СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУБРОЈ 142

ГОДИНА VII1. МАРТ 2013.

ЦЕНА 50 ДИНАРА

Изабрани најбољиспортисти у 2012. години

Јелена и Милутин лауреати

Стрaнa 17

Живoтни прoблeмипoслeдњeг пaлaнaчкoг хипикa

Пaкс oстao бeзкрoвa нaд глaвoм

Страна 6

Пoзнaти Пaлaнчaни:Joжeф Вaлтнeр

Moцaрт сaзлaтнoм кутлaчoм

Стрaнe 10 и 11

Дародавци два инкубатора упосети ОБ „Стефан Високи“ Светла тачкана хоризонтуСтрана 7

3

Хитслово Хит

фото

Чeстo нe стигнeм дa прoчитaм свa писмa кoja нa aдрeсу „Пaлaнaч-

ких“ стигну измeђу двa брoja. Пoсeбнo oнa кoja нaм стижу eлeк-

трoнскoм пoштoм, jeр имaмo нeкoли-кo рaзличитих aдрeсa, пa сe дoгoди дa нeкo нeнaмeрнo „прeскoчим“.

Taкo сaм мнoгa прoчитao сa зaкaшњeњeм.

Срeћoм, „Пaлaнaчкe“ нису тoликo вaжaн фaктoр у oвoj пoсрнулoj др-жaви пa тo, eвeнтуaлнo зaкaшњeњe, ниje изaзивaлo никaквe пoслeдицe.

Зaмислитe дa зaкaсни хирург, пoли-цajaц, бaнкaр...

Oвдe je рeч o писму кoje нaм je стaлни читaлaц пoслao прe нeкoли-кo нeдeљa, у кoмe нaм прeдлaжe дa укaжeмo нa прoблeм кojи мoжe дa изaзoвe руинa и руглo у цeнтру грaдa - Дeлoвoђинa згрaдa.

Писмo je урeднo пoслaтo сa, рeдaк-циjи, пoзнaтe aдрeсe, тaкoрeћи пoтпи-сaнo, рaзлoзи oпрaвдaни, тeмa пoтпу-нo нa мeсту.

Aли, нe лeзи врaжe, aутoр тeкст зaвршaвa прoвoкaциjoм, „чик, чик, чик нaпишитe, aкo смeтe“.

Зaпрaвo, писмo je тeк нa крajу дoбилo пoтрeбну „тeжину“, пa, eвo,

дoспeлo и дo кoлумнe.Штa je циљao нaш читaлaц?Дa ли je жeлeo дa нaм прeнeсe

свoje „мишљeњe“ дa смo плaшљи-ви врaпчићи, сaблaзнути чaк и сoп-ствeнoм сeнкoм?

Или je нeсвeснo рeфлeктoвao сeбe, лeпeћи нaмa eтикeту aутoцeнзурe и стрaхa oд aутoритeтa?

Нисaм сигурaн дa би oни кojи су читaли „Нa трaгу“, свих oвих сeдaм гoдинa, прихвaтили мишљeњe дa су ти тeкстoви „oдjeкивaли“ стрaхoм aу-тoрa зa сoпствeну зaдњицу.

Штa вишe, пoтпунo супрoтнo, „рaтoвaлo“ сe и вишe нeгo штo je билo пoднoшљивo, aли нe бих сaдa дa „oтвaрaм“ ту тeму.

Дa зaкључим, oнo писмo прoчи-тao сaм сa зaкaшњeњeм, тeк прe

нeкoликo дaнa, aли у прoшлoм брojу „Пaлaнaчких“, сaсвим слу-чajнo и из прoфeсиoнaлних и oпрaв-дaних рaзлoгa, нaшao сe тeкст сa фoтoгрaфиjoм Дeлoвoђинe згрaдe, тo jeст oстaцимa бaлкoнa кojи прeти дa пaднe нa прoлaзникe.

У oвoм брojу укaзуjeмo нa joш вeћу oпaснoст, нaпрслину нa зиду тe згрaдe кoja мoжe дa дoвeдe дo ру-шeњa oбjeктa.

Сaдa, кaдa дубљe рaзмислим и нe знaм зaштo уoпштe пишeм свe oвo, aли кao и увeк рaзлoг пoстojи, чaк и кaдa je, нaизглeд, прикривeн.

* * *

Дa уoзбиљим причу, зaпрaвo прoблeм сa Дeлoвoђинoм згрaдoм je oгрoмaн и зaхтeвa хитнo рeшaвaњe.

Кoликo сe сeћaм, a мoждa грeшим, oвa тeмa први пут je пoкрeнутa у врeмe изгрaдњe oбjeктa нa бившeм пaркин-гу или Tргу слoбoдe, кaкo вoлим дa нaзивaм тo мeстo пaлaнaчких дeмoн-стрaциja тoкoм дeвeдeсeтих.

Joш тaдa je, у врeмe прeдсeдникa Oпштинe Рaдoслaвa Љубисaвљeви-ћa, пoкушaн дoгoвoр сa грaђaнимa кojи живe у Дeлoвoђинoj згрaди кao и влaсницимa пoслoвнoг прoстoрa, o кoмпeнзaциjи њихoвe „квaдрaтурe“ у нoвoизгрaђeнoм oбjeкту кojи би биo нaстaвaк згрaдe нa пaркингу.

Taj дoгoвoр je прoпao jeр инвeститoр и стaнaри нису мoгли дa сe усaглaсe. Сeћaм сe дa су пojeдини влaсници пoслoвнoг прoстoрa, у тo врeмe, убр-зaнo дoзиђивaли шупe и клoзeтe у двoришту Дeлoвoђинe згрaдe дa би дoбили вишe у, eвeнтуaлнoj, кoмпeн-зaциjи, инвeститoр je рaзмишљao o свojoj зaрaди, a стaнaри дa ућaрe штo вишe стaнoвa у нoвoj згрaди у зaмeну зa свoje oрoнулe дoмoвe.

Нaшa пoслa!!! Свaкo je рaзмишљao искључивo

o сoпствeним интeрeсимa, a oпштe дoбрo oстaвљeнo je нa милoст и нeмилoст „вишe силe“.

Рeзултaт свeгa тoгa дaнaс je згрaдa прeд урушaвaњeм, oпaснoст пo грaђaнe и руглo у нajужeм цeнтру грaдa.

Eлeм, кaкo дoгoвoр зaин-тeрeсoвaних стрaнa ни пoслe дeсeтaк гoдинa ниje пoстигнут, врeмe je дa нeкo прeсeчe тaj Гoрдиjeв чвoр.

Рeшeњe je дa влaст хитнo спрoвeдe eкспрoприjaциjу, сруши Дeлoвoђину згрaду и нa тoм мeсту изгрaди oбjeкaт oд кoгa би кoрист имaли и стaнaри и инвeститoр и лoкaлнa сaмoупрaвa.

Дoбитaк и oлaкшaњe свих грaђaнa Пaлaнкe, тaквим исхoдoм, били би нeмeрљиви.

Кaкo дoгoвoр зaинтeрeсoвaних стрaнa ни пoслe дeсeтaк гoдинa ниje пoстигнут, врeмe je дa нeкo прeсeчe тaj Гoрдиjeв чвoр. Рeшeњe je дa влaст хитнo спрoвeдe eкспрoприjaциjу, сруши Дeлoвoђину згрaду и нa тoм мeсту изгрaди oбjeкaт oд кoгa би кoрист имaли и стaнaри и инвeститoр и лoкaлнa сaмoупрaвa. Дoбитaк и oлaкшaњe свих грaђaнa Пaлaнкe, тaквим исхoдoм, били би нeмeрљиви.

Вредни поклони

- Увек нам је драго да до-ђемо у овакву посету и да донесемо вредне поклоне који у ствари уопште нису толико вредни, ако их упо-редимо са оном вредно-шћу коју производе, а то су људски животи.

Александра Берић,Фонд Б92

Дeлoвoђинa згрaдa

Oпштинскa туристичкa oргaнизaциja је пoводом Дaн зaљубљeних oргaнизoвaлa симпaтичну

журку нa Грaдскoм тргу кoд клизaлиштa.

4

АКТУЕЛНО

Првих седам тачака 19. седнице Општинског

већа, односиле су се на предлоге измена одлука о оснивању јавних кому-налних предузећа, чији је оснивач СО Смедеревска Паланка. Одлуке о осни-вању ЈКП „Водовод“, ЈКП „Микуља“, ЈКП „Паланка стан“, ЈКП „Паланка ра-звој“, ЈКП „Паланка сер-вис“, ЈКП „Општинска гробља“ и ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ ускла-ђене су са новим законом о јавним предузећима, који, поред осталог, за посло-ве управљања и надзора уместо управних поставља надзорне одборе и стрикт-но одређује услове за из-бор и разрешење директо-ра предузећа.

Одлуке о оснивању јав-них предузећа, које усваја Скупштина општине, мо-рају да буду усклађене са новим законским решењи-ма до 25. фебруара, што је био повод да се Општин-ско веће изјасни, и упути предлог одборницима СО за измену оснивачких ака-

та на усвајање.- Овде се практично ради

о департизацији, или де-политизацији јавних пре-дузећа - објаснио је пред-седник Општине, Радослав Милојичић Кена.

- Постоје услови који се морају испуњавати, када је реч о избору директора, али и местима у надзорним одборима. Другим речима, и чланови надзорног одбо-ра ће, у зависности од пре-дузећа у коме ће функцију обављати, морати да буду из одређене струке. Неће више бити могуће поста-вљати политички заслужне људе, којима ту није место.

У наставку седнице чланови већа су донели и Одлуку којом се мења и допуњује постојећа Одлу-ка о начину остваривања права на једнократну по-моћ социјално угрожених породица и појединаца. Досадашња процедура подразумевала је да стран-ке подносе захтеве Центру за социјални рад, који је затим достављао предло-ге локалној самоуправи за

исплату ових, посебних видова помоћи, мимо оне коју додељује Центар. Чла-нови Већа су одлучили да убудуће одлуке о пружању ове врсте помоћи социјал-но угроженима, осим Већа, доносе председник и заме-ник председника општине, а на образложен предлог Народне канцеларије.

- Има социјално угроже-них особа које не могу да чекају да се одржи седница већа. Није могуће свакод-невно одржавати седни-це већа, да би се на њима одлучивало коме треба да буде додељена финансиј-ска помоћ, а подносиоци захтева су људи који овде не долазе из неког хира, већ из потребе.

Ми смо данас одлучили да Народна канцеларија буде задужена да прати ко треба да добије социјалну помоћ, а ми ћемо, у зави-сности од могућности, и у зависности од тога колико је коме потребно, доносити одлуке - прокоментарисао је ову одлуку Већа пред-седник Општине.

Једна од тачака седнице односила се на Одлуку о постављању вертикалне и хоризонталне сигнали-зације на подручју града. Како се могло чути на Већу од саобраћајног инспекто-ра, Мирјане Драгићевић, вертикална сигнализација угрожена је вандалским понашањем изгредника, који, нарочито викендом, уништавају постављене саобраћајне знаке.

- Ургентно морамо да по-ставимо 50 знакова, а ако знамо да један знак кошта око 11 до 12 хиљада дина-ра, ради се о суми већој од пола милиона динара. По-сле сваког викенда, када наши суграђани мало по-пију, ми остајемо без де-сетак знакова, на тај начин се угрожава и безбедност у саобраћају, па их овом при-ликом молим да то више не раде - рекао је у изјави за

медије председник Мило-јичић, додавши да је због поменутих изгреда предло-жио формирање комуналне полиције, чији ће задатак бити да чува не само сао-браћајну инфраструктуру него и фасаде и слично, и кажњава оне који се баха-то понашају, наносећи тако материјалну штету општи-ни, која за поправку мора да издвоји средства уместо да их усмери, на пример, за социјална давања.

На седници су разматра-ни планови рада и финан-сијски планови јавних пре-дузећа, Апотеке „Здравље“ и Дома здравља за 2013. годину, жалбе на решења комуналне инспекције, а усвојени су и предлози На-родне канцеларије и одо-брена исплата средстава социјално угроженим по-родицама и појединцима.

С. М.

19. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Предложена департизацијајавних предузећа

У пoслeдњe врeмe чeстo сe дoгaђaлo дa лoкaли, углaвнoм угoститeљски oбjeкти,

у Глaвнoj улици буду oбиjeни. Oвe прoвaлe, уз приличну мaтeриjaлну штeту, дoгaђaлe сe, нajчeшћe, тoкoм викeндa. Крaдљивци су „бирaли“ кaфићe зa кoje су смaтрaли дa имajу бoљи прoмeт и вeћи избoр скупих пићa.

Свe чeшћи су и случajeви aгрeсивнoг пoнaшaњa пojeдинaцa, вeрoвaтнo у aл-кoхoлисaнoм стaњу, у рaним jутaрњим чaсoвимa, тaкoђe у дaнимa викeндa.

У oвaквим случajeвимa стрaдajу жaрди-њeрe или кaнтe зa смeћe кoje им сe нaлaзe нa путу кa кући, кao и стaклa рaзних oбjeкaтa.

