I OSNOVNE ODREDBElan 1Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju, izvoenju i odravanju nearmiranih zidanih konstrukcija i delova zgrada koji se izrauju od zidanih elemenata od vetakog kamena i prirodnog tesanog kamena (u daljem tekstu: zidani zidovi).Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na stambene, administrativne, javne, industrijske, poljoprivredne i druge zgrade (u daljem tekstu: zgrade), kao i na zidove zgrada u seizmikim podrujima.Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na armirane zidane konstrukcije, na zidove zgrada optereene dizalicama ili drugim postrojenjima iji uticaji se uzimaju u raun kao dinamika optereenja i na montane konstrukcije koje se izrauju od zidanih elemenata od vetakog kamena.lan 2Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledea znaenja:1) granini uticaji su karakteristina optereenja pomnoena parcijalnim faktorima sigurnosti za optereenja;2) karakteristina vrstoa zida je pritisna, savojna ili vrstoa pri smicanju za koju postoji verovatnoa od 5 % ili manja da, utvrena ispitivanjem na uzorcima, bude manja od deklarisane veliine;3) granina nosivost preseka je karakteristina vrstoa podeljena parcijalnim faktorom sigurnosti za materijal;4) visina izvijanja zida ili stuba je visina koja se uzima za proraun koeficijenta izvijanja;5) efektivna debljina zida ili stuba je debljina koja se uzima za proraun koeficijenta izvijanja;6) koeficijent izvijanja je kolinik visine izvijanja i efektivne debljine zida ili stuba;7) zidni elementi od vetakog kamena su puni i uplji elementi od peene gline, betona, lakoagregatnog betona, autoklaviranog elijastog gasbetona i kreno-silikatnog betona, koji imaju oblik pravouglog paralelopipeda, prirodnog tesanog kamena ili drugih odgovarajuih materijala istog oblika;8) marka zidnih elemenata je pritisna vrstoa, u njutnima po kvadratnom milimetru (N/mm2), raunata na bruto-presek elementa, odreena saglasno propisima o jugoslovenskim standardima;9) malter je meavina krea, cementa, krea i cementa ili drugog hidraulinog veziva sa mineralnim agregatom i vodom, kojoj se mogu dodati dodaci radi poboljanja svojstva; dozvoljava se i upotreba lepila sa odgovarajuim punilom;10) marka maltera je pritisna vrstoa maltera, u N/mm2, odreena saglasno propisima o jugoslovenskim standardima;11) nosei zidovi su elementi aksijalno ili ekscentrino napregnuti na pritisak i smicanje i projektovani s ciljem da prenesu vertikalno optereenje od vetra na nosee elemente (zidove, meuspratne tavanice i dr.);12) nenosei zidovi su elementi optereeni preteno sopstvenom teinom i ne slue za ukruenje noseih zidova, ali treba da budu sposobni da prenesu optereenje od vetra na nosee elemente (zidove, meuspratne tavanice i dr.);13) zidovi za ukruenje su elementi koji slue za ukruenje zgrade ili spreavanje izboavanja noseih zidova;14) jednoslojni zidovi su zidovi sastavljeni od zidnih elemenata iste vrste koji su na preklop u jednom pravcu ili vie pravaca i potpuno su zaliveni malterom;15) jednoslojni meoviti zidovi su zidovi sastavljeni od dve vrste zidnih elemenata, iste veliine ali razliitog kvaliteta, potpuno zaliveni malterom tako da zajedno prenose optereenje;16) dvoslojni zidovi su zidovi koji se sastoje od dva paralelna jednoslojna zida na razmaku ne veem od 2,5 cm; razmak je popunjen malterom u toku zidanja, a slojevi su povezani tako da zajedniki prenose optereenje;17) dvoslojni zidovi sa upljinom su zidovi koji se sastoje od dva paralelna jednoslojna zida na razmaku ne manjem od 5 cm i ne veem od 10 cm, iji su slojevi efikasno povezani zidnim spojnicama; njihov meurazmak ostaje prazan ili se puni nenoseim materijalom (slojevi toplotne izolacije i dr.);18) stubovi su samostalno nosei vertikalni zidani elementi ija irina iznosi najvie etiri njihove debljine;19) visina sprata zgrade je razmak izmeu dve meuspratne tavanice.lan 3Projektna dokumentacija za zidove zgrada iz ovog pravilnika mora da sadri: tehniki izvetaj, statiki proraun za nosee zidove, planove sa podacima o predvienim lokalnim oslabljenjima zidova i eventualno potrebnoj privremenoj zatiti zidova od uticaja koji bi mogli da smanje njihovu nosivost ili nepovoljno deluju na druge njihove funkcije, sve podatke o vrsti, kvalitetu i koliini materijala koji se upotrebljava i tehnike uslove za izvoenje radova, sa postupkom kontrole i ocene kvaliteta.lan 4Navedene oznake, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja:M- momenat savijanja;

N- vertikalno optereenje u voru zid - tavanica;

Nm- vertikalno optereenje na polovini visine zida;

Ns- nosivost preseka za granine uticaje optereenja;

Nu- granina nosivost preseka;

e- ekscentricitet sile pritiska;

fe- srednja pritisna vrstoa zidnog elementa;

fev- srednja pritisna vrstoa zidnog elementa konvertovana na vazduno suv uzorak;

d- debljina zida;

hs- svetla visine sprata;

hef- raunska visina izvijanja;

- koeficijent izvijanja;

o- projektom utvren napon pritiska od vertikalne sile;

Yf- parcijalni faktor sigurnosti za optereenje;

Ym- parcijalni faktor sigurnosti za materijal;

fk- karakteristina pritisna vrstoa zida;

ffks- karakteristina pritisna vrstoa stuba;

fxk- karakteristina savojna vrstoa zida;

fsk- karakteristina vrstoa zida na smicanje;

fz- pritisna vrstoa zida pri lomu;

h- koeficijent skupljanja zida;

- koeficijent teenja zida;

T- koeficijent toplotne dilatacije zida;

- koeficijent trenja;

ft- karakteristina zatezna vrstoa zida;

fm- minimalna pritisna vrstoa maltera nakon 28 dana;

fb- normalizovana pritisna vrstoa zidnog elementa.

II MATERIJALIlan 5Osnovni materijali od kojih se grade zidovi zgrada su zidni elementi od vetakog kamena i prirodnog tesanog kamena i malteri, ija su svojstva propisana ovim pravilnikom.Ako se za zidanje ili ugraivanje u zidove upotrebljavaju i drugi materijali, oni moraju zadovoljavati uslove kvaliteta propisane odgovarajuim jugoslovenskim standardima.1. Zidni elementilan 6Za zidanje zidova zgrada upotrebljavaju se sledei zidni elementi od vetakog ili prirodnog kamena:1) pune opeke od gline, pune fasadne opeke od gline i pune opeke od gline sa olakanom osnovnom masom koje zadovoljavaju uslove propisane jugoslovenskim standardima JUS B.D1.011, JUS B.D1.013 i JUS B.D1.016;2) uplje fasadne opeke i blokovi od gline, uplje opeke i blokovi od gline i uplje opeke i blokovi od gline sa olakanom osnovnom masom koje zadovoljavaju uslove propisane jugoslovenskim standardima JUS B.D1.014, JUS B.D1.015 i JUS B.D1.016;3) uplji blokovi od betona koji zadovoljavaju uslove propisane jugoslovenskim standardom JUS U.N1.100;4) kreno-silikatne pune fasadne opreke, pune i uplje opeke i uplji blokovi koji zadovoljavaju uslove propisane jugoslovenskim standardom JUS U.N3.300;5) zidni blokovi od autoklaviranog elijastog gasbetona koji zadovoljavaju uslove propisane jugoslovenskim standardima JUS U.N1.308 i JUS UN.N1.309;6) prirodni obraeni ili neobraeni kamen.Zidni elementi mogu se izraivati i od drugog materijala ako se dokae da se izradom zidova od takvog materijala obezbeuju nosivost, stabilnost i trajnost zidova u stepenu propisanom ovim pravilnikom.lan 7Za nosee zidove zgrada i zidove za ukruenja ne smeju se upotrebljavati zidni elementi sa horizontalnim upljinama, niti druge vrste zidnih elemenata koji imaju manje marke od:1) 10 N/mm2za elemente od peene gline i kreno-silikatne elemente;2) 7,5 N/mm2za blokove od lakoagregatnog betona i betona sa kamenim agregatom;3) 2,5 N/mm2za autoklavirani elijasti beton.Za ostale vrste zidnih elemenata pritisna vrstoa ne sme biti manja od 2,5 N/mm2.lan 8Zidni elementi, radi obezbeenja sigurnosti, stabilnosti i drugih zahtevanih funkcija zidova zgrada, moraju trajno zadrati svoje poetne osobine.Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, moe se dozvoliti manja promena tona boje zidnih elemenata.2. Malterlan 9Za zidanje zidova zgrada upotrebljavaju se malteri koji zadovoljavaju uslove propisane jugoslovenskim standardom JUS U.M2.010 i uslove date u tabeli 1.Najmanje dozvoljene marke maltera za zidanje su:a) za opeke i blokove od peene gline ili krenog silikata - kreni malter marke M1, produni cementni malter marke M2 ili cementni malter marke M 10;b) za blokove od betona, lakoagregatnog betona i autoklaviranog gasbetona, ako nisu primenjena odgovarajua lepila produni cementni malter marke M2 ili cementni malter marke M10.Tabela 1- Vrste maltera prema pritisnoj vrstoiKlasa malteraSrednja pritisna vrstoaposle 28 danafmN/mm2

