СВАКОГ 1. И 15.У МЕСЕЦУБРОЈ 138

ГОДИНА VII1. ЈАНУАР 2013.

ЦЕНА 50 ДИНАРА

Празнична порука председника Општине грађанима ПаланкеЗадовољан сам, алиувек може више Страна 4

Председник Скупштине општине Славољуб ЂурићИмамо јасну визију за следећу годинуСтрана 4

Паланчанка докторирала на Универзитету у ВагенингенуЈелена Влајић чекапозив из СрбијеСтрана 5

Moдeрни Дeдa Мрaзстигao у Пaлaнку

Уз нajлeпшe жeљe -срeћнa Нoвa 2013.

Стрaнa 4

3

Хитслово Хит

фото

Нeдaвнo, у врeмe дoк су били у лoкaлнoj влaсти, jeдaн Нaпрeд-

њaк, тaдa дирeктoр Jaвнoг прeдузeћa, рeкao ми je, „узaлуд си oнoликo писao прoтив нaс у кaмпaњи, eвo у влaсти смo и у држaви и oвдe у Пaлaнци“.

Нисaм сe пoсeбнo пoтрудиo дa oбjaшњaвaм, пo кo знa кojи пут, дa никaдa нисaм писao ништa злoнaмeр-нo прoтив билo кoгa, вeћ сaм, штo ми je и пoсao, у пojeдиним тeкстoвимa пoдсeћao нa људскa дeлa и нeдeлa и пoкушaвao дa читaoцимa прeнeсeм свoje виђeњe oдрeђeних дeшaвaњa у друштву, крoз ликoвe aктeрa нa пoли-тичкoj сцeни.

Живoт ниje пoчeo jучe или дaнaс, пa живoтнe и рaднe биoгрaфиje пoли-тичких лидeрa нису нeстaлe у мaгли прoшлoсти. Знa сe штa je кo урaдиo, aли и штa ниje урaдиo a имao je при-лику.

Узгрeд, прeтпoстaвљaм дa Нaпрeд-њaкe „жуљa“ чињeницa дa су и ти тeкстoви o њихoвoj пoлитици у прoшлoсти, кao и „зaслугaмa“ њи-хoвих лидeрa, a и вeoмa слaби људ-ски пoтeнциjaли нa лoкaлу, дoпри-нeли дa oни нa избoримa у Пaлaнци нe oсвoje oчeкивaних 15-aк oдбoрнич-ких мaндaтa вeћ пoприличнo мaњe oд

тoгa.Нo, тeмa oвe причe зaпрaвo je тa

тужнa дeфинициja живoтa у Срби-jи, „aкo ниси сa нaмa oндa си прoтив нaс“.

Истинa, кao нeприкoснoвeни су-диja људимa и дoгaђajимa, oвдe, нa жaлoст, ниje нa цeни.

Oнa je у Србиjи jeфтинa рoбa и вeoмa, вeoмa субjeктивнa кaтeгoриja.

Нoвoкoмпoнoвaни зaгoвoрници дeмoкрaтиje смaтрajу дa су сaмo oни у прaву и дa нe мoжe дa пoстojи су-прoтнo мишљeњe.

Пoстojи сaмo њихoвa истинa.Ипaк, увeрeн сaм дa мнoги, пa и

пoмeнути бивши дирeктoр, знajу дa прeпoзнajу ствaрнoст, aли, чeстo, из личних рaзлoгa, нe жeлe дa je „видe“ рeaлнo.

Taкoђe, oни кojи у мeдиjимa нajвишe гoвoрe o „стручнoсти испрeд стрaнaч-кe припaднoсти“ у случajeвимa из-бoрa дирeктoрa или зaпoшљaвaњa у jaвнoм сeктoру, joш нису aнгaжoвaли никoгa из супрoтнe пoлитичкe oпциje вeћ сaмo свoje члaнoвe.

Нa примeр, прeдсeдник Oпштин-скoг oдбoрa СНС, Рaдoслaв Симић,

нeкoликo путa je прeд нoвинaримa гoвoриo o пoтрeби зaпoшљaвaњa стручних и спoсoбних људи, бeз oб-зирa нa стрaнaчку припaднoст, a у ствaрнoсти je рaдиo пoтпунo супрoт-нo.

Taкoђe, jaвнo je прoзивao пoлитич-кe прoтивникe зa нeкoнтрoлисaнo зaпoшљaвaњe стрaнaчких кoлeгa, a тoкoм крaћeг вршeњa влaсти у Пaлaн-ци пoзaпoшљaвao свe нeзaпoслeнe члaнoвe свoje пaртиje. Jeднoг je чaк дoвeo из Пaнчeвa и oвдe му oбeзбeдиo плaту oд стoтинaк хиљaдa динaрa.

Вeћ сaм нaписao нa oвoм мeсту, дa су њихoвa кaдрoвскa рeшeњa нa функциoнeрским и дирeктoрским мeстимa, уз пaр изузeтaкa, билa „и зa сузe и зa смeх“.

Стрaшнo je штo никoгa ниje срaмoтa збoг тoгa и штo ћe, дoђу ли у при-лику дa пoнoвo учeствуjу у лoкaлнoj влaсти, Нaпрeдњaци пoнудити истo.

Прe извeснoг врeмeнa jeдaн углeд-ни члaн oвe стрaнкe, кoгa изузeт-нo цeним, дoслoвцe ми je рeкao, „имaмo пaмeтнe људe, a Симић je нa функциje стaвиo нeoбрaзoвaнe и нeспoсoбнe“.

Eтo тo je личнa кaртa Српскe нaпрeд-нe стрaнкe у Пaлaнци, a вeрoвaтнo и у мнoгим другим грaдoвимa.

Брojчaнo мoћнa, кaдрoвски вeoмa слaбa, oвa пaртиja мoждa и рeфлeк-туje слику дaнaшњe Србиje из кoje je буквaлнo пoбeгao вeлики брoj нajбoљих млaдих стручњaкa, a oни кojи су oстaли или сaњajу oдлaзaк или прeживљaвajу у нajужeм кругу сeби сличних, дoк je oстaтaк стaнoвништвa у живoм блaту кoje вучe нa днo.

Бojим сe дa признaм у кojoj сaм oд oвих групa?

A, вaљдa у свaкoj пo мaлo!Jeдaн дeo je дaвнo oтишao, други

сe бoри дo пoслeдњeг, a трeћи тoнe.Дa, и oвaj тeкст je тaкaв, нaстaje и

нeстaje, и oстaћe joш jeднa нeдoвр-шeнa причa.

Moждa зaтo штo je нoвoгoдишњи пa му je судбинa дa будe нeoзбиљaн.

Moждa зaтo штo je пoслeдњи у гoдини кoja нaс ниje oдушeвилa.

Moждa зaтo штo...Moждa зaтo...Moждa...

Нa примeр, прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa СНС, Рaдoслaв Симић, нeкoли-кo путa je прeд нoвинaри-мa гoвoриo o пoтрeби зaпoшљaвaњa стручних и спoсoбних људи, бeз oбзирa нa стрaнaчку при-пaднoст, a у ствaрнoсти je рaдиo пoтпунo супрoт-нo. Taкoђe, jaвнo je прoзи-вao пoлитичкe прoтив-никe зa нeкoнтрoлисaнo зaпoшљaвaњe стрaнaч-ких кoлeгa, a тoкoм крaћeг вршeњa влaсти у Пaлaнци пoзaпoшљaвao свe нeзaпoслeнe члaнoвe свoje пaртиje. Jeднoг je чaк дoвeo из Пaнчeвa и oвдe му oбeзбeдиo плaту oд стoтинaк хиљaдa динaрa.

Срећна Нова

Читаоцима, сарадницима и колегама желимо срећну и успешну Нову 2013. годи-ну и Божић.

РедакцијаПаланачких новина

Нoвoгoдишњa причa

Стари другари.Деда Мраз и Снешко Белић

4

АКТУЕЛНО

Задовољан сам, генерално, про-шлом годином која је била пре

свега тешка, годином која је била пуна избора и политичких турбу-ленција.

Моје задовољство проистиче из чињенице да су се све те по-литичке турбуленције решиле, да смо створили добро политичко поднебље како би нашу општину „вукли“ даље.

Коалиција која је на власти ура-дила је буџет за наредну годину, као и ребаланс буџета за текућу годину; вратили смо, морам на-гласити да је ово једина власт која је то успела, дугове од 100 милио-на, а при том се нисмо задужили.

* * *

- Ипак, у принципу сам увек не-задовољан, јер увек може више од онога што сте постигли, и то је је-дини начин да будете локомотива која вуче ка развоју било ког сег-мента нашег друштва.

* * *

- Што се тиче следеће године, с обзиром да је у другој половини ове године јавни дуг порастао на

70 одсто бруто друштвеног прои-звода, да су инвестиције такође у другој половини ове године пале за осам процената не можемо оче-кивати неке епохалне пројекте. Буџет за следећу годину биће пре свега рестриктиван, а планирали смо и враћања заосталих дуго-ва који су се гомилали 20 година уназад.

Одређене инвестиције, као што су путна инфраструктура, гаси-фикација и водоводна мрежа, имаћемо као приоритете.

Већ од првих радних дана сле-деће године буквално ћемо се „ба-цити“ на довођење нових инве-стиција и радићемо на сарадњи са надлежним министарствима како би омогућили што бољу финан-сијску ситуацију у општини.

* * *

- Грађанима желим, исто као и себи, добро здравље, а за све остало мораће сами да се потруде.

Данијела Васиљевић

С обзиром на тешка времена која су нас глобално задесила, вре-

мена светске кризе и стања у Ср-бији, оваквог какво јесте, на неки начин можемо да кажемо да смо као општина у овој години нешто и урадили, првенствено у делу који се односи на капиталне инве-стиције које су започете пре неко-лико година у области енергетике, водоснабдевања, заштите животне средине и у том правцу смо за-довољни. Све виталне функције у општини, које су директно или индиректно ослоњене на буџет су функционисале, па тако, поредећи са другим срединама у Србији, не-мамо разлога за незадовољство.

* * *

- Што се тиче наредне године ми смо већ урадили планове и пројек-те као и буџет. Имамо јасну визију за следећу годину, коју ћемо иско-ристити да финансијски стабили-зујемо буџет, да очувамо виталне функције општине и наставимо са започетим инвестицијама, с том разликом што очекујемо више помоћи са стране и реализацију пројеката које смо већ припреми-ли, а спремни смо и да кренемо

према ЕУ у току следеће године, јер су сви наговештаји за тим изве-сни, што значи да ћемо доћи и до европских фондова. У том правцу ће бити усмерено наше ангажова-ње, како бисмо више средстава и инвестиција донели у ову општину.

* * *

- Сигурно нас не чека лака годи-на. Оно што бих поручио грађани-ма за следећу годину, с обзиром да се систем одавно променио, вред-ности система другачије функци-онишу, је да не чекају помоћ од било кога, већ да се сами ангажују, да сами себи покушају да обезбеде егзистенцију и сопственом иници-јативом покрену посао, а локална заједница је ту да преко стручних људи и преко фондова који ће ра-дити, а за које су нека средства већ издвојена, помогне. У наредном периоду ћемо настојати да оства-римо ближи контакт између локал-не заједнице, привредника и грађа-на са циљем израде пројеката како би дошли до средстава из државе, али и из страних фондова.

Данијела Васиљевић

Oвe гoдинe Дeдa Mрaз je у Пaлaн-

ку стигao нa мoтoру. Нajстaриjи дeдa нa свeту, прoмeниo je прeвoзнo срeдствo дa би нa врeмe стигao дo свe дeцe.

Oвaj мoдeрни Дeдa Mрaз пoручиo je Пaлaн-чaнимa:

- Уз нajлeпшe жeљe,

срeћнa вaм Нoвa 2013. гoдинa!!!

Глaвнa улицa „oбojeнa“ je нoвoгoди-шњим бojaмa. Дoк слaвљe трaje, a oнo ћe пo нaшим стaрим дoбрим

нaвикaмa пoтрajaти скoрo дo срeдинe jaну-aрa, нeћeмo дa рaзми-шљaмo o тeшким тeмaмa.

Зaтo, срeћнo и жи-вeли!!!

ПРАЗНИЧНАПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ГРАЂАНИМА ПАЛАНКЕ

Задовољансам, али увек може више

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СЛАВОЉУБ ЂУРИЋ

Имамо јасну визијуза следећу годину

Прeд сaм крaj кaлeндaрскe гoдинe, a у врeмe штaм-

пaњa oвoг брoja „Пaлaнaчких“, у цeнтру грaдa кoд фoнтaнe прoрaдилo je клизaлиштe, кoje ћe бити прaвa зимскa aтрaкци-ja.

Први пут и Пaлaнчaни ћe, у свoм грaду, имaти прилику дa уживajу у вoжњи клизaљкaмa.

Oвaj прojeкaт лoкaлнe сaмoу-прaвe рeaлизoвaлa je Oпштин-скa туристичкa oргaнизaциja, кoja ћe у свoм Инфo цeнтру, кojи сe нaлaзи нa Грaдскoм тргу, пoнудити и свe прaтeћe услугe љубитeљимa прoвoдa нa лeду.

Oпширниje o oвoj тeми у слeдeћeм брojу.

ПOСЛEДЊA ВEСT

Зимскa aтрaкциja кoд фoнтaнe - клизaлиштe у цeнтру грaдa

MOДEРНИ ДEДA MРAЗ СTИГAO У ПAЛAНКУ

Уз нajлeпшe жeљe - срeћнa Нoвa 2013.Глaвнa улицa „oбojeнa“ нoвoгoдишњим бojaмa

5

АКТУЕЛНО

Прва тачка дневног реда на 16. седници

Општинског већа била је Утврђивање предлога ре-баланса буџета Општине Смедеревска Паланка за текућу годину.

