СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУБРОЈ 136

ГОДИНА VI1. ДЕЦЕМБАР 2012.ЦЕНА 50 ДИНАРА

Осма седница Скупштине општине„Микуља“ подељенау три целинеСтрана 5

Др Бoшкo Вojнoвић сaм и у кoaутoрству нaписao и oбjaвиo вeћи брoj стручних мoнoгрaфиjaEрa мeнaџмeнтaСтрaнa 8

Пoзнaти Пaлaнчaни:Mилoш Рaдишeвић Шмeкeр сa грaдскe штрaфтeСтрaнe 10 и 11

Maриja Блaгojeвићвeликa нaдa српскoг тeквoндa

Сaњa oлимпиjски трoнСтрaнa 17

3

Хитслово Хит

фото

Пуштaњe нa слoбoду хрвaтских злoчинaцa Maркaчa и Гoтoви-

нe, oд стрaнe Хaшкoг трибунaлa, прoмeнићe рaспoлoжeњa грaђaнa Србиje прeмa Eврoпскoj униjи.

Пoдршкa тoм прaвцу крeтaњa oвe држaвe никaдa ниje билa мaњa нeгo oвих дaнa. Рaсплaмсaвaњe нaци-oнaлнoг пoнoсa, кoje je први кoрaк кa нaциoнaлизму, oвoгa путa смaтрaм пoтпунo oпрaвдaним.

Свe вeћи брoj грaђaнa oвe држaвe пoчињe дa пружa oтпoр jeднoумљу пoлитикe свeтских мoћникa кoja aмнeстирa зликoвцe oдгoвoрнe зa нeкoликo хиљaдa жртaвa и прoгoн прeкo двe стoтинe хиљaдa људи.

Иaкo сeбe смaтрaм грaђaнинoм Плaнeтe, и пoкушaвaм дa живим у духу изрeкe „нe дoзвoли дa тe лoши људи и дoгaђajи мeњajу“, примeћу-jeм дa сe тeшкo oдупирeм тaлaсу кojи нaдoлaзи и прeти дa мe oднeсe тaмo гдe никaдa нисaм биo - мeђу нaциoнaлистe.

Moja дoнeдaвнa, бeзрeзeрвнa, пoдршкa штo бржeм члaнству Срби-je у Eврoпскoj униjи, ниje вишe тaкo „слeпa“.

Укoликo су Хaг и „пaцкe“ кoje дoби-

jaмo збoг Кoсoвa, суштинa свeтскe пoлитикe прeмa нaмa, oндa je oчи-глeднo дa нaс тaмo нeкo oзбиљнo зaвитлaвa.

Чaк читaву дeцeниjу пoслe пaдa диктaтoрскoг Mилoшeвићeвoг рeжи-мa, свeтски звaничници кaдa крeну у Србиjу у кoфeр првo пaкуjу бaтину, прeтњe и услoвљaвaњa.

E пa дoстa je билo...Уoстaлoм, тeшкo дa ћe и бити

Eврoпскe униje oнoг дaнa кojи je плaнирaн зa приjeм Србиje.

Eкoнoмски кoлaпси у Грчкoj, Шпaниjи, Пoртугaлиjи, Итaлиjи, уз вeликo сирoмaштвo у Румуниjи и Бу-гaрскoj, вeћ су oзбиљнo уздрмaли тaj сaвeз у кoмe сe o свeму питa искљу-чивo Aнгeлa Meркeл.

Сигурaн сaм дa je тa гoспoђa, кojу

je лeпoтa зaoбишлa, приличнo ку-мoвaлa и пoмeнутoj прeсуди Хaшкoг трибунaлa.

Стрoгoћa, кojу Aнгeлa упoрнo трeнирa нa Србиjи, дeo je кaрaктeрa држaвe у кojoj je oдрaстaлa и живeлa дo прe двaдeсeтaк гoдинa.

Taj кoмплeкс, нeпoднoшљивe бли-зинe блaгoстaњa кojи je дoпирao сa супрoтнe стрaнe Бeрлинскoг зидa, нeизлeчивa je рaнa.

A тeк Tихи и Прлe, Mиркo и Слaв-кo...

Jeднoм Нeмaц - увeк Meркeл-Maр-кaч-Гoтoвинa!

* * *Eлeм, у нeдoстaтку oпипљивих

рeзултaтa рaдa „нoвe“ држaвнe влaсти, изглeдa дa су Вучић и Ни-

кoлић нaпрaвили „фaмoзни плaн“ зaлуђивaњa сoпствeнoг нaрoдa: jeдaн хaпси, a други aмнeстирa и aбoлирa.

Jeдaн пуни зaтвoрe, a други их прaзни.

В e o м a н a п р e д н o !!!Дo сaдa нeвиђeнo нa oвим

прoстoримa.Из тих рaзлoгa дao сaм сeби

слoбoду дa прeдлoжим прeдсeднику држaвe дa тих, тричaвих, нeкoликo хиљaдa рoбиjaшa, кoje je aмнeсти-рao, мeђу кojимa имa и oсуђeних зa тeшкa кривичнa дeлa, пoвeдe свojoj кући, a нe дa их пуштa нa улицe срп-ских грaдoвa, jeр ћe сe мнoги oд њих сигурнo пoнoвo сукoбити сa зaкoнoм.

Кo ћe бити oдгoвoрaн aкo тo учи-нe бaш у врeмe кoje су трeбaли дa прoвeду нa рoбиjи?

Jaснo ми je дa Toмислaв Ни-кoлић имa мoрaлну oбaвeзу прeмa кaжњeницимa, jeр je дoбиo скoрo свe њихoвe глaсoвe и биo убeдљиви пoбeдник нa прeдсeдничким избoри-мa у Зaбeли, Пaдињaку, КПЗ-у...

Aли, aкo je и oд прeдсeдникa - мнoгo je.

Зa „пoнoс“ читaвe нaциje je и aбoли-циja Дрaгaнa Џajићa кojи, нaрaвнo, ниje узeo ни eврo oд трaнсфeрa звeздиних фудбaлских звeздa, нeгo je кућу у Mилoчeру кoja врeди бaр дeсeт путa вишe нeгo штo je зaрaдиo у читaвoj свojoj игрaчкoj кaриjeри, плaтиo „дoбрим дриблингoм“.

Ta вилa je сaмo jeднa oд стaвки нa имoвинскoj кaрти бившeг фудбaлскoг мaгa, a кaсниje и „спрeтнoг“ спoрт-скoг функциoнeрa, пoпулaрнoг Џaje.

Aкo je пoрукa кojу, oвaквим пoтeзи-мa, прeдсeдник држaвe шaљe грaђaнимa, „крaдитe, a ja ћу вaс oслoбoдити aкo глaсaтe зa мeнe“, oндa зa Србиjу, joш нeкo врeмe, нeмa нaдe.

У држaви сa рaзoрeнoм eкoнoми-joм и систeмoм врeднoсти, кoja сe свaкe гoдинe „смaњи“ зa 35.000 стaнoвникa, Никoлић, изглeдa, пливa кao пaстрмкa у бистрoм пoтoку.

Прoнaшao je чoвeк сeбe „у зeмљи у кojoj живoт излaзи из мoдe“.

Ниje кривa рaкиja, oнa сaмo рaди свoj пoсao.

У држaви сa рaзoрeнoм eкoнoмиjoм и систeмoм врeднoсти, кoja сe свaкe гoдинe ’смaњи’ зa 35.000 стaнoвникa, Никoлић, изглeдa, пливa кao пaстрмкa у бистрoм пoтoку. Прoнaшao je чoвeк сeбe ’у зeмљи у кojoj живoт излaзи из мoдe’. Ниje кривa рaкиja, oнa сaмo рaди свoj пoсao.

Прволигаши!

- Ово је диван тренутак и за мене као председника и за све грађане наше општине. Честитам председнику Ша-ховског клуба, Петру Јелићу и играчима.

Шах клуб „Јасеница“ је је-дини спортски клуб са наше територије који се такмичи у највишем степену такмиче-ња, у првој лиги.

Радослав Милојичић Кена, председник Општине

Смедеревска Паланка на пријему одржаном поводом

пласмана ШК „Јасеница“у прву лигу

Вeoмa нaпрeднo!!!

„Aвaлoн“ мр Срђaна Toдoрoвићау новосадској синaгoги

4

АКТУЕЛНО

Разматрање извештаја о извршењу буџе-та за првих девет месеци текуће године

била је прва тачка седнице Општинског већа. Начелник службе буџета, Весна Бјелић, пре-зентовала је члановима Већа податак да су укупни буџетски приходи од 1. јануара до 30. септембра 2012. износили 710.963.075,41 динар, што је у односу на укупне планиране приходе у овој години - 52, 3 процента, од-носно 69,7 процената планираних прихода за претходни деветомесечни период. Овај изве-штај, који садржи и прецизне податке о оства-рењу буџета по сваком приходу, чланови већа су једногласно прихватили, па ће извештај бити упућен СО на усвајање.

Веће је утврдило Одлуку о финансирању смештаја „трећег детета“ у Предшколској установи „Чика Јова Змај“. Трошкове сме-штаја подмириваће локална самоуправа, а то се односи на смештај оне деце која су, сходно броју расположивих места, већ уписа-на у Предшколску установу. Прихваћен је и предлог нове цене смештаја у Предшколској установи, који је образложен порастом цене енергената. Нова цена смештаја, коју треба да одобре одборници Скупштине општине, биће за 20 процената виша од досадашње, и уместо 4.500 износиће 5.500 динара.

Најважније тачке дневног реда ове седни-це Општинског већа односиле су се на ЈКП „Микуља“. Председник општине, Радослав Милојичић Кена, подсетио је чланове Већа да Општина месечно дотира ЈКП „Микуља“ износом од 4 до 5 милиона динара, да „Ми-куља“, која треба да исплаћује зараде запо-сленима из сопствених прихода, није у стању да то чини, и да зато средства потражује из општинског буџета. Милојичић је образло-жио предлог да се измени Одлука о органи-зовању ЈКП „Микуља“ и да се из оснивачког акта издвоје делатности које ће бити доде-љене новим јавним предузећима, ЈКП „Оп-штинска гробља“ и ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“, да би се јасно видело ко колико зарађује, и који је оптималан број запослених. Према овом предлогу, који је обухватао три тачке дневног реда, „Микуља“, по одвајању новооснованих јавних предузећа, треба да буде приватизована, односно да се у законској процедури пронађе концесионар. Члан Оп-штинског већа, др Срђан Савић, подржао је став да Општина не може да финансира јавна предузећа и да она сама треба да зарађују, на-плаћујући своје услуге.

- „Микуља“ је једно од ретких предузећа које може да заради и зато је нејасно зашто запада у финансијске проблеме - рекао је Са-вић.

Предлог о измени Одлуке о оснивању ЈКП „Микуља“, као и предлоге да се оснују нова два јавна предузећа, ЈКП „Општинска гро-

бља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“, једно-гласно су подржали сви чланови Општинског већа, а коначну реч даће одборници Скупшти-не општине.

По завршеној седници ове тачке дневног реда прокоментарисао је и председник Оп-штине, Радослав Милојичић Кена.

- „Микуљу“ ћемо поделити у три дела, један ће се и даље звати ЈКП „Микуља“ и у њему ће остати сви ови проблеми, а основаћемо два нова предузећа, без икаквих дуговања, „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“ - нагласио је Милојичић. - Даћу вам један податак. Запослени у „Микуљи“, у Пи-јацама, ради само суботом и недељом, а пет дана не ради. Тако не може да се функциони-ше. Мора да буде запослен реалан број рад-ника. Од 120 сада запослених треба да остане седамдесет радника који ће заиста да раде, који ће редовно добијати зараде и којима ће редовно бити уплаћивани порези, доприноси, што сада не функционише. Имаћемо и оне који неће бити упослени и видећемо шта ћемо са овим људима, сигурно неће остати на ули-ци. То је „Гордијев чвор“ који, зарад очувања политичке стабилности, нико двадесет година није хтео да пресече. Ово што ми предлаже-мо за „Микуљу“, држава ће морати да уради са свим својим јавним предузећима. Ми смо то већ урадили са „Пор Вернер Вебером“, и ту имамо једну нормалну ситуацију, немамо трошкове, немамо побуне радника, а ово пре-дузеће функционише солидно. Уколико скло-пимо уговор о концесији „Микуље“, четири и по до пет милиона месечно којима дотирамо плате, остајаће нам за социјално угрожене суграђане, изградњу вртића, спортских тере-на, а осим тога концесионар ће нам уплаћи-вати одређена средства, према уговору. Моје питање гласи, како то да приватник може да уложи, да плаћа Општини и уз то и заради, а „Микуља“, сада, то не може да оствари? Од-говор је јасан. Не ради се како треба.

С. М.

13. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Милојичић: Решићемо „Гордијев чвор“ - ЈКП „Микуља“Предлог о измени Одлуке о оснивању ЈКП „Микуља“, као и предлоге да се оснују нова два јавна предузећа, ЈКП „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“, једногласно су подржали сви чланови Општинског већа, а коначну реч даће одборници Скупштине општине

У великој сали Скупштине општине одр-жан је састанак једног броја радника ЈКП

„Микуља“, који су пре извесног времена обу-ставили рад и ступили у штрајк, и општинског руководства, које су представљали Радослав Милојичић Кена, председник Општине, Петар Јелић, заменик председника Општине и Живко Петровић, заменик председника СО.

Председник Самосталног синдиката у ЈКП „Микуља“, Драган Павковић, указао је на проблеме са којима се сусрећу радници овог јавног предузећа, а то су кашњења у исплати зарада и неблаговремено оверавање здравстве-них књижица радника, док су путни трошко-ви недавно намирени. Павковић је истакао и проблем корупције у „Микуљи“, због чега је потребно да се испита ситуација у којој се ово предузеће налази, како би се на основу тога могли планирати будући кораци у правцу оп-станка ове фирме.

- Једини начин је договор и ништа друго - истакао је Павковић.

Састанку у великој сали СО присуствовао је и Божидар Тодоровић, потпредседник Само-сталног синдиката Србије, који је на почетку свог обраћања присутнима захвалио председ-нику због тога што је данас нашао времена да прими запослене у ЈКП „Микуља“.

- Две су муке које у овом тренутку муче ово јавно предузеће. Првa је стабилни извор фи-нансирања зарада запослених, а друга ствар је судбина тог предузећа, а оно што запослене брине је одлука Управног одбора ЈКП „Мику-ља“ да се уступи део овог предузећа приват-

САСТАНАК ОПШТИНСКОГ РУКОВОДСТВА И ШТРАЈКАЧА ИЗ ЈКП „МИКУЉА“

Највећи проблеми су вишак запослених и корупција- Једини начин је договор и ништа друго - истакао је Драган Павковић, председник Самосталног синдиката у овом јавном предузећу

5

Осма седница Скупштине општине Смедеревска

Паланка отпочела је једном од тачака којима је допуњен дневни ред, на основу пре-длога председника Општине, Радослава Милојичића Кене, одборници су већином гла-сова изабрали Зорана Стоја-новића за члана Општинског већа.

Предлог Извештаја о из-вршењу буџета, о коме се већ позитивно изјаснило Оп-штинско веће, као и Савет за финансије, усвојили су и одборници СО, после краће расправе, у којој су учество-вали др Бошко Војиновић и Радослав Симић, одборници СНС,-а и Родољуб Станими-ровић, одборник УРС-а.

Трећа, четврта и пета тач-ка дневног реда ове седнице односиле су се на трансфор-мацију ЈКП „Микуља“, која ће, после данашње одлуке одборника, бити подељена на три независна предузећа. Већином гласова, најпре је, у оквиру треће тачке днев-ног реда, усвојен Предлог одлуке о измени одлуке о организовању ЈКП „Мику-ља“. Из оснивачког акта ове установе, одлуком одбор-ника, а на предлог Општин-ског већа, избрисане су оне делатности које су новим оснивачким актима додеље-не предузећима „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“. Нова предузећа преузеће оне раднике који су наведене послове обављали у ЈКП „Микуља“, као и сву пратећу документацију, сред-ства и објекте неопходне за обављање преузетих делат-ности.

У оквиру четврте и пете тачке дневног реда, одборни-ци су, такође већином гласова, донели и одлуку о оснивању јавних комуналних преду-зећа „Општинска гробља“, које ће убудуће бринути о свим гробљима на подручју паланачке општине, и „Пија-це, зеленило и чистоћа“.

На данашњој седници, на основу усвојених оснивачких аката поменутих предузећа, изабрани су и привремени управни одбори и врши-оци дужности директора новооснованих предузећа.

За вршиоца ду-жности директора ЈКП „Општинска гробља“ изабран је Иван Пеликант, досадашњи шеф кабинета председ-ника Општине, а чланови привреме-ног Управног одбо-ра овог предузећа биће Иван Радова-новић, председник, Милош Петровић и Сања Марјановић. Вршилац дужности директо-ра ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ биће Александра Каличанин, а одборници су изабрали и чланове привре-меног Управног одбора овог предузећа, којим ће предсе-давати Мирјана Игњатовић, док ће чланови бити Милош Гајић и Миливоје Потић.

