Uvodna reč glavnog urednika

Devedesetih su bili ideološki i politički nepri-jatelji, nisu se ni voleli niti poštovali. U živo-tu se, osim politikom, nisu bavili ničim

konkretnim i relevantnim. Kad su dotakli dno i dospelina ivicu ličnog i političkog siromaštva, voljom zapad-nih moćnika i poslušnošću domaćih izvršilaca, uzletelisu iz svojih neispunjenih snova u realnost vlasti. Etoproviđenja, spajaju ih isti inicijali AV, što je onaj slabi-ji, poltron po vokaciji, jednom prilikom u odabranomdruštvu, istakao kao sudbinsku stvar.

Negde početkom devedesetih reče mi generalStevan Mirković, tada lider SK Pokreta zaJugoslaviju: „Sa ovim malim dugokosim nešto nijeu redu – zamisli, on za Miru kaže da je lepa!“

Nikome, osim Vučiću, nije jasno šta je to pron-ašao u svom imenjaku Vulinu. To je dilema i zastarosedeoce u SNS-u. Jeste veran kao kuče, jestespreman da zaroni u svaku glupost koju mu njegovidol i gazda servira kao zadatak, ne libi se da ispadneni smešan ni glup... jednostavno, on ne zna gde jelimit za toliku količinu poltronstva i snishodljvosti.On nema svoje ja, nema sopstveni život, nema ninormalnu garderobu, nema osmeh... I ne smeta mustatus Vučićeve kuhinjske krpe.

Kad vođa kaže – da se rađa – on to odmahpretvori u vojnu akciju ne razmišljajući da takonešto nije definisano u liniji komandovanja čak ni uobičnom porodičnom životu. Kad mu se naredi damalo zategne vojsku i vojni sindikat – on bi dazapleni privatne telefone onih koji su prošli viševojne obuke nego što je on u stanju da odsanja sebekako služi vojni rok. Kad mu se kaže da krene ukosovski proboj po cenu da bude uhapšen, onposlušno pođe...

A kad uhvati malo samoinicijative pa strasnosedne u kabinu neremontovane ruske kante s kontu-rama MIG-a, onda ispadne smešan. Ili opasan, kadvan kontrole pripreti Hrvatima nekom nemuštomvojnom silom. Onda dobije po ušima uz zabranu daviše ne lupeta dok mu se ne kaže – da lupeta.

I zato će ovaj Vučiću omiljeni vankućni ljubimacsigurno preživeti još jednu kozmetičku rekonstruk-ciju Vlade. Vala je i zaslužio!

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 15 � 28. 3. 2018. � CENA 50 dinara

NEĆEMO STRANAČKE KADROVE U PREDUZEĆIMA – REKAO JE 2011. ALEKSANDAR VUČIĆ

Hoćemo li bitižedni?

DEJAN MIJAČ pozorišni reditelj

Svudasebolježivinegoovde

Partijska knjižica vrh karijere „Dugotrajno robovanje

i rđava uprava mogu toliko zbuniti

i unakaziti shvatanje jednog naroda

da zdrav razum i prav sud njemu

otančaju i oslabe, da se potpuno

izvitopere. Takav poremećen narod

ne može više da razlikuje ne samo

dobro od zla, nego i svoju sopstvenu

korist od očigledne štete.“

(Ivo Andrić, „Znakovi pored puta“)

PROŠLI IZBORI – ZABORAVI AKO MOžEŠ

Metro stiže 2033!

