Osnovi menadžmenta informacionih sistema

8/14/2019 Osnovi menadmenta informacionih sistema

1/20

MEGATREND UNIVERZITET PRIMENJENIHNAUKA

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE

OSNOVI MENADMENTINFORMACIONIH SISTEMA

(Skripte)

1. VRSTE IS PREMA ORGANIZACIONIM NIVOIMA

Ne postoji IS koji moe obezbediti organizaciji sve informacije koje su joj potrebne.


2/20

Organizacija moe biti podeljena na sledee nivoe:

Strateki

Menadment

Nivo znanja i

Operativni nivo

i na sledee f-nalne oblasti:

Prodaja i marketing

Proizvodnja

Finansije

Raunovodstvo

Ljudski resursi.

etiri osnovne vrste menadmenta koriste razliitim organizacionim nivoima:1. Sistemi koji podravaju operativni nivo omoguavaju obavljanje poslovih aktivnosti i

transakcija u organizaciji. Svrha IS je da odgovori na svakodnevna pitanja, odn. reirutinske probleme.

2. Sistemi koji podravaju nivoe znanja svrha im je da unesu novo znanje u poslovanjekompanije i pomognu joj pri kontroli papirologije.

3. Sistemi koji podravaju menadment nivoe podravaju aktivnosti posmatranja,kontrole, donoenja odluka i administrativnih aktivnosti posmatranja, kontrole,donoenja odluka i administrativnih aktivnosti srednjeg nivoa menadmenta.

4. Sistemi koji podravaju strateki nivo pomau viim nivoima menaderima (Topmenadmentu) prilikom odluivanja i sprovoenja odr. strategijskih odluka i dugoronih

pravaca (trendova).Polazei od toga koju organizacionu f-ju podravaju, nastala je sledea podela IS:

1. Sistemi prodaje i marketinga cilj im je da pomognu organizaciji pri identifikacijipotroaa, promociji novih proizvoda i usluga i prodaji istih.

2. Sistemi proizvodnje bave se reavanjem problema u vezi sa planiranjem, razvojem iisporukom proizvoda i usluga, kao i kontrolom procesa proizvodnje.

OMIS, Sandra Kravi, f481/06III, 2007/08.

Menadmentnivo

Nivo znanja

IS koji podravaju stratekinivo

Top menadment

Srednjimenadment

Proda

jai

marke

ting

Proizvodn

ja

Finansije

Rauno

vodstvo

Ljuds

ki

resursi

2

Operativni nivo

Operateri bazepodataka

Operativnimenadment

Vrste IS Korisnici

Funkcionalne oblasti


3/20

3. Sistemi finansija i raunovodstva pomau prilikom kontrole finansija i protoka novca.Korporativni finansijski sistemi su jedni od prvih kompjuterizovanih sistema, a baziranisu na umreenim raunarima velike brzine.

4. Sistemi ljudskih resursa dre uskladitene i odravaju podatke o zaposlenima, procenjuju njihove vetine (sposobnosti) i performanse, podravaju planiranje o potrebama za novom radnom snagom, kao i kreiranje programa za razvoj karijere i

doatnu obuku ve zaposlenih.

Postoje etiri vrste sistema koji se mogu koristiti u organizaciji koja posluje globalno:1. Centralizovani oni u kojima se razvoj sistema i njegovo f-nisanje deavaju potpuno na

domaoj osnovi2. Duplicirani razvoj sistema se deava kod kue, a njegovo f-nisanje je povereno

autonomnim jedinicama u inostranstvu3. Decentralizovani svaka strana jedinica kreira sopstvena reenja i sisteme4. Mreni razvoj i f-nisanje sistema je integrisano i koordinira izmeu svih jedinica.

2. DIGITALNI FOKUS MODERNOG MENADMENTA

U teoriji modernog menadmenta, digitalna dimenzija se javlja kao podrka u procesima planiranja,organizovanja, kontrole itd., a u cilju poboljanja efikasnosti organizacije i ostvarenja organizacionih ciljeva.

Digitalni upravljaki sistem se definie kao sistem upravljanja, zasnovan na korienju digitalnomkompjutera (digitalno diskretno prikazivanje fizikalnog kvantiteta).

Digital internet, kao i sve internet tehnologije (tehnologija raspoznavanja glasa, beina tehnologija).

Digitalna dimenzija onaj segment modernog menadmenta koji se fokusira na menadment aktivnostikroz primenu interneta i sline napredne tehnologije.

Digitalno dimenzionisanje kreiranje digitalne dimenzije menaderi primenjuju specifinukombinaciju interneta i elektronske tehnologije za podrku, koje najvie mogu da pomognu menadmentu uposlovanju organizacije i pomognu u ispunjenju organizacionih ciljeva.

U osnovi, fokus na digitalnu dimenziju je orimena interneta i slinih tehnologija u cilju zadovoljenjaorganizacionih ciljeva.

3. INFORMACIONI SISTEMI MENADMENTA

Polazei od sistemskog pristupa, IS moemo definisati kao sreeni skup metoda, procesa i operacija zaprikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, ukljuujuiopremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju.

Osnovne komponente IS:

HARDWARE materijalno-tehnika osnova

SOFTWARE programska osnova

ORGWARE organizacioni postupci, metode i uputstva

LIFEWARE kadrovska osnova

DATA podaci i informacije

NETWARE projektovanje i povezivanje kompjutera

Razlikujemo sledee IS:

IS koji slue za reavanje struktuiranih problema

IS koji slue za reavanje nestruktuiranih problema

OMIS, Sandra Kravi, f481/06III, 2007/08. 3


4/20

IS koji omoguavaju korienje velikih koliina podataka registrovanih u bazama podataka ibazama znanja

MIS Management Information Systems informacioni sistem menadmenta je kompjuterizovani ISkoji je ciljno orijentisan na obezbeenje podrke upravljanju i rukovoenju u poslovnim sistemima.