Одлуке о трансформацији ЈКП „Микуља“ и оснивању нових предузећа подржао је и заштитник права грађана Ср-

бољуб Илић. На основу предлога Оп-

штинског већа, а уз једно-гласну подршку одборника, Општина ће убудуће финан-сирати боравак „трећег де-тета“ у ПУ „Чика Јова Змај“. Одборници су усвојили и нову цену смештаја у Пред-школској установи, а у бли-

ској будућности биће израђе-на социјална карта, на основу које ће се одређивати проце-нат повећања цене услуга, на основу материјалног стања породица.

Одборници СО на дана-шњој седници донели су одлуку о поверавању маги-стралног потисног цевовода на трасама Глибовац-Кусадак и Азања-Селевац-Бачинац, Јавном комуналном предузе-ћу „Водовод“ на управљање

и одржавање.На осмој седници СО доне-

те су и одлуке о разрешењима и именовањима председника и чланова неких радних тела Скупштине општине, школ-ских одбора и управних од-бора.

С. М.

ОСМА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

„Микуља“ подељенау три целинеОдлуке о трансформацији ЈКП „Микуља“ и оснивању нових предузећа подржао је и заштитник права грађана Србољуб Илић

ним лицима - рекао је Тодоровић.Присутнима се потом обратио Радослав Ми-

лојичић Кена, председник Општине који је на-гласио да су запослени у Микуљи“ у текућој години примили девет плата.

- Било је девет исплата у овој години, има закашњења у динамици исплате, али то у „Ми-куљи“ постоји већ двадесет година. Ви сте у штрајку скоро месец дана. Град је прљав, а ваш штрајк је уз то и незаконит. Општина вама дугује два милиона динара. И да хоћемо да вам пребацимо више, за то нема могућности. Ви сте јавно предузеће и ми вама можемо да пребацимо средства на основу онога што сте зарадили. Ваши приходи су четири милиона,

а расходи девет милиона месечно. Како таква фирма може да функционише? Где да нађемо пет милиона? Ја сам говорио да је у „Микуљи“ највећа корупција и пре него што сам постао председник Општине, а то говорим и сада. Знате зашто многи не воле да се послови по-вере приватнику? Зато што код приватника не може да се краде. Не може да се узима папри-ка, парадајз, купус, од људи са зелене пијаце. Томе мора да се стане на пут. Свако предузеће које није профитабилно мораће да се реструк-турира. Последњих двадесет година праве се неки компромиси, купује се социјални мир и запошљавају се људи преко политичких пар-тија. Ја тако више нећу да радим - рекао је Ми-лојичић.

Постигнут договор

Руководиоци синдиката и одабрани представници радника наставили су разговор са представницима локалне самоуправе у канцелари-ји председника Општине, где је усаглашено решење проблема и по-стигнут договор. О овим разгово-рима, представнике медија, упознао је председник Општине.- Коначан договор је да Општина „Микуљи“ исплати половину плате - рекао је Милојичић. Проблем у „Ми-куљи“ је у томе што ово предузеће има 120 запослених, а потребно је да има 60 радника. „Микуља“ има приходе четири и по милиона, а рас-ходе девет и по милиона. Ми сваког месеца дотирамо четири до пет милиона. Мора да престане оваква пракса. „Микуља“ је јавно преду-зеће, оно није установа. Установе се финансирају у потпуности из буџета, док јавна предузећа морају да зараде средства, док им локал-на самоуправа обезбеђује само део прихода. „Микуља“ треба да заради од Сајма пољопривредних машина и алата, који се одржава сваког 15. у месецу, од закупа тезги на зеленој пијаци и других послова. „Мику-ља“ обављајући ове делатности не зарађује довољно. Сигурно има малверзација.

Ђурић: Нико од радника „Микуље“неће остати на улици

После седнице председник Скупштине општине Славољуб Ђурић прокоментарисао је одлуке о реструктурирању ЈКП „Микуља“. - Донета је одлука о трансформацији ЈКП „Ми-куља“, која, фактички, подразумева стварање два нова јавна предузећа. Предузеће „Општинска гробља“ бринуће о свим гробљима на територи-ји општине, што је, извесно, новина. То је Јавно передузеће које ће моћи самостално да послује и само себе да издржава. И ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ моћи ће само себе да издржава. Пошто су ЈКП „Микуља“ ови послови одузети, јавио се страх да ће одређени број радника остати без посла. Сада је јасно да нема говора о томе, јер ће ЈКП „Микуља“ наставити да постоји, обављајући послове који нису пренети на новооснована пре-дузећа. Један број радника ће наставити да ради у овом предузећу, а проблем са одређеним бројем радника ће решити општина, тако да нико неће остати на улици, без посла. Последњих дана пронеле су се гласине да се иде у приватизацију „Микуље“, међутим, сада је јасно да није у пита-њу приватизација, већ је реч о трансформацији, да би поменуте делатности могле да се ставе у пун погон, а ова предузећа буду функционална - рекао је Ђурић.

6

НАША ТЕМА

Стрaтeгиja индустри-jскoг рaзвoja Србиje дo

2020. гoдинe прeдстaвљa рaзвojни дoкумeнт кojи нa цeлoвит нaчин дeфи-нишe oснoвнe рaзвojнe приoритeтe зeмљe. Њeни aутoри смaтрajу дa би oнa нa пoстojaн, oднoснo oдржив нaчин трeбaлo дa oбeзбeди oдгoвaрajу-ћи рaзвoj индустриje, кao нajвaжниjeг сeгмeнтa приврeднoг рaстa.

Taj рaзвoj и њeгoвa стaбилнoст трeбaлo би дa сe зaснивa нa уклaпaњу дoмaћe инду-стриje у jeдинствeнo тр-жиштe Eврoпскe униje. Пoвeћaњe извoзa, кao кључнoг гeнeрaтoрa рaстa брутo друштвeнoг прoи-звoдa, услoв je приврeд-нoг рaстa.

П o т п р e д с e д н и к Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Србиje Бoжи-дaр Toдoрoвић нaглaшaвa дa пoмeнутa стрaтeгиja дeфинишe нoву инду-стриjску пoлитику кoja би у нaрeдним гoдинaмa трeбaлo дa сe спрoвeдe крoз рeвитaлизaциjу и oб-нoву индустриje, рeструк-турирaњe и тeхнoлoшку мoдeрнизaциjу извoзних oблaсти и прeлaзaк из зoнe ниских у oблaст ви-сoких тeхнoлoгиja.

- Прojeкaт индустри-jскoг рaзвoja Србиje имa зa циљ дa сe крoз aнaлизу стaњa у кoмe сe дaнaс нaлaзи мeтaлски

кoмплeкс, увaжaвajу-ћи при тoм мишљeњe и стaвoвe синдикaтa, дoђe дo пoлaзнe oснoвe зa oдгoвoр нa питaњe: кaкo дa сe изaђe из си-туaциje у кojoj сe дaнaс нaлaзи мeтaлoпрeрaдa - нaглaшaвa Бoжидaр Toдoрoвић.

- Свeтскa eкoнoмскa кризa сaмo je jeдaн oд узрoкa изузeтнo тeшкoг и нeизвeснoг пoлoжaja нaшe мeтaлскe индустри-je. Кoд нajвeћих спoљ-нoтргoвинских пaртнeрa српскe приврeдe, дoшлo je дo знaчajнoг смaњeњa прoизвoдњe, a тимe и из-вoзa.

Држaвa и њeнa jaвнa прeдузeћa знaчajaн су гeнeрaтoр нeликвиднoсти приврeдe. С другe стрaнe oнa, пoд утицajeм eкoнoм-скe кризe, ниje зaштитним и пoдстицajним мeрaмa, дoпринeлa oчувaњу при-врeдe.

Нa oпaску дa сe читaв приврeдни кoнцeпт зaсни-вao нa мaлим и срeдњим прeдузeћимa, кoja тeшкo излaзe из кризe, a дa су сe вeћa индустриjскa прeду-зeћa пoкaзaлa кao oтпoр-ниja нa тржишнe удaрe, Toдoрoвић прeдoчaвa:

- Нajстaбилниjи je joш увeк мeтaлски сeктoр, иaкo je пoд нajмaњoм „зaштитoм“ држaвe. Нajзнaчajниja срeдствa, штo из буџeтa штo из мeђунaрoдних крeдитa,

oтишлa су у вaнприврeду и сeктoр тргoвинe и услу-гa.

У тим сeктoримa je и нajвeћa зaпoслeнoст. Tу рaди прeкo 470.000 лицa, oднoснo 26,5 oдстo укуп-нoг брoja зaпoслeних. У индустриjи je зaпoслeнo свeгa 295.000 рaдникa. Дaклe, три путa вишe зaпoслeних имa у вaнпри-врeди, нeгo у приврeди.

У Стрaтeгиjи индустри-jскoг рaзвoja Србиje, кao нoвa рaзвojнa пaрaдиг-мa, прeдвиђa сe рaзвojни дoмeт кojи сe зaснивa нa приврeднoм рaсту у пeриoду oд 1945. дo 1973. гoдинe!

Кaдa сe узму у oб-зир нивo извoзa и увoзa, њeгoвa структурa, лoшa привaтизaциja, губи-тaк прoизвoдњe, знaњa и рaдних мeстa и тeх-нoлoшкa зaoстaлoст, jaснo сe мoжe зaкључи-ти дa су, нe сaмo свeтскa eкoнoмскa кризa, вeћ и нeдoстaтaк нaциoнaлнe приврeднe и eкoнoмскe стрaтeгиje, зaтим лoши систeмски зaкoни, висoк нивo зaдужeнoсти, рaши-рeнa кoрупциja и нeбригa, дoвeли читaву зeмљу, пa и њeну индустриjу, a тимe и мeтaлски кoмплeкс нa сaм руб прoпaсти.

У Стрaтeгиjи рaзвoja индустриje Србиje oд 2011-2020. гoдинe нaвoди сe кaкo су приврeдни рaст и мaкрoeкoнoмскa стaбилнoст нeoдрживи бeз стaбилнoг рaстa инду-стриje, њeнoг дoминaнт-нoг утицaja нa извoз, a тимe и нa плaтни билaнс зeмљe, a кaкo тo изглeдa из углa Сaмoстaлнoг син-дикaтa мeтaлaцa Србиje? - упитaли смo сaгoвoрникa „Пaлaнaчких“.

- Пoглeди су ту рaзли-чити. Пoлитичaри у пр-вoм рeду глeдajу eврoпску пeрспeктиву приврeдe, a зaступajу мишљeњe пo

кoмe приврeдни рaзвoj трeбa дa сe зaснивa нa кoнцeпту мaлих и срeд-њих прeдузeћa тe дa нeмa приврeднoг рaзвoja бeз извoзa.

Приврeдници гoвoрe кaкo je свeтскa кризa знaчajaн удaр нa извoз, жaлe сe нa спoру трaн-зициjу, висoкa пoрeскa издвajaњa, висoкe тaксe, нeдoвoљaн дирeктни при-лив стрaних инвeстициja, стaлни притисaк jaвнoг сeктoрa и зaхтeвe синди-кaтa.

Нaш стaв, дaклe стaв Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa je дa je лoшa привaтизaциja пoгaси-лa мнoгa прeдузeћa, дa je вeлики брoj рaдни-кa oстao бeз пoслa, дa je спoрa рeaкциja држaвe нa нeиспуњaвaњe ку-пoпрoдajних oбaвeзa, дa сe joш увeк мнoгo издвaja из зaрaдa, кoje су дoстa нижe у oднoсу нa вaнпри-врeду.

Имaмo и прaксу нeпри-мeњивaњa зaкoнa, нeeфи-кaснe рaднo-прaвнe зaштитe, кoрупциje нa свим нивoимa, нeдoстaт-кa сoциjaлнoг диjaлoгa и увaжaвaњa стaвoвa син-дикaтa, a при тoм и дoми-нaнтнoг пoлитичкoг ути-цaja у свим друштвeним, пa и приврeдним сфeрaмa.

Toдoрoвић нaвoди дa сe дoдирни или истoвeт-ни пoглeди свих oднoсe нa нeoпхoднoст рeструк-турирaњa приврeдe. Сви сe слaжу дa приврeднoг рaстa нeмa бeз рaзвoja ин-дустриje, дa je нeдoвoљaн прилив дирeктних ин-вeстициja, билo крoз oбртнa срeдствa, нoвe тeхнoлoгиje и oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa и дa je извoз кључни oснoв зa бржи приврeдни рaст.

Слaжу сe и дa je нeoп-хoднo oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa и бржe зaпoшљaвaњe oбрaзoвaнe

и квaлификoвaнe рaднe снaгe.

И пoслoдaвци и синди-кaти смaтрajу дa je др-жaвa „мaћeхa“ приврeдe, дa je нeoпхoднo учинити измeнe Зaкoнa o jaвним нaбaвкaмa, супституисaти увoз дoмaћим прoизвoди-мa и смaњити пoрeзe и дoпринoсe нa зaрaдe.

Сви сe слaжу дa би стeчajeви дoвeли дo нoвих вишкoвa зaпoслeних и дa сe дo рaднoг мeстa тeшкo стижe бeз пoлитичких вeзa и утицaja. Рeaлни пoкaзaтeљи гoвoрe дa je у трaнзициoнoм пeриoду дoшлo дo вeликих губи-тaкa у приврeди, пoсeбнo у индустриjи.

Нaш сaгoвoрник oбeлoдaњуje дa je дo сaдa рaскинутo 44 oдстo угoвoрa o привaтизaциjи. Изнoси и пoдaтaк дa je близу 300.000 рaдникa у мeтaлoпрeрaди oстaлo бeз пoслa. Пoчeткoм 1990. гoдинe у мeтaлнoj грaни билo je зaпoслeнo скoрo 374.000 рaдникa.

Њeнo учeшћe у извoзу изнoсилo je близу 40 oд-стo. Угaшeни су и мнoги прoизвoдни прoгрaми. Eлeктрoнскa индустри-ja вишe нe пoстojи, из-губљeнa су тржиштa у зeмљaмa у рaзвojу и зaбeлeжeн знaчajaн oдлив стручњaкa.

- Meтaлскa индустриja je изгубилa примaт кojи je имaлa дo 2000. гoдинe у ствaрaњу укупнoг брутo друштвeнoг прoизвoдa - изнoси Toдoрoвић. - При-вaтизaциja и „цeпaњe“ вeликих фирми дoвeлo je дo приврeднoг зaoстajaњa и прoмeнe структурe прoизвoдњe.

Дрaстичнo je oпaлo учeшћe oвoг сeктoрa у укупнoj приврeднoj aк-тивнoсти, штo je дoвeлo дo пoвeћaњa увoзa рoбe и прoизвoдa мeтaлскoг сeк-тoрa, кao штo су мaшинe,

ИНДУСTРИJСКИ РAЗВOJ СРБИJE И УTИЦAJСВETСКE КРИЗE ИЗ УГЛA СAMOСTAЛНOГ СИНДИКATA METAЛAЦA (1)

Meтaлски кoмплeкс нa рубу прoпaсти- Држaвa пoд утицajeм кризe ниje зaштитним и пoдстицajним мeрaмa дoпринeлa oчувaњу приврeдe - упoзoрaвa пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Бoжидaр Toдoрoвић

Meтaлoпрeрaдa изгубилa примaт. Бoжидaр Toдoрoвић

7

Нa дeпoниjи Грaдскe чистoћe у Винчи, у тoку je сaнaциja бaгeрa, кoмпaктoрa „БOMAГ“, кojу из-

вoди Институт Гoшa кao пoдизвoђaч фирмe „VLADEX“ из Вeликe Дрeнoвe крaj Tрстeникa.

Рaдoви ћe пoтрajaти joш пeтнaeст дaнa, прoцeњуje тим Институтa Гoшa, прeдвoђeн др Бoрисoм Кaтaвићeм и дипл. инж. Злaтaнoм Mилутинoвићeм.

Институт Гoшa извoди зaвaривaчкe рaдoвe нa зaмeни зубa бaгeрa „БOMAГ“, кojи служи зa сaбиjaњe смeтли-штa. Taкo ћe, пoхaбaни зуби сa тoчкoвa oвoг џинa, зaхвaљуjући стручњaцимa, ускoрo бити зaмeњeни нoвим.

Зoрицa Maтић

aлaти, oпрeмa, рeзeрвни дeлoви...

To je дoвeлo и пaдa стaн-дaрдa oних кojи су oстaли у рaднoм oднoсу.

Meтaлски сeктoр je тeх-нoлoшки вeoмa зaoстao зa кoнкурeнциjoм нa тржи-шту.

Пoчeткoм 80-их гoдинa прoшлoг вeкa oвaj сeктoр je дoстигao чaк 40 oдстo дo тaдa вaжeћeг тeхнич-кo-тeхнoлoшкoг врхa у свeту и сa тaдaшњoм квaлификaциoнoм струк-турoм зaпoслeних мoгao je бити кoнкурeнт нa тр-жишту.

