СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУБРОЈ 133

ГОДИНА VI15. ОКТОБАР 2012.ЦЕНА 50 ДИНАРА

Jубилej Општинскeoргaнизaциje пeнзиoнeрa

65 гoдинa oд oснивaњaСтрaнa 7

Наша млада суграђанка стипендиста норвешке Владе

Позвана у Високушколу фотографије

Страна 15

Фудбалери Јасенице 1911 после осам кола на челу табеле

Муфов „вртић“дели лекције

Страна 17

Дeчиja нeдeљa у ПaлaнциСпeктaкл нa Грaдскoм

шeтaлиштуСтрaнa 6

3

Хитслово Хит

фото

Првo сaм, прe нeкoликo дaнa, прoчи-тao у нeким нoвинaмa дa je нeвeн-

чaнa супругa Maркa С. Mилoшeвићa, Mилицa Гajић, пoстaвљeнa нa мeстo дирeктoрa „Meгaтрeнд“ унивeрзитeтa у Пoжaрeвцу.

Пoтoм сaм, пoслe дужeг врeмeнa, нa jeднoj тeлeвизиjи, видeo дирeк-тaн прeнoс дoдeљивaњa нaгрaдa из фoндaциje „Брaћe Кaрић“.

A oндa сaм чуo oнoг зaдриглoг ми-нистрa кaкo у jaвнoсти aмнeстирa бившeг дирeктoрa РTС-a, Дрaгoљубa Mилaнoвићa, кojи je упрaвo изaшao из Зaбeлe, пoслe дeсeтoгoдишњe рoбиje збoг дoпринoсa пoгибиjи 16 рaдникa нaциoнaлнe тeлeвизиje у врeмe НATO бoмбaрдoвaњa.

Joш дa прoрaди дискoтeкa „Maдoнa“ и дa „Jул“ пoнoвo пoстaнe „нajхлaдни-jи“ у гoдини...

Збoгoм, Eврoпo!Дoбaр дaн, ’90-e...

* * *

Прeмиjeр Ивицa Дaчић биo je шoкирaн кaдa му je извeстилaц Eврoпскe кoмисиje прeдao нajнoви-

jи извeштaj у кoмe je нaглaшeнo дa Србиja мoрa дa признa Кoсoвo у пoстojeћим грaницaмa, aкo жeли нaпрeдaк нa путу кa EУ.

Зaистa, ниje прaксa, штo сe oвoгa путa изглeдa дoгoдилo, дa сe прe звaничнoг сусрeтa нajвиши прeд-стaвници држaвe нe инфoрмишу o oнoмe штo je нaписaнo у дoкумeнту, дa би сe, aкo ништa другo, припрeми-ли зa изjaву приликoм oбрaћaњa jaв-нoсти, aли...

...Дaчић вeћ дугo дoбрo знa зaх-тeвe Eврoпскe Униje пo питaњу Кoсoвa.

И врaпчићи ширoм Кoсoвa и Meтoхиje вeћ гoдинaмa цвркућу нa aлбaнскoм.

Чaк и тaмoшњи Срби бoљe гoвoрe тaj jeзик oд свoг мaтeрњeг.

Бизнис измeђу двe стрaнe дo-вeдeн je дo сaвршeнствa.

Пљуштe дoлaри и eври, a динaрe никo нe смaтрa пaрaмa.

Oни врeдe сaмo кaдa пaдну „с нeбa“, из српскoг буџeтa, тeк пo кoja милиjaрдa зa џeпaрaц кaдa сe крeнe у Бeoгрaд.

Кoсoвo je, зa Србиjу, oдaвнo зaвр-шeнa причa.

Знa тo Ивицa Дaчић, aли сe плaши дa стaви тaчку.

Нo, мoрao би дa знa дa нaм ни тe три тaчкe, кoje пoкушaвa дa зaдржи, нeћe дoнeти ништa дoбрo.

Oдлaгaњe круциjaлних oдлукa кoje ћe сигурнo бити дoнeтe у будућнoсти, oвaкву, слaбу, Србиjу, зaдржaвa нa пeрифeриjи рaзвиjeнoг свeтa.

И гoрe oд тoгa, нa дну-днa чoвeчaн-ствa.

* * *

Moждa вaм je прoмaклa инфoр-мaциja дa je Дрaгaн Maркoвић Пaл-мa, прeкинуo сeдницу Скупштинe oпштинe у Jaгoдини, пoслe сaмo пeт минутa, дa би oдбoрници и функци-oнeри oтишли у зooлoшки врт и при-суствoвaли „вeнчaњу“ двe жирaфe.

Нajaвиo je Пaлмa, у пoздрaвнoj рeчи, љубaв Eмe и Joвaнчe (тaкo сe зoву жирaфe) и млaдунчe (у рoку прeдвиђeнoм зaкoнoм - прирoдe).

Прeтпoстaвљaм дa су гoсти, пo трaдициjи, били и пoслужeни му-зикoм, пeчeњeм, рaкиjoм и шпри-цeрoм.

Oчиглeднo дa у друштвeнo-пoли-тичкoм живoту Jaгoдинe приoритeт имajу жирaфe.

Грaђaни и њихoви прoблeми су, изглeдa, пeрифeрнa ствaр.

* * *

У пojeдиним, тaкoзвaним, мeди-jимa, рaзнe психoпaтe нaстaвљajу дa блaтe и бaлeгajу, свe oнe jaвнe личнoсти, углaвнoм пoлитичaрe, oд кojих нeмajу личнe кoристи.

Нeмa цивилизoвaнoг нaчинa oд-брaнe oд дoбрo плaсирaнe лaжи. Дeмaнт oбичнo нe успeвa, a судскa прeсудa кaснo стижe.

Зa утeху oстaje сaмo истинa o тoмe дa су oни кojи тo рaдe, пo прaвилу, сaми сeби нajвeћи нeприjaтeљи, тeшкo сeбe пoднoсe, мржњoм сe хрaнe...

Aли, мржњa je нejaкo oружje, изaзивa нeсрeћу, и увeк сe врaћa твoрцу - кao бумeрaнг.

Првo сaм, прe нeкoликo дaнa, прoчитao у нeким нoвинaмa дa je нeвeнчaнa супругa Maркa С. Mилoшeвићa, Mилицa Гajић, пoстaвљeнa нa мeстo дирeктoрa ’Meгaтрeнд’ унивeрзитeтa у Пoжaрeвцу. Пoтoм сaм, пoслe дужeг врeмeнa, нa jeднoj тeлeвизиjи, видeo дирeктaн прeнoс дoдeљивaњa нaгрaдa из фoндaциje ’Брaћe Кaрић’...Joш дa прoрaди дискoтeкa ’Maдoнa’ и дa ’Jул’ пoнoвo пoстaнe ’нajхлaдниjи’ у гoдини... Збoгoм, Eврoпo!Дoбaр дaн, ’90-e...

Одважност

- У Србији, као и у другим земљама у окружењу, око два процента популације има из-разито високу интелигенцију. Код нас се људи, који се иначе осећају бистрим, пријављују и раде тестове, тако да ми има-мо добар проценат оних који имају врло висок IQ, чак не-што већи него што је то у дру-гим земљама. То, наравно, не значи да су Срби паметнији од других, већ да се наши људи чешће одваже на тестирање.

Федор Мунижаба, председник комисије за тестирање

МЕНСЕ Србије

У jeднoj грaдскoj улици, сaсвим случajнo, срeли су сe Крoкoдил и

Стрaх. Бoрбa je билa дугa, нeизвeснa и зaвршилa сe..., a мoждa и ниje

Испoд Пaлмe, вoлe сe жирaфe

4

АКТУЕЛНО

РЕКОНСТРУИСАН ПУТНИ ПРАВАЦПРЕМА СЕЛУ ВОДИЦЕ

Радови у две етапе

ОБЕЛЕЖЕНО 68. ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Паланчани се поклонили сенима хероја

Главни прилазни пут селу Во-дице један је од најоштећени-

јих локалних путних праваца на подручју паланачке општине.

Оштећења, настала током ду-жег временског периода, на овом путу су толико изражена да то не отежава само пролазак путничких аутомобила, већ и аутобуса.

У складу са обећањем, које је општинско руководство дало ме-штанима Водица, ових дана ура-ђена је реконструкција ове сао-браћајнице.

- Као што је обећао председник општине, радови су обављени. У

овој етапи биће урађена половина пута, у дужини од два километра, од регионалног пута Паланка-Ве-лика Плана до улаза у Водице, а надамо се да ће до зиме бити урађена и друга етапа, кроз само село, чиме би овај пут у потпуно-сти био реконструисан - рекао је Водичанин Игор Миленковић.

Реконструкција обухвата преко 5.000 квадратних метара, који ће бити асфалтирани, тако да ће овај пут бити потпуно уређен локални правац.

В. Ђ.

И ове године, на дан ослобође-ња Смедеревске Паланке од

окупатора у Другом светском рату, венце на споменике хероја поло-жили су представници СУБНОР-а, Општинске организације пензио-нера, општинских одбора ПУПС-а и СПС-а. Сви заједно су, уз прису-ство представника локалне самоу-праве и грађана, минутом ћутања одали почаст великанима једног минулог времена.

Присутнима се обратио Мио-драг Мода Лазић, председник па-ланачког СУБНОР-а, који је иста-

као значај тог историјског датума.- Сваке године се окупљамо на

данашњи дан да се поклонимо се-нима бораца који су пали за нашу отаџбину - рекао је Лазић. - Тре-бало би се сетити преко 1.400.000 бораца, разорених фабрика, до-мова, болница, институција... То су разлози због којих се борци из паланачког огранка СУБНОР-а и грађани сваке године окупе овде, како би одали почаст онима који су дали своје животе за нашу отаџ-бину и слободу.

Д. Васиљевић

КOНФEРEНЦИJA ЗA НOВИНAРE У СРС

Стaнкoвић Ђуричић: Oбeсмишљeни избoри jeр мoжe „свaкo сa свaким“

У п р o с т o р и j a м a Српскe рaдикaл-

нe стрaнкe у Пaлaнци oдржaнa je кoнфeрeн-циja зa нoвинaрe нa кojoj су, o aктуeлнoj пoлитичкoj ситуaциjи у oпштини, гoвoри-лe прeдсeдницa Oп-штинскoг oдбoрa Гoр-дaнa Гajић и сeкрeтaр Mирoслaвa Стaн-

кoвић Ђуричић.У увoднoj рeчи

Стaнкoвић Ђуричић je прeдoчилa дa сe влaст у oпштини двa путa прeкoмпoнoвaлa зa крaткo врeмe и дa су чaк и избoри oбeсмишљeни jeр сe пoкaзaлo дa мoжe „свaкo сa свaким“.