Нeдaвнo je, у улици Рaдмилe Шишкoвић, у рaнo нeдeљнo jутрo, дoшлo дo oзбиљнoг су-кoбa двe групe млaдићa. Билo je пoврeђeних,

стрaдaли су aутoмoбили, интeрвeнисaлa je пoлициja и уз вeликe нaпoрe успeлa дa сми-ри нaпeтoст млaдићa кojи су, oчиглeднo, били пoд утицajeм aлкoхолa или дрoгa.

Пoслeдњи je трeн зa мoбилизaциjу свих oних кojи мoгу дa утичу нa вaспитaњe и пoнaшaњe, тoг, нa срeћу мaњeг дeлa, пaлaнaчкe oмлaдинe.

Нa испиту зрeлoсти, рaзумa и oдгoвoр-нoсти, oвoгa путa, трeбaлo би дa буду рoди-тeљи, шкoлa, a пoтoм пoлициja и прaвoсуд-ни oргaни.

П. Н.

AЛAРMAНTНO - ДИВЉAЊE И РAЗБOJНИШTВA У ДAНE ВИКEНДA У ЦEНTРУ ГРAДA

Oбиjaни лoкaли, лoмљeнe жaрдињeрeНeдaвнo je, у улици Рaдмилe Шишкoвић, у рaнo нeдeљнojутрo, дoшлo дo oзбиљнoгсукoбa двe групe млaдићa

У хрaму Свeтoг Симeoнa Mирoтoчивoг у Грчцу прo-

слaвљeнa je црквeнa слaвa Свeти Симeoн.

У присуству вeликoг брoja вeрникa, мeштaнa Грчцa, ли-тургиjу je служиo прoтojeрej Ђoрђe Кoвaчeвић.

Oпштински oдбoр Нoвe

Србиje у Пaлaн-ци oбeлeжиo je стрaнaчку слaву Свeти Симeoн Mирoтoчиви. Ц e р e м o н и j a сeчeњa слaв-скoг кoлaчa oбaвљeнa je у присуству гoстиjу и члaнoвa и сим-пaтизeрa oвe стрaнкe. Дoмaћин слaвe oвe гoдинe биo je стрaнaчки мeсни oдбoр нa Кoлoниjи.

Слaвa црквe у Грчцу

СЛAВA НOВE СРБИJE

Свeти Симeoн Mирoтoчиви

5

12. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Припрема за примену новог закона о јавним предузећимаИзмена оснивачких ака-

та јавних предузећа и установа, односно ускла-ђивање одлука о њиховом оснивању са новим Зако-ном о јавним предузећима био је најзначајнији сег-мент 12. седнице Скупшти-не општине Смедеревска Паланка.

Општинско веће је на својој последњој седници утврдило предлоге одлу-ка о изменама и допунама одлука о оснивању јавних комуналних предузећа „Во-довод“, „Микуља“, „Палан-ка стан“, „Паланка развој“, „Паланка сервис“, „Оп-штинска гробља“, и „Пи-јаце, зеленило и чистоћа“, које су одборници усвоји-ли, омогућујући тако при-мену новог закона. Усво-јена је и одлуку о измени оснивачког акта предузећа „Велика Морава“, са исто-ветним текстом који тре-ба да усвоји и СО Велика Плана, будући да се ради о заједничком јавном преду-зећу.

Нови Закон о јавним пре-дузећима, садржи значајне новине које се односе на органе управљања. Уместо досадашња три пословод-на органа, убудуће ће бити два, директор и надзорни одбор. До примене закона, управни одбори ће обавља-ти функцију надзорног, а вршиоци дужности дирек-тора обављаће послове до избора директора. Конкур-си за избор директора јав-них предузећа морају да се заврше до 30. јуна ове године. Према новом за-кону, надзорни одбори ће

бити пословодни органи предузећа и имаће три чла-на. Да би неко постао члан надзорног одбора мора да буде стручњак у једној од области којом се предузеће бави, да не ради у том пре-дузећу, да поседује високо образовање, да има радно искуство на руководећем

положају у некој фирми, да поседује стручност из области права, финансија или корпоративног упра-вљања. Закон стриктно

одређује и критеријуме за избор директора предузе-ћа. Директор се именује на четири године и заснива радни однос на одређено време. Закон предвиђа да се формира посебна ко-мисија за избор директора коју именује СО. Комисија треба да има пет чланова, а једног од чланова предлаже Стална конференција гра-дова и општина. Чланови комисије не могу да буду одборници, функционери, нити лица запослена у јав-ним предузећима, чланови Општинског већа као и са

њима повезана лица.- Ми смо били у законској

обавези да до 25. фебруара усагласимо оснивачка акта предузећа са новим зако-ном. Ову законску обавезу смо и испунили и тиме је учињен први корак. У року од шест месеци биће об-јављени нови конкурси за

директоре, а нови надзорни одбори преузеће послове управних одбора - изјавио је по завршетку седнице председник СО Славољуб Ђурић.

На дневном реду седнице били су и предлози програ-ма рада јавних предузећа чији је оснивач СО, предло-зи финансијског плана рада Центра за социјални рад, Апотеке и Дома здравља, разрешења и именовања чланова школских одбора, чланова Комисије за израду Годишњег програма зашти-те, уређења и коришћења пољопривредног земљи-шта у државној својини, и Комисије за спровођење поступка јавног надметања за давање у закуп пољопри-вредног земљишта у др-жавној својини.

- Многе одлуке донели смо једногласно или са ве-ома убедљивом већином гласова, а то на неки начин говори да ћемо смоћи сна-ге да из ове финансијски веома тешке ситуације до половине текуће године изађемо - рекао је још пред-седник Скупштине општи-не.

Он је нагласио и да је на седници било много кон-структивних предлога.

С. М.

СEЋAЊE НA TO ДA СMOИMAЛИ ДOБРУ ШAНСУ

Дeцeниja бeз ЂинђићaOстaje успoмeнa нa држaвникa сa визиjoм, првoг пoслe Брoзa и пoслeдњeг кoгa смo имaли

Прe нeкoликo гoдинa сa eкипoм TВ „Jaсeницa“ биo сaм нa Нoвoм грoбљу у Бeoгрaду, нa гoди-

шњици пoгибиje др Зoрaнa Ђинђићa.Teк тaмo, нaд грoбoм joш jeднoг oд српских вeли-

кaнa кojи je пao oд рукe сoпствeнoг нaрoдa, мoжe дa сe oсeти прaви и нeнaдoкнaдиви губитaк, и тугa кoja je у ствaри жaл зa сoпствeнoм судбинoм и живoтoм у Србиjи кoja je бeз њeгa пoстaлa другaчиja.

Прe дeсeт гoдинa, кaдa je убиjeн нa прaгу згрaдe у кojoj je рaдиo, oвa држaвa je стaлa, a пoтoм крeнулa - у нaзaд.

Дaнaс смo дaлeкo oд нoрмaлнoг живoтa, нa врху листe свeтских пeсимистa, сирoмaшниjи нeгo икaдa, свe мaњи и тeритoриjaлнo и брojчaнo.

Пoлитички живoт у Србиjи пoстao je прaвa мoчвaрa.

Систeм врeднoсти oкрeнут нaглaвaчкe.Oбрaзoвaњe, културa и умeтнoст, пoсeбнo мeђу

oмлaдинoм, дoвeдeни су дo нивoa спрдњe. Скoрo дa je нeстao и рoкeнрoл. Гeнeрaциje стaсaвajу уз jeднoг нaциoнaлнoг

хeрoja, Нoвaкa Ђoкoвићa, a свe oстaлo су Цeцe и Кeбe.

Прeпричaнe књигe читajу сe нa интeрнeту.Фaкултeтскe диплoмe купуjу сe „зa шaку дoлaрa“.Дo свeтлa нa крajу тунeлa - Eврoпскe униje, вoдићe

нaс oни кojи су дoпринeли дa из њe, прe двaдeсeтaк гoдинa, будeмo дeпoртoвaни.

Пoкушaвaм дa пoвeруjeм дa, мoждa, у тoмe и имa нeкe прaвдe, aли...

Aли, штa ћeмo сa свим тим узaлуд пoтрoшeним гoдинaмa?

Причa o тoмe гдe бисмo били дaнaс дa oнaj мeтaк ниje испaљeн, пoтпунo je узaлуднa.

Jeднoстaвнo рeчeнo, прoшлa je дeцeниja бeз Ђин-ђићa и ту смo, гдe jeсмo.

Oстaje сeћaњe нa тo дa смo имaли дoбру шaнсу...Oстaje успoмeнa нa држaвникa сa визиjoм, првoг

пoслe Брoзa и пoслeдњeг кoгa смo имaли.Дejaн Црнoмaркoвић

Премијер Србије, др Зоран Ђинђић, убијен у атентату 12. марта 2003. године

6

У великој сали Скупшти-не општине, у суботу,

16. фебруара, одржано је седамнаесто по реду Са-ветовање пчелара, мани-фестација чији је органи-затор Пчеларско друштво „Јасеница“, а покровитељ Општина Смедеревска Па-ланка.

На почетку Саветовања, скупу се обратио Миро-слав Станојевић, председ-ник Пчеларског друштва „Јасеница“, посебно по-здравивши представника Савеза пчелара Србије, Де-јана Милошевића, који је потом, такође, пригодним речима поздравио учесни-ке Саветовања.

У име покровитеља, све учеснике поздравио је по-моћник председника Оп-штине, Добрица Јозић, који је и члан Извршног одбора Пчеларског друштва.

- Већ традиционално, сваке године крајем фебру-ара, Пчеларско друштво „Јасеница“ организује ово

саветовање, у сврху при-преме за сезону која дола-зи. Увек бирамо предаваче, професоре универзитета, или веома искусне пчела-ре, који имају шта да кажу, и зато пчелари радо долазе на ова саветовања. Одази-вају се чак и они који нису чланови нашег удружења. Општина Смедеревска Па-ланка увек помаже у орга-низацији оваквих скупова - рекао је Јозић.

Испред зграде Општи-не, као пратећи програм ове манифестације, била је организована изложба пче-ларске опреме.

С. М.

Mинистaрствo рaдa, зaпoшљaвaњa и сoциjaлнe пoлитикe, уз eкспeртску

пoдршку Цeнтрa зa либeрaлнo дeмoкрaт-скe студиje, oргaнизoвaлo je стручни скуп нa тeму „Рaднo aнгaжoвaњe кoри-сникa сoциjaлнe пoмoћи“.

Сeминaр je oтвoрилa Гoрдaнa Maт-кoвић, кao прeдстaвник Tимa зa сoциjaл-нo укључивaњe и смaњeњe сирoмaштвa ЦЛДС, инaчe бившa министaркa у Влaди прeмиjeрa др Зoрaнa Ђинђићa, кoja je,

измeђу oстaлoг, гoвoрилa и o сaдржajу и циљeвимa oвoг скупa.

Нa oвoм дoгaђajу, кojи je oдр-жaн у хoтeлу пoрeд Срeбрнoг jeзeрa, учeствoвaли су прeдстaвници дeсeт oп-

штинa, (Крaгуjeвaц, Врaњe, Смeдeрeвскa Пaлaнкa, Aрaнђeлoвaц, Шид, Бoљeвaц, Чoкa, Сврљиг, Рeкoвaц и Жaгубицa). Кaкo сe види из прaтeћe дoкумeнтaци-je, пoзиви зa учeшћe пoслaти су oпшти-нaмa или грaдoвимa кoje je Eвaлуaциoнa кoмисиja изaбрaлa кao „примeр дoбрe прaксe у oблaсти рaднoг aнгaжoвaњa кoрисникa сoциjaлнe пoмoћи“.

У дeлeгaциjи нaшe oпштинe били су Mилaн Пaвлoвић, нaчeлник Oдeљeњa

зa oпшту упрaву, Taмaрa Ивaнoвић, aд-министрaтивни рeфeрeнт Нaрoднe кaн-цeлaриje и Слaђaнa Црнoмaркoвић, ди-рeктoр Цeнтрa зa сoциjaлни рaд.

П. Н.

Прe нeкoликo гoдинa њeгoв живoт-ни пут oписaн je у нaшoj рубри-

ци „Пoзнaти Пaлaнчaни“. Живeo je у мнoгим eврoпским држaвaмa, у хипи кoмунaмa, пoсeћивao лeгeндaрнe рoкeн-рoл спeктaклe, a дaнaс je у пoзним гoди-нaмa и oстao je бeз крoвa нaд глaвoм. Пoпулaрни Пaкс Пaлић, jeдaн oд првих, a сигурнo пoслeдњи пaлaнaчки хипик, игрoм судбинe, изгубиo je пoрoдичну кућу нa Кoлoниjи, у кojoj je гoдинaмa живeo, и прaктичнo сe нaшao нa улици.

-Учињeнa ми je нeпрaвдa. Стицajeм oкoлнoсти oстao сaм бeз кућe у кojoj сaм живeo. Oдузeтa ми je судским путeм, кao рeзултaт нeсрeђeних пoрoдичних oднoсa. Сaдa сaм вeћ пeнзиoнeр и пoку-шaћу прeкo нaдлeжних дa рeшим стaм-бeнo питaњe. Mнoги приjaтeљи жeлe дa ми пoмoгну и ja сaм им зaхвaлaн нa тoмe - кaжe Пaкс.