M11,0

M22,0

M55,0

M1010,0

M1515,0

lan 10Prijanjanje maltera na zidne elemente mora biti takvo da obezbedi da zidovi zgrada ispune zahteve za koje su projektovani.Kod konstrukcije zidova zgrada kod koje veliina prijanjanja maltera na zidne elemente nije poznata, ili je zbog glatkoe zidnih elemenata i drugih razloga pod sumnjom, odgovarajuim ispitivanjem mora se dokazati vrednost ovog prijanjanja, na centrino zatezanje.3. Ugraeni elementilan 11Radi trajnog ispunjavanja svojih funkcija, veze zidova, zatege, ankeri i drugi ugraeni elementi moraju se na odgovarajui nain zatititi od korozije. Metalni elementi, po pravilu, tite se vruom galvanizacijom niskougljeninih elika ili austenitnim nerajuim elikom. Dozvoljena je primena i drugih sistema antikorozivne zatite.4. Zidovilan 12Pritisna vrstoa zida pri lomu fz odreuje se ispitivanjem do loma na najmanje tri mala uzorka zida.Marka zida MZ odreuje se prema pritisnoj vrstoi. Uslovi za odreivanje marke zida dati su u tabeli 2.Tabela 2- Uslovi za odreivanje marke zida i karakteristine pritisne vrstoe fkMarka zida MZNajmanje pritisne vrstoe pri lomu

Pritisna vrstoa pri lomufzN/mm2Najmanja pojedinana vrednostN/mm2Aritmetika sredina uzorakaN/mm2Karakteristina pritisna vrstoafkN/mm2

1,51,51,51,81,2

2,02,02,01,41,6

2,52,52,52,92,0

3,53,53,54,12,8

55,05,05,94,0

66,06,07,04,8

77,07,08,25,6

99,09,010,67,2

1111,011,012,98,8

1313,013,015,310,4

1616,016,018,812,8

2020,020,023,516,0

Ako je vrednost fzizmeu dve marke zida iz tabele 2, kao marka zida uzima se manja vrednost.lan 13Karakteristina pritisna vrstoa zida fkodreuje se kao:fk= 0,80 MZgde je MZ marka zida iz tabele 2.Ako je vrednost fk, dobijena ispitivanjem, izmeu dve marke zida iz tabele 2, kao marka zida uzima se manja vrednost.lan 14Ako karakteristina pritisna vrstoa fk nije odreena ispitivanjem i nije izraunata prema lanu 13. ovog pravilnika, moe se pretpostaviti da ona nee biti manja od vrednosti izraunate pomou obrasca:fk= K fb0,65 fm0,25(N/mm2)za fb50 N/mm2i maltere sa presekom (tj. ne malteri od lakih agregata), gde je:K = 0,60 - ako je debljina zida jednaka irini ili duini zidnog elementa tako da u zidu nema nikakve podune malterske spojnice;K = 0,55 - ako u delu zida ili po celoj njegovoj duini postoji poduna malterska spojnica;fb=fev- ako je normalizovana pritisna vrstoa zidnog elementa u N/mm2; ona se dobija kao proizvod srednje pritisne vrstoe zidnih elemenata konvertovane na vazduno suv uzorak fevi vrednosti faktoraiz tabele 3; faktorje korekcioni faktor koji uzima u obzir odnos irine i visine zidnog elementa;Tabela 3- Veliine faktoraVisina zidnogelementa, u mmirina zidnog elementa u mm

90100150200250

500,700,650,60--

650,750,700,650,600,55

1000,900,850,800,700,65

1501,051,000,950,850,80

2001,201,151,101,000,90

250 i vie1,251,201,151,051,00

fm- srednja pritisna vrstoa maltera.lan 15Ako karakteristina pritisna vrstoa jednog zida ili stuba fks iji je horizontalni optereeni presek manji od 0,1 m2nije odreena ispitivanjima i nije izraunata prema lanu 13. ovog pravilnika, moe se pretpostaviti da ona nee biti manja od vrednosti izraunate pomou obrasca:fks= (0,70 + 3 A) fk(N/mm2)gde je:fk- karakteristina pritisna vrstoa izraunata prema lanu 14. ovog pravilnika;A - povrina optereenog horizontalnog preseka zida ili stuba izraena u m2. Vrednost za A unosi se u izraz bez oznake jedinice mere.lan 16U zidovima i stubovima naponi istog zatezanja upravno na horizontalnu spojnicu nisu dozvoljeni.lan 17Veliina karakteristine savojne vrstoe zida fxkodreuje se ispitivanjem do loma.Savojna vrstoa zida pod pravim uglom u odnosu na vertikalne spojnice moe se pri proraunima uzimati u obzir samo za zidove ije uklanjanje iz konstrukcije ne bi ni na koji nain uticalo na stabilnost preostalog dela konstrukcije.lan 18Karakteristina vrstoa zida pri smicanju fskutvruje se ispitivanjem ili se moe izraunati pomou obrasca:fsk= fsko+ 0,4nK fb(N/mm2)gde je:fsko- karakteristina vrstoa zida pri smicanju, pri naponu pritiskan= 0 od vertikalnih uticaja na zid (tabela 4);n- najmanji projektom utvreni napon pritiska od ventilacionih uticaja na zid na nivo koji se posmatra;fb- normalizovana pritisna vrstoa zidnog elementa, u N/mm2prema lanu 17. ovog pravilnika;K = 0,05 - za zidne elemente sa manje od 25% vertikalnih upljina;K = 0,04 - za zidne elemente sa 25% i vie vertikalnih upljina koji idu kroz celu visinu ili deo visine zidnog elementa.Veliina izraunate vrednosti karakteristine vrstoe zida pri smicanju ne moe biti vea od dozvoljenih vrednosti za fskdatih u tabeli 4.Tabela 4- Najvee dozvoljene vrednosti vrstoe zida pri smicanju fski vrednosti fskoZidni elementKlasa malterafskoN/mm2Najvee dozvoljenevrednosti fskN/mm2

Sve vrste elemenata sa 25% i vie vertikalnih upljinaM15, M10, M5, M20,20,10,8 ali ne vie od podune pritisne vrstoe zidnog elementa*

Elementi sa manje od 25% vertikalnih upljina:

- beton, elijastiM15, M10, M5, M20,20,8

beton i kreni silikati0,1

- glina saM15, M10, M5, M20,31,0

fb15 N/mm20,1

- glina saM15, M10, M5, M20,31,5

fb> 15 N/mm20,1

* Ako su oblik i raspored upljina u zidnom elementu takvi da je pritisna vrstoa u podunom pravcu elementa vea od 0,15 pritisne vrstoe u vertikalnom pravcu, granina vrednost za fskje 0,8 N/mm2.

