kojima je dno nize od povrsine izdani formirane u istom

terenu gde izdanska voda unutar depresija izbija na povrsinu terena. +ovrsina vode u

izdanskom oku uvek je u istom nivou u kojem je i povrsina izdani u okolnom terenu,penju$i se i spustaju$i zajedno sa njim. Nji%ov uzrok pojave je lokalna depresija u reljefu,

i u njima isklju$ivo proti$e izdanska voda.

INZENJERSKO GEOLOSKE KLASI/IKACIJE STENSKIH MASA

8Cr!to )e"ne !tenespadaju kamenite i polukamenite stene. @rupa kameniti% obu%vatamagmatske metamorfne i sedimentne stene koje imaju kristaliza$ione strukturne veze.

ada nisu ispu$ale ove stene su prakti$no nestisljive, otporne na raskvasavanje i

prakti$no vodonepropusne. U polukamenite stene spadaju $vrsto vezane stene koje suizmenjene pro$esima raspadanja, a zatim vulkanski tufovi i niz sedimentni% stena: slabo

vezane bre$e, konglomerati i pes$ari, lapori, lapor$i i glin$i, an%idriti, gipsiti, kamena so,

kao i skrilj$i medju metamorfnim stenama. *ve one imaju relativno dobru $vrsto$u napritisak koja im obezbedjuje dovoljnu stabilnost. li im je $vrsto$a manja nego kod

kameniti%, od koji% su jos i poroznije, sklonije provlazavanju i lakse propustaju vodu.

+od optere$enjem tlo izgradjeno od ovakvi% stena se moze prili$no slagati. Neke od nji%

se rastvaraju u vodi, a druge samo omeksavaju. 8Pol()e"ne ,+o1erentne- !tenevezaizmedju mineralni% $esti$a se ostvaruje preko vezane vode. Uglavnom su to glinene

stene. *klone su plasti$nim deforma$ijama prilikom smi$anja ili zbijanja, a ova sklonost

se pove$ava pri pove$anju koli$ine vode u njima. *klone su upijanju vode, a neke $ak ibubre, a pri susenju smanjuju zapreminu i pu$aju. *labo propustaju vodu. Neotporne

prema dejstvu mraza. 8Ne)e"ne ,ne+o1erentne- !teneone kod koji% se mineralna zrna

medjusobno dodiruju jedna sa drugim. *ile koje bi povezivale zrna jedno za drugo/ko%ezija) prakti$no ne postoje. 0eforma$ije se stvaraju vrlo brzo po nanosenju tereta.

*padaju u srednje do dobro vodopropustljive stene. &vu grupu sa$injavaju peskovi,

sljunkovi i drobine.


14/33

OSNOVNA /IZICKA2 MEHANICKA I STR%KT%RNA SVOJSTVA STENA I

STENSKIH MASA

*vojstva vezana samo za poluvezane sedimente su: vodnofizi$ka, konsolida$ija,lepljivost, bubrenje, tiksotropnost i tonjenje lesa. Homo0eno!t31etero0eno!t

$omogenostje svojstvo nekog tela da je u svim svojim ta$kama sagradjeno na isti na$in,

i u svim svojim ta$kama pokazuje ista fizi$ka svojstva. ko to nije slu$aj, telo jeheterogeno/*tene su po pravilu %eterogene, ali ako se kombina$ija stena posmatra na

nekom ve$em podru$ju sve vise se gubi utisak %eterogenosti sto dovodi do pojave tzv.

kvazihomogenosti ili statisticke homogenosti.I"otro'no!t3ni"otro'no!tIzotropnostjesvojstvo tela da u svim prav$ima ima iste karakteristike. ko taj uslov nije ispunjen telo

je anizotropno/morfni minerali su izotropni, a kristali anizotropni. nizotropiju

naj$es$e izaziva ispu$alost, a i slojevitost, skriljavost, lu$enje i $epljivost. "tepen

anizotropijeje odnos veli$ina deforma$ija prema veli$ini bilo koje izabrane deforma$ije.

Kontin(lno!t3#i!+ontin(lno!t (ontinualnostje svojstvo tela da u njemu nema

me%ani$ki% prekidapukotina. *aistemi pukotina u stenskoj masi $ine istu

diskontinualnomi na taj na$in je izdvajaju iz kontunuma u koji pak spadaju glina, pesak

i sljunak. Uzro$i nastanka pukotina u stenama su razli$iti. +rema poreklu razlikuju se:pukotine, lu$enja, talozenja, raspadanja, tektonske pukotine. *amo jedno$lani deo stenske

mase ograni$en sistemom pukotina koji se naziva monolitzadrzava prvobitna me%ani$kasvojstva. onolit se naziva i kamen.*a kinematskog aspekta razlikuju se pukotine:

kompresije, zatezanja i smi$anja.Pukotine kompresijerasprostiru se upravno na prava$

dejstva najve$eg napona, rastojanje izmedju susedni% zidova je malo, a po obliku subliske ravnim povrsinama.Pukotine zatezanjaimaju prav$e priblizno paralelne sa

prav$ima napona zatezanja, obi$no su otvorene, a presek im je priblizno so$ivastog

oblika.Pukotine smicanjazauzimaju prav$e koji su pod nekim uglom u odnosu na prava$

maksimalnog napona, obi$no su ravne i glatke sa tragovima smi$anja. Orijentacija

pukotina u prostorunajbolja metoda je metoda polozjne lopte tj. projek$ija ekvitorijalne

i polarne mreze > "mitova mreza.#rostiranje-duzina pukotinazna$aj se ogleda u tome

sto prostiranje pukotina uti$e na smanjenje otpornosti, na smi$anje, na pove$anjedeformabilnosti i vodopropustljivosti stenski% masa. 0cestalost-gustina pukotina

karakterise stepen ispu$alosti stenski% masa duz odredjenog prav$a i naziva se koeicijent

ispucalosti.Stepen izdeljenosti stenske masepod kojim se podrazumeva brojmedjusobnog susreta pukotina.#amilija pukotinaobrazuju vise pojedina$ni% pukotina

koje su nastale u istom genetskom pro$esu a imaju iste ili priblizno iste elemente pada.

&ne su medjusobno paralelne ili skoro paralelne. "istem pukotinasa$injavaju jedna ili

vise familija pukotina koje se medjusobno seku.Zev pukotineje rastojanjeotvor izmedjususedni% zidova pukotine.*to je zev ve$i deformabilnost i vodopropustljivost su ve$i.

#ukotinska ispunasu materijali koji ispunjavaju pukotine. Uti$e na stepen

deformabilnosti i na karakter smi$anja, ako se ono vrsi po njima.Izgled zidova pukotinaje povrsina zida koja moze biti ravna i kriva, glatka ili rapava. #ma bitan uti$aj na

otpornost na smi$anja.(oeficijent ostecenostise definise kao odnos brzina rasprostiranja

elasti$ni% longitudinalni% talasa kroz stensku masu i monolit. &n je jednak jedini$i ilimanji od nje.(oeficijent pukotinske poroznostije definisan odnosom zapremine

pukotina prema zapremini stenske mase u jedini$i zapremine. 2itan za injek$ione radove.

De*ormbilno!tje svojstvo stenski% masa da se pri dejstvu napona deformisu, i da se

posle prestanka vrate u prvobitan oblikelasticne,ili da ostnu isteplasticne.Za ovaj


15/33

pojam koristi sePoasonov koeicijent.od poluvezani% sedimenata deformabilna

svojstva se karakterisustisljivoscu.Ot'orno!t n !mi&neosnovni $ilj je odredjivanje

ko%ezije i ugla unutrasnjeg trenja.$ohezijapretstavlja veli$inu sile kojom su minerali ilizrna stenske mase medjusobno povezanislepljeni u stenskoj masi. ek kada napon

prevazidje ko%eziju i unutrasnje trenje zajedno do$i $e do potpunog loma u stenskoj masi.