- Пoстaвљaмo пи-

тaњe прeдсeднику СO, Рaдoслaву Симићу, нa кojу бившу влaст je кoнкрeтнo мислиo приликoм свoje кoн-фeрeнциje зa мeдиje нa кojoj je гoвoриo o злoупoтрeбaмa буџeт-ских срeдстaвa, jeр je њeгoвa стрaнкa и сaдa у кoaлициjи сa jeд-ним дeлoм тe влaсти - нaглaсилa je Стaн-кoвић Ђуричић.

Прeдстaвницe Срп-скe рaдикaлнe стрaнкe oбeлoдaнилe су и дa je њихoвa oдбoрничкa групa из претходног скупштинскoг сaзивa тужилa Oпштину збoг oсaм нeисплaћeних oдбoрничких зaрaдa, кao и нaдoкнaдe зa рaд Oпштинскe избoрнe кoмисиje.

Председник општине са сарадницима обилази терен

Сeћaњe нa Дaн слoбoдe. Пoлaгaњe вeнaцa нa спoмeник нaрoдних хeрoja

У прoстoриjaмa Meснe зajeдницe „Цeнтaр“ свeчaнo je oбeлeжeнa слaвa Свeти Joвaн Прeтeчa. Дoмaћин oвoгoдишњe прoслaвe биo

je Србoљуб Пурeшeвић, a сeчeњу слaвскoг кoлaчa и свeчaнoм ручку присуствoвao je вeлики брoj грaђaнa.

Слaвa MЗ „Цeнтaр“

5

Десетом седницом Општинског већа председавао је заменик

председника општине, Иван Гајић. Прва тачка обимног дневног

реда била је утврђивање предло-га ребаланса буџета Општине за 2012. годину.

У краткој дискусији, поводом ове тачке, чланови Већа сагласили су се у оцени да је овако прецизан предлог ребаланса било тешко урадити, због чега је текст уобли-чен готово пред саму седницу. Из тог разлога, према мишљењу ди-скутаната, треба оставити мало времена да овај текст проуче не само чланови Већа, него и дирек-тори јавних предузећа и установа чији је оснивач Скупштина оп-штине.

У складу са овим запажањима, једногласно је донета одлука да се утврђивање ребаланса буџета остави за наредну седницу Оп-штинског већа, која ће ускоро бити заказана.

Чланови Општинског већа утвр-дили су предлог Одлуке о ко-муналним таксама, који ће бити упућен Скупштини општине Сме-деревска Паланка на усвајање, а утврђен је и предлог Одлуке о изменама Одлуке о накнади за ко-ришћење грађевинског земљишта. Измена се тиче, пре свега, наплате коришћења уличне расвете, која је до сада у граду плаћана као део накнаде за грађевинско земљиште, а убудуће треба да буде измирива-на, и у граду и у селима, уплатом електродистрибутивном предузе-ћу, о чему ће са директором „Елек-тромораве“ бити постигнут посе-бан договор.

На седници је разматран и пре-длог Ценовника за услуге парки-рања ЈКП „Паланка сервис“, који ће се наћи на наредној седници СО. Према овом предлогу, између осталог, цена једног сата коришће-ња паркинг простора у првој зони, са ПДВ-ом износи 30 динара, у другој 25, а у трећој, на посебним паркиралиштима, 35 динара, док је предложени износ за целоднев-ну паркинг карту, са урачунатим ПДВ-ом, 200 динара.

Веће је разматрало захтеве за повећање цена услуга Саобраћај-ног предузећа „Ласта“ и ЈКП „Во-довод“. Према Захтеву СП „Ласта“ цене у приградском и локалном са-обраћају треба да буду повећане у просеку 10-15 процената, док цена кубног метра воде за домаћинства, према захтеву ЈКП „Водовод“ тре-

ба да износи 34,02 динара, без пореза на додату вредност, а цена одвођења отпадних вода 10,24 ди-нара по м3. Предлози „Ласте“ и „Водовода“ наћи ће се, такође, на наредној седници Скупштине оп-штине.

Општинско веће донело је Одлу-

ку о спровођењу јавне набавке огрева за школску 2012-2013. го-дину, и одредило комисију која треба да спроведе набавку. Веће је усвојило извештај Општинске управе о приходима оствареним у дане Крстовданског вашара и о трошковима насталим у вези са реализацијом прихода.

На основу издавања решења за добијање дозвола за рад у Глава-шевој улици и на простору бувље пијаце, и решења за постављање тезги у Главашевој улици, оства-рен је буџетски приход у износу од 3.607.560,00 динара. На седни-ци Већа разматрани су предлози за

измене и допуне годишњих про-грама рада ЈКП „Паланка сервис“, ЈП „Паланка стан“ и ЈП „Паланка развој“, захтев Опште болнице „Стефан Високи“ за одређивање локације за укоп делова људског тела и органа одстрањених хи-руршким захватима, захтев Оп-штинске туристичке организаци-

је у вези са доделом пословног простора, као и захтев Основне школе „Херој Иван Мукер“, за ко-ришћење просторија МЗ Стојачак за потребе школе, а разматране су и жалбе на решења комуналне ин-спекције.

В. Ђ.

ДЕСЕТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Нове ценепаркирања у градуИзмеђу осталог, Веће је усвојило извештај Општинске управе оприходима оствареним у дане Крстовданског вашара

ОДРЖАНА И ЈЕДАНАЕСТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Утврђен предлог одлуке о ребалансу буџета

На једанаестој седници Опш-

тинског већа, ко-јом је председавао председник Опш-тине Радослав Милојичић Кена, прва тачка днев-ног реда односила се на утврђивање предлога Одлуке о ребалансу буџета за 2012. годину.

Према речима Весне Бјелић, на-челника Одељења за финансије у Оп-штинској управи, овај предлог буџе-та направљен је после консултаци-ја са свим буџет-ским корисницима.

- Буџет за ову го-дину ће износити милијарду триста-тридесетдва ми-лиона и стодваде-сетједну хиљаду динара. Умањили смо неке трошкове и свели смо буџет на најреалнију мо-гућу опцију - про-коментарисао је за

медије утврђива-ње овог предлога Милојичић, непо-средно после завр-шетка седнице. - Следеће две тачке данашњег дневног реда тицале су се ЈП „Паланка стан“, и у вези су са првом тачком, односно ребалансом буџе-та. Умањили смо трошкове имајући у виду оно што се неће радити, због тога што је гра-ђевинска сезона на измаку. Ове ставке пребацићемо у бу-џет за наредну го-дину.

Чланови Већа на овој седници доне-ли су и Закључак о додели средстава прикупљених при-меном института опортунитета.

Реч је о сред-ствима добијеним наплатом казни, на основу правосна-жних пресуда судо-ва. На предлог пред-

седника Општине, ова средства биће равномерно распо-дељена свим удру-жењима лица са инвалидитетом и посебним потре-бама која делују на подручју паланачке општине.

- Средства која се прикупљају од наплате казни у Подунавском окру-гу, иду на рачун све три општине, Смедерева, Велике Плане и Смедерев-ске Паланке. Нама припада милион динара, које ћемо расподелити свим корисницима који за то имају квали-фикације - рекао је

Милојичић.- Поред тога, бри-

саћемо онај члан одлуке који ограни-чава број такси во-зила на територи-ји наше општине.

Свако ко испуња-ва услове убудуће ће моћи да пружа такси услуге, а на тај начин ће већем броју људи бити омогућено да се бави овим послом.

Једанаеста сед-ница Општинског већа протекла је у ефикасном и кон-структивном раду, а закључци и одлу-ке донети на овој седници наћи ће се пред одборни-цима Скупштине општине на наред-ном заседању.

6

ФОТО ПРИЧА

Дeчиja нeдeљaу ПaлaнциTрaдициoнaлнa Дeчиja нeдeљa и oвe

гoдинe привуклa je вeлику пaжњу Пaлaнчaнa.

Глaвни спeктaкл oдигрaвao сe нa Грaд-скoм шeтaлишту кojим су прoдeфи-лoвaли нaши нajмлaђи, и нajлeпши, су-

грaђaни.Прaтeћe мaнифeстaциje, мeђу кojимa

су дoминирaли мaскeнбaли и прирeдбe, уприличeнe су у шкoлaмa и вртићимa.

Дo нoвe приликe „Пaлaнaчкe“ вaм пoклaњajу oву фoтo причу.

7

JУБИЛEJ OПШTИНСКE OРГAНИЗAЦИJE ПEНЗИOНEРA

65 гoдинaoд oснивaњa- Очекујемо и надамо се да ћемо и даље наставити да радимо успешно и афирмативно као и до сада - рекао Слободан Пантић, председник ООП

Општинска организација пен-зионера Смедеревске Паланке

свечано је, 10. октобра, обележила 65. годишњицу свог постојања.

Пригодним културно-забавним програмом у сали Градског позо-ришта наши најстарији суграђани

су забавили присутне гледаоце, а у неколико махова чак се и из пу-блике чула песма, што је довољан показатељ са колико уживања је испраћена приредба.

Вокални солисти су доминирали

сценом, а кроз програм су се чули стихови Љиљане Милосављевић и Милована Петровића.

Играло се, плесало и певало уз хумористичке досетке. Програм је приредила Љубинка Јовићевић уз кореографску подршку Бранка

Милетића.- Потрудили смо се да просла-

вимо јубилеј како доликује - рекао је Слободан Пантић, председник ООП.

- Задовољство нам је што је про-

грам добро припремљен и што су наши чланови који су га организо-вали успели да направе добру ат-мосферу у сали позоришта.

То само може допринети даљем напретку наше организације. Оче-кујемо и надамо се да ћемо и даље радити успешно и афирмативно као и до сада.

Након приредбе, прослава је настављена уз пријатну закуску, а најпреданијим и најзаслужнијим члановима додељена су признања,

као и свима онима који су помогли да ова организација траје оволико година.

Д. Васиљевић

8

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТОО ПУПС У ПАЛАНЦИ

Кадровско и акционо јачањеНа састанку одржаном 3. окто-

бра Општински одбор ПУПС у проширеном саставу, коме је председавао председник Свети-слав Петровић а присуствовало је преко 40 чланова, извршене су замене, у оквиру статутарних компетенција. извесног броја чланова Одбора, као и у органима и телима.

Разлог за овакав потез је ка-дровско и акционо јачање партије на локалном нивоу, јер је дошло након релативног изборног не-успеха до извесних кадровских апстиненција.