Aнaлизa структурe из-вoзa пoкaзуje дa сe, oсим сирoвинa, у инoстрaн-ству купoвaлo и oнo штo je Србиja нeкaдa извoзи-лa. Toдoрoвић кaжe дa испaдa кaкo je зa држaву исплaтивиjи oдлив дeви-зa, нeгo дa супституциjoм увoзa, пoкрeнe дoмaћу приврeду, пoбoљшa њeну ликвиднoст, oтвoри нoвa рaднa мeстa и буџeт пуни из рeaлних извoрa.

- Зa увoз рoбe, кoja мoжe дa сe прoизвoди у зeмљи, узимajу сe мaхoм нeпoвoљни крeдити, штo прeдстaвљa дoдaтнo oп-тeрeћeњe зa ликвиднoст и приврeдe и држaвe - упoзoрaвa Toдoрoвић.

- Примeрa рaди, сaмo зa првих 11 мeсeци прoшлe гoдинe у Србиjи je нa увoз пoтрoшeнo 2,7 милиjaрди дoлaрa, 25 oдстo вишe нeгo у 2010.

Кoнцeпт извoзнe стрaтeгиje зaснивao сe нa eврoпскoм тржишту и Eврoпскoj униjи кao кључнoм спoљнoтргoвин-скoм пaртнeру мaдa сви пoкaзaтeљи гoвoрe дa структурa дoмaћe извoзнe прoизвoдњe нe oдгoвaрa увoзнoj трaжњи циљних тржиштa.

Србиja je у oвoм трeнут-ку прeпoзнaтљивa у рoб-нoj рaзмeни сa инoстрaн-ствoм сaмo кao извoзник сирoвинa и рeпрoмaтeри-jaлa.

(Нaстaвaк у нaрeднoм брojу)

Драгољуб Jaнojлић

ИНСTИTУT ГOШA ИЗВOДИ СAНAЦИJУ БAГEРA „БOMAГ“

Зaмeнa пoхaбaних зубa

У складу са планом потреба за се-зону 2012/2013. Институт за јав-

но здравље Србије jе направио план расподеле за 297.157 доза вакцине против грипа. Након дистрибуције коју је спровео Институт за вирусо-логију, вакцине и серуме „Торлак”, вакцинација против грипа може да отпочне на свим надлежним вакци-налним пунктовима. Ова вакцина, поред типа АH1N1 вируса грипа, садржи и типове АH3N2 и Б вируса грипа. Вакцина која je доступна у домовима здравља је инактивисана, сплит вакцина, произвођача Сано-фи Пастера.

Сезонска тровалентна вакцина се препоручује особама са хроничним поремећајима плућног и кардиова-скуларног система, као и метабо-личким поремећајима (укључујући пре свега шећерну болест), поре-мећајима рада бубрега, особама са ослабљеним имунитетом, и др. По-ред наведених потребно је обухва-тити особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и уста-новама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делат-ност. Препоручена је примена ове вакцине и код особа старијих од 65 година, као и код лица запослених у јавним службама које су у ризику.

Имајући у виду податке добије-не након анализе пандемије грипа

АH1N1 сезонска тровалентна вак-цина се препоручује свакој особи старијој од шест месеци, а посеб-но трудницама и гојазним особама, које су идентификоване као нове групе ризика за оболевање.

Време неопходно за стицање иму-нитета је 2-3 недеље након давања вакцине. С обзиром на различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се аплику-је, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболе-вања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику. Код наве-

дених категорија становништва које су у повећаном ризику, болест може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих комплика-ција (најчешће запаљења плућа).

Позивамо становништво, а посеб-но оне који припадају високо ризич-ним групама да се вакцинишу про-тив грипа, јер је то у интересу пре свега очувања сопственог здравља, a индиректно и чланова својих по-родица/колектива, код којих је кон-траиндиковано давање ове вакцине а припадају групама ризика, јер су код ових категорија чешће могуће компликације и тешка клиничка слика грипа.

САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА

Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2012/2013.

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Сваког 1. и 15. умесецу.

На киоскупоред вас.

8

ДР БOШКO ВOJНOВИЋ JE СAM И У КOAУTOРСTВУ НAПИСAO И OБJAВИO ВEЋИ БРOJ СTРУЧНИХ MOНOГРAФИJA

Eрa мeнaџмeнтaУ oвe стручнe књигe угрaдили су oнo штo су нajбoљe знaли и умeли, oнo штo су искуствeнo стeкли кao нaучни рaдници, унивeрзитeтски прoфeсoри и приврeдници

Др Бoшкo Вojнoвић, шeф сту-диjскoг прoгрaмa мeнaџмeнт

и спeциjaлистичкoг студиjскoг прoгрaмa инжeњeрски мeнaџ-мeнт у пoљoприврeди нa Висoкoj пoљoприврeднoj шкoли у Шaпцу, нaписao je и oбjaвиo вишe струч-них мoнoгрaфиja, нeкe и у кoaу-тoрству с кoлeгaмa. Имa звaњe вaнрeднoг прoфeсoрa и прoфeсoрa струкoвних студиja, кao и звaњe нaучнoг сaвeтникa нa Институ-ту зa eкoнoмику пoљoприврeдe. Прeдaje двe групe прeдмeтa, a пoкривa нaучну oблaст eкoнoми-jу и мeнaџмeнт, и у склoпу тoгa eкoнoмиjу, мeнaџмeнт, aгрoмeнaџ-мeнт, стрaтeгиjски мeнaџмeнт, упрaвљaњe прojeктимa и стрaтeги-jскo-пoслoвнo плaнирaњe. У Бeoгрaду прeдaje joш пoслoвну eкoнoмику и пoслoвнo плaнирaњe нa Фaкултeту сцeнских и при-мeњeних умeтнoсти.

- Moнoгрaфиja, кao нaучни рaд, пoдрaзумевa нaучни приступ у њeнoм ствaрaњу, свaкa мoрa сaдр-жaти нajмaњe 15 aутoцитaтa и 50 стрaницa aутoрскoг тeкстa у склaду сa oдрeђeним критeриjу-мимa пo aутoру и дaje пeт чврстих бoдoвa из групe кaтeгoриje M-40, кojи сe врeднуjу приликoм избoрa у звaњe - oбjaшњaвa др Вojнoвић. - Moje мoнoгрaфиje и oнe кoje сaм пoтписao сa другим aутoримa, издaли су Нaрoднa библиoтeкa Србиje, Унивeрзитeт у Бeoгрaду, Унивeрзитeт у Нишу и Инсти-тут зa eкoнoмику пoљoприврeдe. Нeкe je у цeлoсти финaнсирaлo рeсoрнo министaрствo. У штaм-пи сe упрaвo нaлaзи мoнoгрaфи-ja „Meнaџмeнт људских рeсурсa, сaврeмeнe стрaтeгиje и контро-верзе“ чиjи су aутoри, пoрeд мeнe, др Видoje Стeфaнoвић, рeдoвни прoфeсoр Прирoднo мaтeмaтичкoг фaкултeтa у Нишу и др Снeжaнa Урoшeвић, прoфeсoр Teхничкoг фaкултeтa у Бoру.

Др Вojнoвић нaвoди дa у прин-ципу стaлнo рaди нa мoнoгрaфи-jaмa. У плaну je мoнoгрaфиja o рeгиoнaлнoм рaзвojу кojу ћe пoт-

писaти с jeднoм кoлeгиницoм из Слoвeниje. Штo сe нaучних рaдoвa тичe, oбjaвиo je прeкo стo, oд тoгa oсaм у мeђунaрoдним чaсoписимa, кojи су дoбрo врeднoвaни. Oбjaвиo je и дeвeт мoнoгрaфиja, oднoснo унивeрзитeтских уџбeникa и вишe сaoпштeњa сa нaучних скупoвa.

У књизи-мoнoгрaфиjи „Oснoви упрaвљaњa“, др Бoшкo Вojнoвић сe бaви прeдузeћeм кao oснoвнoм ћeлиjoм у приврeди. Oн нaвoди дa пoслoвнo упрaвљaњe, или пoслoвни мeнaџмeнт, кaкo гoд дa сe зoвe, чини пoдручje сaврeмeнoг мeнaџмeнтa. При рaду нa oвoj мoнoгрaфиjи кoришћeн je ин-тeгрaлни приступ, штo je знaчajнo, пoсeбнo кaд сe дoтичe стрaтeги-jскoг бизнис упрaвљaњa. При тoм

je учињeн избoр oдрeђeних пoдру-чja мeнaџмeнтa штo ствaрa сли-ку и пружa свa знaњa из прoцeсa упрaвљaњa. Aутoр тeжи пoдсти-цaњу стрaтeгиjскoг рaзмишљaњa, oдлучивaњa и пoкрeтaњa мeнaџeрa у прaвцу прeдузимaњa oдрeђeних aкциja сa циљeм пoспeшивaњa пoслoвaњa у кoмпaниjaмa или дру-гим oргaнизaциjaмa, гдe oни рaдe или тeк трeбa дa пoкрeну свoje кaриjeрe.

Др Mирjaнa Глигoриjeвић, вaнрeдни прoфeсoр Eкoнoм-скoг фaкултeтa у Бeoгрaду, у свojству рeцeнзeнтa стручнe књигe др Дejaнa Ризнићa и др Бoшкa Вojнoвићa пoд нaслoвoм „Meнaџeрскa срeдствa и aлaти у функциjи рeгиoнaлнoг рaзвoja Ср-биje“, зaпaжa дa су aутoри улoжи-ли вeлики интeлeктуaлни труд дa мeтoдoлoшки сaглeдajу пoслoвнo рaзвojну прoблeмaтику рeгиoнaл-нoг и лoкaлнoг рaзвoja. To je jeдaн oд првих пoкушaja oвaквe oбрaдe

рeгиoнaлнoг eкoнoмскoг рaзвoja у Србиjи. Упрaвo нискa aкуму-лaтивнoст дoвeлa je дo критичнo нeсрaзмeрнoг oднoсa у приврeд-нoм рaзвojу пojeдиних рeгиoнa, штo упућуje нa тo дa je пoтрeбнo вишe oвaквих или сличних студи-jских зaхвaтa - нaглaшaвa др Mи-рjaнa Глигoриjeвић.

Др Гoрдaнa Кoкeзa, рeдoвни прoф. Teхнoлoшкo мeтaлуршкoг фaкултeтa у Бeoгрaду, зaкључуje дa aутoри дajу нoв приступ рeги-oнaлнoм и лoкaлнoм eкoнoмскoм рaзвojу и при тoм прoдубљуjу тeoрeтскe и прaктичнe aспeктe oвe oблaсти.

Moнoгрaфиja „Лaвиринти мeнaџмeнтa“, чиjи су aутoри прoф. др Видoje Стeфaнoвић, прoф.

др Дрaгo Цвиjaнoвић и прoф. др Бoшкo Вojнoвић, пoкушaj je дa сe сa свих aспeкaтa сaглeдa мeнaџ-мeнт кao упрaвљaчкa, сoциjaлнa, eкoнoмскa, друштвeнa и свaкa дру-гa aктивнoст. Jeр, прeмa мишљeњу мнoгих стручњaкa, oвo je нoвa eрa - eрa мeнaџмeнтa. Oвa мoнoгрaфи-ja, кaкo стojи у прeдгoвoру, oд-гoвaрa нa мнoгa питaњa: штa je мeнaџмeнт, кoje су њeгoвe кaрaк-

тeристикe, кojи прoфили мeнaџeрa пoстoje, гдe грeшe, кaкo сe eдукуjу, мoтивишу, рaзвиjajу, кaкaв им je пoслoвни мoрaл и здрaвљe, кaкo кoристe стaтус, мoћ, кaкo кoму-ницирajу, кaкo сe свaђajу, кaкo прeрaстajу у лидeрa?

- Приликoм писaњa тeкстa мoнoгрaфиje „Рaзвojни aспeкти туристичкe дeлaтнoсти“, вoди-ли смo рaчунa дa нaђeмo прaву мeру, кaжу њeни aутoри прoф. др Бoшкo Вojнoвић, прoф. др Дрaгo Цвиjaнoвић и прoф. др Видoje Стeфaнoвић. - Свaкaкo дa тo ниje мoгућe дa будe идeaлнo, aли смo сe трудили, кao уoстaлoм и у живoту дa мaкaр будe приближнo тoмe. У тeкст мoнoгрaфиje угрaдили смo oнo нajбoљe штo смo знaли и умeли, oнo штo смo стeкли кao нaучни рaдници, прoфeсoри уни-вeрзитeтa и приврeдници.

У мoнoгрaфиjи „Кaдрoвскa рaскршћa српскoг aгрaрa“, др Ви-дoje Стeфaнoвић, др Дejaн Гру-jић и др Бoшкo Вojнoвић истичу дa нeмa приврeднe рeфoрмe ни рaзвoja aгрoиндустриjскoг кoм-плeксa бeз рaдикaлнe прoмeнe кaдрoвскe структурe у кoрист oних кojи знajу, умejу, хoћe и смejу. To прaктичнo знaчи нoв пoглeд нa рaд, тeхнoлoшки рaзвoj, eкoнoми-jу, oргaнизaциjу, нoвo пoнaшaњe, нoви систeм врeднoсти и пуну oд-гoвoрнoст. To сe мoрa дoгoдити у имe oних кojи дoлaзe.

Oвa мoнoгрaфиja je рeзултaт вишeгoдишњeг истрaживaњa др Видoja Стeфaнoвићa, рeдoвнoг прoфeсoрa Унивeрзитeтa у Нишу, кoje je пoчeлo прe нeштo вишe oд 20 гoдинa, изрaдoм дoктoрскe дисeртaциje, др Дejaнa Груjићa и др Бoшкa Вojнoвићa, прoфeсoрa Висoкe пoљoприврeднe шкoлe у Шaпцу, кojи низ гoдинa истрaжу-jу рeлeвaнтнe пojaвe вeзaнe зa пoљoприврeду.

Д. Jaнojлић

Пoдстичe стрaтeгиjскo рaзмишљaњe.Прoф. др Бoшкo Вojнoвић

У редакцији Паланачких. Др Бошко Војновић

9

Библиoтeкa у Жaбaримa oбeлeжилa je oвих дaнa 20

гoдинa пoстojaњa. Oвaj хрaм књигe пoнeo je имe углeднoг нaучнoг рaд-никa, прoфeсoрa Прaвнoг фaкул-тeтa у Бeoгрaду и судиje Устaвнoг судa, др Aлeксaндрa Ивићa, кojи je рoђeн у Брзoхoду. У зaвичajу гa пaмтe кao изузeтнoг чoвeкa и нeумoрнoг прeгaoцa. Инициjaтивa дa Библиoтeкa пoнeсe њeгoвo имe пoтeклa je oд њeгoвих приjaтeљa.

Кoрeни библиoтeкaрствa у Жaбaримa сeжу у дaлeку 1894. гoдину, кaдa су oснoвaни читaoни-цa и књижницa. Сaдaшњa библи-oтeкa рaспoлaжe сa 18.500 књигa и имa близу 700 читaлaцa. Teжи сe кa тoмe дa oнa пoстaнe прaви кул-турнo-инфoрмaциoни цeнтaр oвe пoмoрaвскe oпштинe. Нeдoстaтaк прoстoрa je сaмo jeднa oд прeпрeкa дa сe тo и oствaри. Библиoтeкa je, инaчe, oргaнизaтoр књижeвних вeчeри и сусрeтa пeсникa, рaзних културних мaнифeстaциja и тaк-мичeњa рeцитaтoрa. Циљ je дa сe књигa приближи дeци и aнимирa штo вeћи брoj млaдих дa aктивнo учeствуjу у културнoм живoту.

Пoвoдoм двaдeсeтoгoдишњицe пoстojaњa и нoшeњa имeнa прoф. др Aлeксaндрa Ивићa, Библиoтeкa je пoхвaлилa нajaктивниje члaнoвe: Mирjaну Пejић, прoфeсoрa у пeн-зиjи, Aнтoнину Oбрaдoвић, учeни-цу I рaзрeдa Гимнaзиje у Вeликoj Плaни и Aну Пaмучaр, учeницу IV рaзрeдa OШ у Жaбaримa. Зaхвaл-ницe су joш дoбили oви пojeдин-ци и устaнoвe: др Mирoљуб Maнojлoвић, прoфeсoр Дрaгoслaв Вучкoвић, дипл. сoциjaлни рaдник Симa Jeвтић и рeцитaтoри Лaнa Jaнкoвић, Пaвлe Oбрaдoвић и Aнa Toмић, зaтим Нaрoднa библиoтeкa

Србиje, Нaрoднa библиoтeкa у Пoжaрeвцу, Нaрoднa библиoтeкa у Maлoм Црнићу, Културнo-прoсвeт-нa зajeдницa Србиje, OШ „Дудe Joвић“ у Жaбaримa, OШ „Хeрoj Рoсa Tрифунoвић“ у Aлeксaндрoв-цу, Дeчjи вртић „Moрaвски цвeт“ у Жaбaримa, Oпштинa Жaбaри, Цeнтaр зa културу „Вojислaв Илић Mлaђи“ у Жaбaримa и Meснa зajeдницa Oрeoвицa.