lan 19Ako je pri proraunavanju zidova zgrada neophodna vrednost modula elastinosti i modula smicanja, odgovarajue vrednosti utvruju se ispitivanjem.Ako ovi moduli nisu odreeni ispitivanjem, mogu se izraunati pomou sledeih obrazaca:a) za kratkotrajni sekantni modul elastinosti pri jednoj treini pritisne vrstoe zida:Ez= Ke fkgde je:fk- karakteristina pritisna vrstoa zida, u N/mm2, aKe- ima vrednost 500 za autoklavirane elijaste betone, a vrednost 1 000 za ostale zidne elemente iz lana 6. ovog pravilnika;b) za modul smicanja:Gz= 0,12 Ezgde je Ezmodul elastinosti iz stava 2. ovog lana.lan 20Koeficijent trenja izmeu ravne povrine betona i zidanog zida moe se uzeti ka= 0,6.III OSNOVE PRORAUNAlan 21Uticaji u presecima zidova zgrada proraunavaju se po teoriji konstrukcija.Izuzetno, uticaji u presecima mogu se odrediti i na osnovu rezultata ispitivanja na konstrukcijama i modelima.U proraun uticaja na zidove zgrada uvode se optereenja prema odgovarajuim propisima o tehnikim normativima za optereenje konstrukcija.lan 22Preseci noseih zidova zgrada proraunavaju se prema graninim stanjima nosivosti. Proraun mora da obezbedi i odgovarajuu sigurnost prema graninim stanjima upotrebljivosti. Ako preseci noseih zidova imaju odgovarajuu sigurnost prema lomu, moe se pretpostaviti da postoji i sigurnost prema graninim stanjima upotrebljivosti. Proraun prema graninim stanjima dozvoljava se samo ako je zid zidan u produnom ili cementnom malteru marke M2 i vie.Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, preseci noseih zidova zgrada visine do pet zidanih etaa, sa svetlom spratnom visinom do 2,75 m, sa rasponima tavanica do 6 m pokretnim optereenjem do 3 kN/m2, ne moraju se proraunavati prema graninim stanjima nosivosti za vertikalna optereenja i optereenja vetrom, ve se mogu proraunavati i prema dozvoljenim naponima zidova.lan 23Sigurnost zida pri lomu je zadovoljena ako je granina nosivost preseka Nu, vea ili jednaka nosivosti Nstog preseka za granine uticaje optereenja.lan 24Granina nosivost preseka izraunava se pomou obrasca:Nu=fk A

m

gde je:fk- karakteristina pritisna, savojna ili vrstoa pri smicanju zida odreena prema l. 12. do 18. ovog pravilnika;m- parcijalni faktor za materijale iz tabele 5.Faktorim uzimaju u obzir i ponaanje zida pri dugotrajnim uticajima;A - povrima preseka, u mm2.Tabela 5- Vrednosti parcijalnog faktora za materijalemza granina stanja loma zida pri pritisku, savijanju i smicanjuKategorija kontrole izvoenja radova pri zidanju

zidovistubovi

ABAB

Kategorija kontroleI2,53,02,93,6

materijala za zidanjeII2,83,03,23,6

Ako se pri proraunu uzima u obzir i efekat teenja, vrednostim uzimaju se kao 0,85 vrednosti iz tabele 5.lan 25Za odreivanje nosivosti preseka za granine uticaje optereenja Nsu proraunu se uvode granini uticaji dobijeni kao zbir proizvoda komponenata karakteristinih optereenja i parcijalnih faktoraf.Pri proraunu nosivosti preseka uzimaju se u obzir sledee vrste optereenja zgrade:1) karakteristina sopstvena teina Gkje masa konstrukcije zgrade sa pregradnim zidovima, oblogama zidova, podovima, ugraenim delovima i instalacijama;2) karakteristino promenljivo optereenje Qkkoje obuhvata nepokretno i pokretno korisno optereenje, sneg i led;3) karakteristino optereenje vetrom Wk;4) mogua sluajna optereenja Qs, ukljuujui uticaje od zemljotresa;5) potisak zemlje na podrumske zidove Qz.Uticaji od seizmikih sila proraunavaju se prema propisu o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima, a nosivost preseka dokazuje se samo prema graninom stanju loma.lan 26Pri proraunu zidova zgrade moraju se proveriti sledee kombinacije graninih uticaja:1) za sopstvenu teinu i promenljivo optereenje:Qu= 1,0 Gk+ 1,5 QkiliQu= 1,35 Gkako je ovaj drugi uticaj vei;2) za sopstvenu teinu i vetar:Qu= 1,0 Gk+ 1,35 WkiliQu= 1,35 Gkako je ovaj drugi uticaj vei;3) za sopstvenu teinu, promenljivo optereenje i vetar:Qu= 1,2 Gk+ 1,2 Qk+ 1,2 Wk4) za mogua sluajna optereenja:Qu= 1,0 Gk+ 0,35 Qk+ 0,35 Wk+ 1,0 QSAko su u pitanju zgrade koje se preteno koriste kao skladita, a promenljivo optereenje ima uglavnom stalan karakter, uzima se obrazac:Qu= 1,0 Gk+ 1,0 Qk+ 0,35 Wk+ 1,0 QSU datim obrascima koeficijenti uz pojedinane komponente optereenja su parcijalni faktori sigurnostif.Pri odreivanju nosivosti preseka za granine uticaje optereenja Nsmora se uzeti u obzir najnepovoljnija kombinacija graninih uticaja pri graenju ili korienju zgrade.Sluajna optereenja QSne odnose se na seizmika optereenja.lan 27Za proraun preseka prema graninom stanju loma koji su napregnuti normalnom silom pritiska, na savijanje sa normalnom silom ili samo na savijanje, uzimaju se sledei naponsko-deformacijski dijagrami/pritisnutog zida, i to:1) za zidove zidane elementima od autoklaviranog elijastog betona - trougaono pravougaoni dijagram prema slici 1a, gde u intervalu 02,2 napon raste do fk, a u intervalu 2,23,5 jednak je fk;2) za zidove zidane sa svim ostalim materijalima iz lana 6. ovog pravilnika, osim za zidove od autoklaviranog elijastog betona - pravougaoni dijagram prema slici 1b, gde je 03,5 , vai= fk.U dijagramima na slici 1, fkje karakteristina pritisna vrstoa zida odreena saglasno l. 12. do 15. ovog pravilnika.

Slika 1 - Naponsko-deformacijski dijagramilan 28Pri proraunu zidova zgrada mora se voditi rauna o nepovoljnim uticajima na zgradu, koji mogu nastati delovanjem temperature, promenom vlanosti, skupljanjem i irenjem, teenjem, sleganjem ili deformacijom elemenata zgrade, ukljuujui i razdeone i pregradne zidove.lan 29Vrednosti skupljanja, teenja i toplotne dilatacije zidova date su u tabeli 6 i mogu se uzeti kao projektne vrednosti pri izraunavanju deformacija.Stvarne vrednosti deformacija se meusobno veoma razlikuju i mogu i do 50% odstupati od vrednosti datih u tabeli 6.Ako se pri proraunu uzimaju u obzir deformacije, mora se navesti vrsta i marka zidnih elemenata i maltera.lan 30Ekscentricitet optereenja zidova i stubova zgrade moe se izraunati metodama teorije konstrukcija za vor zid - tavanica, uzimajui u obzir presek bez prslina ili sa prslinama, i priblinom metodom koja se zasniva na preseku bez prslina i elastinom ponaanju materijala, za promenljivo optereenje koje nije vee od 3 kN/m2.Za zidove sa upljinom, ekscentricitet se izraunava samo za unutranji nosei sloj zida.Radi utvrivanja momenata u vorovima zid - tavanica, promenljivo optereenje se moe uzeti kao stalno. Rezultirajui ekscentricitet optereenja na bilo kom nivou moe se izraunati uz pretpostavku da je ukupno vertikalno optereenje na zid aksijalno u odnosu na vertikalni oslonac.lan 31Prema priblinoj metodi ekscentricitet vertikalnog optereenja zgrade u voru zid - tavanica izraunava se na sledei nain (slika 2); rotacija tavanice deluje tako da vertikalna reakcija NDima ekscentricitet eD. Za unutranji zid zgrade moe se pretpostaviti da eDiznosi 5% od razlike izmeu raspona tavanica koje nosi ovaj zid. Za spoljni zid zgrade pretpostavlja se da eDiznosi 5% od raspona tavanice koja se oslanja na taj zid.Tabela 6- Projektne vrednosti za skupljanje, teenje i toplotnu dilatacijuVrsta zidnih elemenataSkupljanjeTeenjeToplotnadilatacija

h1)2)TK3)

mm/m10-6/o

Peena glina- 0,1 do + 0,20,76

Kalcijum-silikati-0,21,58

Autoklavirani gasbeton-0,51,58

Beton-0,21,510

Lakoagregatni beton-0,32,510

1)hje konana vrednost skupljanja ili irenja usled vlage; minus oznaava skupljanje, a plus irenje2) je konani koeficijent teenja=/elgde jekrajnja deformacija teenja, ael=/E3)Tje koeficijent toplotne dilatacije

