Park in So Nizam

8/13/2019 Park in So Nizam

1/21

PARKINSONIZAM


2/21

Parkinsonizam je neuroloki sindrom kojikarakteriu: tremor, hipokinezija, rigidnost i

posturalna nestabilnost.

Najei uzrok parkinsonizma je

Parkinsonova bolest.


3/21

PODELA I ETIOLOKI FAKTORI PARKINSONIZMA

1. Idiopatski parkinsonizam:

- Parkinsonova bolest

2. Simptomatski:

- ateroskleroza

- modani infarkt

- trauma glave

- meningitis, encefalitis

- terapija neurolepticima

- trovanje: CO ili Mn

- virusne infekcije


4/21

Simptomi parkinsonizma su posledica poremeaja u ekstrapiramidnomsistemu CNS-a, koji u saradnji sa kortikospinalnim sistemom,

uestvujeu kontroli sloenihmotornih obrazaca.

EKSTRAPIRAMIDNI SISTEM sainjavaju sve motorne strukture ineuroni koji slue motornom sistemu, a ne pripadaju piramidnomtraktu.

Najvanijestrukture ekstrapiramidnog sistema su:

1. bazalne ganglije:

corpus striatum (nc. caudatus i putamen)

globus pallidus

nucleus accumbens

supstancija nigra + nucleus subthalamicus nisu morfoloki deobazalnih ganglija, ali su sa njima funkcionalno povezani.

2. ekstrapiramidni korteks


5/21

Ekstrapiramidni sistem je filogenetski stariji od piramidnog i slui za:

1. kontrolu voljnih pokreta

2. kontrolu sloenih obrazaca motorne aktivnosti(svi nauenipokreti: vokalizacija, vonja bicikla, pisanje, bacanje lopte i sl.)

3. vremensko usklaivanje pokreta

4. odmeravanje intenziteta pokreta

5. odravanje miinog tonusa6. odravanje posturalnih refleksa


6/21

Osnovni neurotransmiter u nigrostrijatnom sistemu jeDOPAMIN.

Dopamin je neurotransmiter koji se produkuje u supstanciji nigri

bazalnih ganglija i ima uglavnom inhibitorni efekat u veemdelu CNS-a,

kada se vezuje za D1dopaminske receptore.

Njegova uloga u kontroli pokreta je jedna od kljunih,jerprenosei

informacije do strijatuma, on omoguavazapoinjanjei kontrolu pokret

i stabilnosti.


7/21

Pored dopamina, u sistemu bazalnih ganglija funkcioniu i drugineurotransmiteri:

acetilholin(ekscitatorni)

GABA - gama aminobuterna kiselina (glavniinhibitornineurotransmiter u CNS-u)

noradrenalin, serotonin, enkefalinii dr.


8/21

Dopaminski signali omoguavaju nesmetan i preciznokontrolisan rad miia,bez neeljenihpokreta.

Acetilholin je drugi neurotransmiter koji je, pored dopamina,

neophodan za glatko izvoenjepokreta.

Osnova funkcionisanja sistema bazalnih ganglija je ravnoteaizmeu aktivnosti dopaminskog sa jedne, i acetilholinskog

neurotransmiterskog sistema, sa druge strane.


9/21

Bolesti bazalnih ganglija manifestuju se kaoporemeajipokreta,u dva osnovna oblika:

akinetsko-rigidni sindrom(siromatvopokreta)

diskinezije i horeoatetoze(obilje nevoljnih pokreta)

Hipofunkcija dopaminskog i posledina hiperfunkcijaacetilholinskog sistema dovode do akinetsko-rigidnihoblika bolesti (npr. Parkinsonova bolest).

Hiperfunkcija dopaminskog sa hipofunkcijom

acetilholinskog sistema, dovode do horealnih smetnji(npr. Huntingtonova horeja).


10/21

Neophodni uslovi za nastanak sindroma parkinsonizma:

1. postojanje odreenepredispozicije u vidu postojanja funkcionalno

neadekvatnih neuronskih sistema2. jasno oteenje, anatomsko ili funkcionalno, nigro-strijatnog

dopaminerginogsistema

Najei uzrok oteenja nigro-strijatnog sistema i najei uzrokparkinsonizma je Parkinsonova bolest - progresivna degeneracija

dopaminergikih neurona u supstanciji nigri i progresivnosmanjenje sadrajadopamina u mozgu.


11/21

U Parkinsonovoj bolesti, iz nedovoljno poznatih razloga, dolazi do

odumiranja neurona koji sintetiudopamin u supstanciji nigri.


12/21

Kao posledica progresivne degeneracije dopaminergikihneurona, dolazi do remeenjaravnoteeizmeudopaminskogi acetilholinskog sistema, s obzirom da nivo acetiholina

ostaje isti, a koliina raspoloivog dopamina postajenedovoljna da bi se odraobalans izmeuova dva sistema.