MIS obezbeuju menaderima i drugima korisne informacije, neophodne u svakodnevnom donoenjumenaderskih odluka.

IS se mogu klasifikovati na razliite naine:

Prema stepenu automatizacije:

Neautomatizovani

Upravljaki

Sistemi za podrku odluivanju (DSS)

Ekspertni

Hibridni

Vetaka inteligencija

Prema vrsti pruenih usluga, na IS za:

Kompjuterske usluge opte namene

uvanje i pretraivanje podataka

Komutaciju podataka

Upravljanje fizikim procesima

Kontrolu i upozorenja

Obradu transakcija.

U praksi se uvek sreu sistemi u kojima se kombinuje vie ovako definisanih sistema.

4. VIRTUELNA ORGANIZACIJA

Pojava virtuelnih organizacija kao nove organizacione forme vezana je za razvoji IT i prilagoavanjeorganizacija savremenim uslovima i nainima poslovanja. VO najee ine dve ili vie organizacija (esto sarazliitih geografskih lokacija) koje se javljaju na tritu kao nova jedinica.

Dve kljune karakteristike VO su:


MIS

NIS

DSS

EIS

HS

ES

DW

DB

KBS

MIS menadment ISNIS neautomatizovani ISES ekspertni sistemiEIS upravljaki (executative)ISDB baze podatakaDW skladita podataka

DSS sistemi za podrkuodluivanjuHS hibridni sistemiKBS sistemi zasnovani naznanju

4


5/20

Formiranje zajednikog lanca snabdevanja izmeu odvojenih entiteta i

Distribucija IT za podrku poslovnom procesu.

Kao i kod svih organizacija, i kod VO postoji menadment i timovi, radna mesta i zadaci, proizvod.Kancelarija je smetena na mrenoj platformi, gde ljudi meusobno kontaktiraju.

Glavni cilj VO je da dozvoli organizacijama uesnicama da ubrzano razviju svoje radno okruenje, azadovoljenje zajednikih ciljeva se ostvaruje kroz niz resursa koje obezbeuju organizacije uesnice.

Strateki ciljevi organizacija uesnica u VO:

Maksimiziranje fleksibilnosti i adaptivnosti na promene u okruenju

Dostizanje kritine veliine u skladu sa trinim ogranienjima

Optimizacija globalnog lanca snabdevanja.Karakteristike VO:

Prelazi granice

Geografska disperzija

Komplementarnost sutinskih nadlenosti Udruivanje resursa

Promena uesnika

Jednakost partnera

Elektronska komunikacija.

Razlikuju se tri grupe karakteristikakoje najvie utiu na vrstu VO:1. Karakteristike trita zahtevi za proizvodom ili uslugom mogu biti izraeni preko razliitih

izvora: direktno od kupca, ili zahtev kao rezultat marketinkog istraivanja na nekom novomtritu.

2. Proizvodni proces projektuje se u skladu sa trinim karakteristika, sa odreenim fokusom nakoordinaciju i informacioni menadment. Koncept tano na vreme je kljuni u VO, proces mora

biti paralelan koliko je god to mogue. Povezane aktivnosti moraju biti razdvojene u dve grupe:sinhroni i asinhroni rad.

3. Strateki ciljevi organizacije asocijacije mogu biti limitirane u pogledu vremena (kratkorono idugorono) i domena (samo jedan proizvod, familija proizvoda i sl.).

U literaturi se nailazi na dve grupe pojavnih oblika VO:

1. Trajne2. Privremene3. Virtuelni timovi

4. Virtuelni projekti

1. Partnerstvo2. Licenca3. Strateka alijansa

4. Virtuelni web

VO mogu evoluirati iz jedne vrste u drugu sve dok jedan virtuelni projekat traje. Veliina VO po pravilutreba da bude prilagoena duini ivotnog ciklusa projekta.

U jednoj VO IS ima jednu od centralnih uloga, a potrebno je da bude u mogunosti da radi istovremeno savie organizacija (interorganizacioni IS IOIS).

Klasifikacija VO:1. Kratkorone VO2. Konzorcijumi VO3. Proireno preduzee.



6/20

Ogranienja VO:Struktura VO je vrlo dinamina, njen ivotni ciklus moe biti veoma kratak. Sposobnost reagovanja na

promene i sposobnost zadovoljenja zahteva potroaa, koje su glavne prednosti VO, izvor su i problema.Postoji i problem pod nazivom komercijalna taka ulaza: poznato je da zatitni znak moe imati

presudnu ulogu u prodaji nekog proizvoda ili usluge. Za razvoj zatitnog znaka potrebno je ulaganje upublicitet tokom dueg vremenskog perioda. Takoe, u sluaju VO ne postoji ni istorija ni referenc lista zakupce.

5. FUNKCIJA PLANIRANJA

Planiranje je ne samo primarna ve i sutinska aktivnost menadment procesa, jer se u ovoj aktivnosti

definiu glavni pravci f-nisanja preduzea u skladu sa odreenom misijom i vizijom.

Vizija je vienje budunosti i prihvaeno verovanje u sistem vrednosti. Viziju treba transformisati u misijuna osnovu koje se odreuju ciljevi i politika, a kasnije i strategija preduzea.

Planiranje moe da se definie kao proces definisanja ciljeva i odreivanje metoda pomou kojih serealizuju ciljevi. Ciljevi su osnovna planska odluka, a ostale su: bznis plan i projekat, a one slue ostvarenjuciljeva.

Prema stepenu merljivosti, ciljevi se dele na:

Otvorene realno se opisuju lingvistikim iskazima i veoma ih je teko kvantitativno odrediti

Zatvorene kvantitativno merljivi, samim tim se lako kontroliu.