VANKUĆNI LJUBIMAC

ŠTA JE SRBIJI PREOSTALO OD PRIRODNIH RESURSA

2 POLITIKA

UNarodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcusve je spremno da se Bojana IvanovĐorđević proglasi tehnološkim

viškom. Ova mlada žena koja već pet godinaradi kao dramaturg u vršačkom pozorištuzavršila je postdiplomske, master studije uoblasti teorije dramskih umetnosti i medijana Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu,a trenutno je na postdiplomskim studijamaprimenjenog pozorišta na Akademiji umet-nosti u Novom Sadu. Međutim, ni to što jenajškolovanija radnica u pozorištu izgleda da

Bojanu neće sačuvati od otkaza.Marina Lazarević, v. d. direktorka pozorišta,

obavestila je pre nekoliko dana kolektiv da je urađe-na nova sistematizacija po kojoj će jedino BojanaIvanov Đorđević biti proglašena tehnološkimviškom, dok će se istovremeno primiti tri nova rad-nika: jedan u tehnici i dva glumca. Pojedini članovisindikata i Upravnog odbora priznali su da su glasaliza sistematizaciju iako je nisu ni pročitali.Misteriozna sistematizacija još uvek nije okačena naoglasnoj tabli, mada su je usvojili Upravni odbor iGradsko veće.

Vršilac dužnosti direktora Marina Lazarević napomenutom sastanku istakla je da su ona i gradon-ačelnica „nudile Bojanu ostalim institucijama kul-ture, ali nju niko nije hteo“ (sic!). Tako da će senajškolovanija radnica pozorišta, koja je pritom imajka troje maloletne dece, po svoj prilici naći naulici.

Kako smo došli u situaciju da se dramaturzi, sapoloženim master ispitom, proglašavaju za tehnološ-ki višak u pozorištima, a da medicinska sestra sadvojkom iz diplomskog bez ikakvih problema radikao glumica? Kao glumac u vršačkom pozorištu radii hemijski tehničar – analitičar, a šefu scene niko nepravi problem zbog nesvakidašnjeg svedočanstvamašinskog tehničara bez upisanih ocena i prosečneocene! Između njih i Bojane je puno razlika, ali jesvakako najveća ta što ovo troje sa diskutabilnimsrednjoškolskim diplomama imaju amajliju koja ihštiti od svih uroka – člansku kartu SNS-a.

Bojana nije član Srpske napredne stranke. Sama jekriva! Da se na vreme učlanila u SNS, kao što je touradila većina zaposlenih u vršačkom pozorištu,

sada ne bi lupala glavu kako će prehraniti i školovatitroje dece. Da je bila mudrija, a manje tvrdoglava,pa na vreme poverovala u bolju budućnost koju namobećava Aleksandar Vučić, možda bi baš ona biladirektorka pozorišta u kojem se ovih dana proglaša-va tehnološkim viškom.

Inače, na poslednjoj sednici Skupštine grada Vršcaodbornici SNS-a nisu podržali inicijativu da se jedandan u godini posveti najpoznatijem VrščaninuJovanu Steriji Popoviću. Možda naprednjaci ne znajuko je bio Sterija, a možda im je samo smetalo što jeinicijativu podnela opoziciona odbornica. Na istoj

sednici isti odbornici izglasali su nezakonitu odlukuda Marina Lazarević bude drugu godinu zaredomvršilac dužnosti direktorke Pozorišta „Sterija“, iakou Zakonu o kulturi piše da „vršilac dužnosti direkto-ra može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu“.Marina Lazarević, glumica iz Beograda, nepoznataširoj javnosti, očigledno nema problem sa situacijomu kojoj se nalazi, a još manji problem ima sa aktuel-nom kampanjom za podsticanje rađanja, pa je „brže-jače-bolje“ majku troje dece proglasila tehnološkimviškom.

Blagotvorno dejstvo članstva u Srpskoj naprednojstranci oseća i već pomenuta medicinska sestra,zaposlena kao glumica. Ona je istovremeno ipredsednica Sindikata „Nezavisnost“ u pomenutompozorištu i aktivistikinja Unije žena SNS-a u Vršcu,a u jednom od prošlih života stigla je da bude i član-ica Demokratske stranke. Ova višestruko talento-vana medicinska sestra očigledno ume da ustvarnom životu igra sve ove uloge istovremeno. Inema problema ni sa savešću, ni sa obrazom, ni sasindikalnom i ženskom solidarnošću.