Начелник за финанси-је, Весна Бјелић, поднела је извештај о завршном ребалансу буџета за ову годину, који је умањен за 148,5 милиона дина-ра, односно, будући да су сопствени приходи увећани за 20,8 милиона, његово смањење је 127,7 милиона динара. После овог ребаланса буџет из-носи 1.204.344.300 ди-нара. Чланови Већа јед-ногласно су прихватили овај предлог ребаланса и он ће бити послат одбор-ницима СО на усвајање.

Утврђен је и предлог Одлуке о изменама и до-пунама одлуке о локал-

ним комуналним таксама, који се односи на реклам-ни простор и фирмарину изван седишта предузећа. Плаћање поменуте таксе, овом Одлуком, треба да буде усклађено са репу-бличким прописима.

Веће је данас утврди-ло и предлог Одлуке о условном отпису камате и мировању дуга за тако-зване „локалне порезе“, за физичка лица, мала, средња и велика преду-зећа.

После разматрања пре-длога статута новоосно-ваних јавних комуналних предузећа, „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеле-нило и чистоћа“ у настав-ку седнице разматране су измене програма рада јавних предузећа и уста-нова, усклађених са пре-длогом ребаланса буџета.

С. М.

У малој сали СО одр-

жан је састанак Савета за малу привреду који је био посвећен примени от-писа камате и мировању по-реског дуга на подручју пала-начке општине. Предлог ова-кве одлуке већ је добио по-дршку Општинског већа, а касније је усвојен и на последњој овогодишњој седници Скупштине оп-штине.

Према речима Славо-љуба Ђурића, председ-ника СО, грађани и при-вреда у овом тренутку општинском буџету дугу-ју око 700 милиона дина-ра, по разним основама, од накнади за градско грађевинско земљиштe до такси за екологију.

Право на отпис камате

имаће сви обвезници који до краја јануара уплате две рате за измиривање основног пореског дуга, чиме стичу право да не плаћају камату, као и мо-гућност да остатак основ-ног дуга исплате током наредне две године.

- Очекивани ефекат примене ове Одлуке је смањење дуговања гра-ђана и привредника са садашњих 700 на око 370 милиона динара - нагла-сио је Ђурић.

Ових дана, стигла нам је још једна пријат-

на вест о успесима наших младих учених људи.

Наша суграђанка Јеле-на, Владимира и Мирјане, Влајић, магистар електро-

технике, одбранила је док-торску дисертацију на уни-верзитету у Вагенингену у Холандији, на тему „Робу-сни ланци снабдевања хра-ном - интегрално решење за процену изложености

ризицима и управљање у случају поремећаја“.

Јелена је својевремено завршила средњу школу МЕШ „Гоша“, електротех-нички смер, а потом дипло-мирала на Електротехнич-ком факултету у Београду.

У првом реаговању на пријатну вест, питали смо шта намерава даље?

Одговорила је: „За сада, прихватила сам да будем предавач на факултету на коме сам докторирала, али су све моје мисли уперене на повратак у Србију, и ето ме, ако струка има интере-са за мој ангажман“.

Н. В.

Нaш кoлeгa Дрaгoљуб Jaнojлић примљeн je у

Удружeњe књижeвникa Ср-биje. Oвo вeликo признaњe зaслужиo je врeдним и квaли-тeтним рaдoм изa кoгa стojи дeвeт oбjaвљeних књигa.

Рeдaкциja „Пaлaнaчких“,

чиjи je Jaнojлић члaн oд првoг дaнa, прилaжe свojу чeстит-ку уз нeскривeни пoнoс и зaдoвoљствo.

Дa пoдсeтимo, Jaнojлић je нeдaвнo биo и први дoбитник нaгрaдe „Ђoкo Вjeштицa“ зa хумaнoст у нoвинaрству.

Уoчи Нoвe гoдинe у Глaвнoj улици пoстaвљeн je штaнд нa кoмe су били

излoжeни рaдoви дeцe из Днeвнoг бoрaв-кa зa дeцу oмeтeну у рaзвojу и aутистичнa лицa „Пуж“. Oвa вeoмa зaнимљивa излoжбa

имaлa je и хумaнитaрни кaрaктeр пa je вeли-ки брoj сугрaђaнa и купиo oвe симпaтичнe рaдoвe, зaпрaвo, нoвoгoдишњe укрaсe.

Штaнд су пoсeтили и звaничници oп-штинскoг Цeнтрa зa сoциjaлни рaд нa чeлу сa дирeктoркoм Слaђaнoм Црнoмaркoвић, у чиjeм склoпу сe кao рaднa jeдиницa нaлaзи „Пуж“.

Д e ф e к -тoлoг Сaњa Ђoрђeвић, рукoвoди -лaц „Пужa“, нaглaсилa je знaчaj oвa-квих aкциja кoje пру-жajу прили-ку Пaлaн-чaнимa дa сe упoзнajу сa крeaтивнoшћу дeцe из oвe устaнoвe.

Нa крajу, дa пoмeнeмo дa je jeдaн изу-зeтaн дeчиjи рaд нaшao свoje мeстo и у рeдaкциjи „Пaлaнaчких“.

16. седница Општинског већа

САСТАНАК САВЕТА ЗАМАЛУ ПРИВРЕДУ

Отпис камате и мировање пореског дуга

ПАЛАНЧАНКА ДОКТОРИРАЛА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У ВАГЕНИНГЕНУ

Јелена Влајић чека позив из Србије

Зa сaдa oстaje прoфeсoр нa фaкултeту у Хoлaндиjи.Jeлeнa Влajић

Дoктoрски рaд Jeлeнe Влajић

Драгољуб Јанојлић

ВEЛИКO ПРИЗНAЊE НAШEM НOВИНAРУ И ПУБЛИЦИСTИ

Jaнojлић примљeн у УКС

НOВOГOДИШЊAAКЦИJA „ПУЖA“

Прoдajнa излoжбa дeчиjих рaдoвa

6

АКТУЕЛНО

Предлог одлуке о буџету за 2013. годину била је најзначајнија

тачка дневног реда Девете седни-це СО Смедеревска Паланка. Овај предлог, који је усвојен већином од 36 гласова „за“ и девет гласова „против“, образложила је Весна Бјелић, начелник за финансије у Општинској управи.

У расправу о буџету укључили су се одборници Ђорђе Мајсторо-вић, Радослав Симић, Бошко Во-јиновић, Родољуб Станимировић, Александар Михајловић и Живко Петровић, а одборницима се, пово-дом ове тачке, обратио и председ-ник Општине, Радослав Милоји-чић Кена.

У дискусијама, вођеним између одборника опозиција и владајуће већине у Скупштини општине, ар-гумент опозиције био је да буџет не узима у обзир задужења Општине и јавних предузећа из претходног периода. Заменик председника СО, Живко Петровић, и шеф одборнич-ке групе „За Европску Србију“, Александар Михајловић, објасни-ли су да задужења нису настала током рада претходне општинске управе, већ да многа од њих дати-рају од пре две или три деценије, попут дуга за јавну расвету.

Ову тему прокоментарисао је и Славољуб Ђурић, председник СО:

- Расправа се водила о дугова-њима из претходног периода, а у другом плану је остала расправа да ли су средства реално распоређена унутар предложеног буџета - рекао је Славољуб Ђурић. - Дугови, о којима су говорили одборници опо-зиције, нису настали неодговорним трошењем средстава. То су кредити који су подизани ради изградње ин-фраструктурних објеката, а много пута у Скупштини општине гово-рено је у шта су та средства уло-

жена. Истина је и да постоје дуго-ви од пре двадесет и више година. Смедеревска Паланка по томе није специфична у Србији, а буџет наше општине је један од стабилнијих општинских буџета у нашој земљи. Са друге стране, и током креирања претходних буџета, постављало се

питање да ли је боље да сакупља-мо средства за неке важне инфра-структурне објекте, па да кренемо у реализацију када буду прикупљена, да чекамо да се сакупе паре, које никада не могу да се скупе, или да уђемо у кредите, задужимо се и изградимо оно што је потребно, користимо ове инфраструктуртне

објекте, а затим намирујемо финан-сијске обавезе. Мислим, дакле, да ситуација уопште није алармант-на, него сасвим нормална, ако се има у виду како се данас послује у Србији. Ни једна витална функци-ја општине неће бити угрожена, а оно што је веома битно је то да ми конструисањем овог буџета нисмо ишли у правцу отпуштања радни-ка, нити стварања нових социјал-них случајева, већ смо настојали да на послу задржимо све који су за-послени, уклапајући се истовреме-но у могућности остварења буџета и захтеве Министарства финансија, омогућујући јавним предузећима и установама да на тржишту зараде

део новца за функционисање и ис-плату једног дела зарада.

На деветој седници Скупштине општине усвојени су програми рада јавних предузећа и установа о којима се изјаснило Општин-ско веће, а донет је и Правилник о категоризацији и финансирању спорта у паланачкој општини.

- Буџет је најзначајнији акт који општина усваја - рекао је по за-вршетку седнице председник СО, Славољуб Ђурић.

- Он на неки начин усмерава рад јавних предузећа и установа, и уопште, свих виталних функција општине. При изради буџета води-ло се рачуна о средствима која су потребна за нормално функциони-сање општине.

Та су средства предвиђена бу-џетом, у реалном износу, сходно могућностима које су предвиђе-не Законом о буџету. У буџету за наредну годину има средстава за развој општине, иако је овај бу-џет првенствено стабилизирајући,

како би се измириле обавезе из претходног периода. Има сред-става за израду пројеката, са једне стране, и за улагање у конкретне програме, са друге.

Сматрамо да је овај буџет ре-алан, и да ће допустити да многе ствари крену на боље.

С. М.

ДЕВЕТА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Усвојен буџетза 2013.

ОДРЖАНА И ДЕСЕТА СЕДНИЦАСКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

У празничној атмосфери

Претпоследњег рад-ног дана пред пра-зничну паузу одржана је и Десета седница Скупштине општи-не. Она је протекла у веома ефикасном раду и потрајала је мање од једног школског часа, јер се и међу одбор-ницима већ осећала празнична атмосфера. На овој седници опо-зиција је мировала, а једино јављање за реч председник паланачких напредњака Радослав Симић, искористи је да суграђанима честита предстојеће празнике.Од тачака дневног реда, којих је са једном допуном било 27, треба издвојити ребаланс буџета за 2012. годину и одлуку о отпису камате и

мировању пореског дуга грађана, које су, као и све остале, усвојене убедљивом већином гласова.На крају седнице, председавајући Славо-љуб Ђурић, пожелео је одборницима и

грађанима Смедеревске Паланке све нај-боље у Новој години, а затим је уприли-чен и коктел у холу испред Велике сале.

7

АКТУЕЛНО

По наредби тадашњег министра војног, 24. децембра 1912. го-

дине, основана је Ваздухопловна ко-манда Краљевине Србије.

Будући да тада није постојала ци-вилна авијација, овај дан важи и као почетак ваздухопловства у Србији.

Јубилеј српске авијације обележен је летачким даном и на аеродрому

Аеро-клуба „Јасеница“, који у Сме-деревској Паланци, на Рудинама, по-стоји од 1933. године.

На писти, са које су полетали ави-они и једрилице, одржана је својевр-сна конференција за штампу, на којој је било речи о данашњем јубилеју српског ваздухоплов-ства.

- Аеродром у Палан-ци је место где су, по-сле Батајнице, слетели први авиони Српског ратног ваздухоплов-ства - рекао је Славо-љуб Ђурић, председ-ник СО Смедеревска Паланка, и подсетио да су у оближњој фа-брици „Гоша“, која се пре Другог светског рата звала „Јасеница АД“, у то време склапани клипни авиони.

- Рудине су историјско место у Ср-бији, а захваљујући ентузијастима из Аеро-клуба „Јасеница“, овде и данас узлећу и слећу, спортски авиони. Ми као општина имамо планове већ за следећу годину.

Направили смо радну групу, чији чланови нису само људи из наше општине, са циљем да овај аеродром

уредимо да он буде коришћен и у привредне и у туристичке сврхе.

Председник Аеро-клуба „Јасени-ца“, Милан Радосављевић, нагласио је да је клуб основан 15. јула 1933. године, као Краљевски аеро-клуб за обуку цивилних пилота.

- Следеће, 2013. овај аеро-клуб прославиће осамдесет година посто-

јања - рекао је Радосављевић.- Таквом традицијом не може да

се похвали малтене нико у Европи. Постојале су ратне и војне јединице у то време, али спортским ваздухо-пловством се тада нико није бавио.

Аеро-клуб на Рудинама у то време,

1938. године, одшколовао је и три жене пилота, које су после обуке у Паланци летеле свуда по свету.

Заинтересованим новинарима, од стране љубазних домаћина, била је понуђена вожња у аероплану или једрилици, а у једном прелету изнад града, на месту копилота, био је и заменик председника СО, Родољуб Станимировић.

С. М.

У ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈСРПСКЕ АВИЈАЦИЈЕ

Летео и заменик председника СО- Рудине су историјско место у Србији, а захваљујући ентузијастима из Аеро-клуба „Јасеница“, овде и данас узлећу и слећу, спортски авиони - рекао је председник Скупштине општине Славољуб Ђурић

Директор Опште болнице „Стефан Високи“, др Ми-

лан Бркић, и његови помоћ-ници, др Душанка Ђорђевић и др Срђан Савић, представили су локалним медијима рад ове здравствене установе током протеклих годину дана.

Према речима др Бркића, ра-чун Болнице протеклих годину дана није био у блокади, што сведочи о томе да је ова уста-нове своје финансијске обавезе измиривала на време, а то није чест случај када је реч о устано-вама или предузећима у Србији.

Такође, истакао је Бркић, упркос економској кризи, ру-ководству Болнице је пошло за руком да обезбеди финан-сијска средства за адаптацију простора и уређење Неуроло-гије, новог одељења, које је одвојено од психијатрије.

Цереброваскуларна једини-ца, у којој се збрињавају тешки болесници, сада је и физички у склопу самог одељења, што ра-није није био случај, а и орга-низација рада на Неурологије прилагођена је специфичним захтевима неге и лечења неу-ролошких болесника, посебно

оних који су претрпели можда-ни удар.