Prema vremenskom horizontu, razlikujemo:

Kratkorone (manji od jedne godine) i

Dugorone ciljeve.

Jedna od klasifikacija vrste planova:1. Predvianje proces prognoziranja dogaaja koji e se desiti u budunosti, ili nivoa aktivnosti

koji menaderi treba da preduzimaju u duem vremenskom periodu. Posebnu grupu predvianjaine tehnoloke prognoze, koje se odnose na procenu tehniko tehnolokih faktora bitnih za

poslovanje preduzea. Prognoza je zasnovana na podacima iz evidencije (statistiko prognoziranje) i na procenama eksperata (ekspertsko prosuivanje). Prema svojoj nameni iciljevima, predvianje moe biti eksplorativno i normativno.


Proireno

preduze

Kratkorone VO

Konzorcijum VO

Stabilizacija trinog segmentaMinimizacija trokova

Dinamino trite

Stabilizacijapartnerstva

Stabilizacijatrinog

segmenta

Zrelo trite

Oportunistikookruenje

6


7/20

2. Perspektivno planiranje vri se za period ne manji od 10 godina , a njime se bave menaderi nastratekom nivou. Podaci na osnovu kojih se realizuje ovo planiranje su aproksimativni iagregirani, tako da je realizacija vrlo neizvesna.

3. Srednjorono planiranje obuhvata period od 5 godina i radi se na osnovu perspektivnogplaniranja, a podaci su manje neprecizni.

4. Osnovno planiranje obuhvata period od 1 godine i njime se konkretizuje srednjoroni plan.Komponente osnovnog plana su:

Plan materijala

Plan kapaciteta proizvodne opreme

Plan radne snage

Finansijski plan

Plan trokova

Plan odravanja

5. Operativno planiranje obuhvata period od 1 meseca, ili se vezuje za seriju.6. Terminiranje (fino planiranje) obuhvata period od nedelju dana do jednog dana i moe biti po

radnom mestu i po radnom nalogu.

6. MENADMENT LANCEM SNABDEVANJA

Postoje etiri generike kole koje se bave problematikom definisanja termina menadment lancemsnabdevanja:

1. kola funkcionalnog lanca MLS je tok roba od dobavljaa preko proizvoaa i distributera dokrajnjeg korisnika. Ovde su naglaena dva aspekta:

Tok materijala preko kretanja roba kroz ceo lanac

Vrednost koja se dodaje proizvodu tokom procesa rada je interpretirana kao lanacrazliitih uesnika i f-ja.

2. kola povezanosti / logistike MLS je tehnika koja pokazuje da postoje veze izmeurepormaterijala i dobavljaa, razliitih nivoa proizvodnje, razliitih nivoa skladitenja idistribucije i krajnjih potroaa. Naglaava veze koje postoje izmeu razliitih f-nalnih celinaunutar lanca.

3. kola informacija MLS zahteva da svi elementi u LS budu potrebno informisani. Pored tokaroba u LS je neophodno posmatrati i tok informacija kroz LS, na slian nain kao i tok roba.


nabavka proizvodnja distibucija


VEZE: LOGISTIKA I TRANSPORT

7


8/20

4. kola integracije / procesa MLS je integracija poslovnih procesa kroz LS. LS nije samo skupf-nalnih ili organizacionih celina koje su povezane pomou tokova roba i informacija. Postojehorizontalne veze izmeu celina u kojima se odvijaju isti procesi i koje su povezane sa objektima

budue optimizacije.

7. MENADMENT I SISTEM KVALITETA

Poslovni sistem koji ima za cilj da ostvari p rofit, opstane i obezbedi razvoj na domaem i svetskom tritukao imperativ mora uzeti kvalitet. Sistem kvaliteta je proces koji karakterie kraj prolog i poetak ovogveka, donosei novi odnos prema kupcima, okolini, a pre svega u procesu rada u organizacijama, stavljajui

jasno do znanja ime je i ime e uspeno poslovanje u budunosti biti determinisano.

Kvalitet je daleko najvaniji uslov uspenosti i dugovenosti svakog trinog subjekta, te zbog toga i nemoe imati alternativu. Kvalitet sve vie postaje filozofska, a sve manje inenjerska kategorija.

Serija standarda ISO 9000:2000, koja se zvanino pojavila u decembru 2000. godine (srpsko izdanje maj2001), obuhvata sledea tri standarda:

1. ISO 9000:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Osnove i renik (renik i konceptna kome se zasniva ova serija standarda)

2. ISO 9001:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi (standard u odnosu na kojie biti vrene provere i dodeljivani sertifikati).

3. ISO 9004:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Uputstva za poboljanjeperformansi

ISO 9001:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi: sadri pet kljunih poglavlja modula:

Sistem menadmenta kvalitetom

Odgovornost rukovodstva

Menadment resursima

Realizacija proizvoda

Merenje, analiza i poboljanja, zatim 23 elementa, oko 50 zahteva sa vie podzahteva ivei broj potpuno novih zahteva u odnosu na ISO 9001:1994. Novi zahtevi proizvodedosta specifinih aktivnosti koje je neophodno ispuniti da bi se prelo sa starog modela(QS) na novi (QMS).



TOK INFORMACIJA


8


9/20

Osnovni cilj zahteva za sistem upravljanja kvalitetom je to vee iskorienje potencijala da bi sezadovoljili zahtevi korisnika i drugih zainteresovanih strana. U tom smislu, sistemski prikaz koji sugerieovaj standard, uz doslednu primenu, omoguuje organizaciji:

Maksimizaciju profita

Minimizaciju trokova

Izbegavanje rizika.

Za postizanje svetske klase proizvodnje najefikasnija reenja nudi koncept totalnog upravljanja kvalitetom(TQM) kao sistemski i sistematski pristup stalnom unapreenju i poboljanju proizvoda i usluga.

