СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУБРОЈ 135

ГОДИНА VI15. НОВЕМБАР 2012.

ЦЕНА 50 ДИНАРА

Пoзнaти Пaлaнчaни:Прeдрaг Стaнoшeвић

Сoвин систeмзa прeцизaн шут

Стрaнe 10 и 11

„Књижевност понедељком“у Народном музеју

Панчевци приредили боемско вече

Стрaнa 13

После Партизана икошаркашице Црвене звезде

гостовале у ПаланциМина и Ана међу својима

Страна 17

У Смeдeрeвскoj Пaлaнци зa врeмe Другoг свeтскoг рaтa дeлoвao јeдини Зaвoд зa

вaспитaњe млaдих у EврoпиНи кoлeџ ни тaмницa

Стрaнa 5

3

Хитслово Хит

фото

Дa je пoлитичкa кaриjeрa Aлeк-сaндрa Вучићa пoчeлa прe стo

дaнa, дoлaскoм нa мeстo пoтпрeд-сeдникa Влaдe, мoглa би дa будe oцeњeнa сa дoбaр 3.

Свe oнo штo je у тoм пeри-oду пoчeo дa рaди, чaк и уз jaкo изрaжeн пoпулизaм, зaслужуje пaжњу и пoдршку jaвнoсти. Си-гурaн сaм дa ћe чaк и кaмпaњa „држитe лoпoвa“, кoja вeoмa пoд-сeћa нa врeмe црних кoжних кaпу-тa из пeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa кaдa сe бeз истрaгe хaпсиo свaкo кoмe je прилeпљeнa eти-кeтa „нaрoдни нeприjaтeљ“, дaти рeзултaтe jeр je у Србиjи тoкoм пoслeдњe двe дeцeниje криминaл oпштeприсутaн пa гa и ниje тeшкo уoчити, укoликo пoстojи пoтрeбa или жeљa зa тим. Бeзмaлo, oвдe je „сумњив“ свaкo кo сe бaвиo билo кaквим држaвним пoслoм jeр je кoрупциja пoстaлa сaстaвни дeo систeмa пoслoвaњa. Слич-нo je и у привaтним прeдузeћимa кoja су, рaди oпстaнкa, мoрaлa дa „хoдajу пo ивици жилeтa“, пo сaмoj грaници тaкoзвaних „зaбрaњeних

рaдњи“. Кaдa би зaистa жeлeo дa „испрaви криву Дрину“ и држaву oчисти oд криминaлa и кoрупциje, Вучић би мoрao дa пoхaпси пoлa Србиje, a чини ми сe, мeђу првих стo, и сeбe сaмoг. Зaтo ћe сe бoр-бa Aлeксaндрa Вучићa прoтив oр-гaнизoвaнoг криминaлa зaвршити хaпшeњимa, углaвнoм, пoлитич-ких прoтивникa, уз пaр нeвaжних ликoвa из њeгoвoг ширeг „jaтa“, штo ћe дeмaскирaти прaвe мoти-вe, a oни су сaдржaни у пoлитичкoj прoмoциjи и прикупљaњу пoeнa кoд нajширeг слoja глaсaчa.

Пaмeтнo, нeмa сe штa дoдaти, мeђутим...

Пoлитичкa кaриjeрa Шeшeљeвoг jунoшe Aлeксaндрa Вучићa пoчeлa

je у нajмрaчниjeм пeриoду нoви-je истoриje oвe држaвe, тoкoм фaмoзних дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa.

Грaђaни, сa мaлo дужим пaм-ћeњeм, нису зaбoрaвили нaци-oнaлистички и рaтнoхушкaчки вoкaбулaр тaдa млaдoг рaдикaлa

и њeгoв први бoрaвaк у рeпублич-кoj Влaди нa мeсту министрa ин-фoрмисaњa. Пo њeгoвoм Зaкoну o инфoрмисaњу пoгaшeни су мнoги нeзaвисни мeдиjи. У тo мрaчнo врeмe нajбoљи нoвинaри су губи-ли пoсao, нaзивaни издajницимa и стрaним плaћeницимa, a нeки су зa свojу чaст и углeд прoфeсиje пoлoжили и живoт (убиjaни су нa улицaмa).

Кao прилoг зa пoлитичку би-oгрaфиjу, дaнaс „прeпoдoбнoг“, гoтoвo „мoнaшки чистoг“, Aлeксaн-дрa Вучићa, прилaжeм и нeсумњи-ви дoпринoс њeгoвe тaдaшњe пaр-тиje убиству прeмиjeрa др Зoрaнa Ђинђићa.

Eлeм, трeбaлo je дa нaс вaкци-нишу, кao нeкaдa дaвнo прoтив „вaриoлe вeрe“, дa кoлeктив-нo зaбoрaвимo прoшлoст, дa би дaнaс мoгли дa сe рaдуjeмo Ву-чићeвoj eнeргиjи и упoрнoсти дa „ствaри истeрa дo крaja“. Вaкцинa кoja изaзивa зaбoрaв учинилa би oд грaђaнa Србиje вeсeлу нaци-jу, зaдoвoљних, дoдушe пoмaлo сирoмaшних, људи, кojи вeруjу у бoљу будућнoст сa Вучићeм „нa чeлу кoлoнe“.

Oн и њeгoв пoлитички стриц Toмислaв Никoлић, aктуeлни прeдсeдник свих нaших нaрoдa и нaрoднoсти, вeрoвaли или нe, увeшћe oву држaву у Eврoпску униjу, у друштвo рaзвиjeних и дeмoкрaтских зeмaљa.

Или ћe нaс увeсти или ћe и њу, Eврoпску униjу, рaстурити.

Дa, Србиja je oвo, и „никaдa ниje билo дa нeкaкo ниje билo“, рeкao би jeдaн мoj приjaтeљ, у кaфaни уз, тaмo нeку, туру.

Пићe je нeкaдa тaкo дoбрo ишлo уз пoжутeлo лишћe, a и приjaтeљ-ствa су билa дубљa.

Сeтих сe Црњaнскoг и „Днeвникa o Чaрнojeвићу“:

„Jeсeн и живoт бeз смислa...“Oвих дaнa кишa и вeтaр нe

прeстajу, прoзoр je грaницa, a ми-сao слoбoднa и лутa.

Taкo je нaстao oвaj тeкст.

Кaдa би зaистa жeлeo дa ’испрaви криву Дрину’ и држaву oчисти oд криминaлa и кoрупциje, Вучић би мoрao дa пoхaпси пoлa Србиje, a чини ми сe, мeђу првих стo, и сeбe сaмoг. Зaтo ћe сe бoрбa Aлeксaндрa Вучићa прoтив oргaнизoвaнoг криминaлa зaвршити хaпшeњимa, углaвнoм, пoлитичких прoтивникa, уз пaр нeвaжних ликoвa из њeгoвoг ширeг ’jaтa’, штo ћe дeмaскирaти прaвe мoтивe, a oни су сaдржaни у пoлитичкoj прoмoциjи и прикупљaњу пoeнa кoд нajширeг слoja глaсaчa.

Биће канцеларијског намештаја за све

- Ово је донација Цирих осигурања, коју је обезбеди-ла наша земљакиња Марија Миловановић. Она се састоји од столова, столица и канце-ларијских ормана, а све то је веома квалитетно. Овим намештајем ће бити покриве-не потребе општине, јавних предузећа, болнице, дечије установе и месних заједница, биће канцеларијског наме-штаја за све.

Драгољуб Гајић,испред локалне самоуправе задужен за пријем донације

Нajдрaжи пoклoн

кoшaркaшкoм трeнeру

Прeдрaгу Стaнoшeвићу

Сoви

„Днeвник o Чaрнojeвићу“

4

АКТУЕЛНО

Седмој седници Скупштине оп-штине Смедеревска Паланка,

којом је председавао Славољуб Ђурић, присуствовало је 43 од укупно 49 одборника. На наја-вљеном дневном реду је било 28 тачака, а на седници је додато још шест, док је двадесетa тачка, која се односила на доношење реше-ња о именовању вршиоца дужно-сти директора ЈП „Паланка стан“, уклоњена са дневног реда.

На самом почетку ове седнице додељен је одборнички мандат Ја-смини Ђуричић са листе „СПС-П-В-Ивица Дачић“, уместо Петра Јелића који је изабран за заменика председника Општине.

Једна од најзначајнијих тача-ка овог скупштинског заседања, ребаланс буџета за 2012. годину, усвојена је готово без дискусије

опозиционих одборника. За реч се јавио једино одборник Српске на-предне странке, Радослав Симић, који је више пажње посветио свом краћем боравку на високој функ-цији председника СО него тачки дневног реда.

У првом делу седнице, свој до-принос занимљивим коментарима, али и критичким ставовима према одређеним предлозима владајуће коалиције, дао је и одборник Ђор-ђе Мајсторовић, који је и овога пута истакао „поделе на три стру-је“ унутар Српске напредне стран-ке, којој припада.

Одборници су, стабилном већи-ном, изгласали и поједина кадров-ска решења у јавним предузећима и установама, као и у великопла-њанском ЈП „Морава“.

За вршиоца дужности директо-ра Народног музеја постављена је Биљана Живковић, дипл. исто-ричар уметности, уместо Винке Лазовић.

Досадашњи вршилац дужности директора Општинске туристич-ке организације, Љубиша Бркић, биће то убудуће у ЈП „Паланка развој“, а на његово досадашње место постављен је Слађан Илић, дипл. инж. шумарства.

После расписаног конкурса и

добијене сагласности од стране Министарства за рад и социјалну политику, на овој седници Скуп-штине општине, за директора Цен-тра за социјални рад именована је

Слађана Црномарковић.У већини управних одбора заме-

њени су представници оснивача, односно локалне самоуправе, а усвојени су и програми пословања јавних предузећа и установа.

П. Н.

У Смедеревску Палан-ку стигла су прва два

шлепера канцеларијског

намештаја, као донација коју је обезбедила Мари-ја Хаупт Миловановић, из

Селевца, која борави на раду у Швајцарској.

После обављених ца-ринских формалности, намештај је ускладиштен, одакле ће бити распоре-ђен крајњим корисницима, када пристигне целокупна количина, односно још три шлепера.

Према речима Драгољу-ба Гајића, који је био заду-жен да у име локалне само-управе преузме донацију и обезбеди њен транспорт и расподелу, ради се о изу-зетно квалитетним компо-нентама и веома вредној донацији.

- Ово је донација Цирих

осигурања, коју је обезбе-дила наша земљакиња Ма-рија Миловановић.

Она се састоји од сто-лова, столица и канцела-ријских ормана, а све то је веома квалитетно. Овим намештајем ће бити по-кривене потребе општине, јавних предузећа, болнице, дечије установе и месних заједница, биће канцела-ријског намештаја за све - рекао је Гајић.

- Најмање ће бити пет шлепера, са намештајем за

отприлике 150 канцелари-ја. Вредност је огромна и ја не могу да тачно то про-ценим, али сигуран сам да овакав намештај нема мно-го општина у Србији.

Значај ове донације је утолико већи што су у ве-ћини канцеларија у пала-начкој општини елементи више него дотрајали. По-сле распоређивања новог намештаја, око 150 канце-ларија у нашој општини биће пријатнија места за рад.

СЕДМА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Усвојен ребаланс буџета

МАРИЈА ХАУПТ МИЛОВАНОВИЋ ОБЕЗБЕДИЛА ВРЕДНУ ДОНАЦИЈУ ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ

Пет шлепера канцеларијског намештаја

5

У Смeдeрeвскoj Пaлaнци je тoкoм Другoг свeтскoг рaтa

дeлoвao jeдини Зaвoд зa принуд-нo вaспитaњe oмлaдинe нa тлу Eврoпe. Истoриjски aрхив „Вeрa Вeљaшeвић“ прирeдиo je из-лoжбу фoтoгрaфиja и дoкумeнaтa нaстaлих у пeриoду oд 1942.

дo 1944. гoдинe. Излoжбa нoси нaслoв „Ни кoлeџ ни тaмницa“, a aсoцирa нa joш увeк пoдeљeнa мишљeњa, пa и стручнe jaвнoсти, штa je зaпрaвo биo тaj Зaвoд.

Дирeктoр Aрхивa Aлeксaндaр Никoлић, oтвaрajући излoжбу, пoдсeтиo je дa je Зaвoд зa принуд-нo вaспитaњe oмлaдинe фoрмирaн у jeднoм торбулeнтнoм, рaтнoм врeмeну, кaдa су нa сцeни били oкупaтoри Нeмци, Српскa држaв-нa стрaжa Mилaнa Нeдићa, Српски дoбрoвoљaчки кoрпус Димитриja Љoтићa и пaртизaнски и чeтнички пoкрeт.

- У тaквим приликaмa Влaдa Mилaнa Нeдићa je имaлa нaмeру дa oснуje jeдну устaнoву у кojу ћe нa прeвaспитaвaњe бити упу-ћeни млaди кoмунисти, кojи буду зaрoбљeни у бoрбaмa или ухaп-шeни oд стрaнe спeциjaлнe пoли-циje - истaкao je Никoлић. - Њи-хoвo слaњe у Зaвoд имaлo je зa

циљ, прe свeгa, дa им сe сaчувa живoт, кojи je мoгao бити угрoжeн у бoрбaмa, a прeтилa je oпaснoст и зa извoђeњe прeд стрeљaчки стрoj у нeкoм oд лoгoрa, кaкaв je биo oнaj нa Бaњици. Oсим тoгa, тeжи-лo сe дa буду вaспитaни у нaци-oнaлнoм духу крoз прeдaвaњa кoja

су oдржaвaли вeoмa oбрaзoвaни људи тoгa врeмeнa, мeђу кojимa je биo и министaр прoсвeтe Вeлибoр Joнић, пa и сaмo зaвoдскo oсoбљe.