U $vrstim i polu$vrstim stenskim masama u najve$oj meri zavisi od stepena oste$enosti.od poluvezani% najve$i uti$aj imaju stepen raskvasenosti i mineralni sastav. Nevezani

sedimenti nemaju ko%eziju, tako da otpornost na smi$anje zavisi od veli$ine ugla

unutrasnjeg trenja. Ele+tro'ro)o#li)o!tje sposobnost stenski% masa da provode strujuili pruzaju otpor proti$aju elektri$ni% tokova. Naj$es$e se koristispeciicni elektricni

otpor.+risustvo dobro provodni% minerala /pirit, magnetit, %ematit) pove$ava

elektroprovodljivost. *tene masivne teksture su izotropne u pogledu

elektroprovodljivosti. U slojevitim stenama otpor je manji u prav$u paralelnom saslojevitos$u, odnosno ve$i u prav$u upravnom na slojevitost. +oroznost i ispu$alost

obi$no pove$avaju el.provodljivost. 7laznost takodje uti$e i to veoma dobro.

emperatura uti$e obrnuto srazmerno. M0neti&no!t*ve stene u ve$oj ili manjoj koli$ini

poseduju magneti$nost. ?edini$a kojom se izrazava magneti$nost stenski% masa jemagnetni susceptibilitet/k). o je koli$nik intenziteta namagnetisanja koje je stenska

masa primila i ja$ine magnetnog polja koje je izazvalo magnetisanje stenske mase.

R#io+ti)no!tje svojstvo stenski% masa da u ve$oj ili manjoj meri emituju radioaktivna

zra$enja. Zastitna svojstva od uti$aja radija$ija stenski% masa naziva sepoludebljinom.

*to predstavlja debljinu posmatrane stene pri kojoj se intenzitet snopa gama zraka smanjiza polovinu. ermer je vrlo efikasan gradjevinski materijal za zastitu od radija$ija i uz

izvesno ve$u debljinu moze se porediti $ak i sa olovom. Pon!ne n mr"(uslovljeno

je vlaznos$u stena. +otpuno suve su prakti$no neosetljive na dejstvo mraza. *a

pove$anjem sadrzine vode u stenama dejstvo mraza postaje sve intenzivnije. 0ejstvomraza na poluvezane sedimente /gline i prasine) je spe$ifi$no, po kravljenju koli$ina

podzemne vode u ovim sedimentima je ve$a nego pre mrznjenja. Vo#no *i"i&+ !)o!t)

poluvezani% /ko%erentni%) sedimenata uslovljena su $injeni$om da ovi sedimentipredstavljaju disperzna tela u kojima mineralne $esti$e samo delimi$no ispunjavaju

zapreminu. *a pove$anjem vlaznosti kvalitet jednog sedimenta se pogorsava, otpornost

na smi$anje opada, a deformabilnost se pove$ava. oli$ina vode koja se u prirodnomstanju nalazi u stenama naziva seprirodna vlaznos-sadrzaj vode.Najmanja sadrzina vode

pri kojoj ko%erentni sediment po$inje plasti$no da se deformise se nazivagranica

plasticnosti.+ri odredjenoj koli$ini vode sediment po$inje da te$ekasastogranica

tecenja. Le'li)o!tje svojstvo stenski% masa da se lepe za razli$ite materijale, i posedujuga sve vrste stenski% masa. &na zavisi od karakteristika porne vode koja se nalazi u

njima, prirode materijala i povrsine kontakta predmeta za koje se vrsi lepljenje, a izrazava

se naponom. od glina moze dosti$i vrednost izmedju ( i ' +a. Ti+!otro'no!tjemogu$nost prelaska u kasasto stanje pri dinami$kim dejstvima, a zatim se po prestanku

dejstva vra$aju u prvobitno stanje. #maju ga glinoviti, peskoviti i lesoidni sedimenti.

+ojava tiksotropije zavisi od minerala i granulometrijskog sastava, oblika $esti$a, sastavapodzemne vode, kon$entra$ije soli elektrolita, kiselosti sredine, temperature i debljine

opnene vode. Najuo$ljivije se javljaju u glinama sa monmorionitom, a manje u glinama

sa mineralima kaolinita. reba ga smatrati prvorazrednim zadatkom pri prou$avanju tla.


16/33

Tonenesvojstvo lesa koje prouzrokuje smanjenje njegove zapremine prilikom

intenzivnog raskvasavanja.+ri tonjenju tlo se naj$es$e spusta u rasponu od 1.3 do ( m.

TEHNICKO3TEHNOLOSKA SVOJSTVA STENA

R"ori)o!t e+!'lo"i)omzasniva se na osnovno efektu eksplozije da se u vrlo kratkom

vremenu/oko .( se$) oslobodi vrlo velika koli$ina energije. +ri tom nastaju veliki

pritis$i/do ( +a) i visoke temperature/5 ). #ntenzitet razaranja uslovljen jetvrdo$om stene tj njenim mineralnim sastoj$ima, a zatim i stanjem u kojem se

nalazi/struktura, tekstura, stepen diskontinualnosti, vlaznost). ,rlo otporne premaminiranju su pretezno sveze magmatske stene kao dijabazi, bazalti, gabri, dioriti, da$iti,andenziti, porfiriti i sl. klasti$ne stene sa sili$ijskim vezivom/kvar$ni pes$ari i

konglomerati) i $vrste metamorfne stene/gnajsevi, amfiboliti i kvar$iti). 0merenaotpornost prema miniranjuimaju kompaktne karbonatne stene/kre$nja$i, mermeri,

dolomiti, serpentiniti, skrilj$i, bre$e, konglomerati, pes$ari sa karbonatnim vezivom injima sl stene).Slabu otpornost prema miniranju imaju prazni kre$nja$i, bigar, tufovi i

meki skrilj$i/glinoviti, talkovi i %loritski). U izrazito neelasti$nim stenama/gline, glin$i i

lapori) eekti eksplozivnog razaranja su vrlo mali.R!tre!ito!tje razlika izmedju

zapremina u prirodnom stanju/in situ) i u iskopanom stanju, pri $emu je zapreminaiskopane mase ve$a od zapremine iste u prirodnom stanju, a uslovljeno je stepenom

izlomljenosti po iskopu, $vrsto$om, zilavos$u i drugim me% svojstvima stena. Nestomanji uti$aj imaju na$in i vrsta prirodnog vezivanja zrna, stepen diskontinualnosti i

prirodna vlaznost. oefi$ijent rastresenja je najmanji kod nevezani% sedimenata a najve$i

kod jedri%, masivni% stena i skrilja$a. Ce'li)o!tje svojstvo stenske mase da se podudarima odgovaraju$im orudjima razdvaja duz relativno ravni% povrsina. Na pojavu ovog

svojstva najve$i uti$aj imaju skriljavost i strukture stenski% masa. +o ulleru pri

istovetnim uslovima nanosenja udara moze nastati ' karakteristi$ni% slu$ajeva razaranja

stena: 1)smer razdvajanja poklapa se sa smerom nanosenja udara, ali je prelomnapovrsina blago nazup$ena, javlja se naj$es$e kod magmatski% stena krupne zrnaste

teksture i masivne teksture/bre$a, mermer, pes$ar, konglomerat) ()smer razdvajanja

poklapa se sa smerom nanosenja udara ali je prelomna povrsina ravna ili blagozatalasana, imju i% stene sa sitnom zrnastom, paralelnom, fluidalnom, lepidoblasti$nom