Slika 2 - Pojednostavljene pretpostavke za proraun momenta u vorovimaPretpostavlja se da na najvioj tavanici zgrade ukupni moment MD= NDeDdeluje na vrhu zida koji tu tavanicu nosi.Pretpostavlja se da je na niim spratovima zgrade ukupan moment MZ=NZeZpodjednako raspodeljen na vrh i podnoje zida tog sprata.Pretpostavlja se da vertikalno optereenje Nood gornjih spratova deluje centrino na zid.Za meuspratne ploe oslonjene na etiri strane na zidove, sa odnosom duina strana do 1:2, pri odreivanju ekscentriciteta kao raspona tavanice moe se uzeti veliina koja odgovara duini od 2/3 duine krae strane ploe.Ako je ekscentricitet eD, dobijen proraunom prema priloenoj metodi, vei od 1/3 debljine d zida, uzima se da je eD= 1/3 d.IV STABILNOST ZGRADE I GRAEVINSKIH ELEMENATAlan 32Stabilnost zidanih zgrada i graevinskih elemenata ostvaruje se pomou zidova za ukruenje i meuspratnih tavanica ili pomou drugih konstrukcionih mera.Ako su sposobne da prenose optereenja u svojoj ravni kao ploasti nosai, meuspratne tavanice se smatraju dovoljnim ukruenjem.lan 33Sva optereenja moraju se sigurno preneti na temelje zgrade, to se dokazuje statikim proraunom.Pri dokazivanju stabilnosti zgrade statikim proraunom moraju se uzeti u obzir i odstupanje od vertikalnosti (usled dejstva horizontalnih sila) graevinskih elemenata koji slue za ukruenje, kao i horizontalne sile koje bi mogle nastati iskoenjem ovih graevinskih elemenata za ugaodat u radijanima. Ugaose odreuje pomou obrasca:=1

100hb

gde je hbvisina zgrade, u metrima, iznad ravni temelja.Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, proraunom se ne dokazuje stabilnost zgrada koje imaju do est punih spratova, ukljuujui podrum i potkrovlje sa spratnom visinom do 3,00 m, ako zgrada ima dovoljan broj zidova za ukruenje koji idu od spoljnjeg do spoljnjeg zida ili od spoljnjeg do unutranjeg noseeg zida.Stabilnost noseih zidova hala na delovanje sila vetra mora se uvek dokazati proraunom.lan 34Pri proraunu sigurnosti zgrade na prevrtanje uzima se da je zgrada kruto telo.Faktor sigurnosti zgrade na prevrtanje, u najnepovoljnijem smeru za zgradu izloenu istovremenom delovanju karakteristinih nepovoljnih horizontalnih optereenja i sopstvene mase, mora biti najmanje 1,5.lan 35Debljina noseih zidova zgrada odreuje se statikim proraunom. Prilikom izbora debljine zida treba voditi rauna i o funkcijama zida u vezi sa toplotnom i zvunom zatitom, zatitom od vlage i procurivanja i poarnom zatitom.Na spoljnim nemalterisanim zidovima zgrade - fasadi, zidni elementi moraju biti otporni prema mrazu.lan 36U statikom proraunu za graevinski element za koji postoji opasnost od oteenja ili unitavanja (npr. udar vozila u nosei zid ili stub) moe se proraunati optereenje od udara vozila ako se zgrada ne obezbeuje na drugi odgovarajui nain.1. Jednoslojni nosei zidovilan 37Najmanja debljina jednoslojnog spoljnjeg noseeg zida zgrade iznosi:1) 19 cm za zgrade sa visinom sprata veom od 3 m i najveim rasponom meuspratne tavanice od 4,8 m;2) 24 cm za zgrade sa visinom sprata do 3 m, a najvie 3,5 m i/ili, rasponom meuspratne tavanice veim od 4,8 m, a najvie od 6,0 m.lan 38Stub ne sme imati horizontalni presek manji od 0,04 m2.Najmanja duina stubova u jednoslojnom spoljnjem i unutranjem noseem zidu zgrade iznosi:1) 24 cm za zidove od pune i uplje fasadne opeke, pune i uplje opeke i upljih zidnih blokova od gline i krenog silikata;2) 39 cm za zidove od upljih zidnih blokova od betona;3) 59 cm za zidove od zidnih blokova od gasbetona.Stubovi od upljih zidnih blokova od gline, betona i krenog silikata ili zidnih blokova od gasbetona moraju se u poprenom preseku stuba sastojati od najmanje jednog celog zidnog elementa.lan 39Najmanja debljina jednoslojnog unutranjeg noseeg zida zgrade iznosi: 19 cm za zgrade sa visinom sprata od najvie 3 m i rasponom meuspratne tavanice od najvie 4,8 m i sa najvie etiri zidane etae, ukljuujui podrum i potkrovlje.lan 40Ukupna veliina stalnog pokretnog (korisnog) optereenja zidova iz l. 33, 37. i 39. ovog pravilnika ne sme biti vea od 8 kN/m2.lan 41Uticaj pritiska zemlje na spoljne nosee podrumske zidove zgrade ne proraunava se ako su ispunjeni sledei uslovi:1) ako je svetla visina podruma najvie 2,60 cm, a debljina zida najmanje 24 cm;2) ako tavanica iznad podruma prenosi optereenja u svojoj ravni kao ploasti nosa;3) ako u podruju uticaja pritiska zemlje na podrumski zid pokretno optereenje nije vee od 5 kN/m2i teren je ravan;4) ako debljina podrumskog zida nije manja od debljine zahtevane u tabeli 7.Tabela 7- Najmanja debljina podrumskih zidovaDebljina zida, u cmVisina terena iznad poda podruma, u m

382,0

291,4

241,0

lan 42Za izradu podrumskih zidova ne smeju se upotrebiti:1) opeke i blokovi od gline sa olakanom osnovnom masom;2) blokovi od autoklaviranog elijastog gasbetona.Nije dozvoljeno zidanje podrumskih zidova krenim malterom za sve vrste zidnih elemenata.Podrumski zidovi moraju na odgovarajui nain biti zatieni od vlaenja.lan 43Jednoslojni nosei meoviti spoljni zid izvodi se i proraunava kao jednoslojni spoljni nosei zid.Pri statikom proraunu merodavna je najnia marka zidnih elemenata ugraenih u takav zid.Za zidanje jednoslojnog noseeg meovitog spoljnjeg zida ne sme se upotrebiti kreni malter.lan 44Ako se jednoslojni meoviti spoljni zid na fasadi izvodi bez malterisanja, kao fugovan zid, izmeu fasadnog i unutranjeg reda zidnih elemenata u zidu mora se izraditi 2 cm debela poduna vertikala smaknuta spojnica, potpuno popunjena malterom (slika 3).2. Zidovi za ukruenjelan 45Kao zidovi za ukruenje zgrade mogu se koristiti nosei i nenosei jednoslojni zidovi.Ako zid za ukruenje nosi vee optereenje od sopstvene mase u jednom spratu smatra se noseim zidom.lan 46Debljine zidova za ukruenje moraju biti jednake ili vee od debljina datih u tabeli 8.Razmaci zidova za ukruenje moraju biti jednaki ili manji od debljina datih u tabeli 8.Tabela 8- Debljine i razmaci zidova za ukruenjeZid za ukruenje

Debljina noseeg zida koji treba ukrutiti, u cmSpratna visina, u mDebljina, u cmRazmak, u m