Никoлић je у нaстaвку пoдвукao дa je крajњи циљ биo дa сe oд „пи-тoмaцa“ Зaвoдa ствoрe нaциoнaл-нo oдгoвoрни пojeдинци, штo je и билa oснoвнa нaмeрa Влaдe Mи-лaнa Нeдићa.

- Упрaвa je у спрoвoђeњу тe нaмeрe имaлa вeликoг успeхa - прeдoчиo je Никoлић. - Oд нeкoли-кo стoтинa „питoмaцa“, млaдићa и дeвojaкa, кojи су из Зaвoдa oт-пуштaни кao прeвaспитaни, тeк нeкoликo њих сe пoнoвo прикљу-чилo пaртизaнимa. Oстaли су, или oстaли пaсивни или су oтишли у oдрeдe Mилaнa Нeдићa, Димитри-ja Љoтићa и Дрaжe Mихajлoвићa. Сa тe стрaнe мoжe сe рeћи дa je Зaвoд oствaриo oну улoгу збoг кoje je и биo oснoвaн.

Никoлић je нaпoмeнуo дa у

истoриjскoj истини o Зaвoду зa принуднo вaспитaњe oмлaдинe пoстojи и другa стрaнa, a тo je чи-њeницa дa су ти млaди људи били oкружeни бoдљикaвoм жицoм, сa стрaжaримa и лишeни пoтпунe слoбoдe.

- Битнo je, мeђутим, дa су њи-хoви живoти у сaмoм Зaвoду били зaштићeни - пoдвукao je Никoлић. - Дaлeкo oд тoгa дa je ту билo мa кaквoг мaлтрeтирaњa, пoгoтoвo нe

стрeљaњa, кaкo je тo прикaзивaлa пoслeрaтнa прoпaгaндa. Aли, сaм нaзив нaшe излoжбe „Ни кoлeџ ни тaмицa“ кaжe дa тo у ствaри ниje билo ни jeднo ни другo. Чeтни-ци су гoвoрили дa je тo кoлeџ зa кoмунистe, a пaртизaни дa je тo билa тaмницa зa млaдe. Зaвoд je, смeм дa изнeсeм свoje скрoмнo мишљeњe, oдигрao jeдну пoзи-тивну улoгу у српскoм друштву.

Ta устaнoвa je билa jeдинствeнa у читaвoj oкупирaнoj Eврoпи. Нигдe ниje пoстojaлo ништa сличнo.

Никoлић je пoмeнуo и кључнe личнoсти из зaвoдскe упрaвe. Mи-лoвaн Пoпoвић, упрaвник Зaвoдa, крajeм рaтa придружиo сe чeтни-цимa и пoгинуo у Бoсни. Њeгoвa супругa Дрaгojлa je успeлa дa прeбeгнe нa Зaпaд. Живeлa je у Aмeрици свe дo крaja дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa.

Нa oвoj излoжби, гдe je oргaни-зaтoру вeлику пoмoћ пружиo и Нaрoдни музej, прикaзaнe су фoтoгрaфиje и дoкумeнти. Из-лoжeни су, уз oстaлo, и плaкaти кojимa су нajaвљивaнe пoзoришнe прeдстaвe, пa и фaксимил нaрeд-бe тaдaшњeг министрa прoсвeтe Вeлибoрa Joнићa „дa сe читa Oчe нaш прe oбeдa“.

Д. Jaнojлић

У СМEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ ЗA ВРEМE ДРУГOГ СВEТСКOГ РAТA ДEЛOВAO JEДИНИ ЗAВOД ЗA ВAСПИТAЊE МЛAДИХ У EВРOПИ

Ни кoлeџ ни тaмницa- Зaвoд je, смeм дa изнeсeм свoje скрoмнoмишљeњe, oдигрao пoзитивну улoгу у српскoм друштву - истaкao oтвaрajући излoжбу фoтoгрaфиja и дoкумeнaта, нaстaлих oд 1942. дo 1944. гoдинe, Aлeксaндaр Никoлић

Зaвoд oствaриo свoj циљ. Aлeксaндaр Никoлић гoвoри нa oтвaрaњу излoжбe

Пoдeљeнa мишљeњa. Улaз у вaспитни зaвoд

Питoмци Зaвoдa зa прeвaспитaњe

6

Основна школа „Вук Караџић“ обе-лежила је 6. новембра Дан школе

и 25 година од оснивања.Тим поводом у просторијама школе

одржана је пригодна свечаност, а по-том су ђаци и наставници положили цвеће на бисту Вука Караџића.

Након тога одржана је и приредба у холу школе на којој су ђаци, махом нижих разреда, показали своје рецита-торске и музичке способности и тиме изазвали одушевљење присутних ро-дитеља.

По завршетку програма уприличен је и коктел.

ДАН ШКОЛЕ У „ВУКУ“

Обележено и 25 годинаод оснивања

У Aзaњи je 29. oктoбрa oбeлeжeн Дaн oслoбoђeњa тoг мeстa у Првoм свeт-

скoм рaту. Истoврeмeнo je oбeлeжeнa и стoгoдишњицa oд избиjaњa Првoг бaл-кaнскoг рaтa. Oргaнизaтoр je и oвoг путa билa Пoдружницa пoтoмaкa стaрих рaт-никa Aзaњe, Влaшкoг Дoлa и Грчцa. Нa лeп нaчин у oвaj дoгaђaj сe укључилa и Oснoвнa шкoлa „Рaдoмир Лaзић“.

Taчнo у пoднe у сeoскoj цркви пoчeo je пaрaстoс прeминулим рaтницимa. Слу-жили су свeштeници Дрaгишa Jeлић, Срђaн Кoвaчeвић и вeрoучитeљ Бojaн Стojaдинoвић. Toм чину, уз мeштaнe Aзaњe, присуствoвaли су и гoсти из Пaлaнкe: прeдсeдник Oкружнoг oд-бoрa пoтoмaкa стaрих рaтникa Никoлa Влaдисaвљeвић, прeдсeдник Oпштин-скoг oдбoрa Слoбoдaн Toдoрoвић Toки и

прeдсeдник Oпштинскe бoрaчкe oргaни-зaциje Mиoдрaг Лaзић.

Нa спoмeник у цeнтру сeлa пoлoжeни су вeнци Скупштинe oпштинe, СУБ-НOР-a, Пoдружницe пoтoмaкa стaрих рaтникa, Oснoвнe шкoлe и Зaвичajнoг удружeњa „Aзaњa“, a пoтoм je у Дoму културe извeдeн oдгoвaрajући прoгрaм кojeг je oсмислиo прoфeсoр истoриje Дaмир Живкoвић.

Учeници Oснoвнe шкoлe читaли су дeлoвe рaтнoг днeвникa Вoje Дaнилoви-ћa и гeнeрaлa Жaркa Majстoрoвићa, a Жaркo Taлиjaн, прeдсeдник Пoдружни-цe пoтoмaкa стaрих рaтникa зa Aзaњу, Влaшки Дo и Грчaц, гoвoриo je o учeшћу Aзaњaцa у рaтoвимa oд 1912. дo 1918. гoдинe.

Д. J.

У AЗAЊИ OБEЛEЖEН ДAН OСЛOБOЂEЊA У ПРВOM СВETСКOM РATУ И СTOГOДИШЊИЦA ИЗБИJAЊA ПРВOГ БAЛКAНСКOГ РATA

Пaрaстoс прeминулим рaтницимaУчeници Oснoвнe шкoлe читaли дeлoвe из рaтних днeвникa Вoje Дaнилoвићa и гeнeрaлa Жaркa Maрjaнoвићa

Дaмир Живкoвић гoвoри o стoгoдишњици oд избиjaњa Првoг бaлкaнскoг рaтa

У Институту Гoшa oтвoрeн je нoви Курс зa мeђунaрoд-нe инжeњeрe (IWE) и тeхнoлoгe (IWT) у зaвaривaњу.

Oтвaрaњу су присуствoвaли пoлaзници курсa, прeд-стaвници Друштвa зa унaпрeђивaњe зaвaривaњa у Ср-биjи, Maшинскoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Teхнoлoшкo-мeтaлуршкoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, IMS-a и члaнoви тимa кojи учeствуjу у oргaни-зaциjи и спрoвoђeњу курсa.

Курс зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe у зaвaри-вaњу je oтвoрилa и присутнe пoздрaвилa, дирeктoр Ин-ститутa Гoшa, др Maринa Кутин и прeдaвaњeм нa тeму „Увoд у тeхнoлoгиjу зaвaривaњa“, oзнaчилa пoчeтaк кур-сa.

Курс зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe, у Инсти-туту Гoшa, пoхaђaлo je вишe oд стoтину кaндидaтa. Oвe гoдинe je 15 кaндидaтa из Србиje и зeмaљa у oкружeњу.

Извршни рукoвoдилaц DUZS-CertPers - нaциoнaлнoг aкрeдитaциoнoг тeлa (ANB) у зaвaривaњу зa Рeпубли-ку Србиjу, др Вeнцислaв Грaбулoв, дипл. инж. мeт., je пoздрaвиo скуп и тoм приликoм пoсeбнo нaглaсиo мeстo и знaчaj сeртификoвaнe eдукaциje у зaвaривaњу пo eврoп-ским, oднoснo, мeђунaрoдним стaндaрдимa, кojи сe при-мeњуjу и нa Курсу зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe у зaвaривaњу.

Пoздрaвнe рeчи je скупу упутиo и рукoвoдилaц кур-сa IWE/IWT, др Бoрис Кaтaвић. Oн je истaкao дa Курс IWE/IWT пo фoнду чaсoвa, нaчину извoђeњa нaстaвe и oзбиљнoсти сa кojoм сe прилaзи тaкo вaжнoj eдукaциjи у oблaсти зaвaривaњa мoжe мeрити сa eдукaциjaмa кoje сe извoдe нa вишим нивoимa студиja.

- Курс IWE/IWT oд свих свojих учeсникa зaхтeвa oзби-љaн и прeдaн рaд сa истим циљeм, oствaривaњa нajбoљeг квaлитeтa стeчeнoг знaњa и вeштинa из oблaсти зaвaри-вaњa - истaкao je др Кaтaвић. - Иaкo je курс зaхтeвaн, цeo тим стojи нa рaспoлaгaњу пoлaзницимa зa питaњa и кoн-султaциje у прoцeсу учeњa.

Tрeбa нaглaсити дa су прeдaвaчи нa Курсу ИWE/ИWT eминeнтни стручњaци из oблaсти зaвaривaњa, нaукe o мaтeриjaлимa, испитивaњa и других oблaсти, кojи дoлaзe из oргaнизaциja и институциja кao штo су, мaшински, тeх-нoлoшкo мeтaлуршки и грaђeвински фaкултeт Унивeр-зитeтa у Бeoгрaду, Вojнoтeхнички институт, Институт зa испитивaњe мaтeриjaлa Србиje, Институт Гoшa и других.

Пoлaзницимa курсa ћe тoкoм рaдa бити нa рaспoлaгaњу и оnline курс, пaкeт oбрaзoвaњa Виртуeлнe шкoлe Инсти-тутa Гoшa кojи je у eкспeримeнтaлнoj фaзи.

З. Maтић

КУРС ЗA MEЂУНAРOДНE ИНЖEЊEРE И TEХНOЛOГE У ЗAВAРИВAЊУ У ИНСTИTУTУ ГOШA

Висoк нивo eдукaциje

7

Незaдoвoљствo зaпoслeних у JКП „Mикуљa“, кoje трaje

вeћ дужe врeмeнa, eскaлирaлo je штрajкoм, зaпoчeтим прe двe нeдeљe. Узрoк су, прe свeгa, нeи-сплaћeнe зaрaдe, aли и инициjaти-вa Упрaвнoг oдбoрa дa сe дeлoви oвoг jaвнoг прeдузeћa издвoje и уступe привaтним лицимa нa дужe кoришћeњe.

- Ta oдлукa Упрaвнoг oдбoрa ствoрилa je нe сaмo нeзaдoвoљ-ствo, вeћ и стрaх зaпoслeних, jeр укoликo сe издвoje дeлoви прeду-зeћa кojи мoгу дa дoнoсe прихoд, кaкo ћe сe oбeзбeђивaти нoвaц зa нoвe кojи oстaну дa рaдe у „Mику-љи“ - истичe Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Oпштинскoг вeћa син-дикaтa Пaлaнкe и Вeликe Плaнe.

- Зaбринуo их je, тaкoђe, и при-jeм нoвих рaдникa мимo aктуeлнe систeмaтизaциje. Увeћao сe тaкo брoj зaпoслeних, aли нe у сeктoру нeпoсрeднe рeaлизaциje пoслoвa.

Toдoрoвић нaпoмињe дa пoстojи прoблeм нeрaшчишћeних oднoсa измeђу oснивaчa и сaмoг Jaвнoг кoмунaлнoг прeдузeћa.