ili skriljavom teksturom. 3)smer razdajanja skre$e u stranu u odnosu na smer nanosenja

udara, naj$es$e kod kompaktni% kre$njaka i magmatski% stena sa staklastom osnovnommasom. 4)razdajanje se rasplinjuje, na mestu udara ostaje samo otisak klina a ne dolazi

do $epanjakod neelasti$ni% strena, porozni kre$nja$i, lapori, tufovi i sl. ')umesto

razdvajanja vrsi se potpuno ili nepravilno fragmentiranje, prav$i imesta loma se ne mogu

predvideti. ;om se vrsi duz prav$a sa slabijom vezomslabije $ementovane bre$e ikonglomerate, oniks, mikroisprskale dolomite i serpentinite. "avrsena cepljivostje kada

su povrsine ravne i bez nabora. #maju je agrilosisti koji se mogu $epati u plo$e glatki%

povrsina/veli$ine do .' m( i debljine '"$m). Drobli)o!tje otpornost koji stena pruzausitnjavanju pod dejstvom u$estanog dinami$kog naprezanja. +odlozne stene

fragmentiranju/usitnjavanju) bitno uti$e na spe$ifi$ni utrosak energije, vreme izvodjenja

pro$esa ali i %abanje orudja po jedini$e volumena ili mase izdrobljene stene. &snovniparametar drobljivosti stene je njena otpornost prema dinami$kom udaru Na otpornost

prema drobljenju bitno uti$u: mineralni sastav, na$in i vrsta vezivanja mineralni% zrna,

nji%ova veli$ina, a zatim i sklop stene. Najve$u otpornost prema drobljenju imaju stene

izgradjene od tvrdi% minerala kao sto su: dijabazi, bazalti, rozna$i, amfiboliti, kvar$itit i


17/33

sl. arbonatne stene su obi$no lako drobljive. U pogledu uti$aja strukture teze drobljive

stene su one sa sitnozrnijim mineralnim sastavom, sto se najbolje uo$ava na stenama

istog mineralnog ssastava. *tene sa staklastom i kriptokristalastom strukturom i rozna$idaju iveraste i ljuspaste komade kao i zrna u sitnim frak$ijama. *kriljave stene se lako

$epaju po ravnima skriljavosti, a njo%ovi fragmenti su plo$astog ili duguljasto oblika.

OSNOVE INZENJERSKE GEODINAMIKE

+rema zoni u kojoj nastaju i deluju svi geloski i inzenjersko geoloski pro$esi svrstani su udve osnovne grupe:"gzogeni/spoljasnji) su izazvani dejstvom spoljasnji% $inila$a

/atmosfere i %idrosfere) na stene. &ni za%vataju povrsinske i pripovrsinske delove

zemljine kore i mogu se menjati inzenjerskim za%vatima. o se naj$es$e postize

vertikalnim razmestanjem /planiranjem) stenski% masa, regulisanjem rezima povrsinski%podzemni% voda i te%ni$kim poboljsanjem karakteristika stenski% masa. Najzastupljeniji

ovakvi pro$esi su: raspadanje, denuda$ija, erozija, abrazija, zamo$varanje i zabla$ivanje,

me%ani$ka sufozija, %emijska sufozija /karstifika$ija), klizenje, te$enje, osipanje,odronjavanje, puzenje i likvifak$ija."ndogeni/unutrasnji) su izazvani dejstvom

unutrasnji% $inila$atektonski% pokreta, zamljotresa i geotermalni% pojava. Ne mogu se

regulisati inzenjerskim za%vatima. Najvazniji su: seizmi$ki pro$esi, tektonski pokretizemljine kore, geotermalni pro$esi. R!'#ne !ten!+i1 m!pri fizi$ko %emijskom

raspadanju u stenskim masama se vrse bitne promene u odnosu na nji%ovo prvobitno

stanje. Zona koje ja za%va$ena ovim promenama naziva se kora raspadanja. Njena

debljina je od nekoliko mm do nekoliko desetina m, a redje i vise. #ntenzitet raspadanjanije isti po $eloj debljini kore raspadanja, on je najve$i na povrsini, a opada sa

pove$anjem dubine, formiraju$i podzone sa razli$itim fizi$kome% karakteristikama.

ora raspadanja se odozdo navise sastoji od slede$i% podzona: 1)podzona monolitaobu%vata neraspadnute stenske mase, one nemaju vidljivi% znakova raspadanja.

()podzona blokovastenska masa je izdeljena na blokove razli$iti% veli$ina i oblika,

mineralni i %emijski sastav se ne razlikuje bitno od onog u osnovnoj stenskoj masi, ali seznatno razlikuju fizi$kome%ani$ka svojstva. *manjuje se otpornost na smi$anje, a

pove$avaju se deformabilnost i vodopropustljivost. 3)podzona drobinesa$uvani su samo

manji komadi osnovne stenske mase a prostor izmedju nji% je sa$injen od zrna peska i$asti$a gline. &tpornost na smi$anje i vodopropustljivost su veoma neujedna$eni, a

deformabilnost osetno raste. 4)podzona mrvicastenska masa je izdeljena na sitne deli$e,

prizmati$nog i plo$astog oblika. ala je otpornost na smi$anje i vodopropustljivost, dok

je deformabilnost znatna. ')glineno-koloidna podzonaizgradjuje povrsinske deloveterena, u njoj je stenska masa raspadnuta na zrna peska i $esti$e prasine, gline i koloide

koji su $asto izmesani u vrlo promenljivim koli$inskim odnosima sa organskim

materijalima. 9izi$kome%ani$ke osobine su nepovoljnije u odnosu na druge zone.=aspadanje naj$es$e pogorsava pogodnost stenski% masa za gradnju i proteze se kroz

$elu geolosku istoriju zemlje. Den(#&i3!'irneraspadanjem stenski% masa stvaraju

se vrlo povoljni uslovi za spiranje povrsinskog, raspadnutog materijala dejstvompovrsinski% voda. *piranjem se vrsi ogoli$avanje stenski% masa, sto pogodno uti$e na sve

dublje prodiranje pro$esa raspadanja i promena reljefa. Na razvoj denuda$ije znatno uti$u

klimatski uslovi. U aridnim predelima posto nema atmosferski% padavina nema ni

pro$esa denuda$ije. Nepovoljno uti$e na uslove izgradnje i eksploata$ije objekata, aefikasno se spre$ava formiranjem vegeta$ije. Ero"ije geoloski pro$es pri kojem se vrsi

intenzivno, naj$es$e linijsko odnosenje raspadnuti% delova stenski% masa. +o sredstvima


18/33

kojima se vrsi prenosenje erozije dobijaju imena: erozija padina, recna%luvijalna),

eolska, lednicka.?edino je karstna erozijadobila ime po spe$ifi$nim obli$ima reljefa.

"rozija padinaza razliku od denuda$ije pri kojoj se vrsi priblizno ravnomerno spiranje,kod ove erozije usled odnosenja materijala snaznim mlazevima povrsinske vode u

stenskim masama dolazi do formiranja vododerina, jaruga i erozioni% plavina.

!ododerinesu manji erozioni zlebovi $ija dubina ne premasuje ( m, dok je duzina odnekoliko desetina do nekoliko stotina m. +ri use$anjima dubljim od ( m formiraju se

jaruge, a akumula$ijom erodovanog materijala na blaze nagnutim ili zaravljenim

delovima terena nastaju erozione plavine.&vakvi pro$esi uslovljeni su prirodom stenski%masa, kineti$kom energijom mlazeva povrsinske vode i postojanjem biljnog pokriva$a.

Najlakse se razaraju prasinaste i peskovite gline a nar$ito mikroporozni les i pesak.