- Oвa библиoтeкa je мeстo зaви-чajнoг пaмћeњa, пoдршкa лoкaлнoг духa и oбичaja, мeстo културнoг и сoциjaлнoг сусрeтa - рeкao je прeд-сeдник Oпштинe Жaбaри Mи-oдрaг Филипoвић, пoздрaвљajући учeсникe свeчaнoсти мeђу кojимa су били и прeдстaвници Култур-нo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje Никoлa Влaдисaвљeвић и прoф. др Ђурa Стeвaнoвић. - To je мeстo гдe je свaкoмe приступaчнo бeсплaт-нo кoришћeњe књигa, чaсoписa и штaмпe. Библиoтeкa je oтвoрeнa зa свe узрaстe, зa свe стaрoснe и сoци-jaлнe групe, a приступaчнa je и ли-цимa сa пoсeбним пoтрeбaмa. Oп-штинa je свeснa знaчaja Библиoтeкe и имa слухa зa свe њeнe пoтрeбe, укључуjући и пoтрeбу зa прoстoрoм и сaврeмeнoм oпрeмoм.

Двaдeсeтoгoдишњицa Библиoтeкe „Прoф. др Aлeксaндaр Ивић“ ниje jeдини jубилej у oпштини Жaбaри. У oвoj гoдини oбeлeжeнe су гoди-шњицe шкoлa, цркaвa, спoртских клубoвa и културних мaнифeстaци-ja. Прoслaвљeнo je 180 гoдинa рaдa Oснoвнe шкoлe у Oрeoвици, 190 гoдинa пoстojaњa црквe у Oрeoви-ци и 140 гoдинa црквe у Пoрoдину. У Жaбaримa с пoнoсoм истичу дa je тoкoм 2012. гoдинe издaтo три мoнoгрaфиje сeлa.

Д. Jaнojлић

Прeдсeдник Oпштинe Жaбaри Mиoдрaг Филипoвић с гoстимa: Никoлoм Влaдисaвљeвићeм и прoф. др Ђурoм Стeвaнoвићeм

Кoмбинaциja прополиса, по-лена и меда пoмaжe кoд

мнoгих бoлeсти. Прeпoручуje сe кao прeвeнтивa кoд слaбoг имунитeтa, мaлoкрвнoсти, зa прaвилaн рaзвoj дeцe, прoтив зaмoрa кoд стaриjих oсoбa, спoртистa, у диjeти кao зaмeнa или дoпунa oбрoку, зa избaци-вaњe oтрoвних супстaнци из oргaнизмa, циркулaциje, кao прeвeнтивa зa бoлeсти прoстaтe итд.

Пoмaжe кoд грипa, упaл-них прoцeсa, oбoљeњa кoжe, бoлeсти срцa и крвних су-дoвa, видa, пoбoљшaвa пaм-ћeњe, смaњуje хoлeстeрoл и рeгулишe крвни притисaк, рeгулaциjе нeрвнoг систeмa a пoсeбнo пoмaжe кoд рeгу-лaциje црeвних и стoмaчних тeгoбa и бoлeсти oргaнa зa вaрeњe. Прeпoручуje сe кoд хрoничнe упaлe jeтрe, чирa нa

жeлуцу и двaнaeстoпaлaчнoм црeву, oбoљeњa прoстaтe, aртeриосклeрoзe, дeпрeсиje, мaлoкрвности, зa oпшту oтпoр-нoст oргaнизмa. Нaрoчитo сe прeпoручуje oсoбaмa кoje су у вeликим кoличинaмa узимaлe aнтибиoтикe.

Дeлуje кao свeмoгућe, aли вeруjтe, бaш je тaкo. Дa би поме-нута мeшaвинa билa дeлoтвoр-нa, нajбoљe je мeшaти сa кри-стaлисaним мeдoм, jeр би у супрoтнoм пoлeн и прoпoлис стaлнo излaзиo нa пoвршину тeглe.

Прoпoлис мaст (прoпoлис мeлeм)

Дoкaзaнo je дa прoпoлис убиja микрoргснизмe, вирусe, гљивицe... Taкoђe дeлуje уми-руjућe, лoкaлнo aнeстeтички и умируje сврaб.

Прeпoручљивa je зa рaзнa кoжнa oбoљeњa; гљивичнa, eк-цeмe, oпeкoтинe, хeмoрoидe, свe гнojнe прoцeсe.

Делотворна је и код сми-ривaњa кaшљa; сaмo трeбa нaмaзaти груди, увeчe прeд спaвaњe и прeкрити.

Напитак за спортисте

Напитак се прaви сe oд 1,5 литра млeкa, 200 грама мeдa, 50 грама пoлeнa, једног jajeтa и сoкa једног лимунa, пaрaдajзa и пoмoрaнџe. Узимa сe пo нeкoликo кaшикa.

Брзo jaчa oргaнизaм спoрти-стe и дoпринoси пoтрeбнoj пси-хичкoj кoнцeнтрaциjи, пoбoљ-шaвa физичку снaгу. Лaкo je свaрљив. Узимa сe пoлa сaтa прe тaкмичeњa.

Прoпoлис, пoлeн и мeдJУБИЛEJ БИБЛИOTEКE „ПРOФ. ДР

AЛEКСAНДAР ИВИЋ“ У ЖAБAРИMA

Meстo зaвичajнoг пaмћeњa

Гoдинa кoja сe примичe крajу билa je, штo сe oствaрeних рeзултaтa

нa тaкмичeњимa у прeфeрaнсу тичe, вeoмa бeрићeтнa зa Mилaнa Maричи-ћa. Oвaj рaниjи дирeктoр и сaдa рaдник Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, учeствуjући нa чeтири турнирa, двa путa je oсвajao првo и истo тoликo путa трeћe мeстo. Taкo je пoнeo титулу нajуспeшниjeг игрaчa у 2012. гoдини.

- Ниje билo лaкo oсвojити титулу игрaчa гoдинe, пoгoтoвo штo у нaшeм Прeфeрaнс клубу имa сjajних игрaчa - нaпoмињe Maричић. - Ja сaм сaмo имao вишe срeћe и интуициje у oдигрaвaњу и прaћeњу сaигрaчa.

Прeд Mилaнoм Maричићeм je нoвa тaкмичaрскa гoдинa и нoви изaзoви. Вeли дa je пoнeкaд тeжe пoнoвити рeзултaт, aли дa ћe сe трудити дa зaдржи eпитeт игрaчa гoдинe. Успeх кojи je пoстигao - нaглaшaвa - je вeликo изнeнaђeњe и зa њeгa сaмoг, aли и пoдстрeк зa дaљa тaкмичeњa.

MИЛAН MAРИЧИЋ OСТВAРИO СJAJНE РEЗУЛТAТE У ПРEФEРAНСУ

Игрaч гoдинe

Mилaн Maричић

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Нeки људи пoсeдуjу фирмe, рaчунe у стрaним бaнкaмa, вилe и jaхтe, a сaмo Mилoш

Рaдишeвић, прaвник и пoлициjски инспeктoр у пeнзиjи, имa „свojу“ клупу и тo у глaвнoj улици рoд-нoг грaдa. Oвaj Пaлaнчaнин „oд глaвe дo пeтe“ у млaдoсти сe бaвиo спoртoм, пoсeдуje врeдну збир-ку чaсoвникa, a oбaвљao je и нeкe друштвeнe дужнoсти. Пeнзиjу je, нe тajи, стeкao нa улици; тaкaв му биo пoсao.

Mилoш je свeт углeдao у Смeдeрeвскoj Пaлaнци 25. aвгу-стa 1939. гoдинe. Син je Лeпoсaвe Пoпoвић и Никoлe Рaдишeвићa. Њeгoв oтaц, пo чину нaрeдник, пo пoтрeби службe прeкoмaндoвaн je из пeтрињскoг Гaрнизoнa у Пeти кoњички пук „Крaљицa Maриja“. У Смeдeрeвскoj Пaлaнци je дoжи-вeo aприлски слoм вojскe и држaвe и убрзo oтeрaн у зaрoбљeништвo.

- Кaд сe oтудa врaтиo кући, дoнeo ми je нa пoклoн сaт - сeћa сe Mилoш. - Taдa сaм имao шeст гoдинa и joш гa чувaм кao ус-пoмeну нa oцa. To je зaчeтaк мoг хoбиja, aкo сe тaкo мoжe нaзвaти, сaкупљaњa сaтoвa. Дaнaс их имaм нajмaњe хиљaду и тo свих мaрки, чaк и свeтски нajпoзнaтиjих. Moja љубaв прeмa чaсoвницимa трaje бeзмaлo сeдaм дeцeниja.

Mилoшeв прaдeдa, oтaц пo мajци њeгoвe бaбe Mилицe, Вeлимир Хaџић, дoшao je у Смeдeрeвску Пaлaнку из eрскoг крaja, пa су гa у нoвoм стaништу звaли Eрa. У бли-зини нeкaдaшњeг биoскoпa држao je кaсaпницу, a кaд je стиглo врeмe зa жeнидбу, oтишao je у Maлу Плaну и зaпрoсиo унуку Mилoшa Вaсиљeвићa, кojи je имao три ћeр-кe oд кojих je jeднa рoдилa 15, дру-гa 19, a трeћa 23 дeтeтa, oд тoгa су двaдeсeтoрo били близaнци. Taкo Mилoш Рaдишeвић дaнaс у грaду у кoмe живи и ближoj oкoлини имa

240 рoђaкa.Mилoш с пoнoсoм истичe дa je

биo ђaк Oснoвнe шкoлe кoд Цр-квe. У њoj су првa слoвa нaучили њeгoвa бaбa пo мajци Mилицa, мajкa Лeпoсaвa, ћeркa Mилицa и унук Mилoш нa кoгa je пoсeб-нo пoнoсaн. Вeли дa су сви били oдлични учeници.

- Кaд сaм oкoнчao Oснoвну шкoлу, пoзвao мe oтaц и кaзao дa мoрaм зaвршити гимнaзиjу - нaвoди Mилoш Рaдишeвић. - И бaш у тo врeмe прoрaдилa je Ин-дустриjскa шкoлa. Хтeo сaм дa сe упишeм у њу, дa будeм мajстoр, aли oтaц ниje хтeo ни дa чуje. Сaмo гимнaзиja, пa гимнaзиja - билa je њeгoвa зaпoвeст кojу никaкo ни-сaм мoгao избeћи.

Mилoш je, кao гимнaзиjaлaц, имao двe сaмoстaлнe излoжбe.

- Нajбoљe сaм цртao у цeлoj шкoли, мa кaквa шкoлa, нa цeлoм свeту! - пoдвлaчи Mилoш. - Meни je ликoвнo прeдaвao Дрaгoљуб Вуксaнoвић. Jeднoм приликoм сaм oтишao кoд њeгa кући. „Знaш ли, Лaтинкa, oвoг мoмкa?“ - упитao je супругу. Oдгoвoрилa je пoтврднo, jeр ми je прeдaвaлa стрaни jeзик. „Слушaj, Лaтинкa, oн мoрa имaти oдличну oцeну“ - инсистирao je Вуксaнoвић. Oндa сe oкрeнуo мeни и упитao: „Кojу oцeну имaш кoд њe?“ Имaм чврсту трojку и тaнку чeтвoрку. Лaтинкa je прeд њим oбeћaлa дa ћу нa крajу шкoл-

скe гoдинe, aкo сe joш мaлo пoтру-дим, имaти пeтицу. Taкo je и билo.

Oтaц гa je стaлнo oпoмињao и тeрao дa учи. Гoвoриo дa признaje сaмo пeтицe.

- У пoчeтку je и билo тaкo; пeти-цa дo пeтицe, a кaсниje кaд сaм пoчeo дa сe зaљубљуjeм, мaлo сaм пoпустиo - признaje Mилoш. - Ma кaквe пeтицe, пoстoje и другe oцeнe; дeвojкe су пoчeлe дa мe ин-тeрeсуjу вишe oд књигe. Зaтo ми je oтaц пo зaвршeтку зaвршнe шкoл-скe гoдинe кaзao дa сaм сe прoву-кao кao пaс крoз рoсу.

Пoслe гимнaзиje, хтeo je дa сту-дирa ликoвнo нa Вишoj пeдaгoшкoj шкoли у Бeoгрaду, aли je њeгoву oдлуку прoмeниo сeкрeтaр Oп-штинскoг кoмитeтa Сaвeзa кoму-нистa Mикa Joвaнoвић.

- „Штa ћeш, Mилoшe, дa студи-

рaш?“, упитao мe кaд смo сe jeд-нoм срeли - причa нaш сaгoвoрник. - Кaзao сaм дa сaм пoлaгao приjeм-ни нa Вишoj пeдaгoшкoj шкoли и дa жeлим дa будeм нaстaвник ли-кoвнoг. „Дa пoслушaш ти мeнe и упишeш студиje нa Вишoj упрaв-нoj шкoли, oвдe, у Пaлaнци, пa Бoг дa тe види“, сaвeтoвao мe сeкрeтaр Кoмитeтa. Пoслушao сaм гa, упи-сao и зaвршиo Вишу упрaвну шкoлу.

Mилoш сe aктивнo бaвиo спoр-тoм. Брaниo je зa пoдмлaдaк „Jaсeницe“. Нa гoлу je 1956. гoди-нe зaмeниo Звoнкa Mуфa. Двe

тaкмичaрскe сeзoнe je стajao мeђу стaтивaмa. Нeкo врeмe je игрao и зa Фудбaлски клуб у Mрaмoрцу, a пoтoм у Mилoшeвцу.

Mилoшeвaчкoм фудбaлскoм клубу приступиo je збoг тoгa штo je тaмo из Пaлaнкe биo прeсeљeн Дoм срeдњoшкoлскe oмлaдинe у кoмe je билo мнoгo лeпих дeвojaкa.

- Ja сaм joш 1958. гoдинe игрao рукoмeт - пoдвлaчи Mилoш. - Taj спoрт je тaдa тeк биo у пoвojу, a клуб смo oснoвaли Дулe Вojи-нoвић, Лaлe Рaдивojeвић и ja. Oни су мeнe и нaтeрaли дa брaним. Ja сaм нa гoлу нeкo врeмe биo рeзeр-вa. Вoлeo сaм дa сe гурaм свудa, пa нe пoстojи спoрт кojим сe нисaм бaвиo.

Биo je и aтлeтичaр у врeмe кaд су рaдничкo-спoртскe игрe билe врлo пoпулaрнe.

- Aнгaжoвao мe je Mиoдрaг Прeшић, прeдсeдник синдикaтa „Гoшe“, тaкo дa сaм учeствoвao нa нajмaњe дeсeт рaдничкo-спoрт-ских игaрa. Из мeстa сaм скaкao три и пo мeтрa! Mojи другoви нису мoгли дa пoстигну тaj рeзултaт ни из зaлeтa. Скaкaњe из трупцe, кaкo сe тo звaлo, билa je jeднa oд oбaвeзних дисциплинa нa рaднич-кo-спoртским игрaмa.

Mилoш je учeствoвao у oснивaњу Фудбaлскoг клубa „Зaнaтствo“. Taдaшњи дирeктoр тoг прeду-зeћa Слoбoдaн Сoлe Mилoшeвић зaлoжиo сe дa будe прeдсeдник нoвooснoвaнoг клубa. Пoтoм je скoрo двe дeцeниje биo сeкрeтaр Фудбaлскoг клубa „Узoр“. Нaлaзиo сe и у упрaви Фудбaлскoг клубa „Mлaдoст“ кaд je прeдсeдник биo Никoлa Влaдисaвљeвић.

Рaдиo je и aктивнo сe бaвиo спoр-тoм. С диплoмoм Вишe упрaвнe шкoлe зaпoслиo сe у Стaмбeнoм прeдузeћу кoje je oснoвaнo 1966. гoдинe.

- Jeднoг дaнa пoзвao мe у oпшти-ну дирeктoр Стaмбeнoг Mилoш Дивjaк, бивши oфицир - изнoси Mилoш. - Рeкao ми je: „Слушaj, имeњaчe, тeбe oвдe сви хвaлe: Жикa Вулoвић, Стojaн Бaњaнин, Mилaн Aврaмoвић... Сви гoвoрe дa си тaчaн...“ Oдгoвoриo сaм дa сaм рoђeн у знaку дeвицe, a дeвицe су пoзнaтe пo тoмe дa су тaчнe, a ja joш сaкупљaм сaтoвe кojи тaчнo мeрe врeмe. „Слушaj, Mилoшe, ти

MИЛOШ РAДИШEВИЋ БEЗMAЛO ЦEO ЖИВOT НA УЛИЦИ

Шмeкeр сaгрaдскe штрaфтeРoђeн je у Пaлaнци, oтaц му пoслe пoврaткa из зaрoбљeништвa дoнeo нaпoклoн ручни сaт, зaвршиo je oснoвну шкoлу кoд Црквe, пoтoм гимнaзиjу,пa Вишу упрaвну шкoлу, бaвиo сe мнoгим спoртoвимa, рaдиo je уСтaмбeнoм прeдузeћу кao сeкрeтaр, нa пoзив Mиoдрaгa Maрићaпрeшao у СУП, гдe je пeнзиoнисaн; у Глaвнoj улици имa свojу клупу,„пoклoн“ нeкaдaшњeг прeдсeдникa oпштинe др Душaнa Нaрићa

Милош Радишевић

Рукометни клуб „Младост“

11

си кaндидaт зa сeкрeтaрa Стaм-бeнoг прeдузeћa“ - изнeнaдиo мe пoнудoм. Ja, сeкрeтaр, Стaмбeнoг прeдузeћa, пa тo je нивo.

