Osnovi saobra‡aja i transporta - Istorijski razvoj drumskog, inskog, vodnog i vazdunog saobra‡aja.docx

  • View
    92

  • Download
    6

Embed Size (px)

Text of Osnovi saobra‡aja i transporta - Istorijski razvoj drumskog, inskog, vodnog i vazdunog...

SADRAJ

1. Uvod

2. Drumski saobraaj

3. Vodni saobraaj

4. Vazduni saobraaj

5. elezniki saobraaj

6. Literatura

Uvod

Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan faktor za odravanje ekonomske kohezije, jo od doba starih carstva do modernih drava u dananjem usvetu. Satehnolokim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su znaajno evoluirala. Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. itav istorijski period razvoja saobraaja mogue je pratiti od pre industrijskog do savremenih saobraajnih mrea na poetku XXI veka, a kroz pet velikih faza, gde se svaka odlikuje specifinim inovacijamau transportnom sektoru. Pre pojave parne maine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka, nisu postojale nikakve forme motorizovanog saobraaja. Transportna sredstva su se mahom vezivala za ivotinjsku tegleu snagu u kopnenom saobraaju ili za snagu i pravac duvanja stalnih vetrova u pomorskom saobraaju. Bilo je ogranienja u koliinama robe koja se prevozila, kao i u brzini transporta ljudi i roba. Vodeni saobradaj je bio najvie razvijen i najefikasniji, tako da su gradovi na obalama mora ili velikih reka trgovali sa udaljenim regionima i na taj nain zadobijali veu ekonomsku, politiku i kulturnu mo i vei uticaj nad okolnom teritorijom. Zato nije ni iznenaujue to su se prve civilizacije razvile upravo u dolinama velikih reka, kako zbog dobrih uslova za bavljenje poljoprivredom, tako i zbog trgovine (npr: doline Tigra i Eufrata, Nila, Inda, Ganga, Hoang Hoa). Kako je efikasnost transportnog sistema u ovom periodu bila izuzetno niska, tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Iz perspektive regionalnih ekonomija, u takvom okruenju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovake veze bio je najvie do 50 km u preniku. Meunarodna trgovina je i tada postojala, ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi idostupni malom broju bogatih), jer je bilorei o zainima, svili, vinu, parfemima robi koja je do Evrope dovoenauvenimPutem svile. U takvom okruenju, bilo je teko govoriti o bilo kakvom urbanom sistemu, ve pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ogranienom trgovinskom razmenom. Ipak, kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu uvenaRimska imperija i Kinesko carstvo. Oba carstva su tokom svoje istorije posveivale velike napore izgradnji saobraajne mree, pokuavajui na taj nain da odre kontrolu nad svojom velikom teritorijom tokom dueg vremena. Rimljani su bili poznati graditelji puteva, te su tako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu, a potom i u drugim delovima carstva, povezujui velike gradove na Mediteranu. Kako je carstvo raslo, tako se putna mrea razvijala i dostigla u jednom trenutku 80000 km odlino izgraenih puteva (III vek). Sa druge strane Zemljine kugle, Kinesko carstvo je bilo daleko poznatije po izgradnji sistema kanala i renom saobraaju. Ti kanali inili su sistem pod nazivom Veliki kanal (neki delovi i danas postoje). Tokom period XIV-XVII veka ovaj sistem dostigao je duinu od 250000 km, povezujui Peking na severu i Handou na jugu sa obalom mora na istoku (dva velika rena basena Jangcekjanga i Hoanhoa).Tokom srednjeg veka trgovina se pojaala i to trgovina pomorskim putem. Plovidbe su bile intenzivne La Manom, Severnim morem, Baltikim morem i Mediteranom, gde je bilo skoncentrisano i najvie luka (Venecija, Barselona, Lisabon, Bordo, Hamburg, Norvi, London). Najvie se trgovalo groem, vinom, vunom,drvetom, kamenom, soli, ili nekim luksuznim robama. Tokom XIV veka pojavili su se savremeniji i bri brodovi (karavele i galeoni). Evropljani su krenuli u traganje za novim, alternativnim i pomorskim putem za bogatu Indiju jer su padom Carigrada 1453. godine Turci konano presekli kopnene trgovake puteve sa Bliskim i Dalekim Istokom. Tom prilikom, poto je bilo rei o jedrenjacima, glavni uslov i faktor plovidbe bili su stalni vetrovi i kretanje morskih struja, pa su tako i traganja za alternativnim pravcima bila znatno uslovljena ovim prirodnim faktorima. Ipak, Evropljani su krajem XV i tokom XVI i XVII veka uspeli da otkriju amerike kontinente, oplove Afriku, naprave krunu turu oko Zemljine kugle, otkriju Australiju, plove po Okeaniji, i na taj nain znatno proire granice i mogunosti pomorskih saobraajnih pravaca. U tom periodu smenjivalo se nekoliko velikih pomorskih sila: panija i Portugalija,Holandija, Engleska. Do kraja XVII veka najvei deo kolonija u svetu drali su Evropljani i zahvaljujui njima odvijala se intenzivna kolonijalna trgovina, korienjem pre svega pomorskog saobraaja. Nova era u razvoju saobraaja bila povezana sa industrijskom revolucijom i primenom parne maine u konstruisanju savremenih saobraajnih sredstava. Zato se u nekom istorijskom razvoju saobraaja prvo izdvaja period od 1800-1870. godine, kada se deavaju brojne inovacije, vane za razvoj saobraajnog sistema, parna lokomotiva Stivensona 1812 .godine i njen prvi put od stanice Stokton do stanice Darlington u Engleskoj, nakon ega elezniki saobraaj poinje intenzivni razvoj. Zavretak transkontinentalne pruge u SAD 1869. godine bio je od presudnog znaaja za teritorijalni razvoj ove drave. Tada je konano Istona obla SAD povezana kopnenim putem sa Zapadnom obalom. Prvi parobrodi se pojavljuju 40-ih godina XIX veka i oznaavaju pravu revoluciju u renom i pomorskom saobraaju. Razvoj pomorskog saobraaja bio je podstaknut iskopavanjem dva velika kanala koji su uticali neposredno na skraivanje meunarodnih pomorskih puteva (Suecki kanal 1869. godine i Panamski kanal 1914. godine). Moderna era u razvoju saobraaja zapoinje krajem XIX veka (od 1870.) i to daljim razvojem eleznikog saobraaja (razvija se u Evropi i Severnoj Americi, ali se gradi i u siromanim delovima Afrike i Azije kao orue za uspeno osvajanje resursnih dobara u tim zemljama od strane kolonijalnih posednika primer je Indija koja je bila engleska kolonija i kao posledica intenzivne gradnje eleznike mree iz tog perioda Indija i danas ima najguu elezniku mreu na svetu). Potom dogaaju se epohalni pronalasci telegrafa i telefona ime zapoinje era telegrafsko telefonskog saobraaja, odnosno era kasnije savremenih telekomunikacionih sredstava. Posebno vaan momenat u razvoju svetskog saobraaja, a pre svega drumskog, bila je konstrukcija T-modela u fabrici automobila Ford u SAD, ime je oznaen poetak masovne proizvodnje automobila, odnosno potronje istih. Pre toga prethodili su pronalasci motora sa unutranjim sagorevanjem (Daimler 1889. godine) i dizel motora (1885. godine), kao i pneumatskih guma (Dunlop 1885. godine). Sa druge strane, ako su automobili znaajno uticali na razvoj drumskog saobraaja, to je bilo jo uvek u sferi prometa putnika. Kada je re o prometu roba, poetkom, a posebno tokom XX veka, ekonomija obima i poveane proizvodnje i potronje u svim sferama uticali su na razvoj saobraaja (kabasti i teki tereti tipa ruda ili poljoprivrednih proizvoda sada su mogli da se prevoze jeftinije i bre na vee udaljenosti zahvaljujui unapreenju brodogradnje). Tankeri za prevoz nafte i njenih derivata su, takoe, primer razvoja saobraaja, jer se sada ovaj energent mogao prevoziti na velike udaljenosti. Saobraaj je intenzivniji od Bliskog istoka prema Zapadnoj Evropi, Severnoj Americi i Japanu, jer su tankerske rute za prevoz nafte bile najbrojnije upravo na ovim destinacijama. Istovremeno i tonaa tankera se stalno poveavala (od 100000 tona 60-ih godina XX veka do dananjih 550000 tona). Poetak XX veka oznaio je i pojavu jednog novog vida saobraaja avionskog. Nakon prvog leta balonom 1783. godine, prvi zvanian let bio je let brae Rajt 1903. godine ime zapoinje era avionskog saobraaja. U poetku avionski saobraaj se koristio za transport putnika i pote, a tek od 1919.godine zapoinju prvi letovi za transport robe. Meutim i danas ovaj vid saobraaja se smatra izuzetnom skupim za transport kabastih i tekih materijala, pa se transport robe avionskim saobraajem ograniava samo na neke vrste roba i najvie putnika. Dostignua nauke i tehnike u avionskom saobradaju, ipak, su najpre bila vezana zavojnu industriju. U toku XX veka razvio se i telekomunikacioni saobraaj, u kome su poslednje decenije XX veka bile obojene prodorom Interneta i internet veza kao posebnog vida komunikacija.