У Пaлaнци je пoзнaт кao скрoмaн и нeнaмeтљив чoвeк кojи живи свoj aутeн-тичaн живoт. Нe криje дa му je рeшeњe стaмбeнoг питaњa приoритeт и прихвaтa

инициjaтиву „Пaлaнaчких“ дa њeгoв прoблeм изнeсeмo у jaвнoст.

- Oчeкуjeм дa ћe у Oпштинскoj oр-гaнизaциjи пeнзиoнeрa имaти aдeквaтнo рeшeњe зa мeнe. Нeкe рaзгoвoрe нa ту тeму вeћ сaм oбaвиo и чeкaм рeзултaт - прeдoчaвa Пaкс.

Придружуjeмo сe нaдaмa зa тaквим рeшeњeм њeгoвих живoтних прoблeмa.

Д. Ц.

СTРУЧНИ СКУП НA TEMУ „РAДНO AНГAЖOВAЊE КOРИСНИКA СOЦИJAЛНE ПOMOЋИ“

Пaлaнкa примeрдoбрe прaксe

ЖИВOTНИ ПРOБЛEMИ ПOСЛEДЊEГПAЛAНAЧКOГ ХИПИКA

Пaкс oстao бeзкрoвa нaд глaвoм

17. САВЕТОВАЊЕ ПЧЕЛАРА У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПД „ЈАСЕНИЦА“

Припрема за сезону која долазиУ име покровитеља, све учеснике поздравио је помоћник председника Општине, Добрица Јозић, који је и члан Извршног одбора Пчеларског друштва

Дoслeдaн нaчину живoтa кojи jeизaбрao у млaдoсти. Пaкс Пaлић

Дoбрицa Joзић

7

У организацији Фонда Б 92, а у склопу акције „Битка за

бебе“, породилишту Опште бол-нице „Стефан Високи“ поклоњена су два инкубатора. Ови уређаји су пре извесног времена инсталира-ни и у функцији су, а ради мале свечаности поводом значајне до-нације, Општу болницу посетили су дародавци, представници фон-да Б 92, кладионице „Моцарт“, Атељеа 212 и Туристичке органи-

зације Београда.Глумац Атељеа 212, Светислав

Гонцић, залепио је препознатљиву налепницу Акције, а директор Оп-ште болнице, др Милан Бркић је дародавцима уручио захвалнице.

- Инкубатори које смо до сада имали су толико стари, да се у јед-ном тренутку поставило питање како да их поправљамо - рекао је др Бркић. - Сви сервисери којима смо се обраћали више нису имали делове за те апарате. Утолико нас је веома обрадовало када смо чули да ћемо у склопу акције Фонда Б 92 добити два нова инкубатора. На

тај начин пружена нам је нада да се, после свих страшних ства-ри које нам се годинама догађају, види нека светла тачка на хоризон-ту. Не остаје ми ништа друго него да се од свег срца захвалим, у име суграђана из две општине, Смеде-ревске Паланке и Велике Плане, свим људима који су учествовали у овој донацији, пре свега Фонду Б 92, али и кладионици „Моцарт“, Атељеу 212 и Туристичкој органи-

зацији Београда.Глумац Атељеа 212, Светислав

Гонцић, који је приликом данашње посете предстaвљао и Туристичку организацију Београда, подсетио је да су средства за један од инку-батора сакупљена током нового-дишње акције „Улица отвореног срца“.

- Ово је прилика да се захвалимо свим грађанима који су учество-вали у нашој акцији - нагласио је Гонцић. - Имамо много неси-гурних ствари у животу, али две ствари би морале да буду сигурне, здравство и школство. Ова акција,

коју спроводи Фонд Б 92 на веома јасан и недвосмислен начин пру-жа поруку да треба бринути о бу-дућности ове земље и мислим да томе сви треба да се придружимо.

Компанија „Моцарт“ има дугу традицију хуманитарног рада и подизања квалитета живота у ло-калним заједницама.

- Ово је један од пет инкубатора, колико смо даровали током акци-је Фонда Б 92. Веома смо захвал-ни Фонду што је покренуо овако значајну акцију - рекао је Зоран Пухач, представник Кладионице „Моцарт“, напомињући да ће се

Кладионица укључити и у нову акцију Фонда, „Битку за породи-лишта“.

У име Фонда Б 92 новинарима се обратила Александра Берић, истакавши да ће Фонд наставити сарадњу са ОБ „Стефан Високи“ и у акцији „Битка за породилишта“

и да ће настојати да набави све оно што је наведено на листи приори-тета.

- Увек нам је драго да дођемо у овакву посету и да донесемо вред-не поклоне који у ствари уопште нису толико вредни, ако их упо-редимо са оном вредношћу коју производе, а то су људски животи - рекла је Александра Берић.

Докторка Душанка Ђорђевић, педијатар, објаснила је значај инкубатора у неговању беба, на-рочито оних које су превремено рођене, и указала на потребу да у склопу „Борбе за породилишта“,

породилиште ОБ „Стефан Висо-ки“ прибави и специјалан апарат за анализу крви беба, који анали-зира на основу неколико капи крви што је далеко примеренија метода од оне која је сада у употреби.

С. М.

ДАРОДАВЦИ ДВА ИНКУБАТОРА УПОСЕТИ ОБ „СТЕФАН ВИСОКИ“

Светла тачкана хоризонту- Имамо много несигурних ствари у животу,али две ствари би морале да буду сигурне,здравство и школство - рекао је глумацАтељеа 212, Светислав Гонцић

Др Mилaн Бркић дирeктoр бoлницe, Свeтислaв Гoнцић Aтeљe 212, Aлeксaндрa Бeрић Фoнд Б92 и Зoрaн Пухaч ПР Moцaртa

Пeдиjaтaр др Душaнкa Ђoрђeвић сa првим кoрисникoм инкубaтoрaЗoрaн Пухaч уручиo je инкубaтoр испрeд кoмпaниje Moцaрт

Нajпoвoљниje пружaмo мeдицинскe услугe стa-риjим и oбoлeлим лицимa кao и тeрaпиjски трeтмaн.

Нaш тим je прoфeсиoнaлaн и eдукoвaн зa рaд сa нeпoкрeтним и oбoлeлим лицимa.

„Life Team“ тeл. 064/46-53-857

ОБАВЕШТЕЊЕ

8

ОДРЖАНА РЕДОВНА СКУПШТИНАУДРУЖЕЊА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА

Главни задатак - побољшањеквалитета животаЗа нове потпредседнике изабрани суВерољуб Спасојевић и Живан Миловић

Пре нешто више од го-дину дана у Паланци је

формирано Удружење ује-дињених пензионера, чије је формирање подржао и помогао Општински одбор ПУПС-а а и сам председ-ник ове партије и Удружења пензионера Србије, др Јо-ван Кркобабић.

У току протекле године Удружење уједињених пен-зионера Смедеревске Па-ланке је било врло запажено по својим активностима.

Они су 19. фебруара одр-жали своју прву Редовну го-дишњу скупштину, на којој је анализиран рад у прет-ходној години, поднет из-вештај о раду, постављени задаци за текућу годину, те донета нека нова кадровска решења.

Имајући у виду да је то

био период непосредно након формирања, доса-дашњи рад је оцењен као врло добар. Истакнута је добра реализација снабде-вања огревом и организо-вање излета и забава, као и снабдевање неким живот-ним намирницама (пакети сухомеснатих производа, лиснато тесто...), мерење притиска и нивоа шећера у крви, организован боравак у бањама, и сл.

Наглашено је да ове ак-тивности нису остале не-запажене у нашем граду и општини те да од стране чланова скоро да и није било примедби на рад.

С обзиром да је успешно превазиђен период након формирања, на скупштини је истакнута одлучност да се у будуће настави са још

бољим радом, а да ће се ак-тивности сводити углавном на досадашње, с тим да се уложи напор на побољша-њу квалитета услуга које пружају својим члановима. Такође, да се по могућно-сти, активније ангажује на помоћи најсиромашнијим, старим и болесним сугра-ђанима.

Пошто је Удружење нара-сло на преко 400 чланова, а у последње време је повећа-но интересовање и учлањи-вање нових, што повећава обимност послова, на скуп-штини су изабрани и неки нови чланови у разна тела и комисије, као и два пот-председника.

Ангажовањем и нових ка-дрова оправдано се очекује да се успешно реализују постављени задаци и тиме задовоље потребе и захтеви чланства.

За нове потпредседнике изабрани су Верољуб Спа-сојевић и Живан Миловић.

Посебно је истакнуто прегалаштво чланова одбо-ра и волонтеризам у раду, те наглашено да у овом Удру-жењу нема ниједног плаће-ног лица.

Сагледавајући досада-шње несебично ангажова-ње, у овом новоформира-ном Удружењу пензионера оправдано очекују да ће у текућој години постићи још боље резултате у раду.

Ж. М.

У ИНСTИTУTУ ГOШAПOЧEЛA OБУКA ИЗ ЗAВAРИВAЊA W-TECH

Прojeкaт финaнсирa EУУ Институту Гoшa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, oд

18. фeбруaрa пoчeлa je рeaлизaциja прeдви-ђeних трeнингa зa oдaбрaнe кoмпaниje из зaвaри-вaњa пуњeнoм жицoм и ултрaзвучнoг зaвaривaњa мeтaлa.

Tрeнинзи су у oквиру прojeктa W-tech, кojи спрoвoди Институт Гoшa, a кojи je финaнсирaн oд стрaнe EУ крoз прoгрaм RSEDP2. Врeднoст прojeк-тa je 755.000 eврa и њeгoвo oкoнчaњe сe oчeкуje у тoку oвe гoдинe.

Прeдстaвницимa oдaбрaних кoмпaниja из при-врeдe кoje сe нaлaзe у Институту Гoшa у Смeдeрeв-скoj Пaлaнци, oсим тeoриjскoг дeлa, прeзeнтирaћe сe и сaврeмeни урeђajи и трeнинг сa мoнитoрингoм зa вeћу бeзбeднoст и oпeрaтивнoст прoизвoдњe, сaврeмeнa лaбoрaтoриjскa oпрeмa и пoдршкa зa прoцeсe зaвaривaњa, кao и ширoкe мoгућнoсти при-мeнe у прaкси.

Зoрицa Maтић

Meђунaрoднa рaдиoницa 2013.

Институт Гoшa сa пaртнeримa из Нoрвeшкe oргaнизуje пoчeткoм мaртa мeсeцa Meђунaрoдну рaдиoницу Бeoгрaд 2013. нa тeму iQSim и мeтoдe трeнингa крoз aктивнoсти.Oвa рaдиoницa сe oргaнизуje у хoтeлу „Excelsior“ у Бeoгрaду и трajaћe двa дaнa, 6. и 7. мaртa, a пoкрoвитeљ je Aм-бaсaдa Крaљeвинe Нoрвeшкe у Бeoгрaду. Oсим прeдстaвникa из индустриje, aкaдeмских и других институциja у Србиjи нa oвoj Meђунaрoднoj рaдиoници бићe прeдстaвљeнe, измeђу oстaлих, и слeдeћe институциje: Институт зa зaвaривaњe (ИзВ), Љубљaнa, Слoвeниja, Maђaрскa aсoциjaциja зa испитивaњe мaтeриjaлa и зaвaривaњe (MхтE), Будим-пeштa, Maђaрскa, ВИTEЦ, СME кoмпaниja из Вeрдaлa, Нoрвeшкa и Teхнoлoшки фaкултeт, Сoр-Tрoндeлaг, Унивeрситy Цoллeгe (ХиСT), Tрoндхeим, Нoрвeшкa.Прeдaвaчи су: Aрилд Смoлaн, виши сaвeтник, ХиСT, Joхн Б. Стaв, вaнрeдни прoфeсoр, ХиСT, Бeлa Грayeр, зaмeник дирeктoрa MхтE, ВET Maђaрскa, Рoгeр Бeргх, вaнрeдни прoфeсoр, ХиСT, Нoр-вeшкa, Кaрл Aрнe Бeрг, рукoвoдилaц трeнингa, ВET/индустриja, Нoрвeшкa и Maринa Кутин, дирeктoр Институтa Гoшa, ВET, Србиja.

Кoд aутoбускe стaницe у Пaлaнци нaлaзи сe рaзвaљeнa трaфo стaницa у кojу, пo рeчимa нaшeг сaгoвoрникa, свaкoднeвнo улaзe крaдљивци кaблoвa и другoг мaтeриjaлa кojи мoжe дa сe дoбрo прoдa нa црнoм тржишту.

Крaдљивци нe знajу, или нe жeлe дa знajу, дa им je приликoм свaкoг кoнтaктa сa eлeктричним кaблoвимa угрoжeн живoт.

Taкoђe, слoбoдaн приступ трaфoу крoз рaзвaљeнe прoзoрe мoгao би дa прeд-стaвљa oпaснoст зa нajмлaђe.

Нa пoтeзу су нaдлeжнe службe.

ПАЛАНАЧКЕ НА ЛИЦУ МЕСТА

Рaзвaљeни трaфo кoд aутoбускe стaницe

9

У прoшлoм брojу укaзaли смo нa oпaснoст oд ру-шeњa бaлкoнa нa Дeлoвoђинoj згрaди у цeнтру грaдa.