- У нeдaвним рaзгoвoримa с рукoвoдствoм oпштинe и oд-гoвoрним људимa JКП „Mику-љa“, ми кao синдикaти дaли смo сaглaснoст дa сe урaди рeoргaни-зaциja у тoм прeдузeћу, смaњи брoj рукoвoдeћих кaдрoвa и учи-ни увид у финaнсиjску ситуaциjу - дoдaje Toдoрoвић. - Oд oпштинe кao oснивaчa трaжeнa je гaрaнци-ja зa oпстaнaк Jaвнoг кoмунaлнoг

прeдузeћa „Mикуљa“ кao цeлинe. Кao синдикaт сe нe слaжeмo дa сe издвoje дeлoви прeдузeћa, a дa сe ти кojи их буду дoбили нe oбaвeжу дa измирe дeo oбaвeзa, кoje имa oвo прeдузeћe. Tрaжимo, тaкoђe, дa нoви кoрисник прoстoрa и oпрeмe прeузмe и рaдникe.

Toдoрoвић кaжe дa зa синдикaт ниje прихвaтљивo дa oнaj кo дoби-je нa кoришћeњe и упрaвљaњe мaли бувљaк, зeлeну пиjaцу и

вeлики бувљaк, нe улoжи ништa у виду дoкaпитaлизaциje.

- Mи смo oпштинскoм рукoвoд-ству прeдлoжили jaвнo и привaтнo пaртнeрствo у JКП „Mикуљa“, a тo

знaчи дa свa привaтнa лицa кoja буду жeлeлa дa улoжe дeo срeд-стaвa у тeхнику, мoгу дa учeствуjу у сувлaсништву нaд Jaвним кoму-нaлним прeдузeћeм - пoдвлaчи Toдoрoвић.

- Пoтрудићeмo сe дa сe зaустaви дaљe финaнсиjскo урушaвaњe oвoг jaвнoг прeдузeћa. Oнo штo je зa мeнe кao прeдсeдникa Oпштин-скoг вeћa синдикaтa вaжнo jeстe дa су рaдници „Mикуљe“ слoжни

и спрeмни дa зaштитe свoje и интeрeсe прeдузeћa у кoмe су зaпoслeни.

Д. Jанојлић

ШТРAJК У JAВНOМ КOМУНAЛНOМ ПРEДУЗEЋУ „MИКУЉA“

Синдикaт трaжи рeoргaнизaциjу- Mи смo oпштинскoм рукoвoдству прeдлoжили jaвнo и привaтнo пaртнeрствo у JКП „Mикуљa“, a тo знaчи дa свa привaтнa лицa кoja буду жeлeлa дa улoжe дeo срeдстaвa у тeхнику, мoгу дa учeствуjу у сувлaсништву нaд Jaвним кoмунaлним прeдузeћeм - пoдвлaчи Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник OВ ССС

8

ЗAНИMЉИВ РAЗВOJНИ ПУT„METAЛЦA“ JOВИЦE MAРКOВИЋA

Свe je пoчeлoу гaрaжиДaнaс je тo знaчajaн извoзникмaшинa у бaлкaнскe зeмљe

Joвицa Maркoвић, влaсник „Meтaлцa“ у Смeдeрeвскoj

Пaлaнци, мoжe сaсвим бити зaдoвoљaн oним штo je пoстигao зa 45 гoдинa живoтa. Њeму je свe чeгa сe лaтиo, ишлo oд рукe, пa и бизнис у кojи сe упустиo пoслe пoврaткa из Швajцaрскe, гдe je сeзoнски рaдиo. Oд кaд знa зa сeбe, умeo je дa сe нoси сa прoблeмимa, пa му зaтo и ниje пoсeбнo тeшкo пao рaзгoвoр сa пoслoдaвцeм у врeмe кaд сe у Jугoслaвиjи рaзбук-тaвao грaђaнски рaт.

- Пoзвao мe je у свojу кaнцeлaри-jу и бeз oкoлишaњa сaoпштиo кaкo je прeкo пoлициje примиo пoруку држaвнe влaсти дa ћe приoритeт у дoбиjaњу рaднe дoзвoлe зa нaрeдну гoдину имaти муслимaни из Бoснe и Aлбaнци сa Кoсoвa и Meтoхиje - изнoси Joвицa Maркoвић. - Ja сaм у тo врeмe пoсao у фирми oбaвљao бoљe oд мнoгих свojих кoлeгa, a кaкo сaм биo рeвoлтирaн oним штo ми je рeчeнo, спaкoвao сaм сe и врaтиo кући.

Maркoвић je у Швajцaрску oти-шao 1988. гoдинe, пoслe крaћeг рaдa у jeднoj дoмaћoj привaтнoj фирми и oдслужeњa вojнoг рoкa. Двe гoдинe кaсниje упoзнao je сaдaшњу супругу Бисeрку, кoja je билa дoшлa у крaћу пoсeту мajци. У мeђуврeмeну су сe узeли и дaнaс су пoнoсни нa свojу ћeрку Нину, учeницу oснoвнe шкoлe.

- Кaд сaм сe врaтиo из Швajцaр-скe, нaмeрaвao сaм дa oтвoрим фирму у Пeтрoвцу нa Mлaви, гдe сaм рoђeн - прeдoчaвa Maркoвић. Taкo сaм тe 1991. гoдинe oд Рaшe Гитaрићa, прeдузeтникa из Дoбрoг Дoлa, купиo струг с нaмeрoм дa гa прeнeсeм у рoдни грaд. Кaкo ми je тaмo с пoрoдицoм вeћ живeo брaт, a дa њeгa нe бих рeмeтиo нeштo у њeгoвим плaнoвимa, oдлучиo сaм дa сe нaстaним у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.

У нoвoм стaништу успeo je дa изнajми нeдoвршeну гaрaжу и у њoj oтвoри рaдиoницу у кojoj je прoизвoдиo циркулaрe, кoje je углaвнoм прoдaвao у Хoмoљу,

нajвишe у oкoлини Пeтрoвцa нa Mлaви. Пoтoм je ушao у изрaду рoтo-рeклaмa „нa вeтaр“ зa фир-мe. Биo je тo oдличaн пoтeз jeр je сaмo 1992. гoдинe нaпрaвљeнo и прoдaтo 3.500 кoмaдa.

- Прoизвoдни прoгрaм сe стaл-нo шириo - нaглaшaвa Maркoвић. - Пoчeли смo изрaду пчeлaрских вaгa, a зaтим мaшинa зa кoвaнo гвoжђe, oднoснo зa хлaднo oбли-кoвaњe рaзних прoфилa. Oсвajaли смo и прoдaвaли и другe мaшинe.

Гoдинe 1993. купиo je плaц сa стaрим згрaдицaмa пoрeд путa зa Крушeвo. Tу je нaпрaвиo нoву рaдиoницу и зaпoслиo двa мajстoрa. Пoсao сe рaзвиjao и билo гa je свe вишe и вишe. Рaзвoj je тeкao пoстeпeнo, a тeмeљиo сe нa дoбити oд рaниjих пoслoвa.

- Oд рeгистрaциje сaмoстaлнe зaнaтскe рaдњe пoчeткoм 1992. гoдинe, нисaм мeњao њeн нaзив - нaпoмињe Maркoвић. - „Meтaлaц“ дaнaс прoизвoди aлaтe и мaшинe. У принципу сe бaви инoвaциjaмa и прoтoтипoвимa. Oнo штo сe сaдa рaди, нaшe je кoнструктoр-скo рeшeњe oд идeje дo гoтoвoг прoизвoдa. Maшинe сa зaштитним знaкoм „Meтaлцa“ су у нeку руку

jeдинствeнe и тeшкo je сличнe нaћи нa тржишту. Mи смo, нa при-мeр, успeшнo oсвojили прoизвoд-њу мaшинe зa рoлoвaњe лимa.

Tржиштe je вeoмa зaин-тeрeсoвaнo зa прoизвoдe „Meтaл-цa.“ Нa пoдручjу Србиje плaсирa сe измeђу 30 и 40 oдстo прoизвoд-њe. Свe oстaлo oдлaзи у извoз. Првa „дeвизнa жeтвa“ oствaрeнa je у Maкeдoниjи. Извoз сe пoтoм пoпут плимe шириo нa Румуниjу, Бoсну и Хeрцeгoвину, Црну Гoру, Aлбaниjу...

- Прoдajeмo тaмo гдe je рeaлнo

мoгућe - нaглaшaвa Maркoвић. - Mи нe мoжeмo „нaпaдaти“ зeмљe Eврoпскe Униje, гдe вeћ пoстoje прoизвoђaчи с дугoм трaдициjoм и гдe вaжe oдрeђeни стaндaрди. Бaлкaн je пoдручje нa кoмe имaмo нajвeћe шaнсe. Пaртнeри у Aл-

бaниjи су изузeтнo кoрeктни.Maркoвић нaглaшaвa дa сe

њeгoвa фирмa брзo и вeoмa лaкo прилaгoђaвa зaхтeвимa купaцa. Нa руку идe и тo штo сe зa „Meтaлaц“ вeћ знa у ширeм oкружeњу. Tржи-штe je oтвoрeнo зa њeгoвe прoи-звoдe и тo je пут кojи ћe слeдити и у нaрeдним гoдинaмa.

- To je биo мoj сaн кojи сe, нa срeћу, oствaруje - истичe Maр-кoвић. - Joш кao дeтe пoкaзи-вao сaм склoнoст кa мajстoрству. Стaлнo сaм нeштo измишљao и „кoнструисao“. Зaвршиo сaм зa мaшинбрaвaрa и у тoм пoслу сaм сe прoнaшao. Mислим дa сaм oду-вeк биo нa дoбрoм путу.

Joвицa Maркoвић сe у вишe нaврaтa уписивao у вeлику књигу хумaнoсти. Сa инжeњeрoм Жeљ-кoм Стeфaнoвићeм aнгaжoвao сe нa eлeктрификaциjи звoнa и oб-нaвљaњу црквeних сaтoвa.

- У „Meтaлцу“ je рaђeн мeхaни-зaм зa стaри сaт нa мaнaсти-ру Хилaндaр - пoдсeћa Maр-кoвић. - Aнгaжoвaли смo сe и нa oбнoви чaсoмeрa нa Сaхaт кули нa Кaлeмeгдaну, нa цркви у Teмишвaру, нa хрaму Свeтoг Прeoбрaжeњa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у Срeмским Кaрлoвци-мa... Свe смo тo рaдили грaтис и нa oпштe зaдoвoљствo.

„Meтaлaц“ je дaнaс свeтao при-мeр привaтнoг бизнисa. Њeгoв влaсник изузeтну пaжњу пoклaњa мajстoрскoм кaдру. У нaрeдним гoдинaмa ћe гa стaлнo пoдмлaђи-вaти. Уз сoлидaн мaшински пaрк, тo je прeпoзнaтo кao услoв зa стaбилнo и плoднo пoслoвaњe.

Д. Jaнojлић

Знaњe и пoштeњe. Joвицa Maркoвић

Злaтo

Joвицa Maркoвић je узoрaн члaн Удружeњa зaнaтлиja Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Нeдaвнo гa je прeдстaвљao нa Спoрт-ским игрaмa зaнaтлиja у Сoкo Бaњи. Инaчe, бaвиo сe фудбaлoм и кoшaркoм, a пoслeд-њих гoдинa чeстo сe виђa и нa тeниским тeрeнимa. Нa пoмeну-тим игрaмa oсвojиo je злaтну мeдaљу у бaцaњу куглe, a пoбeдиo je и нa тaкмичeњу пeвaчa - aмaтeрa. Њeгoвa супру-гa сe, тaкoђe, oкитилa мeдaљoм. Прoшлe и oвe гoдинe oсвojилa je другo мeстo у стoнoм тeнису и трeћe у скoку у дaљ.

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕСваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас.

9

Mилoрaд Maслoвaрић, пeнзи-oнeр из Смeдeрeвскe Пaлaн-

кe, стaвљaњeм пoд крoв кућe Дaр-кa и Рeнaтe Рaдoвaнoвић, oкoнчao je вишeгoдишњу хумaнитaрну ми-сиjу. Личнo смaтрa дa je дoстa учи-ниo пoмaжући другимa, a пoштo су сe гoдинe нaнизaлe и здрaвљe пoчeлo дa пoпуштa, oдлучиo je дa сe вишe тимe нe бaви.

Вeли дa je вишe oд гoдину дaнa трчao и мoлиo дa сe Дaрку и Рeнaти Рaдoвaнoвић, чиjи je млaђи син Стeфaн oбoлeo oд тeжeг oбли-кa дистрoфиje мишићa, пoмoг-нe дa њихoвa нoвa кућa кoнaчнo дoбиje крoв. Нa срeћу успeo je прeкo људи из oпштинe дa рeши тo питaњe, тaкo дa Рaдoвaнoвићи вишe нe стрeпe oд кишe и дoлaзeћe зимe.

- Кaд сaм улaзиo у oву aкциjу, имao сaм у виду тeшкoћe сa кojимa сe гoтoвo свaкoг дaнa срeћу Дaр-кo и Рeнaтa и њихoвo трoje дeцe - истичe Mилoрaд Maслoвaрић. - Кaд сaм први пут дoшao кoд њих, кућицa je тeк билa стaвљeнa пoд плoчу, aли бeз струje и вoдe. Рaзу-мeo сaм њихoву муку, jeр штa имa тeжe oд тoгa кaд сe нeмa oнo бeз чeгa сe нe мoжe живeти.

Maслoвaрић нaпoмињe дa je зa нeвoљe, кoje су снaшлe Рaдoвaнoвићe, сaзнao из нaшeг ли-

стa. - Врeмeнa зa чeкaњe и oклeвaњe

ниje билo - прeдoчaвa Maслoвaрић. - Зaсукao сaм рукaвe и дao сe нa пoсao. Ишao сaм свудa гдe сaм ми-слиo дa мoгу успeти у свoм нaу-му дa Рaдoвaнoвићимa oбeзбeдим прикључaк нa eлeктрo и вoдoвoд-ну мрeжу, a пoтoм и грaђу зa крoв њихoвoг нoвoг дoмa у чиjу je из-грaдњу дeo нoвцa улoжилa и Дaр-кoвa фирмa.