13/21

FIZIOLOKI:Prilikom izvoenja pokreta, signali putuju izmotornog korteksa, preko retikularne formacije i kimenemodine do miia koji se kontrahuju (put A).

Druga grupa signala iz motornog korteksa, ide do bazalnih

ganglija (put B) koje priguuju signale u putu A, sa ciljemsmanjenja miinog tonusa i omoguavanja glatkogizvoenja pokreta.

Dopamin je neurotransmiter koji je odgovoran za ovo

priguenje signala, dok acetilholin smanjuje priguujuiefekat dopamina.

PARKINSONOVA BOLEST:Degeneracijom neurona u

supstanciji nigri i smanjenjem nivoa dopamina, bazalne

ganglije gube sposobnost modifikovanja nervnih signala koji

kontroliu miine pokrete. Stoga, tonus miia postajepovien, zglobovi smanjno pokretljivi (rigidni), pokretipostaju isprekidani, javlja se tremor i siromatvo voljnihpokreta.

Terapijske mogunosti usmerene su na poveanja nivoadopamina u CNS-u, ili na smanjenju efekata acetilholina.


14/21

etiri kardinalna simptoma u Parkinsonovoj bolesti su:

(akronim TRAP)

Tremor

Rigidnost

Akinezija

Posturalne smetnje


15/21

TREMORje nevoljni i javlja se u mirovanju, u budnom stanju.Smanjuje se prilikom izvoenja pokreta.

Javlja se rano u toku bolesti, prvo na jednoj, a zatim, posle nekolikogodina, zahvata i na drugoj strani tela (asimetrini tremor u mirujeglavno obeleje rane Parkinsonove bolesti).

Zahvata gornjeekstremitete (pokreti brojanja pilula, brojanjabrojanica i sl.), ali moe zahvatiti i donje ekstremitete, bradu i vilicu(pokreti vakanja).


16/21

RIGIDNOST je posledica kontinuirane ekscitacije ukortikospinalnom sistemu, usled nedostatka dopaminskog

priguujuegefekta. Kontinuirana hiperekscitracija veine,ili aksvih

miiau telu, dovodi do njihove hipertonije.

Javlja se otpor prilikom izvoenja pasivni pokreta (fenomen olovnecevi).

Rigidnost je jaeizraenana antigravitacionim grupama miia i naekstremitetima.


17/21

AKINEZIJA (BRADIKINEZIJA)predstavlja odsustvo, odnosnousporenje pokreta. Manifestuje se kao nemogunost zapoinjanja i

izvoenja uobiajenih voljnihpokreta (ustajanje, hodanje, pisanjeitd.)

Predstavlja veliki problem za pacijenta (vei od tremora i rigidnosti), jerizvoenje i najjednostavnijih pokreta zahteva veliki mentalni naporkoji je nekada na granici pacijentove snage volje.

Kada se pokret ostvari, on je krut i isprekidan, repetitivni pokreti postaju

sve sporiji i manje amplitude (npr. rukopis se progresivno smanjujemikrografija).

Akinezija/bradikinezija moe biti asimetrina izraenija na jednojstrani tela.

Moe zahvatiti i facijalne miie: mimika i treptanje oiju su smanjeni,

lice poprima izgled maske.

d j i i bi k


18/21

POSTURALNE SMETNJEpodrazumevaju progresivni gubitakposturalnih refleksa. Dranje tela je pognuto (anteropulzija), ruke susavijene u laktovima i ruju, koraci sitni, a pokreti ruku odsutni.U odmaklim fazama bolesti, esto dolazi do gubitka ravnotee i padova


19/21

P d i i l k k ji dlik j ki k i id i i d


20/21

Pored etiri glavna znaka koji odlikuju akinetsko-rigidni sindrom(TRAP), Parkinsonova bolest obiluje i mnogim drugim simptomima i

znakovima:

poremeaji govora, usled poremeaja kontrole disanja i miia(govor moepostati tih i monoton, usporen ili ubrzan, sakadian, sareverberacijom reii dr.)

poremeaji raspoloenja depresija se javlja meu prvimsimptomima, kao posledica biohemijskog debalansa u CNS-u, a

kasnije i zbog smanjenog kvaliteta ivota kognitivni poremeaji oteano miljenje, reavanje zadataka,

verbalizacija,poremeajipamenja,do demencije (30% obolelih)

olfaktorne smetnjesmanjen oseajmirisa (hipoosmija ili anosmija)

konstipacija i urinarne smetnje usled disfunkcije autonomnognervnog sistema

pojaanoznojenje

poremeajispavanja


21/21

Documents

Park in So Nizam