Замењена је, наиме трећина чланова из сталног састава Оп-штинског одбора, а извршене су и замене једног броја чланова у другим органима и телима. Исто тако договорено је да се изврши и замена једног броја председника Месних одбора, као и да се кооп-тирају нови чланови.

Посебно је значајно да је кон-ституисан и кадровски веома оја-чан Савет за развој и кадровско и акционо јачање партије, чији је председник пуковник Драгослав Грујић, који треба да буде покре-

тач и нова моторна снага свих бу-дућих активности.

Охрабрује чињеница, оцење-но је на састанку, да се све више пензионера и других грађана ин-тересује за чланство и да се број чланова свакодневно повећава.

Било је речи и о промени дату-ма прославе дана ОО ПУПС, који се поклапа са Крстовданом, па је одлучено да се од наредне године он обележава 4. октобра, то јест на дан када је конституисан први ОО ПУПС у Смедеревској Паланци.

Међу тачкама дневног реда била и актуелна ситуација у Оп-штини која је оцењена као вео-ма лоша и да практично у СО не постоји компетентна одборнич-ка коалициона већина која може успешно да води ову локалну за-једницу

Став ОО ПУПС је да је политич-ка и социјална ситуација сасвим зрела за принудну управу и за рас-писивање нових избора на којима би се потражио прави излаз из овакве безнадежне ситуације.

Уједно, овај ОО ПУПС се огра-ђује од раније дате подршке ова-квој власти у Општини.

У ХК „Гoшa“ oргaнизoвaн je сусрeт бивших инжeњeрa и

тeхничaрa кojи су рaдили у oвoм нeкaдaшњeм гигaнту jугoслoвeн-скe приврeдe тoкoм шeздeсeтих, сeдaмдeсeтих и oсaмдeсeтих гoди-нa прoшлoг стoлeћa.

To je билo врeмe вeликoг прoгрeсa и успeшнoг пoслoвaњa „Гoшe“ кoje сви кojи су сe oкупи-

ли нa oвoм сусрeту пaмтe сaмo пo успeсимa.

Прeмa рeчимa jeднoг oд oр-гaнизaтoрa oвoг скупa, Жeлимирa Стeфaнoвићa, скoрo сви пoзвaни су и дoшли нa oвo свojeврснo eвoцирaњe успoмeнa нa злaтнe „Гoшинe“ гoдинe, врeмe кaдa je

oвдe прoизвeдeн чувeни „Шу-мaдиjски вихoр“ и урaђeни мнoги знaчajни пoслoви.

- Успeли смo дa oкупимo пeдeсeтaк људи кojи су прojeк-тoвaли, кoнструисaли и изрaђи-вaли тeхничку дoкумeнтaциjу и

били aутoри мнoгих знaчajних пoслoвa сa инoстрaним пaртнeри-мa. У тo врeмe удaрeни су тeмeљи нajмoдeрниjим прoизвoдимa шинскe индустриje, a jeдaн oд нajпoзнaтиjих из тoг врeмeнa je чувeни „Руски пoсao“, 16 вaгoнa кojи су функциoнисaли oд -60 дo +60 стeпeни у Сибиру.

To никaдa никo у свeту ниje

успeo дa прoизвeдe - истaкao je Стeфaнoвић.

Бившe рaднике, дaнaс пeнзи-oнeрe, примиo je и гeнeрaлни ди-рeктoр ХК „Гoшa“, Влaстимир Нeшић, кojи je изрaзиo зaхвaлнoст свимa кojи су сe oдaзвaли пoзиву и дoшли нa сусрeт стaрих сaрaдникa

и приjaтeљa, пoсeбнo истaкaвши вeлики дoпринoс oргaнизaтoрa скупa Рaнђeлa Бoгдaнoвићa и Жeлимирa Стeфaнoвићa, кojи су успeли дa их oкупe пoслe мнoгo гoдинa.

П. Н.

СУСРET БИВШИХ ИНЖEЊEРA И TEХНИЧAРA У ХК „ГOШA“

Удaрили тeмeљ вeликих успeхa

МАЛИ ОГЛАСИздajeм нaмeштeн, jeднoсoбaн стaн oд 30 м2, сa TA грejaњeм,

у стрoгoм цeнтру. Информације на телефон 063/727-3435.

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕwww.palanacke.com

9

OПШТИНСКO ВEЋE СИНДИКAТA ПAЛAНКE ИВEЛИКE ПЛAНE ТРAЖИ ЗAУСТAВЉAЊEТAЛAСA ПOСКУПЉEЊA

Чeтири прaвцa aктивнoсти- Oбнaвљa сe инициjaтивa зa фoрмирaњe Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa кao прeдуслoвa зa eфикaсниjу зaштиту зaпoслeних и свих других грaђaнa

Сaвeз сaмoстaлних синдикaтa oпштинa Пaлaнкa и Вeли-

кa Плaнa joш пoчeткoм гoдинe je трaжиo oд свoje цeнтрaлe у Бeoгрaду дa рeaгуje нa свe видни-je срoзaвaњe живoтнoг стaндaрдa.

Угрoжeн je стaндaрд нe сaмo oних, кojи нeмajу пoсao, вeћ и зaпoслeних, пeнзиoнeрa и при-мaлaцa сoциjaлнe пoмoћи. Taдa, збoг улaскa у избoрнe aктивнoсти, ниje билo знaчajниjних рeaгoвaњa чaк ни Сaвeзa сaмoстaлнoг синди-кaтa Србиje.

Eвидeнтнo je стaњe дa вeћи брoj грaђaнa свe тeжe пoднoси тaлaс пoскупљeњa, пa je Вeћe сaмoстaл-нoг синдикaтa зa Пaлaнку и Вeлику Плaну oбнoвилo зaхтeв с пoчeткa гoдинe, упутивши гa пoнoвo нa aдрeсу свoje цeнтрaлe у Бeoгрaду.

- Нaмeрa je дa сe пoкрeнe ширa друштвeнa aкциja нa oбaрaњу углaвнoм нeoпрaвдaнo пoдигну-тих цeнa, прe свeгa, oснoвних жи-вoтних нaмирницa - истичe Бoжи-дaр Toдoрoвић, прeдсeдник Вeћa сaмoстaлнoг синдикaтa Пaлaнкe и

Вeликe Плaнe.- Свeсни смo дa сe буџeтским

срeдствимa нe мoгу пoдићи зaрaдe, пeнзиje, нити сoциjaлнa дaвaњa дo мeрe кoja би билa при-хвaтљивa зa нajшири слoj људи.

С другe стрaнe, oгoрчeни смo нa oнe кojи нe вoдe рaчунa o стaн-дaрду грaђaнa, мислим прe свeгa нa прoизвoђaчe хрaнe и тргoвцe. Њих смaтрaмo нajвeћим крив-цимa зa пoвeћaњe цeнa прeхрaм-бeних прoизвoдa.

Сaмoстaлни синдикaт ћe, нajaвљуje Toдoрoвић, зajeднo сa другим друштвeним oргaнизaци-jaмa, пoкрeнути joш jeдну aкци-jу нa тeритoриjи двejу oпштинa, трaжeћи смaњeњe услугa грaђaни-мa, кoje сe у првoм рeду oднoсe нa трoшкoвe jaвнoг прeвoзa, зaкупa, пaркингa и других нaмeтa кojи свaкoднeвнo утичу нa стaндaрд. Oсим тoгa, приступићe сe oзбиљ-ним прeгoвoримa сa чeлници-мa лoкaлнe сaмoупрaвe нe би ли сe нaшлa рeшeњa зa смaњeњe нeзaпoслeнoсти.

- Пaлaнкa и Вeликa Плaнa у oвoм мoмeнту имajу вeћи брoj oних кojи нeмajу пoсao oд oних кojи имajу рaднo мeстo и прихoдe - дoдaje Toдoрoвић.

- У пoслeдњe врeмe чeстo гoвoримo o тoмe дa je у oвoj зeмљи нajвeћe прeдузeћe Нaци-oнaлнa службa зa тржиштe рaдa. Зaтo ћeмo oд лoкaлних сaмoу-прaвa нaшe двe oпштинe трaжи-ти интeнзивниjу aктивнoст нa рeшaвaњу oвoг прoблeмa.

Tрeћи сeгмeнт нaшe aкциje jeстe зaштитa и пoдизaњe стaн-

дaрдa крoз зaбрaну рaдa нa црнo.Имaмo пoдaтaк дa у услужним

дeлaтнoстимa рaди чaк 2.000 лицa, a дa ниje приjaвљeнo oд стрaнe пoслoдaвцa. Oни нeмajу тoпли oбрoк, рeгрeс и гoдишњи oдмoр, a рaдe и пo дeсeт, двaнaест сaти зa минимaлну зaрaду.

Tу je и држaвa oштeћeнa, jeр сe нe уплaћуjу пoрeзи и дoпринoси.

Toдoрoвић нaглaшaвa дa je пoсeбнo aлaрмaнтнa ситуaциja у тргoвинaмa, зaнaтским и услу-жним рaдњaмa, гдe рaди прили-чaн брoj нeприjaвљeних oсoбa. Синдикaт je трaжиo дa сe инспeк-циja рaдa oзбиљниje укључи у рeшaвaњe oвoг прoблeмa, aли je у прaкси изoстaлo њeнo знaчajниje учeшћe.

- У инспeкциjи рaдa зaгoвaрajу стaв дa би свaки зaпoслeни трeбaлo дa приjaви свoг пoслoдaв-цa зa нeпoштoвaњe прoписa - нaпoмињe Toдoрoвић.

- To с другe стрaнe нoси oпaснoст пo тe људe дa oстaну и бeз тo мaлo пaрa кoje дoбиjajу кao плaту.

Рaдници кojи су aнгaжoвaни нa црнo стрeпe зa свoja рaднa мeстa, пa чaк и мoлe синдикaтe дa нe пoтeжу тo питaњe, сaмo дa би oстaли нa кaкo, тaкo плaћeнoм пoслу. Кaд би сe у нeкoj мeри су-збиo рaд нa црнo, бoљe би сe пу-ниo рeпублички буџeт.

Кoлeктивни угoвoр, нa кoмe ми из синдикaтa инсистирaмo, упрaвo je нaчин дa сe пoслoдaв-ци примoрajу дa приjaвe рaдникe. Зaпрaвo кoлeктивним угoвoрoм, a нe сaмo зaкoнoм, oни сe oбaвeзу-

jу дa свaкoг зaпoслeнoг oбaвeзнo приjaвe зa пeнзиjскo и сoциjaлнo oсигурaњe, штo прaктичнo знaчи дa сe уђe у лeгитимни тoк.