19 < 303,5196,0

304,0198,0

Duina zidova za ukruenje mora iznositi najmanje 1/5 njihove visine.Mere u cm

Slika 3

Slika 4lan 47Ako se u zidu za ukruenje koji se nalazi izmeu dva nosea zida nalaze otvori, irina za ukruenje izmeu dva otvora ili izmeu otvora i zida, koji se ukruuju, mora iznositi najmanje 1/5 visine otvora.lan 48Kod zidova za ukruenje koji su samo jednom svojom stranom vezani za zid koji treba ukrutiti, kruta veza ta dva zida postoji:1) ako su oba zida izraena od materijala sa priblino istim ponaanjem pri deformacijama, a povezana su i izgraena istovremeno, ili2) ako je kruta veza oba zida ostvarena posebnim konstrukcionim merama kao to su petlje, ankeri i dr.3. Dvoslojni nosei zidovilan 49Kod dvoslojnog spoljnjeg zida sa upljinom, debljina fasadnog sloja mora biti najmanje 5 cm, a razmak slojeva ne sme biti vei od 10 cm.Debljina unutranjeg noseeg sloja ovog zida mora biti najmanje jednaka debljini jednoslojnog spoljnjeg noseeg zida prema lanu 37. ovog pravilnika. Ako u noseem sloju postoje stubovi, njihova irina mora odgovarati zahtevima iz lana 38. ovog pravilnika.lan 50Za dvoslojni spoljni zid sa upljinom pri odreivanju nosivosti zida, veliine napona u zidu i razmaka zidova za ukruenje ne uzima se u obzir fasadni sloj.Meuspratne tavanice zgrade mogu se oslanjati samo na unutranji nosei sloj dvoslojnog spoljnjeg zida sa upljinom.lan 51Fasadni i unutranji nosei sloj dvoslojnog spoljnjeg zida sa upljinom moraju se meusobno povezati ankerima od nerajueg elika ili odgovarajueg nekorodirajueg materijala. Najmanja debljina elinih ankera mora biti 3 mm, a njihov najei oblik dat je na slici 4. Broj ankera ne sme biti manji od 2,5 komada na 1 m2zida. Najvei dozvoljeni horizontalni razmak ankera je 1 m, a najvei vertikalni razmak 0,5 m.Kod delova zida koji se na zgradi nalaze na visinama veim od 12 m iznad terena ili ako je razmak izmeu fasadnog i unutranjeg noseeg sloja zida vei od 7 cm, debljina elinog ankera mora biti najmanje 4 mm.Du svih ivica na fasadi (kao to su otvori, uglovi, dilatacione spojnice, gornji kraj fasadnog sloja i sl.) moraju se, na udaljenosti od najvie 30 cm od ivice, postaviti dodatni ankeri. Meusobni razmak dodatnih ankera ne sme biti vei od 40 cm.lan 52Ako se za povezivanje fasadnog i unutranjeg noseeg sloja dvoslojnog spoljnjeg zida sa upljinom koristi vrsta ankera koja nije od nerajueg elika, prethodno se mora dokazati da anker, pri klizanju od najvie 1 mm, moe da prenese silu od 1 kN. Ako se ova vrednost ne dostigne, broj ankera na 1 m2zida mora se srazmerno poveati, s tim to prenesena sila po jednom ankeru ne sme biti manja od 0,6 kN.Ankeri se moraju oblikovati tako da spree kretanje vlage od fasadnog ka unutranjem noseem sloju zida.lan 53Fasadni sloj dvoslojnog spoljnjeg zida sa upljinom mora po itavoj svojoj duini biti oslonjen na odgovarajuu noseu konstrukciju zgrade.Ako dvoslojni spoljni zid ima vazduni sloj, on ne sme biti zapunjen malterom ili komadima zidnih elemenata.Na fasadnom sloju, dole i gore, ako je fasada ventilisana, moraju se postaviti ventilacioni otvori najmanje veliine od 150 cm2. Na svakih 30 m2fasade postavljaju se dva ventilaciona otvora.Vertikalnim i horizontalnim spojnicama na fasadnom sloju mora se omoguiti njegovo dilatiranje. Raspored dilatacionih spojnica mora se prilagoditi klimatskim uslovima u kojima se zgrada koristi i materijalu zida. Radi spreavanja procurivanja, spojnice se moraju zatvoriti odgovarajuim materijalom.lan 54Kod dvoslojnog spoljnjeg zida bez upljine, debljina fasadnog sloja mora biti najmanje 12 cm.Debljina unutranjeg noseeg sloja ovog zida mora odgovarati zahtevima za jednoslojni unutranji nosei zid prema lanu 39. ovog pravilnika.lan 55Pri statikom proraunu dvoslojnog zida bez upljine kao debljina zida uzima se samo debljina unutranjeg noseeg sloja.Pri proraunu vitkosti ovog zida i odreivanju razmaka zidova za ukruenje, prema lanu 54. ovog pravilnika, kao debljina zida uzima se debljina unutranjeg sloja uveana za polovinu debljine fasadnog sloja, zaokrueno na ceo centimetar.Meuspratna tavanica zgrade moe se oslanjati samo na unutranji nosei sloj.lan 56Fasadni sloj i spojnica izmeu slojeva dvoslojnog zida bez upljine izvode se u podunom cementnom malteru.Spojnica izmeu fasadnog i unutranjeg noseeg sloja, debljine najmanje 2 cm, mora u potpunosti biti ispunjena malterom tokom istovremenog zidanja oba sloja zida.lan 57Slojevi dvoslojnog zida bez upljina povezuju se ankerima na nain propisan u lanu 51. ovog pravilnika.Bez obzira na poloaj zida u zgradi, najmanja debljina ankera od nerajueg elika je 3 mm. Mogu se koristiti i ankeri prema lanu 52. ovog pravilnika.4. Duina izvijanja zidalan 58Duina izvijanja zida ili stuba (efektivna visina) izraunava se zavisno od relativne krutosti elemenata zgrade vezanih za nosei zid ili stub i snage te veze, tako da je:hef=nhsgde je:hs- svetla visina sprata;n- faktor redukcije sa indeksima n = 2, 3 i 4, zavisno od uslova oslanjanja (ukljetenja).Faktor2= 2,00 - za slobodno stojee stubove.Za zidove izmeu meuspratnih tavanica ili ukljetene na vrhu i u podnoju zida faktor2je:a)2= 0,75 za zidove ukljetene izmeu armiranobetonskih tavanica koje pomou serklaa naleu na najmanje 2/3 debljine noseeg zida ako ekscentricitet sile od optereenja na vrhu zida nije vei od 1/4 debljine zida;b)2= 1,00 za sve druge zidove ukljetene izmeu armiranobetonskih tavanica, za zidove ukljetene na vrhu i u podnoju zida drvenim tavanicama, ili za zidove koji na drugi nain ne odgovaraju uslovima pod a).Faktor3primenjuje se za zidove oslonjene ili ukljetene du tri ivice, sa jednom slobodnom ivicom (slika 5) i priblino ravnomernim optereenjem

gde je:3=2- ako je 115 ili 11,25 hs(uzima se vea od ove dve vrednosti);2- uzima se saglasno uslovima navedenim pod a) ili b);1 - razmak slobodne ivice zida od sredine zida za ukruenje.Faktor4primenjuje se za zidove oslonjene ili ukljetene du sve etiri ivice (slika 5) i sa priblino ravnomernim optereenjem.4= 0,50 l/hsako je hs> 1, ili

kada je hs1, ili4=2za 130d ili 12,50 hs(uzima se vea vrednost);2- uzima se saglasno uslovima navedenim pod a) ili b);1 - razmak izmeu zidova za ukruenje.Ako se rauna vitkost dvoslojnog zida, ona se odreuje samo za nosei sloj tog zida.Oslonjeni zidovi moraju biti kruto vezani za stub ili zid za ukruenje.lan 59Ako se u srednjoj treini zida za koji se rauna izvijanje nalazi lic dubine manje od 1/3 d (slika 6), kao debljina zida umesto d uzima se d1.lan 60Ako zid koji se ukruuje ima otvor svetle irine i ili visine vee od 1/4 svetle visine sprata hs, odnosno ako je povrina otvora vea od 1/10 povrine zida, delovi zida izmeu otvora i zida za ukruenje uzimaju se u proraun kao ukljeteni na tri strane.Delovi zidova kod otvora uzimaju se u proraun kao ukljeteni na dve strane.

DVOSTRANO OSLONJEN

TROSTRANO OSLONJEN

ETVOROSTRANO OSLONJENSlika 55. Optereenjelan 61Ako se odreuje reakcija meuspratne tavanice na zid, kod tavanica koje nose u jednom pravcu, po pravilu, zanemaruje se kontinuitet tavanice koja ide preko dva ili vie polja.Ako je odnos raspona susednih polja tavanice manji od 0,7, kontinuitet tavanice se mora uzeti u obzir pri izraunavanju reakcije koja pada na srednje zidove.lan 62Zidovi paralelni sa rasponom tavanice koja nosi u jednom pravcu moraju se proraunati na optereenje koje pada na taj zid od trake tavanice irine najmanje 1/10 svetlog raspona tavanice.lan 63Reakcije tavanice oslonjene na sve etiri strane, kad je tavanica optereena jednako podeljenim optereenjem, mogu se izraunati iz proporcionalnih delova povrine u vidu trouglova i trapeza prikazanih na slici 7.Na mestu na kome se sueljavaju dva zida sa priblino istim uslovima oslanjanja tavanice uzima se ugao od 45. Na mestu potpunog ukljetenja tavanice u zid uzima se ugao od 60. Na mestima deliminog ukljetenja moe se uzeti ugao veliine izmeu 45 i 60.lan 64Optereenje koje pada na nadvoje iznad otvora u zidu mora se proraunati.Pri proraunu se uzima da na nadvoj pada optereenje unutar ravnostranog trougla, kako je prikazano na slici 8.6. Nenosei zidovilan 65Nenosei zidovi, kao to su fasadni nenosei zidovi, krovni zabati, zidovi i atike, zidovi ispune na fasadama hala i sl., ne proraunavaju se statiki:1) ako visina zida iznosi najvie 3,5 m;2) ako duina jednoslojnog zida ili dvoslojnog zida bez upljine iznosi najvie 40 njegovih debljina;3) ako duina dvoslojnog zida sa upljinom iznosi najvie 30 njegovih ukupnih debljina, a slojevi su povezani na nain predvien u l. 59. i 60. ovog pravilnika;4) ako otvori u zidu nisu ukupno vei od 10% njegove povrine;5) ako je zid zidan u produnom ili cementnom malteru ili graevinskom lepku;6) ako zid ispunjava uslove iz tabele 9.lan 66Nenosei unutranji zidovi zgrada, kao to su pregradni zidovi izmeu prostorija, ne smeju biti izloeni optereenju od vetra. Oni moraju ispunjavati sledee uslove:1) debljina zida bez obloge ne sme biti manja od 5 cm;2) vitkost zida H/d ne sme biti vea od vrednosti iz tabele 10;3) moraju biti otporni prema eventualnim bonim udarima od 120 J;4) deformacije meuspratnih tavanica i drugih delova konstrukcije ne smeju tetno delovati na te zidove.Tabela 9- Najvea povrina nenoseih spoljnih zidova izloenih preteno optereenju od vetraVrsta zidaNajvea povrina zida u m2