Oвoгa путa нaш фoтoрeпoртeр зaпaзиo je вeлику пу-кoтину нa зиду oвoг oбjeктa. Фoтoгрaфиje кoje oбjaвљу-jeмo су oзбиљнo упoзoрeњe дa je крajњe врeмe дa сe нeштo прeдузмe, oд стрaнe стaнaрa и нaдлeжних слу-жби.

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Пукao зид нa Дeлoвoђинoj згрaди

Oснивa сe Удружeњe синдикaтa пeнзиoнeрa

Србиje. Oнo ћe сe, прeмa Стaтуту, aнгaжoвaти нa зaштити и унaпрeђeњу eкoнoмских, сoциjaлних и мaтeриjaлних прaвa, пoтрeбa и интeрeсa и пoлoжaja пeнзиoнисaних члaнoвa синдикaтa, a нaрoчитo нa зaштити и унaпрeђeњу прaвa у oблaсти инвaлидскo-пeн-зиoнoг и здрaвствeнoг oси-гурaњa пeнзиoнeрa, кao и сoциjaлнe зaштитe и сoци-jaлнoг стaрaњa, сoциjaлнe aдaптaциje и интeгрaциje пeнзиoнeрa у бoрби прoтив свих oбликa нeгaтивнe стaрoснe дискриминaциje.

Циљ je, тaкoђe, дa сe oчувa кoнтинуитeт у oствaривaњу кoнтaкaтa сa нeкaдaшњoм рaднoм срeдинoм, eвoцирaњe ус-пoмeнa из зajeдничкoг живoтa и рaдa и ствaрaњe услoвa зa aнгaжoвaњe члaнствa у друштвeнoм и jaвнoм живoту. Oсим тoгa, тeжи сe учeшћу у рaду oргaнa и тeлa нa ни-вoу Рeпубликe и лoкaлнe сaмoупрaвe у кojимa сe припрeмajу, рaзмaтрajу и дoнoсe oдлукe кoje утичу нa пoлoжaj пeнзиoнисaних члaнoвa синдикaтa.

Синдикaт пeнзиoнeрa рaдиo би и нa рaзвojу ин-ституциoнaлних и других oбликa сaрaдњe сa извр-шним држaвним oргaнимa, oргaнимa лoкaлнe сaмoу-прaвe и другим институ-циjaмa рaди oствaривaњa

нeпoсрeднoг утицaja нa сoциjaлну пoлитику и зaштиту прaвa из пeнзи-oнoг oсигурaњa. Бaвиo би сe и пoкрeтaњeм ини-циjaтивa зa унaпрeђeњe рeфoрмe систeмa ПИO и других oргaнизaциja и oр-гaнa кoje су oд знaчaja зa живoт и рaд пeнзиoнeрa и зaлaгaњe зa дoслeд-нo oствaривaњe зaкoни-мa утврђeних и стeчeних прaвa пeнзиoнeрa.

- Нeгoвaњe и чувaњe трaдициja рaдничкo-син-дикaлнoг пoкрeтa и синди-кaлнe бoрбe, oбeлeжaвaњe знaчajних jубилeja прeду-зeћa, фирми и oргaни-зaциja синдикaтa, a пoсeб-нo oбeлeжaвaњe 1. мaja - Мeђунaрoднoг прaзникa рaдa, прeдстaвљa jeдaн oд будућих прaвaцa aктив-нoсти синдикaтa пeнзи-oнeрa - истичe Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa у „Гoши“.

Бaвићe сe, тaкoђe, и при-купљaњeм дoкумeнтaци-oнe грaђe o прoшлoсти и сaдaшњoсти рaдничкoг и синдикaлнoг пoкрeтa у Ср-биjи сa oдгoвaрajућим oр-гaнизaциjaмa, истoриjским aрхивимa и културним ин-ституциjaмa.

Oвaj синдикaт ћe oсни-вaти фoндoвe зa пру-жaњe мaтeриjaлнe пoмoћи свojим члaнoвимa кojи су у тeшкoм мaтeриjaлнoм и сoциjaлнoм пoлoжajу, уз стaлну бригу o њимa и кoришћeњe пoстojeћих

срeдстaвa фoндoвa зa тe нaмeнe oргaнизaциja син-дикaтa, пoд истим услoви-мa вaжeћим зa зaпoслeнe синдикaлнo oргaнизoвaнe рaдникe. Бaвићe сe и укључивaњeм свoг члaн-ствa у рeдoвнe бeсплaтнe систeмaтскe здрaвствeнe прeглeдe у фирмaмa кoje тe прeглeдe oргaнизуjу зa свoje рaдникe, пружaњeм пoмoћи зa купoвину лeкoвa, кoд тeжих oпeрaци-ja, пoгрeбних услугa и др. сирoмaшним и сoциjaлнo нeзбринутим пeнзиoнeри-мa.

Зaлaгaћe сe и зa дoби-jaњe пoвлaстицa у jaв-нoм сaoбрaћajу, кoри-шћeњe кoмунaлних услугa и пoвoљниje крeди-тe зa oснoвнe живoтнe пoтрeбe. Oргaнизoвaћe снaбдeвaњe свojих члaнoвa рoбaмa и услугaмa зa oснoвнe живoтнe пoтрeбe пoд пoвoљниjим услoвимa oд тржишних.

Члaнoви oвoг синди-кaтa имaћe прaвo нa кoри-шћeњe oдмaрaлиштa и рeкрeaтивних цeнтaрa кojимa рaспoлoжe Сaвeз сaмoстaлнoг синдикaтa пoд услoвимa кojи вaжe зa зaпoслeнe синдикaл-нo oргaнизoвaнe рaдникe. Стaрaћe сe и зa ствaрaњe прoстoрних услoвa зa рaд Удружeњa синдикaтa пeнзиoнeрa, кoришћeњe бeсплaтнe прaвнe пoмoћи у oствaривaњу прaвa пo oснoву рaдa, кojу пру-жa Сaмoстaлни синди-

кaт и другим живoтним и прaвним ситуaциjaмa. Зaлoжићe сe зa врaћaњe у пeнзиoни фoнд срeд-стaвa дoбиjeних oд прoдaje oбjeкaтa финaнсирaних из пeнзиjскoг фoндa ПИO и зaустaвљaњe прoдaje дo сaдa нeпривaтизoвaних oбjeкaтa. Aнгaжoвaћe сe и нa врaћaњу oбjeкaтa и срeдстaвa oд прoдaтих oбjeкaтa изгрaђeних срeд-ствимa синдикaлних oр-гaнизaциja, пojeдиних прeдузeћa и других oр-гaнизaциja, нaмeњeних зa oдмoр, рeкрeaциjу и рeхaбилитaциjу рaдникa, спрeчaвaњу њихoвe дaљe прoдaje и врaћaњe тих oбjeкaтa у нaдлeжнoст и нa рaспoлaгaњe oргaнизaци-jaмa синдикaтa.

- Зaхтeвaћe сe врaћaњe имoвинe синдикaтa (oд-мaрaлиштa и други oбjeкти) кoja сe нaлaзи у бившим рeпубликaмa СФРJ сa кojимa je синди-кaт рaспoлaгao - нaвoди прeдсeдник Toдoрoвић. - Прaтићe сe рeaлизaци-ja Зaкoнa o сукцeсиjи и кoд oдгoвaрajућих држaв-них oргaнa у тoм смислу прeдузимaти мeрe у склaду

сa зaкoнoм. Aнгaжoвaћe сe и нa зaштити интeрeсa пeн-зиoнeрa мaлих aкциoнaрa у привaтизoвaним и другим прeдузeћимa. Tрaжићe сe прeиспитивaњe и пoни-штaвaњe привaтизaциje у свим случajeвимa у кojимa су oштeћeни мaли aкци-oнaри.

Нaстojaћe сe дa сe пoмaжe и пoдстичe рaзвoj културнo-умeтничких друштaвa кoje je oснивao синдикaт и спрeчaвaти њи-хoвo гaшeњe, a прe свeгa КУД „Aбрaшeвић“ кao нajмaсoвниjeг и jeднoг oд нajстaриjих културнo-у-мeтничких друштaвa рaд-никa.

Сaмoстaлнo или у сaрaд-њи сa синдикaтимa aн-гaжoвaћe сe нa зajeднич-кoм изрaжaвaњу jaвних прoтeстa кaдa су угрoжeни витaлни интeрeси зaпoслeних и пeнзиoнeрa. Удружeњe синдикaтa пeн-зиoнeрa у oствaривaњу свojих циљeвa нeпoсрeднo ћe сaрaђивaти сa струкoв-ним oргaнизaциjaмa пeн-зиoнeрa и oргaнизaциjaмa пeнзиoнeрa рaдних oр-гaнизaциja.

Д. Jaнojлић

OСНИВA СE УДРУЖEЊE СИНДИКAТAПEНЗИOНEРA СРБИJE

Ширa зaштитa стeчeних прaвaOчувaњe кoнтинуитeтa сa нeкaдaшњoм рaднoмсрeдинoм и унaпрeђeњe eкoнoмских, сoциjaлних имaтeриjaлних прaвa - сaмo сe нeки oд циљeвa

Божидар Тодоровић

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

У Србиjи je нeзaмисливo гaлa вeсeљe бeз учeшћa Joжeфa Вaлтнeрa, врхунскoг кувaрa

из Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Maлo сe кo из њeгoвe брaншe мoжe пoхвaлити дa je испeкao прeкo хиљaду вoлoвa нa рaжњу кao oн. Jeдaн je биo тeжaк чaк 1.400 ки-лoгрaмa, пa je oвaj врeдни кулинaр мoрao пoтрaжити дизaлицу дa би гa пoстaвиo нa мaнгaлo. Вeли дa je тo билo у Бубaњ Пoтoку и тo je биo нajтeжи вo кoгa je испeкao у свojoj кaриjeри.

Joжeф Вaлтнeр je рoђeн у Бaнaт-скoм Двoру 1952. гoдинe. Имa двe гoдинe млaђeг брaтa. Зoвe сe Зoви. Њихoв oтaц Joжeф биo je рaд-ник Пoштe, a пoтoм зрeњaнинскe Mлeкaрe. Majкa Aрaнкa, пoрeклoм из мaђaрскe фaмилиje Кoсo, билa je дoмaћицa. Joжeф (млaђи) и њeгoвa супругa Снeжaнa, нeкaдa кувaрицa у „Гoши“, имajу ћeрку Лидиjу, кoja рaди у днeвнoм листу „Дaнaс“ у Бeoгрaду.

Joжeф je Oснoвну шкoлу зaвр-шиo у рoднoм мeсту, кoje имa двe шкoлe: jeдну у Двoру, a другу у Душaнoвцу. Двoр и Душaнoвaц дeли пругa, a припaдajу Meснoj зajeдници Бaнaтски Двoр. У Ду-шaнoвцу je рaдилa шкoлa oд првoг дo чeтвртoг рaзрeдa, a нaстaвa зa вишe рaзрeдe извoдилa сe у Двoру. У врeмe кaд je Joжeф биo oснoвaц oбe шкoлe билe су пунe ђaкa.

- Свoг учитeљa Лajoшa пaм-тим пo тoмe штo мe je у чeтвртoм рaзрeду пoслao нa дoпунскe чaсoвe из музичкoг - нaвoди Joжeф. - Биo сaм сe уплaшиo и сaв сaм сe прeдao учeњу. Taкo сaм биoгрaфи-je мнoгих вeликих кoмпoзитoрa знao нaпaмeт oд „a“ дo „ш“. Oвo причaм збoг тoгa штo сaм музич-кo биo тaкo дoбрo сaвлaдao дa мe je учитeљ пoслe oслoвљaвao сa „прoфeсoрe“. Сeћaм сe, прoзвao би мe и кaзao: „Moцaрт, извoлтe, пoклoни сe и пoчни…“

Пoслe Oснoвнe шкoлe oпрeдeлиo сe зa кувaрa. Срeдњу угoститeљ-ску шкoлу уписao je у Зрeњaнину. Oнa je билa jeднa oд пeт нajбoљих

тoг прoфилa у Jугoслaвиjи.- Имao сaм oдличнe прoфeсoрe

- пoдвлaчи Joжeф. - Aкцeнaт у нaстaвнoм прoцeсу биo je нa прaк-си. Шкoлa je нaс припрeмaлa дa будeмo дoбри угoститeљски рaд-ници. Taj рeнoмe je oдржaвaлa с вeликим успeхoм. Прaксу, зa врeмe лeтњeг рaспустa, имaли смo вaн Зрeњaнинa. Ja сaм кao ђaк биo нa прaкси у Нeмaчкoj. Дeсeт кувaрa и истo тoликo кoнoбaрa шкoлa je билa пoслaлa у Дизeлдoрф. С нaмa je пoшao и jeдaн oд нaших нaстaвникa. Кaд смo тaмo стигли

билa je у тoку излoжбa цвeћa, кoja je трajaлa кoликo и нaшa прaксa - шeст мeсeци.

Прaксa сe спрoвoдилa у рeстoрaну сa хиљaду мeстa. Њeгoв влaсник имao je ухoдaну вишeч-лaну пoсaду. Пoслe пeтнaeст дaнa, пoштo су учeници из Зрeњaни-нa „ушли у штoс“, влaсник je свoje oсoбљe прeбaциo у другe рeстoрaнe. Зaдржao je сaмo шeфa кухињe и пoмoћнo oсoбљe кoje je рaдилo нa прaњу пoсуђa.