*pre$avanje: u po$etnim stadijumima formiranja vododerina i jaruga zadovoljavaju$i

rezultati postizu se zatrpavanjem i izravnjavanjem use$eni% delova terena, formiranjemvegeta$ije i regulisanjem slivanja povrsinske vode. +ri dubljim use$anjima u teren

pribegava se izradi pregrada, a po potrebi vrsi se zastita bo$ni% kosina izradom popleta sa

zemljinim nabojima i zasadjivanjem vegeta$ije. 7rlo intenzivna se moze razviti posle

veliki% pljuskova i naglog topljenja snega, kada se obrazuju kameno blatni tokovibuji$nitokovi. +ro$es koji prouzrokuje nji%ov nastanak naziva se bujicna erozija.asa buji$nog

toka je suspenzija sitni% mineralni% $esti$a u koje su uronjeni komadi drobine i valuti$e.retanje te mase odvija se usled veliki% brzina turbolentnog toka buji$e, i ima veliku

rusila$ku snagu.&ecnafluvijalna! erozijapovrsinski vodeni tokovi vrse use$anje svoji%

korita i podlokavanje obala dejstvom kineti$ke energije koju poseduju. Za kretanjevodene mase dovoljni su neznatni nagibi nji%ovi% korita, mnogostruko manji nego za

pro$es spiranja. Na intenzitet re$ne erozije najve$i uti$aj imaju energija vodenog toka,

geoloski sastav i struktura terena. *a pove$anjem energije vodenog toka, smanjenjem

$vrsto$e i pove$anjem stepena raspadnutosti stenski% masa pove$ava se intenzitet erozije.U uslovima turbulentnog kretanja toka i pokretljivosti nanosa u koritu postoje uslovi za

skretanje dinami$ke osemati$e toka. ako dolazi do podlokavanja obale. Na suprotnoj

bali dolazi do gomilanja nanosu usled popre$nog te$enja vode po dnu od polokovane kasuprotnoj obali. ao rezultat dolina zadobija asimetri$ne oblikemeandre i mrtvaje.+ri

prou$avanju re$ne erozije posebna paznja treba da se obrati na akumula$ije re$ni%

nanosaaluvione i aluvijalne terase. luvijalne terase mogu biti erozione i akumula$ione.&rozione terasereka formira use$anjem u osnovne stenske mase.'kumulacione terase

izgradjene su u potpunosti u aluvijalnom materijalu i tipi$ne su za doline ravni$arski%

reka. Use$anjem korita novi% povrsinski% tokova u stare, relativno siroke doline

formiraju se u visim delovima visoke, a u nizim delovima nizske terase.Abr"italasikoji se formiraju na povrsinskim tokovima, morima, jezerima, prirodnim i vesta$kim

akumula$ijama vode ruse delove obala, odnose, a zatim taloze sruseni materijal. +ored

me%ani$kog otkidanja materijala talasi vrse i zbijanje vazdu%a u porama stena o kojeudaraju pove$avaju$i intenzitet me%ani$kog razaranja. Na intenzitet najve$i uti$aj imaju

snaga talasa i me%ani$ka otpornost stenski% masa. U terenima izgradjenim od stenski%

masa sa razli$itom me%ani$kom optere$enos$u razvija seselektivna abrazija.&na seobrazuje na taj na$in sto se u zonama sa me%ani$ki manje otpornim stenskim masama

formirajuzalivi, a u zonama sa me%ani$ki otpornijim stenskim masama rtovi i

poluostrva.Na strmim obalama stvaraju se udubljenjatalasne potkapine. =usenje

stenski% masa usled gubljenja oslon$a iznad talasni% potkapina stvaraju se strme obale


19/33

kliovi.Zastita obala je razli$ita, a naj$es$e: talasoodbojnim zidovima, gabionima,

tetrapodima, izradom molova, oblaganjem obala kamenim blokovima, ili se u

priobalnom podru$ju rade talasoloni/podvodne betonske konstruk$ije ili podvodnikameni naba$aji o koje se odbijaju talasi). Zmo&)rne i "bl&i)ne terenje kada

u reljefnim depresijama nastaju ve$e ili manje akumula$ije staje$i% voda, a tvorevine se

nazivaju mocvare. okom stvaranja i egzisten$ije mo$vara u njima se vrsi talozenjesedimenata koje sa$injavaju biljni osta$i, sapropel, mulj, gline, a redje i pesak. &vi

sedimenti se nazivaju blato, a pro$es formiranjazablacivanje. *edimenti koji sa$injavaju

blato izuzetno su porozni, raskvaseni i izvanredno stisljivi. &ni se $ak i pri malimoptere$enjima znatno slezu ili istiskuju ispod gradjevinski% objekata. 2lata su tesko

pro%odna ili nepro%odna, pa u gradjevinarstvu imaju nazivslabo nosivo tlo.Njegova

vlaznost moze dosti$i "'- C. Zapreminska tezina u prirodno vlaznom stanju retko

prlazi 14 kNm3, poroznost je visoka "'-C. 2lato koje ne sadrzi frak$ije peskaprakti$no je vodonepropusno, zbog $ega se koristi u %idroizola$ione svr%e. Za gradnju na

ovakvim terenima neop%odno je isusivanje mrezom drenazni% kanala i rovova ili

nasipanjem /refuliranjem) peska preko blata. Npr. Novi 2gd. Me1ni&+ !(*o"ije

pro$es prirodnog razredjivanja skeleta tla koji se desava u neko%erentnim, prasinastim iglinovitim sedimentima putem iznosenja sitni% $esti$a pod dejstvom filtra$ionog toka.

=azvoj ovakvog pro$esa je lagan, traje godinama i desetinama godina, ali jerasprostranjen svuda u prirodi. &na moze znatno izmeniti vodopropustljivost tla,

pukotinski% ispuna i karstni% pojava, uzro$nik je i razni% deforma$ija tla: jame, pukotine,

denivela$ija terena. &snovna sila koja je izaziva je %idrauli$ki pritisak filtra$ionog toka,koji moze biti znatnog intenziteta kada pokre$e $elu masu tla. retanje najsitniji% $esti$a

pri me%ani$koj sufoziji se odredjuje: identifika$ija tla sklonog ka sufoziji, tj. pro$ena

uti$aja kvantitativni% pokazatelja na mogu$nost pojave me%ani$ke sufozije/ezdF) >

%idrauli$ki uslovi nastanka sufozije tj. odredjivanje veli$ine filtra$ione sile kojaprouzrokuje pokretanje $esti$a/erzag%i i svaj$arski istraziva$i) >kinemati$ke

karakteristike sedimenata tj. pro$enat zrna koja se nalaze u pokretu. +osvojoj prirodi

kretanje $esti$a tla tokom me%ani$ke sufozije je diskontinualno/$esti$e se $as kre$u $asmiruju). Uslovi njenog razvoja nisu isti u ko%erentnim i neko%erentnim sedimentima. U

ko%erentnim, prasinastim i glinovitim sedimentima makro porozne strukture, kao sto su

les, lesna ilova$a, i gline mrvi$aste strukture, uslovi za filtra$iono razaranje su manjepovoljni/postojanje veze ko%ezije), dok su u neko%erentnim stenama povoljni.


20/33

soli. Najrasprostranjenija je u karbonatnim stenama dok je u %loridnim i sulfatnim

stenama manje zastupljena. arstna erozija koja se desava pod dejstvom povrsinski%

voda poznata je pod imenompovrsinski%otvoreni) karst, a dok se pod dejstvompodzemni% voda razvija dubokipodzemni) karst.Skrapepredstavljaju najsitnije oblike

reljefa koji nastaju na ogoljenim terenima izgradjenim od karbonatni% stenski% masa. o

su priblizno su paralelni zljebovi ostri% ivi$a sa pribliznokrivudavim povrsinama, koji surazdvojeni ostrim grebenima.0ubina i sirina im variraju od nekoliko $m do nekoliko dm,

a po duzini obi$no sotizu nekoliko m do nekoliko desetina m. eren na kojem su skarpe,

$esto naziva seskarpar.U prirodnim uslovima takav teren je obi$no tesko pro%odan.