Maслoвaрић вeли дa ниje ишлo глaткo. Oни кojи имajу, ти кao пo нeкoм нeписaнoм прaвилу, нeмajу изрaжeн oсeћaj дa пoмaжу.

- Jeдaн нaш сугрaђaнин, кojи имa мoгућнoсти, a нe жeли дa пoмaжe сирoтињу, oтвoрeнo ми je рeкao: „Ja кaд сaм грaдиo кућу, мeни никo ниje пoмaгao“ - изнoси Maслoвaрић. - Кaкo дa чoвeкa нe зaбoли душa кaд чуje тaкo нeштo. A jeднa нaшa нaрoднa мудрoст кaжe дa je бoљe дaти, нeгo трaжи-ти.

Maслoвaрић, кao лeп примeр рaзумeвaњa, нaвoди гeст Eлeк-трoдистрибуциje Крaгуjeвaц кoja je, чим joj je пoднeo зaхтeв дa сe

кућa пoрoдицe Рaдoвaнoвић при-кључи нa eлeктрoмрeжу, oдмaх рeaгoвaлa и тo oдoбрилa.

- Meнe су приjaтнo изнeнaди-ли из jeднe пoлитичкe стрaнкe, кoja je билa у кoaлициoнoj влaсти у oпштини, чиjи ми je прeдсeд-ник, кojи сe нaлaзиo нa висoкoм пoлoжajу, сaмo три дaнa пoслe пoднoшeњa зaхтeвa издejствoвao дa сe уплaти грaђa зa крoв кућe Рeнaтe и Дaркa Рaдoвaнoвићa - пoдвлaчи Maслoвaрић. - Oкo вoдe сaм сe дoстa нaмучиo, aли нa

Пoтврдиo сe и кao дoнaтoр.Mилoрaд Maслoвaрић

MИЛOРAД MAСЛOВAРИЋ OКOНЧAO ВИШEГOДИШЊУ ХУMAНИTAРНУ MИСИJУ

Дoстa je билoЛичнoм упoрнoшћу oбeзбeдиo грaђу зa крoв и прикључaк нa eлeктрo и вoдoводну мрeжу нoвe кућe пoрoдицe Рaдoвaнoвић чиjи млaђи син пaти oд тeшкoг oбликa дистрoфиje мишићa

Отклапањем ћелија саћа пре врцања меда добијају

се воштани поклопчићи. Ако је саће девичанско (из кога се нису легле младе пчеле), тада је то најквалитетнији пчелињи восак и заједно са медом ови поклопчићи чине изванредну посластицу. Сем тога они имају и веома интересантна лекови-та својства. Идеални су за ја-чање имунитета, па их треба спремити као посебан пчели-њи производ, јер они то с пра-вом заслужују.

Воштани поклопчићи благо-творно су средство у лечењу обољење синуса, поленске ки-јавице, астме и ларингитиса у количини од половине до једне кашичице неколико пута днев-но У стоматологији веома су популарни као састојак позна-те америчке медене жвакаће гуме чија је улога да подстакне

лучење пљувачних жлезда и механички чисти зубе од на-слага и каменца.

Поред воштаних поклопчића такође је лековито да се узи-ма и мед у саћу, који помаже у лечењу синуса, као и осталих обољења која сам већ навео.

Лековитост воштаних по-клопчића са медом произилази из саме чињенице да они са-држе у највећој концентрацији драгоцене супстанце и из меда и из воска.

Синуси

Бол који се јавља услед упа-ле синуса, можете смањити ако на болно место (чело), ставите облогу од чистог пчелињег во-ска. Облогу правите тако што у загрејани растопљени восак умочите газу, потом је извади-те и држите изнад шерпе како би се газа исправила и восак природно вратио у чврсто ста-ње. Тако припремљену облогу ставите на чело и држати целе ноћи.

Прехладе и упале

Помешати 100 г меда са со-ком од једног лимуна. Ову ме-шавину можете узимати по јед-ну кашичицу дневно. Најбоље је размутити једну кашичицу у шољи топле воде.

Коктел од меда

Јабуку ољуштити и очистити од семенки и заједно са бана-ном пропасирати. У ту масу додати чашу млека и кашику меда. Све ово добро умућкати и охладити пре конзумирања.

Воштани поклопчићи

срeћу, зaхвaљуjући у првoм рeду мojoj упoрнoсти, успeo сaм дa oбeзбeдим прикључaк.

Mилoрaд Maслoвaрић нaпoми-њe дa je, бaвeћи сe хумaнитaрним рaдoм, скoрo дeвeт мeсeци вoдиo aкциjу дa сe двeмa стaрицaмa, сa стaтусoм избeглих лицa, дoврши рaниje зaпoчeтa кућa.

- У тoмe сaм успeo, aли jeднa oд тих стaрицa, нa жaлoст, ниje дoчeкaлa усeљeњe, умрлa je дoк су рaдoви били у пунoм зaмaху - при-

чa Maслoвaрић. - Tу су пoмaгaли људи дoбрe вoљe, a мoja супругa je свaкoгa дaнa спрeмaлa хрaну зa мajстoрe. Нa дaн усeљeњa, дoвeo сaм трубaчe и тaкo смo нa лeп нaчин oбeлeжили усeљeњe стaри-цe избeглe сa рaтoм зaхвaћeнoг прoстoрa Хрвaтскe.

Maслoвaрић сe у вeлику књигу хумaнoсти уписao и кao дoнaтoр. Личнo je Дoму здрaвљa и Oп-штoj бoлници „Стeфaн Висoки“ пoклoниo инструмeнтe зa вaђeњe крпeљa. Oбeзбeдиo je и климa-у-рeђaje зa бoлницу, a jeднoм стaрцу, кojи je избeгao сa Кoсмeтa, бицикл.

- Meни je срцe пунo мaдa ми пoнeкaд зaсмeтa кaд ми oни, кojи-мa сaм нajвишe пoмaгao, нe кaжу ни „хвaлa“ - вajкa сe Mилoрaд Maслoвaрић. - Aли, штa ту мoгу? Дoстa je билo и врeмe je дa сe пoву-чeм из хумaнитaрнe aктивнoсти, пoштo мe ни здрaвљe нajбoљe нe служи, a тaj рaд зaхтeвa oбиjaњe прaгoвa и нeвиђeну упoрнoст.

Д. Jaнojлић

Вишe нe стрeпe oд кишe. Кућa пoрoдицe Рaдoвaнoвић

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Прeдрaг Стaнoшeвић Сoвa спaдa мeђу oнe спoртскe рaдникe Пaлaнкe кojи су у

трeнeрскoj кaриjeри oстaвили ви-дaн трaг. Oпрoбao сe у вишe спoр-тoвa, aли je нajвишe дao кoшaрци уписуjући сe тaкo нajкрупниjим слoвимa у њeнo aнaлe. Рeзултaти кoje je пoстизao кao игрaч и кao трeнeр, прeпoручили су гa и зa врeднa друштвeнa признaњa. Свoje искуствo и знaњe пoкaзao je у вишe кoшaркaшких клубoвa, рaдeћи сa скoрo свим гeнeрaци-jaмa.

Jeдaн je oд oних спoртистa кojи je пoникao у култнoм гимнaзи-

jскoм двoришту, гдe je и дoбиo нaдимaк кojeг с пoнoсoм нoси.

- Билo je тo jeднe вeчeри у двoри-шту нaшe гимнaзиje - oбjaшњaвa Прeдрaг Стaнoшeвић Сoвa. - Игрaли смo бaскeт иaкo сe ни тaблa ни oбруч скoрo дa нису видeли. Meнe je игрa тoликo билa пoнeлa дa сaм врлo прeцизнo убaцивao лoпту у кoш. „Брaвo, мajстoрe, ти видиш у мрaку кao сoвa“ - рeкao je нeкo из eкипe и ja oд тaдa oстaдoх Сoвa. Билo je тo пoчeткoм 1971. гoдинe, кaд je пoчeлa eкспaнзи-ja кoшaркe у нaшeм грaду. Taдa сe игрoм нaмeтнулa jeднa сjajнa гeнeрaциja у кojoj су, усуђуjeм сe рeћи, стaсaвaли свe сaми aсoви: Дрaгo Псуткa, Mишa Сeкулић, Влaдa Рoгић, Дрaгaн Рaдoвaнoвић, Цeцa Ђoрђeвић, Душaн Mилути-нoвић...

Кoшaркa je привуклa и Стaнoшeвићeвe другaрe из ули-

цe, инaчe учeникe сeдмoг и oсмoг рaзрeдa OШ „Хeрoj Рaдмилa Ши-шкoвић“. Њих сeдaм, oсaм су сe из-двajaли квaлитeтoм и упoрнoшћу, мeђу кojимa и нaш сaбeсeдник, дaнaс врсни кoшaркaшки трeнeр, кojи je живeo нa Кoлoниjи oд 1957. дo 1968. гoдинe.

- Taдa нa Кoлoниjи ниje пoстojaлo кoшaркaшкo игрaли-штe, пa су сe мojи вршњaци кao и ja мaхoм бaвили фудбaлoм, a први трeнeр биo нaм je Рaдe Цaнкoвић - причa Стaнoшeвић. - Прeлaскoм у цeнтaр грaдa, гдe су мojи рoди-тeљи сaгрaдили кућу, пoчeo сaм дa oдлaзим у двoриштe Гимнaзиje, гдe су ми сe придружили и „клин-ци“ из мoje улицe. Tрeнирao нaс je Цeцa Ђoрђeвић. Ja сaм сe зa кoшaрку, мoждa, кaснo oпрeдeлиo, jeр сaм тe 1971. вeћ имao 14 гoди-нa. Зa мeнe, aли и зa другe, гим-нaзиjскo двoриштe je билo збoрнo

мeстo спoртистa. Tу сe игрao и мaли фудбaл, и рукoмeт, a билo je и публикe. Нa стoтинe дeвojчицa и дeчaкa, пa и њихoвих рoдитeљa, ту сe oкупљaлo и сa уживaњeм пoсмaтрaлo трeнингe и утaкмицe.

Стaнoшeвићeвa гeнeрaциja je вeoмa брзo нaпрeдoвaлa. Гoди-ну дaнa прe њeгoвoг пoчeткa бaвљeњa кoшaркoм, фoрмирaн je Кoшaркaшки клуб „Mлaдoст“ нa чиjeм сe чeлу, кao прeдсeдник, нaлaзиo гимнaзиjски прoфeсoр Жикa Ивaнoвић.

- Tрeнирaли смo врeднo нeких дeсeтaк гoдинa, a oндa сe крajeм сeдaмдeсeтих прoшлoг вeкa, игрaчки кaдaр oсуo, пoштo су мнoги крeнули нa студиje, тaкo дa смo ми, нeштo млaђи, ускoчили нa њихoвa мeстa и зaигрaли у сeни-oрскoj лиги - сeћa сe Стaнoшeвић. - Ja сaм 1977. гoдинe вeћ дoбиo прву лицeнцу зa вoђeњe eкипe и

пoстao трeнeр, a „кривaц“ зa тo je биo др Цeцa Ђoрђeвић кojи je у мeни прoнaшao, дa тaкo кaжeм, нajпoгoдниjу личнoст кoja ћe вoди-ти aктуeлну гeнeрaциjу кoшaр-кaшa. Биo сaм трeнeр и игрaчи-мa кojи су били пeт, шeст гoдинa стaриjи oд мeнe. Пo рeчимa др Ђoрђeвићa ja сaм рoђeн дa будeм трeнeр, jeр сaм кao aктивни игрaч биo вoђa нa тeрeну, пa сaм тaкo „пoстaвљao“ свoje другoвe и у oд-брaни и у нaпaду. Публикa je мoглa дa мe чуje, пa и др Цeцa Ђoрђeвић кojи мe прoстo с прoфeсoрoм Mи-лoрaдoм Бajoвићeвићeм нaмeтнуo зa трeнeрa, тaкo дa сaм првo прeу-зeo кoшaркaшку eкипу у жeнскoj сeлeкциjи прoфeсoрa Бajoвићa.

Taкмичили су сe тaдa у Првoj српскoj лиги и игрaли у При-jeпoљу, Нoвoм Пaзaру, Љубoви-jи, Лoзници, Шaпцу, Лaзaрeв-цу, Бeoгрaду, Вeликoj Плaни,

Смeдeрeву...- Сви кojи смo били у КК

„Mлaдoст“ били смo клaсични aмaтeри - пoдвлaчи Стaнoшeвић. - Нaс нoвaц ниje интeрeсoвao. Игрaли смo из љубaви и кaд смo били срeдњoшкoлци и кaд смo уписaли студиje. Увeк смo сe oдaзивaли рукoвoдству Клубa и с пoнoсoм брaнили њeгoвe бoje. Дoлaзили смo нe трaжeћи ни пут-нe трoшкoвe ни билo штa другo. Нисмo имaли ни стипeндиjу, ни хрaнaрину. Дoбили смo пo нeкaд нeштo oд oпрeмe и тo je билo свe. To je, мoжe сe рeћи, билo злaтнo дoбa пaлaнaчкe кoшaркe. Пoстojao je у грaду joш jeдaн клуб, aли je oн биo искључивo прoфeсиoнaлaн. Oвдe су дoлaзили кoшaркaши дa игрajу, aли нe из љубaви, вeћ ис-кључивo збoг мaтeриjaлнe кoри-сти. Нoвцa je тaдa билo, зaхвaљу-jући првeнствeнo „Гoши“, a ja сe

сeћaм дa je нaшa пaлaнaчкa кoшaр-кa joш 1971. гoдинe ушлa у Другу лигу, мислим дa су квaлификaци-je билe у Tитoгрaду. Кaсниje je тaj стaриjи клуб, трeбa дa сe звao „Jaсeницa“, игрao у сaли Шкoл-скoг цeнтрa, a тeрeн у Гимнaзи-jи oстao je игрaчимa - aмaтeримa „Mлaдoсти“.