Po svoj prilici, najbolje predstave u pozorištu ugradu Vršcu odigravaju se iza spuštene zavese,daleko od očiju javnosti. Tu, na sastancima kolekti-va dešavaju se istinske ljudske drame. Priča se da subaš u ovom pozorištu pre neki dan, neki preplašeniljudi sastanak na kom je Bojani saopšteno da jetehnološki višak – srećni što su bar nakratko izbeglitakvu sudbinu – završili aplauzom!

„Ko počne žrtvovanjem svojih vrlina – završavažrtvovanjem tuđih života“, reče književnik BorislavPekić jednom prilikom. Izgleda da beše u pravu.

Izvor: (Espreso.rs / pancevo.city)

Piše: Milan Bečejić

Obećavamo građanima da će, kada dođemo na vlast, u preduzećima i u upravnimodborima raditi nestranački kadrovi, ali i mnogi koji pripadaju ostalim strankama.Ovako je Tanjug, na Preobraženje 2011. godine, preneo najznačajnije predizborno

obećanje Aleksandra Vučića. Oni koji su poverovali sad se možda kaju, oni koji su zaboravili neznaju da se kaju.

Temelj po Srbiju pogubne petogodišnje vladavine Srpske napredne stranke je –kadrovska politika. Ne zbog toga što je, kao nikad, nametnuta praksa partijskogzapošljavanja i po vertikali i po horizontali, već zbog zapošljavanja nestručnih ineobrazovanih ljudi.

Samo godinu dana po osvajanju vlasti došlo je do temeljitih promena unajvećim javnim preduzećima, pa su umesto nestranačkih kadrova na funkcijeimenovani partijski ljudi. Tako je SNS postavio svoje članove na direktorskamesta u: EPS-u (Aleksandar Obradović), Železnicama Srbije (DragoljubSimonović), JP „Transnafta“ (Miloš Tomić), JP „Koridorima Srbije“ (DmitarĐurović), Rudarskom basenu Kolubara (Milorad Grčić), JP „Elektromreži Srbije“(Nikola Petrović), „Jugoimportu SDPR“ (Jugoslav Petković) i „Službenom glas-niku“ (Radoš Ljušić). Koalicija SPS-PUPS-JS je na mesto generalnog direktoraPTT Srbije postavila Milana Krkobabića. Krajem novembra potpredsednik SPS-ai vodeći čovek „Srbijagasa“ Dušan Bajatović reizabran je na direktorsko mesto.Jedina nestranačka ličnost koja je imenovana na rukovodeće mesto jeste v. d.direktora „Telekom Srbije“ Predrag Ćulibrk.

Danas je članska knjižica SNS-a, ili bar javna podrška ovoj stranci, postalanajbitnija preporuka i najznačajnija stavka u radnim biografijama onih koji bi dase domognu ne samo neke značajnije funkcije već i običnog radnog mesta: kono-bari postaju predsednici opština, medicinske sestre glumice, diplomci sa poludi-vljih privatnih fakulteta menadžeri, anonimni novinari direktori medijskih kuća pai državni sekretari... Pri čemu samo davalac onog sugestivnog preobraženjskogobećanja misli da Srbija može napred sa ovakvim kadrovskim polusvetom. Ili susvi oni i instalirani da bi se, zapravo, videlo koliko je vođa dobar u odnosu na njih

takve – nikakve.Nije strašno ako

se na čelo nekoglokalnog javnog pre-duzeća, recimovodovoda, postavivodoinstalater, pa niza predsednika opš-tine ugostitelj, aliako se u neku

strateški važnu instituciju dovedu nestručni ljudi koji moraju da donose odluke oddržavnog značaja, onda se toj državi ne piše dobro.

Poslednji u nizu loših izbora jeste novi saziv Saveta Agencije za energetikuSrbije. Uskostručno telo u kom članovi Saveta donose ili potvrđuju strateški važneodluke koje se tiču međunarodnog energetskog sistema države, ali su brana i fil-ter za mnoge zakone i propise unutar Srbije, davanja saglasnosti za licence, napovećanje cena u oblasti energetike i, što je najvažnije, utvrđivanje državne strate-gije u oblasti energetike i njeno usaglašavanje sa evropskim normama.