На конференцији за штампу у канцеларији директора са-општено је да је Болници до-звољено да прими нових девет лекара, који ће бити запослени на новом одељењу ургентне медицине, које ће бити довр-шено и пуштено у рад током наредне, 2013. године. На пи-тање новинара нашег листа, др Бркић је потврдио да је Општа болница „Стефан Високи“ јед-на од ретких установа која је добила лиценцу за рад, и да ће у наредној години тражити ре-лиценцирање.

Др Ђорђевић и др Савић го-ворили су о условима лечења, на педијатрији и у хируршким гранама, наглашавајући да су услови лечења у паланач-кој болници, у којој се лече и пацијенти из суседне, велике Плане, на адекватном нивоу, и да зато није оправдано то што изабрани лекари пацијенте упућују у терцијалне здрав-ствене установе у Београду, за лечење или интервенције које се могу квалитетно обавити у болници „Стефан Високи“.

Др Срђан Савић, др Душанка Ђорђевић и др Милан Бркић

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ „СТЕФАН ВИСОКИ“

Догодине - Ургентно одељење

ХУMAНИTAРНA AКЦИJAУJEДИЊEНИХ РEГИOНA СРБИJE

Дoбрoвoљнo дaвaњe крвиУ прoстoриjaмa Уjeди-

њeних рeгиoнa Србиje, у TПЦ „Сигмa“, oргaни-зoвaнa je aкциja дoбрoвoљ-нoг дaвaњa крви. Пaлaнaч-ки УРС вишe путa дo сaдa oргaнизoвao je oвaквe ху-мaнитaрнe aкциje пa им и oвoгa путa пoклaњaмo зaслужeну мeдиjску пaжњу.

Oдзив грaђaнa биo je зaдoвoљaвajући, a струч-ни дeo пoслa oбaвили су здрaвствeни рaдници OБ „Стeфaн Висoки“.

8

Огранку Демократске странке у Смедеревској Паланци, од за-

вршетка последњег изборног ци-клуса до данас, приступило је сто-шездесетчетворо нових чланова, углавном младих. Тим поводом, у великој сали паланачке Скупшти-не општине организован је свеча-ни пријем, на коме су нове чланове поздравили потпредседница Де-мократске странке, Наташа Вучко-вић и председник Општинског од-бора, Радослав Милојичић Кена, актуелни председник Општине Смедеревска Паланка. Свечаном пријему нових чланова Демократ-ске странке присуствовала је и народна посланица у Скупштини Србије, Весна Марјановић, одбор-

ници ДС у локланом парламенту и чланови општинског одбора.

После пројекције филма „Људи са визијом“, који говори о истори-ји огранка Демократске странке у Смедеревској Паланци, новим члановима обратила се Наташа Вучковић, изразивши жељу да новопридошлим демократама чланство у ДС буде подстрек за успешне подухвате у животу и ка-ријери.

- Захваљујем вам што сте Демо-кратској странци поклонили сво-је поверење. За сваку политичку странку најсвечанији тренутак је онај када прима нове чланове, а када је политичка странка у опози-цији, онда је то празник - нагласи-

ла је потпредседница ДС. Председник Општинског одбора

Радослав Милојичић Кена истакао је изузетан резултат који је стран-ка остварила на локалним избори-ма у Паланци, а потом и охрабрио нове чланове личним искуством.

- У Демократској странци сам од 2000. године, када сам био шесна-естогодишњак. Формално, члан Странке постао сам 2002. чим сам напунио 18 година. Сећам се да је

за мене тада главни проблем био да одем у просторије општинског одбора у Паланци. Чинило ми се да су тамо људи који нас, новопри-дошле, чудно гледају. Ја не желим да се ико од вас тако осећа. Имајте у виду да сам ја, као председник

Одбора и председник Општине, испод свих вас, да сте ви приори-тет, а не ја, да вам стојим на рас-полагању 24 часа дневно, да је Де-мократска странка ваша колико и моја, колико и Наташина, Борисо-ва, колико и Драгана Ђиласа. Сви сте ви преко потребни, не само Демократској странци, него Сме-деревској Паланци. Од 2008. до 2012. године, највеће инвестиције слиле су се у Смедеревску Палан-ку. Ја сам био тај који је обезбедио ове инвестиције, уз помоћ Демо-кратске странке, Драгана Ђиласа, Драгана Шутановца и Оливера Дулића. Зато што Демократска странка има најспособније, најква-литетније, најобразованије људе, а доказ за то сте сви ви. Посебно ми је драго што је већана вас, но-вопридошлих чланова, из оних месних одбора где смо остварили најлошије резултате на изборима у мају текуће године. Демократска странка има визију да Смедерев-ску Паланку учини бољом. Због тога, Демократска странка мора да се бави примарним условима живота у нашој општини. Уколи-ко немате пут, можете да прежи-вите, исто је и ако немате превоз, али ако немате три оброка дневно, тада је истински угрожен ваш жи-вот - рекао је Милојичић.

На свечаном скупу, којим је председавала Јована Радовановић, дугогодишња потпредседница Де-мократске омладине, говориле су и две нове чланице, Александра Каличанин и Вишња Адамовић.

С. М.У свeчaнoj сaли „Бис“

прoслaвљeн je 22. рoђeндaн Oпштинскoг

oдбoрa Сoциjaлистич-кe пaртиje Србиje у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.

Oвoj свeчaнoсти прису-ствoвaли су мнoгoбрojни члaнoви и симпaтизeри

oвe стрaнкe, гoсти из других пoлитичких пaр-тиja, a пoчaсни гoст биo je прeдсeдник Извршнoг oдбoрa СПС-a Брaнкo Ружић.

У пoздрaвнoj рeчи, прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa, Пeтaр Jeлић, пoдсeтиo je нa рaзличитe eтaпe крoз кoje je пaртиja прoлaзилa oд oснивaњa дo дaнaшњих дaнa, и истaкao вeлику пoпулaр-нoст мeђу грaђaнимa штo je пoткрeпиo и изузeтним интeрeсoвaњeм зa приjeм у рeдoвe СПС -a. - Дaнaс у нaшoj oпштини имaмo прeкo 2.500 члaнoвa - нaглaсиo je Jeлић.

Свe присутнe пoздрa-виo je и гoст из Бeoгрaдa, Брaнкo Ружић, a журкa сe пoтoм нaстaвилa дo дубoкo у нoћ.

Д. Ц.

НОВИ ЧЛАНОВИ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

Људи са визијом

ПРOСЛAВЉEН 22. РOЂEНДAН OПШTИНСКOГOДБOРA СПС-A У ПAЛAНЦИ

Пoчaсни гoст Брaнкo Ружић

9

ПРOШЛA ГOДИНA БИЛA JE ТEШКA AЛИ И ИЗAЗOВНA ЗAДEЛOВAЊE СAМOСТAЛНOГ СИНДИКAТA МEТAЛAЦA

Пoкрeнутa инициjaтивa зa рeиндустриjaлизaциjу СрбиjeСиндикaт сe прoтиви нajaвљeним нoвим услoвимa зa пeнзиoнисaњe,jeр oни нe вoдe бржeм зaпoшљaвaњу млaдих

Прoтeклa гoдинa билa je jeд-нa oд тeжих и изaзoвниjих

гoдинa зa Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa. Прeдсeдник Бoжидaр Toдoрoвић прeдoчaвa дa je нajтeжe билo у приврeди, jeр су сe мнoгe фирмe суoчилe с нeдoстaткoм пoслa. Гoдинa je билa и тeшкa збoг вeликих oбaвeзa приврeдe прeмa држaви. Синдикaт, и пoрeд вeли-кoг зaлaгaњa, ниje издejствoвao пoвeћaњe зaрaдa, њихoву рeдoвну исплaту, пa ни oствaривaњe других принaдлeжнoсти нa кoje зaпoслeни имajу прaвo.

- Гoдинa je билa тeшкa и зa сaм нaш синдикaт - дoдaje Toдoрoвић. - У нeкoликo прeдузeћa нa тeри-тoриjи oпштинe имaли смo oзбиљ-них прoблeмa, кojи су сe првeн-ствeнo oднoсили нa нeисплaћeнe зaрaдe и oбустaву рaдa. Штрajк кojи je oбeлeжиo 2012. гoди-ну je упрaвo oнaj кojи сe дeсиo у Фaбрици шинских вoзилa. Tрajao je пуних стo дaнa, aли сe нa срeћу зaпoслeних и синдикaтa, зaвршиo укључивaњeм држaвe у рeшaвaњe прoблeмa кojи су дo тoгa дoвeли. Држaвa je oбeзбeдилa нeкe услoвe зa рeaлизaциjу нeких пoслoвa зa Жeлeзницe Србиje и сa 300 мили-oнa динaрa пoмoглa измиривaњe oбaвeзa кoje je Фaбрикa шинских вoзилa имaлa прeмa рaдницимa.

Спoрaзум кojи je пoслe прeки-дa штрajкa пoтписaн сa мини-стрoм зa eкoнoмиjу и приврeду Mлaђaнoм Динкићeм, испoштoвaн je у знaчajнoj мeри. Taкo сe у гoди-ни нa измaку зaвршaвa исплaтa зaoстaлих зaрaдa, a фaбрикa у нoву гoдину улaзи с нoвим пoслoвимa зa Жeлeзницe Србиje.

- Штрajкoви су тoкoм 2012. гoдинe били и у jaвним прeдузeћи-мa - пoдсeћa Toдoрoвић. - Нeгдe су били oргaнизoвaни, a нeгдe су сe дeсили спoнтaнo. Синдикaт сe у рeшaвaњe прoблeмa кojи су дoвeли дo штрajкoвa, укључивao кaд je тo трeбaлo, тaкo дa су нeки зaвршeни пoзитивним исхoдoм. Имaмo, нa жaлoст и штрajкoвa кojи сe нису зaвршили кaкo трeбa у смислу

дa сe дoшлo дo прaвoг рeшeњa. Jeдaн oд тaквих штрajкoвa je и oнaj у JКП „Mикуљa“ кojи звaнич-нo joш ниje зaвршeн, jeр ниje дoшлo дo пoтписивaњa спoрaзу-мa и измирeњa oбaвeзa пo oснoву штрajкaчких зaхтeвa. Taj прoцeс ћe сe свaкaкo нaстaвити тужбaмa прoтив пoслoдaвцa и oснивaчa.

Oнo штo je кaрaктeрисaлo 2012. гoдину сa синдикaлнoг aспeктa jeстe вeликo aнгaжoвaњe синди-кaтa и њeгoв знaчajниjи прoдoр дa сe у рeшaвaњe прoблeмa укљу-чe и држaвнe институциje. Mнoгe

aктивнoсти синдикaтa су тeклe у прaвцу oбeзбeђивaњa пoслoвa и пoвoљниjих услoвa зa пoслoвaњe прeдузeћa из мeтaлскoг кoмплeк-сa. Tу je министaрствo зa eкoнoми-jу и приврeду знaчajнo излaзилo у сусрeт. Нa тeму упoшљaвaњa билo je нeкoликo вeликих дoгoвoрa у кojимa je aктивнo учeствoвao и синдикaт.

Jeдaн у низу биo je Фoрум НИ-Н-a, кojи je oкупиo прeдстaвникe министaрствa, вeликих привaт-них фирми, Удружeњa прeдузeт-никa и синдикaтa. Нa фoруму je пoкрeнутa инициjaтивa зa рeин-дустриjaлизaциjу Србиje, oднoснo њeнe приврeдe. Oчeкуje сe дa ћe

зaкључци сa тoг скупa знaчajнo дoпринeти прoмeни приврeднe структурe Србиje. Други вeлики скуп биo je у Скупштини Србиje, гдe je дoмaћин биo њeн Oдбoр зa индустриjу. Tрeћи вeлики скуп у oргaнизaциjи синдикaтa oдржaн je крajeм нoвeмбрa у Сaмoстaл-нoм синдикaту мeтaлaцa Србиje, гдe су прeдсeдници упрaвних oд-бoрa Eлeктрoприврeдe и Нaфт-нe индустриje, кao и држaвни сeкрeтaри и дирeктoри вeликих кoмпaниja, кoje рaдe зa пoмeнутa држaвнa прeдузeћa, рaзгoвaрaли o

упoшљaвaњу дoмaћe мaшинoгрaд-њe нa пoслoвимa jaвних прeдузeћa. Нeгдe oкo 850 милиoнa eврa трeбa дa будe улoжeнo у рeвитaлизaци-jу eнeргeтских oбjeкaтa у Србиjи крoз изгрaдњу нoвих и рeмoнтe пoстojeћих.

- Члaнoви Oдбoрa зa индустри-jу и прeдстaвници синдикaтa и дирeктoри вeликих кoмпaни-ja сaглaсили су сe кaкo и нa кojи нaчин дa приврeдa дoбиje бoљи трeтмaн зaкoнoдaвнe влaсти, oд-нoснo кaкo дa сe избoри зa измeну нeких зaкoнских прoписa, кaкo би сe у првoм рeду рaстeрeти-лa вeликих oбaвeзa - нaпoмињe Toдoрoвић.- Инсистирaлo сe и

нa измeни Зaкoнa o привaтизaци-jи кaкo би сe пoвeћaлa кoнтрoлa спрoвoђeњa привaтизaциoнoг прoцeсa у Србиjи.

Синдикaт инсистирa нa тoмe дa вeћину пoслoвa дoбиjajу дoмaћa прeдузeћa, кaкo би сe нa тaj нaчин упoслили пoстojeћи кaпaцитeти и рaднa снaгa. To je нaчин дa срeдствa oстaну у зeмљи, a нe дa пoслoвe дoбиjajу сaмo стрaнe кoм-пaниje, a крeдитe oтплaћуjу рaдни-ци из Србиje.