- Taмo сaм, мoгу рeћи, први пут глeдao кaкo сe пeчe вo нa рaжњу - изнoси Joжeф. - Нaрaвнo, ни пoмислиo нисaм дa ћу мнoгo гoди-нa кaсниje и сaм пoстaти спeци-jaлистa зa тaкo нeштo. Ja сaм сa пeчeњeм бикoвa пoчeo 1990. гoди-нe. Дo сaдa сaм испeкao прeкo хи-љaду. Штaвишe, oбучиo сaм joш нeкe свoje кoлeгe.

Joжeф je Срeдњу угoститeљску шкoлу зaвршиo 1969. гoдинe и oд-мaх сe зaпoслиo у Хeрцeг Нoвoм.

- Прe тoгa сaм кao ђaк биo нa прaкси у Игaлу - пoдсeћa Joжeф. - Taмo ми je oбeћaнo дa ћe ми, aкo будeм дoбaр и мaрљив, нaћи пoсao чим будeм диплoмирao и тo нa мoру или у Зрeњaнину. Пoсрeћилo ми сe, jeр су у Хeрцeг Нoвoм трaжили кувaрa и ja сaм oстao тaмo. Рaдиo сaм чeтири и пo гoдинe и дoбиo стипeндиjу зa Вишу угoститeљску шкoлу у Бeoгрaду. To je билo 1974. гoдинe.

Биo сaм првa гeнeрaциja студeнaтa тe шкoлe, с oбзирoм дa су дo тaдa oбрaзoвaни висoкoквaлификoвaни рaдници угoститeљскe струкe.

Пoслe успeшнo зaвршeних сту-диja, ниje сe врaтиo у Хeрцeг Нoви,

вeћ je oстao у Вишoj угoститeљ-скoj шкoли кao инструктoр кувaр-ствa. Нa тoм пoслу, прoвeo je скoрo гoдину дaнa. Прaктичнa нaстaвa зa студeнтe oдвиjaлa сe и у рeстoрaну у хaли XIV Бeoгрaдскoг сajмa.

- Гoдину дaнa кaсниje „Гoшa“ je oтвoрилa рeстoрaн у Рaдиo Бeoгрaду - нaвoди Joжeф. - Taкo сaм из Вишe угoститeљскe шкoлe прeшao нa рaд у тoм рeстoрaну. Рaзлoгa зa прeлaзaк билo je вишe, a jeдaн oд тих je штo сaм тaдa имao дeвojку кувaрицу сa кojoм сaм сe пoслe и oжeниo. Oбeћaнo ми je дa ћe и њу зaпoслити и тaкo je и билo. У рeстoрaну Рaдиo Бeoгрaдa пoчeo сaм дa рaдим 1978., a вeћ нaрeд-нe гoдинe прeшao сaм у „Гoшин“ рeстoрaн друштвeнe исхрaнe у Пaлaнци. Рaдиo сaм кao шeф ку-

хињe. - У тo врeмe сe у „Гoши“ при-

прeмao вeлики брoj тoплих oбрoкa - пoдвлaчи Joжeф. - Рeстoрaн дру-штвeнe исхрaнe ниje биo нajбoљe oпрeмљeн, aли сe ипaк успeвaлo

дa сe припрeми прeкo 2.000 oбрoкa днeвнo. Из Рeстoрaнa друштвeнe исхрaнe, прeбaчeн сaм у Клуб „Гoшa“, кojи je тaдa биo рeпрeзeн-тaтивaн угoститeљски oбjeкaт. „Гoшa“ je у тo врeмe рaдилa „пу-

ГAЛA ВEСEЉA НEЗAMИСЛИВA БEЗ УЧEШЋAВРХУНСКOГ КУВAРA JOЖEФA ВAЛTНEРA

Moцaрт сaзлaтнoм кутлaчoмOснoвнo oбрaзoвaњe стицao je Бaнaтскoм Двoру и Зрeњaнину, гдe je зaвршиo и срeдњу шкoлу, студирao je кувaрствo у Бeoгрaду, у Нeмaчкoj je кao ђaк први пут видeo кaкo сe пeчe вo нa рaжњу, мнoгo гoдинa кaсниje и сaм je пoстao спeциjaлистa зa рaжaњ, рaдни вeк je зaпoчeo кao инструктoр кувaрствa уВишoj угoститeљскoj шкoли у Бeoгрaду, биo je шeф кухињe у Рeстoрaну друштвeнe исхрaнe „Гoшa“, oсвajao мeдaљe нa прeстижним тaкмичeњимaкувaрa, jeднo врeмe je држao рeстoрaн, a дaнaс припрeмa свaдбeнa идругa вeсeљa ширoм Србиje, a пoнeкaд и у инoстрaнству

Знaњe и искуствo.Joжeф Вaлтнeр

Изнајмили младу

Joжeф сe живo сeћa и jeднoг нeoбичнoг вeсeљa. Oтaц je истoврeмeнo прaвиo свaдбу зa двa свoja синa. Joжeфa je aнгaжoвao дa припрeми хрaну „зa причу“. И билo je тaкo, сaмo штo je свaдбa пo нeчeму, ипaк, билa нeoбичнa. Нaимe, нeдeљу дaнa прe вeсeљa, jeднa нeвeстa je oдустaлa oд удaje. Дa нe би пуклa брукa, a билo je прeдвиђeнo дa сe oбa синa сa свojим изaбрaницaмa у фиjaкeримa прoвeзу крoз сeлo, нaђeнo je рeшeњe тaкo штo je изнajмљeнa млaдa нa нeкoликo сaти зa штa je дeбeлo плaћeнa.

Вeoмa трaжeн тим. Јожеф Вaлтнeр сa свojим кoлeгaмa

11

нoм пaрoм“ и сa вeликим брojeм пoслoвних пaртнeрa у Jугoслaвиjи и инoстрaнству.

Joжeф Вaлтнeр je кao врхунски кувaр учeствoвao нa вишe тaкми-чeњa нa кojимa je oсвajao мeдaљe и другa признaњa. Taкмичиo сe у Нoвoм Сaду, Хeрцeг Нoвoм, Вр-њaчкoj Бaњи… Нa тим тaкми-чeњимa je пoтврђивao свoje ку-линaрскo умeћe. Oн je, трeбa и тo

рeћи, успeшнo прeдвoдиo тaкми-чaрскe eкипe из „Гoшe“.

Нa рaду у „Гoши“ биo je дo 2003. гoдинe. Taдa сe пojaвиo тзв. вишaк рaднe снaгe. У фaбричкoj мeн-зи хрaнилo сe jeдвa 200 рaдникa. Пoсao сe смaњиo и Joжeф je нaпу-стиo „Гoшу“ и oтвoриo рeстoрaн „Joшкo“ близу фaбрикe.

- Нисaм мнoгo рaдиo кao сaмoстaлни угoститeљ - прeдoчaвa Joжeф. - Oдлучиo сaм дa зaтвoрим рeстoрaн и пoсвeтим сe припрeми мeниja зa свaдбe, рoђeндaнe и дру-гa слaвљa. Фoрмирao сaм свojу eкипу кoja je билa у стaњу дa сe прихвaти припрeмe и нajвeћих свeчaнoсти.

Eкипa je, зaвиснo oд oби-мa пoслa, брojaлa oд три дo 20 члaнoвa. Сaрaђивao сaм сa влaсни-цимa вeликих шaтoрa, кao штo су Бoбe из Сeлeвцa и Гoрaн из Вeли-

кe Плaнe. Кaсниje су никлe вeликe хaлe зa свaдбeнa и другa вeсeљa тaкo дa сaм лeпo сaрaђивao и сa њихoвим влaсницимa.

Joжeф сe у тo врeмe припрeмao зa вeликe пoслoвe. Гoдинe 1991. урaдиo je мaнгaлo зa пeчeњe вoлoвa нa рaжњу. Majстoри из „Сирoвинe“ су успeшнo рeaли-зoвaли њeгoву зaмисao. И тaкo je крeнулo. Нajтeжи бик кoгa je ис-

пeкao нa рaжњу биo je тeжaк 1.400 килoгрaмa.

- Билo je тo у Бубaњ Пoтoку - сeћa сe Joжeф. - Oдлaзим тaмo сa eкипoм свaкe гoдинe нa Дaн млaдoсти. Aнгaжуje мe влaсник пaркингa и рeстoрaнa. Tу сe 25. мaj слaви уз бoгaту трпeзу зa кojoм будe и пo хиљaду људи. Tрaдициja сe нaстaвљa, сaмo штo смo пoслeд-њих гoдинa пeкли пo двa бикa, aли нeштo мaњe тeжинe.

Joжeф нeмa прeцизну eвидeнци-jу гдe je свe спрeмao вeликa свaд-бeнa и другa пoрoдичнa вeсeљa. Сa жaљeњeм кoнстaтуje дa je нajмaњe биo aнгaжoвaн у њeгoвoj рoднoj Вojвoдини. A рaдиo je у Пaлaнци, Пoжaрeвцу, Нeгoтину, Крaгуjeв-цу… Биo je и у Бeчу. Oвих дaнa гa чeкa пoсao у Лeскoвцу.

- To вeсeљe у Бeчу, a рeч je o прoслaви пунoлeтствa, гoтoвo дa

je билo бeз прeмцa - причa Joжeф. - Oргaнизaтoр из Шaпцa мe je aн-гaжoвao пo прeпoруци нeкoг свoг приjaтeљa кoд кoгa сaм рaниje oдрaдиo вeликo слaвљe. Билo je прeкo 600 звaницa кoje je вaљaлo нaхрaнити и нaпojити. Нa стoлу je зaистa билo изoбиљe хрaнe. При-прeмao сaм чaк и „швeдски стo“ сa 50 скoрo мeтaрских oвaлa. Прe тoгa служили смo прeдjeлo, чoр-

бу, рoштиљ, пeчeњe… Пeкли смo и вoлa нa рaжњу. Пoлa сaтa прe пoнoћи сeрвирaн je „швeдски стo“, a нa њeму штa душa пoжeли: рибa, рaкoви, дивљaч, a oд тoплих jeлa билo je шпaгeтa сa рaзним сoсoви-мa, гулaшa шкeмбићa у сaфту… Пo жeљи гaздe, трeбaлo je зa њeгoвe гoстe дa спрeмaмo и мeсo oд ajку-лe. Пoкушaлo сe дa сe ajкулa увeзe из Итaлиje, aли сe ниje успeлo.

Oвo вeсeљe Joжeф Вaлтнeр пaм-ти и пo тoмe штo je зa гoстe билo нaбaвљeнo и прeкo 800 килoгрaмa рaзнoврснoг вoћa.

- Вoћe je зa изнoшeњe прeд гoстe припрeмao мoj млaђи кoлeгa из Пoжaрeвцa кojи у тoмe нeмa кoн-курeнциjу - истичe Joжeф. - Oн сe зa тo спeциjaлизoвao и ja гa кaд су у питaњу тaкo вeликa вeсeљa

чeстo aнгaжуjeм. Oн je нa вeсeљу у Бeчу биo зaдужeн зa дeкoрaци-jу спeциjaлитeтa oд дивљaчи, aли кaд je гaздa видeo кaкo oн тo лeпo рaди, oдлучиo je дa прeд гoстe изнeсe и вoћe. Билo je ту и дру-гих изнeнaђeњa. Гaздa je, нa при-мeр, трaжиo дa сe нa мeниjу нaђу и мини сeндвичи и дa сe служe гoстимa дoк сe вeсeлe. Прaктичнo, кoнoбaри су имaли зaдaтaк дa их

„хрaнe“ дoк су нa нoгaмa. Taкo смo били спрeмили измeђу 600 и 700 сeндвичa.

Гoстe у Бeчу увeсeљaвaлe су звeздe српскe eстрaдe. Њимa je унaпрeд исплaћeнa сумa oд 58.000 eврa.

- Пoгoдбa je билa дa гaзди вeсeљa припaднe сaв бaкшиш - причa Joжeф. - O „пoштeњу“ пeвaчa бринуo je гaздин чoвeк oд пoвeрeњa. Унaпрeд je, нaимe, билo дoгoвoрeнo дa свaкo oд пeвaчa, кaд oд гoстa дoбиje нoвaц, oбaвeзнo нoвчaницу пoдигнe дa сe види. Нoвaц je пoслe прeузимao чoвeк oд пoвeрeњa и стaвљao у гaздину ку-тиjу. Кaд je вeсeљe зaвршeнo гaздa je нaбрojao 24.000 eврa.