Po ključu i nagodbi

Šta smo dobili novim imenovanjima. Petoro ljudi od kojih nijedno ne ispunja-va zakonske i konkursne uslove da radi ovaj posao. Vlast je na to upozorena uSkupštini, ali, naravno, niko po običaju nije mario za to. Tako smo stekli novisavet u kom je troje naprednjaka i dvoje socijalista. Po ključu i nagodbi. Naravno,svi su se izjasnili da nisu članovi stranaka, što je zakonska prepreka, ali i formal-nost.

Članovi Komisije za izbor predsednika i članova Saveta Agencije za energetikusu imenovani a da pojedini članovi te komisije nisu ispunjavali uslov, odnosnonisu imali više od 15 godina radnog iskustva u oblasti energetike, o čemu govoričlan 40. Zakona o energetici. Ali su, zato, blagovremeno, dobili ceduljice kogamoraju da izaberu. Tako su, srećni dobitnici (jer su plate članova Saveta oko 2.000evra), postali: Dejan Popović (SNS), koji je, gle čuda, unapred znao za šta

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 15 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 28. mart 2018.

Majka troje dece tehnološki višak

NAJŠKOLOVANIJI ČLAN NARODNOG POZORIŠTA U VRŠCU PRED OTKAZOM JER NEĆE U SNS!

PartijskaNEĆEMO STRANAČKE KADROVE U PREDUZEĆIMA

�Konobari postaju predsedniciopština, medicinske sestreglumice, diplomci sa poludivljihprivatnih fakulteta menadžeri

Fото

: Fac

eboo

k Bo

jana

Ivan

ov Đ

orđe

vić

Fото

: Fac

eboo

k M

arin

a La

zare

vić

3

konkuriše – za predsednika Saveta, a za članove su, opetpo međupratijskom dogovoru, postavljeni: Aca Marković(SPS), Dejana Stefanović Kostić (SNS), Negica Rajakov(SNS) i Goran Petković (SPS). Na sednici skupštinskogodbora za energetiku koja je prethodila izboru ovakadrovska rešenja ubačena su u dnevni red pred sednicu ibez najave jer kadrovski spletkaroši nisu znali kako će dareaguje Janez Kopač, predsednik Energetske zajedniceEU koji je na tom sastanku podnosio izveštaj, vrlo nepo-voljan po Srbiju.

Dejan Popović, novi predsednik Saveta Agencije, nikadnije radio u oblasti energetike već rudarstva, i zbog toga se

ne uklapa u zakonsku obavezu od 10 godina iskustva uovoj oblasti. Dok je radio kao državni sekretar uMinistarstvu rudarstva i energetike, bavio se sindikalnimaktivnostima, a u biografiji se pohvalio konsultantskimangažmanom za energetiku u firmama „Emporion kom-pani“ i „Rokstoun grup“, iako se prva firma bavi prodajomboja i lakova, a druga nekim poslovima u oblasti rudarst-va a ne energetike. Radio je u čak šest firmi, ali nigde senije zadržavao duže od tri-četiri godine. Negicu Rajakovpreporučilo je mesto predsednice NO „Grejanje“ Pančevo,a shodno članu 42. Zakona o energetici nije mogla ni dakonkuriše kao izabrano i postavljeno lice. Ni ona nemaiskustva iz oblasti energetike, bavila se zaštitom na radu,bazama podataka, veštačenjem… Ali je zato na dok-torskim studijama na „Megatrendu“, što zvuči vrloozbiljno! U ovoj ekipi je i jedno poznato lice – AcaMarković (obeležen još dok je radio u EPS-u kao deo tzv.energetske hobotnice). Ovaj čovek (rođen 1952) ispunio jesve uslove za penziju, a u direktnom je sukobu interesa jermu je u Agenciji zaposlena ćerka, što Zakon izričitozabranjuje stavkom o povezanim licima.