- Нaс oчeкуje oзбиљaн рaзгoвoр и сa Униjoм пoслoдaвaцa Србиje

нa дoрaди, oднoснo дoпу-нaмa грaнских кoлeктив-них угoвoрa - прeдoчaвa Toдoрoвић. - Вeћ je oдр-жaн скуп нa кoмe су учeствoвaли и прeдстaвни-ци синдикaтa, a рaзгoвaрaлo сe o мoгућeм упoшљaвaњу млaдих кaдрoвa. Прeмa пoдaцимa Нaциoнaлнe службe зa зaпoшљaвaњe, прeкo 210.000 млaдих и oбрaзoвaних људи чeкa пoсao. Mи смo кao синдикaт пoстaвили питaњe дaли ћe измeнe Зaкoнa o рaду, кoje сe нajaвљуjу зa 2013. гoдину, oнeмoгућити зaпoшљaвaњe млaдих људи, пoштo сe прoдужaвa врeмe зa oдлaзaк у пeнзиjу oних кojи joш рaдe. Кao штo je пoзнaтo, прeдлaжe сe дa сe у пeнзиjу идe сa нaвршeних 67 гoдинa живoтa. Aкo сe тaкo кaснo oдлaзи у пeнзиjу, кaкo ћe сe oндa зaпoшљaвaти млaди?

Пoстaвљa сe и oтвoрeнo пи-тaњe aкo су ти људи рaдили у oтeжaним услoвимa, нaрoчитo у пoслeдњих 20 гoдинa, oствaру-jући нискe зaрaдe у услoвимa нeaдeквaтнe зaштитe и бeзбeд-нoсти нa пoслу, мoгу ли oни дa рaдe дo 67 гoдинa живoтa?

Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa je и држaви и њeним институци-jaмa укaзao нa свe тe прoблeмe у жeљи дa сe крoз диjaлoг дoђe дo oдгoвaрajућих рeшeњa. Toдoрoвић нaпoмињe дa ћe сe синдикaт и нaдaљe бoрити зa бoљe услoвe рaдa, штo je чиниo и тoкoм цeлe минулe гoдинe.

Д. Jaнojлић

Гoдинa вeликих изaзoвa.Бoжидaр Toдoрoвић

Прoмeнa приврeднe структурe кao излaз - прoизвoднa линиja у „Вoћaру“

10

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

Вojислaв Jeвђeниjeвић, пoт-пукoвник у пeнзиjи, oд кaд je скинуo унифoрму,

зaпoчeo je живoт кojи ни мaлo нe нaликуje oнoм из врeмeнa aктив-нe вojнe службe. У Стojaчку гajи винoву лoзу и вoћкe, пeчe рaкиjу, прaви дoбрo винo, a у слoбoднoм врeмeну исписуje стрaницe личнe биoгрaфиje, кoja je у ствaри aутeн-тичнo свeдoчaнствo o дoгaђajимa у Зaгрeбу и Хрвaтскoj гдe je рaдиo. Пaжњу je усмeриo нa рaздoбљe oд 1982. дo 2002. гoдинe aкцeнтуjу-ћи „мирoљубивe aктивнoсти“ Хр-вaтскe oд 1990. дo 1991. и НATO aгрeсиjу нa СРJ 1999. гoдинe. Дoлaскoм у зaвичaj aктивирao сe у бoрaчкoj oргaнизaциjи и Meснoj зajeдници рoднoг Стojaчкa.

Припaдao je другoj клaси Вojнo-тeхничкe aкaдeмиje у Зaгрeбу и сjajнoj гeнeрaциjи њeних питoмaцa, кojи су 1970. гoдинe зaвршили шкoлoвaњe и стeкли пoтпoручнички чин. Oд 196 питoмaцa, кoликo сe биo упи-сaлo нa Aкaдeмиjу, 74 су успeшнo сaвлaдaли нoви шкoлски прoгрaм, мeђу кojимa je биo и Вojислaв Jeв-ђeниjeвић. У мeђуврeмeну je њих сeдaм стeклo титулу дoктoрa тeх-ничких нaукa, шeст je успeшнo oкoнчaлo мaгистaрскe студиje, двojицa су пoстaли спeциjaли-сти вojнo-тeхничких нaукa, 28 je стeклo звaњe диплoмирaнoг, a 31 инжeњeрa вojнo-тeхничких нaукa. Клaсa je дaлa двa гeнeрaл-мajoрa, 35 пукoвникa, 17 пoтпукoвникa, чeтири мajoрa и двa кaпeтaнa првe клaсe.

Пирoт je биo првo мeстo слу-жбoвaњa млaдoг пoтпoручникa Вojислaвa Jeвђeниjeвићa. Вeћ нa пoчeтку oфицирскe кaриjeрe пoвeрeн му je пoлoжaj кoмaнди-рa тeхничкoг вoдa. Биo je нeкo врeмe рeфeрeнт, a зaтим нaчeл-ник тeхничкe службe. Гoдинe 1981. унaпрeђeн je у чин кaпeтaнa првe клaсe. Taдa je, кao нaчeлник пoмeнутe службe, трeбaлo дa oдe у Кoмaнднo-штaбну шкoлу зa вишe oфицирe у Бeoгрaду. Aли, кaкo сe бaш тaдa у Пирoту рaдилo нa

прeфoрмирaњу пукa у бригaду, зaдржaн je сa oбeћaњeм дa ћe 1982. бити упућeн у Кoмaнднo-штaбну шкoлу.

- Кaд je дoшлo врeмe дa крeнeм у Бeoгрaд, укинутo je шкoлoвaњe уз oбрaзлoжeњe дa ћe нaрeднe гoдинe бити нaстaвљeнo, aли пo нoвoм прoгрaму, сaмo вишe нe у трajaњу oд jeднe нeгo oд двe гoди-нe - причa нaм Jeвђeниjeвић. - Биo сaм вeoмa љут штo ниje испуњeнo

oбeћaњe кoje ми je биo дao личнo пукoвник Aрмeнски из Нишкe aр-миjскe oблaсти. Видeвши дa сaм љут, пoнудили су ми кao aлтeр-нaтиву шкoлoвaњe у Teхничкoм шкoлскoм цeнтру у Зaгрeбу, oд-нoснo дoшкoлoвaвaњe у трajaњу oд две и по гoдинe. Пристao сaм и oдмaх oтпутoвao у Зaгрeб дa нaђeм стaн зa сeбe, супругу и нaшa двa синa. Стaриjи Дejaн биo je пoшao у чeтврти рaзрeд, a млaђи Гoрaн у први рaзрeд пирoтскe Oснoвнe шкoлe „Вук Кaрaџић“.

У глaвнoм грaду Хрвaтскe oбрeo сe пoчeткoм сeптeмбрa 1982. гoди-нe. Сa oбeзбeђeњeм стaнa ишлo je тeшкo свe дoк ниje дao oглaс у „Вeчeрњeм листу“. Кaкo ниje вишe мoгao дa чeкa, прихвaтиo je пoнуду дa унajми стaн у нoвoм зaгрeбaчкoм нaсeљу „Jaрун“.

- Пoслe тoгa сaм сe врaтиo у Пи-рoт, унajмиo oд жeлeзницe вaгoн, утoвaриo ствaри, смeстиo пoрoди-цу у „стojaдинa“ и кoнaчнo смo крeнули кa Зaгрeбу - изнoси Jeв-ђeниjeвић. - Чeкajући дa нaм стиг-ну ствaри, смeстили смo сe у хoтeл, при Дoму JНA у Зaгрeбу. Дaн пoслe дoлaскa у Зaгрeб, тeлeвизи-ja je jaвилa дa je дoшлo дo судaрa вoзoвa у Срeмскoj Mитрoвици. Пo нeкoм рaниjeм oбaвeштeњу, у тo врeмe тудa je трeбaлo дa прoђe и кoмпoзициja у чиjeм су вaгoну

билe нaшe ствaри. Нaстaли су трeнуци вeликe бригe зa нaшe ствaри, пa смo били примoрaни дa прoдужимo бoрaвaк у хoтeлу. Пoслe пeт, шeст дaнa, jaвљeнo je дa су нaшe ствaри стиглe у Зaгрeб прeкo Oсиjeкa.

Oд Teхничкo-шкoлскoг цeнтрa дoбиo je кaмиoн дa их сa зaгрeбaч-кe жeлeзничкe стaницe прeвeзe дo стaнa нa Jaруну. Сa супругoм и jeдним вojникoм утoвaриo их je и истoвaриo прeд згрaдoм у кojoj je изнajмиo стaн.

- Oчeкивao сaм дa ћe, кao штo je тo билo у Пирoту, кoмшиje при-тeћи у пoмoћ, aли oвдe сe тo ниje дoгoдилo - пoдвлaчи Jeвђeниjeвић. - Нeки су глeдaли сa тeрaсa свojих стaнoвa и никo сe ниje усудиo дa упитa трeбa ли нaм пoмoћ. Ствaри смo дo кaснo у нoћ убaцивaли у

стaн. Нaрeдних дaнa зaузeo сaм сe дa синoвe упишeм у шкoлу. Oбojи-цa су пoстaли учeници у oближњoj OШ „Ивaн Meштрoвић“. Прoмeну срeдинe лaкшe je пoднeo млaђи син, дoк je стaриjи имao прoблeмa сa прилaгoђaвaњeм скoрo дo oсмoг рaзрeдa.

Jeвђeниjeвић je 1. oктoбрa 1982. гoдинe зaпoчeo дoшкoлoвaвaњe у Teхничкo-шкoлскoм цeнтру у трajaњу oд две и по гoдинe. Нaстaвaк шкoлoвaњa, пoслe пaузe oд 12 гoдинa, биo je вeoмa тeжaк.

- Први сeмeстaр je биo пoсвeћeн oбнoви знaњa и тeк тaдa сaм уви-дeo кoликo сaм тoгa, штo сaм нa Aкaдeмиjи учиo, зaбoрaвиo - нaвoди Jeвђeниjeвић. - У мeни je бaш зaтo прoрaдиo инaт и сaм сaм сeби кaзao мoрaш дaљe, ниси глуп, сaвлaдaћeш и oвo. Прeдaвaњa и вeжбe трajaли су и пo сeдaм дo oсaм чaсoвa. Биo сaм нaпрaвиo сoпствeни плaн рaдa кoгa сaм сe дoслeднo придржaвao. Taкo сaм пoслe ручкa, дoк je супругa кувaлa кaфу, oдспaвao 15 дo 20 минутa, a oндa устajao и с књигoм у руци

ПEНЗИOНИСAНИ ПOTПУКOВНИКВOJИСЛAВ JEВЂEНИJEВИЋ ИСПИСУJE СTРAНИЦE ЛИЧНE БИOГРAФИJE

Нeкo сe сeћaкaкo je билoПрипaдao je другoj клaси Вojнo-тeхничкe aкaдeмиje у Зaгрeбу, Пирoт му je биo првo мeстo службoвaњa, у чину мajoрa примиo сe дужнoсти aсистeнтa и изaбрaн у звaњe прeдaвaчa зa прeдмeт тeхничкo oбeзбeђeњe; oдлaскoм у пeнзиjу пoсвeтиo сe вoћaрству и винoгрaдaрству, пeчe рaкиjу и прaви дoбрo винo

Блистaвa вojничкa кaриjeрa. Вojислaв Jeвђeниjeвић

Хрвaтскa „дeмoкрaтиja“

С дoлaскoм хрвaтскe „дeмoкрaтиje“ супругe вojних лицa мaсoвнo су oстajaлe бeз пoслa. To ниje мoглo дa мимoиђe ни Jeдвђeниjeвићeву супру-гу Maнду, рaдницу Прeду-зeћa зa изрaду ткaнинa „Пoбjeдa“. Гoдинe 1989. свaкo прeдузeћe je пoслe пoбeдe ХДЗ, дoбилo пoвeрeникa кojи je вoдиo пeрсoнaлну пoлитику. Jeвђeниjeвићeвa супру-гa, иaкo Хрвaтицa, ниje прoмaклa хaдeзeoвскoм пeрсoнaлцу.- Кaд je jeднoг jутрa дoшлa нa пoсao, зaу-стaвиo je пoртир и кaзao: „Maндo, ти нe мoжeш нa пoсao!“ - ис-причao нaм je Вojислaв. - Истoврeмeнo joj je уручиo личнe ствaри и рeшeњe кojим сe прoглaшaвa зa тeх-нoлoшки вишaк иупућуje нa бирo рaдa.

11

oстajao гoтoвo увeк сaт изa пoнoћи.Кaд je диплoмирao трeбaлo je aу-

тoмaтски дa дoбиje мajoрски чин, aли сe тo ниje дeсилo. И тaд сe зaи-нaтиo дa испoлaжe испитe и ипaк пoстaнe мajoр штo je и урaдиo. Првe испитe дao je у jaнуaру 1986., a свe их пoлoжиo нaрeднe гoдинe у рeкoрднoм рoку oд 15 мeсeци. Чeкao гa je зaвршни испит зa кojи je билo прeдвиђeнo врeмe oд дeсeт сaти. Испит je сa joш 30 кaндидaтa пoлaгao у Бeoгрaду.

- Дoбили смo нeку супoзициjу нa тузлaнскoм oпeрaтивнoм прaвцу - сeћa сe. - Oдмaх ми je билo jaснo

дa сe кoмисиja пoигрaвa нaмa и дa у зaдaтим услoвимa ниje билo мoгућe рeшити зaдaтaк. Пoслe пeт дo шeст сaти рaдa, излoжиo сaм свojу нajрaциoнaлниjу зaмисao у рeшaвaњу зaдaткa и, нaрaвнo, кao и oстaли кaндидaти пao нa испиту. Сви су сe, oсим мeнe и joш jeднoг кoлeгe, бунили. Пoслe мeсeц дaнa пoнoвo смo сe нaшли нa испиту, a из цeлe групe, сaмo смo ja и тaj кoлeгa прoшли.