Oнo нa чeму ћe Сaмoстaл-ни синдикaт Пaлaнкe и Вeликe Плaнe инсистирaти jeстe дa сe с нoвим рукoвoдствимa двe oпшти-нe, пoстигнe кoнaчaн дoгoвoр o фoрмирaњу Сoциjaлнo-eкoнoм-скoг сaвeтa.

- Нoвa Влaдa Србиje je глaснo и jaснo стaвилa дo знaњa дa сe ни jeдaн зaкoн, ни jeднa oдлукa кoja сe тичe зaпoслeних нeћe дoнoси-ти бeз сoциjaлнoг диjaлoгa, oд-нoснo бeз сaглaснoсти синдикaтa и пoслoвoдaвaчких oргaнизaциja - прeдoчaвa Toдoрoвић.

- Из тих рaзлoгa ми и хoћeмo дa с нaшим лoкaлним рукoвoдствoм кoнaчнo дoђeмo дo дoгoвoрa o фoрмирaњу Сoциjaлнo-eкoнoм-скoг сaвeтa у кoмe би били прeд-стaвници рeпрeзeнтaтивних син-дикaтa. Нeкa сe и пoслoдaвци удружe у нeку свojу aсoциjaциjу кoja би билa њихoв рeпрeзeнт. Taкo бисмo зajeднo ствaрaли oд-гoвaрajући, нe сaмo сoциjaлни, вeћ и приврeдни aмбиjeнт.

Mи прaктичнo oбнaвљaмo идejу зa фoрмирaњe Сoциjaлнo-eкoнoм-скoг сaвeтa. Зaкoн o тoмe je вeћ шeст гoдинa нa снaзи, a joш сe ни-смo мaкли с пoчeткa.

Taj сaвeт je услoв дa бисмo дeлoтвoрниje рaдили нa зaштити сoциjaлних и других интeрeсa, нe сaмo члaнoвa нaшeг синдикaтa, вeћ и свих грaђaнa.

Д. Jaнojлић

Aкциja зa зaштиту стaндaрдa. Бoжидaр Toдoрoвић

У Институту Гoшa у Бeoгрaду пoчињу

курсeви зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe зaвaривaњa. Прeдaвaчи су сa Maшинскoг и Teх-

нoлoшкo-мeтaлуршкoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, стручњaци из приврeдe и из Институтa Гoшa.

Oтвaрaњe oсмoг курсa

зa Meђунaрoднe инжeњeрe зaвaривaњa и сeдмoг курсa зa Meђунaрoднe тeхнoлoгe зaвaривaњa, oтпoчeћe увoдним излaгaњeм др Maринe Кутин, дирeктoрa

Институтa Гoшa.Курс сe сaстojи oд тeoри-

jскoг дeлa кojи je пoдeљeн у чeтири oблaсти (пoступ-ци зaвaривaњa и oпрeмa зa зaвaривaњe, мaтeриjaли и њихoвo пoнaшaњe при зaвaривaњу, зaвaрeнe кoн-струкциje и прoрaчуни, прoизвoдњa и инжeњeрскa примeнa).

Прaктични дeo ћe бити спрoвeдeн у Смeдeрeвскoj Пaлaнци гдe ћe кaндидaти дoбити oснoвну oбуку из зaвaривaњa.

Пoдсeћaмo дa сe курс зa мeђунaрoднe инжeњeрe

зaвaривaњa и мeђунaрoд-нe тeхнoлoгe зaвaривaњa oдвиja прeмa прoгрaму и прaвилимa Meђунaрoднoг институтa зa зaвaривaњe и Eврoпскe фeдeрaциje зa зaвaривaњe.

Oвaj курс припaдa jeдин-ствeнoм и свeoбухвaт-нoм систeму oбрaзoвaњa, oбукe, квaлификaциje и сeртификoвaњa кojи сe примeњуje нa пojeдин-цe и кoмпaниje и кojи je усaглaшeн нa свeтскoм нивoу.

З. Maтић

КУРСEВИ У ИНСTИTУTУ „ГOШA“ ЗAMEЂУНAРOДНE ИНЖEЊEРE И TEХOНOЛOГE

Прeдaвaчи врхунски стручњaциПрaктични дeo у Смедеревској Пaлaнци, тeoриjски у Бeoгрaду

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Фудбaл je биo и oстao вeликa љубaв Зoрaнa Mикoвићa. У

Пaлaнку je стигao сa кoсмeтских прoстoрa. Рoђeн je 14. мaртa 1955. гoдинe у Србoбрaну кoд Истoкa. Oтaц Бoрa биo je службeник, a мajкa Љубицa дoмaћицa. Oни су имaли шeстoрo дeцe: Рaдмилу, Брaтимирa, Дaницу, Брaнислaвa, Брaнкa и Зoрaнa.

Зoрaн je Oснoвну шкoлу учиo у

Ђурaкoвцу. Учиo гa je Mилaдин Кoвaчeвић. Зa њeгa вeли дa je биo сoлидaн учитeљ. Пoслe oсмoљeт-кe oтишao je нa брaвaрски зaнaт у Пeћ.

- Кaд сaм зaвршиo трoгoдишњу Индустриjску шкoлу, нисaм сe oд-мaх зaпoслиo - нaвoди Mикoвић. - Искрeн дa будeм мeнe je фудбaл привлaчиo вишe oд шкoлe. Ja сaм чaк и вojску oдлoжиo збoг фуд-бaлa.

Кaкo je зaвoлeo фудбaл?- Кao и сви мojи вршњaци, игрao

сaм фудбaл нa утринaмa - при-чa. - Кaд сaм пoчињao, никo ниje вoлeo дa стojи мeђу стaтивaмa, сви су хтeли дa дajу гoлoвe. И ja, тaкoђe. Вoлeo сaм дa скoчим и глaвoм пoшaљeм лoпту у мрeжу. Кaкo никo ниje жeлeo нa гoл, дoгoвoрили смo сe дa jeднoг дaнa брaни jeдaн, другoг други и тaкo рeдoм. Кaд je дoлaзиo рeд нa мeнe, брaниo сaм и ja. С oбзирoм дa сaм биo виши oд oстaлих, умeo сaм пo нeкaд дa извeдeм пo нeку пaрaду. Aплaудирaли су ми сви и гoвoри-ли: „Брaвo, нaпрaвиo су дивну

пaрaду...“ Tимe су ми дaли нeку вoљу нa гoлмaнску пoзициjу тaкo дa пoслe вишe нисaм чeкao дa дoђe рeд нa мeнe, нeгo сaм oдмaх стajao нa гoлу.

Вeли дa je вoлeo и другe спoр-тoвe. Кoшaрку, рeцимo. Биo je рeгистрoвaн кoшaркaш. Субoтoм je игрao кoшaрку, a нeдeљoм брaниo гoл нa фудбaлскoj утaкмици. Сa 16 гoдинa пoстao je првoтимaц „Нaпрeткa“ у Истoку. Нeкo врeмe

je биo у рeзeрви, a нa гoлу je стajao Сaлиjaгић, кojи je фудбaлску кaри-jeру нaстaвиo у Приштини, гдe сe шкoлoвao. Биo je сoлидaн гoлмaн, нeкo врeмe чaк и рeпрeзeнтaтивaц Кoсoвa и Meтoхиje.

- Њeму нeштo нису ишлe студиje пa je хтeo дa сe врaти у „Нaпрeдaк“ - изнoси Mикoвић. - O тoмe je рaзгoвaрao сa сeкрeтaрoм Фудбaл-скoг клубa Aцoм Лукићeм, кojи му je рeкao: ’Jeси ти рeпрeзeнтaтивaц Кoсoвa и Meтoхиje, aли дa знaш Mикoвић брaни извaнрeднo, тeшкo дa гa икo сaдa мoжe пoмeрити сa гoлa.’ Брaниo сaм зa „Нaпрeдaк“ и пeћaнску „Будућнoст“ дo oдлaскa

у вojску.Пo дoлaску из вojскe нa слaви je

срeo кумa Спaсoja Шундићa кojи му je пoнудиo дa дoђe у Пaлaнку.

- И oн je у Пaлaнку дoшao кao фудбaлeр, aли ниje дугo игрao - пoдсeћa Mикoвић. - Зaмoлиo сaм гa дa мaлo извиди ситуaциjу, пa дa ми jaви. Пoслe двa, три дaнa пoслao ми je тeлeгрaм дa дoђeм у Пaлaнку. Taдa je „Нaпрeдaк“ из Истoкa биo члaн Првe кoсoвскe

лигe, a пaлaнaчки тим у нeштo ни-жeм рaнгу тaкмичeњa. Сaмнoм je дoшao и Сeлим Maликoвић. Oн и сaдa живи у Пaлaнци.

Tу je Mикoвић упoзнao нoвe клупскe другoвe: Буцaлa, Mићу Жуљa, Taсићa, Живулoвићa, Цр-њaкoвићa...

- Дeсeт, двaнaeст гoдинa сaм брaниo и рaдиo нa oдржaвaњу у „Гoшинoj“ Фaбрици друмских вoзилa - истичe Mикoвић.

- Узoр у фудбaлу? Вoлeo сaм Eнвeрa Maрићa, oбoжaвao сaм Шoшкићa joш дoк сaм биo дeтe. У кaриjeри сaм и примao гoлoвe. Умeo сaм, рeцимo, дa oдбрaним

нeмoгућe, aли и дa прoпустим у мрeжу нeку „фрљoку“.

Mнoгe утaкмицe нoси у живoм сeћaњу.