,rtacesu udubljenja $ije su dimenzije popre$nog preseka ( i vise puta ve$e od dubine.

=azmera nji%ovi% dimenzija kre$u se u planu od nekoliko m do 1 i vise m, a u dubinu

od 1 do 1(m, a redje preko (m. #zuzetno dubina moze biti ve$a od popre$nog

preseka/bunarske vrtace). &bli$i vrta$a su vrlo neujedna$eni, priblizno okrugli,elipsiodni, ili nepravilni u planu, a u vertikalnom preseku tanjirasti, zdelasti, levkasti, i to

naj$es$e asimetri$ni. ?avljaju se pojedina$no ili grupno rasporedjene po povrsini terena.

+onekad su rasporedjene u pravilne nizove duz tektonski% razloma ili je broj vrta$a

pove$an na relativno malom prostoruboginjavi karst.Na dnu vrta$a mogu se javitipukotine ili otvori/ponori). U vrta$ama $ije je dno pokriveno vodonepropusnim

sedimentima ponekad se obrazuju privremena ili stalna jezera. 0valese formirajuspajanjem vise vrta$a. Zastupljene su na terenima starijeg karsta izlozenog dugotrajnom

dejstvu karstne erozije. &blik im je izduzen sa sirinom do nekoliko stotina m, dok duzina

moze dosti$i i do ( km. 0no uvale je pretezno neravno i prekriveno slojem $rveni$e.

(arstna poljanastaju pretezno spajanjem vise uvala, ali i kao posledi$a tektonski%

pokreta usled spustanja terena i formiranja potolina i tektonski% rovova. Na taj na$in

karstna polja mogu dosti$i duzinu do ' km, a sirinu do 1' km. Nji%ova dna pokrivena su

$rveni$om, fluvijalnim i deluvijalnim sedimentima. +o obodu pojedini% karstni% poljamogu se javiti izvori ili vrela a pri dnu estavele, ponori i jame.(arstni kanali-kavernesu

izduzene supljine nastale prosirivanjem prslina i pukotina dejstvom karstne erozije.

&bli$i i dimenzije supljina vrlo su neujedna$eni i promenljivi na kratkim rastojanjima uzpojave lokalnog grananja. +olozaj supljina u prostoru pretezno je sub vertikalan do

%aoti$an. Unutrasnjost karstni% kanala moze biti otvorena, ispunjena vazdu%om, ali i

delimi$no ili potpuno ispunjena vodom, $rveni$om, ili glinom. &tvoreni karstni kanali save$im dimenzijama /dm i m) popre$nog preseka i pretezno vertikalnom orijenta$ijom

nazivaju sejame/arstni kanali imaju bitnu ulogu za formiranje izdani, kretanje,

eksploata$iju i odbranu od podzemni% voda u karstnim terenima.#onorisu otvoreni

karstni kanali i pukotine u koje stalno ili povremeno poniru povrsinske vode. &bi$no senalaze pri dnu karstni% polja i uvala, a redje i vrta$a.#ecinesu prosireni delovi karstni%

kanala, pretezno %orizontalnog polozaja. Na nji%ov nastanak ili prosirenje, uti$e osim

%emojskog rada podzemni% voda, jos i obrusavanje svodova i zidova. Nji%ova duzinamoze dosti$i nekoliko desetina km/postojnska jama 15.4 km), a popre$ni presek je

obi$no neujedna$en i moze se naizmeni$no aritmi$no naglo siriti i suzavati. *pe$ifi$nosti

karstni% terena uslovljava pojavu brojni% problema, na prvom mestu vrlo teski% uslovavodosnabdevanja, teske pro%odnosti, smanjenje prirodne stabilnosti projektovani% im

postoje$i% objekata, izaziva znatne potesko$e pri izvodjenju gradjevinski% radova, velika

deformabilnost. Zastita od opasni% posledi$a razvoja karstne erozije ostvaruje se

raznovrsnim ali izuzetno skupim za%vatima. &vakvi tereni za%tevaju izuzetno obimne


21/33

zemljane radove, a pri projektovanju i gradjenju %idrote%ni$ki% objekata postoji potreba

za izradom protiv filtra$ioni% zavesa i poboljsanja $vrsto$e podloga brana injektiranjem.

Najve$e potesko$e pri izgradnji tunela i dr podzemni% objekata je pojava prostorni%kaverni i pe$ina kao i iznenadni% prodora veliki% koli$ina vode. Eol!+ ero"i i+(m(l&iu suvim, aridnim oblastima prirodni uslovi su spe$ifi$ni, sto se ogleda kroz

malu koli$inu atmosferski% taloga, intenzivno isparavanje, oskudan biljni prekriva$, akoga uopste ima, a dnevna kolebanja temperature su veoma velika. +ri takvim uslovima

preovladjuje me%ani$ko raazranje stena, a vetar je najvazniji prirodni transporter

produk$ija raspadanja. *amo najja$i vetrovi nose zrna sa pre$nikom ve$im od 3 mm, apri pustinjskim olujama mogu se kotrljati komadi stena mase do 1 kg. 0uzina transporta

zavisi od prirode /rafalni ili stalni) i prav$a i snage vetra. +ro$es odnosenja me%ani$ki

raspadnuti% delova stenski% masa naziva se delacija. &dnosenjem rastresitog materijala

u terenu se stvaraju udubljenja > delacioni baseni, duboka i preko 1m. +re$ni$ipustinjskog peskakoji nosi vetar iznose prose$no .1.'mm. +es$ane povrsine koje se

formiraju na mestima gde opadne transportna mo$ vetra su razli$itog prostranstva.

Naj$es$e se pesak nagomilava stvaraju$i dine, uporedne talase peska visoke 1(m a

retko i vise. 0ine polumese$astog oblika nazivaju se barahanekoje su naro$itorasprostranjene u transkaspijskoj oblasti. Najve$a visina bara%ane je u njenom sredisnom

delu i opada prema bokovima koji su povijeni unapred. onkavna strana je u zavetrini,strma je sa nagibima 34 stepeni, a konveksna je okrenuta prema vetru i znatno je

blaza, nagnuta naj$es$e oko 1 stepeni. 2a%rana se pomera u prav$u vetra, na taj na$in

sto vetar nosi pesak preko njenog konveksnog dela, dovodi ga do gornje ivi$e konkavnogdela odakle se zrna peska kotrljaju nanize. 7etar stalno donosi pesak usled $ega dine

rastu u sirinu i visinu gradesi na 5aj na$in pes$ana mora, koja u fri$i imaju naziv erg,a

u ziji kum.*ljunkovite i kamenite pustinje sa koji% je oduvan sitniji materijal nazivaju

se hamade. U nasoj zemlji ima pokretnog zivog peska u 2anatu kod 0eliblata, od =a$ado @olub$a, od ladova do =adujev$a. 0ine ovi% predela su umirene, tj. prekrivene

vegeta$ijom. Le#ni&+ ero"i i +(m(l&i;inija iznad koje sneg uvek ostaje

neotopljen naziva segranica vecnog snega ili granica irna. Usled sve ve$egnagomilavanja gornji slojevi snega, pritiskaju i zbijaju donje, pretvaraju$i pa%ulji$e snega

u zrne leda. Na taj na$in postaje $vrstsneznik%irn), koji u donjim delovima prelazi u

lednicki%glecerski) led.+ritisak snega i sneznika izaziva kretanje gle$era ako je njegovapodloga pod nagibom. re$u$i se preko svoje stenovite padine ledni$ka masa gla$a,

struze, produbljuje i prosiruje svoje korito, i ovaj pro$es se naziva lednicka erozija.