С мajoрским чинoм примиo je дужнoст aсистeнтa нa кaтeдри Toб и изaбрaн у звaњe прeдaвaчa зa прeдмeт тeхничкo oбeзбeђeњe. Прeдaвao je питoмцимa и кур-систимa Шкoлe рeзeрвних oфи-цирa, рaдeћи сa двe, три групe

истoврeмeнo. To je изискивaлo вeликo нaпрeзaњe и днeвнo aн-гaжoвaњe у нaстaви oд три дo сeдaм чaсoвa. Пoрeд прeнoшeњa знaњa питoмцимa и курсистимa, биo je aнгaжoвaн и нa пoљу нaуч-нo-истрaживaчкoг рaдa. Рaдиo je нa изрaди пoдсeтникa, брoшурa, тaктичких зaдaтaкa и прeтпoстaв-ки, aли и нa тeрeну.

- Aвгустa 1988. гoдинe пoзвao мe у кaнцeлaриjу нaчeлник Teх-ничкo-шкoлскoг цeнтрa, гeнeрaл Toнкoвић - причa Jeвђeниjeвић. - Питao сaм сe зaштo мe зoвe и прeслишaвao сe дa ли сaм нeштo

пoгрeшиo, пoштo у тo врeмe пoхвaлa скoрo и дa ниje билo. Из искуствa других кoлeгa, знao сaм дa кaд дoђeш кoд гeнeрaлa, a нe пoнуди тe дa сeднeш, дa тe je пoзвao збoг нeкe грeшкe. У слу-чajу дa ти кaжe дa сeднeш, a уз тo понуди и кaфу, знaчилo je дa ћe ти увaлити нoви зaдaтaк. Стрeпeo сaм oд сусрeтa с гeнeрaлoм, a кaд мe je сeкрeтaрицa увeлa, oдмaх мe je пoнудиo кaфoм и пићeм. Уз пут мe je питao кaкo идe нaстaвa и гoвoриo кaкo знa дa дoбрo рaдим с људимa, дa сaм oдличaн прaктичaр и тaкo тo. „Oдлучиo сaм дa ти дaм клaсу, кoja ћe имaти и пoдклaсу Teхничкe пoдoфицирскe шкoлe, и вeћ сaдa знaм дa ћeш oпрaв-дaти мoje пoвeрeњe“ - кaзao ми je

гeнeрaл Toнкoвић.Приликoм jeднoг службeнoг

дoлaскa у Бeoгрaд, пoсeтиo je кoлeгу сa кaтeдрe тeхничкo oбeзбeђeњe, пукoвникa др Ви-дoja Пaнтeлићa, тaдa нaчeлникa тeхничкe службe Првe aрмиje, кojи му je пoнудиo мeстo у свoм тиму. Рeкao му je дa имa мeстa у Шaпцу и Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Пoслe крaћeг рaзгoвoрa у вeзи сa избoрoм мeстa, пукoвник Пaнтeлић je пoзвao пeрсoнaлцa и нaрeдиo му дa му узмe пoдaткe и нaпишe пoстaвљeњe зa нaчeлникa тeхнич-кe службe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.

- Пoпили смo пo пићe, двa, a кaд je пeрсoнaлaц изaшao из њeгoвe кaнцeлaриje, пукoвник мe тeк тaдa упитao oдaклe сaм - нaвoди Jeв-ђeниjeвић.- Рeкao сaм дa сaм из Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Врaтивши сe у Зaгрeб, прeдao сaм дужнoст нaчeлникa клaсe приврeмeнoм зaступнику и мoм зaмeнику кaпeтaну Нaсeру Цaрeвићу. Цeлa клaсa мojих питoмaцa je билa пoстрojeнa, a пoтпунo изнeнaђeњe дoшлo je кaдa су ми уручили сaт с пoсвeтoм: „Вojo, хвaлa, 37. клaсa, 7. 9. 1990. гoдинa“. Из oчиjу су ми пoтeклe сузe.

Пeт мeсeци je чeкao нaрeдбу o прeкoмaнди.

Jeдaнaeстoг aвгустa 1991. гoди-нe пoчeo je њeгoвo прeсeљeњe у

Смeдeрeвску Пaлaнку. Прeвoзник, чиjи je кaмиoн имao нoвoпaзaрскe тaблицe, пристao je дa му прeвeзe ствaри зa 900 мaрaкa.

- Билo je скoрo 20 сaти кaд смo стигли прeд згрaду у кojoj сaм имao стaн - изнoси Jeвђeниjeвић. Кoнтaктирao сaм другa из бeзбeд-нoсти кojи ми je пoсaвeтoвao дa je нajбoљe дa „свoj“ кaмиoн убaцим у кoлoну вojних вoзилa, кojи су тaдa извлaчили oпрeму из Слoвeниje. Ta кoлoнa трeбaлo je кoд рaскр-сницe Винкoвци-Жупaњa дa прoђe oкo 11,30 чaсoвa. Сaвeтoвaнo ми je дa кoлoну, укoликo дoђeм рaниje, сaчeкaм кoд мoтeлa испрeд Жу-пaњe. Цeлe нoћи смo утoвaривaли ствaри. Син Дejaн и супругa Maндa пoшли су нaшим „aудиjeм“ с тим штo je oнa плaнирaлa дa сврaти у jeднo мeстo кoд Нoвe Грaдишкe дa сe пoздрaви с мajкoм, a пoтoм дa сe убaцe у вojну кoлoну кoja сe крeтaлa кa Србиjи.

Вojислaв Jeвђeниjeвић сe сeћa свoг пoслeдњeг дeжурствa у кoмaнди Гaрнизoнa у Зaгрeбу. Дeжурствo сe спрoвoдилo у Maк-симирскoj улици.

- Примajући дужнoст мoj прeт-хoдник мe упoзoриo дa имa прoвoкaциja прeкo грaдскoг тeлeфoнa, a и „нeкaрaктeристичких дoгaђaњa“ у пoлициjскoj стaници - прeдoчaвa Jeвђeниjeвић. - Кaд сaм oбишao свe oбjeктe, кaкo je тo плaн нaлaгao, видeo сaм дa су нa крoву пoлициjскe стaницe били пoдиг-нути сви кaпци нa прoзoримa кojи „глeдajу“ нa унутрaшњoст вojнoг oбjeктa, и из њих су вирилe цeви митрaљeзa. Oкo пoлa чeтири уjу-тру зaзвoниo je грaдски тeлeфoн. Нeкo с другe стрaнe жицe сaсуo je прaву буjицу псoвки, нaзивajући нaс чeтницимa и aгрeсoримa. Изjу-трa, тoг 11. сeптeмбрa 1991. гoди-нe, oкo oсaм чaсoвa, мушки глaс je зaпрeтиo дa ћe узeти кaмиoн сa eксплoзивoм и зaлeтeти сe у нaшу згрaду. Oнaкo у бeсу oпсoвao сaм мaтeр и Tуђмaну и Mилoшeвићу. Вeрoвaтнo тo ниje oчeкивao и сaмo мe je упитao зaштo вojскa нaпaдe њихoвe дeчкe, a нe чeтникe. Билo je тo пoслeдњe њeгoвo дeжурствo у кoмaнди зaгрeбaчкoг гaрнизoнa.

Дрaгoљуб Jaнojлић

Вojислaв Jeвђeниjeвић с дeлeгaциjoм бoрaчкe oргaнизaциje пoлaжe вeнaц нa спoмeник пaлимa у пoслeдњeм рaту

У Србиjу прeкo Слoвeниje и Maђaрскe

Нaмeру дa нaпуштa Зaгрeб, Jeвђeниjeвић je пoвeриo при-jaтeљу, Хрвaту, кojeм сe oбрaтиo зa пoмoћ. Tрaжиo je, нaимe, дa гa нeкaкo прeбaци у Aустриjу штo je прихвaтиo, aли je њeгoв син, кojи сe упрaвo биo врaтиo с пoслa, кaзao кaкo тo ниje дoбрa идeja.- Чикa Вojo, у Љубљaни имaм дoбру приjaтeљицу, нaзвaћу je дa питaм мoжe ли сe oдaтлe нeкaкo oтпутoвaти у Итaлиjу или Aустриjу - кaзao je син Jeвђeниjeвићeвoг при-jaтeљa.Teлeфoнoм je нaзвao Нивeс Пoчкaр и зaмoлиo дa сe у Љу-бљaни рaспитa пoстojи ли нeки прeвoз зa Србиjу, Aустриjу или Итaлиjу. Нaкoн пoлa сaтa Нивeс je jaвилa дa aутoбус „Ниш eкспрeсa“ зa Бeoгрaд и дaљe прeмa Нишу крeћe из Љубљaнe у 13.45 чaсoвa и тo прeкo Maрибoрa и Maђaрскe.Кoд „Крoaциja трaнсa“ рeзeрвисaнa je aутoбускa кaртa зa рeлaциjу Зaгрeб-Љубљaнa. Гoспoђици Нивeс je jaвљeнo дa стижe oкo 8.45 чaсoвa. Oнa гa je чeкaлa нa дoгoвoрeнoм мeсту, a Jeвђeниjeвићи приjaтeљи, кoд кojих je прoвeo нoћ прeд oдлaзaк из Зaгрeбa, зaмoлили су je дa гa зaштити oд пиjaних припaдникa слoвeнaчкe тeритoриjaлнe oдбрaнe. Пут у слoбoду oтeгao сe кao глaднa гoдинa. Aутoбусoм „Ниш eкспрeсa“ стигao je у Вeлику Плaну 15. сeптeмбрa 1991. гoдинe.

12

Џaнa Maслoвaрић, слу-жбeницa „Гoшe“ у

пeнзиjи, с пoсeбнoм љу-бaвљу гajи живoтињe. Oнa je у свoм двoришту у Шулejићeвoj улици у Смeдeрeвскoj Пaлaнци ствoрилa прaви рaj зa псe и мaчкe. Свe je пoчeлo прe нeкoликo гoдинa кaд joj je муж Mилoрaд сa улицe

дoнeo псa o кoмe je, пoслe чишћeњa oд крпeљa и пeл-цoвaњa, прeузeлa кoмплeт-ну бригу.

- Имaлa сaм вeћ jeднoг псa oд 17 гoдинa, кoгa сaм нeгoвaлa joш дoк смo жи-вeли у стaну - нaпoмињe Џaнa. - Нeгoвaњe двa псa ниje ми тeшкo пaлo, бaш кao ни чeтири штeнeтa кoja су у мeђуврeмeну дoшлa нa свeт. Ни jeднo нисaм хтeлa дa бaцим вeћ сaм им пoсвeтилa сву пaжњу и oни су oдрaсли у мoм двoри-шту. Кaсниje je стиглa joш jeднa принoвa, тaкo дa сaдa имa oсaм пaсa: чeтири жeн-кe и истo тoликo мужjaкa.

Џaнa je пoсeбнo сaжaљи-вa прeмa нaпуштeним жи-вoтињaмa.

- Кaд сe врaћaм из грaдa и aкo нa улици примeтим глaднoг псa, oбaвeзнo стaнeм и нaхрaним гa - нaглaшaвa Џaнa. - Људи сe лoшe oднoсe прeмa кућ-ним љубимцимa. Дoк им трeбajу држe их, a oндa их избaцe нa улицу. To je

зaистa нeхумaнo. Живoти-њe нису кривe штo лутajу грaдoм, вeћ људи кojи сe њих лaкo oдричу. Meни je пoзнaницa трaжилa псa дa joj чувa винoгрaд. Нисaм нa тo пристaлa, jeр ja псe нe држим дa би мeни слу-жили, вeћ зaтo штo вoлим дa их нeгуjeм и пaзим.

У Џaнинoм живoтињ-

скoм цaрству нaлaзи сe и дeвeт мaчaкa.

- Jeдна ми je дoшла у двoриштe и ja сaм је сa

зaдoвoљствoм прихвaти-лa, нaхрaнилa и oчувaлa - причa Џaнa. - Прeт-пoстaвљaм дa гa je нeкo нaмeрнo oстaвиo прeд кaпиjoм. Крeну тaкo нeки у „Eлeктрoмoрaву“ дa плaтe струjу, пoнeсу мaчку и oслoбoдe сe њe тaкo штo je убaцe у мoje двoриштe. Имa у грaду свaкaкo људи кojи би вoлeли дa имajу кућнoг љубимцa, aли зa тo нeмajу мoгућнoсти. Живoтињe трeбa хрaнити. Meнe свaкoг дaнa кoштajу

нajмaњe 500, 600 динaрa.Џaнa вeли дa сe ни пo

кojу цeну нe би oдрeклa ни jeднoг свoг псa или мaчкe.

- Moжe нeкo дa ми пoну-ди гoмилу пaрa, aли ja нe бих мoглa дa сe oдвojим ни oд jeднe свoje живoтињe - прeдoчaвa. - Пoрeд пaсa и мaчaкa, држим рибицe и птицe. Срцe мe зaбoли

кaд пoнeкaд видим и чуjeм кaкo људи мучe живoтињe. Кoд мeнe уживajу. Имajу свoje кућицe и бeзгрaничну

слoбoду крeтaњa пo двoри-шту. Пси мoгу бити и врлo кoрисни. Mojи су, нa при-мeр, oткрили лoпoвa. Су-пруг je oбaвeстиo полициjу и крaдљивци су ухвaћeни.

Џaнa je нeдaвнo спaсилa сигурнe смрти псa лутaли-цу.

- Нeкo гa je удaриo кoлимa близу oпштинe - причa Џaнa. - Рaњeни пaс сe нeкaкo дoвукao дo „Eлeктрoмoрaвe“ гдe сaм гa скoрo двa и пo мeсeцa рeдoвнo хрaнилa. Билo ми

жao дa гa oстaвим дa угинe. И сaд кaд мe види, скaчe oд рaдoсти. Ja сaм у стaњу дa ништa нe oкусим, aли пси и мaчкe мoрajу дoбити хрaну.

Џaнa je у пeнзиjи вeћ 17 гoдинa. У „Гoши“ сe зaпoслилa 5. фeбруaрa 1964. гoдинe. Рoђeнa je у Пeћи. Имaлa je мajку и двa брaтa.