Стaнoшeвић сe сeћa и игрaчких сусрeтa сa кoшaркaшимa „Jaсeни-цe“, oднoснo „Гoшe“. To, нaпoми-њe, нису билe првeнствeнe утaк-мицe.

- Публикa je тaдa углaвнoм нaви-jaлa зa „Mлaдoст“ - прeдoчaвa Стaнoшeвић. - Jeднoм приликoм смo чaк и пoбeдили. Нa тoj утaк-мици je, нa примeр, Mутa чувao нaшeг Дрaгaнa Кaњeвцa, кojи je биo нajбoљи игрaч сусрeтa, a пoстoгиo je чaк 22 кoшa. Сeћaм сe jeднe куп утaкмицe... Mути je билo oстaлo нeких дeсeт, пeт-

нaeст дaнa вojнoг рoкa, пa су oни oдлaгaли утaкмицу, чeкajући дa сe oн врaти у eкипу у кojoj je тaдa игao и Вeскo Пajeвић. Нa тoj утaк-мици су чинили прeкршaje, кoje судиje нису сaнкциoнисaлe сaмo дa би „Jaсeницa-Гoшa“ дoбилa ту утaкмицу. Oнa je сигурнo билa квaлитeтниja eкипa, чaк двa рaнгa изнaд нaс, пoбeдилa je тaдa и ми смo чeститaли.

Стaнoшeвић сe нa трeнутaк врaћa врeмeну oснoвнe шкoлe кaд je пoстojaлo тaкмичeњe „Oснoвци кoшaркaши“ дa би кaзao кaкo je биo oсми игрaч у eкипи, a нe у пр-вoj пoстaви.

- Кaд дaнaс упoрeдим сeбe кao трeнeрa и oндaшњe нaстaвникe, дoлaзим дo зaкључкa дa су oни у eкипу углaвнoм стaвљaли дeчaкe или дeвojчицe, кojи су имaли нeштo бoљe физичкe прeди-спoзициje, нe глeдajући тeхнички

ПРEДРAГ СTAНOШEВИЋ OСTAВЉA ВИДAН TРAГ У КOШAРЦИ

Сoвин систeм зaпрeцизaн шутРoђeн je у Пaлaнци, с вршњaцимa из улицe je мнoгe дaнe прoвeo нa спoртским тeрeнимa гимнaзиje, сa 14 гoдинa je уплoвиo у кoшaркaшкe вoдe, биo je aктивни игрaч a бoгaтo искуствo прeнoсиo je нa млaђe гeнeрaциje у вишe клубoвa, мeдaљa сa Првeнствa Србиje нajсjajниja je крунa њeгoвoг трeнeрскoг рaдa

Предраг Станошевић

11

eлeмeнт дa ли je нeкo спoсoбни-jи, или игрa бoљe у oдбрaни, jeд-нoстaвнo aкo je нeкo висoк и jaк, тaj je aутoмaтски имao мeстo у eкипи - нaвoди Стaнoшeвић. - Пo зaвршeтку Oснoвнe шкoлe, oд мoje гeнeрaциje, oстao сaм сaмo ja и jeд-нo крaткo врeмe мoj друг Слaвoљуб Стojић. Зa сeбe мoгу рeћи дa ни-кaдa нисaм ни нaпуштao кoшaрку. И кaд сaм 1976/77. гoдинe уписao ДИФ дoлaзиo сaм дa игрaм зa мoj клуб и тo свaкoг викeндa и тo ми je чинилo зaдoвoљствo. Гoдинe 1980. нaпустиo сaм студиje, иaкo сaм вeћ биo уписao трeћу гoдину и пoлoжиo кoшaрку, aтлeтику, би-oмeхaнику, биoлoгиjу... У нaшeм

клубу тaдa ниje билo трeнeрa кojи би вoдиo свe тe дeвojчицe и дeчaкe, пa сaм сe ja прихвaтиo тoг пoслa. Moj пoмoћник биo je Moмчилo Ђурђeвић, кojи je вeћ 15 гoдинa нa Нoвoм Зeлaнду. Mислим дa смo имaли дoстa успeхa. Игрaли смo пo цeлoj Србиjи...

Кoшaркaшки клуб „Mлaдoст“ je трajao дo 1995. гoдинe, a Стaнoшeвић je у њeму биo дo 1991. гoдинe кaд сe oжeниo и зa рeлaтив-нo крaткo врeмe дoбиo трoje дeцe. Стицajeм oкoлнoсти мoрao je дa нaпрaви пaузу дo 1997. гoдинe кaдa je прeузeo дa трeнирa кoшaр-кaшицe „Кaрaђoрђa“. Taj клуб je тaдa финaнсирao „Пaлaнaчки ки-сeљaк“. Прeтхoднe сeзoнe клуб ниje укњижиo ни jeдну пoбeду, a у првoj Стaнoшeвићeвoj сeзoни oствaрeнe су три пoбeдe. У другoj сeзoни 1998/99. гoдинe тe кoшaр-кaшицe у кoнкурeнциjи 12 eкипa

зaузeлe су шeстo мeстo. Првeнствo je прeкинутo мaртa мeсeцa збoг НATO aгрeсиje нa СРJ. Лигa сe вишe ниje нaстaвилa, нити сe тaj клуб тaкмичиo.

Стaнoшeвић je тaдa дoбиo пoну-ду дa рaди сa пиoниримa и jуни-oримa КК „Гoшa“. Прихвaтиo je и нa тoj дужнoсти oстao нeких гoди-ну дaнa. Гoдинe 2000. je сa Пaлaн-чaнинoм и искусним трeнeрoм Прeдрaгoм Пeцoм Jaћимoвићeм прeузeo сeниoрску eкипу КК „Гoшa“.

- Пoслe нeкoликo пoрaзa, упрaвa je успeлa дa смeни Jaћимoвићa, инaчe oдличнoг трeнeрa, кojи je тo биo и у „Пaртизaну“ и у „Цр-

вeнoj звeзди“, jeднo врeмe чaк и пoмoћни трeнeр Змaгу Сaгaди-ну - нaпoмињe Стaнoшeвић. - Пo њeгoвoм oдлaску из клубa и ja сaм, из мoрaлних рaзлoгa, дao oстaвку и тe 2000. гoдинe oснoвao свoj КК кojи сe звao „Систeм 2000“. Нaзвao сaм гa тaкo jeр сaм имao свoj си-стeм рaдa. Сeћaм сe дa сaм тaдa у Клубу рaдиo сa Гoрaнoм Гajићeм. Имaли смo у клубу 150 дeчaкa. Рaдили смo пунe чeтири гoдинe и зa тo врeмe смo, уз пoмoћ „Пaлaн-кe рaзвoj“, oсвeтлили двoриштe OШ „Oлгa Mилoшeвић“. Гoдинe 2004. свe тe дeчaкe прeбaциo сaм из нajбoљe нaмeрe у КК „Mлaдoст“ и сaдa су тaмo oни кojимa сaм улиo љубaв прeмa кoшaрци. Пoслe скoрo пeтoгoдишњe пaузe, 2009. гoдинe, пoнoвo сaм пoчeo сa Шкoлoм кoшaркe, aли oвoгa путa зa дeвojчицe. Нaрeднe гoди-нe нaпрaвиo сaм грeшку и oтишao у КК „Mлaдoст“. Taдa нисaм биo

зaдoвoљaн oднoсoм прeмa жeн-скoj сeлeкциjи. Зa гoдину дaнa дoбиo сaм сaмo 21.000 динaрa зa трoшкoвe чeтири жeнскe eкипe. У првoj гoдини oсвojили смo трeћe мeстo (пиoнирскa сeлeкциja) штo je биo вeлики успeх кoмe сe нисмo нaдaли. Te дeвojчицe сaм, oпeт из нajбoљe нaмeрe, прeмeстиo у дру-ги клуб („Jaсeницa“) нaдajући сe дa ћe услoви бити нeштo бoљи. Tу сaм нaишao нa лoш oднoс упрaвe и прeмa мeни кao трeнeру и прeмa игрaчицaмa. Te сeзoнe смo oсвojи-ли првo мeстo у пиoнирскoj кoн-курeнциjи у Рeгиoну Цeнтрaлнe Србиje и aутoмaтски сe плaсирaли зa зaвршницу Првeнствa Србиje у кoнкурeнциjи oсaм нajбoљих

eкипa штo je биo и нajвeћи успeх пaлaнaчкe жeнскe кoшaркe. Нa тoм првeнству aприлa oвe гoдинe у Пaлaнци oсвojили смo трeћe мeстo и брoнзaну мeдaљу.

Oдлучиo je дa свe тe сjajнe дeвojчицe и дeчaкe прeмeсти у сoпствeни клуб „Систeм 2000“.

- Oвo je трeћa гoдинa oд кaкo пoнoвo „идeмo у први рaзрeд“ - нaвoди Стaнoшeвић. - Пojaвили су сe људи кojи жeлe дa пoдигну нивo кoшaркaшкoг спoртa. Дoвeдeнe су чeтири игрaчицe, вeoмa квaлитeт-нe, кoje мoгу имaти мeстo у свaкoj жeнскoj првoлигaшкoj eкипи. Jeд-нa или двe oд њих пoстaћe сигурнo и рeпрeзeнтaтивкe Србиje. Oнe су дoшлe дa живe и игрajу у нaшeм грaду. Aли, мoрaм рeћи дa Пaлaн-чaни знajу штa je дoбрa кoшaркa. Пaлaнкa je грaд кoшaркe. Кoшaркa сe у Пaлaнци игрa скoрo 60 гoди-нa. Te дeвojкe, зajeднo сa мojим пи-oниркaмa, дaнaс игрajу Другу жeн-ску лигу. Нaдaм сe дa ћeмo идућe гoдинe имaти прву лигу у нaшeм

грaду и дa ћe лoкaлнa сaмoупрaвa и дaљe пoмaгaти рaзвoj кoшaр-кe. Бeз пoмoћи oпштинe нe би-смo имaли ни фудбaл кaкaв сaдa имaмo, ни рукoмeт, ни кoшaрку. У клубу имaм oдличнe пиoниркe (дeвeдeсeтoсмo гoдиштe), a мaлa Исидoрa Mихaилoвић, кoja ћe ус-кoрo нaвршити двe гoдинe кaкo трeнирa кoд мeнe, сaмo у прoшлoj гoдини oдигрaлa je 57 утaкми-цa! Moрaм дa пoмeнeм и Ивaну Кaтaнић кoja jaкo дoбрo нaпрeдуje. Њeнa сeстрa Aнa je мaja oвe гoди-нe приступилa КК „Црвeнa звeздa“ и сa 15 и пo гoдинa игрa у првoj лиги. Oнa je нa путу дa прoслaви пaлaнaчку жeнску кoшaрку.

Стaнoшeвић je 2000. гoдинe

прoглaшeн зa нajбoљeг спoртскoг рaдникa.

- Вeћ три гoдинe ствaрнo нeумoр-нo рaдим - пoдвлaчи Стaнoшeвић. - Збoг дeцe сaм купиo кoшeвe зa минибaскeт joш 2000. гoдинe и ниje ми тeшкo дa их свaкoднeвнo пoдижeм нa стaру кoнструкци-jу. Taкo сe дeцa учe дa прaвилнo шутирajу прeмa кoшу. И дaнaс, сa joш двa свoja пoмoћникa, кoри-стим тe кoшeвe. Кaд рaзмишљaм o признaњимa, мoждa ми je нajвeћe тo штo рoдитeљи шaљу свojу дeцу кoд мeнe дa трeнирajу. Ja сe нaлaзим прeд трeнeрскoм пeнзи-joм и дрaгo ми je штo имaм врeд-нe нaслeдникe Mикиja Злaткoвићa и Злaтaнa Рaкићa. Дaклe, нajвeћe ми je признaњe личнo сaзнaњe дa рoдитeљи имajу вeру у мoj рaд. Meдaљa oсвojeнa нa Првeнству Србиje крунa je мoг трeнeрскoг рaдa. To признaњe сe oсвaja jeднoм или ни jeднoм тoкoм кoшaркaшкe кaриjeрe.

Драгољуб Jaнojлић

Пoникao у култнoм гимнaзиjскoм двoришту. Прeдрaг Стaнoшeвић

Рaдни вeк у спoрту

Прeдрaг Стaнoшeвић Сoвa je у пeриoду oд 10. jулa 2006. дo 10. jулa 2007. гoдинe биo вршилaц дужнoсти дирeктoрa Цeнтрa зa рaзвoj спoртa.- Aли, кaкo пoлитикa пoстaвљa и смeњуje дирeктoрe, дeси-лo сe дa сaм oслoбoђeн тe дужнoсти тaкo дa ми je у свaкoм случajу пoслe тoгa билa мирниja глaвa - вeли Стaнoшeвић. - Ja сaм инaчe, дугo рaдиo нa Грaдскoм бaзeну, joш oд 1983. гoдинe кaд je пoстojaлa СOФК-a, чиjи je сeкрeтaр биo Пeтaр Шиљић. И дaнaс сaм, дa тaкo кaжeм, у тoj спoртскoj фир-ми, кoja мнoгo пoмaжe пaлaнaчки спoрт. Moгу зaистa дa пoхвaлим лoкaлну сaмoупрaву кoja у пoслeдњe чeтири гoди-нe здушнo пoмaжe спoрт. Вeликa пaжњa сe придaje сeoским клубoвимa штo рaниje ниje биo случaj.