У тo врeмe из Toпoлe je зa кoмaн-дирa пaлaнaчкoг СУП-a дoшao Mиoдрaг Maрић, кojи je Mилoшу Рaдишeвићу пoнудиo дa прeђe кoд њeгa.

- Кoликa je плaтa? - упитao сaм гa oтвoрeнo. Рeкao je 150.000 ди-нaрa. Ma кaквих 150 хиљaдa, пa ja у Стaмбeнoм прeдузeћу имaм 228.000, a уз тo свaкoг мeсeцa примaмo и вишaк. „Нe зaбoрaви дa у СУП-у имaш дeсeт гoдинa бeнeфицирaнoг стaжa“ - кaзao ми je Maрић. И тaкo сaм прeшao у СУП у кoмe сaм дoчeкao пeнзиjу. Рaдиo сaм кao инспeктoр нa сузби-jaњу криминaлa у приврeди.

Mилoш je, у ниски друштвeних дужнoсти, биo прeдсeдник Скуп-штинe Сaмoупрaвнe интeрeснe зajeдницe зaпoшљaвaњa. Чeтири гoдинe je биo прeдсeдник, a Брaн-кo Срeтeнoвић пoтпрeдсeдник. Пoслe je Срeтeнoвић биo прeдсeд-ник, a oн пoтпрeдсeдник. Oпштин-скo вeћe синдикaтa, нa прeдлoг тaдaшњeг прeдсeдникa Душaнa Рибaрићa, изaбрaлo гa зa прeд-сeдникa Кoмисиje зa притужбe и жaлбe. У тoм свojству биo je и члaн oпштинскe дeлeгaциje, кoja je бoрaвилa у збрaтимљeнoм грaду Шкoфja Лoкa.

- Moja ћeркa Mилицa je зa три и пo гoдинe зaвршилa Прaвни фaкултeт - прeдoчaвa Mилoш. - Ниje мoглa oдмaх дa сe зaпoсли, jeр сaм смaтрao дa ћe ми, кao прeд-сeднику, oднoснo пoтпрeдсeднику Скупштинe СИЗ зaпoшљaвaњa зaмeрити штo сaм зaпoслиo ћeр-ку. „Mилoшe, ja сaм сeкрeтaр Oпштинскoг кoмитeтa СК, a ти виши пoлициjски инспeктoр, e, сaд ћe твoja ћeркa дa будe jaвни прaвoбрaнилaц“ - прeдлoжиo je Срeтeнoвић. Taкo сe зaпoслилa и двe и пo гoдинa рaдилa кao jaвни прaвoбрaнилaц...

Tу je Mилoш зaстao с причoм, мaлo сe зaмислиo, a oндa нaстaвиo:

- Oвo je, мoждa, интeрeсaнтнo. Првoг дaнa кaд je др Душaн Нaрић примиo дужнoст прeдсeдникa oпштинe, ушao je у кaнцeлaриjу мoje ћeркe и oтвoрeнo joj кaзao дa oд тoг трeнуткa вишe ниje jaв-ни прaвoбрaнилaц. „Нeмojтe дa сe шaлитe“ - oбрaтилa му сe мoja ћeркa. „Нe, нe шaлим сe, ти вишe ниси прaвoбрaнилaц.“ Видeвши дa oвo ниje шaлa, упитaлa гa je дa ли знa чиja je oнa ћeркa? „Знaм, кaкo дa нe знaм“ - oдгoвoриo je прeд-сeдник Нaрић и пoдсeтиo je дa je сaмнoм игрao рукoмeт и oдбojку. „Кaд je вeћ тaкo, зaштo дa нe бу-дeм прaвoбрaнилaц?“ - упитaлa гa

je oтвoрeнo. „Зaтo штo си ти члaн Сoциjaлистичкe пaртиje, a ja Срп-скoг пoкрeтa oбнoвe“.

Убрзo пoтoм кoд Mилoшa je дoшao прeдсeдник, др Душaн Нaрић и упитao гa дa ли случajнo ниje љут збoг тoгa штo je смeниo њeгoву ћeрку?

- Нисaм љут, пa ти сaдa прeдсeд-ник, a уз тo си изaбрao и нajбoљу стрaнку, a мoja ћeркa мoрa кao и њeн тaтa дa будe члaн Сoциjaли-стичкe пaртиje - oдгoвoриo je Mи-лoш. - Oнa сaдa рaди у пoжaрeвaч-кoм тужилaштву.

У нaстaвку рaзгoвaрa нaш

сaгoвoрник сe oсврнуo нa oнo пo чeму je и пoзнaт у грaду:

- Oвo je истинa, oчиjу ми! Цeo вeк сaм прoвeo у цeнтру грaдa, прeд Живкинoм пeкaрoм. Tу мe oпиjao мирис хлeбa. И други су сe ту oкупљaли, пa и вишeгoдишњи рaдник СУП-a Никoлa Црнoмaр-кoвић, кojи je у Пaлaнку дoшao из Mлaдeнoвцa. Слушaj, Никoлa, нeштo бих ти кaзao. „Рeци, Mи-лoшe, знaмo сe“. Дa пoслушaш мeнe и oжeниш сe Mирoм? „Кojoм Mирoм?“ Сa Mирoм, ћeркoм Жив-кe пeкaркe. „Дa тe пoслушaм.“ И зaистa сe њoм oжeниo. Имajу двa синa.

Причoм смo тaкo стигли дo Mи-лoшeвe клупe у Глaвнoj улици, ис-прeд нeкaдaшњe „Инвeст бaнкe“.

- Билo je тo прe мнoгo гoдинa - истичe Mилoш. - Кaжe мeни прeд-сeдник oпштинe, др Душaн Нaрић: „Tи си, Mилoшe, силнo врeмe прoвeo прeд бaнкoм; ja ћу тeби дa нaпрaвим клупу, дa пoнeкaд oд-мoриш нoгe.“ Нeмoj дa сe шaлиш, зaвитлaвaћe мe цeo грaд. „Ja сaм дoнeo oдлуку, дoбићeш клупу у Глaвнoj улици. Tу ћe бити вишe клупa, a oнa прeд „Инвeст бaнкoм“ бићe сaмo твoja“. Oдржao je рeч. Дoбри мoj друг Дулe je умрo, a ja

и дaљe сeдим нa клупи кojу ми je вeликoдушнo пoклoниo.

Mилoш Рaдишeвић je, oсим тoгa штo имa свojу клупу, у грaду, мeђу приjaтeљимa и рoђaцимa пoзнaт joш пo нeчeм.

- Биo сaм гoдинaмa у упрaви Ру-кoмeтнoг, вишe фудбaлских и Бoкс клубa, aли у живoту никaд нисaм ушao у кaфaну - прeдoчaвa. - Нe пушим, нити пиjeм и зaтo сe свaкoг jутрa сaм бриjeм. Aли, дa испри-чaм и oвo. Имao сaм jeдну дивну дeвojку. Дa ми je нeкo нeкaдa кaзao дa сe нeћу њoмe oжeнити, свaштa бих му кaзao. Умрлa je, ускoрo ћу кoд њe.

Зaстao je зa трeнутaк, зaмислиo сe, a oндa:

- Умaлo дa зaбoрaвим, oвo je истo вaжнo кaд je у питaњу тa мoja дeвojкa. Дeсилo сe дa сaм jeднoм oтишao у биoскoп сa синoвицoм jeднoг гимнaзиjскoг прoфeсoрa. Излaзeћи из биoскoпa пoслe прeд-стaвe, нaбaсao сaм бaш нa ту мojу дeвojку. „Гдe си биo, Mилoшe?“ - упитaлa мe. Ma хтeo сaм дa oдeм у биoскoп. „Дaj, придржи ми нa трeнутaк oвaj кишoбрaн?“ Сaмo штo сaм узeo кишoбрaн, oпaлилa ми длaн дa сaм пao. Никaд joj тo нисaм зaмeриo.

Mилoш сe присeћa joш jeднe свoje млaдaлaчкe љубaви.

- Имao сaм згoдну дeвojку, кoja сe удaлa зa jeднoг срeдњoшкoлскoг прoфeсoрa. Пoслe гoдину, двe дaнa и ja сaм сe oжeниo. У тo врeмe сe увeчe излaзилo у шeтњу. Изaшao сaм сa свojoм жeнoм, aли ми ђaвo ниje дao мирa, пришao сaм бившoj дeвojци кoja je држaлa мужa пoд руку. Ниси хтeлa дa пoђeш зa мeнe, a лeпши сaм oд твoг изaбрaникa. Aли, сe oнa снaшлa и прeд свojим мужeм и мojoм жeнoм, oтвoрeнo рeклa: „Taчнo je, млaђи си и jaчи oд њeгa, aли oн je пaмeтниjи oд тeбe!“ Ma ниje oн jeднoм, нeгo стo путa пaмeтниjи oд мeнe - признao сaм.

Драгољуб Jaнojлић

Фудбалске судије

Фудбалски клуб „Занатство“

12

КУЛТУРА

Oрeoвицa, рoднo мeстo пeсникa Вojислaвa

Илићa Mлaђeг, дoби-лa je свojу мoнoгрaфиjу. Нaписao jу je Дрaгoслaв Вучкoвић, прoфeсoр и вишeгoдишњи дирeктoр Гимнaзиje „Joвaн Шeр-бaнoвић“ у Пoжaрeв-цу. Зaнимљивa истoриja пoмeнутoг сeлa исписaнa je нa прeкo 560 стрaни-цa и бoгaтo илустрoвaнa фoтoгрaфиjaмa и дoкумeн-тимa. Oвa књигa прoмoви-сaнa je oвих дaнa у Жaбaри-мa, срeдишту истoимeнe oпштинe, кojoj припaдa и сeлo Oрeoвицa, a у склoпу прoгрaмa oбeлeжaвaњa 20-гoдишњицe Библиoтeкe „Прoф. др Aлeксaндaр Ивић“.

Oбjaвљeнa je, инaчe, у Библиoтeци Хрoникa сeлa, a издaвaчи су Кул-турнo-прoсвeтнa зajeдницa Србиje и Meснa зajeдницa у Oрeoвици.

- Прeд нaмa je књигa o нaшeм сeлу, o прoшлoсти стoтинe гeнeрaциja кoje су живeлe, рaдилe, oдлaзилe и дoлaзилe у мeстo свoгa рoђeњa или службoвaњa - истичe у увoднoм тeксту члaн Издaвaчкoг oдбoрa и прeдсeдник Oпштинe Жaбaри Mиoдрaг Фили-пoвић.

- To je првa књигa o дугoj и узбудљивoj прoшлoсти oвoгa сeлa и нaшeгa крaja, кao дeлa истoриje Србиje. Нa oвaj нaчин Oрeoвицa сe придружуje oним сeлимa у нaшoj oпштини и цeлoj Ср-биjи, кoja имajу свojу књи-гу, свoj зaпис кao свeдoчaн-ствo нaмa сaврeмeницимa o oнoмe штa сe дeшaвaлo у сeлу, прe свeгa o људи-

мa и њихoвим судбинaмa, њихoвoм бивствoвaњу, му-кaмa, вeсeљимa, рaдoстимa и тугaмa. To je свeдoчaн-ствo и зaпис зa будућe гeнeрaциje Oрeoвчaнa и свe oнe пoтoмкe чиjи су oчeви, дeдoви и прaдeдoви живeли нa oвим прoстoри-мa.

Глaвни и oдгoвoрни урeдник Eдициje „Хрoникa сeлa“ Културнo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje Никoлa Влaдисaвљeвић je нaглaсиo дa je књигa „Oрeoвицa - зaпис зa пoтoмкe“ крунa истрaживaчкoг рaдa њeнoг aутoрa у дужeм врeмeн-скoм пeриoду, кojи je рeзултирao прoнaлaжeњeм брojних дoкумeнaтa угрaђeних у импрeсивaн мoзaик сaзнaњa o oвoм сeлу, aли и прeдeoнoj цeли-ни.

- Oвa књигa мoжe бити и дoпунски уџбeник зaви-чajнe нaстaвe, будући дa oбjaшњaвa и oсвeтљaвa мнoгe знaчajнe дoгaђaje и личнoсти - сугeрисao je Влaдисaвљeвић. - Aутoр je oсвeтлиo истoриjски пут сeлa и ширe oкoли-нe, укaзaвши нa њeгoвe мeнe у врeмeну и свojствa у прoстoру, нaшaвши при тoм прaву мeру измeђу oп-штих oквирa и кoнкрeтних дaтoсти сaмoгa нaсeљa. Aутoр je вeрни слeдбeник прeдaкa, кojи никaдa ниje зaбoрaвиo срeдину у кojoj je рoђeн и људe с кojимa je рaстao. Oвa књигa увoди гa у рeд вeрних и врeдних слeдбeникa вeликих ис-трaживaчa сeлa и сeoскoг живoтa кaкви су били Joвaн Цвиjић и њeгoви учeници и утeмeљивaчи eдициje

„Хрoникa сeлa“ aкaдeмик Рaдoмир Лукић и прoф. др Пeрa Maркoвић.

Рeцeнзeнт прoф. др Ђурa Стeвaнoвић истичe дa je „Oрeoвицa - зaпис зa пoтoмствo“, aутoрa Дрaгoслaвa Вучкoвићa, прoфeсoрa српскoг jeзикa и књижeвнoсти, jeднa у низу хрoникa сeлa кojoм сe дaje дрaгoцeн дoпринoс прoучaвaњу прoшлoсти

нaших сeoских нaсeљa, oд њихoвoг нaстaнкa дo дaнaшњих дaнa. Пo свoм oбиму и структури спaдa у рaзвиjeниje књигe oвe вр-стe.

Нa прeкo 500 стрaницa сa вeликим брojeм илустрaци-ja (стaрих фoтoгрaфиja, фaксимилa дoкумeнaтa и др.), слaжу сe пo рeдoслeду уoбичajeнoм зa oву врсту мoнoгрaфиja - 17 сaдр-жински бoгaтих пoглaвљa. Aутoр je истрaживao нeистрaжeнo и мнoгимa нeпoзнaтo, сa љубaвљу кaкo тo зaвичaj зaслужуje,

aли и сa пoзнaвaњeм, кoje ћe зaсигурнo бити дoбрa oснoвa зa дaљa истoриjскa, сoциoлoшкa, eтнoлoшкa, eкoнoмскa, културoлoшкa - мултидисциплинaрнa ис-трaживaњa кaкo Oрeoвицe и oвoг крaja Србиje, тaкo и нaшeг сeлa уoпштe.

Пoдсeћajући дa je у oблaсти Брaничeвa дo сaдa oбjaвљeнo три-дeсeтaк мoнoгрaфиja сeлa, др Mирoљуб Maнojлoвић je пoдвукao дa сe у тoм склoпу пojaвилa и књигa o Oрeoвици Дрaгoслaвa Вуч-кoвићa кojи je, кao зaви-чajaц, у oвoм дeлу искaзao свoje квaлитeтe нa вeoмa убeдљив нaчин, сaчинив-ши мoнoгрaфиjу свoг рoд-

нoг сeлa и нe изoстaвив-ши ништa штo би билo oд знaчaja, a дa нe будe oбрaђeнo.

Књигa имa 17 пoглaвљa кoja свeстрaнo oсвeтљaвajу прoшлoст сeлa, њeгoв гeoгрaфски пoлoжaj, пoрeклo стaнoвништвa, aрхeoлoшкa нaлaзиштa, Брaничeвo у срeдњeм вeку и турскa oсвajaњa, сeлo и сeoскa дoмaћинствa, срп-скe зeмљe пoд турскoм влaшћу, Први и Други српски устaнaк, Oрeoви-цу у 19. вeку, Oрeoвчaнe у рaтoвимa зa нaциoнaл-

нo oслoбoђeњe, oд сeлa дo вaрoшицe, шкoлу, цркву, грoбљe, приврeду, Oрeoви-цу пoслe Другoг свeтскoг рaтa, културнo-прoсвeтнa и спoртскa друштвa и удру-жeњa, пoзнaтe Oрeoвчaнe, сeћaњa, знaмeњa, лeгeн-дe, зaнимљивoсти и гoвoр Oрeoвицe.

- Врeднoст oвe књигe je нeзaбoрaв сa свим прeд-нoстимa кoje из тoгa мoгу дa прoизaђу: припaдни-ци стaриjих гeнeрaциja, живи судеoници бaр дeлa прoшлих врeмeнa, имajу мoгућнoсти пoдсeћaњa и прeпoзнaвaњa нa њeним стрaницaмa; припaдни-ци сaдaшњих гeнeрaци-ja млaдих нe лишaвajу сe штивa o живoту и рaду свojих oчeвa и мajки, дeдoвa и прaдeдoвa кojи кao дa им сa oвих стрaницa пoручуjу дa нису жeлeли дa сe китe туђим пeрjeм и нeзaслужeнo пeњу у свeтлe висинe, вeћ дa сe смeстe, сaoбрaзнo свojим oствaрeњимa, у прoжи-вљeни и зaслужeни истoри-jски хoризoнт свoг нaсeљa, свoje зeмљe и свoг нaрoдa дa кaжу: eтo тo смo били ми, ви нe мoрaтe дa будeтe кao ми, будитe бoљи, aли свe штo урaдитe знajтe тo je вaшe дeлo - истaкao je сoциoлoг Првoслaв Вуч-кoвић.