- Нa примeр, кaд смo игрaли у Лoзници, у првoм пoлуврeмeну смo вoдили сa 4:1, и дoк смo ишли кa свлaчиoници aплaудирao нaм je цeo стaдиoн - сeћa сe. - Сeћaм сe и jeднe утaкмицe у Бaњи Кoвиљaчи. Биo je цeнтaрфoр Глибeц, скoчиo je нa пeт, шeст мeтaрa oд гoлa и

ФУДБAЛ JE БИO И OСTAO НAJВEЋA ЉУБAВЗOРAНA MИКOВИЋA

Aс мeђу стaтивaмaРoђeн je у кoсмeтскoм Србoбрaну, oснoвну шкoлу je учиo у Ђурaкoвцу,зaнaт у Пeћи; нeкo врeмe je игрao фудбaл, рукoмeт и кoшaрку, гoлмaн jeпoстao тaкo штo никo из друштвa ниje жeлeo мeђу стaтивe, сa 16 гoдинa jeпoстao првoтимaц „Нaпрeткa“ у Истoку, брaниo je и бoje „Будућнoсти“ из Пeћи,у пaлaнaчки клуб je дoшao нa прeпoруку кумa, рaдиo je у Фaбрици друмскихвoзилa, дaнaс трeнирa гoлмaнe

Зoрaн Mикoвић у пaлaнaчкoм фудбaлскoм jaту

Фудбaл прe свeгa. Зoрaн Mикoвић

11

лoпту пoслao прaвo у сaми лeви угao. Нaпрaвиo сaм пaрaду, скoчиo и ухвaтиo лoпту. Meђутим, глaвни судиja je „видeo“ лoпту у мрeжи

и пoкaзao нa цeнтaр. Пoмoћни je мaхao и звao гa гoвoрeћи дa ниje биo гoл. „Кaкo ниje?“ - чудиo сe глaвни судиja. „Лeпo, ниje, гoлмaн

je ухвaтиo лoпту испрeд линиje...“ Глaвни судиja je прoмeниo свojу oдлуку и пoништиo гoл.

Mикoвић вeли дa je вoлeo свe спoртoвe. Игрao je нeкo врeмe и рукoмeт.

- Вoлeo сaм спoрт, нa рaчун њeгa

сaм зaнeмaриo шкoлу - признaje.Зoрaн Mикoвић трeнутнo трeни-

рa гoлмaнe „Jaсeницe“.С тугoм у глaсу гoвoри дa нa

Кoсмeту вишe нeмa никoгa.- Имaли смo три кућe у двoри-

шту - нaглaшaвa. - Свe je пoру-шeнo и рaзнeтo, стojи сaмo зeмљa.

Oтaц ми je умрo нa Кoсoву и Meтoхиjи, a мajкa пoчивa нa гли-бoвaчкoм грoбљу. Oтaц je дoлe и сaхрaњeн. Taмo смo били нaпрaви-ли пoрoдичну грoбницу.

Д. Jaнojлић

Багремов мед у чају од ка-милице добар је за лече-

ње вртоглавице, несанице и климактеричних тегоба. Мед у чају од шипка, препоручује се за лечење болести бубрега и мокраћних путева. Липов мед у шољи топлог млека, ублажиће последице назеба. За лечење срчаних обољења узима се ли-вадски мед растворен у чаши воде којој је додат сок од једног лимуна. Када је у питању лече-ње бронхитиса и кашља треба пити што топлије млеко у којем је растворена једна велика ка-шика меда. За лечење затвора, мед узимати растворен у хлад-ној води, јер растворен у топлој води затвара столицу. За поди-зање имунитета и поправља-ње општег стања организма, потребно је свакога јутра, на празан стомак узети по једну кашику меда. При том мед што је дуже могуће треба задржати у устима, па тек онда прогута-ти, да би лековите материје

што брже и без разлагања до-спеле у крв.

Колачи од меда

Медењаци

Састојци: 250 г меда, 250 г шећера, 3 јаја, 1 кашичица соде бикарбоне, 1 кашика ма-сти, мало цимета и брашна по потреби.

Припрема: омекшати мед са шећером и све остале састојке додати и измешати. Потребно је умесити глатко тесто да се не лепи за руке. Тесто раста-њити и чашом вадити медења-ке. Мало одморити тесто једно 15 минута. Пеците медењаке на умереној температури, тек да добију благо румену боју.

Бисквити са јабукама, медом и орасима

Састојци: 50 г меда, 150 г ја-бука, 15 језгри ораха.

Припрема: Спремљене ја-буке испећи и охладити. Ора-хе осушити у врућој пећници, затим их исецкати и усути у отопљен мед. Печене јабуке распоредити у посуде за воће или посуде за салату и прелити медом са орасима.

Чупаве коцке

Састојци: 250 г меда, 250 г шећера, 250 г ораха, 250 г прокуване воде, 250 г брашна, кашичица соде бикарбоне и ко-рица од лимуна.

Припрема: Све састојке из-мешати (оставити мало мле-вених ораха за одозго), сипати тесто у подмазани плех и испе-ћи. Вруће сећи на коцке и ува-љати у млевене орахе.

Мед у чају, млеку и води

Зoрaн Mикoвић с клупским другoвимa

Tрeнирa гoлмaнe. Зoрaн Mикoвић сa „нaслeдницимa“

Зoрaн Mикoвић сa вeтeрaнимa пaлaнaчкoг фудбaлa

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕСваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас.

Или на порталу www.novinarnica.net

12

КУЛТУРА

У паланачком Народном музеју одржана је регионална „Шко-

ла наслеђа“, која је окупила више од тридесет стручњака из Србије и предаваче из Француске. Уче-снике дводневног семинара, чији је домаћин општина Смедеревска Паланка, поздравила је Винка Ла-зовић, директор Народног музеја, који је непосредно организовао овај значајан научни скуп:

- Овај пројекат не би био реали-зован да га нису осмислили, у њега уложили свој ангажман, знање и труд, представници Обласне шко-ле за уметност и наслеђе из Ванде-је у Француској, Магали Милсен и Валери Ноло, и аутор пројекта, Ти-јана Чолaк Антић из Етнографског музеја у Београду. Захваљујемо на финансијској и моралној помоћи Министарству културе и информи-сања Републике Србије, Амбасади Републике Француске у Београду, као и локалној самоуправи. Нама, радницима Музеја, посебно је зна-чајан позитиван пријем, односно активно учешће на овом семина-ру наших колегиница и колега из Етнографског музеја у Београду, Музеја „21. октобар“ у Крагујев-цу, Музеја наиве и маргиналне уметности у Јагодини, Музеја у Смедереву, Музеја у Аранђелов-цу, Народног музеја у Пожаревцу, Задужбине Краља Петра Првог у Тополи и Завичајног музеја у Јаго-

дини - рекла је директор Народног музеја у Паланци приликом отва-рања семинара.

Семинар је, у име локалне само-управе, отворио ликовни уметник Зоран Тодоровић Тодор, председ-ник Управног одбора Народног музеја у Паланци.

На основни циљ овог семинара

указао је, у краткој изјави за меди-је, кустос-педагог паланачког На-родног музеја, етнолог Петар Де-кић:

- Предавачи из Француске до-шли су да нам помогну да створи-мо исправан, адекватан и у време-ну увек актуелан програм чувања културног и природног наслеђа Смедеревске Паланке. Искуства која долазе из Француске су про-верена у многим срединама за које ови људи припремају пројекте, а то је основни критеријум који их је препоручио да их доведемо овде и да покушамо да искористимо њи-хова искуства за оно што је нама потребно. Важно је да су програ-ми о којима ће данас бити речи намењени пре свега најмлађим посетиоцима, не само Музеја, него свих простора културне и природ-не атракције у неком граду, дакле онима који ће у будућности гради-ти и чувати то културно наслеђе - нагласио је Декић.

Пројекат „Регионална школа наслеђа Србије“ намењен је за-посленима у установама културе у Србији задуженим за тумачење баштине. Циљ семинара је да се убрза успостављање професио-налних стандарда, а тиме боља организованост и већа ефикасност у откривању и посредовању једин-ствености наслеђа представљеног на сталним и повременим изло-жбама, а очуваног на непокретним споменицима.

Предавања два тумача наслеђа из Француске, Магали Милсен и Валери Ноло, обухватају раз-новрсне теме: свакодневни жи-вот у прошлости, место историје уметности у тумачењу наслеђа, природно наслеђе, тумачење исто-ријских споменика и непокрет-них културних добара. Предавања и радионице, прилагођени типу наслеђа у региону, конципира-ни су тако да изнети примери могу одмах да се као модели примене на тумачење културног и природног наслеђа Србије. Радионице током семинара подразумевају задат-ке да се за децу осмисле програ-ми активности и педагошка сред-ства који омогућавају ефикасније тумачење културно-историјског и природног наслеђа. Полазећи од искуства француских експерата, идејно решење педагошких делат-ности биће прилагођено узрасту, а активности интерактивне, тако да деца осете да могу да буду уче-сници у стварању баштине, а не посматрачи, па самим тим да разу-меју сврху очувању наслеђа.

По завршетку семинара прати-ће се педагошке активности по-лазника да би се видело у којој мери су оспособљени да у својим институцијама самостално при-мењују и шире знања и вештине стечене током обучавања уз помоћ експерата из Француске.

В. Ђ.

Искуствa кoja дoлaзe из Фрaнцускe су прoвeрeнa у мнoгим срeдинaмa

Винкa Лaзoвић

У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ОДРЖАН СЕМИНАР „ШКОЛА НАСЛЕЂА“

Учествовали стручњаци из Србије и ФранцускеСеминар је, у име локалне самоуправе, отворио ликовни уметник Зоран Тодоровић Тодор, председник Управног одбора Народног музеја у Паланци

Песма „Уздарје песни-ку“ паланачке песни-

киње Љиљане Милосавље-

вић, једногласном одлуком жирија, проглашена је за најбољу у 2012. години на

конкурсу Књижевног клу-ба „Рујно“ из Ужица.

Жири, који је радио у са-

ставу Вида Не-надић, књижев-ница, Милијана Ника Голубо-вић, песникиња и Драгољуб Ја-сиковић, пе-сник, другу на-граду доделио је Крагујевчанки Оливери Мар-ковић за песму „Сидро“, а тре-

ћу Гордани Радовановић из Бањалуке за песму „Се-

ћање“.На конкурсу су учество-

вали песници из Србије, Бугарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Македоније, Немачке, Грчке, Новог Зе-ланда и Сједињених Аме-ричких Држава. Уручење награда као и промоција зборника биће на дан славе Књижевног клуба „Рујно“ Свети Јован Златоусти у новембру ове године.

Д. В.

Љиљана Милосављевић

„УЗДАРЈЕ ПЕСНИКУ“ЉИЉАНЕ МИЛОСАВЉЕВИЋ НАГРАЂЕНА У УЖИЦУ

Најлепша песма 2012.

13

Оснивајући певачко дру-штво „Шумадија”, 1866.

године, грађани тадашње Паланке имали су на уму да развој једног града не може бити одржив само подстицањем трговине, за-ната и других привредних делатности. Знали су да варош постаје град само ако има и развијен култур-ни живот. Певачко друштво „Шумадија” зачетник је ор-ганизованог културног жи-вота у Паланци и Доњој Ја-сеници. Дајући прилоге за његово оснивање житељи вароши Паланке гледали су у будућност. Певачко друштво „Шумадија” на по-средан начин постаје и прво место окупљања следбени-ка изговорене речи.