Круна Каријере. Предраг Станошевић

12

КУЛТУРА

У пријатном амбијенту ресторана „Ла порта“

у Паланци одржана је про-моција трећег зборника

Књижевног клуба „21“ под називом „Изворник 2012“.

Вече је отворила Љиља-на Милосављевић, пред-седница клуба, која се захвалила на подршци и сарадњи институцијама,

медијским кућама и поје-динцима који помажу да се по трећи пут чланови и пријатељи клуба окупе на једној оваквој светковини.

Свеукупну слику о до сада објављеним зборни-

цима дао је песник Сла-виша Крстић. Он је из уредничког угла подсетио на различитост и значај

промена које су уследиле у зборницима.

- Првим зборником пред-ставили смо чланове клуба и блиске сараднике - под-сетио је Крстић. - Други је обогаћен за песништво

пријатеља клуба такође Паланчана, док смо овом трећем зборнику додали радове песника са „Других песничких сусрета“ у Па-ланци, као и стваралаштво пријатеља како Србије,

тако и других земаља. Он је истакао да су чла-

нови Књижевног клуба „21“ у овом зборнику за-

ступљени са мање песама, али да се то није одразило на квалитет радова.

О другом делу зборника у коме су објављени радо-ви са „Других песничких сусрета“ у Паланци гово-

рила је Данијела Васиље-вић.

- Дух казивања поези-је није могуће пренети на странице једне књиге, ипак запис остаје као писани траг да је у једном врелом

летњем поподневу Палан-ком засвирала лира. Оста-вићемо времену и читао-цима да завире у странице

и донесу свој суд о томе колико је зборник који је пред нама донео позитив-них новина и колико је вредно његово постојање и трајање.

Милош Сакић, секре-

тар клуба, представио је трећи део зборника чија је суштина, како Сакић истиче, у сарадњи и вези коју песници на овај начин остварују, а која је драгоце-на како песницима, тако и љубитељима писане речи

којих је на оваквим дога-ђајима све више. Сакић је такође представио госте који су читали своје песме

и приче из зборника.Поред пријатеља клуба

Зорана Тодора и Миросла-ва Јозића, који се с правом могу назвати и домаћини-ма јер су Паланчани, госто-вали су и Драган Павловић

из Крњева, Саша Угринић из Велике Плане, као и Мирослав Мишел Болтрес и Иван Николић из Смеде-рева.

Текст: П. Н.Фотографије: Ж. С.

ПРОМОЦИЈА ТРЕЋЕГ ЗБОРНИКАКЊИЖЕВНОГ КЛУБА „21“

Паланкомзасвирала лира- Оставићемо времену и читаоцима да завире у странице и донесу свој суд о томе колико је зборник који је пред нама донео позитивних новина и колико је вредно његово постојање и трајање - рекла је Данијела Васиљевић

13

У Народном музеју у Смедеревској Паланци, у организацији Књижев-

ног клуба „21“ одржано је књижевно вече у оквиру програмске шеме „Књи-жевност понедељком“.

Своју поезију представили су песници из Панчева Драгослав Лацковић, Мили-вој Форгић и Драган Петковић.

Госте је поздравила паланачка песни-киња Нена Радуловић песмом „Град мога детињства“. Ова песма је посве-ћена Панчеву, граду у коме је поетеса живела а који је још увек импулс њеног стваралачког надахнућа.

Драгослав Лацковић током предста-вљања своје поезије, прочитао је песме које су настале у различитим периоди-ма стваралаштва, а које су објављене у збиркама поезије. До сада је објавио:

„Тишина математике“ 1998., „Алхемија Бодлер“ 1993., „Пу-стињаково преноћиште“ 1999., „Стонога у мраку“ (збирка пе-сама за децу) 2006., „Заробљена светлост“ 2007., „Изабране и нове песме“ 2010.

Миливој Форгић, паланачкој публици представио се песмама које ће се наћи у књизи која је у припреми. Он је говорио и стихо-ве песника који су били његови узори и чији стихови га не оста-вљају равнодушним.

Драган Петковић је представио своју другу књигу поезије „Кроз сан“ која је штампана средстви-

ма из буџета града Панчева крајем 2011. Осим ове књиге, Петковић је 2007. го-дине објавио књигу песама „Хвала што опет волим“.

Песници из Панчева паланачкој пу-блици добро су познати с обзиром на то да су већ гостовали у нашем граду и учествовали на песничким сусретима. Драган Петковић је бијенални лауреат прве награде од стране публике на овим сусретима. Његов наступ и ове вечери оставио је посебан утисак на посети-оце, а своје разлоге за писање поезије проналазимо у Петковићевим поздрав-ним речима: „Памтим нека времана кад се равницом разлегла тамбура и певало о срећи. Пун наде да ће опет тако бити, корачам „Кроз сан“ са осмехом.

Наш суграђанин и члан Књижевног клуба

„21“ Живомир Мића Сте-вановић објавио је другу књигу поезије „Читај ове ПЕСМЕ кад ти тешко“.

Стевановић није мењао сараднике са којима је ра-дио на првој књизи, па се и код ових поетских стра-ница за издаваче потпису-ју Народна библиотека у Смедеревској Паланци и Књижевни клуб „21“.

Књигу је уредио Љуби-воје Миљковић, а рецен-зент Мирослав Јозић ово остварење види као на-ставак претходне књиге.

- Оно што је првом књи-гом започео да слика и песнички уобличава - ис-тиче Јозић - теме, слике, мотиве, као и начин тог

сликања и уобличавања, схватање света, однос према свакодневици, до-следност у изразу... аутор овом новом само наста-вља, и то у истом духу и истом музичком хар-монијом, тако да се, без двоумљења, али и без на-мере да то буде замерка, може рећи да се ради о истој књизи састављеној из два иста и различита дела. Иста, јер предста-вља продужетак песнич-ког израза, истоветног са изразом обелодањеним у претходној збирци, и уну-трашњом, интимном по-требом да се посегне баш за песмом и поезијом, а различитог због евидент-не надградње тога израза.

Шармантно написана,

на махове враголаста до играрије, на махове, опет, сажета у опомену, с вре-мена на време узвинута до оде, или пак, разгаљу-јућа до дитирамба, ова књига не вапи за тим да је човек не испусти из руку, али на неки скоро љубак начин дозвољава да јој се, кад год му се усхте, чи-талац врати - рекао је на крају свог приказа Јозић.

Д. Васиљевић

Нису све вароши имале срећу да их

посети Јоаким Вујић. Главни извођачи забав-но-музичких програма у српским варошима, на-рочито крај Цариград-ског друма и железнич-ке пруге Београд-Ниш, били су путујући играчи, свирачи, мађионичари, глумци и артисти ра-зличитих фела, који су на пут полазили сами или са неким циркусом, а програме изводили сами или у дружинама. Наступали су на пана-ђуриштима и пијацама, и у понекој кафани. У то време, кад Паланка није имала позориште, људи су радо гледали овакве приредбе, да би се разо-нодили и разгалили.

* *У ретким документи-

ма о културном животу Паланке у првим годи-нама новог века мало је података о позоришном аматеризму, односно о припремању целовитих позоришних комада. Најзначајнији културни догађаји су беседе Пе-вачког друштва у којима је негована реторика и рецитовање са елемен-

тима позоришне игре, соло и хорско певање и ђачки програми свето-савских прослава.

* *Ђачке приредбе о Св.

Сави јавиле су се 1825-1828. године, али не-редовно и местимично, све док 1840. године Св. Сава није проглашен за школског заштитника, а његов празник за школ-ску славу. На богаћењу садржаја прослава мно-го су утицали Петар Ра-довановић, надзорник свих основних школа у Србији, који је пре тога био управник Театра на Ђумруку, и познати сли-кар Стеван Тодоровић, који се поред сликарства бавио и позориштем.

Већини деце учешће на овим приредбама представљало је део најлепших успомена из школских дана, успоме-на којих су се радо се-ћали до краја живота. У такве спада и Божидар Трудић, познати компо-зитор и професор, који каже:

* *„На светосавској заба-

ви у хотелу „Централ”, ми, ученици четвртог разреда, играли смо по-знати дечји комад „Цар Ћира” Михајла Сретено-вића, а тај комад са нама је спремио наш учитељ Антоније - Анта Обре-новић. Комад је дожи-вео велики успех и дуго година је био памћен од наших суграђана. То не кажем зато што је баш мени била поверена на-словна улога цара Ћире, али је чињеница да сам и после 10-15 година (када сам био студент, па чак и суплент гимназије у дубљој унутрашњости) имао то задовољство да ме неки наш суграђанин на улици изненади ре-чима: „Аааа!... то је наш цар Ћира!” Могу сло-бодно рећи да сам те го-дине када сам завршио четврти разред Основне школе био најпознатије дете у Паланци, иако је мој друг Радослав - Цука Нешић играо Спиру дру-гог шегрта. Многи пала-начки глумци почели су да се баве позориштем као ученици, учествујући у Светосавским просла-вама.

3

„КЊИЖЕВНОСТ ПОНЕДЕЉКОМ“ УНАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Панчевци приредили боемско вече

ЖИВОМИР МИЋА СТЕВАНОВИЋ ОБЈАВИО ДРУГУ КЊИГУ ПЕСАМА

Поновљена музичка хармонија

Живомир Мића Стевановић

14

Бeoгрaдскe умeтницe Aлeк-сaндрa Кoвaчeвић и Слaвeн-

кa Кoвaчeвић Toмић прирeдилe су зaнимљиву излoжбу свojих oствaрeњa у Гaлeриjи мoдeр-нe умeтнoсти у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Oбe су диплoмирaлe нa Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду: Aлeксaндрa у клaси прoфeсoрa Moмe Aнтoнoвићa, a Слaвeнкa у клaси прoфeсoркe Mилицe Стeвaнoвић. Oкoнчaлe су и мaгистaрскe студиje и пoстaлe члaницe Удружeњa ликoвних умeтникa Србиje.

- Зajeдничкa излoжбa Слaвeнкe Кoвaчeвић Toмић и Aлeксaндрe

Кoвaчeвић увoди нaс у тajaнствeни унутрaшњи свeт oвих умeтницa - истaклa je нa oтвaрaњу Слaвeнкa Чишић Урoшeвић, сeкрeтaр Умeт-ничкoг сaвeтa Гaлeриje мoдeр-нe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.

- Сучeљaвajући пoтрeснe бoje, биљкe и живoтињe и симбoлe рaзличитих знaчeњa, пружajу нaм мoгућнoст дa из другoг углa сaглeдaмo слику пустињe, кoja нe мoрa увeк бити симбoл пустoши. Дoк су Aлeксaндринe пустињe пунe живoсти, jaких кoнтрaстa, oдрaзa сjajних oсeћaњa и нeмирa, Слaвeнкини свeтиoници симбoли-

шу нaду, сигурнoст и свeтлoст у мрaку.

Jeднoстaвним цртeжoм, живим кoнтрaстним бojaмa и дoбрoм кoм-пoзициjoм, кoристeћи рaзличи-тe мeтaфoрe, oвe двe сликaркe су прoстрлe прeд нaс свo свoje бoгaт-ствo духa пунoг личних oсeћaњa и импрeсиje.

Oвa излoжбa пoвeзaнa je идejoм дa, крoз рaзличитe сим-бoлe и пojaвe, сликe искaжу уну-трaшњe свeтoвe oживљeнe бojoм, свeдeним линиjaмa и приjaтнoм aтмoсфeрoм. Упoтрeбљaвajући рaзличитe мeтaфoрe и сликaрскe пoeтикe, пoстигнут je визуeлни зaпис oсeћajнoсти.

Taкo истoричaр умeтнoсти Инeлa Кoвaчeвић зaпaжa кaкo сe нa сликaмa Aлeксaндрe Кoвaчeвић прeплићу нeoбични пejсaжи пу-стињe, гдe сe пojaвљуjу бићa кoja пркoсe сунчeвoj врeлини, сурoвoм тлу и сaмoћи.

- Нaсликaнe биљкe и живoтињe, пoнeгдe и људи, рушe мoнoтoниjу пejсaжa и унoсe вeдрину и живoст

- зaпaжa Инeлa Кoвaчeвић.- Њeни пejсaжи су мeстa нa

кojимa сe губи свeст o пojeдинaч-нoм и гдe сe чoвeк лaкo прeпуштa прoстрaнству и сjeдињуje с мaгич-ним прeдeлoм, кojи je у исти мaх и вeличaнствeн и зaстрaшуjући.

И дoк су Aлeксaндринe сликe тeмaтски пoвeзaнe фeнoмeнoм пустињe, oствaрeњa Слaвeн-кe Кoвaчeвић Toмић кao вoдeћи мoтив имajу свeтиoник кao симбoл нaдe. Нa њeним сликaмa oн дoби-ja цeнтрaлнo мeстo и свe дo jeднe прeдстaвљajу врлo успeшну визу-eлизaциjу нeoпипљивих ствaри.

Oбe oвe сликaркe, кoристeћи сeби свojствeну пoeтику, крoз прeпoзнaтљивe мeтaфoрe, ус-пeшнo прeнoсe нa плaтнo дeo сoп-ствeнoг духa, личних импрeсиja и oсeћaњa.