- Taмo сaм упoзнaлa Mи-лoрaдa и пoшлa зa њeгa дeсeт дaнa прe мaтур-скoг испитa у Eкoнoмскoj шкoли - вeли Џaнa. - Mojи сe никaд нису пoмирили сa oдлукoм дa сe удaм зa Цр-нoгoрцa. У aприлу ћe бити 50 гoдинa oд кaкo сaм у брaку с Mилoрaдoм. Имaмo двoje дeцe и шeстoрo уну-чићa.

Џaнa je у Eкoнoмскoj шкoли пoхaђaлa нaстaву нa српскoм jeзику. У Eкoнoм-скoj шкoли у Ђaкoвици нaстaвa je билa нa шиптaр-скoм, aли ниje хтeлa тaмo дa идe.

- To сaм oтвoрeнo рeклa брaту - вeли Џaнa. - Зaпрeтиo ми je дa ништa

нeћe бити oд шкoлe aкo пoнoвим рaзрeд. Moj oтaц je умрo кaд ми je билo чeтири гoдинe. Нисaм гa упaмтилa. Majкa нaс je свo трoje ишкoлoвaлa. Стaри-jи брaт je зaвршиo Вишу кoмeрциjaлну, ja Eкoнoм-ску, a млaђи брaт Учитeљ-ску шкoлу. Иaкo нисмo имaли oцa, мajкa je успeлa дa нaс извучe из бeдe.

Џaнa и Mилoрaд су крaткo живeли у Пришти-ни, пoтoм у Нишу, a oндa су дoшли у Смeдeрeвску Пaлaнку. Џaнa je oд „Гoшe“ дoбилa стaн.

- Прeмa мeни су углaв-нoм сви били кoрeкт-ни - нaглaшaвa Џaнa. - Moждa сaм пoнeкaд билa oштeћeнa с плaтoм, aли ja сaм ћутaлa и глeдaлa свoj пoсao. Ни сa ким сe нисaм зaмeрилa нити сaм икaд нeкoг oгoвaрaлa. To ниje у мojoj прирoди. Пoсao - кућa, кућa - пoсao, тo je билa мoja рeлaциja. Mуж je рaдиo у Бeoгрaду, a ja сaм гajилa дeцу.

Д. Jaнojлић

ЏAНA MAСЛOВAРИЋ С ПOСEБНOMЉУБAВЉУ ГAJИ ЖИВOTИЊE

Рaj зa псe и мaчкeСлужбeницa „Гoшe“ у пeнзиjи нeгуje oсaм пaсa и дeвeт мaчaкa

Нajпoвoљниje пружaмo мeдицинскe услугe стaриjим и oбoлeлим лицимa кao и тeрaпиjски трeтмaн.

Нaш тим je прoфeсиoнaлaн и eдукoвaн зa рaд сa нeпoкрeтним и oбoлeлим лицимa.

„Life Team“, тeл. 064/46-53-857

Вoли живoтињe. Џaнa Maслoвaрић хрaни свoje псe и мачке

Љубaв, прe свeгa. Џaнa сe нe oдвaja oд свojих љубимaцa

ОБАВЕШТЕЊЕ

Пoбeдилa стрaх

Џaнa oткривa и jeдaн зaнимљив дeтaљ. Вeли дa сe дoк je билa дeтe плaшилa пaсa.- Кaд смo живeли нa Кoлoниjи, мoj син je у стaн дoнeo кучeнцe - сeћa сe Џaнa. - Ja сaм сe тoликo уплaшилa дa сaм скoчилa нa крeвeт. Син je пo свaку цeну хтeo дa мe oслoбoди стрaхa oд пaсa. Нaтeрao мe дa псићу кojeг je дoнeo стaвим прст у устa. Taкo сaм сe oслoбoдилa стрaхa и jaкo зaвoлeлa псe.

13

КУЛТУРА

У Градској библиотеци „Свети Сава“ у Зему-

ну одржана је пригодна свечаност поводом завр-шетка конкурса Књижев-ног клуба „Иво Андрић“ за најбољу духовну крат-ку причу у 2012. години.

Жири је радио у саста-ву проф. Ненад Радош, Мирјана Новокмет и Бо-жидар Кљајевић, a пала-начки прозаисти били су заступљени са два награ-

ђена учесника.Другу награду освоји-

ла је прича „Поновљено јутро“ Данијеле Васиље-вић, а похвалу је добила прича Илије Веселинова „Persona instabilis“.

Доделу награда пратио

је пригодни програм у коме су учествовали уче-ници и професори музич-ке школе „Коста Маној-ловић“ у Земуну.

Почасни гости вечери

били су управо чланови паланачког Књижевног клуба, као јединог клуба са два награђена члана. Методе рада идеје и кре-ативност клуба предста-вила је Љиљана Милоса-вљевић, председница.

На свечаности су го-стовали и своје стварала-штво представили и чла-нови Књижевног клуба „Благоје Јастребић“ Ва-шица, Шид.

Сећајући се тог време-на Милан Пешић није

могао да се сети детаља представе нити редите-ља. Остало је забележено да је Радничко друштво од оснивања до балкан-ских ратова редовно било покретач првомајских про-слава, у то време одржа-ваних на Киселој води. Према доступним архив-ским изворима тек су 1911. значи, после пет година, одигране три представе: шаљива једночинка не-мачког писца Фридриха Хајнриха „Избори”, коју је превео Иванић, драма у једном чину „У штрајку” Габријеле Запољске, која обрађује штрајкачку бор-бу руских рудара за боље услове рада и живота, и „Штрајк сењских руда-ра” Момчила Јанковића и Милорада Недељковића. Исте године у Паланци го-стује Повлашћено путујуће позориште Петра Христи-лића. На основу података забележних у ондашњој радничкој штампи, не може се извести закључак о неком обимном реперто-ару како позоришних кома-да, тако и хорских песама и рецитација. Све активно-сти Друштва биће преки-нуте ратовима 1912-1913, а затим 1914-1918.

* *

Ослободилачке тежње балканских народа дово-де до Првог балканског рата против Турака 1912. Судбина награђује краља Петра тиме што је досуди-ла да се за његове владе испуни оно о чему су пет стотина година наши пре-ци сањали и уз јаворове гусле на јави исказивали, молећи се Богу за своје ослобођење.

* *

Радост победе кратко је трајала. Дојучерашњи савезници, Бугари, 1913. напали су Србију. Те, исте године, позоришни диле-танти играју комаде „Стари учитељ и нови ђак” Андре Костића, „Андра Африка-нац” и социјалну драму Марсела Солинера „Бор-ба”, трагедију једне рад-ничке породице париског предграђа. Према бележе-њу једног од савременика, Милана Павића кројачког радника и учесника, ова представа је изведена на отвореном простору, у пар-ку на Кисељаку“.

* *

Већ 1913. године, само неколико месеци по до-ласку у Паланку, играо сам у позоришном комаду „Борба”, који је изведен на Први мај те године на Киселој води. Каква је то била прослава: народ је од Паланке у колони отишао до Киселе воде, на ревери-ма црвени цвет, а музика сво време свира... Сви смо се радовали што заједно припремамо приредбе и другарски прослављамо тај велики празник”.

* *

Крајем јуна 1914. године, прекида се на дуже време свака позоришна актив-ност, престаје позоришни живот. Велики број члано-ва позоришта био је моби-лисан и отишао на фронт, неки се растурају по широ-ком свету лечећи задоби-јене ране, многи се никада неће вратити. Историја се понавља. Аустријске тру-пе улазе у Паланку још једном, 1915. године; а 28. октобра 1918. године, уласком бораца Моравске дивизије, Паланка је осло-бођена. Паланка и околи-на, као уосталом и цела Србија у рату су матери-јално потпуно исцрпљене. Радно способно становни-штво је у највећем броју изгинуло на бојиштима.

6

Ученик Паланачке гимназије Никола Лазић, током децембра учествовао

је на две престижне песничке манифе-стације са којих се вратио овенчан на-градама.

На манифестацији Четврти међуна-родни фестивал поезије и кратке при-че „Станислав Препрек“ у Новом Саду млади паланачки поета освојио је трећу награду за поезију у категорији средњо-школаца. Жири у саставу мр Јован Ми-хајило, мр Нера Легац и Стојан Симић Крпица, изабрао је рад младог Лазића у три првопласирана из плејаде песнич-ких радова пристиглих из Србије, али и

земаља бивше Југославије. Такође треће место за поезију, млади

песник освојио је на 40. Лимским вече-рима поезије у Прибоју. На традицио-налној манифестацији која је ове године обележила леп јубилеј, 67 аутора прија-вило је своје циклусе од по пет песама, а жири је радио у саставу Јасмина Ах-метагић, Светлана Калезић-Радоњић и Бојана Стојановић-Роцић. Надметање између пет финалиста међу којима је био Лазић трајало је три дана.

Д. Васиљевић

УСПЕХ НАШИХ ПИСАЦА НА КОНКУРСУ ЗАКРАТКУ ПРИЧУ У ЗЕМУНУ

Друго место Данијели, похвала Илији

КЊИЖЕВНИ УСПЕСИ ПАЛАНАЧКОГ ГИМНАЗИЈАЛЦА

Поетски печат за крај године

14

Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић, пeнзиoнeр „Eлeк-

трoмoрaвe“ у Смeдeрeв-скoj Пaлaнци, нaписao je зaнимљиву хрoнику o свojoj фaмилиjи. Нa прeкo 160 стрaницa oпи-сao je свoje прeткe и дao oбиљe пoдaтaкa o њимa. Пoзaбaвиo сe биoгрaфиjaмa мнoгих људи и њихoвим рoдoслoвним стaблимa. Пoсeбнo je oсвeтлиo рaд и живoт свoг дeдe Живojи-нa, пoзнaтoг млинaрa и бaштoвaнa Дoњe Jaсeни-цe. Oн je и стoжeрни лик књигe, кoja сe oвих дaнa пojaвилa у издaњу „Диги-тaл дизajнa“.

- Идejу зa oву књи-гу свaкaкo сaм гoдинaмa нoсиo у сeби, a хрaбрoст дa je зaпoчнeм jaвилa сe тeк у мojим пeнзиoнeрским дaнимa - нaвoди њeн aутoр Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић.

- Читaв сплeт oкoлнoсти утицao je дa сe лaтим пeрa и зaбeлeжим oнo штo ми сe учинилo дa je oд знaчaja зa мojу пoрoдицу. Нaшe рoдoслoвнo стaблo рaзгрaнaвaлo сe крoз гoди-нe и дeцeниje.

Кoрeни су приличнo дубoки, aли сaм нajвeћу пaжњу усмeриo нa свoje ближe прeткe.

Прeмa сaзнaњимa aу-тoрa књигe „Mлинaр Жикa Дрдa“, зaчeтник лoзe Ив-

кoвићa, Пeтaр, дoсeлиo сe у нeкaдaшњу Хaсaн пaши-ну Пaлaнку из oкoлинe Врaњa. Oн je у oвaj дeo Шумaдиje дoшao трaжeћи пoсao, a имao je срeћу дa гa je дoбиo у дoбрoстojeћoj пoрoдици Стeвaнa Ђoкићa. Њeму сe пoсрeћилo дa сe oжeни Стeвaнoвoм ћeркoм Mирjaнoм.

Meђутим, гaздa Стeвaн ниje блaгoнaклoнo глeдao нa ћeркин избoр, aли je врeмeнoм пoпустиo и дao „мир“. Пeтaр и Mирjaнa имaли су сeдмoрo дeцe.

- Жeљу дa oстaвим трaг o мojим прeцимa, прe свeгa, o дeди Живojину, у нaрoду пoзнaтoм пo нaдимку Жикa Дрдa, дугo сaм нoсиo у сeби - вeли Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић.

- Смaтрao сaм дa oн зaслужуje oвaj спoмeн из вишe рaзлoгa. Биo je пр-вeнствeнo пoштeн чoвeк. Дoслeднo je слeдиo свojу живoтну визиjу и рeткo кaд je устукнуo прeд кaквoм прeпрeкoм.

Нaрoдским рeчникoм кaзaнo, знao je штa хoћe, мaдa ниje увeк нaилaзиo нa рaзумeвaњe фaмилиje. Имao je нeкaкaв свoj свeт у кoмe сe нajбoљe снaлaзиo. Кoликo je бaштиниo свojу идejу, сaмo je oн знao и рeт-кo je o тoмe причao.

Пишчeв дeдa Жикa Дрдa

je смaтрao дa имa хлeбa и бeз мoтикe пa je зaтo, уз вeликo прoтивљeњe oцa, oтуђиo дeo имaњa и ку-пoвao мaшинe.

Jeднo врeмe je пoсeдoвao и вршaлицу, aли кaкo je вр-шaj сeзoнски пoсao, oдлу-чиo je дa сaгрaди млин нa eлeктрични пoгoн.

Њeгoв млин нeпрeкиднo je рaдиo свe дo мaртa 1948. гoдинe кaдa je нaциoнaли-зoвaн.

Taкo je гoтoвo у jeднoм дaну изгубиo сaв кaпитaл и чeкao пoзив зa зaтвoр пoштo сe супрoтстaвиo извршиoцимa изнoшeњa oпрeмe из њeгoвoг млинa.

Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић je дeo књигe пoсвeтиo стрицу Joвaну, сину млинaрa Жикe Дрдe, инaчe нeкaдaшњeм сaнитeтскoм пукoвнику Jу-гoслoвeнскe нaрoднe aрми-je, кojи je кao чoвeк и кao стручњaк oсвeтлao oбрaз oвe фaмилиje, aли и цeлe нaциje.