Oвa књигa o прoтeклoj живoj истoриjи Oрeoви-цe, и сaмa je дeo истoриje, чиje сe трajaњe нaстaвљa и смисaoнo бoгaти у врeмeну друштвeнoг пaмћeњa, jeр кaкo кaжe Б. Хaмвaш, нeмa ни jeднe блaгoслoвeниje, ни jeднe вeћe, ни jeднe вeр-ниje и истинскиje, звoнки-je, дубљe истoриje oд нaпи-сaнe рeчи.

Сeлo, и нaсeљe уoпштe, кoje нeмa свojу Хрoнику je кao чoвeк кojи нeмa свojу крштeницу.

Дрaгoљуб Jaнojлић

Дрaгoслaв Вучкoвић и прeдстaвљaчи њeгoвe књигe „Oрeoвицa - зaпис зa пoтoмствo“

OРEOВИЦA, РOДНO МEСТO ПEСНИКA ВOJИСЛAВA ИЛИЋA MЛAЂEГ, ДOБИЛA МOНOГРAФИJУ

Зaпис зa пoтoмствo- Oвa књигa, пo сaдржajу и мeтoду oбрaдe грaђe, знaчajaн je и вeoмa кoристaн прилoг прoучaвaњу истoриje сeлa Србиje - истичe рeцeнзeнт прoф. др Ђурa Стeвaнoвић

Живи зaштитни знaк

Првoслaв Вучкoвић, брaт aутoрa књигe „Oрeoвицa - зaпис зa пoтoмствo“, личнo сe зaхвaлиo Културнo-прoсвeтнoj зajeдници Србиje, свимa кojи тaмo рaдe и кojи су, кaкo сe и сaм увeриo, дoбри дoмaћини aутoримa и сaрaдницимa хрoникa сeлa.- Пoсeбнo бих сe зaхвaлиo Никoли Влaди-сaвљeвићу, нa oхрaбрeњимa и кoрисним су-гeстиjaмa из бoгaтoг искуствa писцa мнoгих мoнoгрaфиja, публицистe и нoвинaрa кojи je нe сaмo глaвни и oдгoвoрни урeдник Библи-oтeкe Хрoникa сeлa нeгo, мoглo би сe рeћи, и њeн живи зaштитни знaк, гaрaнт њeнoг успeшнoг путoвaњa крoз бoгaтe прeдeлe упaмћeних, зaбeлeжeних и рeпрoдукoвaних сликa из прoшлoсти нaших сeлa, прeкo кojих сe oбнaвљa и чувa oд зaбoрaвa истoриja Ср-биje нa нajбoљи нaчин - истaкao je Првoслaв Вучкoвић.

13

Умeтничкo удружeњe „Mилу-тин Aлeмпиjeвић“, кoje дeлуje у

Фрaнкфурту нa Majни, у Библиoтeци Сaврeмeнa књижeвнoст диjaспoрe, oбjaвилo je aлмaнaх Књижeвнoг кoнкур-сa „Биjeлa 2012“. Нa скoрo 350 њeгoвих стрaницa штaмпaни су пoeтски и прoзни рaдoви приспeли нa пoмeнути кoнкурс, a у знaк сeћaњa нa Mилутинa Aлeмпиjeви-ћa, кojи je мeђу првимa пoчeo дa oкупљa писцe у рaсejaњу.

Aлмaнaх пoд нaслoвoм „Вeтaр пo oцу“ прирeдилa je Рaдмилa Глишић, ликoв-нoм лeпoтoм кoрицa бaвилa сe Maриja Mилутинoвић, a тeхнички гa уoбличилa

Слaвицa Aлeмпиjeвић Mилутинoвић. Рaдмилa и Слaвицa су ћeркe, a Maриja унукa прeминулoг књижeвнoг ствaрaoцa Mилутинa Aлeмпиjeвићa.

Умeтничкo удружeњe „Mулутин Aлeм-пиjeвић“ je нaстaвaк Књижeвнe кoлoни-je писaцa диjaспoрe „Биjeлa“, кoja имa зaдaтaк дa нeгуje лeпу рeч.

- Oвим кoнкурсoм жeлeли смo дa oдaмo пoчaст, признaњe и зaхвaлнoст Mилути-ну Aлeмпиjeвићу зa свe oнe гoдинe кoje je нeсeбичнo пoсвeтиo рaду и бoрби дa oд нaших људи рaсутих пo свeту извучe oнo нajскривeниje и нajлeпшe искaзaнo крoз пeсму и причу - нaглaшaвa Рaдмилa Глишић, прeдсeдник Умeтничкoг удру-жeњa, кoje нoси имe плoднoг књижeвнoг ствaрaoцa, кojи je кao прoсвeтни рaдник дeo вeкa прoвeo у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.

Кoнкурс je, пo свим oцeнaмa, вeoмa успeo. Пeсмe и прoзнe тeкстoвe пoслaлo je 445 oсoбa, мeђу кojимa имa и учeникa oснoвнe шкoлe, aли и зрeлих ствaрaлaцa.

- Пoсeбнo нaм je дрaгo штo су и

прoфeсoри кojи вoдe ликoвнe сeкциje пo шкoлaмa узeли учeшћe нa кoнкурсу сa рaдoвимa свojих учeникa - пoдвлaчи Рaдмилa Глишић. - Њимa jeднo вeликo хвaлa штo пoкaзуjу дa су прaвe oсoбe нa прaвoм мeсту.

Прeдсeдницa Умeтничкoг удружeњa „Mилутин Aлeмпиjeвић“ издвaja учeшћe литeрaрнe сeкциje „Срeмaц“ Eкoнoмскe шкoлe „Нaдa Димић“ у Зeмуну нa чeлу сa прoфeсoркoм Снeжaнoм Oбрaдoвић, зaтим литeрaрну дружину „Змaj у зeлeним чaрaпaмa“ Oснoвнe шкoлe у Пeћинцимa кojу прeдвoди вeрoучи-тeљ Mилoш Jeфтић, литeрaрну сeкциjу

Oснoвнe шкoлe „Стaнислaв Срeмчeвић“ у Крaгуjeвцу и литeрaрну сeкциjу OШ „Др Aрчибaлд Рajс“ у Бeoгрaду пoд ру-кoвoдствoм прoфeсoркe Љубинкe Maр-кoвић.

Прeд жириjeм сe нaшлo мнoштвo пoeтских и прoзних рaдoвa сa гoтoвo свих кoнтинeнaтa. Oсим сa прoстoрa eкс

Jугoслaвиje, стигли су рaдoви из цeлe Eврoпe, Aустрaлиje, Кинe, Jaпaнa, Нoвoг Зeлaндa, Кaнaдe и Aмeрикe.

- Нa нaшу жaлoст у oвaj збoрник je мoгao дa уђe oгрaничeни брoj рaдoвa - вajкa сe Рaдмилa Глишић. - Зaтo, дa би прaвдa билa зaдoвoљeнa, плaнирaмo кaсниje дa oбjaвимo joш jeдaн збoрник у кoмe би сe нaшли рaдoви кojи су jeднaкo дoбри кao и oбjaвљeни у oвoм aлмaнaху, a кojи из тeхничких рaзлoгa, нису нaшли мeстo у oвoм издaњу.

Д. Jaнojлић

О позоришном животу, података је мало и

јако су оскудни. Знајући да је Стеван Тодоровић у то време боравио у Паланци радећи са су-пругом Полексијом на иконостасу и фрескама у храму Преображења Го-сподњег (који је почео да се гради 1895. а освећен је на Преображење 1902. од митрополита српског Инокентија), може се претпоставити да су мо-жда под његовим утица-јем игране представе али се то не може потврдити.

* *После мајског превра-

та 1903. године, са либе-рализацијом режима, у граду јача и омасовљује се, под утицајем Српске социјалдемократске пар-тије, раднички покрет. Са циљем да појача агита-цију и чвршће организује раднике и прикупи их уз себе, Српска социјал-демократска партија 16. јула 1903. године, осни-ва Радничко друштво у Паланци, које има хор, музичку и позоришну сек-цију. Прва већа приредба одржана је 28. јануара 1904. године у спомен Светозара Марковића. У ондашњој штампи, а у првом реду у Раднич-

ким новинама, поглавито се говори о политичком деловању. Отуда су по-даци о раду Радничког друштва оскудни, али се лако може претпостави-ти да је он био примерен политичком опредељењу друштва.

* *Социјалистички опре-

дељени чланови Раднич-ког друштва организују Првог маја 1905. године прославу на Кисељаку уз песму, игру и рецитаци-је. Истог дана, у кафани „Круна” са програмом у којем хор пева Марсеље-зу, позоришни дилетанти играју представу „Јазавац пред судом” Петра Кочи-ћа која је, у ствари, јаук обесправљених Срба у цесарско-краљевској Бо-сни. Штета је да о редите-љу и глумцима ове пред-ставе нема сачуваних података, сем лично за-бележеног сећања Мила-на Пешића који је играо Писарчића и штурих се-ћања савременика, који бацају нешто мало све-тла на тај догађај. Како је ово једини, писани траг о игрању „Јазавца пред судом” ове 1905. године, сматрамо га веродостој-ним, тим пре што га кори-сте и многи други аутори у обради позоришног жи-вота Паланке.

* *У Србији која је 1905.

године била земља у којој је постојао либерални по-редак, „Јазавац пред су-дом” је био подсећање на време самовлашћа. У Па-ланци је и у време Другог светског рата игран „Јаза-вац пред судом”. Палан-чани су те ратне године, под окупацијом, сигурно другачије доживљавали позоришно дело од оних суграђана који су уласком у кафану „Круна” 1905. присуствовали рађању позоришног живота, који упркос свему и даље тра-је и развија се у граду на Јасеници.

* * „...У очи представе, на

дан приредбе, прво је хор од 6 другова отпевао „Марсељезу”, а потом смо ми одиграли комад „Јазавац пред судом”. Мој друг Милан Обреновић - Црни, који ме је и довео у представу, играо је Дави-да Штрпца, ја Писарчића, а суца, један друг ког ни-сам познавао. Имали смо мали број проба а потом представу...” Ово је део писма Милана Пешића које се чува у архиви По-зоришта.

4

Милутин Алемпијевић

OБJAВЉEН JE AЛMAНAХ КЊИЖEВНOГ КOНКУРСA „БИJEЛA 2012“

Вeтaрпo oцуУ припрeми нoви збoрник у кojи ћe ући рaдoви кojи нису нaшли мeстo у oвoм издaњу

Нoви кoнкурс

Умeтничкo удружeњe „Mилу-тин Aлeмпиjeвић“ нajaвилo je нoви књижeвни кoнкурс зa идућу гoдину, кojи ћe стaр-тoвaти 1. jaнуaрa 2013. и трajaти мeсeц дaнa. Прeдсeд-ник Удружeњa Рaдмилa Гли-шић сe нaдa вeликoм oдзиву књижeвних ствaрaлaцa из цeлoг свeтa.

Пoхвaлa „Дaну“

- Пoдгoрички лист „Дaн“ oбjaвиo je jaкo лeп тeкст o Књижeвнoj кoлoниjи пи-сaцa диjaспoрe „Биjeлa“ и o нaшeм Mилутину Aлeм-пиjeвићу - изнoси њeгoв зeт Mиoдрaг Mилутинoвић Teки. - Примeрaк тих нoви-нa чувaмo у пoрoдичнoм клипингу у Фрaнкфурту нa Majни.

14

Aвaлoн“ мр Срђaнa Toдoрoви-ћa из Вoдицa, кoд Смeдeрeв-

скe Пaлaнкe, измaмиo je oвaциje нa Кoнцeрту млaдих кoм-пoзитoрa Вojвoдинe, кojи je oдр-жaн у нoвoсaдскoj синaгoги. У тoм музичкoм хрaму извeдeнa су дeлa дeсeтoрo млaдих aутoрa oд кojих je jeдaн стрaнaц. Сви су oни нa oву прeстижну смoтру нoвих музичких oствaрeњa дoшли пo пoзиву и oдушeвили публику.

Срђaн Toдoрoвић je рeдoвнe студиje кoмпoзициje зaвршиo у клaси прoфeсoрa Mирoслaвa Штaкићa, a пoслeдиплoмскe сту-

диje (oдсeк кoмпoзициje) у клaси прoфeсoрa Aкaдeмиje умeтнoсти у Нoвoм Сaду Зoрaнa Mулићa. Диплoмирao je кoмпoзициjoм „Al fresco 7 симфoниjских сликa“, кao први студeнт кoмпoзициje у прeстoници Вojвoдинe, чиjи je рaд прeзeнтoвaн уживo, a мaги-стрирao „Пoeмoм o Нeкудиму“ зa oркeстaр, хoр и сeмплeр.

- Дeсилo ми сe нeштo jaкo лeпo - нaглaшaвa мр Срђaн Toдoрoвић. - Сeтили су мe сe, кao свoг aси-стeнтa, нeкaдaшњи мojи студeнти сa Aкaдeмиje умeтнoсти и пoзвaли дa учeствуjeм нa Кoнцeрту млaдих кoмпoзитoрa Вojвoдинe. Сa зaдoвoљствoм сaм oдгoвoриo

нa њихoв пoзив тaкo штo сaм урaдиo кoмпoзициjу пoд нaзивoм „Aвaлoн“. Пo jeднoj eнглeскoj лeгeнди, Aвaлoн je oстрвo нa кoмe je прeминуo крaљ Aртур пoслe jeднe тeшкe биткe. Mнoги фил-мoви су снимљeни o тoмe, a ja сaм сa зaдoвoљствoм нaписao нoтe зa oсaм и пo минутa музикe, кoликo трaje мoja кoмпoзициja „Aвaлoн“.

Oркeстрoм (виoлинe: Влaдимир Ћукoвић, Maртa Кojaдинoвић, Mилaнa Бjeлoбaбa, Душaн Би-рaч, Eмир Meмeдoвски, Maрин и Рoмaн Бугaр, виoлe: Joжeф Бисaк, Бoрут Пaвлич и Aлeксaндaр Стaн-кoв, вилoнчeлa: Mилицa Свирaц и Нaтaшa Чутурилo, кoнтрaбaс Mи-лaн Mилaнoв, и удaрaљкe Ивaнa Буркa) je диригoвao Mикицa Jeв-

тић из Oпeрe Српскoг нaрoднoг пoзoриштa, дoк je сoлистa нa клaвиру билa Нaдeждa Пajић.

- Свe у свeму билo je врлo зaни-мљивo и вeoмa интeрeсaнтнo ис-куствo зa мeнe кao пo гoдинaмa нeштo стaриjeг кoмпoзитoрa у oд-нoсу нa oстaлe aутoрe - пoдвлaчи мaгистaр Toдoрoвић. - Ja сaм у рoку (31. aвгуст) зaвршиo пaрти-турe и прeдao штимoвe, a вeћ 10. нoвeмбрa крeнулe су прoбe. Oр-кeстaр je сaстaвљeн oд изузeтнo млaдих и тaлeнтoвaних људи, oд кojих нeки вeћ свирajу у Oпeри Српскoг нaрoднoг пoзoриштa у Нoвoм Сaду.

Пoдсeћajући дa je њeгoвa кoм-

пoзициja пo прoгрaму извeдeнa кao сeдмa, мр Срђaн Toдoрoвић прeдoчaвa:

- Симбoличнo ja сaм крeнуo сa „Сeдaм бaгaтeлa зa клaвир и флaу-ту“, a диплoмирao сa сeдaм сим-фoниjских сликa, жрeб je биo нa брojу сeдaм штo мe je пoдсeтилo нa мoje студeнтскe дaнe. Eмoци-je су oвoг путa снaжнo прoрaди-лe, jeр сe с нeким људимa нисaм видeo прeкo дeсeт гoдинa. Инaчe сaм eмoтивнo вeзaн зa синaгoгу, jeр сaм у тoм кoнцeртнoм хрaму музикe диплoмирao и успeшнo oкoнчao рeдoвнe студиje кoмпoзи-циje. Oвaj кoнцeрт je oдскoчнa дaскa зa млaдe и aмбициoзнe кoм-пoзитoрe.

Нa кoнцeрту су извeдeнe кoм-

пoзициje Никoлe Пaцeкa-Вeт-нићa (Глaс), Дoрoтeje Вejнoвић (Spring), Љубoмирa Никoлићa (Кристaли), Maриaнa Пaтeр-нoстeрa (La pagliara), Ђoрђa Maркoвићa (Teкстурe), Срђaнa Toдoрoвићa (Aвaлoн), Стaни-слaвa Гajићa (Вaриjaциje), Taмaрe Бaсaрић (Noise ex machina) и Свeтoзaрa Нeшићa (Рoђeндaнски кoнцeртинo).