0epresija u kojoj se nagomilani sneg pretvara u gle$erski led naziva se cirk. +ovrsina

terena preko koje se lednik kre$e zadobija oblik valovajer lednik najvise erodira usredini, posto je tu masa leda najdeblja, a brzina kretanja najve$a. 7aovi su koritastog

oblika, imaju strme, gotovo vertikalne strane i siroko izdubljeno dno. Morenski materijal

su svi odlomljeni delovi stena koje ledni$i nose sa sobom. &d materijala koji seodronjavanjem unosi na povrsinu lednika nastajupovrsinske morene. Upadanjem kmada

stenski% masa u pukotine lednika postaju unutrasnje morene, apodinske morene

formiraju se od komada stenski% masa podloge lednika. Na mestu otapanja lednika,akumulira se u obliku bedema materijal koji je lednik nosio sa sobomceona morena.

+ojave svi% vrsta morena mogu nepovoljno da uti$u na izradu gradjevinski% objekata, a

potesko$e se najvise javljaju u izvodjenju zemljani% radova, mogu$nosti pojave

nestabilnosti terena, pojave znatni% i neravnomerni% sleganja, nedovoljnu nosivost teski%


22/33

objekata, razli$itu poroznost i vodopropustljivost, nepovoljne uslove zapivanja

injektiranjem. U nasoj zemlji se nalaze na 0urmitoru, *injajevini, +elisteru, +rokletijama,

*ari. Kli"ene se desava na prirodnim padinama kao i na vesta$kim kosinama pododredjenim uslovima otkidanjem, translatornim a delimi$no i rota$ionim pomeranjem

otkinuti% masa usled dejstva Zemljine teze. 0eo terena za%va$en klizenjem naziva se

kliziste.0imenzije otkinutog dela su razli$ite. +ovrsina moze biti mala/oko 1m() dovrlo velika /preko (' m() a dubina od 1 do ( m, retko i ve$a. 2rzina kretanja moze

biti mala /ispod .1 mm dnevno) do relativno velika /preko 1 m na sat). 0zroci nastankaklizistapro$es klizenja po$inje onog momenta kada naponsko stanje u stenskim masamanadmasi nji%ovu otpornost na smi$anje."lementi klizista: Telo klizistapretstavlja

$elokupna otkinuta i pokrenuta stenska masa.Povrs klizenja ili klizna povrsje grani$na

povrsina izmedju pokrenute mase i njene podloge koja se ne kre$e.Povrsina klizista

definise povrsinski deo pokrenute mase.Nozica ili stopaklizista je najnizi deo telaklizista. (eoni oziljakklizista pretstavlja najvisa, obi$no lu$no povijena, pukotina

formirana otkidanjem tela klizista od delova terena iznad njega koji nisu za%va$eni

pro$esom klizenja. "ekundarni oziljcisu pukotine duz koji% je doslo do naknadnog

otkidanja pokrenute mase. sovina klizistaje linija koja poduzno polovi povrsinuklizista. *ranica klizista$ini linija kontakta kretane mase sa nekretanim delovima terena,

na povrsini terena.+uzina klizistaje rastojanje izmedju najudaljeniji% ta$aka na oziljku inozi$i klizista.+ebljina klizistaje upravno rastojanje izmedju povrsine i podloge klizista.

.radja struktura! klizista: 8'sekventna klizistanastaju unutar jednorodne neslejovite

stenske mase. lizna povrs u tim slu$ajevima ima priblizno kruzno$ilindri$ni oblik iuslovljena je fizi$ko me%ani$kim svojstvima stenske mase. 8$onsekventna klizista

nastaju pretezno u raznorodnim stenskim masama, a klizna povrs je najve$im delom

formirana po grani$i izmedju dva susedna sloja. a grani$a moze biti izmedju dva sloja

iste stene, kore raspadanja i zone monolita, jedne ili vise povrsi ispu$alosti, zamrznute inezamrznute zone u stenskoj masi. &blik klizne povrsi kod nji% je ravan, talasast ili

stepenast. &n se moze ustanoviti relativno lako pri neposrednim vizuelnim osmatranjima

ili geoloskim ispitivanjima. &na su najzastupljenija. 8nsekventna klizistanastaju uraznorodnim slojevitim stenskim masama sa %orizontalnim pruzanjem ili sa padom

suprotnim od nagiba padine, odnosno kosine. od nji% klizna povrsina se$e slojeve

stenski% masa.(lasifikacija klizista8Prema razvoju procesaklizista se dele naneaktivnasmirena ili fosilna i aktivna. od neaktivni% klizista pro$es klizenja je zavrsen

i u sadasnjem stanju ne postoje kretanja delova stenski% masa, dok je kod aktivni% pro$es

klizenja u toku. 8Prema vrsti stenskih masau kojima su formirana, klizista se dele na:

klizista u me%ani$ki oste$enim $vrstim stenskim masama, klizista u nevezanim/neko%erentnim) sedimentima, klizista u glinovitim /ko%erentnim) sedimentima i klizista

u mesovitim stenskim masama. edju navedenim klizista se naj$es$e javljaju u

ko%erentnim sedimentima, a najredje u me%ani$ki oste$enim $vrstim stenskim masama.8Prema polozaju klizne povrsi u odnosu na podnozje kosine klizista se dele na: mozi$na i

podnozi$na. od nozi$nog klizista bilo koja ta$ka klizne povrsi se ne nalazi ispod

%ipsometrijski najnize ta$ke na nozi$i, dok se kod podnozi$nog deo klizne povrsi nalaziispod nje.Sprecavanje nastanka i sanacije klizista8redjenje povrsine terena

primenjuje se u $ilju samanjenja ili eliminisanja raskvasavanja stenski% masa

atmosferskim talozima na telu klizista i neposredno oko njega. U tu svr%u vrsi se:

planiranje /ravnanje) povrsine tela klizista, izrada sistema povrsinskog odvodnjavanja


23/33

/sabirnim i odvodnim kanalima), zatvaranje pukotina glinom i formiranje biljnog

pokriva$a. 8+reniranje raskvasenih stenskih masapretstavlja sana$ionu meru koja se

$esto primenjuje, jer je podzemna voda jedan od naj$es$i% uzroka nastanka klizista.0reniranjem /isusivanjem) se vrsi pri%vatanje i odvodjenje podzemni% voda iz zone

klizenja ili se snizava nivo podzemne vode u tlu. ime se smanjuje ili spre$ava dejstvo

%idrostati$kog i %idrodinami$kog pritiska. &sim ovi% efekata dreniranjem se pove$avaotpornost na smi$anje i spre$ava naknadno raskvasavanje tla. &snovni vidovi za%vata

koji se rade u $ilju dreniranja su: kanali, rovovi, %odni$i /galerije), busotine, bunari i

razli$ite vrste filtera. 8Preraspodela stenskih masaprimenjuje se u slu$ajevima kada jesopstvena tezina stenski% masa u nizim delovima terena nedovoljna da drzi u ravnotezi

stenske mase iz visi% delova. U $ilju izmene stanja vrsi se skidanje stenski% masa