Zid oslonjen na tri strane, a etvrta je slobodnaZid oslonjen na sve etiri straneZid vezan ozubljenjem ili ankerima na tri strane, a etvrta je slobodnaZid vezan ozubljenjem ili ankerima na sve etiri strane

- jednoslojni zid debljine 19 cm i vie18222432

- dvoslojni zid sa upljinom14161824

Slika 6

Slika 7

OPTEREENJE PREKO OTVORA U ZIDUSlika 8Tabela 10- Najvee dozvoljene vitkosti nenoseih unutranjih zidovaNain oslanjanja - ukljetenjaNajvee dozvoljene vitkosti zida H/d za odreene odnose duine i debljine zida L/d*)

*)L - duina zidaH - visina zidad - debljina zidaV PRORAUN PREMA GRANINOM STANJU LOMA1. Nosivost zida kod centrinog pritiskalan 67Na osnovu linearne raspodele napona i ravnog preseka za jednoslojni zid optereen pritiskom, mora se proraunom dokazati da je granina nosivost preseka na vertikalne uticaje N'uvjednaka ili vea od nosivosti preseka na granine uticaje N' , odnosno da za jedinicu duine zida vaiN'uv=d fkN's

m

gde je:- koeficijent izvijanja iz tabele 11 ili 12;fk- karakteristina pritisna vrstoa zida za odgovarajuu marku zida iz tabele 2;m- parcijalni koeficijent sigurnosti iz tabele 5;d - debljina zida.lan 68Pri dimenzionisanju zidova na vertikalno optereenje vertikalni licevi koji su dublji od polovine debljine zida smatraju se otvorima u zidu. Ako su licevi plii od polovine zida, preostala debljina zida iza lica smatra se raunskom debljinom zida.Jednoslojni meoviti zidovi izgraeni od kompatibilnih zidnih elemenata proraunavaju se kao jednoslojni zidovi u celini izgraeni od zidnih elemenata manje vrstoe.Kod zidova sa upljinom, unutranji nosei zid proraunava se kao jednoslojni zid.Ako su oba sloja unutranjeg dvoslojnog zida izgraenog od istih zidnih elemenata nosei, proraun ovakvog zida vri se uzimajui u obzir horizontalni presek celog zida.lan 69Koeficijent izvijanja w odreuje se za preseke zida pri vrhu i na podnoju zida i za presek u polovini visine zida.Prilikom prorauna ovih koeficijenata, polo se od sledeih pretpostavki:1) radni dijagram u zoni pritiska je pravougaonik;2) nije uzeta u obzir savojna vrstoa zida;3) uzet je u obzir ekscentricitet eDna vrhu i podnoju zida i ekscentricitet em, na polovini visine zida;4) uzet je u obzir sluajni ekscentricitet ea= hef-/450 koji moe nastati pri gradnji zida;5) uzeto je u obzir teenje zida.Veliina koeficijenata izvijanjaina vrhu i podnoju zida data je u tabeli 11.Veliina koeficijenata izvijanjamna polovini visine zida data je u tabeli 12. Sa oznaen je ukupni koeficijent teenja iz tabele 6.Tabela 11- Koeficijenti izvijanjapri vrhu i u podnoju zidaEkscentricitet eD*)

0,05d0,1 d0,2 d0,3 d

0,90,80,60,4

* Dozvoljena je linearna interpolacija ekscentriciteta i koeficijenta izvijanja.

lan 70Ako greda ili neki drugi konstrukcioni element svojim oslanjanjem na zid izaziva lokalno naprezanje, granina pritisna vrstoa preseka zida s1 odreuje se kao:1=fk(1+ 0,1a1)1,5fk

ml1m

gde je:fk- karakteristina pritisna vrstoa za odgovarajuu MZ iz tabele 2;m- parcijalni koeficijent sigurnosti iz tabele 5;a1- razmak od ivice zida do povrine oslanjanja;l1- duina oslanjanja na zid;A1- povrina oslanjanja;e - ekscentricitet teita povrine oslanjanja.Proraun1po obrascu iz stava 1. ovog lana vri se samo ako je A1< 2 d2i e < d/6 (slika 9).Tabela 12Koeficijenti izvijanja zidana polovini visine zida*)hefdEkscentricitet e

= 0= 1,5= 2,0= 2,5

0,05t0,1t0,2t0,4t0,05t0,1t0,2t0,3t0,05t0,1t0,2t0,3t0,05t0,1t0,2t0,3t

00,90,80,60,4

60,90,790,560,34slino kao za m = 0

80,870,750,520,30

100,830,710,480,26

120,790,670,440,220,770,650,410,170,760,640,400,160,760,630,380,14

140,750,630,400,180,720,600,360,120,720,590,350,110,710,580,330,09

160,710,590,360,140,680,560,320,080,670,550,300,060,670,530,280,04

180,670,550,320,100,640,510,270,030,630,500,250,010,620,590,23-

200,630,510,280,060,600,470,22_0,590,450,20-0,580,440,18-

* Dozvoljena je linearna interpolacija izmeu ekscentriciteta i koeficijenta izvijanja.

lan 71Pretpostavlja se da se optereenje zida od koncentrisane sile iri kroz zid pod uglom od 60. Proraunom se mora proveriti granina nosivost zida u zoni delovanja tog optereenja sve do polovine visine zida, uzimajui u obzir i izvijanje zida.2. Nosivost zida pri malom ekscentricitetulan 72Kada je zid napregnut vertikalnom silom sa malim ekscentricitetom eo0,225 (slika 10), jedinica duine zida izraunava se pomou obrasca:N'ue= fk dNs

m(1 + 2eo)

d

gde je:- koeficijent izvijanja iz tabele 11 ili 12;fk- karakteristina pritisna vrstoa zida za odgovarajuu marku zida iz tabele 2;m- parcijalni koeficijent sigurnosti iz tabele 5;eo- ekscentricitet sile pritiska;d - debljina zida.3. Nosivost zida izloenog savijanjulan 73Proraun zida izloenog savijanju u svojoj ravni bonom silom zasniva se na karakteristinoj savojnoj vrstoi zida fxk odreenoj ispitivanjem i mora se sprovesti primenom odgovarajue teorije savijanja.