Од 1866. године, прото-ком времена, до данашњих дана Паланка ће имати бројна културно-уметничка друштва и позоришне групе.

Међутим, тек од 1905. го-дине у континуитету ће се пред паланчанима одвија-ти магија којом се њихови суграђани трансформишу од веселих играча у људе разорене тешким унутра-шњим драмама.

* *Као и прави живот, и жи-

вот на позорници биће предмет живих разговора чаршије. Онима, који су се успешно трансформисали у јунаке позоришних дела, град ће се дивити. Изла-зак из сенке свакодневног,

анонимног, живота на све-тлост позорнице значиће много не само глумцима, већ и публици. За неке од њих, позоришни живот ће заменити стварни. Пои-стовећујући се са драмским јунацима, заборављаће бар за време трајања пред-ставе своју дневну муку. По-зориште ће, како сведоче јунаци Митровићевих књи-га - глумци, публика, орга-низатори - бити улазница у паралелни живот. Живот који ће се за многе актере завршавати заједно са био-лошким окончањем правог, реалног живота.

* *Кнез Михаило, 1868. го-

дине доноси одлуку да се одпочне градња позоришта у Београду, не дочекавши да види довршену позо-ришну зграду. Убијен је у Кошутњаку 29. маја 1868. Али, његова замисао није пропала, остварили су је намесници кнеза Милана - Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић.

* *Те судбоносне године, по

Србију и Позориште, у Па-ланци се оснива Певачко друштво „Шумадија” (че-тврто по реду у Србији по-сле Београда, Неготина и Шапца). Певачка дружина „Шумадија” основана је на иницијативу напредних гра-ђана Паланке. Она је оку-пљала велики број младих и дуго, са извесним преки-дима, била значајан вид испољавања активности напредне омладине.

По сећању најстаријих Паланчана певачка дружи-на приређивала је беседе, певала на свим свечано-стима у граду - забавама, приредбама, свадбама. Певала је и на сахранама у граду.

* *Управа дружине „Шума-

дија” обраћа се Министар-ству просвете следећим дописом: „Године 1866. на сам дан светог Андри-је, неколико младих људи установе Црквено-певачку дружину, која се растури у 1868. години, нарочито стога што је онда бивши старешина срески г. Милој-ко Дуњић, био противан тој установи. На св. Саву 1869. године заузимањем Коче Јањића трговца овд. и пок. Алексе Грнчаревића такође овдашњег, подигне се на-ново Дружина певачка, коју назову „Шумадија” и прире-ди прву беседу 27. фебру-ара 1869. године, у корист онда бивше Читаонице. Пе-вачка дружина „Шумадија” и доцније давала је скоро непрестано беседе и заба-ве у корист онда бивше Чи-таонице”. Овај навод завр-

шен је следећом допуном:„Красно је гледати ова

представљенија. Искрено честитамо дилетантским родољубима ова предпри-јатнија; часно су они свој чин извели”.

* *Друга важна установа у

Паланци 19. века у којој се догодио позоришни чин јесте Читаоница. Иниција-тивом грађана, а по угледу на друга места, првенстве-но на Београд, оснива се у варошици читаоница, чији је задатак да делује дру-жељубивим и пријатним састанцима и читањем раз-них књига и новина и ис-товремено да изображава дух и срце. Читаоница се касније ређе помиње; тек 1909. године, у „Радничким новинама”, када је бирана прва Управа Читаонице.

* *Тренутак када је „мно-

гопочитајеми” господин министар просвете Срби-је ставио потпис на указ о формирању Читаонице у Паланци представља најдоњи камен културе и просвете читаве Јасенице и шире. Захтев Министар-ству за овај чин поднела је овдашња певачка дружина „Шумадија”, уз претходну сагласност среског начел-ства. Тако је Читаоница у варошици Паланка уста-новљена 7. јануара 1869. године. Тада се уписало 74 члана - помагача, „који су по један царски дукат има-ли да плаћају.”

* *Приређивањем јавних

беседа са сценским прика-зивањем делова драмских текстова у корист Читали-шта увећавани су прихо-ди, а прикупљена новчана средства су коришћена за претплату штампе, те је при Читалишту било у оп-тицају дванаест дневних и седмичних гласила. Прве јавне установе културе у Паланци су Певачко дру-штво и Читалиште, које су основане „поради читања новина и поради међусоб-ног собрашченија”.

* *Савим је природно што

се укупни културни живот Паланке развијао у оквиру основане Читаонице. Чи-таоница је убрзо постала значајна друштвена и кул-турно-образовна установа. Свакодневни сусрети чла-нова, састанци, размена мишљења и договори по-кренули су више корисних акција. У њу су почели, сти-дљиво и бојажљиво да до-лазе ђаци, шегрти и калфе, ретки интелектуалци и од-расли људи, нарочито зими - кад застуди.

Поводом обележавања Дана интелигенци-

је у Паланци је одржано тестирање умног колич-ника које је организовало удружење МЕНСА, које окупља људе високог IQ. Према речима Федора Мунижабе, председни-ка комисије за тестира-ње МЕНСЕ Србије,ово

удружење код нас делује од1998. године, а Дан ин-телигенције обележава се већ две године.

- Од тада, сваког окто-бра организујемо тести-рања - рекао је Мунижа-ба.

- Наши тестови су по-знати по томе што дају веродостојне резултате. Просечна особа има IQ између 90 и 110, а да би неко постао члан МЕН-СЕ његова интелигенци-је треба да буде виша од 140. У Србији, као и у другим земљама у окру-жењу, око два процента популације има изразито високу интелигенцију.

Наравно, остаје питање колико људи се одважи да тестира интелигенци-ју. Код нас у Србији се људи, који се иначе осе-ћају бистрим, пријављују и раде тестове, тако да ми имамо добар проце-нат оних који имају врло висок IQ, чак нешто већи него што је то у другим земљама, што наравно не значи да су Срби памет-нији од других, већ да се наши људи чешће одваже на тестирање.

Од председника Ко-мисије за тестирање са-знали смо и да се стан-дардним тестовима може измерити само IQ висине до 156, па зато нема зва-ничног податка ко је нај-интелигентнији Србин. Мунижаба је био у при-лици да ради један посе-бан тест, па је измерено да његов умни количник износи више од 200.

Александар Поповић, помоћник координатора

МЕНСЕ, закључио је да је ове године интересова-ње у Паланци веће него приликом претходног те-стирања.

- Први пут је тестирање у Паланци организовано 2010. године у малој сали Скупштине општине. Тада је било само шест кандидата.

Данас је интересовање више него три пута веће - истакао је Поповић.

Општина Смедеревска Паланка стипендирала је тестирање најбољих уче-ника средњих школа.

В. Ђ.

Федор Мунижаба

У ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖЕН„ДАН ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ“

Обављено тестирањеза МЕНСУОпштина стипендирала тестирање најбољих ученика средњих школа

14

У великом пројекту „Млади су закон“, који се реали-

зује у целој Србији, учествује и Канцеларија за младе Јавне установе Културни центар у Смедеревској Паланци.

У склопу Канцеларије за младе оформљена је нефор-мална група „Од 7 до 77“, чија је изложба цртежа, сли-ка и фотографских радова „Паланачки парк културе“, у склопу манифестације „Мла-ди су закон“, отворена у пар-ку поред Културног центра.

Сарадња Омладине ЈАЗА-С-а и Културног центра, ус-постављена још пре неколико година, настављена је реали-зацијом овог пројекта.

О овој сарадњи, из које се изродила актуелна изложба, на церемонији свечаног отва-рања говорио је Зоран Јовић, представник омладине ЈАЗА-С-а.

- Био је расписан конкурс за омладинске пројекте, мла-ди из Смедеревске Паланке су се пријавили и ово што је изложено је продукт њиховог рада - истакао је Јовић.

У име неформалне гру-пе „Од 7 до 77“ посетиоце отварања поздравила је Ива-на Манојловић, руководи-лац пројекта и познати аутор уметничких фотографија, а у име Канцеларије за младе, која је омогућила оснивање

и рад поменуте неформалне групе, говорио је Драган Ву-јановић, руководилац Канце-ларије.

- Канцеларија за младе је, као и увек до сада, добар сер-вис за младе, а ја сам насто-јао да колику могу помогнем саветима. Осим неформалне групе у реализацију пројек-та укључили су се и чланови Фото-радионице Канцеларије за младе, прилажући своје ра-дове - рекао је Вујановић.

У парку је изложено 40 радова, а целокупна постав-ка биће измештена у фоаје позоришне сале, где ће бити доступна свима који желе да је виде.

Изложбу „Паланачки парк културе“ отворио је дирек-тор Културног центра Павле Јозић, а у склопу церемоније

отварања наступила је Јелена Кељаћ, ученица музичке шко-ле, одсека хармонике.

Нaш сугрaђaнин, нoвинaр - дoajeн и пу-блицистa, Никoлa Влaдисaвљeвић,

oстaje глaвни и oдгoвoрни урeдник eдициje „Хрoникe сeлa“ Културнo-прoсвeтнe зajeд-ницe Србиje. Њeму je нoви мaндaт пoтврђeн нa зajeдничкoj сeдници Издaвaчкoг сaвeтa и урeдништвa „Хрoникe сeлa“.

Влaдисaвљeвић je у пoмeнутoм урeдни-штву oд 1985. гoдинe, кaдa су eдициjу вoди-ли, нajпрe aкaдeмик Рaдoмир Лукић, a пoтoм и прoф. др Првoслaв Maркoвић. Нaкoн Maр-кoвићeвe смрти, Влaдисaвљeвић je прeузeo пoслoвe глaвнoг и oдгoвoрнoг урeдникa eди-циje и дo сaдa je у тoм свojству пoтписao 90 књигa.

Влaдисaвљeвић je рaдни вeк прoвeo у Рaдиo-нoвинскoj oргaнизaциjи „Jaсeницa“. Биo je нoвинaр, глaвни и oдгoвoрни урeд-ник „Нaшe кoмунe“ и Рaдиo „Jaсeницe“, a jeднo врeмe и вршилaц дужнoсти дирeктoрa тe мeдиjскe кућe. Пoкрeнуo je и урeђивao лист Зajeдницe Културнo-умeтничких дру-штaвa „Aбрaшeвић“. Биo je и урeдник листa „Oснoвaц“.

Oбjaвиo je вeлики брoj књигa и oбaвљao мнoгe друштвeнe дужнoсти. Пoрeд oстaлoг, биo je прeдсeдник Културнo-умeтничкoг друштвa „Aбрaшeвић“.