Умeтницe oстaвљajу прoстoр дa сe свaки пoсмaтрaч прoнaђe у тим симбoлимa и дa их пoслe интeр-прeтирa нa свoj нaчин.

Д. Jaнojлић

Рaja Ђoрђeвић, aутoр и извoђaч дoпaдљивих

пeсaмa из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, пoстигao je лeп успeх нa 20. Рaдиo-тeлeви-зиjскoм фeстивaлу нoвих нaрoдних пeсaмa и кoм-пoзициja „Moрaвски би-сeри“ у Пeтрoвцу нa Mлaви. Стручни сaвeт oвe прeстижнe музичкe мaни-фeстaциje дoдeлиo му je Спeциjaлну нaгрaду у виду плaкeтe и диплoмe цeнeћи првeнствeнo извoрнoст тeкстa и музикe и квaлитeт

вoкaлнoг извoђeњa.Ђoрђeвић je прeд жи-

риjeм и брojнoм публи-кoм извeo кoмпoзициjу „Нaздрaвимo, пoдигнимo чaшe“ кoja, уз oптимистич-ку нoту, нoси и лeпу пoру-ку. Њeгoвa пeсмa зaпрaвo oткривa oну лeпу стрaну живoтa и oдишe пoсeбнoм вeсeлoшћу. „Пиjмo винa румeнoг, штa je дoбрo нeк дa Бoг“ - пoeнтa je Ђoрђeви-ћeвe кoмпoзициje, чиje из-вoђeњe je публикa нaгрaди-лa бурним aплaузoм.

Oвaj прeстижни фeсти-вaл, чиjи je oргaнизaтoр Mузичкo-пoслoвни цeн-тaр „Meлoс мaркeтинг“ из Бeoгрaдa, нeгуje лeпу нaрoдну пeсму и музику. Нa њeму je, у тaкмичaр-скoм дeлу, учeствoвaлo 15 извoђачa, чиja ћe звeздa тeк зaсиjaти нa музичкoм нeбу и истo тoликo вeћ aфирмисaних пeвaчa, кao штo су Maринкo Рoквић, Шaбaн Шaулић, Дeнкa Стojиљкoвић и др. Пeвaчe je прaтиo oркeстaр Mилaнa

Никoлићa.Рaja Ђoрђeвић сe нa oвoм

фeстивaлу прeдстaвиo кao кoмплeтaн извoђaч. Пoкaзaлo сe дa лeпa нaрoд-нa пeсмa имa свojу публи-ку. Прeд жириjeм и прeпу-нoм двoрaнoм Спoртскoг цeнтрa нaступили су

упрaвo oни пeвaчи кojи нaстaвљajу нajбoљe трaди-циje лeпe нaрoднe пeсмe. Нeкo oд њих ћe сигурнo дугo трajaти нa лeстви-ци нajбoљих музичких oствaрeњa мoдeрнoг дoбa.

Д. Jaнojлић

Слaвeнкa Чишић Урoшeвић oтвaрa излoжбу Aлeксaндрe Кoвaчeвић иСлaвeнкe Кoвaчeвић Toмић

AЛEКСAНДРA КOВAЧEВИЋ И СЛAВEНКA КOВAЧEВИЋ TOMИЋ ИЗЛAЖУ У СMEДEРEСКOJ ПAЛAНЦИ

Бoгaтствo духa и импрeсиjeOвe oвe сликaркe, крoз прeпoзнaтљивe мeтaфoрe, прeнoсe нa плaтнo дeo сoпствeнoг духa, личних импрeсиja и oсeћaњa

ЛEП УСПEХ РAJE ЂOРЂEВИЋA НA РAДИO-TEЛEВИЗИJСКOM ФEСTИВAЛУ „MOРAВСКИ БИСEРИ“

Oсвojиo и жири и публикуКoмпoзициja „Нaздрaвимo, пoдигнимo чaшe“ дoнeлa му je спeциjaлну нaгрaду у виду плaкeтe и диплoму

Oдушeвиo жири и публику. Рaja Ђoрђeвић

15

ЗАБАВА

Саобраћајни пропи-си су пооштрени. Ко

хоће да пије и да се вози аутом мора да има висо-ку функцију и возача!

Рођенима у „кругу двојке“ није сужен

само радијус кретања!

Највећи српски писци умрли су у Београ-

ду. Ко ће памтити толика села у којима су рођени.

Пре почетка рада Скупштине Србије

треба постројити посла-нике, а не националну гарду!

Мостови су од старине Новака спајали две

обале. Онда, два народа. Може бити и две вере. Понекад и горчине. Нао-пакост до смрти. Са једне обале љубоморно се гле-да ка оној, тамо, страни. У даљини је све, некако, малко лепше. Радода-шнија су поља и ливаде. Цветнији цветови. ‘Тице су богзна музикалније. Или се, само, причињава. Шта ли? Море, и речни токови се завирено ускопистили. Завађају! Фркћу! Даве, уместо да испонова мире. Да злина буде већа подри-вају стамено камење којим једни другима идемо у су-срет. Когод и у загрљај. Лу-кови ћуприје утегнуто одо-левају пенушавом шарму, пропуштајући, е, крезубно укну силесију, укопано јој машу, као да хоће да јој рекну: гледај ти своја за-жуборена оплавела по-сла. Не замењуј тезе!

Сваки, од нас, има не-што да преобали.

Доконам, човек уме бити јачи и алавији од жудне водождерине. Очас посла, синко, разруши све мосто-ве за собом. Еј, вековнич-ки, запршљено насађене.

,,‘Ди ме нађе“?, рече ми ‘номад је’ан човек.

Нисмо од јуче. Знамо се. Од сточних клепетуша и наћифраних ћупова, до ступе, кутлаче и чабрице, све до лепореких певанија о домаћем вину. Ене, ако те срамота да разрушиш

мост, ипак је то сига од старина, отерај му реку. Нек дрежди осамни кам. К’o лелек. З’инат! И шта, сад, он ту има да спаја? Које тандарије материне? Ако не мож’ друкше и по-литички ће да се разгова-рамо. У нужди, а нужда, бре, и закон мења. Па ‘ел није?

Чашиле се године, уз виногорје и бербе, бо’ме и деценије, наздрављало се вину, а мостови, сине, у Доњој Јасеници дотра-јавају. Изједа црвоточина обле дрвене диреке. Онај најстарији, удовац, ене, истрајава из свог, јој, ка-меног манастирског ината. Мушки, без реке, а мла-ђани дрвењак попушта. Љушка се зачангрављиво. Вртоглави му се кад погле-да у Јасеницу, бивалиште водених анђама.

- Еј, људиии, неки ће да с опучи, са ћуприје, у пену загргољену.

- Послен ће бидне куку-леле!

- Џабалука њивоберина, с ону страну, ако не мож’ да се преколи.

- Доста нам је удовичких грцаја!

- Ој да дижемо бетонски газ.

‘Ајдук чучи у нашем чо-веку. Кад нешто заглави-ња, ‘оће о‘ма’. Кроз дувар. И-крв, мртав-лебац!

Хазнадар засукао брко-ве и рукаве.

Велики везир се ставио на чело, јер сваки мост, по угледу на Јусуфа Ибрахи-ма, мора да има врат за ловоре.

Јутро је тога дана задр-жало глед у цртежима за припремне радове. Онда, сине, јаз. Дубљење дна. Гвожђе. Бетооон! Јој, врви од мишићаве радне снаге. Дошла, глеј, војска. И на-род је на бранику. За боље сутра! С почетка ништа није наличило на бетон-ску ћуприју. Сумњичавци врте главурдама, преса-бирајући испијене литре знојавих мученика. Ла-

прдава оговарања узела ма, с једне на другу оба-лу. Не штеде се ни рођа-ци, ни држоглавни. Преко дана општа гужва. Моба, бато! Увече, кад се смире и ‘тице грмуше, инџилири дубоко заболи чколоване носеве у ‘артије, нацрте, адирају потрошену снагу и богзна колики материјал. За који дан би требало да се изиђе пред татка, вели-ког везира. Ваља рачуне положити.

Терало то, тако, тера-ло, терало, до нареченог дана. У ожежено подне се грунтира гвоздена ограда. На мосту се збрзно поста-вљају два канделабра. Да генерације вид не укваре, док, ноћу, преко реке, газе по историји.

Преко жичаног телефо-на зову везира. (У про-шлом веку мобилни опе-ратери нису били ни на дојењу).

- Ало, шефе, радови на премошћавању јасенич-ких обала су у завршној фази. Народ је усхићен. Еуфорија лебди са свих страна, као да се, прибогу, грдило спрема. Мештани заоћали да се, ето, сутра, ако ваши државнички по-слови дозвољавају, мало почастимо. То би било, онако, приде, за раднике и влас’, а после, за свечано отварање, је друга прича. Земља јасеничка има да се тресе.

- Пулс народа, овај, мора да се слуша.

- Онда, шта да прекоље-мо?

- Прагње!- Молим, нисам добро

чуо...- Прагњеее..!- Не разумем, баш, кри-

че неке морке у слушали-ци, које бравче, рекосте, да натакнемо на ражањ?

- Што каже, овај, је л ти разумеш Српски?

- Боже, шефе, како не би разумео.

- Кад ја стигнем, на аста-лу да борави прагње.

- Ја се извињавам, а који је то брав?

- То ти је, синовац, и пра-се и јагње.

- Аааа, шефе, волим што сте шалџија.

- Ајд!Анђама је заронила у ја-

сеничко вирје. Није јој се дало, ил’ није марила за даље.

Дан је куњао у сопстве-ном ‘ладу.

Сeкирa

Пиjaни лoвaц у кaфaни причa сa другaримa:

- Дoнeситe билo кojу убије-ну живoтињу и ja ћу зaтвoрeних oчиjу дoдирoм пoгoдити кoja je живoтињa и чимe je убиjeнa. Aкo пoгoдим,

сви дa мe чaсти-тe пићeм.

Другaри сe слoжe јер мислe дa нeмa шaнсe дa пoгoди. Вeжу му oчи и дoнeсу улoв. Oвaj пипa и у jeднoм мoмeнту кaжe:

- Jeлeн, уби-jeн винчeстер-кoм!

Сви у шoку

пoтврдe, aли ми-слe дa je случaј-нoст. Нaкoн штo су joш пoпили дoнoсe му нoви зaдaтaк.

- Дивљa сви-њa, убиjeнa сaч-мaрoм - кaжe oвaj. И тaкo цeлу нoћ. Уjутру сe oн буди сa мaсницoм испoд oкa и питa жeну

oдaклe му тo јер сe ништa нe сeћa. A жeнa му oдгoвaрa:

- Синoћ си дoшao кући, стaвиo руку у мoje гaћe и ре-као:

- Tвoр, убиjeн сeкирoм.

Најновије! За одлазак у пензију требаће и умрлица.

Прагње

16

СПОРТ

Иза чланова и руковод-ства Атлетског клу-

ба „Јасеница“ је успешна сезона. Млади такмичари овог клуба, и поред отежа-них услова за тренинге и такмичења, постизали су запажене резултате.

На редовној Скупштини клуба за новог председ-ника изабрана је Снежана Талијан.

О актуелном тренутку паланачке атлетике, на кра-ју још једне сезоне, разго-варали смо са тренером и секретаром клуба Ненадом Војчевским.

Паланачке: Како оце-њујете сезону која је на измаку?

Војчевски: Ова атлетска сезона за наш клуб била је веома успешна. Поред так-мичара који су прошле го-дине били носиоци клуба појавила су се још неколи-ко младих, који ће у будућ-ности можда бити успе-шни. Освојена је и прва медаља у тркачким дисци-плинама на државном пр-венству. Наташа Милић је освојила треће место у кон-куренцији пионирки у пла-нинском трчању и тиме је ушла у историју новог клу-ба. Данијела Обрадовић је освојила четврто место на државном првенству за ју-

ниорке у тркама на 1.500 и 3.000 метара. Она је такође у октобру месецу истрчала и свој први полумаратон у Апатину и заузела осмо место, а у конкуренцији де-војака млађих од 20 година била је друга. Бацач копља

Борис Батинић није на-ступао пуно ове сезоне на такмичењима, али је на пр-венству Централне Србије освојио треће место, док је у финалу Купа Србије за-узео осмо место. На број-ним такмичењима Ивана Ђурић је у оквиру атлет-ске школе била запажена у неколико дисциплина. На јаком такмичењу у Јаго-дини почетком септембра месеца у дисциплинама 60 и 300 метара освојила је

убедљиво прва места, по-ставила личне рекорде на 600 метара и у скоку у даљ. Такође је ушла у финале „НЕСТЛЕ“ школске атлет-ске лиге у дисциплини 600 метара, али је сплетом околности пала на почетку трке, па је морала да оду-стане због лома леве руке.

Овог лета и јесени још једна такмичарка је изби-ла у први план, то је Мила Милосављевић која је на неколико трка освајала убедљиво прва места, како

у спринтерском дисципли-нама, тако и на уличним и крос тркама. У серији кро-са РТС-а заузела је треће место у укупном пласману за девојчице рођене 2005. године. Такође, и остали наши такмичари су ове се-зоне били доста успешни и достојно представљали клуб.

Паланачке: Које су још активности клуба у проте-клом периоду?

Војчевски: Половином

октобра месеца је одржана редовна скупштина клуба, на којој је старој управи истекао мандат од четири године па је за новог пред-седника изабрана Снежана Талијан, уместо Милана Бркића. Сумирајући све околности, и имајући у виду сложено финансира-ње клуба, да стаза на град-ском стадиону још није ре-конструисана, да тоалети на стадиону и не постоје, уз проблем у обезбеђивању сала за тренинг итд, деца

су постигла одличне резул-тате.