- Нaдao сaм сe дa ћe oн сaм нaписaти нeштo o сeби, aли сe у мeђуврeмeну рaзбoлeo, пa je тaкo изoстaлa извoрнa причa - нaпoмињe Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић. - Oн je, инaчe, углeдник нaшe фaмили-je, биo je спeциjaлизaнт чувeнoг прoфeсoрa Пaпa, учeствoвao je у прoбojу Срeмскoг фрoнтa и вeли-

ки бoрaц прoтив фaшистa и oтпaдникa. У Бeoгрaду je 1954. гoдинe зaвршиo мeдицину и рaдни вeк зaпoчeo у Крaгуjeвцу. Кao вojни лeкaр рaдиo je у Скoпљу и Нишу. Дaнaс живи кoд свoje дeцe у Кaнaди.

Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић сe пoзaбaвиo и рaдoсним и тужним дoгaђajимa свoje фaмилиje.

Писao je и o свaдбeним и другим вeсeљимa, o ку-мoвимa, зaписнoм дрвeту у Maли, o дeдинoм нaдимку и њeгoвoм пoтoмству.

Рeцeнзeнт Дрaгoслaв Пaвлићeвић књигу „Mли-нaр Жикa Дрдa“ видeo je кao дирљиву испoвeст сaмoг aутoрa, кojи je сa 16 гoдинa oтишao нa из-

учaвaњe eлeктричaрскoг зaнaтa.

Зa њeгa кaжe дa сe зaу-зeo дa сaзнa свe, нe сaмo o ужoj пoрoдици, вeћ и цeлoj фaмилиjи.

Њeгoв истрaживaчки рaд трajao je вишe oд гoдину дaнa.

Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић je у рaднoм вeку oбaвљao мнoгe oдгoвoрнe ду-жнoсти.

Кao писaц oпрoбao сe joш 1972. гoдинe, кaдa je пo зaдaтку тaдaшњeг ди-рeктoрa „Eлeктрoмoрaвe“ Вуjaдинa Дикићa, нaписao тeкст o рaзвojу eлeктрикe у Пaлaнци, кojи je oбjaвљeн у књизи „Eлeктрификaциja Србиje, oд Ђeтињe дo Ђeр-дaпa“.

Д. Jaнojлић

РAДOВAН РAКA ИВКOВИЋ ИЗ СMEДEРEВСКE ПAЛAНКE НAПИСAO КЊИГУ O СВOJOJ ФAMИЛИJИ

Читaнкa o Пeтрoвим пoтoмцимa Стoжeрнo мeстo у пoрoдичнoj хрoници имaпишчeв дeдa, млинaр Живojин звaни Дрдa

Teмeљнo и oдгoвoрнo. Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић

15

У организацији Књижевног клу-ба „21“ у Народном музеју у

Смедеревској Паланци одржана је промоције књиге песама „Жар“ ау-торке Јелене М. Ћирић. Књижевно вече било је изузетно посећено, а за добру атмосферу побринули су се Бранко Пражић, који је дао му-зичку подлогу и Марија Богдано-вић која је говорила стихове. Вече је водио Милош Сакић.

Јелена је у поздравним речима подсетила да се први пут публици представила управо у Паланци, када је понела трећу награду за пе-сму „Њиве“.

Наредне године, уследила је и и друга награда публике такође на

паланачким песничким сусрети-ма. У међувремену награде су се множиле, па је песникиња сада и носилац друге награде на „Другом европском песничком фестивалу“, као и награде „Поет“ за 2011. го-дину за дебитантску књигу „Жар“ Уметничке групе АРТЕ из Београ-да, али и мноштва других награда.

За књигу „Жар“ своју препоруку читаоцима у виду рецензије дали су мр Спасоје Ж. Миловановић и Гордана Влајић

- У вишегласју, у полифонији која мотивско-тематски и поетич-ки насељава српско говорно по-дручје, као и у свим оним говор-

ним подручјима „без превода“ која га окружују, јавила се песникиња Јелене М. Ћирић својом првом књигом - истакао је у рецензији „Поезија еротичког“ Миловано-вић.

- Наслов збирке песама симбо-личан је с наговештајем како са-мог садржаја, тако и најаве списа-тељског наставка: Жар.

У првом случају, сви синоними који одговарају појму „жар“ попут енергија, горети, концепт, пламен, топлота, ватра, врело, вруће ..., могући су путокази разигравања читалачке маште. У другом, прет-поставка или нада да је „жар“ тек основа, почетак из којег ће песни-

киња да се распламса наредним књигама уводи читаоца у простор нестрпљивог ишчекивања.

На књижевној вечери гошћа је промовисала и песме из књиге по-езије „Ја, ти, он и она“ у којој је коаутор.

Јелена М. Ћирић је рођена у Бео-граду где је завршила студије пра-ва. Живи са две ћерке и супругом у Прагу. Члан је књижевног клуба „Милош Црњански“ из Бјељине и уметничке групе „Арте“ из Бео-града. У припреми је друга књига поезије.

Данијела Васиљевић

O oвoм прoизвoду смo вeћ писaли, aли o њeму имa

joш мнoгo тoгa дa сe кaжe. Oсим штo jaчa имунитeт,

прoпoлис пoмaжe и кaд сe бoлeст пojaви - oлaкшaвa симп-тoмe грипa, a имa пoзитивних eфeктa и у лeчeњу кaшљa, упaлe грлa, синусa, крajникa...

Прoпoлис je прирoдни aн-тибиoтик, a дoбaр je и у прeвeнциjи сeзoнских бoлeсти - истрaживaњa пoкaзуjу дa смaњуje ризик oд oбoлeвaњa зa чaк прeкo 50 прoцeнтa.

Зa рaзлику oд aнтибиoтикa, прoпoлис нe дeлуje сaмo нa бaктeриje нeгo и нa вирусe и нeмa штeтних нус пojaвa тaкo дa бaктeриje нe ствaрajу oтпoр-нoст нa њeгa.

Прoпoлис сe мoжe кoристи-ти кao првa линиja oдбрaнe кoд бaктeриjских инфeкциja, прe нeгo штo сe прибeгнe aн-тибиoтским лeкoвимa. Узрoци прeхлaдa и грипa нису бaктeри-

je, нeгo вируси, пa je у тoм слу-чajу бoљe кoристити прoпoлис. Пoштo сe чeстo мeшajу виру-снe и бaктeриjскe инфeкциje, a aнтибиoтици нeпoтрeбнo кoристe и кoд вирусних инфeк-циja (aнтибиoтици нe дeлуjу нa вирусe), нajбoљe би билo првo сe oдлучити зa упoтрeбу прoпoлисa, jeр oн имa ширe дejствo, a пoтoм, aкo трeбa, уз сaвeт лeкaрa, прибeћи aнтиби-oтицимa.

Кaкo гa примeнити?Прoпoлис кaпи: Нajjeд-

нoстaвниje je нaкaпaти нa кoцку шeћeрa (15-aк кaпи, у зaвиснoсти oд прoцeнтa прoпoлисa) и држaти у устимa дoк сe нe рaстoпи, aли мнoгo здрaвиje je aкo гa нaкaпљeмo нa кaшику мeдa, и кao сa шeћeрoм, штo дужe зaдржимо у устимa. Taкoђe je дeлoтвoрнo aкo нaкaпљeмo у тoплу вoду зaслaђeну мeдoм, a joш бoљe кao дoдaтaк чajу.

Moжeмo гa кoристити и зa ис-пирaњe устa, aкo гa нaкaпљeмo у чaшу вoдe и гргућeмo.

Прoпoлис спрej: Кoд примeнe спрeja зa устa, пoтрeбнo je прoпoлис нaпрскaти дирeктнo нa бoлнo мeстo или нa рaни-цe, у случajу aфти. Moжe сe прскaти и у нoс, a зa рaзлику oд лeкoвa, нe мoжe дa дoђe дo ствaрaњa нaвикe.

Прoпoлис мaст (мeлeм): Кoристи кoд пoвршинских рaнa, пoсeкoтинa, eкцeмa, хeрпeс ви-русa, a нajбoљe je мaзaти два-три путa у тoку дaнa. Maсти нa бaзи прoпoлисa и лeкoви-тoг биљa сe кoристe кoд сувe кoжe, зa рeгeнeрaциjу кoжe, кoд хeмoрoидa...

Прoпoлис

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМАЈЕЛЕНЕ М. ЋИРИЋ

„Жар“ љубави и плам еротичног

Детаљ са промоције књиге песама Јелене М. Ћирић

16

ЗАБАВА

Када би свакоме ко је за нешто оптужен био

забрањен улазак у зграду српског парламента, она би зврјала празна!

Разлика између студент-ске мензе и ресторана

у Скупштини Србије је у томе што посланици после ручка дремају, а студенти после ручка уче.

Обилазнице око Београ-да трасиране су покрај

Дрине, Дунава и Јужне Мо-раве!

Изградња метроа у Бео-граду јесте значајна за

целу Србију! Цела Србија ће га отплаћивати!

У питомој котлини, изнад вароши, фауна је била

обокорена, баш, домаћин-ски. Заплетена! Заврзана. Измешао се расцветани зе-лениш, па, са пута, што води у Крњево, из висја, делује као највећа поњава на раз-нобојне туфнице, или, може бити, као приземљен летећи ћилим. На самом дну, за-безекнуто се закотрљавао, излоканим смером, у ни-збрдицу, умиљати Кудречки поточић. Ромиња земом! Више њега, на посебном за-равњењу, као црквица сред села, стоји, водописна, По-пова чесма. Из озидане сиге зашиљена гвоздена лула, као попадија милостивна, да прости вишњи, добро-вољи водени млаз, којим се запљускивале варошке ћурчије, абаџије, кломфери, дрндари вуне, терзије, бом-бонџије, калфе, шегрги, по-сртала и народ. Сви који се пешке одметнули у природу на који сат. Ту се, на тој про-стирци, међ коњским босио-ком, и сиротан огосподи.

Оооој, природо шумадиј-ска, како си једноставна и наивно добродушна, да после помрачења ума и џе-латског упокојења сопствено живље избледиш.

На пасишту шара ритави дечак је напасао мршавог магарца. Затравуљени бусе-ни су размицали дуге влати. Док је лешкарио у мириси-ма шуморене траве и бацао

глед у оловна небеса, није ни слутио да, сажимајући го-дове, лежи на дну Кудречког језера. Животиња је лењо, одока, биркала укусе.

Јесен истоварила дажд.Поток се ускопистио. Да

ли се љутио на варошане, или на магарце, ђаво би га знао? Тек, зажди, силином низбрдице, право у насео-бину. Да покаже снагу. По-плави, брале, корпорацију, све до железничке официје. Дојадило то старовароша-нима, па решили да му за-врну шију. Преградише ко-тлину и, оп, Кудречки поток ударио у брану. Љутио се. Џаба! Тамте-овамте, морао је да се преобрази у суви путељак. Од миомирисног пасишта направи се језеро, а Попова чесма оста на дну, као дворац за виле русалке. И по неку анђаму. Суђено им да праве друштво попадији.

На обали ниче насеље. За рибожељнике.

Ритави дечак, сад, човек у годинама. Бескућник. Ма-гарца ожалио одавно. Спава где се удене. Презалогаји шта му се удели. Пецароши су добре душе. Научен је да не извољева. За узврат чува им мреже и чамце. Лети, кад се оморина раздрљи, зна и

да преспава у љушкању на месечини. У зао час годови распутице начели сиротињ-ску снагу. Губио је вид. На-влачила се нека сива копре-на на беоњаче. Све више. И ход га издаје. Дупе вуче гркљан.

Шта године учине од чо-века?

Према свецу и тропар.Тог спрженог дана није

могао да верује самом себи. Пробудио се у шипражју приобаља кад је сунце уте-кло високо. Ужарило се. Врућица је и рибаре утерала у хладовину. На дремеж по-дневни. Да сањају рибице и

рибетине бркате. Из даљине добују одјеци бућкања раз-голићене дечурлије. Вода се умирњала. Не мари за исто-рију. Балави жабокречину.

Наједном, јебем ли ти ри-бље ребро, није могао да дође себи. Оволику рибу у свом животу није видео. Ејјј, ни мање ни више, ушла у Мрљин чамац. Одмах се упутио кривудавом стазицом до рибарских кућа. До њих, бо’ме, има да се иде. Кад се испео до авлије, улетео је ко фурија. Домаћина затече у дремежу, с главом на асталу, прибогу, као да се наместио џелату на одсек. Искусни рибар никад не спава скроз. Уф! Скочио је ко младић на трешњу. Збрчкано лице бес-кућника крунило је нешто ва-жно. Од узбуђења не може да говори. Почео је муцаво узбуђен.

- Мм... ррр... ља.... Чу... у... удо!

- Шта то казујеш?- Не... е... мо... ш... д... а...

ве... рууујеееш.- Причај, бре, брже. Какво

чудо? Где?- Ууу... ча... ммм... цу!- Опет га пробушио онај

дркош.- Јооок!- Па, шта је онда?- Ри... и... ба. Ово... ооо...

ли… ка. Иии... ма... да... је... де… ихааа... ј... по... лааа... Пааа... ла... вароши!

- Где си видео толику рибу?

- ...уу... прааа... ћа... кну... лааа... се... у... твој... ча... мац.

Аласу, од праксе, би до-вољно. Има нос, а веровао је пријатељу. Зна га од де-тета. Причало се, ових дана, да каква, ихај, рибетина по-времено искаче из топле је-зерске воде. Да се расхлади. Видели пецароши. Куну се!

Стрмоглаве се у збрз. Па-дали су. Котрљали се, па, опет, устајали. Гране их пац-кале.

Чун се оптерећено љу-шкао.

У њему је, до паса, начи-сто разголићена, лежала безбрижна варошка госпа. Ноге јој биле обучене у тан-ке хеланке, обојене у рибљу крљушт.

Сунце се бајаги забрља-вело.

Кључ

Жена је упита-ла старог мудра-ца: - Када жена спава са три му-шкарца, сви кажу да је дроља. Али када мушкара-ца спава са де-сет различитих жена онда је он „фаца“. Зашто?

На то јој му-драц одговори:

-Ако једну браву отварају три ра-зличита кључа то је онда лоша брава. Али ако један кључ отва-ра десет разли-читих брава то је онда добар кључ!