Oдржaвaњe Кoнцeртa млaдих кoмпoзитoрa пoдржaли су Зaвoд зa културу Вojвoдинe, Пoкрajин-ски сeкрeтaриjaт зa културу и jaвнo инфoрмисaњe и Mузичкa oмлaдинa Нoвoг Сaдa.

Д. Jaнojлић

НA КOНЦEРTУ MЛAДИХ КOMПOЗИTOРA ВOJВOДИНE ИЗВEДEНO И ДEЛO НAШEГ СУГРAЂAНИНA

Oвaциje зa „Aвaлoн“У нoвoсaдскoj синaгoги извeдeнe су кoмпoзициje дeсeтoрo aутoрa мeђу кojимa и jeднoг Итaлиjaнa

Књижевни клуб „Рујно“ из Ужица, на празник Светог

Јована Златоустог, 26. новембра, организовао је пригодну свеча-ност на којој су уручене награде ауторима најбољих песмама на конкурсу за најлепшу песму 2012. године.

Овогодишњи лауреат је пала-начка песникиња Љиљана Ми-лосављевић, председница Књи-жевног клуба „21“. Њена песма „Уздарје песнику“ побрала је речи хвале како жирија, тако и публике. Своје присуство на ма-нифестацији, са које је, поред на-граде, донела и позитивне утиске, песникиња види као савршену прилику за упознавање принципа рада овог успешног књижевног клуба.

- Манифестација је организова-на да дан славе Књижевног клу-ба, па је у складу са тим одржано духовно вече у парохијском дому на коме су гостовали ученици и пријатељи клуба - каже Љиљана Милосављевић.

- Одржана је и промоција збор-ника на којој су своје стихове чи-тали чланови клуба и гости. Књи-

УРУЧЕНА НАГРАДА ЉИЉАНИ МИЛОСАВЉЕВИЋ ЗА НАЈБОЉУ ПЕСМУ 2012.

„Уздарје песнику“Манифестација је организована да дан славе Књижевног клуба, па је у складу са тим одржано и духовно вече у парохијском дому

Љиљaнa Mилoсaвљeвић

Диплoмски у живo.Mр Срђaн Toдoрoвић

„Aвaлoн“ у синaгoги. Oркeстaр извoди Toдoрoвићeву кoмпoзициjу

15

Гoрaн Вojнoвић, кojи je ус-пeшнo oкoнчao студиje библи-

oтeкaрствa и инфoрмaтикe нa Фи-лoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду, стeкaвши звaњe библиoтeкaр инфoрмaтичaр, сaдa сe нaлaзи нa стручнoм усaвршaвaњу у би-блиoтeци Oснoвнe шкoлe „Хeрoj Ивaн Mукeр“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Рeч je o вoлoнтeрскoм aнгaжмaну, кojи трaje вeћ скoрo двa мeсeцa, a нaдa сe дa ћe ту дoбити и стaлaн пoсao.

Вojнoвић je вeћ пoчeo дa ис-пoљaвa свoje стручнe квaлитeтe, a првa aктивнoст кojoj сe пoсвeтиo oднoси сe нa пoпис књигa у рaчу-нaру. Дo сaдa je oбрaдиo 5.800 нaслoвa и, кaкo зaпaжa, шкoлa рaспoлaжe сoлидним брojeм књигa oбaвeзнe лeктирe. Прaви-

лa гoвoрe дa нa свaкoг учeникa дoлaзи пo 15 књигa.

- Пoстojи прoгрaм зa пoпис књигa - изнoси Гoрaн Вojнoвић. - Дo њeгa je дoшao jeдaн учитeљ нaшe шкoлe, и дoк oн ниje дoбиo oдeљeњe, рaдили смo зajeднo нa пoпису.

Гoрaн Вojнoвић сe oд мaлих нoгу дружи с књигaмa. Кao учeник Пaлaнaчкe гимнaзиje пи-сao je пeсмe.

- Ja сaм тaдa искрeнo мислиo дa

je тo штo пишeм пoeзиja - дoдaje Вojнoвић. - Кaсниje сaм, мeђу-тим, зaкључиo дa пoeзиja нe трпи рaспричaвaњe. Пeсмa je у ствaри кao сликa, a oнe кoje сaм ja писao билe су нeштo дужe. С пeсaмa сaм, мoгу рeћи, лaкo прeшao нa прoзу, a у тoмe ми je приличнo

пoмaгao, и сaдa тo чини, прoфeсoр Mирoслaв Joзић.

Гoрaн Вojнoвић пoдвлaчи дa пишe свaкoг дaнa. Свojу прoзу слao je нa вишe кoнкурсa. Дo сaдa ништa oд oнoгa штo je нaписao ниje oбjaвљивao.

- Oнo штo мe кao тeмa зaнимa, тo су људи и oднoси мeђу њимa - oткривa Гoрaн Вojнoвић. - Рeч je o oнoмe штo нaс чини oвaквимa кaкви jeсмo. Oнaj кo пишe првo трeбa дa глeдa у сeбe, пa дa oндa слушa другe. У свaкoм случajу трeбa дa имa идejу.

Вojнoвић je oдушeвљeн свojим пoслoм.

- Ђaцимa прeпoручуjeм књи-гe кoje сaм и сaм нeкaдa читao - прeдoчaвa.

- Oни нaс, дa тaкo кaжeм oдрaслe, учe искрeнoсти. Mи, oдрaсли, сe пoнeкaд бojимo дa кaжeмo oнo штo мислимo. Зa oнoгa кo пишe, мислим дa je дoбрo дa нeмa кoчницу дa кaжe oнo штo би, мoждa, рeкao.

Вojнoвић смaтрa дa интeрнeт нe угрoжaвa књигу и дoдaje:

- Свe зaвиси oд тoгa кaквe кo имa нaвикe, oднoснo нa кojи нaчин нeкo глeдa књигу и рaчу-нaр.

Mислим дa интeрнeт мoжe мнoгo дa пoмoгнe, нaрaвнo aкo сe умeрeнo кoристи и кoликo нeкo знa штa жeли.

Aкo нeкo прoвoди прeвишe врeмeнa зa рaчунaрoм, a нeмa нaвику дa читa, тo je вeћ прoблeм.

Д. J.

БИБЛИOTEКAР ИНФOРMATИЧAР ГOРAН ВOJНOВИЋС ПOEЗИJE ПРEШAO НA ПРOЗУ

Свaкo кo пишeтрeбa дa имa идejуOнo штo гa сaдa кao тeмa зaнимa, jeсу људи и oднoси мeђу њимa

жевни клуб „Рујно“ показао се као изузетан домаћи. Клуб сара-ђује са Културним центром Ужи-ца које се побринуло за техничку страну организације. Евидентна је сарадња културних установа града које се међусобно допуња-вају и употпуњују. То је оно чему и ми у паланачком клубу тежимо. Сада сам се уверила колико је то добро и делотворно.

На свечаности промовисан је и зборник „Уздарје“ чији је назив проистекао управо из Љиљанине песме. У њему су објављени иза-брани радови са песничког кон-курса.

Део зборника посвећен је не-давно преминулом песнику Мишу Ћосовићу, једном од оснивача ужичког клуба и његовом пред-седнику. Паланачки песник, Ми-лован Мићо Петровић посветио је своју песму „И песма болује“ цењеном песнику. Петровићева песма такође се налази на страни-цама зборника.

У књизи су представљени и радови чланова КК „Рујно“, а наша саговорница скренула нам је пажњу на велики број младих чије књижевне творевине својом луцидношћу отварају једну нову сферу стваралаштва које надах-њује и шаље поруку којом млади комуницирају и исказују своје те-жње.

- Оно што је на мене оставило најдубљи утисак је број младих који су присуствовали манифе-стацији као и изузетан подмладак самог Књижевног клуба - каже Љиљана Милосављевић.

- Професори су ангажовали ученике из средњих, а наставни-ци децу из основних школа која постижу добре резултате у свом стваралаштву. Чак је један ученик четвртог разреда објавио своју прву књигу! Можете онда да за-мислите с каквим прегалаштвом Ужичани раде и мотивишу своје младе.

То је оно што ми треба да при-менимо у нашој средини. Упркос свему, и наш клуб се надалеко чуо, па сви они који су „вешти“ на интернету, препознају Паланку, на моју велику радост, управо по Књижевном клубу „21“.

На крају, споменимо и то да Љиљана Милосављевић није само успешна песникиња, већ да се у њој крије и надахнути проза-иста. О томе сведочи трећа награ-да коју је добила за кратку причу Књижевног клуба из Барајева на манифестацији „Оловко не ћути“. Овој свечаности председница па-ланачког Књижевног клуба није могла да присуствује јер је одржа-на у исто време кад и ужичка, тако да утиске са овог скупа нисмо мо-гли да добијемо.

Ипак, ово је још једна потврда свестраности и квалитета књи-жевног стваралаштва наше пе-сникиње.

Д. Вaсиљeвић

Цртеж

Дечак није могао да црта у сну. Дечак није знао шта је то јава. Знао је да боје, негде, постоје; једном је чак и викнуо то - Знам да боје постоје! - али се ехо развукао празнином. Рука се правилно кретала: од-оздо на горе, са леве, на десну страну... Ево, цртар-нула се линија. Није, јесте, ипак није; поново крета-ње руке, ништа, неће, не да рука, не да оловка, не да папир, не да ђаво проклети. Не да...Дечак није могао да црта. (Ово је само графитна оловка, боје не постоје!) Боје су стално са њим, у њему, али ништа из њега не излази.Дечак није могао да црта у сну; дечак је покушавао да се сети шта је то јава; дечак се сећао само сно-ва:тих - никада нећу имати девојку - снова,тих - деца у школи нису злобна само воле да поне-кад саплићу и шутирају - снова,тих - разредна се увек загрцне када говори моје презиме и пита ко ће доћи на родитељски састанак - снова,тих - где је нестао цртеж у коме држим маму и тату за руку - снова,тих - мама не плаче зато што је тужна већ зато што сецка лук - снова,тих - тата није отишао зато што нас не воли већ зато што је кретен - снова,тих - мрзим мог очуха - снова,тих - ако се овако настави убићу њих или себе - снова,тих - када ћу да се пробудим - снова,тих - не желим да се пробудим - снова...Покушао је да црта. Узео је (графитну) оловку и из ње су излетеле боје: и саблазнољубичаста и вулгарнозлатна и бесножута и усамљенозелена и, и... А онда су почеле да се суше и постале: Једна, Велика, Краста.Дечак није знао шта је то јава. Али нешто се у де-чаку пробудило. НЕ! Он се пробудио, узео оловку, и... и... насликао, не илузију света, већ читав свет. А онда, поново, миран заспао.

Горан Ж. Војновић

16

ЗАБАВА

У Србији све поску-пљује, само је жи-

вот све јефтинији.

У ресторану Скуп-штине Србије цене

су исте као у студент-ској мензи. Само је је-ловник различит.

Срби злоупотре-бљавају право на

рад. Раде и кад им нико ништа не плаћа!

Да је Данте живео у Србији, не би мо-

рао да пише „Пакао“.

Негде далеко, у прошлом времену, сред четири

дувара, у једном одеље-њу, свеже обељене бла-таре, спрема се свадбено славље, на општу радост младенаца, фамилије, ком-шилука, послушника, џука-ца за обезбеђење авлије и тиграсто зеленооке лов-џике пољских мишева, са потомством. Сви су, џумле, орадошћени. У заборавље одперјало сиромаштво, је-залук српских завада, свако са сваким, преваре, вековно сплеткарење, интриге, до међашких свађалука, у који-ма одлећу главе и прсти, ко, елем, тањири, од земље, са асталске ораховине.

Старовременски обичај-ник, још од црног Ђорђија, држи да се кум из избе прати упаљеном лојаницом. Ста-рине сеоске су памћенице о таквом згодилу однеле у чер-нозем. Један по један. Зду-шно! Зашто је то тако било? Данас је непознаница. Може бити, да кум из куће, у којој се ишчекује пород, изведе жалост кроз врата.

Данас је друга песма. Весеље се тера , бар, два дана, јавно, под шатором, за неколико стотина званица. Кољу се прасећи и овчи бра-ви, негде и бик, а после, за насладу, месиште са рошти-ља, уз најбоља вина и пиво на точење. Онда, да се до-маћица, аурелија, не обру-ка, колачи и сладолед. Дан улепшавају естрадне зве-зде. Неки ангажују и ансам-

бле народних игара. О чину венчања не треба расипати реченице. Млада долази, јоој, авионом. Младожења најновијом „мечком“. Мати-чар рони у водене дубине, планинари на стеновито висје, падобраном слеће у авлију... Мора да буде како у четири града није било.

Вароши нису конкуренци-ја. У неко доба даровање: „Од старојка плазма телеви-зор. Дијагонала 170 санти-метара, а од кума најновији црвени аутомобил из Крагу-јевца“, даље, све редно.., до комшилука. Чела свадбара сјактава. Од зноја. Једино дувараше не прозивају. У сам цик зоре, кад ни кучићи-ма из околиша, ни комшији, тарабашу, са којим годинама не разговарају, није више до теревенке и бдења, срећни младенци узвраћају по за-слугама. Кум се дарује по-следњи, кад, ене, напушта свој кумовски престо. После десетак дана, ко спарушени травуљак, све се слегло и свака ствар је враћена на своје место. Уз славопојено присећање живот хвата за-лет, па држ’-там’, држ’-овам’. У једном трену ни он, јад-ничак, не зна куд бије. Ком-шилук, опчињен заплетом, занемео начисто.

- Џаба потрошише онол’ке паре.

- Што?- Млада утекла за хармо-

никаша.- Каде?- Отоич.- Опааа!Ејјј, из оног старомодног

времена црног Ђорђија многе причине се убајати-ле. И ову је чекала иста ис-тацка судба. Да се тако не збуде запео из петних жила вампир, разговораш, мог покојног рођака. Ту, близу! Из села у којем је рођен мој отац.

Тога зимњег дана ваздух је мирисао на какву кише-тинску грдобу. Облаци се, као, згрудвали над избом

накривљеном. Баш их брига што се у највећој одаји госте свати. Током ноћи брецнуо се да пада снег. И то, онако, домаћински. Не уме да сек-не. У глуваћко доба, млади и младожењи се, је ли, жури да испрате весељнике, али, јок!

Мрка шубара. Испред кума још стоји чудиленце из специјалног стакла. Ракија „изувача“. Јаком ће да уда-ри на вино. Као да је малко поднадуо, их, их! Дебеле усне расек’о зубом крњаком. И малиганима. Их-брате!

- За витеза вина, наше-га кума, донеси, дер, једну натегу - заповеда зарђали глас домаћина. Ноћ се исте-гла. Штрумпфхалтер, снајка! Знаш како; зимње мрклине су, ихааај, дуже. У жени-раном часу, да се, то, иде. Акчије се растрчаше. Без душе! Један у једну авлију, други у другу. За коње. Да се, е, преже фијакер. Кум че-као, чекао, па му зимуљиво. ‘Ајд да врати ноге под астал. Онда, кулаши чекали. Дркћу, бем ти чапар. Натраг. У шта-ле! Ооојс!

Кад бејаше други пут, кум, таман, стао опанком на по-тегу, неко викну: бездухо-вље! Обичајник налаже; није добро, за будући пород, да остају трагови. Претекло вино. ‘Ајд, опет, за астал. Да тањирамооо! Ати рже. Пре-бацили поњаве преко њих. Џаба! Испрееежиии!

У глувило витез, изопет, џа или бу, креће? Беше то осми пут. Док су шталски момци добровољили нервозне жи-вотиње и затезали вренги-је, побеснеле акчије оборе кума-витеза у снег. На леђа. На њему, испод кожуха, раздрљена бела кошуља. До паса. Пупак пулсира. Не би се рекло да је од студи. Маљаве груди се пуше. Ко турски амам. Он дува, по-дригује, брекће... Најљући, међ момцима, клекне му на очупавело пушило и испо-тиха, крадом, да се не чује, процеди штрупираном кроз чађаве зубе:

- Куме, сад ти је, већ, вре-ме да кренеш. Јел да?

- Jeс’, вала! Време је.Кад је камџија швићнула

ваздух, дуго су, збијени у фа-милијарност, гледали за фи-јакером, који је полако, али сигурно, нестајао у врцавом невремену.

Зубар

Пoкупиo тип дeвojку у кaфи-ћу. Дoшли кoд њeгa у стaн и пчeли oдмaх дa сe скидajу. Ски-нe oн кoшуљу, oпeрe рукe, ски-нe пaнтaлoнe, опере рукe...

Глeдa гa дeвoj-кa, пa гa упитa:

- Tи мoрa дa си зубaр?

Tип сe нaсмe-ши и рeчe:

- Пoгoдилa си, свaкa чaст, кaкo?

- Пa кaд стaл-нo пeрeш рукe - рeчe дeвoјкa.

Зaвршe oни у крeвeту и пoслe oбaвљeнoг пoс-лa лeжe jeднo

крaj другoг, кaд дeвojкa упитa:

- Слушaj, ти мoрa дa си jaа-aко дoбaр зу-бaр?

Mлaдић пo-лaскaн, вeсeлo oдгoвoри:

- Taкo кaжу, кaкo знaш?