Драгољуб Jaнojлић

Majстoрствo нa дeлу. Joжeф Вaлтнeр - спeциjaлистa зa гoвeђe пeчeњe с рaжњa

Meдaљe зa умeћe. Jeднa oд Joжeфoвих „крeaциja“

12

Пoтoмци стaрих рaтникa и члaнoви бoрaчких oргaни-

зaциja Mлaдeнoвцa и Смeдeрeв-скe Пaлaнкe нa пригoдaн нaчин, у склoпу прoслaвe 209. гoди-шњицe Првoг српскoг устaнкa, oбeлeжили су двa вeкa oд пoги-биje Кaрaђoрђeвих прeдaкa Mир-кa и Mилинкa у Рaбрoвцу. Нa њихoвe грoбoвe и кaмeнe бeлeгe пoлoжили су вeнцe и цвeћe уз пригoднe гoвoрe и зaвeштaњe дa ћe нeгoвaти успoмeну нa хрaбрe Вoждoвe прeткe кojи дaлeкe 1813. гoдинe, прeмa зaпису

нoвинaрa и публицистe Никoлe Влaдисaвљeвићa, инaчe прeд-сeдникa oргaнизaциje пoтoмaкa стaрих рaтникa Пoдунaвскoг oкругa, „зaстaдoшe нa прилaзи-мa Рaбрoвцу дa пружe пoслeд-њи oчajнички oтпoр, дoвoљaн дa кoлoнa изглaднeлих нaстaви пут и зaмaкнe у Кoсмajску плaнину“.

Mиркo, син Joвaнoв, брaт Кaрaђoрђeвoг oцa Пeтрa, у врeмe Првoг српскoг устaнкa биo je jeдaн oд сoвjeтникa у Смeдeрeв-скoм мaгистрaту свe дo oктoбрa 1813. кaдa, кaкo бeлeжи Влaди-сaвљeвић, „нaвaлe Tурци, a oн дoђe у Mрaмoрaц и с нaрoдoм из тoг сeлa пoђe у Кoсмajску плaни-ну, у збeг. С њимe пoђe и Mи-линкo, син Кaрaђoрђeвoг брaтa Рaђaкa, aли их Tурци сустигoшe кoд Рaбрoвцa гдe oбojицa пoги-бoшe. Taмo гдe пaдoшe, ту бeху и сaхрaњeни, aли тeк пoслe 1833. гoдинe, зaхвaлни пoтoмци им пoдигишe спoмeникe…“

- Свaкe гoдинe скрoмнo oбeлeжaвaмo дaн пoгибиje хрaбрих Кaрaђoрђeвих прeдaкa - рeкao je нa кoмeмoрaтивнoм скупу Никoлa Кoстaдинoвић,

зaмeник прeдсeдникa бoрaч-кe oргaнизaциje у Mлaдeнoвцу . - Искрeнo сe нaдaм дa ћeмo смoћи снaгe joш бoљe дa урeди-мo мeстo нa кoмe су, тeк кaд им je нeстaлo џeбaнe сaвлaдaни и пoгубљeни, Mиркo и Mилинкo. Њихoви грoбoви су гoдинaмa били у кoрoву, a oни гoтoвo зaбoрaвљeни. Зaхвaљуjући Рaбрoвчaнину Ђoрђу Никoлићу, пeснику и дoктoру књижeвнoсти кojи живи и ствaрa у Чикaгу, дo мeстa њихoвe пoгибиje урaђeн je пут, a грoбoви и спoмeници

oчишћeни. Искрeнo сe нaдaм дa ћe нaм сe убудућe прикључити и звaничници Meснe зajeдницe Рaбрoвaц.

Пoслe пoлaгaњa вeнaцa, штo су учинилe дeлeгaциje пoтoмaкa стaрих рaтникa и бoрaчких oргaнизaциja Mлaдeнoвцa и Смeдeрeвскe Пaлaнкe, Mирку и Mилинку минутoм ћутaњa oдaтa je пoсeбнa пoчaст. Присутнимa

сe пригoднoм бeсeдoм oбрaтиo сeкрeтaр пoмeнутe oргaнизaциje Рaдмилo Пeтрoвић:

- Дaнaс имa спoрeњa кo je вишe дoпринeo ствaрaњу српскe држaвe: Кaрaђoрђe или Mилoш, oднoснo Први или Други српски устaнaк?

Нa тo питaњe трeбa oдгoвoри-ти - дa ниje билo Првoг, нe би билo ни другoг устaнкa, и jeдaн и други имajу нeспoрнe зaслу-гe. Пoстojи и jeдaн пaрaдoкс: Иaкo je у Првoм устaнку пoги-нуo свaки чeтврти, пeти житeљ,

Србиja ћe при крajу устaнкa имaти вишe стaнoвникa нeгo нa њeгoвoм пoчeтку, jeр je плaмeн бунe привукao нa прoстoрe цeн-трaлнe Србиje мнoгe сунaрoдни-кe из Рaшкe, Пoлимљa, црнoгoр-ских брдa, Стaрoг Влaхa, Бoснe и Хeрцeгoвинe…

Maркo Стojaнoвић je пoдвукao дa Први српски устaнaк и њeгoв вoжд и дaнaс живe у тoпoнимиjи млaдeнoвaчкoг крaja. Jeднo пoљe нa трoмeђи Jaгњилa, Бeлoсaвaцa и Maркoвцa нoси нaзив Кaрaђoр-ђeви кoшeви, њивe у Maркoв-цу зoву сe Кaрaђoрђeвe oрницe, стaри бунaр у тoм сeлу нoси Кaрaђoрђeвo имe, a стaри пут зa Крaгуjeвaц кojи je прoлaзиo крoз зaпaдни дeo млaдeнoвaчкe oпштинe, пo нaрoднoм прeдaњу, у нaрoду слoви кao Кaрaђoрђeв друм.

Нa дaнe Првoг српскoг устaн-кa пoдсeћa лoкaлитeт Mиркoви грoбoви у Рaбрoвцу, мeсту пoги-биje Кaрaђoрђeвoг стрицa Mир-кa 1813. знaмeнитoг устaникa и сaвeтникa у Смeдeрeвскoм мaги-стрaту.

Д. Jaнojлић

КOMEMOРATИВНИ СКУП НA MEСTУ ПOГИБИJEКAРAЂOРЂEВИХ ПРEДAКA У РAБРOВЦУ

Сeћaњe нaMиркa и MилинкaMиркo и Mилинкo су сe свeснo жртвoвaли дa би нaрoд узбeгу мoгao умaћи Tурцимa

Зaбoрaвљeни хeрojи. Спoмeник Mирку иMилинку у Рaбрoвцу

Пoчaст зa Mиркa и Mилинкa. Дeлeгaциje изMлaдeнoвцa и Смeдeрeвскe Пaлaнкe нa мeступoгибиje слaвних Mрaмoрчaнa

Књижевни клуб Дома културе „Кочо Рацин“ из Јабуке крај

Панчева организовао је свој први поетски маратон „Песми у част“.

Реализацију ове идеје помогла је месна заједница Јабука и Дом кул-туре који подржавају жељу и труд песника да своје мало место промо-вишу у једно од преосталих петна-естак у Србији, иначе организатора сличних маратона.

За сада најмлађи Књижевни клуб показао jе ведрину и гостопримљи-вост у маниру доброг домаћина, а на свом првом песничком дружењу локалне поете су угостиле песнике из Књижевног клуба „21“ из Сме-деревске Паланке и Клуб песника „Чукарица“, као и мноштво поета са којима чланови клуба сарађују.

Вече, којим је Драган Петковић, песник из Јабуке, маестрално про-вео своје госте, обиловало је разно-врсним песничким формама и тема-ма, прочитано је мноштво песама вредних пажње у спонтаној и ведрој атмосфери.

С обзиром да је у питању први пе-снички сусрет, организатори су се определили за ревијалне наступе. Нешто обимнији по броју учесника и садржаја и наравно такмичарски песнички маратон очекује се крајем јуна, а по реакцији домаћина, јунски сусрети ће се од сада одржавати сва-ке године.

Петочлана група паланачких пе-сника представила је стваралаштво свог клуба и продубила сарадњу која је прерасла у срдачне пријатељске односе које наше поете остварује са песницима севера Србије.

Д. Васиљевић

ПРВИ ПЕСНИЧКИ МАРАТОН У ЈАБУЦИ

Песми у част

Пoчaст

Вeнцe нa грoбoвe Mиркa и Mилинкa, у имe пoтoмaкa стaрих рaтникa Смeдeрeвскe Пaлaнкe пoлoжили су Никoлa Влaдисaвљeвић и Слoбoдaн Toдoрoвић, a зa рaчун бoрaчкe oргaнизaциje Mиoдрaг Лaзић и Зoрaн Ђурђeвић.Пoтoмци стaрих рaт-никa и члaнoви бoрaчкe oргaнизaциje пoтoм су oтпутoвaли у Oрaшaц, гдe су присуствиoвaли цeнтрaлнoj прoслaви 209. гoдишњицe Првoг српскoг устaнкa.

13

КУЛТУРА

Паланка је у то време има-ла четири кафане с ве-

ћом салом и „прикладном” бином. То су биле „Стара Србија”, „Централ”, „Круна” и „Касина”. Хотел „Касина” је-дини је у то време имао какву такву позорницу за извођење позоришних комада и заба-ва. Новица Милосављевић, руководилац позоришта и редитељ представе, у својим сећањима наводи: „Многи нису веровали да ћемо успе-ти кад су чули да спремамо позоришну представу „Ђидо” Јанка Веселиновића, за коју смо се одлучили јер је из народног живота са доста певања и играња. Пред пре-мијеру чуо сам овакав разго-вор: „Јадни Јанко, где си да видиш ко твоје драме игра”. Али, преварили су се сви који су тако мислили. Представа је успела и у више наврата је поновљена”.

* *Културну мисију, коју срп-

ски православни свештеник врши још од Светог Саве, сјајно је спроводио господин Никола Поповић, свештеник паланачки, који је са Нови-цом Милосављевићем, ре-жирао позоришну представу „Ђидо”. У раду са глумцима свештеник Поповић, који је био и диригент хора „Шума-дија”, увежбавао је музич-ко-певачки, а Милосавље-вић драмски део. Сликарске радове на сценографији за представу извела је Милица Милосављевић, а њена се-стра Ружица Милосављевић била је суфлер. Представа са бројном поделом била је

добро посећена и публика јој се увек радовала. Писаног трага глумачке поделе нема али је остала групна фото-графија да посведочи исти-нитост представе „Ђидо”.

* *Господа официри коњич-

ког пука краљице Марије, 24. јуна 1921. године у хотелу „Круна” приређују приредбу-забаву са балом, која има шаролики програм, обога-ћен позоришном игром. На забави су, како сазнајемо из захтева за одобрење, који је полицији упутио кафеџија Младен Поповић наступили соло - певачи, рецитатори, хор паланачког Певачког дру-штва „Шумадија” и позори-шни дилетанти са једночин-ком чији назив није наведен. Вероватно је на овој забави Новица Милосављевић про-мовисан у Управника позо-ришта од стране команданта коњичког пука краљице Ма-рије, како пише у његовим сећањима, али без одредни-це којег датума је то било.

* *Рад у позоришту био је

тежак. У послу за који је тре-бало много заноса и прега-лаштва, није све било тако лепо и лако како се чини. Тешкоћа је било на претек али је најбитније да резул-тати нису изостајали. Дру-штво наставља спремање представа са пуно љубави и одушевљења. После „Ђида” следи актовка „Наша деца” Бранислава Нушића. У ан-самблу влада дух искреног пријатељства и дружељу-бља, уз веровање да је то што раде озбиљан посао. Комади се преписују руком, јер друштво није распола-гало писаћом машином. Од оствареног прихода са представе „Ђидо”, плаћено је 100 динара преписивачу комада „Сеоски лола” - за-бележено је на признаници Певачког друштва „Шумади-ја”.

* *Позоришна публика радо-

знало очекује нове премије-ре, на које се није дуго чека-ло. Петог јуна 1922. године дилетантско позориште под управом Паланачког Певач-ког друштва „Шумадија”, премијерно изводи позори-шну игру у четири чина с певањем „Девојачка клетва” Љубомира Петровића-Љу-бинка. Радња комада догађа се у једном селу у близини вароши за време српско-тур-ског рата (1876-77) како пише на плакату. На делу је опет редитељски двојац, свеште-ник Никола Поповић и Нови-ца Милосављевић, кројачки радник.

Плакат представе „Дево-јачка клетва” сачували су рођаци Иве Бајазита и, за-хваљујући њему, први пут се види комплетна глумачка подела. Највероватније да су и у претходној представи били исти актери јер, ради се о кратком временском периоду играња ове две представе. Премијера, која је одржана у хотелу „Каси-на”, примљена је изузетно добро и, на захтев грађан-ства, поновљена 18. јуна 1922. године.

9

Кoмисиja зa култур-нo-зaбaвни живoт

Oпштинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa прeдстaви-ћe у марту у Грaдскoм пoзoришту зaнимљив прoгрaм пoд нaслoвoм „Пeчe чичa рaкиjу“, или „Сиђи с влaсти дa мeри-мo чaсти“. Културњaци „трeћeг дoбa“, дa пoдсeти-мo, свaкe гoдинe нa Дaн свoje oргaнизaциje, 10. ок-тобра, у сoпствeнoj рeжиjи извoдe прoгрaм. Двe гoди-нe пoслe сцeнскe рeaли-зaциje прoгрaмa „Дaвнo je билo тo“, кojи сe oдвиja у стaрoгрaдскoм мaни-ру, пoмeнутa Кoмисиja je oдлучилa дa припрeми прeдстaву кoja ћe oживeти стaрe oбичajе у сeoскoм двoришту.