TQM je menaderski koncept prema kome preduzee vri stalno poboljanje svog f-nisanja i tako utie napoboljanje proizvoda (usluga) vodei rauna o potrebama i oekivanjima kupaca.

Organizacija koja ostvari integraciju TQM, JIT i CIM (Computer Integrated Manufacturing) stvorila je

mogunost da uspeno posluje na svetskom tritu.

8. JUST IN TIME

Princip JIT podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda tano na vreme, kako bi se odgovorilo naporudbinu kupaca, a prvobitno je primenjen u Toyota sistemu. Princip je uveden da bi se ostvario ideal:proizvodnja bez zaliha, a da bi se to ostvarilo, svaki proces treba snabdeti pravim elementima, u pravojkoliini i tanom vremenu.

Za ostvarenje JIT proizvodnje potrebno je sledee: Znati ta trite trai

Precizno isplanirati proizvodnju i

Usavriti proces proizvodnje.


Politika

Ciljevi

Planovi

RezultatiIzlaziProcesiUlazi

Horizontalni procesi realizacije proizvoda

Vertikalni procesiUtvrivanje politike,

postavljanje ciljeva i procesimerenja

9


10/20

Postavke JIT: Bitno obeleje novih ideja je da se preispita klasina ema posla i da se proizvod i kupac stave u

centar interesa.

Treba proizvoditi kvalitetnu, konkurentnu i jeftinu robu; kart mora biti potpuno eliminisan. Svesti zalihe proizvoda na najmanju moguu meru. Polazni osnov za ovo je da je najbolje kada su

zalihe na nuli. Posao menadera u proizvodnji je da otklanjaju svaki prazan hod u proizvodnji.

Pitanje normiranja rada je utvreno na nivou jednog preduzea ili itavog poslovnog sistema.

JIT podrazumeva proizvodnju gotovih proizvoda tano na vreme, kako bi se udovoljilo zahtevima kupaca,zatim, proizvodnju sastavnih delova onako kako ide potreba za njima tano na vreme, kada ih trebamontirati u gotove proizvode, kao i nabavku materijala onako kako pristiu, a opet, tano na vreme. Izboroptimalne proizvodne strategije omoguava visok kvalitet, adaptivan proizvodni sistem i niske cene.

9. PROIZVODNA DOKUMENTACIJA

Proizvodna dokumentacija predstavlja nosioce informacija u jednom poslovnom sistemu, a ine je posadraju tano definisana dokumenta, i u okviru jednog preduzea propisani su i tokovi kretanja prozvodnedokumentacije.

Bez obzira na vrednosti i znaaj posla, svi radni zadaci moraju biti definisani potrebnom dokumentacijom.Jedinstvenost upravljanja procesom proizvodnje postie se formiranjem proizvodne dokumentacije samo upripremi proizvodnje. Podatak koji je formiran ne sme se ponovo formirati na drugom mestu. Eventualne


J I T

Proizvodni procesi

Materijal Oprema ovek

Isporuilac:KoliinaKvalitet

Rok Kupac:KoliinaKvalitetRok

Proizvodnja utoku:

0-te ili minzalike

Kvalitet0-ti zastoji

Nabavka

Proizvodnja

Nema zaliharepromaterijala Nema

zalihagotove robe

Nemanarudbina

Optimalnokorienje

Optimalnaproduktivnost

rada

Prodaja

10

Regulisanje zaliha Racionalizacija

transporta i manipulacijamaterijalom

KANBAN Smanjenje veliline

serije

SMED Fleksibilni proizvodni

sistem Totalno preventivno

odravanje Layout Grupna tehnologija Fleksibilne maine Robotizacija

Multifunkcionalniradnik

Automatizacija QC Opsluivanje vie

maina


11/20

korekcije mogu se vriti samo u pripremi proizvodnje. Radne operacije se mogu realizovati ako su upotpunosti pripremljene.

Kontrola radnih naloga je centralizovana i sprovodi se sa jednog mesta uz korienje pomonih sredstavaza sinoptiko (ono koje daje pregled svih delova sloene celine) praenje stanja proizvodnje. Proizvodnadokumentacija, kao osnovni nosilac podataka, mora se kretati tano onako kako je predvieno hodogramom

dokumentacije, odnosno mora se kontinuirano kretati u svom ciklinom krugu: mesto izdavanja pogon mesto izdavanja (evidencije). Svako njeno nepotrebno zadravanje moe prouzrokovati neeljene poremeajeu planiranju.

U proizvodnu dokumentaciju spadaju:1. Narudbenica

2. Radni nalog 3. Sastavnica

4. Radioniki crte5. Operaciona / tehnoloka lista

6. Instrukciona lista7. Radna lista

8. Trebovanje materijala

9. Povratnica10. Propratnica

11. Predajnica

Narudbenica izdaje se na osnovu ugovora koji se sklopile preduzee sa partnerom, kao i u sluajuproizvodnje za zalihu. Ona definie vrstu proizvoda, koliinu koja je ugovorena i rok isporuke. Na osnovunje otvara se:

Radni nalog na osnovu ugovora sa potroaima ili na osnovu naloga prodaje otvara se radni nalog,odnosno nalog za izradu. On je osnovi operativni dokument. To je nalog ili naredenje svima koji uestvuju u

proizvodnji o poetku proizvodnog procesa. Nijedan proizvodni proces ne sme da zapone bez izdavanjaradnog naloga. Sadri informacije o proizvodu, odnosno delu proizvoda, koliini proizvoda (delova), roku

poetka i zavretkaproizvodnje. U samom radnom nalogu definisan je nosilac trokova u proizvodnji. Postoji

vie vrsta naloga u preduzeu: Proizvodni radni nalozi za odreene nosioce trokova Proizvodni radni nalozi za anonimne kupce Nalozi za doradu Reijski nalozi Nalozi za nabavku delova, poluproizvoda ili proizvoda van preduzea Investicioni nalozi.