Slika 9

Slika 104. Nosivost zida izloenog smicanjulan 74Ako je zid napregnut na smicanje paralelno sa horizontalnom spojnicom, za jedinicu duine zida vai:N'us=(fsko+ 0,4o)d> N's

m

gde je:fsko- karakteristina vrstoa zida na smicanje iz tabele 5;o- najmanji projektom utvreni napon pritiska od vertikalnih uticaja na zid za nivo koji se posmatra;m- parcijalni koeficijent sigurnosti iz tabele 5;d - debljina zida.VI PRORAUN PRESEKA PREMA DOZVOLJENIM NAPONIMAlan 75Proraun preseka zida prema dozvoljenim naponima zasniva se na dokazu da najvei naponi u zidu, koji se mogu pojaviti u toku graenja i eksploatacije, ne budu vei od dozvoljenih napona datih u tabeli 13.U statistikom proraunu zidova koji se proraunavaju prema doputenim naponima uzimaju se optereenja prema tehnikim normativima za optereenje zgrada.lan 76Dozvoljeni naponi u zidovima zgrada pri centrinom pritisku u njutnima po kvadratnom milimetru (N/mm2) (osim zidova izgraenih od zidnih elemenata od autoklaviranog elijastog betona), zavisno od marke zidnih elemenata, marke maltera i vitkosti zida, dati su u tabeli 13.Dozvoljeni naponi u zidovima zgrada ije su vitkosti u granicama izmeu vrednosti datih u tabeli 13 mogu se odrediti linearnom interpolacijom odgovarajuih dozvoljenih napona.Dozvoljeni naponi zidova zgrada pri centrinom pritisku u njutnima po kvadratnom milimetru (N/mm2), izgraenih od zidnih elemenata od autoklaviranog elijastog betona, zavisno od marke zidnih elemenata, marke maltera, graevinskog lepila i vitkosti zida, dati su u tabeli 14.Ako kod zidova zgrada od betonskih blokova ivice blokova gornjeg sloja ne lee potpuno na ivicama blokova donjeg sloja, dozvoljeni naponi dati u tabeli 13 moraju se smanjiti srazmerno naleuoj povrini u spojnici prema neto-povrini betonskih blokova.Kod zidova zgrada od upljih elemenata dozvoljeni naponi dati u tabeli 13 odnose se na bruto-povrinu preseka zida.Dozvoljeni naponi dati u tabelama 13 i 14 mogu se uzeti u raun samo ako su zidovi zgrade u visini tavanice meusobno povezani horizontalnim serklaima na nain odreen ovim pravilnikom.Za slobodno stojee zidove zgrade za vrednost visine zida h mora se uzeti dvostruka visina zida.Tabela 13- Dozvoljeni naponi u zidu pri centrinom pritisku, u N/mm2Vitkost zida hef/d

Marka zidnihelemenataMarka maltera101214161820

7,510,400,35----

20,500,450,35---

1010,500,450,35---

20,600,500,450,35--

50,700,600,500,40--

1520,900,800,650,550,40-

51,100,950,800,650,50-

101,301,150,950,800,60-

2021,000,850,700,600,45-

51,301,150,950,800,60-

101,601,401,200,950,750,50

Tabela 14- Dozvoljeni naponi u zidu sa elementima od autoklaviranog elijastog betona pri centrinom pritisku, u N/mm2Vitkost zidova hef/d

Marka zidnihelemenataMarka maltera101214

220,140,130,12

(0,16)*(0,15)(0,14)

2,520,160,150,14

(0,21)(0,20)(0,19)

320,200,180,16

(0,28)(0,25)(0,22)

3,520,230,200,18

(0,35)(0,30)(0,27)

420,270,250,21

(0,38)(0,38)(0,29)

4,520,300,270,24

(0,40)(0,36)(0,32)

520,330,300,27

(0,44)(0,40)(0,36)

* Vrednosti dozvoljenih napona u zidu date u zagradama primenjuju se kada se zida primenom graevinskog lepila.

lan 77Lokalni pritisni naponi u zidu zgrade neposredno ispod koncentrisanih optereenja od greda ili podvlaka mogu biti do 50% vei od odgovarajuih dozvoljenih napona datih u tabelama 13 i 14.Maksimalni ivini naponi, pri ekscentrinom optereenju zidova zgrade, ne smeju prelaziti dozvoljene napone date u tabelama 13 i 14.Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, naponi dati u tabelama 13 i 14 mogu se poveati za 30% ako se pri proraunu uzima u obzir ukljetenost meuspratne konstrukcije u zid.Pri proraunu ivinih napona iskljuuju se naponi zatezanja.Maksimalni dozvoljeni ekscentricitet sile pritiska pri statikom dejstvu sile kod pravougaonog preseka iznosi jednu treinu debljine zida. Ekscentrino optereenje zidova zgrada sa vitkou h/d > 12 nije dozvoljeno.lan 78Proseni napon smicanja u pojedinom zidu zgrade moe iznositi najvie 8% od stvarnog teinog napona pri pritisku.Pri dokazivanju napona smicanja uzimaju se u obzir samo zidovi orijentisani u pravcu delovanja horizontalnog optereenja.VII KONSTRUKCIONI DETALJIlan 79Na nosee zidove i zidove za ukruenje moraju se, u visini sprata, postaviti armiranobetonski serklai ili metalne zatege koji su sposobni da prenesu dozvoljenu silu zatezanja od najmanje 30 kN.Visina armiranobetonskih horizontalnih serklaa ne sme biti manja od 15 cm. irina serklaa, po pravilu, mora biti jednaka debljini odgovarajueg zida.Armatura pojedinih serklaa zgrade mora biti ista u svim spratovima.Ako optereenje, kome je zgrada izloena, ne zahteva jau armaturu, pojedini poduni serklai moraju se armirati prema sledeem obrascu:Fa= 2,0 + 0,4 n (u cm2)gde je:n - broj nadzemnih etaa.Ukupan presek armature svih poprenih serklaa u visini pojedine tavanice zgrade odreuje se pomou sledeeg obrasca:Fa=1(1+L) fa(cm2)

2

gde je:L - duina zgrade; - irina zgrade;fa- ukupan presek armature svih podunih serklaa u visini jedne tavanice.lan 80Popreni i poduni zidovi zgrade moraju biti na spoju sueljavanja meusobno povezani zidarskom vezom.Duina pojedinih zidova zgrade izvedenih od blokova u neprekidnom zidarskom vezu ne moe iznositi vie od 30 m, a duina pojedinih zidova zgrade izvedenih od opeke u neprekidnom zidarskom vezu ne moe iznositi vie od 40 m.lan 81Kod tankih pregradnih zidova zgrada mora se voditi rauna o njihovoj stiljivosti, otpornosti na bone uticaje i stabilnosti.lan 82Rizoliti formirani tokom zidanja zida i horizontalni ili kosi lebovi u zidu ne smeju da ugroze nosivost zida.lebovi se smeju raditi samo u donjoj ili gornjoj estini visine zida.Nisu dozvoljeni lebovi u zidovima od zidnih elemenata sa horizontalnim upljinama.Ako se ne sprovodi statiki proraun za lebom oslabljeni zid, dubina horizontalnog ili kosog leba ne sme da bude vea od vrednosti iz tabele 15.Najmanja dozvoljena udaljenost leba od ivice otvora u zidu je 500 mm. Najmanji razmak izmeu lebova mora biti ravan dvostrukoj duini najdueg leba.Runo dubljenje lebova u zidu nije dozvoljeno, ve se lebovi moraju frezovati pogodnom mainom ili alatom tako da imaju pravilne ivice i tane mere.Tabela 15- Mere horizontalnih i kosih lebova u zidu dozvoljenih bez statikog proraunaNajvea dubina leba, mm

Debljina zida, mmNeograniena duinaDuina < 1 250 mm

175025

2401525

2902030

3802030

Mere lebova ne smeju biti vee od mera datih u tabeli 15.lan 83Radi spreavanja nepovoljnog delovanja temperaturnih dilatacija i/ili vlanog bubrenja zida projektom se moraju predvideti posebne mere, kao i mere vertikalne i horizontalne dilatacione spojnice u zidu.Vertikalne spojnice obezbeuju potpuno odvajanje po celoj debljini zida. Ako je potrebno, spojnice se projektuju tako da su u stanju da prime i horizontalna optereenja od vetra i druga.U zidovima sa upljinom, vertikalne dilatacione spojnice ne moraju biti jedna naspram druge u oba sloja zida ako je spreeno tetno dejstvo eventualnih diferencijalnih pomeranja slojeva zida.lan 84Prilikom projektovanja zidova zgrada moraju se predvideti odgovarajue mere da bi se spreile tete na zidovima koje mogu nastati pomeranjima i deformacijama nastalim:1) termikim irenjem i skupljanjem delova konstrukcije zgrade kao to su meuspratne tavanice, grede, krovna konstrukcija i drugo;2) termikim irenjem i skupljanjem nekonstrukcionih elemenata zgrade, kao to su zabatni zidovi krova, nadzidci i atike, zidane i metalne ograde i drugo;3) dugotrajnim deformacijama betonskih i drugih elemenata;4) sleganjem temelja;5) posebnim optereenjima tokom graenja.Tabela 16- Mere vertikalnih lebova u zidu dozvoljenih bez statikog proraunalebovi formirani posle zidanja zidalebovi formirani tokom zidanja zida

Debljina zidammNajvea dubinammNajvea irinammNajvea irinammNajmanja preostaladebljina zidamm