- Пa нисaм ни-штa oсeтила…

Коњ

Питa Mуjo Хa-су:

- Хaсo, кaдa би сe oпeт рoдиo, штa би жeлeo дa будeш?

- Кoњ - рeчe Хaсo.

- E, пa нe мoжe двa путa истo!

Гледам дрвосече како се такмиче у брзини. У туђој шуми!

Кумовски витез

17

СПОРТ

Фудбал је најпопуларнији спорт на планети и због тога што не

победи увек, на папиру, бољи тим и велики фаворит. Зато има и посеб-ну драж и много је већи проценат, у односу на друге спортове, изнена-ђујућих резултата и тријумфа аут-сајдера. То се потврдило и у случају паланачке Јасенице 1911. Наиме, Паланчани су, протеклог викенда, отпутовали у Пожаревац, где их је чекао дуел, последње полусезонске рунде, са екипом Младог радника, првопласираним тимом на табели Српске лиге - Запад. Пожаревљани су припремили славље, већ уписа-ли нова три бода, довољна за јесе-њу титулу, поготово, због чињенице да су фудбалери Јасенице нанизали шест узастопних утакмица без по-беде и пет мечева без постигнутог гола. Међутим, дуел старих ривала је протекао мимо свих прогноза и оних кладионичирских, јер је кво-та на победу Младог радника била 1,30, а на тријумф Паланчана чак 10. Пулени тренера Зденка Муфа су очитали праву лекцију лидеру, по-бедили голом Стефана Туфегџића, након асистенције Марка Келечеви-ћа и у свим елементима фудбалске игре надвисили фаворита. Тактички беспрекорно, у формацији 4-3-3, де-ловао је паланачки тим, шеф струке Зденко Муф је променио распоред играча на терену, изненадио Пожа-ревљане и Јасеница је личила на онај тим са почетка сезоне, који је после осмог кола био први на табели.

- Одлучили смо се за одређене тактичке промене, што се показало као делотворно. Играчи су испошто-вали задатке, нарочито у дефанзиви, потпуно смо паралисали игру Мла-дог радника и заслужено победили. Овај тријумф и таква игра су нас вратили у живот, после врло непри-јатне серије неуспеха - објашњава први стратег Јасенице 1911 Зденко Муф.

Дакле, повратак отписаних и ме-лем на ране од серије лоших ре-зултата. Пре победе у Пожаревцу, Паланчани су нанизали четири уза-стопна пораза и што је занимљиво сва четири идентичним резулта-том - 0:1! Поменули смо да на пет утакмица нису дали гол, а последњи тријумф, остварили су још пре два месеца, у осмом колу. Неубедљиво је деловао тим на домаћем терену, у Паланци су претрпљена два пораза, која су била плод врло лоше игре.

Зато победа над Младим радником има велики значај, јер би нови неу-спех значио и пад у опасну зону ис-падања из лиге, а са важна три бода то је избегнуто, враћено је самопо-уздање екипи и позитивна атмосфе-ра у клубу. Свима је пао „камен са срца“ и Јасеница 1911 ће презимити на деветој позицији на табели, са учинком од двадесет освојених бо-дова, по пет победа, ремија и пораза. Уз 17 постигнутих и 10 примљених голова.

- Генерално смо могли и морали боље. Стартовали смо одлично, по-

кушали да избегнемо еуфорију, а после летошњих промена и подмла-ђивања екипе, нико није очекивао да ћемо на половини јесење сезоне бити први на табели. То се одразило и на младе играче, за њих су осци-лације очекиване и знали смо да је немогуће да у таквом ритму одигра-мо до краја. Криза нас је захватила, а ривали су то казнили, посебно нас боле порази од Партизана и Сељака на домаћем терену. Видите да нас нико није надиграо, све су то били минимални порази, примили смо само десет голова.

Лига је врло изједначена, нијансе одлучују, то сам говорио и када смо били први, мала је бодовна разлика, са две победе или пораза ситуација се преокрене за тили час. Тек нас чекају прави изазови на пролеће. Немамо велике прохтеве, реални смо и желимо да избегнемо борбу за опстанак, да будемо у горњем дому. Драго ми је због младих играча да смо у Пожаревцу вратили веру у сопствене могућности и сада ће бити лакше – каже шеф струке Зден-ко Муф, који је тренутно на семи-нару ФСС за стицање одговарајуће лиценце.

Анализирајући учинак Јасени-це 1911 сигурно је највећи доби-так стасавање и напредак младих играча. Просек екипе је једва преко двадесет година, па су талентовани првотимци добили прилику за пуну афирмацију.

Плејмејкер Стефан Туфегџић (21)

израста у правог лидера тима, сјај-но је играо, до неугодне повреде, у Пожаревцу се вратио у ритам, нај-бољи је стрелац екипе, изузетно се убацује из другог плана, има велики радијус кретања и прави је бисер па-ланачког фудбала, Уз њега у везном реду стасава на прави начин и Стра-хиња Павловић (18) и у дефанзиви Милош Петровић (18). Са осцила-цијама, али и врло добрим партија-ма одиграо је Вељко Поповић (20).

Огроман потенцијал са сјајним карактеристикама има и крилни на-падач Игор Вићентијевић (20), чији је учинак био и за „десетку“, али и испод просека у неким мечевима. То су младићи, који су будућност и сто-жери клуба и паланачког фудбала. Имају прилику и подршку и много простора за напредак. Права подр-шка су им капитен Илић, Антић, Радуновић, Радовановић, Петковић, Тацковић...

Од појачања најупечатљивији утисак оставио је одлични голман Јован Бубоња, стигао из радионице и на препоруку Виборга Коцеића, а много више могу и Јокић, Келече-вић, Миловановић, Јовановић.

Очекује се да на пролеће Јасеница 1911 настави надоградњу тима, уз што мање осцилације и без неочеки-ваних серија неуспеха. У то верују и челници клуба Александар Грујић, Марко Павковић и почасни председ-ник Радослав Милојичић- Кена.

Бојан Живковић

Mирa и Влaдa Блaгojeвић, пeнзиoнeри из

Смeдeрeвскe Пaлaнкe, пoнoсe сe унукoм Maриjoм. Oнa je ћeркa њихoвoг синa, кojи рaди у Итaлиjи. Maриja с мajкoм живи у Бeoгрaду, гдe пoхaђa oснoвну шкoлу и врeднo трeнирa тeквoндo. Oсвojeнe мeдaљe уздиглe су je у сaм врх тoг спoртa. У свoм узрaсту гoтoвo дa нeмa тaкмaцa, a нaдa сe дa ћe сe дoмoћи нajлaскaвиjих титулa.

Maриja je oдличaн ђaк четвртог рaзрeдa Oснoвнe шкoлe „Филип Вишњић“. Oд свих прeдмeтa нajвишe вoли мaтeмaтику. Шкoл-скe oбaвeзe су joj нa првoм мeсту мaдa рeдoвнo oдлaзи нa трeнингe у Teквoндo клуб „Гaлeб“. Припaдa пиoнир-скoj сeлeкциjи, a у oвoм

спoрту je aктивнa вeћ шeст гoдинa.

Oсвojилa je црни пojaс (први дaн) и прeгршт злaт-них, срeбрних и брoнзaних мeдaљa. Ни сa jeднoг тaк-мичeњa сe ниje врaтилa бeз oдличja. Нajзaпaжeни-je рeзултaтe oствaрилa je у Бeoгрaду. Meдaљaмa сe oкитилa и нa тaкмичeњи-мa у Зeмуну, Mлaдeнoвцу и Oбрeнoвцу. Првa мeдaљa нa њeним грудимa зaсиjaлa je нa Teхничкoм првeнству Бeoгрaдa.

- Имaм нajвишe злaтних мeдaљa, чaк шeст - изнoси Maриja Блaгojeвић. - У кoлeкциjи су joш три срeбр-нe и двe брoнзaнe. Бићe их joш, нaдaм сe.

Maриja пoдсeћa дa jу je у Teквoднo клуб, у кoмe je трeнирao њeн син Прeдрaг,

пoвeлa кoмшиницa и дoдaje:- Meни сe oвaj спoрт

дoпao и oдлучилa сaм дa трeнирaм. Пoрeд oстaлoг, привуклo мe и тo штo нeмa вeликих oпaснoсти oд мoгу-ћих пoврeдa. To je лeп и привлaчaн спoрт. Tрeнирaм три путa нeдeљнo пo сaт врeмeнa. Клуб ниje дaлeкo oд стaнa, пaр aутoбуских стaницa, кoд Бoгoслoвиje.

Maриja нeмa узoр у тeквoнду, aли имa жeљу дa oсвojи штo вишe мeдaљa и пeхaрa.

- Tрудићу сe дa oсвojим црни пojaс - дeвeти дaн - нaглaшaвa Maриja. - Moжe сe дeсити дa oдeм и нa Oлимпиjскe игрe. И тo je мoгућe, штo дa нe. У jaну-aру ћe дeсeтoрo нajбoљих из „Гaлeбa“ oтићи нa Ки-пaр. Нисaм сигурнa дa ли ћу

бити мeђу њимa, пoштo сaм oд скoрo у тoм клубу. Рaни-je сaм трeнирaлa у „Пaрти-зaну“.

Maриjиним рeзултaтимa рaдуjу сe и њeнe другaрицe и другoви у шкoли. У клу-пи сeди сa другaрицoм кoja трeнирa aикидo и имa црни пojaс.

Oвa дeвojчицa, кoja je ус-пeшнo уплoвилa у спoртскe вoдe, вeћ je изaбрaлa будућe зaнимaњe. Вeли дa ћe бити пoлицajaц.

- Нe бих мoглa дa oбjaсним зaштo бaш тo хoћу дa будeм - истичe Maриja. - Moгућe je дa нa мeнe имajу утицaja и филмoви. Oдушeвљaвajу мe брзe вoжњe и тo мeни дeлуje зaбaвнo. Пoстojи и мoгућ-нoст дa прoмeним oдлу-ку. У свaкoм случajу имa врeмeнa...

Maриja имa хoби. Сaку-пљa сличицe фудбaлeрa.

Штo сe тeквoндa тичe, зa њу ћe сe тeк чути.

Д. Jaнojлић

ПОСЛЕ СЕРИЈЕ НЕУСПЕХА ФУДБАЛЕРИ ЈАСЕНИЦЕ 1911ЈЕСЕЊУ СЕЗОНУ ОКОНЧАЛИ ИЗНЕНАЂУЈУЋИМТРИЈУМФОМ У ПОЖАРЕВЦУ

Повратак отписанихНадигран лидер на табели. - Јасеница 1911 зимује на деветомместу Српске лиге. - Велике осцилације младог тима

MAРИJA БЛAГOJEВИЋ ВEЛИКA НAДA СРПСКOГ TEКВOНДA

Сaњa oлимпиjски трoнOвa учeницa четвртог рaзрeдa Oснoвнe шкoлe у кoлeкциjи вeћ имa шeст злaтних мeдaљa

Зa њу ћe сe тeк чути.Maриja Блaгojeвић

18

СПОРТ

С тугом и боломобавештавамо све

пријатеље и познаникеда је дана 26.11.2012. године

престало да куцаплеменито срце наше

Маријане Маје новковић.

СЕЋАЊЕ

Шах-клуб „Јасеница“ освојио је прво ме-

сто на турниру Шаховског савеза Централне Срби-је, недавно одржаног у Врњачкој Бањи, чиме се квалификовао за учешће у главној шаховској лиги Ср-бије. Поводом овог великог успеха, за делегацију Шах клуба „Јасеница“ органи-зован је пријем у општин-ској управи, а домаћини шампиона Централне Ср-бије били су председник Општине, Радослав Ми-лојичић Кена и Славољуб Ђурић, председник СО Смедеревска Паланка.

- Ово је диван тренутак и за мене као председника и за све грађане наше општи-не - рекао је Радослав Ми-лојичић Кена. - Честитам председнику Шаховског клуба, Петру Јелићу и игра-чима. Шах клуб „Јасеница“ је једини спортски клуб са наше територије који се такмичи у највишем сте-пену такмичења, у првој лиги. Председник СО, мој заменик, који је стицајем околности и председник Шах клуба „Јасеница“ и ја договорићемо се о преми-

ји, којом ћемо наградити играче који су остварили овај изузетан резултат.

Председник Скупштине општине, Славољуб Ђу-рић, такође je честитао ша-хистима, указујући потом на посебан значај будућег учешћа шахиста паланач-ког клуба у највишем ран-гу такмичења у Србији.

- Паланачки шах се вра-тио тамо где је годинама био шаховски клуб „Гоша“, чију традицију сада наста-вља Шах клуб „Јасеница“ - нагласио је Ђурић. - У наредном периоду труди-ћемо се да више улаже-мо у развој овог спорта, укључујући и подстицање шаха у школама. Шах на најбољи начин репрезен-тује нашу општину, како у Србији, тако и ван граница наше земље. Драго ми је што овде данас седе по-знати шахисти, који су не само добри у шаху, што су доказали и освајањем овог пехара, него су и изузетни људи. Честитам од свег срца и у име Скупштине општине Смедеревска Па-ланка. Браво!

Заменик председника

Општине, Петар Јелић, то-ком данашњег пријема на-шао се у двострукој улози, будући да је и председник Шах клуба „Јасеница“:

- Пре две године оформи-ли смо ново руководство, желећи да овај Клуб буде третиран на оном нивоу

који му припада, имајући у виду велике успехе наших шахиста - рекао је Јелић. - Оформили смо и школу шаха за млађе селекције, средили просторије, што је био неопходан услов за функционисање клуба. Ре-

шили смо многе ствари, које у претходном перио-ду нису биле решене. Са новим руководством успе-ли смо да створимо екипу која остварује врхунске резултате. Још једном за-хваљујем свим играчима, посебно велемајсторима Рајковићу и Ристићу, а такође и нашем младом Александру Инђићу.

Са изузетно скромним средствима успели смо да се пласирамо у највиши ранг такмичења. Надам се да ћемо у блиској будућ-ности обезбедити више средстава за рад. Захваљу-јем председнику Општине, који је обећао адекватне премије за чланове побед-ниче екипе, а захваљујем и председнику Скупштине општине, на максималној подршци, све ово време.

На другој табли, у еки-пи чији је селектор био велемајстор Ненад Ри-стић, играо је Александар Инђић, који има само се-дамнаест година, а већ је освојио „норму“ за веле-мајсторску титулу. Инђић, који је на недавно одржа-

ном Светском првенству изборио шесто место, на турниру Централне Србије остварио је 8,5 поена, од 11 могућих.

- Екипа је на крају завр-шила на првом месту, али није све од почетка ишло како треба - рекао је млади шахиста. - У првом мечу смо изгубили, али смо по-том победили десет мечева за редом. За мене је то био најбољи турнир до сада, на коме сам направио ве-лемајсторски перформанс. Сигуран сам да ова екипа, уз мала појачања, може да оствари одличан пласман у највишој шаховској лиги у Србији.

За победничку екипу Шах клуба „Јасеница“ у Врњачкој Бањи играли су велемајстори Борис Ча-талбашев, Душан Рајко-вић, Ненад Ристић, млади Александар Инђић, који ће постати велемајстор пре своје 18. године, као и такође познати шахисти Горан Тодоровић, Ненад Ђокић, Боба Јовановић и Небојша Ристић.

С. М.

Прeдсeдник Шaх клубa „Jaсeницa“, Пeтaр Jeлић, сa пoбeдничким пeхaрoм

Шaхистe су примили прeдсeдник Oпштинe Рaдoслaв Mилojичић Кeнa и прeдсeдник СO Слaвoљуб Ђурић

ШАХИСТИ „ЈАСЕНИЦЕ“ НАЈБОЉИ УЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ

Пласирали се у прву лигуУ Врњачкој Бањи играли су велемајстори Борис Чаталбашев, Душан Рајковић, Ненад Ристић, млади Александар Инђић, који ће постати велемајстор пре своје 18. године, као и такође познати шахисти Горан Тодоровић, Ненад Ђокић, Боба Јовановић и Небојша Ристић

Окончана је и јесења се-зона за паланачке клу-

бове у нижим лигама. У Зонској лиги - Дунав велико разочарење представљају резултати и учинак фудба-лера Селевца 1919, који су последњи на табели, без по-

беде и са само једним осво-јеним бодом.

У Подунавској окружној лиги хит јесени су фудбале-ри Главаша. Глибовчани су сјајно одиграли полусезону, посебно други део и прези-миће на трећој позицији, са

само шест бодова заостатка за лидером Напретком из Марковца.

У складу са очекивањима добар учинак остварили су и Азањци на седмом, Куса-чани на деветом и Ратарци на једанаестом месту. За нијансу слабији су Радник са Колоније и голобочка По-беда, који су на деоби три-наестог места. Иначе, лига је врло изједначена, па су бодовне разлике мале, што гарантује узбудљиво проле-ће. У општинској Јасеничкој лиги убедљиво први на та-бели су фудбалери Бачинца, са пет бодова више од Удар-ника из Баничине.

Б. Ж.

УЧИНАК ПАЛАНАЧКИХ КЛУБОВА УНИЖИМ ФУДБАЛСКИМ ЛИГАМА

Главаш хит јесени