Sastavnica prva faza tehnoloke razrade radnog naloga. Formira se na osnovu konstruktivnedokumentacije i definie sve komponente (skolopove, podsklopove, delove) koji ine finalni proizvod. Sadrinazive svih elemenata, njihove ifre, koliine, nivo ugradnje, oznaku crtea ili standarda.

Radioniki crte daje prikaz finalnog proizvoda sa svim komponentama i detaljima u vezi sa oblikom idimenzijama, tolerancijom, vrstama obrade, vrstama materijala, oznakama, potpis konstruktora, overavaa ikontrolora, broj crtea itd.

Operaciona / tehnoloka lista sadri podatke o opisu operacija, redosledu operacija, nazim i oznakumaine za obradu za svaku operaciju, alate (standardne, specijalne), tehnoloko vreme izrade, normalnovreme izade, normu materijala za deo, ifru operacione liste. Svrha joj je formiranje podataka potrebnih zaobraun cene kotanja. Omoguava poreenje planiranog i ostvarenog kako bi mogle biti sprovedeneodreene korekcije.

Instrukciona lista za svaku operaciju iz operacione liste formira se instrukciona lista, koja je namenjenaradniku koji treba da izvri odreenu operaciju.

Radna lista dokument koji se ispostavlja za svaku operaciju rada (esto se vezuje za radno mesto). Naosnovu ovog dokumenta raunovodstvo dobija podatke o nosiocu trokova i radniku koji je izvrio rad. U



12/20

masovnoj i velikoserijskoj proizvodnji radna lista se izdaje za odreeni vremenski period, jer se iste operacijestalno ponavljaju, dok kod pojedinanog vida proizvodnje i maloserijske proizvodnje se izdaje za svakogradnika.

Trebovanje materijala ostvaruje spregu izmeu proizvodnje i skladita. Na osnovu trebovanja se izdajeodgovaraju materijal, alat, delovi potrebni za izvrenje procesa proizvodnje.

Povratnica slui za vraanje materijala u skladite ukoliko se, iz bilo kojih razloga, pojavi ostatakmaterijala u proizvodnji.

Propratnica ima f-ju da prati proizvod (deo) u vremenu, prostoru i po koliini tokom procesaproizvodnje, obrade ili montae.

Predajnica koristi se u sluaju predaje gotovih proizvoda, poluproizvoda i delova proizvodaodgovarajuem skladitu. Njome se zavrava ciklus proizvodnje po jednom radnom nalogu- sadri podatke onazivu govotog proizvoda (dela), koliini, overi kontrole, ifri radnog naloga i predajnice.

10. DECISION SUPPORT SYSTEMS DSS

DSS sistemi za podrku odluivanju imaju zadatak da pruaju pomo pri donoenju odluka, ali sanaglaskom na reavanju nestruktuiranih ili slabo struktuiranih problema. DSS pruaju pomo pri odluivanjuna svim nivoima, ali su od posebnog znaaja za vie nivoe.

Za razliku od upravljakih IS koji preteno olakavaju horizontalan protok informacija, DSS podravajuvertikalne informacione tokove i tako potpomau integraciju informacija koje se koriste na razliitimorganizacionim i upravljakim nivoima. Oni olakavaju sintezu informacija iz pojedinih podsistema zastrateko odluivanje i doprinose automatizaciji stratekog planiranja i predvianja.

Evolucija korisnikovih potreba i sposobnosti DSS

Osnovne komponente DSS u periodu od ranih 70. do 90. godina: Baza modela

Baza podataka Generator DSS

Korisnik.

Danas, sa sve kompleksnijim uslovima privreivanja, kao i sa razvojem IT, dolo je do pomaka u razvojuDSS. Komponente dananjih DSS su:

Podsistem za upravljanje podacima Podsistem za upravljanje modelima Podsistem za upravljanje znanjima Podsistem korisniki interface Korisnik


Mogunostmaine da

zadovol i otrebe

Potrebe donosioca odluka

Mogunostmaine da

zadovolji potrebe

Potrebe donosiocaodluka

12


13/20

Podsistem za upravljanje podacima se sastoji iz: Baze podataka DSS

DSS

Direktorijuma sa podacima

Upita

Baza podataka predstavlja kolekciju meusobno povezanih podataka organizovanih prema potrebama istrukturi organizacije, koji mogu da se koriste od strane jednog ili vie korisnika, za jednu ili vie aplikacija.Vei DSS poseduju bazu podataka u okviru Data Warehouse skladita podataka.

Razlikuju se podaci koji potiu iz spoljanjih (internet, podaci iz industrijske grane, sa trita, dravnipropisi...) i unutranjih izvora (sama organizacija). Veza izmeu spoljanjih podataka i DSS moe se ostvaritipreko baze podataka DSS-a ili direktnim unoenjem podataka tokom aplikacije.

Proces kreiranja DB ili DW preko spoljanjih izvora naziva se ekstrakcija. Sistem za upravljanje bazompodataka Database Management System DBMS omoguava upravljanje procesom ekstrakcijepodataka.

Podsistem za upravljanje modelima se sastoji iz: Baze modela

Sistema za upravljanje bazom modela

Jezika za modeliranje Direktorijuma modela

Komandnog procesora.

Podsistem za upravljanje znanjem ( Intelligent Decision Support Systems IDSS; Knowledge-baseg DSS) ono to izdvaja ovaj sistem od ostalih je postojanje baze znanja, to omoguava pruanje korisnikuekspertize o postavljenom problemu.

Podsistem koricniki interface se sastoji iz: Sistema za upravljanje korisnikim interfaceom

Jedinice za prevoenje na prirodan jezik

Terminala

Printera, plotera i sl.