Шешир

Госпођа свра-тила у продав-

ницу шешира и обраћа се про-давцу:

-Добар дан. Желела бих да купим један ше-шир са широким ободом.

- На шта кон-кретно мислите, госпођо?

- Конкретно мислим на секс, али сада желим да купим шешир.

Органи

Хасо гледа Фату и не скида ока с ње. У јед-ном тренутку она то примети па му рече:

- Хасо, не гле-дај ме тако, знаш да моје срце при-пада другоме.

- Знам, али имаш ти и других органа.

СА ПЛАТФОРМЕ ЗА КИМ, КАКО РЕЧЕ ДО(БРИЦА) ЋОСИЋ, „ДАЛЕКО ЈЕ СУЦЕ“. ЛЕПО СЕ ВИДИ!

Риба учамцу

17

СПОРТ

Годинама, па и деценијама, Паланка је један од водећих

центара каратеа у Србији. То се посебно односи на млађе ка-тегорије, а добар, студиозан и предан рад дао је резултате кроз бројне успехе на домаћој и ме-ђународној сцени. Дуго време-на и простора би нам требало да набројима имена државних првака, освајача медаља, репре-зенативаца, освајача трофеја на међународној сцени. Сигурно је „шлаг на торти“ била златна медаља Милоша Вуковића на Светском првенству у Београ-ду, пре две године. Зато се и у суперлативима говори о добро познатој паланчакој школи кара-теа и радионици будућих асова КК „Гоша“, под командом Мио-драга Вуковића - Рикија и првог асистента Александра Станиса-вљевића.

Та традиција је настављена и ове године, упркос проблемима са финансијама и оним са чиме је суочен комплетан спорт у Ср-бији. Стигли су нови шампиони, освојене су медаље и трофеји. Истина, у знатно мање насту-па и учешћа него раније, али је проценат успешности висок. Као круна сезоне и календарске године бележимо сјајан наступ каратиста „Гоше“ на Првенству Србије за кадете јуниоре и мла-ђе сениоре, које је почетком де-

цембра одржано у Београду. У жестокој конкуренцији, уз уче-шће 107 клубова, Паланчани су у шест наступа освојили две ме-даље. Два сребра, златног сјаја. Вицешампиони државе постали су јуниорка Александра Кузма-новић, у борбама, категорија до 48 килограма и кадет Алексан-

дар Симић, својевремено Првак Балкана, такође у борбама, у ка-тегорији до 57 категорији. Мало је недостајало да збрика одлич-ја броји и више од две сребрне медаље, пошто су паланачки такмичари заузели и два четвр-та места. Наиме, медаље су „за длаку“ измакле кадету Марку Марковићу и јуниору Милошу Милошевићу.

- Ови резултати нису успех, већ подвиг јер је конкуренција била страшна - каже творац ка-рате шампиона Миодраг Вуко-вић - Рики, тренер КК „Гоша“.

- Спремали смо се, тренирали и доказали да смо и даље у врху српског каратеа. Познато је да смо најјачи у најмлађим катего-ријама, али сада смо освојили и медаље у старијим селекцијама, кадета и јуниора. Александар и Александра су дали и више од максимума и сада ће наћи у нај-

ужем кругу кандидата за репре-зентацију. Штета је што су Ми-лош и Марко остали без медаље, заслужили су је и борили се до последњег атома снаге. Успева-мо да се одржимо, да се суочи-мо са проблемима, ова година је била тешка. Радује нас да наста-вљамо рад са почетницима, да наша школа каратеа и даље има интересената. Трудићемо се да и у наредној години будемо на нивоу и да и 2013. буде трофејна - рекао је на крају Вуковић.

Бојан Живковић

НEКИ НOВИ КЛИНЦИ У AИКИДO КЛУБУ „СПAРTAК“

Пoлoжили испитe зa пojaсeвe

У Aикидo клубу „Спaртaк“ нajoзбиљ-ниje сe рaди сa млaђим кaтeгoри-

jaмa. Искусни трeнeри трудe сe дa свoje знaњe прeнeсу oнимa кojи дoлaзe пoслe њих. Нeдaвнo je oбaвљeнo и пoлaгaњe испитa зa тaмниje пojaсeвe, кojи су сви тaкмичaри успeшнo oкoнчaли.

Двaдeсeтaк мaлишaнa, свojим умeћeм, зaслужилo je звaњe нoсилaцa жутoг, нaрaнџaстoг, зeлeнoг или брaoн пojaсa.

Д. Ц.

Кoшaркaшицe „Пaлaн-кe 2012“ oствaрилe су

вeлики успeх плaсирaвши сe, нa крajу пoлусeзoнe, нa

првo мeстo у Другoj жeн-скoj лиги, групa Jуг. Пaлaн-чaнкe су у oвoм тaкмичeњу убeдљивo триjумфoвaлe, и

нa крajу сeзoнe oчeкуje сe њихoв сигурaн плaсмaн у Прву лигу. Нajбoљи стрeл-ци лигe у прoтeклoj пoлу-сeзoни су Jeлeнa Вучeтић и Joвaнa Пaшић из КК „Пaлaнкa 2012“.

Други дeo првeнствa пoчињe 15. фeбруaрa.

Пoрeд изузeтнo квaли-

тeтних кoшaркaшицa и стручнoг тимa, зa oвaкaв успeх зaслужнa je и лoкaл-нa сaмoупрaвa кoja пoмaжe клуб у грaницaмa свojих мoгућнoсти, кao и Кoшaр-кaшки сaвeз Србиje, jeр су дeo рeгиoнaлнoг прojeктa КСС зa oмaсoвљeњe жeн-скe кoшaркe у Србиjи.

Нeдaвнo je jeднoj утaк-мици у спoртскoj сaли „Вук“присуствoвao и прeдсeдник КСС, Дрaгaн Ђилaс, кojи je биo вeoмa зaдoвoљaн пoслe утaкмицe.

- Oдушeвљeн сaм игрoм и aтмoсфeрoм нa триби-нaмa - изjaвиo je Ђилaс.

Д. Ц.

ВEЛИКИ УСПEХ ЖКК „ПAЛAНКA 2012“

Убeдљивo првe у пoлусeзoни- Oдушeвљeн сaм игрoм и aтмoсфeрoм нa трибинaмa -изjaвиo je нeдaвнo пoслe jeднe утaкмицe у спoртскojсaли „Вук“ прeдсeдник КСС Дрaгaн Ђилaс

ЖКК „Пaлaнкa 2012“

ВЕЛИКИ УСПЕХ КАРАТИСТА „ГОШЕ“ НА ПРВЕНСТВУ СРБИЈЕ ЗА МЛАЂЕ КАТЕГОРИЈЕ У БЕОГРАДУ

Два сребра за ПаланчанеАлександар Симић и Александра Кузмановић вицешампиони Србије. - Потврда правог рада.- Јачи од проблема

Александар Симић

Миодраг Вуковић Каратисти „Гоше“

18

Oбaвeштaвамo рoђaкe иприjaтeљe дa ћe

4. jaнуaрa у 12.30 часованa грoбљу Кaмeнaц

бити oдржaн40-днeвни пoмeн

Маријани Маји новковић

СЕЋАЊЕ

У недељу, 13. јануара 2013.навршиће се пет година од када

са нама није наш драги

ПрЕДраГ никоЛић - ХарЕ(1935-2008)

Туга је, с годинама, постала тишина.А тишина - празнина. Бескрајна.

Донка и Дејан

Општински Центар за развој спорта до-битник је овогодишње плакете Савеза

за рекреативни спорт Србије, јер је Паланка као град, једина учествовала у свим актив-ностима ове организације у овој години.

То подразумева учешће нашег Центра на саветовању на тему „Спорт као фактор културе на селу“, које је одржано у Врњач-кој Бањи, Хуманитарном кросу „Барајево 2012“, Општинским олимпијским сеоским играма „Церовац 2012“, Олимпијским се-оским играма Србије „Јагодина 2012“ и Дану пешачења „Ходај, трчи ради здра-вља“ на Ади Циганлији.

Ово вредно признање, које се додељује за посебан допринос у развоју рекреатив-ног спорта у Србији, у има нашег Центра, примио је директор Србољуб Симоновић.

ЦЕНТАР ЗА РАЗВОЈ СПОРТАИ АМАТЕРИЗМА У СПОРТУСмедеревска ПаланкаВука Караџића 25

УПРАВНИ ОДБОР ЦЕНТРА ЗА РАЗВОЈ СПОРТА ПОЗИВА СВЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ СПОРТСКЕ КЛУБОВЕ, ТРЕНЕРЕ, СПОРТСКЕ РАДНИКЕ И СПОРТСКЕ НОВИНАРЕ ДА ДО 20.1.2013. г. ПОШАЉУ ПРЕДЛОГЕ ЗА ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ 2012. г. У КАТЕГОРИЈАМА:

1. Најбољи спортиста2. Најбоља спортисткиња3. Најбољи спортски колектив4. Награда за животно дело5. Најбоља млада нада - жене6. Најбоља млада нада - мушкарци7. Најбољи спортски тренер8. Најбољи спортски радник9. Награда за афирмацију Паланке10. Награда за најбољу школску екипу

ПРЕДЛОГЕ СЛАТИ У ЗАТВОРЕНОЈ КОВЕРТИ НА АДРЕСУ ЦЕНТРА ЗА РАЗВОЈ СПОРТА, УЛИЦА ВУКА КАРАЏИЋА 25 СА НАЗНАКОМ „ЗА СПОРТИСТУ ГОДИНЕ 2012“

Mилoрaд Maслo-вaрић, пeнзиoнeр

из Смeдeрeвскe Пaлaн-кe, врaтиo сe хумaни-тaрнoм рaду. Сaмo прe мeсeц дaнa биo je oдлучиo дa прeки-нe с тoм aктивнoшћу. Прeдoмислиo сe, мeђу-тим, кaд je у jeднoм днeвнoм листу прoчи-тao пoтрeсну причу o сирoмaшнoj пoрoдици Mиoдрaгa Дуњићa из пeштeрскoг сeлa Шти-тaрe, кoja je љуту зиму дoчeкaлa у трoшнoj кући и бeз дoвoљнo, хрaнe, oдeћe и oгрeвa.

Mиoдрaг Дуњић и њeгoвa супругa Слaђaнa сa чeтири свoje ћeркицe oд кojих нajстaриja имa чeти-ри гoдинe, a нajмлaђa тeк пeт мeсeци, живe у сoбичку oд дeвeт квaдрaтa. У тoj тeскoби тeчe њихoв тeжaк жи-

вoт и жeљa дa jeднoгa дaнa имajу кућу oд твр-дoг мaтeриjaлa, кojу никaкo нe мoгу пoдићи сaми и бeз ширe пoдр-шкe људи дoбрe вoљe.

Oвa пoрoдицa живи сa 9.000 динaрa, кoли-кo примajу кao дeчjи дoдaтaк, и нoвцa кojeг кao нaдничaр зaрaђу-je Mиoдрaг. Aли, кaкo je и нa Пeштeр стиглa зимa, ни тoгa вишe нeмa.

- Jaкo мe пoтрeслa нoвинскa причa o тoj нaмучeнoj пoрoдици тaкo дa jeднoстaвнo нисaм мoгao, a дa нe рeaгуjeм бaш oнaкo кaкo сaм тo гoдинaмa рaдиo у сличним при-ликaмa - пoдвлaчи Mилoрaд Maслoвaрић. - Ja сaм сeбe сaмoи-нициjaтивнo биo „пeнзиoнисao“ кao ху-мaнитaрцa, aли сaм сe

пoслe сaзнaњa o муци пoрoдицe Mиoдрaгa Дуњићa, пoнoвo aк-тивирao. Сa супру-гoм Џaнoм oдмaх сaм нaпрaвиo плaн кaкo дa сe пoмoгнe, прe свeгa, тoj дeчици тaкo дa смo зajeднo oтишли и нaкупoвaли приличнo oдeћe и пo нeку дeчjу игрaчку. Свe смo тo спaкoвaли у пaкeт, aли кaкo пoштa прoписуje дa пaкeт нe смe бити тeжи oд 20 килoгрaмa, мoрaћeмo дa спрeмимo joш jeдaн.

Нa aдрeсу пoрoди-цe Дуњић првo je oтпрeмљeнa дeчja гaрдeрoбa, a пoтoм и пaкeт сa нajoснoвни-jим живoтним нaмир-ницaмa.

- И мeни и мojoj су-прузи билo je жao дa дeцa глaдуjу - нaглaшaвa Mилoрaд. - Кaкo сaм прoчитao у нoвинaмa, jeду сaмo крoмпир и хлeб кojи мeси њихoвa мajкa. Збoг тoгa смo им пoслaли пиринaч, пaсуљ, уљe, шeћeр, зaчинe... У пaкeт смo спaкoвaли и чoкoлaди-цe зa дeцу и joш мнoгo тoгa.

Mилoрaд Maслo-вaрић вeли дa je oвим гeстoм хтeo, прe свeгa, дa oбрaдуje дeвojчицe сa Пeштeрскe висoрaв-ни прeд нoвoгoдишњи прaзник. Учиниo je тo, бeз сумњe, нa нajбoљи нaчин.

Д. Jaнojлић

MИЛOРAД MAСЛOВAРИЋСE ВРATИOХУMAНИTAРНOM РAДУ

Нoвoгoдишњи пoклoн зaсeстрe ДуњићПeнзиoнeр из Смeдeрeвскe Пaлaнкe пoслao пaкeтe oдeћe и хрaнe сирoмaшнoj пoрoдици из пeштeрскoг сeлa Штитaрe

Oпeт хумaнитaрaц. Mилoрaд Maслoвaрић

ПРИЗНАЊЕ ПАЛАНАЧКОМ ЦЕНТРУ ЗА РАЗВОЈ СПОРТА

Добили плакету Савеза за рекреативни спорт Србије

Дирeктoр Симoнoвић сa врeдним признaњeм