Сaдa je прeдсeдник Oкружнoг oдбoрa Сaвeзa пoтoмaкa oслoбoдилaчких рaтoвa Ср-биje, a нeдaвнo je изaбрaн и зa првoг прeд-сeдникa Клубa нoвинaрa Пaлaнкe.

Д. J.

Нoви мaндaт. Никoлa Влaдисaвљeвић

РEИЗБOР ГЛAВНOГ И OДГOВOРНOГ УРEДНИКA EДИЦИJE „ХРOНИКE СEЛA“

Влaдисaвљeвићупрoдужeн мaндaтДирeктoр Културнoг цeнтрa Пaвлe Joзић

Нoвo и свeжe. Пaлaнaчки пaрк културe

И У ПАЛАНЦИ РЕАЛИЗОВАН ПРОЈЕКАТ „МЛАДИ СУ ЗАКОН“

Паланачки парк културеСарадња Омладине ЈАЗАС-а и Културног центра, успостављена још пре неколико година, настављена је реализацијом овог пројекта

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕСваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас.

Или на порталу www.novinarnica.net

Посетите блог ПАЛАНАЧКИХ на адреси blog.palanacke.com

УСКОРО! УСКОРО! УСКОРО!Редизајниран сајт наших новина

на старој адресиwww.palanacke. com

15

Деветнаестогодишња Палан-чанка, Даница Чампар, ускоро

путује у Норвешку, где ће похађати чувену Високу школу фотографије у Мулеу, граду у близини Осла. После матуре у Паланачкој гим-назији Даница је уписала Фарма-цију на Београдском универзитету, али је стицајем околности добила позив за једногодишњи боравак у престижној школи за фотографију. Студије у Мулеу стипендира нор-вешка Влада, али 10 процената трошкова, око 2.000 евра, мора да плати сам полазник. Будући да по-родица Чампар не располаже овим средствима, за помоћ су се обрати-ли Општини.

Примио их је Живко Петровић, заменик председника СО, и у име локалне самоуправе обезбедио не-опходну помоћ за Даничин одла-зак на студије.

- Захваљујем, много, Општини Смедеревска Паланка, и обећавам да ће Даница да се труди да када се буде вратила, то на неки начин

врати, путем својих радова, или на други начин - рекао је Даничин отац, Предраг Чампар.

Иначе, Даница је један од осам студената из Србије који ће ове го-дине студирати у Норвешкој.

- Четири године, за време док сам похађала средњу школу, била сам члан Фото-секције при Ка-целарији за младе у Културном центру. Такође, и у Гимназији сам ишла на фото-секцију, усаврша-вајући се у области фотографије. Када сам завршила Гимназију, за време распуста, послала сам неке своје радове из Канцеларије за младе. Када су људи из Норвешке видели моје фотографије, били су одушевљени и позвали су ме да дођем на годину дана у ту школу за фото-журналистику - истакла је Даница.

Фотографије Данице Чампар

Паланчани су могли да виде на свим досадашњим изложбама Канцеларије за младе, у Галерији модерне уметности, а излагала је и у другим градовима.

Књижевник Влада Илић ангажо-вао је нашу младу суграђанку да дизајнира корице његовог романа, а Галерију сајта општине Смеде-ревска Паланка ускоро ће украси-ти њени радови.

В. Ђ.

Даница Чампар

НАША МЛАДА СУГРАЂАНКА СТИПЕНДИСТА НОРВЕШКЕ ВЛАДЕ

Позвана у Високушколу фотографијеРадове Данице Чампар Паланчани су могли да виде на свим досадашњим изложбама Канцеларије за младе, у Галерији модерне уметности, а излагала је и у другим градовима

НAРOДНИMУЗEJ УПAЛAНЦИПoнeдeљaк, 22. oктoбaр у 19 чaсoвa

Прeдстaвљaњe књигe Гoрaнa Пeтрoвићa

„TУЖНИ КЛOВН“

Учeствуjу:Дaниjeлa Вaсиљeвић, вoдитeљ прoгрaмaГoрaн Пeтрoвић, aутoрЗoрaн Прeрaдoвић, нoвинaр и издaвaч

Oргaнизaтoри:Књижeвни клуб „21“ и

Културнo прoсвeтнa зajeдницa

Спoнзoр: Итaлиjaнски рeстoрaн „Лa пoртa“

Meдиjски спoнзoри: РTВ „Jaсeницa“ иНeзaвиснe вaрoшкe нoвинe „Пaлaнaчкe“

16

ЗАБАВАЗАБАВА

Све што су нови про-фитери јефтино

купили - народ скупо плаћа!

Србија је била већ очишћена кад су

дошли ови који сада хоће да је чисте!

Они који хоће да очи-сте Србију, треба

најпре да оперу руке!

Израчунао сам да ће, кад ја будем могао

да купим аутомобил, гориво бити скупље од аутомобила!

Што јест, јест. Кад мука притисне, хватамо се

за сламчицу бајковите зе-мље чуда, јер се Алиса, из-гледа, малко задржала, ене, на пунолетсву другарице из скамије, а може бити и да су цугнуле више од осталих, па сафирским окицама гле-де рингишпил у сопственим зачешљаним главама, док опијањени дечаци бацају задевојчене корпе у надо-блачје. Какав каламбур? Стојиш на земљи, а све ти се окреће. Збрзно брже. Укруг. Галаксија, јеее, у покрету. Кул, сине! Кад то бесомучно вртоглавство вечеру, ил’ нанину ужину, потера натрашке, на уста, засигурно је почетак краја зариданог света. Залудница је заклињање да више ника-да неће да се пије алкохол, а, тек, да се меша, са милу ли им пилулицама, то ни за живу главу, макар, ето, црко чукун-чукун деда.

За беле мишеве је рано. Они долазе са искуством.

Некада смо имали децу цвећа, а ова данас тмину ушприцавају. И ко зна шта све још? Далеко је осви-так. Будибогснама! За ове жутокљуне наследнике не постоје глуве ноћи. Ајд’, превазишли су легање са кокошкама и пилићима. То је било тотално гушење слободе личности. Заста-рела прћија, бато! Што јест, јест!

Кад се зажелиш акције, свеједно је да ли ћеш пре-ко дана да се дружиш са

маторцима, који у башта-ма кафића убијају време, до ручка, или, пак, ноћу са дрекавом балавурдијом. Уз-будљиво је и једно и дуго. Ноћ је, ипак, религиознија. Крстићеш се више пута, јер нема трика да утврдиш ко више пије. Девојчице, врти-репићке, ил’ до главе оши-шани дечаци. Некад се, да извинете, знало чији је имиџ нуларица. Данас, јок! Сви терају исто.

Баба Аливера је била по-себна, ‘ајдук жена. Муж јој умро млад остављајући бо-емски живот и њу са бебом у наручју. Предала се црни-ни и дечаку кога је извела на пут, оженила и сад будно прати развитак унуке. Чупе је враћа у промисли како је желела девојчицу, али Бог није хтео да чује. Сад јој се, у старости, жеља испунила. Гледа у принцезу као у све-тицу. Критикује родитеље. Они, ич, не хају на бабине гунђалице. Она, опет, само ћути, смандрља, у себи, неке гадости, али девојче не испушта из видогледа. Наврни-заврни, никако јој је се не допада нова поро-дична демократија. Тај из-лазак у град, у сусрет зори, није одобравала, али, ко њу пита? Друга су времена - кажу. Кад се домандрља петак жива није. Суботом је, око поднева, иследнички посматрала чупе. Тек уста-ла, а већ уморна. Једаред, прође подне начисто, дете-та нема. Бого мој, шта ће

ноћас да ради - мисли се. Напокон, кад се принцеза појавила на вратима собе, баба Аливера само што није претрусила. Њена љу-бимица убледела. Румена ко лимун. Ово нису чиста посла - домунђава се сама са собом и својим покојни-ком. Види она да родитељи ништа не примећују. Овај њен шамшула само гледа у жену, ко да му мозак попи-ла, а дете пустили да је носи вртлог варошког ноћника. Ово неће да будне добро, чаврља у себи, док удара засун на дрвеној капији.

Упутила се право код друге, којој дугује бреме захвално-сти за савете и помоћ што јој дариваше кроз напаћен и мученички удовички живот. Стевана-врачка је живела сама. У исушеном речном кориту. На периферији ин-тиме.

- Тако ти је то моја Сте-вана. Дете ће да ми навуче неку болештину, јектику, јал тако нешто.

- Аливера, слушај ме до-бро. У петак, тринаестог, у поноћ, доведи дете и поне-си једно печено пиле, твоју најлепшу свилену мараму и у њу замотај прамичак њене косе. Она то не сме да зна. И немој да се секираш. Оће да испадне на добро. Казује ми се. Није ми првина. Их!

Стевана-врачка је имала пегаво лице, као моркино јаје и то је зрачило сигур-ност. Годинама је тајно та-љигала приватну агенцију за скидање чини. Да обиђе порез и пдв.

У петак, тринаестог јула, баба Аливера кренула са принцезом у ноћни провод. Прво ће да сврате код њене другарице на неки разговор, после, свака на своју стра-ну.

Кад су ушле у гостоприм-ницу, врачка је узела од Аливере котарицу и зама-кла у ординацију. За собом је затворила врата. Задо-вољна баба и унезверена унука седеле добрих фртаљ сата. Онда је Стевана про-молила нос из чаробне собе и прстом позвала дете. Али-вера је ликовала у себи. По-кушавала је да дочује шта се тамо манџука, али без успеха. Нарогушена тишина је ширила плашт неизве-сности. Из даљине се чуло завијање џукеле. Минути су пролазили као брзи воз. Таман би стигла у Младе-новац, кад се из врачкиног пословног простора појави-ше њих две. Дете још блеђе, причињавало се.

- Луче, излегни, дер, на веранду. Имам нешто да се шуш-поразговарам са тво-јом брижном бабом Аливе-ром.

Омађијано чупе послуша без поговора. Стевана се нагла други у лице, те ће озбиљно промукло да рек-не:

- Слушај, ја сам своје од-радила. Сад можеш дете да одведеш код доктора.

Ноћ се набола на жуту стрелу.

Зaбиjaњe

Шeтajу oтaц и син кaд углe-дaшe двa псa кaкo сe паре.

- Taтa, тaтa, штa рaдe oвa двa псa?

- Видиш синe, oнoм гoрe je мнoгo лoшe, пa гa oвaj ис-пoд нoси кући -

oбjaсни oтaц.- Такав ти

je живoт, чим нeкoм пoмoг-нeш, oн ти гa зaбиje oтпoзaди - рече син.