Podaci:unutranji ispoljanji

Drugi raunarskizasnovani sistemi

Upravljanje

podacima

Upravljanjeznanjem

Korisnikiinterface

Korisnik

Upravljanje

modelima

13


14/20

Ovaj podsistem pokriva sve aspekte komunikacije izmeu korisnika i sistema za podrku menadmentu,dakle, ne odnosi se samo na hardware i software, ve na faktore koji se tiu lakoe korienja sistema,

pristupanosti sistema i faktore u vezi sa ovek-maina interakcijom. Ima jako velik znaaj kako za korisnikesistema, tako i za projektante IS. Od kvaliteta korisnikog interfacea zavisi mogunost upotrebe i

prhvatljivost sistema od strane korisnika.

Struktura DSS

Klasifikacija DSS:

1. Power smatra da osnovnu podelu DSS treba izvriti prema nameni na: DSS namenjene preduzeima (Enterprise-wide DSS) DSS za rad jednog korisnika (Desk-top DSS)

2. Holsapple & Whinston smatraju da postoji est razliitih grupa DSS: Text-oriented DSS (orijentisani na txt) Database-oriented DSS Spreadsheet-oriented DSS (tabelarni rad) Solver-oriented DSS(reavanje) Rule-oriented DSS (pravila) Compound DSS (sloeni DSS)

Prednosti upotrebe DSS: Postizanje veeg kvaliteta odluke Poboljanje komunikacije Smanjenje trokova Poveana produktivnost Uteta vremena Poboljano zadovoljstvo potroaa i zaposlenih.

Ogranienja DSS: Neke ljudima uroene vetine i talenti ne mogu biti ugraeni u dananje DSS


Korisnikova dilema

Definisanje i formulacija problema

Obrada od strane DSS

Prezentacija alternativa

Korisnikov izbor

Projekcija posledica

Informacija za buduu upotrebu

Opis situacije Opis domena

Ekspertskorezonovanje i

logika

ZnanjeInformacija

Izvori podataka

Drutveni faktori Ekonomski faktori

14


15/20

DSS je ogranien na znanje koje poseduje, odnosno ograniene su mu sposobnosti da stekne novaznanja

Ogranien je vrstama obrade znanja koju njegov software moe da izvri Mogunosti DSS su ograniene mogunostima kompjutera (hardware i OS) koji se koriste Jezik kojim korisnici treba da saopte svoje zahteve ograniava broj korisnika na one koji

prihvataju ovakav nain izraavanja DSS mogu biti napravljeni za prilino usku i specifinu oblast primene.

14. GROUP DECISION SUPPORT SYSTEMS GDSS

GDSSje interaktvivni, raunarski sistem koji pomae nizu donosioca odluka u reavanju nestruktuiranihproblema, koji rade zajedno kao grupa.

Meu komponente GDSS ubrajamo: hardware, sofrtware, korisnike i procedure. Software ine bazapodataka, baza modela, program za upravljanje sistemom i fleksibilan korisniki interface.

Svaki lan grupe preko svog kompjutera ima pristup glavnom procesoru preko mree (najee LAN, unovije vreme Interneta). Osim pristupa GDSS, svi lanovi grupe imaju pristup istoj bazi podataka i bazi

modela.

Najvanije karakteristike GDSS: Posebno projektivani IS, a ne kombinacija postojeih komponenata Projektovani sa ciljem da podre grupu donosioca odluka u njihovom radu Odlikuju se lakoom i jednostavnou upotrebe Mogu biti projektovani za jedan tip problema ili razliite organizacione nivoe Ohrabruju generisanje ideja, reavanje konfliktnih stavova ili slobodu izraavanja Sadre ugraene mehanizme koji onemoguavaju razvoj negativnih grupnih ponaanja.

Pogodnosti koje prua upotreba GDSS: Smanjenje trokova do ak 90%

Dostizanje konkurentskih prednosti Podsticanje inovativnih aktivnosti Smanjenje duine trajanja procesa odluivanja Poboljanje komunikacije Dobra koordiniranost rada lanova grupe Brz povraaj investicija itd.


Javni ekran

15

Baza podataka Baza modela

GDSS software

Procesor

Korisniki interface

Pomone procedure za grupni rad

IBM compatible


16/20

Model GDSS

15. EXPERT SYSTEMS ES

Pojavom ES znatno je olakan rad na onim mestima odluivanja gde se donose veoma sloene ili veomaznaajne odluke. ES su programski sistemi koji sadre ljudsko znanje i koriste ga u reavanju problema izoblasti vetake inteligencije.

ESpodrazumeva uspostavljanje unutar raunara dela vetine nekog eksperta koja se bazira na znanju i utakvom je obliku da sistem moe da ponudi inteligentan savet ili da preduzme inteligentnu odluku o f-ji koja

je u postupku. Poeljna dopunska karakteristika, koju mnogi smatraju osnovnom, je sposobnost sistema da nazahtev verifikuje svoju liniju rezonovanja, tako da direktno obavetava korisnika koji postavlja pitanje. Nainostvarivanja je programiranje na bazi pravila.

Istorija razvoja ES:

Prvi poeci razvoja sistema zasnovanih na znanju se javljaju polovinom 60. godina. Kako razvoj ES zavisiod razvoja IT, odnosno od performansi kompjutera, tek tokom 80. godina ES doivljavaju ekspanziju nakomercijalnom tritu.

Prema stanju iz 1988. ES su se tada primenjivali u oko 150 oblasti, a samo etiri godine kasnije u SAD jebilo kireno najmanje 3000 ES, od ega je nekoliko stotina bilo razvijeno (nisu koriene koljke) i testiranona svom polju primene.