Radio sam za Slobu

Dejana Stefanović Kostić je u vreme obavljanja funkci-je pomoćnice gradonačelnika Niša za ekonomska pitanjaimala, najblaže rečeno neobičnu ulogu, u trenutku kad jeprotiv njenog supruga pokrenut krivični postupak zbogsumnjivih ugovora vrednih više od pola miliona evra u još

sumnjivijem tenderu i obmani Republičke uprave za javnenabavke. Naravno, ni ova žena nema zakonski neophodnoiskustvo iz oblasti energetike. Takvo desetogodišnjeiskustvo nema ni Goran Petković, za koga kažu da jepotrčko ministra energetike Aleksandra Antića. On jediniponavlja mandat, pa je jasno da neophodno iskustvo teknije imao ni za prvi mandat. Ali je zato ponudio pitoresknubiografiju u kojoj naglašava da je radio u državnoj admin-istraciji Slobodana Miloševića: „posebno naglašavamučešće u mukotrpnom i složenom radu za vreme sankcijaUN od 1992. do 1996. godine“! Kakav to ima značaj zarazvoj i unapređenje energetskog tržišta, to, valjda, zna

samo on. Možda bi se moglo nazvati iskustvom u ener-getici njegovo bočno učešće u projektu termoelektrane„Grljan“ kod Zaječara, ali taj projekat nije priveden kraju– zbog neisplativosti! Inače, kao pravnik, Petković jesvoju stručnost gradio i kao direktor nekog hotela...

Mašala, za svih petoro, za one koji su ih predložili, onekoji su ih birali i one koji su ih izabrali. Tek se očekujureakcije iz Energetske zajednice iz Beča, a biće više negozanimljivo pratiti odluke koje će ovaj nestručni, partijskisklepan Savet doneti. Bolje upućeni razumeju ovakvuodluku, jer u predstojećem periodu ne bi smelo da budedisonantnih odluka ove, kako bi trebalo da bude, stručne inezavisne institucije. Očekuju se pozitivne odluke o siste-mu Gazivode (ozbiljan spor Srbije i Kosova koji će se,verovatno, okončati predajom sistema Kosovu), daljapodrška, izostanak kontrole, ali i smirivanje afera u pro-jektima i poslovanju malih hidroelektrana (NikolaPetrović) i vetroprakova (Ana Brnabić). A najznačajnijiposao ove problematične petorke očekuje se tokom idućegodine, kad bi trebalo da se desi prodaja ili koncesija delaElektroprivrede Srbije.

Nije daleko trenutak kad će Srbiji presesti ovakvanakaradna kadrovska politika. Neupućene mase, po koji-ma navrhvođa uredno poliva omamljujuće priče i sop-stveni glumački talenat, poslednje će, po običaju, daprimete krah države, bez obzira što ga na koži osećajusvakodnevno. Ne razmišljajući o suštini: jedno neispun-jeno obećanje je obmana, dva su već laži, sve posle toga je– prevara.

�Jedno neispunjeno obećanje je obmana, dva su već laži, sve posle toga je – prevara

Beogradski glas, 28. mart 2018.

knjižica vrh karijere – REKAO JE 2011. ALEKSANDAR VUČIĆ

Zajedno sa potpredsednikom Srpskog pokreta„Dveri“ dr Nemanjom Zarićem i narodnimposlanikom „Dveri“ Zoranom Radojičićem, biosam u višednevnoj poseti Svetoj Gori, jednom od najvažni-

jih pravoslavnih duhovnih centarasveta. Kao predstavnici Srbije i„Dveri“ bili smo deo međunarodnedelegacije „Prijatelji pravoslavlja“,koja je posetila neke od najvažnijihsvetogorskih svetinja, ukupno 12velikih manastira i skitova: manas-tire Vatoped, Sv. Pantelejmon,Iviron, Kutlumuš, Stavronikita,Pantokrator i Hilandar, skitoveStari Rusik, Burazeri, Sv. Ilije i Sv.Andreja, kao i Kareju, administra-tivno sedište Svete Gore. Za srpskideo delegacije posebno važna je