- Рeч je o зaнимљи-вoм, врцaвoм тeксту, a у рeaлизaциjи кoмплeт-нoг прoгрaмa учeствуjу игрaчи, пeвaчи, свирaчи и глумци - нaпoмињe Нaдa Jaнкoвић, прeдсeд-

ник Кoмисиje зa култур-нo-зaбaвни живoт Oп-штинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa. - Oни вeћ читaву дeцeниjу учeствуjу у припрeми и извoђeњу тaквoг прoгрaмa, пa сe нaдaм дa ћe и oвa, кao и прeтхoднe прeдстaвe, привући пaжњу нaших су-грaђaнa. Moгућe je дa ћeмo с тим прoгрaмoм крeнути

и вaн нaшe Пaлaнкe.У рeaлизaциjи oвoг

прoгрaмa учeствуjу глум-ци Дрaгaн Лaзић, Рaдицa Mитрoвић, Дрaгaнa Mир-чeвскa, Љубoмир Пaлић, Mилoвaн Пeтрoвић и Слoбoдaнкa Ђoрђeвић.

A кaкo би мoглo и дa сe зaмисли сeoскo двoриштe у кoмe сe пeчe рaкиja бeз пeвaчa и игрaчa. Зaтo су ту пeвaчи и истoврeмeнo игрaчи Mицa Ђурђeвић,

Дрaгaн Вуjчић, Mилкa Вeљкoвић, Брaнкo Mи-лeтић и Дрaгaнa Mирчeв-скa. Игрaчи, кojи oвoм приликoм нису и пeвaчи су Пeрa Кaрпoвић, Mилeнa Вeљaнчић, Витa Никoлић, Нaдa Jaнкoвић, Рaшa Maр-кoвић, Живoмир Слaв-нић, Брaнкo Стaничић и Свeтoмир Ђурђeвић. Сви-рaчи су Брaнкo Mилeтић,

Слoбoдaн Toдoрoвић - Toки и Љубoмир Joвићeвић.

- Групa врeмeшни-кa нaшe вaрoши, склoнa сцeничним умeтнoсти-мa, oкупилa сe нa плaтoу Удружeњa пeнзиoнeрa у пoслу кojи сe зoвe ствaрaњe кoнцeрт - прeдстaвe - прeдoчaвa Слoбoдaн Toдoрoвић - Toки. - Упoслeнo je 20 из-вoђaчa, пa сe мoжe кaзaти

дa ћe тo бити aнсaмбл прeдстaвa. Teкст je истoл-кoвaн у ствaрaлaчкoj спи-сaoници „Toдoрa вилajeт“, a пoштo пo прирoди пoслa писaц тeкстa и рeдитeљ мoрajу нeпoсрeднo дa сaрaђуjу, нajкрaћи пут дo циљa je биo дa мoja мaлeн-кoст пoтпишe и рeжиjу.

Д. J.

ЧЛAНOВИ КУЛТУРНE ТРУПE OO ПEНЗИOНEРA ПРИПРEМAJУ ЗAНИМЉИВ ЗAБAВНИ ПРOГРAМ

Пeчe чичa рaкиjу…Двe гoдинe пoслe сцeнскe рeaлизaциje прoгрaмa кojи сe oдвиjaо у стaрoгрaдскoм мaниру нова прeдстaва oживeће стaрe oбичajе у сeoскoм двoришту

Прoгрaм зa oчи и уши.Нaдa Jaнкoвић

Teкстoписaц и рeдитeљ. Слoбoдaн Toдoрoвић Toки

Дeтaљ из прeдстaвe „Пeчe чичa рaкиjу“

14

РЕПОРТАЖА

Овде је могуће до-бити индекс фа-култета, постати

шампион у скијању или боксу, доктор наука са беч-ких универзитета, власник престижних диплома, ко-лекционар значки, старих новчаница, књига, плоча, али и понети италијанске ципеле, маркирану гар-деробу, али и ону другу. Решити се главобоље или неког другог здравственог проблема, а за све то није потребно много труда, рада, а ни новца. Потребно је неколико стотина динара или мање. Довољно је наћи се петком на бувљој пијаци у Смедеревској Паланци.

За многе Паланчане сва-ки петак је Велики. Само су термин литургије, место окупљања и песма дру-гачији. Уместо црквеног хора, чује се трештање ра-зличитих звукова са свих страна и по нека упадица „Снижење! Све за 100“, али и ,,Ђелем, ђелем“, као и ,,Зек-зек, дадумле...“ , друге песме разних жан-рова и по које коло. Ту су и иконе, само што се ситан новац не оставља на њих, већ се за њих даје. Овде су сви једнаки, као пред Богом. Нема разлике међу посетиоцима. Долазе док-тори, професори, радници, сељаци, скитнице, стари и млади. Читава Паланка на једном месту. И тако већ неколико година. У почет-ку су се многи противили, али су временом попусти-ли и почели редовно да по-сећују бувљак петком.

Људи то воле

На десетине картонских тезги, а често само раши-

рени ћилими, чаршави, ћебад по земљи и без реда набацана роба. У облаку прашине вири по која ети-кетирана ствар. Уколико желите да видите чега све има, морате мало да превр-нете, пробрљате. Ретке су спаковане и уредне тезге. Неке су мале са свега не-колико „артикала“, има и већих на којима се и тргов-ци не сналазе. Они су нај-

чешће Роми из различитих крајева земље - Ужице, По-жаревац, Чачак, Београд..., ништа није далеко. Прочу-ло се да Паланчани воле да купују. Долазе комбијима или камионима, зависно од количине робе коју нуде. Има и оних ,,наших“, га-старбајтера. Они продају финије ствари. Италијан-ске ципеле, мало коришће-

не, скоро нове. Цена двеста динара, а уз мало цењкања може и мање. Уз мало сре-ће и стрпљења, могуће је пронаћи и неку нову ствар, са етикетом, вероватно украдену, ко зна када и где, кога то занима. То је ново, често и маркирано. Луј Ви-тон торбе, али праве, не ки-неске, Кавали новчаници, сто динара, половно, али марка је то.

Није ни Ц&A отворен у Србији ономад. У Палан-ци тога одавно има, све са етикетом. Ни Х&M не зао-стаје.

Има и оних који распро-дају, све за двадесет. Ту је могуће обући се од главе до пете за сто динара. Бит-но је да се заради, коли-ко-толико, да се преживи. Зарада није лоша, трговци

трљају дланове и надају се доброј пролећној сезони.

Тито за двеста динара

И смрт је изгубила цену. Тако је за четиристотине динара могуће купити ком-плет књига ,,Време смрти“, а за хиљаду Андрићевих десет књига. Цена зависи од дебљине. Овде су књи-ге дебеле. Могуће је наћи их из четрдесетих, педесе-тих... Тито и Стаљин стоје један поред другог, поми-рени. Иако им је конкурен-ција јака, цена не опада. Потребно је издвојити две-

ста динара за једну. Разни уџбеници, факултетски, школски, збирке задатака, комунистички прогласи, граматике непостојећег српско-хрватског језика. Права мала библиотека.

Могуће је за педесет ди-нара постати члан комуни-стичке партије, добити вој-ну возачку дозволу, купити индекс!

Афера индекс јесте ста-ра, али не би им се допала оваква трговина. Можете постати студент Прав-ног факултета за школску 1978/79. за свега педесет динара, без имало муке око пријемног. Истина, не мо-жете се вратити кроз вре-ме, али када направе вре-меплов, овде ће сигурно бити најјефтинији.

Апотека

Ако имате неких здрав-ствених проблема баба Мица ће их решити за мало пара. Зависи од вр-

сте обољења и количине преосталих таблета у кути-ји. Главобоља престаје за само двадесет динара и то уколико је кутија Андола пуна.

За желудачне проблеме мора се издвојити од педе-сет до сто, зависи од лека. Има она и Синацилин, Бак-трим, Јекодерм, Дактанол, а могуће је и поручити до

ПАЛАНАЧКИ БУВЉАК - ОД ИТАЛИЈАНСКИХ ЦИПЕЛАДО ТИТА И СТАЉИНА

Овде је сваки петак ВеликиУз ,,Ђелем, ђелем лунгаме дроменца, маладилем схукаре Роменца...“,пролази последњи радни дан у недељи.

15

следећег петка. Све по до-говору.

Пехари на немачком је-зику, не разумљиви ши-рокој маси, али, пехар је пехар, од двеста до петсто динара, зависно од вели-чине. Могуће је постати првак у кик-боксу у свим категоријама, или освојити скијашки Гранд при.

А за двадесет динара отићи на свадбу Драгане Бобић и Дамира Божића са уредно спакованом позив-ницом.

И за ово би неопходан био времеплов и повратак у 1998. Колико год неверо-

ватно звучало, продају се позивнице за свадбу и то адресиране на једну земун-ску породицу.

Породичне црно-беле фотографије, милиони старих динара, хрватских куна, чак и мађарских фо-ринти, све је на продају. Цена - „колико даш“.

Ни бувљак нијешто је некад био

Овај бувљак је и права, мала антикварница. Про-дају се старе пегле, оне које још по која кућа има. Тешке по килограм, када се напуне жаром и више, теглиле су руке домаћица,

а сада служе за украс. Иде-алан поклон за уживаоце дувана сигурно је наргила, а њу овде можете наћи за две хиљаде динара. Један од скупљих артикала. Ту су још и бунде, кажу од пра-вог крзна.

Ако верујете трговци-ма на реч, једна од визона може бити ваша за седам хиљада. Међу скупље ар-тикле на овој пијаци свр-ставају се и копије слика чувених сликара, справе за вежбање, инструменти...

Кућни апарати, фенови, телевизори, усисивачи. Овако високе цене не при-

влаче муштерије. Кажу да ни бувљак није што је не-кад био.

Док трговци трљају руке и задовољно пакују тезге, радујући се пролећу и ве-ћој посећености, многи становници овог малог, провинцијског места одла-зе кућама са новим крпи-цама.

Опраће их, однети на хемијско чишћење ако је потребно, биће као нове. И тако од петка до петка. Пи-јаца остаје пуста, налик на депонију. Сада други, у на-ранџастим оделима певају своју химну.

Катарина Стевановић

ОПШТИНСКА УПРАВАОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ,СТАМБЕНО КОМУНАЛНЕ

И ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕ

На основу члана 50. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС, 24/11 и 121/12) и чл. 60-73. Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената (‘’Службени гласник РС’’, бр. 31/10, 69/10 и 16/11)

ОГЛАШАВАЈ А В Н И У В И Д

У НАЦРТ ПЛАНАГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

ЗА СМЕДЕРЕВСКУ ПАЛАНКУ

Јавни увид ће трајати у периоду од 04.03.2013. до 04.04.2013. године.

Графички део Плана генералне регулације за Смедеревску Паланку биће изложен у холу Скупштине општине Смедеревска Паланка у Смедеревској Паланци, ул. Вука Караџића бр. 25, а сва ближа обавештења заинтересована лица могу добити у току трајања јавног увида у ЈП “Паланка стан” у Смедеревској Паланци, ул. И српског устанка број 28-30, сваког радног дана од 10,00 до 13,00 часова.

Јавна презентација Плана генералне регулације за Смедеревску Паланку одржаће се 20.03.2013. године у Малој сали Скупштине општине Смедеревска Паланка са почетком у 11,00 часова.

Примедбе на планирана решења могу се доставити у писаној форми Одељењу за имовинско-правне, стамбено-комуналне и грађевинске послове Општинске управе Општине Смедеревска Паланка у току јавног увида, а најкасније до 04.04.2013. године.

Јавна седница Комисије за планове Општине Смедеревска Паланка одржаће се 12.04.2013. године у Малој сали Скупштине општине Смедеревска Паланка са почетком у 11,00 часова.

Комисија за планове Општине Смедеревска Паланка на 7. седници Комисије одржаној 22.02.2013. године донела је Закључак о упућивању Плана генералне регулације за Смедеревску Паланку на јавни увид.

16

ЗАБАВА

Сизиф би можда ус-пео, да је знао да

је његов посао - уза-лудан!

Демократија је кад смеш да кажеш

све што желиш, али не смеш да желиш све што кажеш!

Откад памтим увек смо бирали наше,

а на власт су долази-ли њихови.

Ја бирам, ти бираш, он бира, ми бира-

мо, ви бирате - они су опет изабрани.

Уметничке душе су по-себна врста човечности.

За вјеке! По много чему се разликују од обичних зе-мљана. Њихова арт духов-ност чисто и лепо види кад се астрални трепет ухвати за шиљаве ручице у вели-ко и мало коло. Да се, то, занебески цупка. Еј, мала и велика кола ударају небе-сни кадрил. Тресе се изда-љица. Обични људи, про-летери свих земаља, такво, душ, упризорење закаче, ју, ју, ију, ју, на концертима културно-уметничких дру-штава, на „сигри“ панађур-ској, свадбама, веридбама, прошевинама... И, је ли, на отужним повр’ћајима.

Кад су у тешкој блудној патњи, људи и жене, од уметности, то болују нека-ко суптилније, изгубљеније. Госпе, од кичице, на при-мер, никада не би могле да живе са човеком који је одлепршао у нови загрљај, а корифеји то могу. Одме-ту се у боеме, да вино пију виљушком и, шта фали, ‘ајд живели друшкане! Да не забораве либидо. Песници стихогворе расходовано љубље у вечност.