U daljem razvoju ES prognozira se razvoj povezivanja ES sa DSS, multimedijom, neuronskim mreamaitd.

Podele ES: Postoje dve grupe ES:

1. ES koji analiziraju neki problem2. ES koji vre sintezu u procesu reavanja problema

Prema vrsti informacija koju ES pruaju:1. Samostalni samostalno izvode proces donoenja odluke i planiranja buduih pravaca

akcije, a korisnika izvetavaju o primenjenim postupcima i razlozima za usvajanjeodreene procedure

2. Konsultantski pruaju razne konsultanste usluge: pomau korisnicima na nain na kojibi i ivi ekspert pruio svoje miljenje

3. Savetniki mogu ih koristiti i eksperti, ali i ostali korisnici kojima je potreban savet uodgovarajuim situacijama

4. Sistemi za ispitivanje ta bi bilo ako omoguavaju razmatranje odreenih situacija ukojima je potrebno predvideti efekte primene alternativnih akcija.

Prema Turban & Aronson:1. Knowledge-based ES (zasnovani na znanju)2. ES zasnovani na pravilima3. Frame-based ES (zasnovani na okvirima)4. Hybrid ES5. Ready-made, Off-the-shelf Systems (spremni za rad)6. Model-based ES (zasnovani na modelima)7. Real-time ES (rade u realnom vremenu)

Goodwin & Wright:1. ES koji se javljaju kod komplikovanih istraivakih projekata ili potencijalno nereivih

problema, gde je potrebno razviti novi nain prezentovanja ili izlaganja znanja2. ES koje su izgradili konsultanti putem korienja specijalno razvijenih koljki (shells)

ES shells sadre sve komponente kao i posebno razvijeni ES, s tom razlikom to imje baza znanja prazna, otuda i naziv prazni ili okvirni ES; korisnik koljke ES sampopunjava bazu znanja, unosei u nju pravila koja se odnose na probleme koje je



17/20

potrebno da njegov ES reava (XiPlus, EXSYS Professional, kod nas BEST Blackboard-based Expert System Toolkit).

ES poseduju sedam dimenzija:1. Ekspertiza2. Rezonovanje manipulacijom simbola

3. Opta sposobnost reavanja problema u datom domenu4. Sloenost i teina5. Reformulacija6. Rezonovanje o sebi7. Vrsta zadatka za ije se obavljanje sistem izgrauje.

Zadaci koje ES uspeno reavaju: Evodentiranje i inetpretacija podataka kojim se opisuju razliite situacije ili stanja sistema Dijagnostika i servisiranje Planiranje, predvianje i prognoziranje Dizajn Merenje

Otkrivanje kvarova u sloenim tehnikim sistemima Analiza i konsultacije Kontrola.

Model jednostavnog ES sastoji se iz etiri dela: Baza znanja

Mehanizam za zakljuivanje Korisniki interface Radna memorija

Znanje eksperta se uva u nizu fajlova nazvanih Baza znanja. Najee je znanje predstavljeno pomou if... then pravila. Mehanizam za zakljuivanje koristi bazu znanja kako bi se obezbedila nova informacija.Preko korisnikog interfacea se omoguava komunikacija izmeu ES i korisnika. Radna memorija sadridetalje o stanju znanja sistema u odreenom trenutku.

Proces f-nisanja ES moe se raslaniti na pet komponenti:

1. Akvizicija (sticanje znanja) jedan od najznaajnijih zadataka za ES, jer putem dijaloga sa

korisnikom sistem mora primiti i sintaktiki (formalno ispravne) i semantiki (semantika naukao znanju) adekvatne raznovrsne informacije.


Korisnik

PodrkaInterface, sredstva za rukovanje fajlovima,

sredstva za pruanje objanjenja, alat za

Mehanizam za

zakl uivan e

Baza znan a Radna memorija

17


18/20

2. Reprezentacija (memorisanje) znanja3. Obrada znanja (reavanje problema)

4. Komponente za objanjenje (predstavljanje znanja)5. Interface (jedinica za dijalog).

16. HYBRID SYSTEMS HS

HS nastaju integracijom dva ili vie kompjuterskih IS . Razvijeno je vie klasa HS, a meu osnovnespadaju:

Integracija DSS i ES Integracija ES i Neuronskih mrea Aspekti globalne integracije vie IS.

Oblici integracije dva ili vie IS meusobno se razlikuju po arhitekturnim reenjima spajanja sistema.

Integracija ES i DSS se moe izvesti na dva osnovna naina:1. ES integrisan kao DSS komponenta2. ES kao posebna komponenta DSS

Varijante HS: Kompletno preklopljen sistem ima dualnu prirodu, tj. zasnovan je i na znanju i na

neuronskoj mrei. Pomou ureaja za konverziju sistem moe da se prikae ili kao ES ilikao neuronska mrea, u zavisnosti od elje korisnika

Parcijalno preklopljen sistem poseduje karakteristike i ES i neuronske mree, ali ovadva sistema u ovom sluaju komuniciraju preko kompjuterske memorije ili nekespoljanje baze podataka

Paralelni ES i neuronska mrea rade zajedno, paralelno, i ne dele svoje unutranjepromenljiva niti strukturu podataka, a komuniciraju preko ulaznih i izlaznih ureaja idatoteka

Sekvencijalni izlaz iz jednog od komponentnih sistema ulaz u drugi

Povezani ili ugraeni ES ugraen u neuronsku mreu ili obrnuto (gost i domain), akorisnik vidi samo jedan sistem (domaina).