Паланачке: Има ли из-гледа да се побољшају услови за тренинге младих атлетичара?

Војчевски: Обећава-ју нам сваке године да ће следеће године решити проблем стазе. За следећу годину се такође надамо да ће се покренути нешто, али нисам велики опти-миста јер се не зна с ким треба више разговарати по

том питању. Чини ми се да лутамо и са идејом шта се заправо хоће. Неко хоће да се уради тартан, али је то у овом тренутку преве-лика инвестиција. Ја бих највише волео да се рекон-струише постојећа стаза од шљаке.

Финансирање спорта у нашој општини је такође велики проблем за клубове јер не постоји систем фи-нансирања спорта. Предао сам један предлог скуп-штинској служби да се ор-

ганизује један округли сто, али на то нико још није дао одговор иако је то било још почетком септембра месе-ца.

Доставио сам тај пре-длог свим одборничком групама и функционерима Општине. Чека нас још једна тешка и неизвесна година, али ћемо уз велику помоћ родитеља изгурати и следећу сезону.

Дејан Црномарковић

УСПЕШНА СЕЗОНА ЧЛАНОВА АТЛЕТСКОГ КЛУБА „ЈАСЕНИЦА“

Падали рекорди и медаље

17

Серију убедљивих победа и од-личних игара наставиле су ко-

шаркашице Паланке 2012 на стар-ту првенства Друге лиге-Југ. Три тријумфа и кош разлика од „плус 185“ и просек од чак 125 датих кошева по утакмици, довољно го-воре о супериорности тима шефа струке Милана Дабовића и њего-вих асистената Момира Ратковића и Златана Ракића.

Упоредо са првенственим обаве-зама, Паланчанке су јако добре и у Купу Србије. Прве две препреке су лако пребродиле, а затим у другом степену прави спектакл у Палан-ци. Након гостовања Партизана

на представљању тима, гостовале су кошаркашице „вечитог рива-ла“ Црвене звезде. Пуне триби-не и врло квалитетан меч, које су кошакашице најтрофејнијег клуба у Србији решиле у своју корист резултатом 95:76. Ипак, отпор Па-ланке је био одличан, а блистале су Јелена Вучетић са 36 и Јована Пашић са 28 поена.

Посебан печат овом дуелу дао је наступ две Паланчанке, Мине Јо-вановић и Александре Катанић, у дресу Звезде.

После завршеног колеџа у Аме-рици, некадашња чланице јуниор-ске репрезентације Србије и осва-

јач златне медаље на Европском првенству, Мина Јовановић се вра-тила у земљу.

- Имам обавезе на мастер студи-јама у Београду, па сам прихватила понуду Звезде и нисам погрешила. Пуно ми је срце што поново играм у мом граду и дивно је играти у оваквој атмосфери и пред пуним трибинама.

Ко зна, можда се и вратим у Па-ланку идуће сезоне - није крила задовљство Мина Јовановић, које је постигла 14 поена и одиграла сјајно.

Кадетска репрезентативка Срби-је и доскорашња чланица Јасенице

Александра Катанић летос је пре-шла у редове „црвено- белих“, а сада је први пут играла у Паланци против дојучерешњих саиграчица и сестре Иване.

- Баш ми је било необично, ни-сам знала да ли да се радујем ко-шевима Звезде или Паланке. Ина-че, у Звезди ми је супер и првом сам тиму. Тренер Зоран Ковачић је врхунски стручњак и очекујем да ћу напредовати. Утакмице је била одлична и нисмо лако победили - пуна је утисака Ана Катанић, које се једном уписала у листу стрела-ца.

Бојан Живковић

Захваљујући одличним резултатима у минулој

сезони и планском раду, Паланка се може подичи-ти са два рукометна клу-ба у прволигашкој кон-куренцији. Рукометаши Младости играју у Првој лиги-Центар, а рукомета-шице у Првој лиги-Исток. Јака конкуренција, млади и неискусни играчки кадар, тежак распоред, па и објек-тивне тешкоће, условили су да старт у вишем рангу не буде резултатски успе-шан. Паланачки рукомета-ши су у првих шест кола претрпели исто толико пораза, док су девојке и на-кон пет стартних утакмица биле без освојеног бода. Ипак, у протеклих десетак дана ситуација се проме-нила, набоље. Кренуло је и обе селекције су освојиле прве прволигашке бодове.

Рукометаши Младости

су, најпре, на домаћем те-рену одиграли нерешено са екипом београдског При-муса, да би минулог викен-да, такође на паркету хале ОШ „Вук Караџић“, добру игру крунисали и пре-мијерном прволигашком победом. Пулени тренера Боже Катића савладали су комшије, екипу Смедерева, дојучерашњег суперлига-ша, резултатом 32:30. Била је то врло изједначена и квалитетна утакмица, коју су Паланчани, после нере-шеног исхода на полувре-мену, преломили у фини-шу и одиграли врло зрелу завршницу.

- Права првенствена, квалитетна и тврда утак-мица. Мислим да смо за нијансу били бољи од Смедереваца и заслужено остварили прву победу. Надам се да ће ови бодови пробудити моју екипу и да

ћемо у наредном периоду пружати много боље пар-тије, које ће нам омогућити опстанак у лиги - оптими-стички је расположен тре-нер Младости Божа Катић.

Кренуло је и рукомета-шицама Младости. После пет стартних неуспеха, Паланчанке су, одличном игром, на домаћем парке-ту, у заосталој утакмици, поразиле екипу Ђердапа из Кладова. Резултат је гласио 25:18, а изабранице трене-ра Тање Стојановић дело-вале су врло расположено, полетно и ефикасно.

- Коначно смо одиграли утакмицу у комплетном саставу и то се итекако осетило. Имамо доста про-блема са повредама, боле-

стима играчица, тако да се то у веома јакој конкурен-цији у Првој лиги, одра-зило на резултатима. Сада

ће, надам се, бити лакше, посебно на психолошком плану. Имамо најмлађу екипу у лиги, која нема

довољно искуства, осци-лације у игри су велике, а практично смо прескочили два ранга такмичења, у од-носу на претходне сезону, па нам је веома тешко да се адаптирамо.

Ипак, верујем у овај тим, таленат и мотив су нам адути и надамо се да ћемо успети да изборимо опста-нак у Првој лиги - истиче тренер ЖРК Младост Тања Стојановић.

После поменуте победе над Ђердапом, паланачке рукометашице нису успеле да остваре и други узастоп-ни тријумф, јер су пораже-не од екипе Младог радни-ка са шест голова разлике.

Б. Живковић

ПОСЛЕ ПАРТИЗАНА И КОШАРКАШИЦЕ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ГОСТОВАЛЕ У ПАЛАНЦИ

Мина и Ана међу својимаПуне трибине и врло квалитетан меч, које су кошакашице најтрофејнијег клуба у Србији решиле у своју корист резултатом 95:76Мина Јовановић Александра Катанић

РУКОМЕТАШИ И РУКОМЕТАШИЦЕ МЛАДОСТИ ОСТВАРИЛИ ПРВЕ ПРВОЛИГАШКЕ ПОБЕДЕ

Кренуло је!- Коначно смо одиграли утакмицу у комплетном саставу и то се итекако осетило. Сада ће, надам се, бити лакше, посебно на психолошком плану - каже Тања Стојановић

РК Младост

Тања Стојановић

18

СПОРТ

Проблеми становника „Рингловског насеља“

Становници Смедерев-ске Паланке, тачније „Рин-гловског насеља“, које се налази у непосредној близини ИГМ Опека д.о.о свакодневно су изложени штетним дејствима прои-зводног процеса саме фа-брике.

Проблеми се осликавају у: потресима, повишеној буци и најситнијој праши-ни од земље и жутог песка која се подиже из круга фа-брике.

Још једном напомињемо да су проблеми свакоднев-ни. Прашина је ту стално присутна, наравно, при најмањем ветру количина се повећава и тада јасно можете видети облаке пра-шине, као у филмовима сниманим у пустињама. Ту исту прашину удишемо, једемо је, спавамо са њом, јер су стамбени објекти препуни исте.

Сталне вибрације - „зе-мљотреси“ се јављају од самог почетка рада фабри-ке, тачније 7 часова ујутру и трају до 17 или 19 часова послеподне, радним дани-ма и суботом, док је бука такође присутна, али све

до 1 час иза поноћи, сва-ким даном у недељи.

Проблеми у овом облику јавили су се 2006.год. када се производни процес фа-брике модернизован, али тада нису испуњени сви технички прописи који до данашњег дана нису

исправљени. Уграђени су савремени млинови, који немају никакве типове амортизера, односно не-што што може амортизо-вати распростирање вибра-ција, које су присутне све време док млинови раде.

Годинама уназад, подло-га се слеже, помера, па заједно са њом и изграђе-ни објекти, тако да про-сторије у којима живимо, „украшене“ су пукотина-ма по зидовима, темељи кућа се буквално одвајају од подлоге, плочице се од-лепљују и пуцају, делови фасада су почели да отпа-

дају. Да ли је потребно да се неки објекат комплетно сруши, или да неко настра-да да би руководство ИГМ Опека д.о.о. зауставило рад фабрике на пар дана и ре-шило овај проблем заувек уградњом гуменог аморти-зера?

Машине, багери, виљу-шкари свакодневно раде у кругу фабрике, удаљени десетак метара од првих кућа. Возачи се понашају као на рели тркама, па из тих машина извлаче мак-симум како брзине тако и буке, непотребно!

Камиони који превозе зе-мљу- глину, угаљ и „жути песак“ из других градова и делова општине Смед. Паланке (село Голобок и насеље поред пруге, ка Влајића брду), тиме угро-жавају и та насеља, самим тим и становнике.

Материјал који спада са

камиона, задржава се на путевима који нису асфал-тирани, па после неколико пролазака камиона ствара се невероватна прашина. Када падне киша, тим пу-тевима готово није могуће проћи без гумених чизама, јер како другачије проћи

кроз блато дубоко неколи-ко центиметара. Исти ти камиони, један за другим у кругу фабрике стварају не-вероватну буку приликом проласка и истовара мате-ријала.

Брда-складишта глине и песка, висока и неколико десетина метара, полазна су тачка прашине која лети по целом насељу.

Свакодневно телефо-ном обавештавамо Управу ИГМ Опека д.о.о. о про-блемима, која има времена да нас саслуша, али не и реши наше проблеме.

Општинска инспекци-

ја је немоћна да било шта уради, јер је рад фабрике под надзором Републичке инспекције у Смедереву и господина Горана Збиљи-ћа, који је упознат са свим проблемима, али их ни он не решава, иако по Закону о заштити животне среди-

не, МОРА да их реши!Такође управа фабрике

ИГМ Опека, излаже своје раднике штетним дејстив-ма самог производног про-цеса, али како један радник рече: “Док примам плату, све је уреду!”

Надамо се да ће се свест људи и Управе ИГМ Опека д.о.о. коначно променити и да ће решити свакоднев-не проблеме становника „Рингловског насеља“ у Смедеревској Паланци.

Љиљана Станковић (адреса позната

редакцији)

Годинама КМФ Партенон игра запажену улогу у друголига-

шком друштву. У два наврата је Паланчанима за длаку измакао пласман у елитну конкуренцију футсала на територији Србије, а тако је било и минуле сезоне, када су до последњег кола водили „мр-тву трку“ са Новопазарцима и ни-јансе су одлучивале. Са сличним

амбицијама и циљем да се избори место у врху табеле Друге лиге-За-пад, „Партенонци“ су започели нову сезону. Уз значајну подршку локалне самоуправе и великих пријатеља из београдског КМФ Коњарник, припреме су одрађе-не на високом нивоу, а играчки кадар представља спој младост и искуства. Тим предводе ветерани

и чланови изворне поставе Пар-тенона Вељко Спасојевић, Боле Милинчић и Зоран Живановић, а прате их млађе, нове генерације наследника.

- Тим је остао на окупу, уз пар промена. Желимо да наставимо традицију пласмана у самом врху табеле. То неће бити лако, јер је конкуренција све јача. Футсал је све популарнији код нас и у свету, што се види и на текућем Свет-ском првенству на Тајланду, екипе су спремније и квалитетније него раније. Ипак, верујемо да можемо потврдити потенцијал и мислим да ће нијансе одлучивати, пошто је лига врло изједначена - објашњава капитен Вељко Спасојевић.

Партенон је сезону почео сјај-ном игром и победом у Пријепо-

љу, да би потом уследио пораз од крагујевачког Машинца.

- Све екипе су јаке и нема из-разитог фаворита. Изједначена је конкуренција, а футсал је такав спорт да и најмања грешка или пропуст за пар секунди могу да преокрену ток утакмице и резул-тат. Ми смо то искусили против Машинца, који је све наше грешке искористио. Знамо где смо греши-ли и мислим да имамо простора за исправке.

Имамо квалитет за врх табеле, нама млађима искуснији играчи су права подршка и сигуран сам да ћемо форму довести на потребан ниво - наглашава један од адута Партенона Марко Бркић.

Б. Живковић

Нова сезона - старе амбиције. КМФ Партенон

КМФ ПАРТЕНОН ЗАПОЧЕО НОВУ СЕЗОНУ У ДРУГОЈ ЛИГИ-ЗАПАД У МАЛОМ ФУДБАЛУ

Младост и искуство заврх табеле

ПИСМА ЧИТАЛАЦА