Drumski saobraaj Drumski saobraaj ima vodeu ulogu u prevozu putnika u svetu (80% svetskog prometa putnika), ali i roba na kratka i srednja rastojanja (od vrata do vrata). Meu drugim vrstama saobraaja, drumski saobraaj je vodei i po duini mree saobraajnica (24 mil. km, ili 70% svetskog saobraajnog sistema). Ipak, drumski saobraaj se svrstava u red mlaih saobraajnih grana.Njegova istorija zapoinje u drugoj polovina XIX veka i obeleena je razvojem motora sa unutranjim sagorevanjem. Karl Benc 1885. godine konstruie prvi automobil sa unutranjim sagorevanjem na tri toka, koji se smatra preteom modernog automobila. Iste godine Gotlib Dajmler konstruie preteu dananjeg motocikla, a godinu dana kasnije isti ovek konstruie prvi automobil na etiri toka.Godina 1913. se smatra prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi pokretna proizvodna traka. U periodu od 1909-1927. godine Fordove fabrike su proizvele 15 miliona automobila (uveni model TT), koji su preplavili ameriko trite.Zasluge za razvoj automobilskog saobraaja imaju jo i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela, potom Lui Reno, Mielin (zasluga za pronalazak pneumatske gume, ali je Danlop koji je prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. godine), Milde, Dore, Pore, Frederik i arls Rojs, Dizraeli (napravio dvoetani autobus), Vinenco Lanija.Karl Benc za volanom svog automobila (1885)

Najvei automobilski park na svetu imaju najrazvijenije zemlje: SAD, Japan i Nemaka. Dok u Zapadnoj Evropi i u manjem stepenu Severnoj Africi, Japanu i Australiji preovlauju laki automobili, u zemljama u razvoju Afrike, Azije i ZND polovinu voznog p