Baza podataka

Baza modela

Baza znanja

Raporti

Predvianje,ro noze

Preporuene akcije

Objanjenja, savet

Analiza i obrada

EIS

MBMS DBMS

Ekspertni sistem

Hardware &software

Donosilac odluke

Povratna sprega

Interaktivnapovratna sprega

18

Ulaz

Obrada

Izlaz


19/20

Kao najkompleksniji oblik integracije ompjuterskih IS za podrku menadment odluivanju smatra se tzv.Globalna integracija, koja moe ukljuivati nekoliko tehnologija za podrku menadmentu i nekolikokompjuterskih IS, ili ak povezivanje sa sistemima iz druge organizacije.

U okviru savremenih modela globalne integracije kompjuterskih IS ukljuene su i brojne naprednetehnologije radi poboanja karakteristika modela. U okviru filtracije podataka se ukljuuju inteligentni agenti

ili pretraivai koji znatno skrauju vreme potrebno da se izdvoje neophodne informacije. Takoe, postojitenja da se itav model uskladi sa protokolima standardnim za prikljuivanje sistema na globalnukompjutersku mreu Internet. Koncept virtuelnog poslovanja predstavlja jo jedan aspekt trgovine u

budunosti.

Prilikom izbora sistema za podrku menadment aktivnostima treba napraviti balans tako da izabranisistem u potpunosti zadovoljava potrebe poslovnog sistema, a da pri tom bude takav da obezbeujekonkurentske prednosti, adaptilnosti poslovnom okruenju i razvoj.

17. DATA WAREHOUSE DW

Bill Inmon (otac DW) definie ga kao: Subjektno orijentisanu Integrisanu Nevolatilnu Vremenski promenljivu

kolekciju podataka za podrku menaderskom procesu odluivanja.

DW je baza podataka (DataBase) sa posebnom strukturom podataka, projektovanom tako da se relativnobrzo i jednostavno mogu izvoditi sloeni upiti nad velikom koliinom podataka.

Glavna osobina je da prua brz pogled i analizu velike koliine poslovnih podataka.

IBM za DW ponekad koristi termin Informaciono skladite. Uobiajeno je da je DW smeten namainframe serverima u preduzeu.

DW obavlja najmanje tri razliite aplikacije:1. Osnovne radne aplikacije odnose se na tabele i statistike pakete, grafike alate koji su korisni

za upravljanje i predstavljanje podataka na PC-u2. Aplikacije za upite i izvetaje obrauju podatke pomou jednostavnih radnih upita i generisanje

osnovnih raporta3. Aplikacije za analizu i planiranje zadovoljavaju sutinske poslovne potrebe kao to su

predvianje, analiza proizvodnih linija, finansijska konsolidacija, profitabilnost, proizvodne mix.-analize


Proizvodni ISProgram zaperiodinoosveavanje

DW

BAZASKLADITAPODATAKA

Izvor 1

Izvor 2

Dodatne datoteke

19


20/20

Fleksibilnost i sposobnost adaptacije promenljivim poslovnim potrebama su vrlo bitne osobine DW.

Za razliku od drugih IS, DW poseduje osobine objedinjavanja razliitih podataka koji mogu poticati izrazliitih proizvodni informacionih sistema, realizovanih na razliitim platformama, moe se relativno brzootkriti promena u izvornom sistemu, ima iterativni karakter (onaj koji se ponavlja) izgradnje modela

podataka, moe se detektovati greka u proizvodnom sistemu, dugotrajnije uva podatke u odnosu naklasine porizvodno-informacijske sisteme (najee 5 10 god).

DW vri f-ju objedinjavanja podataka iz svih raspoloivih izvora, i ovo je upravo jedan od najteihzadataka prilikom izgradnje DW.

Direktan runi unos podataka u DW nije dozvoljen, jer se podaci unose preko proizvodno informacionogsistema. Unos podataka se obavlja automatski i periodino. Ovaj proces obavlja program, a dinamikanjegovog pokretanja zavisi od potrebe korisnika u pogledu aurnosti podataka.

DW koncept se zasniva na odvajanju On Line Transaction Processing OLTP i On Line AnalyticalProcessing OLAP.

OLTP operativni proces obrade podataka u kome se vrednosti podataka menjaju kontinualno u

toku dana i u trenucima koji se ne mogu unapred specifirati OLAP se obavlja uporeivanjem ili obradom izvornih podataka i analizom trendova. Ovde se

podaci ne menjaju u proizvoljnim vremenskim intervalima, ve u tano odreenim, u zavisnostiod prirode problema koji se analizira. Koriste ga analitiari, menaderi koji esto zahtevaju

pregled visoko agregiranih podataka, kao to su ukupna prodaja jedne proizvodne linije ili jednogregiona itd. ROLAP, MOLAP i HOLAP su specijalizovane OLAP aplikacije:

o ROLAP relacioni OLAP u relacione DB se smetaju podaci, a ROLAPpodsistem prua potrebnu analitiku f-nalnost.

o MOLAP multidimenzionalni OLAP multidimenzionalna baza je skladitepodataka i analitiki mehanizam. Korisnici uvaju svoje podatke specijalizovanimkockama podataka (Hybrid Cube).

o HOLAP hibridni OLAP kombinacije ROLAP i MOLAP.

Mogui problemi pri izgradnji DW: Objedinjavanje raznovrsnih podataka iz vie nivoa (vie proizvodno informacionih sistema)

ralizovanih na razliitim platformama Brzo otkrivanje nastalih promena u izvornom sistemu Iterativni karakter izgradnje modela DW, samim tim i iterativni karakter izgradnje programskog

sistema za ekstrakciju.

Datamart (trite podataka) definie f-nalnu celinu koja u sebi objedinjava podatke slilnog tipa koji suorganizovani u dimenzionalnom hodelu. Datamart moe i ne mora biti deo DW. Moe egzistirati samostalno.

Najee je u vezi sa jednim delom poslovanja preduzea, a usmeren je ka grupi korisnika (npr. Datamart zaknjigovodstvo, marketing i sl.).

Documents

Osnovi menadžmenta informacionih sistema