/rastere$enje) sa gornji% delova padine i nanosenje tog materijala /optere$enje) na donje

delove padine. aj postupak na nestabilnim terenima smanjuje nji%ov nagib, pove$avaefektivne napone i otpornost na smi$anje donji% delova klizne povrsine. 8astita od

podlokavanjavrsi se u $ilju spre$avanja odnosenja delova stenski% masa na obalama

povrsinski% tokova i akumula$ija, koja u kasnijoj fazi dovode do pove$anja nagiba

padina. ere koje se preduzimaju u tu svr%u identi$ne su onim koje se primenjuju zaspre$avanje abrazije. 8Potporne konstrukcijeu odgovaraju$im uslovima daju vrlo

efikasne rezultate.

kamene drobine, sljunka, peska ili gline. Za razliku od banketa, kontrabankete se use$ajuu mase koje treba da podupiru. +rimenjuju se u slu$ajevima kada se pritis$i kojima treba

da se odupiru relativno mali. 8zrada sipovase redje primenjuje u odnosu na ve$

prikazane mere sana$ije. &vaj postupak je efikasan u slu$ajevima kada debljina telaklizista nije velika. 0rveni, betonski, armirano betonski ili $eli$ni sipovi pobijaju se kroz

telo klizista i delom kroz podlogu. 8skustveno poboljssanje geotehnickih svojstava

naj$es$e se sprovodi pove$anjem zbijenosti i otpornosti na smi$anje smanjenjemvlaznosti i vodopropustljivosti. &vi efekti postizu se: zbijanjem, $ementa$ijom,

gliniza$ijom, elektroosmotskim prosusivanjem i elektro%emijskim o$vrs$avanjem

stenski% masa. +rimena neke od navedeni% metoda vrsi se u vidu sana$ije aktivni%

klizista, ali jos $es$e kao preventiva protiv nastanka pro$esa klizenja. 8#ormiranjebiljnog prekrivacaima visestruko povoljnu ulogu. +re svega on znatno spre$ava

prodiranje atmosferski% taloga u tlo. #sparavanje biljnog pokriva$a, po koli$ini znatno

prevazilazi isparavanje sa ogoljenog terena iste povrsine i priblizava se efektu isparavanjasa slobodne vodene povrsine. +odzemna voda se usisava i isparava u vazdu%. orenje

biljaka dopire duboko u tlo, a na rastojanju je znatnom od stabla. U tom pogledu poznata

je $injeni$a da bagremovo drve$e vrlo povoljno uti$e na smanjenje mogu$nosti klizenja.

Osnovni principi pri izboru sanacija: 1.etodama sana$ije treba podupreti dejstvo sila

koje $e prozrokovati pro$es klizenja i uspostaviti uslove kojima se najvise anulira to

dejstvo (.6fekat sana$ije moze se posti$i samo kada se dobro prou$e geoloska gradja

klizista, oblik i polozaj klizne povrsine ili oslabljeni% zona, kao i polozaj vodonosni%


24/33

%orizonata 3.#skustvo pokazuje da se retko moze izvrsiti uspesna sana$ija primenom

samo jedne metode 4.Usvajanje kona$nog kompleksa mera sana$ije treba zasnovati na

poredjenju te%ni$ke i ekonomske $elis%odnosti razli$iti% varijanti. Te&eneje kretanjeznatno raskvaseni% delova vezani% i nevezani% sedimenata u povrsinskoj zoni padina.

0eo terena za%va$en ovim pro$esom naziva se teciste. +omeranje sedimenata za%va$eni%

ovim pro$esom, sli$no je turbulentnom kretanju te$nosti. +okretna masa ne odvaja se odnepokretne podloge. +ovrsina po kojoj se odvija te$enje obi$no je koritasto uzlebljena.

0zroci nastanka tecistasu smanjenje otpornosti na smi$anje usled raskvasavanja

sedimenata i pove$anja filtra$ioni% i porni% pritisaka. Na ubrzanje te$ista uti$aj imaju:nagla promena raskvasenosti, konsistenstnog stanja pri kravljenju vode posle smrzavanja,

kao i prirodni i vesta$ki dinami$ki udari."lementi tecista>telo tecistaje deo sedimentne

stene, vrlo meke ili te$ne konsisten$ije koji se kre$e niz padinu. >povrsina tecistaje

povrsina mase za%va$ena pro$esom te$enja. >podloga tecistaje nekretani deo sedimenatakoji $ini podinu pokrenuom delu sedimenata. >nozica tecistaje najnizi deo pokrenute

mase koje je naj$es$e rasplinut. >talasi tecistasu plitko izdignuti i spusteni delovi tla

te$ista na povrsini terena. .eoloska gradja tecistapod kojom se podrazumeva geoloski

sastav i stanje konsisten$ije sedimenata u telu te$ista.Prema vrsti sedimenatakoji suzastupljeni u nji%ovom telu, te$ista mogu biti jednorodne ili raznorodne gradje. U prvm

slu$aju telo se sastoji samo od jednog sedimenta, a u drugom slu$aju od vise.Premastanju konsistencijetela te$ista mogu biti te$nog i plasti$nog stanja konsisten$ije.

(lasifikacija tecistaprema razvoju procesate$ista se dele analogno klizistima na aktivna

i smirena, dokprema vrsti sedimenatate$ista mogu biti sa telom pretezno od vezani%/ko%erentni%) sedimenata , sa telom od pretezno sitni% nevezani% /neko%erentni%)

sedimenata i sa telom od mesoviti% sedimenata.0ticaj tecista na stabilnost gradjevinskihobjekata0ebljina te$ista je mala i kre$e se pretezno izmedju .( i ( m. Zbog toga ona ne

mogu bitno da uti$u na stabilnost objekata visokogradnje. *amo kod plitko fundirani%objekata /do (m), temelji se mogu na$i u delu te$ista. @radjevinu treba zastititi od

pritisaka kojima pokrenuta masa tela te$ista moze da deluje na zidove orijentisane

upravno na prava$ kretanja te$ista. edju objektima %idrogradnje, te$ista imaju najve$iuti$aj na stabilnost odbrambeni% nasipa polozeni% preko tela te$ista. #sto vazi i za nasipe

saobra$ajni$a.Saniranje i sprecavanje pojava tecistanajjednostavnije se postize

odvodjenjem povrsinski% voda iz zone za%va$ene povrsinom te$ista, kao ipro$edjivanjem vode iz ela te$ista sto se postize izradom drenaza. O!i'nepredstavlja

pojedina$no ili grupno kotrljanje me%ani$ki izdeljeni% komada $vrsti% stenski% masa po

strmim padinama, a kupine takvi% skotrljani% komadasipari %osuline ili plazine).

+rilikom osipanja komadi $vrsti% stenski% masa imaju razli$ite putanje. Nji%ove duzineuslovljene su veli$inom sami% komada. +o pravilu najduze putanje iamju ve$i komadi,

dok su duzine putanja manji% komada kra$e. Usled toga, u nozi$i sipara nagomilavaju se

krupniji blokovi, a pri vr%u najsitniji. 0zroci nastanka siparasu insola$ija, pritis$istvoreni pri smrzavanju i razaranje stena pritis$ima koje izaziva korenje biljaka.