17530100260115

24030150260115

29030200260175

38030200260250

VIII ZIDANJE ZIDOVA I KONTROLA TOKOM ZIDANJA1. Materijali za zidanjelan 85Zidni elementi na gradilitu moraju biti uredno sloeni prema vrstama i markama i, po potrebi, zatieni od kie, snega i prskanja vodom ili blatom.Teina slogova zidnih elemenata na mestu ugraivanja ne sme da prekorai nosivost skela ili meuspratnih tavanica.lan 86Kre i cement u rasutom stanju moraju se transportovati sredstvima koja se hermetiki zatvaraju, tako da su zatieni od vlaenja i drugih tetnih uticaja za vreme transporta.Kre i cement u vreama transportuju se u pokrivenim sredstvima. Vree se utovaraju i istovaraju tako da je iskljuena mogunost vlaenja.lan 87Kre i cement na gradilitu uvaju se na nain i pod uslovima koji ne utiu nepovoljno na njihov kvalitet. uvaju se posebno po vrstama, a za pripremanje maltera upotrebljavaju se prema redosledu prijema na gradilitu. Kre i cement koji su na gradilitu uskladiteni due od tri meseca ne smeju se upotrebljavati ako prethodnim ispitivanjem nije utvreno da u pogledu kvaliteta odgovaraju propisanim uslovima.U istom silosu smeju se uskladititi kre ili cement iste vrste, odnosno iste klase i iz iste fabrike cementa. Cement iste vrste i klase razliitih proizvoaa smeju se uskladititi u istom silosu samo ako se prethodno dokae da su meusobno kompatibilni, odnosno da njihovo meanje ne utie tetno na svojstva i ujednaenost proizvedenog maltera, to se dokazuje uporednim ispitivanjima.lan 88Pesak za spravljanje maltera mora se transportovati i deponovati tako da se ne zaprlja. Svaka vrsta i frakcija peska deponuju se posebno.Pesak se deponuje na podlogu sa dovoljnim nagibom za odvodnjavanje.lan 89Dodaci malteru moraju biti oznaeni prema odgovarajuem jugoslovenskom standardu i uskladiteni prema uputstvu proizvoaa.lan 90Sastojci maltera pre meanja moraju se, po zapremini ili masi, tano dozirati.lan 91Malter i graevinski lepak koji se upotrebljavaju za zidanje zidova proraunatih prema graninom stanju loma ili malter sa dodacima mora se meati mainski u odgovarajuoj mealici.Prilikom transporta od mesta spravljanja do mesta ugraivanja malter se ne sme uprljati.lan 92Malter i graevinski lepak se moraju ugraditi u zid pre nego to pone vezivanje maltera.Malter koji je poeo da se vezuje ne sme se upotrebiti za zidanje i mora se odstraniti.2. Zidanje zidovalan 93Zidovi se moraju zidati primenom zidarskih veza. Horizontalni preklop zidnih elemenata u zidu mora imati duinu od najmanje 0,4 visine ili 0,25 duine elementa, pri emu treba izabrati veu duinu.Horizontalne i vertikalne spojnice izmeu zidnih elemenata moraju u potpunosti biti popunjene malterom ili lepkom.Debljina maltera u spojnicama ne sme biti vea od 15 mm. Malter koji pri zidanju iscuri na povrinu zida mora se, dok je jo sve, oistiti.Ako se koristi lepna, debljina spojnica ne sme biti manja od 1 mm ni vea od 3 mm.lan 94Poetna temperatura sveeg maltera u fazi ugraivanja ne sme biti nia od + 5 C. Najvia temperatura sveeg maltera koji se ugrauje ne sme biti vea od 35 C.Ako je srednja dnevna temperatura vazduha ispod + 5 C ili iznad + 35 C, potrebno je preduzeti posebne mere za zidanje i zatitu zidova na niskim ili visokim temperaturama.lan 95Svee ozidani zid mora se zatititi od moguih udara, potresa i nepovoljnih atmosferskih uticaja.Gornja povrina zida mora se nepromoivim pokrivaima zatititi od kie i snega, odnosno vlaenja i ispiranja maltera u spojnicama. Daske sa poda radnih skela moraju se postaviti u takav poloaj da se voda sa njih ne sliva i ne kvasi zid.lan 96Pre poetka zidanja potrebno je nakvasiti zidne elemente toliko da ne doe do upijanja vode iz maltera.3. Kontrola kvalitetalan 97Pre poetka zidanja mora se proveriti da li zidni elementi, kre, cement, pesak i malter po kvalitetu odgovaraju zahtevima postavljenim projektom zida.lan 98Na gradilitu mogu da postoje dve kategorije kontrole kvaliteta materijala za zidanje noseih i/ili zidova za ukruenje, oznaene kao kategorija I i kategorija II.lan 99Smatra se da su ispunjeni uslovi kontrole kvaliteta materijala za zidanje kategorije I:1) ako za svaku ukupnu zapreminu zidova manju od 300 m3postoji pozitivan izvetaj o ispitivanju marke i drugih osobina zidnih elemenata koji e biti ugraeni u zid.Ako je ukupna zapremina zidova na zgradi vea od 300 m3, a manja od 400 m3, ne mora se vriti drugo ispitivanje, ve su dovoljni rezultati dobijeni prvim ispitivanjem. Za sve ukupne zapremine zidova vee od 400 m3, a manje od 600 m3mora se izvriti naredno ispitivanje zidnih elemenata;2) ako su za radne elemente iz uzorka koji se ispituje izraunati aritmetika sredina m, standardna devijacija S i koeficijent varijacije V pritisnih vrstoa, pomou sledeeg obrasca:i

m =1fei

n1

V =S100

m

gde je:n - broj elemenata u uzorku;m - aritmetika sredina pritisnih vrstoa feizidnih elemenata iz uzorka;S - standardna devijacija;V - koeficijent varijacije, u procentima.Koeficijent varijacije za zidne elemente iz uzorka ne sme biti vei od 15%.Ako je V vee od 15%, ispitani zidni elementi ne mogu se ugraditi u zid za koji je statikim proraunom pretpostavljenom koje iz tabele 5 ovog pravilnika odgovara kategoriji I kontrole kvaliteta materijala za zidanje;3) ako za malter za zidanje zidova postoji pozitivan izvetaj o prethodnom ispitivanju svake projektom predviene marke maltera, sastavljenog od materijala koji e biti korieni pri graenju.Za svaku ukupnu zapreminu zidanja ovih zidova manju od 300 m3mora da postoji jedan ispitani uzorak maltera. Ako je ukupna zapremina zidova na zgradi vea od 300 m3, a manja od 400 m3, ne mora se vriti drugo ispitivanje marke maltera, jer su dovoljni rezultati dobijeni prvim ispitivanjem. Za sve ukupne zapremine zidova, vee od 400 m3a manje od 600 m3mora se izvriti naredno ispitivanje maltera.lan 100Smatra se da su ispunjeni uslovi kontrole kvaliteta materijala za zidanje kategorije II ako:a) za sve zidove postoji pozitivan izvetaj o ispitivanju svojstava prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima, koji nije stariji od est meseci;b) za malter za zidanje zidova postoji pozitivan izvetaj o prethodnom ispitivanju svake projektom predviene marke maltera, sastavljenog od materijala koji e biti korieni pri graenju, koji nije stariji od est meseci.Kontrola kvaliteta materijala iz stava 1. ovog lana mora se vriti za sve zidove, bez obzira na nain proraunavanja.lan 101Na gradilitu mogu da postoje dve kategorije kontrole kvaliteta izvoenja radova pri zidanju noseih i/ili zidova za ukruenje, oznaene kao kategorija A i kategorija B.lan 102Prilikom zidanja moraju se kontrolisati svi zidovi zgrade, bez obzira na nain proraunavanja.lan 103Zidovi proraunati prema graninom stanju loma, ija je karakteristina pritisna i savojna vrstoa ili vrstoa pri smicanju bila odreena ispitivanjem na uzorcima, ne smeju se zidati ako je izvetaj o takvom ispitivanju stariji od dve godine.Ako rezultati ispitivanja materijala za zidove ne zadovoljavaju, mora se izvriti naknadno ispitivanje ozidanih zidova.IX ODRAVANJE OBJEKATAlan 104Zidovi zgrada i zidane konstrukcije moraju se odravati u stanju projektom predviene sigurnosti i funkcionalnosti. Ako doe do oteenja zidova zgrada, moraju se preduzeti mere zatite, ukljuujui i mere sanacije.X ZAVRNE ODREDBElan 105Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za izvoenje zidova zgrada ("Slubeni list SFRJ", br. 17/70).lan 106Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".