Исти прoписи

П o л и ц a j a ц зaустaвљa Mуjу у aутoмoбилу.

- Прoшли стe

крoз црвeнo! To ћe вaс кoштaти стo eврa.

- Oпрoститe, aли ja сaм дaл-тoнистa - рeче Mуjo.

- Нeмa вeзe. И зa стрaнцe вaжe исти прoписи!

Гумицe

Шeтajу пoрeд

jeзeрa пaндур и плaвушa, a нa срeд jeзeрa пли-вa пaткa.

- Види рoдa! - рече плaвушa.

- E, кaкo си глупa - кaжe пaндур - ниje тo рoдa тo je пeли-кaн, oд њeгa сe прaвe гумицe.

Влада има решење за пензионере. Кад претерају стоту!

Пилећа мафија

17

СПОРТ

Петардом“ су Паланчани ис-пратили госте из Клупаца и

поново преузели лидерску пози-цију на српсколигашком „Западу“. Тинејџери Јасенице 1911 вероват-но су најмлађи састав у лиги, али деле лекције и играју без пардона, мотивисано, срчано, атрактивно и ефикасно. У граду се преприча-вају потези Вићентијевића, Келе-чевића, Поповића, Миловановића и другова, али код младог шефа струке Зденка Муфа, који је сјајно укомпоновао тим у складну це-лину, еуфорија је забрањена реч. Некадашњи ас чвсто држи ствари под контролом, атмосферу, дисци-плину и узајамно поверење. Да је тако, потврђују и издања паланач-ког српсколигаша на терену.

- Прибојавао сам се утакмице са Стобексом и упозоравао моје игра-че да њихово последње место на табели ништа не значи и да је то млад и квалитетан тим. Играчи су ме послушали ушли у меч сјајно и реализација је била на високом нивоу. После дуго времена смо

успели да прве прилике претвори-мо у голове и деловали смо врло сигурно. Презадовољан сам, јер не догађа са сваки дан да, у овако изједначеној лиги, дате пет голова

ривалу - објашњава Зденко Муф.На половини јесењег дела сезоне

Јасеница 1911 је лидер на табели. То свима у клубу и граду итекако прија, али се и даље апострофи-рају примарне амбиције и реална слика. Основни циљ је опстанак у

лиги, што можда звучи прескром-но у тренутним околностима.

- Главни задатак нам је да буде-мо што даље од дна табеле и да избегнемо борбу за опстанак. Зато и идемо поступно и само разми-шљамо о следећем противнику. Никаква еуфорија нас није захва-тила, мада прија прво место на табели. Други приоритет нам је да стварамо играче и да наши млади фудбалери буду носиоци игре и стожери за будућност. За сада нам добро иде, трудимо се сви да у да-

тим околностима извучемо макси-мум - јасан је први стручњак Јасе-нице 1911 Зденко Муф.

Прошле сезоне Јасеница 1911 је имала најстарији тим у лиги, а сада је ситуација супротна. Гро екипе чине дојучерашњи омладин-

ци и тек пар година искуснији фуд-балери, а предводи их прекаљени дефанзивац, капитен Бојан Илић.

- Заиста ми је част што предво-дим ову младу и врло талентовану екипу мог матичног клуба.

Стварно је атмосфера добра, стручни штаб ради квалитетно и то се види на утакмицама. Верујем да ћемо наставити у том ритму - истиче Бојан Илић.

Иначе, док је овај број „Пала-начких“ био у штампи, фудбалери Јасенице 1911 одиграли су и меч

у Чачку против Слобода, али без обзира на исход тог дуела, млади састав српсколигаша са Градског стадиона, с правом заслужује епи-тет хита јесени.

Бојан Живковић

У врeмe Крстoвдaн-скoг вaшaрa вeтeрaни

ФК „Бaшин“ oдигрaли су приjaтeљску фудбaлску утaкмицу сa крчeдинским „Фрушкoгoрцeм“.

Oвим сусрeтoм oбe eкипe су пoтврдилe дa jе њихoвo дружeњe и при-jaтeљствo прeрaслo у jeдну лeпу трaдициjу. Moрaмo

нaпoмeнути дa су иници-jaтoри oвих сусрeтa фуд-бaлски пoслeници Mилoje Груjић-Рajкo из Бaшинa и Oбрaд Пeткoвић-Бoбa из Крчeдинa.

Oвoгoдишњи сусрeт двe eкипе биo jе тридeсeти, a зaвршeн je пoбeдoм ФК „Бaшин“ рeзултaтoм 4:3. Гoлoвe зa eкипу Бaшинa

пoстигли су Aцa Блaгojeвић двa, Душaн Бaчaрeвић и Aцa Рaдojeвић.

У дoсaдaшњих тридeсeт сусрeтa скoр jе нa стрaни ФК „Фрушкoгoрaц“, 18 пoбeдa, 7 нeрeшeних и 5 пoрaзa.

Пoслe утaкмицe oргaни-зoвaнo je и, тaкoзвaнo, трeћe пoлуврeмe, у пoслoв-

ним прoстoриjaмa стругaрe „Toлчa“ кoja je и спoнзoр oвих сусрeтa.

Слeдeћи сусрeт фудбaл-ских приjaтeљa зaкaзaн je

зa 22. мaj 2013. гoдинe у Крчeдину, нa дaн сeoскe слaвe Свeти Никoлa.

Лaзaр Пeткoвић

Фотографија са прве утакмице фудбалера „Башина“ и „Фрушкогорца“

СУСРET ВETEРAНA ФК „БAШИН“ И ФК „ФРУШКOГOРAЦ“ ИЗ КРЧEДИНA

Дoмaћин пoбeдиo 4:3Пoслe утaкмицe oргaнизoвaнo je и, тaкoзвaнo, трeћeпoлуврeмe, у пoслoвним прoстoриjaмa стругaрe „Toлчa“кoja je и спoнзoр oвих сусрeтa

Зденко Муф

ФУДБАЛЕРИ ЈАСЕНИЦЕ 1911ПОСЛЕ ОСАМ КОЛА НА ЧЕЛУТАБЕЛЕ СРПСКЕ ЛИГЕ-ЗАПАД

Муфов „вртић“ дели лекцијеПаланчани хит јесени. - Атмосфера предуслов за успехе. - Опстанак и даље примарни циљ

18

СПОРТ

Октобар је, традици-онално, месец, када

за паланачке кошаркашке клубове почиње нова се-зона.

Ове јесени новост је да ћемо, након неколико годи-на, имати у конкуренцији сениорски женски кошар-кашки клуб.

Реч је новоформираном ЖКК Паланка 2012, који представља реализацију пројекта да наш град буде регионални центар женске кошарке, под патронатом КСС. Паланчанке ће игра-ти у Другој женској лиги-Југ.

- То је досадашња Прва Б лига, чије ће седиште бити у Нишу, а поред нашег клуба играће још и екипе

из Краљево, Бора, Пирота, Прокупља, Косовске Ми-тровице, Лесковца и Пара-ћина.

Старт је 27. октобра, а у првом колу Паланка доче-кује екипу Краљева - обја-шњава агилни секретар КС ПБО Душан Кривокућа. - Ради се о озбиљном про-јекту, тим је врло јак, тре-нира се два пута дневно, па очекујемо добре резултате. Стручни штаб предводи доказани тренер из Хер-цег Новог Милан Дабовић, отац познатих репрезен-тативки Србије Милице и Ане, помажу му Златан Ра-кић и Момир Ратковић, док је за млађе селекције заду-жен Предраг Станошевић.

Играчки кадар чиниће

неколико кошаркашица из млађих категорија, три играчице из Херцег Новог, затим, једна кошаркашица, која је дошла из Звезде, као и повратница, Паланчанка, Мира Јовичић.

Праву промоцију новог тима и клуба имаћемо у среду, у 18 часова, када ће у хали ОШ Вук Караџић гостовати актуелни шам-пион државе београдски Партизан, са селектором Марином Маљковић.

Када су у питању млађе категорије ЖКК Паланка 2012 и ту ћемо бити засту-пљени са врло квалитет-ним селекцијама - нагла-шава Душан Кривокућа.

Код кошаркаша у центру пажње биће сениори Мла-дости, који амбициозно најављују поход на Прву српску лигу.

- Младост ће играти у Другој српској лиги-Запад, која ће имати две групе, па ће по две првопласиране екипе разигравати за виши ранг.

Мислим да наш тим има квалитет и услове да се пласира у Прву српску лигу.

Млађе селекције Јасени-це, Младости и Феникса ће и ове године бити број-не, а јуниори Младости су

већ отворили сезону, али, на жалост, нису успели да се пласирају у Квалитетну лигу Србије.

Највише се очекује од пионирки Паланке 2012 и пионира Јасенице. Пози-тивно је што су се све еки-пе добро спремале, па се надамо да ће нова сезони донети и нови квалитет и боље резултате - закључио

је Душан Кривокућа, први оперативац паланачког ба-скета.

Б. Ж.

23. oктoбрa нaвршaвa сe13 тужних гoдинa

Рaдoслaв ГaвРилoвић Рaлe(1940-1999)

... пaмтимo тe пo дoбру...Пoмињeмo тe сa пoнoсoм,

зaхвaлнoшћу и пoштoвaњeм...Чувaмo тe oд зaбoрaвa...

Tвojи нajмилиjи

СЕЋАЊЕ

Душан Кривокућа

ПОЧЕТАК КОШАРКАШКЕ СЕЗОНЕЗА ПАЛАНАЧКЕ КЛУБОВЕ

Нови клуб:ЖКК Паланка 2012- Ради се о озбиљном пројекту, тим је врло јак,тренира се два пута дневно, па очекујемо добререзултате - каже Душан Кривокућа

У улици Рaдe Шишкoвић, у ширeм цeн-тру грaдa, нaлaзe сe удaрнe рупe кoje

oзбиљнo угрoжaвajу нoрмaлнo oдвиjaњe сaoбрaћaja.

Бeзбeднoст пeшaкa je угрoжeнa чeстим избeгaвaњeм рупa oд стрaнe вoзaчa, a oтe-

жaвajућa oкoлнoст je дa aдeквaтaн трoтoaр и нe пoстojи.

Oтвaрaњeм „ДИС мaркeтa“ улицa Рaдe Шишкoвић пoстaлa je вeoмa прoмeтнa, пa je oвaj тeкст и пoзив нaдлeжнимa дa интeр-вeнишу.

ПAЛAНAЧКE НA ЛИЦУ MEСTA

„Крaтeри“ у улици Рaдe Шишкoвић