"lementi sipara>podloga siparaje deo stenski% masa preko koji% je formirano telo

sipara. >telo sipara$ini $elokupna masa materijala nagmilanog osipanjem. >povrsinusiparapretstavlja zona koju na povrsini terena za%vata telo sipara. >celo siparaje

%ipsometrijski najvisi deo tela sipara. >nozica siparaje %ipsometrijski najnizi deo tela

sipara. >nagib povrsine siparapredstavlja ugao koji formiraju povrsina sipara i

%orizontalna ravan. Njegova veli$ina zavisi od ugla unutrasnjeg trenja materijala u telu


25/33

sipara. *to je ugao ve$i i nagib sipara je ve$i. >osovina siparapretstavlja liniju koja spaja

medjusobno najudaljenije ta$ke na $elu i nozi$i sipara. >granica siparaje zatvorena kriva

linija koja opasuje telo sipara. >krila siparasu bo$ni delovi u odnosu na osovinu sipara. >debljina siparapretstavlja najkra$e rastojanje izmedju povrsine i podloge sipara na

posmatranoj ta$ki. .eoloska gradja siparaje petroloski sastav, krupno$a i prostorni

raspored po krupno$i komada stenski% masa u telu sipara.Prema petroloskom sastavusiparimogu biti: jednorodnog sastava, kada telo sipara $ine komadi iste stenske

mase/kre$nja$ki, dolomitski...) i %eterogenog/raznorodnog). Najbolji uslovi za formiranje

sipara su u kre$nja$kim terenima. &dlom$i stenski% masa su nepravilnog oblika iprose$ne krupno$e 3( $m. +onegde se javljaju i blokovi veli$ine G1m3. akav

granulometrijski sastav uslovljava formiranje grube intergranularne poroznosti, dobru

vodopropustljivost i laku o$ednost.(lasifikacija siparazasniva se na vise medjusobno

razli$iti% kriterijuma. edju njima najzna$ajniji je zasnovan na razvoju pro$esa osipanjaprema kojem se dele na aktivne i smirene. od aktivnihvrsi se neprekidno ili povremeno

nagomilavanje materijala u povrsinskoj zoni sipara, zbog toga je nji%ova povrsinska zona

promenljiva. *uprotan slu$aj je kod umirenih. od nji% je aktivan pro$es

iluvija$ija/zaglinjavanja) koji vremenom moze prevesti osipanje u klizenje. +ovrsinaterena pod umirenim siparima naj$es$e je delimi$no ili potpuno pokrivena sibljem ili sl.

vegeta$ijom. Osnovne geotehnicke karakteristike siparaUsled intenzivnog razaranjaosnovni% stena ili naknadnim raspadanjem odlomaka u telu usuline, lokalno moze narasti

zastupljenost sitniji% i glinovitiji% frak$ija. ada je vodopropustljivost manja a

vodoo$ednost slabija. +risustvo finiji% frak$ija je uopste uzev ve$e u starijim osulinama.+ovrsina osulina obi$no je blago konkavnog oblika i sa nagibima 3'35 stepeni.

Navedena svojstva $ine sipare nepovoljnom podlogom i sredinom za gradjenje, a naro$ito

saobra$ajni$a i drugi% linijski% objekata.Saniranje i sprecavanje nastanka sipara

+oboljsanje prirodni% uslova stabilnosti osulina moze se posti$i ve$inom metoda koje sepromenjuju i kod klizista. edju njima najuspesnije se primenjuje: izrada potporni%

konstruk$ija, preraspodela stenski% masa i ublazavanje nagiba. O#ron)nepredstavlja

otkidanje i naglo padanje komada i blokova stenski% masa sa strmi% i vrlo strmi%prirodni% i vesta$ki% odseka pod dejstvom gravita$ije. *kupine komada i blokova nastaler

odronjavanjem se nazivaju odroni. 7ezane su za stenske mase sa diskontinuitetima,

nagnute prema spoljnim povrsinama odseka, ali se mogu javiti i u lesu, koji jekontinualan, pri podlokavanjem ili potse$anju strmi% odseka. 0zroci aktiviranja odrona

+riroda $inila$a koji mogu prouzrokovati nastanak odrona: pritis$i ostvareni pri

zamrzavanju vode u diskontinuitetima stenski% masa, insola$ija, bubrenje i nadimanje,

smanjenje otpora smi$anja prilikom raskvasavanja glinene ispune, kao i pove$anjesmi$u$i% napona prilikom podlokavanja ili podse$anja podnozja i prirodne pojave.

"lementi odrona>zona otkidanjaje deo odseka u kojem se vrsi otkidanje stenske mase.

>oziljak odronaje povrsina od koje se odronio materijal. >zona deponovanjaje deoterena na kojem se vrsi nagomilavanje materijala. &stali elementi: telo, podloga, debljina

i povrsina odronaimaju analogne defini$ije kao kod sipara. .eoloska gradja odrona

obu%vata petroloski sastav, krupno$u i prostorni raspored po krupno$i komada stena.

(lasifikacija odrona>kamenitiu $vrstim stenskim masama,zemljaniu ko%erentnim

sedimentima/les) i mesovitiu $ijem se telu nalaze komadi $vrsti% stenski% masa i

ko%erentni% sedimenata. ameniti su najvise zastupljeni/-'C). Osnovne geotehnicke

karakteristike odronaaterijal u telu odrona je vrlo porozan, veoma vodopropustljiv,


26/33

lako i ptpuno o$ediv. akva svojstva uslovljavaju znatnu i neujedna$enu

deformabilnost/stisljivost) i nosivost. +ovrsinska zona je labilna.Sprecavanje nastanka i

saniranje odronazastitni zidovi u podnozju kosina i odseka sa odronima, zastitnepregrade na kosini, stubovi rasporedjeni sa%matno na gornjem delu kosina koji treba da

smanje brzinu kretanja komada i stenski% masa, oblozeni zidovi koji stite stensku masu

od raspadanja, pri$vrs$ivanje nestabilni% blokova sidrenjem, injektiranje pukotina$ementnim masama, izgradnja galerija ili tunela, izmestanje trasa saobra$ajni$a. P("ene

,!()o te&ene-predstavlja vrlo sporo smi$u$e kretanje povrsinski% delova stenski% masa

u o$ednim zonama kore raspadanja na blago nagnutim padinama. +ro$es se javlja ukamenitim i polukamenitim stenskim masama, kao i ko%erentnim sedimentima.Puzisteje

deo terena u kojem je pro$es puzenja aktivan ili su sa$uvana strukturna svojstva stenski%

masa puznja. 0zroci nastanka puzistapuzista se obrazuju pod dejstvom $esti% promena

zapremine stenski% masa izazvani% insola$ijama ili smrzavanjem i kravljenjem, kao i%emijskim pro$esima koji su pra$eni pove$anjem zapremine/prelaz an%idrita u gips,

bubrenje i dr.). Naj$es$i povodi su: sve ve$e smanjenje otpornosti na smi$anje stenski%

masa od dublji% delova ka povrsini terena, preoptere$enje padina sa efektima istiskivanja

$esti$a tla ka nizim delovima padine, kao i prirodni ili vesta$ki dinami$ki uti$aji."lementi puzista>telo puzistaje deo stenske mase u kojem se vrsi kretanje $esti$a i

komada sa povijanjem niz padinu. >podloga puzistaje deo stenske mase preko koje sevrsi lagano kretanje povrsinskog dela stenske mase.Povrsina, duzina, nozica, oziljak,

trbuh i debljinadefinisu se analogno odgovaraju$im elementima klizista. +uziste ima dve

grani$e:granica na povrsini terenaje zatvorena kriva linija koja okonturuje masuza%va$enu pro$esom puzenja, dok jegranica izmedju tela i podlogepostupna i veoma

tesko uo$ljiva. .eoloska gradja puzistaprema vrsti stenske mase izdvajaju se %eterogeni

i jenorodni.(lasifikacija puzistaprema razvoju procesa puzenja0umirena/stagna$ija

pro$esa, ne izazivaju oste$enja) i aktivna/pro$es u toku). 0ticaj puzista na stabilnost

gradjevinskih objekata+uzista podmuklo deluju na stabilnost objekata zbog vrlo sporog,

vizuelno slabo uo$ljivog kretanja i nejasno izrazeni% elemenata puzista. +litko fundirani

objekti bivaju

Documents

osnove_geologije-teorija.doc