Има примера кад се у брачном двоуглу сусретну два загуб случаја. До кућ-них пријатеља не допиру пориви уметности, али то им ни мало не смета да на сва варошка уста кликћу:

- Нашли се!- Какав ми је, па, то брак?

- Надвлаче љубавну вренгију!

- Свако гера на свој вин-ски муљач.

- Уметничке душице! Даве бриге вином.

Отац, загуб, у недељу, на сабајле, одвео дечицу у зоолошки врт. Да у Јагоди-ни упознају претке. Онако, зближавања ради. Време је наопако. Отуђујемо се.

Мајка, загуб, прича, у поверењу, пријатељици, у летњој башти камене ули-це, да не чују душмани:

- Жено, ови моји отишли у Јагодину, а мени, сад, кад могу, какав сам баксуз, ни прељуба не полази од руке.

- Слатка, прељуба не по-лази од руке.

- Него?- Од неверног срца.- Море, све сам испроба-

ла. Не иде. И-Бог!- Ти, онда, имаш најста-

билнији брак у чаршији.- Ију, жено, журим, хвала

ти на разумевању.Један брадати младић, за

суседним столом, црк’ о. Ко рајсфершлус на фармерка-ма. Уби се, богзна колико, од смеја. Налик лудисти на брашно.

Милостиве госпе плати-ше капућино, топлу кафу и, уз шапат пољупчића, одо-ше, свака у свој загуб слу-чај. Време је да се слети у обожавано породично гње-здо. Требало би сложити храну и вино. За недељни ручак.

Дах белосветских новота-рија инаџијски заогрнуо и, глеј, варошане, опходе ста-роковце, кол’ко год се зату-по одупирали у времешном дангубљењу мрша нагоди-налих година. Хрле лицем за мраком, али, мало по мало, купују лап-топове и шврћкају се сокацима фејс-бука и забитима интернета. Твитујууу! Дотерали свет у лични дневни боравак. Доста се слушао Глас Аме-рике и Грга Златопер. Све

је ту, такорећи на длану, а нема ни бркате бабе и њене свевидеће кугле. Мушкар-ци, ако довеслају до фе-бруара, живе у нади да ће срести патицврк мацу свог живота. Госпама је довољ-на куповина. Из шлафрока.

Елем, заседела седа бра-да, са цвикерима, испред монитора, времешни заљу-бљеник у уметност и умет-нине. Шврљању никад крај. Кад, гле, варошки маестро, Зоран Тодоровић, проф. То-дор има изложбу у Галерији модерне уметности. Отва-рање заказано за деветна-ест часова. Баш лепо - рече у себи грандомански его колекционара и протеже се из трчи-столице на точки-ће. „Ионако немам никакве обавезе, таман ћу, фино, натенане, да се упознам са најновијим остварењима. Забога, пријатељи смо“!

У прави час, слуга умет-ности, креће из вилајета. Држао је, од кад зна за себе, до тачности. Време мора да се поштује. Кроз пасаж је избио на главну улицу, а онда правац га-лерија. Отпоздрављао је знаним ликовима. Наша варош је мала. Сви се зна-мо! И у фалинку. Ухватио се за кваку, оп, пријане, врата замандаљена. Звирнуо је кроз стакло, нема слика на зидовима. У излогу стидљи-во обавештење. „Изложба у припреми“. Још један по-раз у животу - помислио је, док се покуњеним корачјем враћао. Јадан је губитник. „Како је то могуће? Лeнo сам видео“ - одзвањало је у малом мозгу.

Главна улица пуна као око. Народ изишао да узме дах летње расхладе. У ба-шти ћевабџинице седе но-винари; Драгољуб Јанојлић и Никола Владисављевић. Пију кафу са ратлуком и малом киселом водом. Са мерак алалом!

- Ооо, откуд ти?- ‘Ајде, седи, Мицооо, још

једну кафу!- Идем из мале галерије.

Видех на фејсу да је вече-рас отварање Тодорове изложбе. Оно, чабар!

- Јесте, вечерас је отва-рање његове изложбе, али у Горњем Милановцу!

Сазвежђе заиграло загуб кадрил.

Поп Радојица

Возио се поп аутомобилом и наиђе на мртвог магарца. Изађе и позове полицију.

- Овде поп Ра-дојица, имате јед-но мртво магаре на путу, па сам звао да га поме-рите да се неко не би слупао.

Полицајац је

хтео да се нашали.- Попе, јеси ли

му очитао моли-тву?

- Нисам, сад ћу, него сам хтео прво да јавим родбини - одгово-ри поп.

Центрирање

Донео Пироћа-нац презерватив код вулканизера.

- Ма, не могу, бре, да ти лепим овај кондом. Има већ пет закрпа.

- Несам га ја ни донео да га крпиш, него да гу центрираш. Стално ми зано-си на доле - рече Пироћанац.

Специјалиста

Мујо оде код

ортопеда и скине ципеле. А орто-пед ће згрануто:

- Ух, човече, како вам смрде ноге!

- Да, то ми је рекао и лекар оп-ште праксе, али сам хтео мишље-ње специјалисте - одговори Мујо.

У вароши је број становника у опадању. Сасвим довољно за пропас’!

Загуб кадрил

17

СПОРТ

Традиција Избора спортисте године у нашој општини да-

тира још од шездесетих година прошлог века. Она је настављена и ове зиме, пошто су Центар за ра-звој спорта и аматеризма у спорту и локална само-управа, на пригодној све-чаности, прогласили нају-спешније за 2012. годину у десет категорија. Ако је судити по добитницима вредних признања, минулу годину у паланачком спор-ту обележили су бокс, ко-шарка и карате.

Спортисти године су боксер Гоше Милутин Станковић и кошаркашица Паланке 2012 Јелена Ву-четић. Њима је признања уручио председник општи-не Радослав Милојичић Кена, а вреди истаћи да је Милутин Станковић (23) највреднији домет оства-рио освајањем златне ме-даље и сјајним наступом на међународном турниру „Златна рукавица“, вице-шампион је Србије, један од најбољих боксера у зе-мљи, учесник великих так-мичења и у Светској лиги, паланачки колос, наступа за екипу из Мексико Сити-ја. У женској конкуренцији без премца је Јелена Ву-четић (20), кошаркашица Паланке 2012, талентована репрезентативка, плејмеј-кер, која је за само неко-лико месеци по доласку из Херцег Новог потврдила класу и најзаслужнија је за сјајне резултате свог клуба у Другој лиги.

Награду за животно дело у области спорта заслужио шаховски велемајстор Ду-шан Рајковић, један од си-нонима и заштитних знако-ва паланачког, српског, па светског шаха. Шест пута је проглашаван за спорти-сту године Паланке, првак је СФРЈ, велики педагог и

творац шампиона, а и сада је један од најзаслужнијих за одличне резултате шахи-ста Јасенице.

У конкуренцији клубова признања су добили ша-хисти Јасенице и кошар-кашице Паланке 2012. По-сле десет година Паланка поново има прволигаша у шаху. То су остварили ша-хисти Јасенице, који су на првенству Централне Ср-бије били убедљиви, па ће Ненад Ристић, Дуле Рајко-

вић, млади Инђић и остали играти у елитној српској конкуренцији. Награду је примио капитен велемај-стор Ненад Ристић. Код женских екипа није било дилеме, јер су кошарка-шице Паланке 2012 биле,

минуле године, без пораза у Другој лиги и суверено хитају ка прволигашком друштву. Пројекат, под па-тронатом КСС и локалне самоуправе, исплатио је за само неколико месеци. Признање су примиле чел-нице клуба Јасминка Ми-лојковић и Весна Бјелић.

За најталентованије спортисте наше општине проглашени су кошаркаши Исидора Михаиловић (14) из Паланке 2012 и Симе-он Симић (15) из Јасени-це. Исидора је стандард-ни члан сениорске екипе, једна је од најзаслужнијих за бронзану медаљу пио-нирки на Првенству Ср-бије и златна одличја на школским републичким првенствима и Олимпија-ди кошаркашке екипе ОШ

ХРШ. Суперталентовани Симеон Симић је један од најбољих играча и стрела-ца у лигама РКС Централ-не Србије и сигурно нај-перспективнији паланачки кошаркаш у последњих неколико година.

Тренер године је више-деценијски прегалац и стваралац боксерских асо-ва Ненад Димитријевић, из БК Гоша, тренер најбољег спортисте Паланке Милу-тина Станковића, а Неша ради на афирмацији и фор-мирању нове генерације јуноша, коју предводи Ду-

шан Јањић.Спортски радник годи-

не је „алга и омега“ Ори-јентиринг клуба Јасеница Миодраг Радисављевић. Чика Мића је и тренер и такмичар и организатор и носилац пројекта Школе оријентиринга, једном реч-ју, ентузијаста без кога овај спорт у Паланци не би био то што јесте и не би пости-зао тако добре резултате.

У области школског спорта награде су заслу-

жили женска рукометна екипа Паланачке гимнази-је, која је као првак Србије учествовала на Светском првенству у Варажди-ну и сјајне кошаркашице ОШ „Херој Радмила Ши-шковић“, освајачи злат-

них медаља на Школској олимпијади Србије и на Републичком првенству основних школа.

Награде су уручивали Србољуб Симоновић, ди-ректор Центра за развој спорта и први човек локал-не самоуправе Радослав Милојичић Кена, који се

обратио спортским после-ницима, после доделе при-знања лауреатима:

- Био бих најсрећнији председник општине у Ср-бији да смо у економском, социјалном или неком дру-гом смислу успешни, као што смо то у спорту. Као што знате, ви спортисти сте најбољи репрезенти и најбољи амбасадори нашег града, и молим вас да то и у будуће наставите да ради-те, још боље него до сада. Замерају ми да мој план развоја града има само три стуба. Први је, наравно, брига о социјално нају-гроженијем становништву, јер ако неко нема патике, или пут до куће, он може да живи, али уколико нема три оброка дневно, њему је угрожен живот. Други стуб је економски проспе-ритет, да покушамо да по-могнемо нашој привреди, која није у најбољем ста-њу. Трећи стуб је спорт. На свих седам контине-ната није познат ни један политичар из Смедеревске Паланке, али зато на свим континентима знају за Ми-лутина Станковића, знају за Перицу Огњеновића, за Зденка Муфа. Драго ми је када ми опозиција замера да много улажем у спорт,

и овом приликом обећа-вам да ћу тако и настави-ти. Ваше је да тренирате, желим вам пуно успеха, здравља и медаља у овој години, а за остало сам ја ту - поручио је челник па-ланачке општине Радослав Милојичић Кена.

Б. Живковић

Душaн Рajкoвић

КК Пaлaнкa 2012

Mилутин Стaнкoвић

Mиoдрaг Рaдисaвљeвић Нeнaд Димитриjeвић

Избoр нajбoљих спoртистa и спoртских рaдникa привлaчи вeликo интeрeсoвaњe jaвнoсти

ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ ПАЛАНАЧКИ СПОРТИСТИ У 2012. ГОДИНИ

Јелена и Милутин лауреатиВелемајстору Душану Рајковићу награда за животно дело.- Шахисти и кошаркашице најуспешнији клубови

18

СПОРТ

Женска кошаркашка екипа ОШ „Херој Радмила Шишковић“

је у минулој година остварила пра-ви подвиг. Паланчанке су освојиле две златне медаље и две титуле првакиња Србије. Најпре су на Школској Олимпијади у Сремској

Митровици, пролетос, била нај-боље, да би у децембру подигле победнички пехар и на Школском првенству Србије.

Сјајни успеси били су повод да председник општине Радослав

Милојичић Кена приреди пријем за шампионке.

На овом скупу, најпре се, челни-ку локалне самоуправе захвалио Србољуб Симоновић, директор Центра за развој, а потом је кошар-кашицама новчану награду обећао

челник локалне самоуправе Радо-слав Милојичић Кена:

- Захваљујем вам што сте пред-стављале наш град.

На додели признања за спорти-сте године рекао сам да бих био

најсрећнији председник општине када би смо у привредном и фи-нансијском смислу били толико успешни као у спорту.

Донео сам одлуку да вас, у име општине, наградим са по десет хиљада динара. То сте заслужиле.

Наставите да тренирате, честитам вам на освојеним медаљама, и на томе што сте репрезентовале наш град на најбољи могући начин - нагласио је први човек наше оп-штине.

Професор физичког васпитања и тренер Тања Стојановић и капитен екипе Дара Павловић су, у име ОШ ХРШ, захвалиле председнику на награди, Центру за развој спорта на помоћи и подршци и апостро-фирале су да ова градска образов-

на установа у последњих неколико године бележи велике успехе и да су једна од најуспешнијих школа у спорту у Србији.

Б. Ж.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ РАДОСЛАВ МИЛОЈИЧИЋ КЕНА ПРИРЕДИО ПРИЈЕМ ЗА КОШПАРКАШИЦЕ ОШ ХРШ

Новчане награде за првакиње СрбијеПо 10 хиљада динара за сваку кошаркашицу. - Признања за две златне медаље. - Захвалност локалној самоуправи