bila poseta ruskom skitu Stari Rusik u kome je zamonašenSv. Sava, skitu Burazeri u Kareji koji pripada manastiruHilandaru i samoj velikoj srpskoj carskoj lavri – manastiruHilandaru.Međunarodnu delegaciju pod imenom „Prijatelji pravoslavlja“činili su predstavnici političkog, nevladinog, crkvenog iposlovnog života iz osam država: Rusije, Grčke, Francuske,Španije, SAD, Moldavije, Srbije i Crne Gore. Cilj ovog među-narodnog udruženja u nastajanju jeste da brojnim uticajnimljudima sveta približeduhovne vrednosti SveteGore i pravoslavlja. Prilikom posete čuvenomgrčkom manastiruVatoped, u kome je u svojevreme boravio i Sveti Savai koji je ustupio hilan-darsku zemlju Srbima, del-egacija „Dveri“ susrela sesa predsednikomMoldavije IgoromDodonom, koji je takođečinio deo ove naše dele-gacije. Tokom poseteupriličeni su i zajedničkiprijemi kod starca Jefrema,igumana Vatopeda, kao ikod o. Evlogija, igumanaruskog manastira Sv.Pantelejmon i o. Metodija,igumana manastiraHilandar. Ovo je zaista bioveliki blagoslov da se susretnemo sa tri najuticajnija svetogors-ka igumana i da imamo priliku da im predstavimo naše zajed-ničke aktivnosti na odbrani duhovnih, tradicionalnih, porodičnihi nacionalnih vrednosti u savremenom svetu.Na radnom sastanku delegacije „Dveri“ sa predsednikomRepublike Moldavije Igorom Dodonom otvorene su brojneaktuelne političke teme, sa posebnim naglaskom na potreburazvoja međunarodnih pravoslavnih i slovenskih veza.Pravoslavni i slovenski narodi podeljeni su između Istoka iZapada, neki su u EU i NATO, a drugi ne. Zaključeno je damnogo više treba da se posvetimo razvoju međusobnih odnosa.Predsednik Moldavije biće pokrovitelj Dvanaestog svetskogkongresa porodica, najveće međunarodne organizacije za zaštituporodičnih vrednosti, čiji su deo i „Dveri“, koji će ove godine useptembru biti održan u Moldaviji. „Dveri“ su sa velikim zado-voljstvom prihvatile poziv predsednika Dodona da uočipomenutog kongresa budu njegovi gosti u prestonici Moldavijei nastave započete razgovore o političkoj saradnji. Na kraju ovog čudesnog pokloničkog putovanja imao samveliku čast da preuzmem vođstvo delegacije prilikom posetemanastiru Hilandar. Tamo smo prisustvovali bogosluženjimapete nedelje Velikog posta, posetili bogatu hilandarsku riznicu irazgovarali sa brojnim srpskim monasima. U posebnom razgov-oru sa hilandarskim igumanom otvorili smo važne teme koji setiču sudbine srpskog naroda, a pre svega pitanje Kosova iMetohije i problem demografskog nestajanja srpskog naroda –dva centralna nacionalna i državna pitanja od kojih će zavisitibudućnost Srbije u 21. veku.

�U razgovoru sahilandarskim igumanom otvorilismo važne temekoji se tičusudbine srpskognaroda: pitanjeKosova i Metohijei problemdemografskognestajanja Srba

kolumna

Piše: Boško Ob ra do viæ

�Može li Srbija napred sa ovakvim kadrovskim polusvetom

Karikatura: Saša Dimitrijević

POGLED SA SVETE GORE

4 DRUŠTVOBeogradski glas, 28. mart 2018.

NOVI SERVIS GLOBALNE MEDIJSKE KUĆE

Dobro došli na BBC na srpskom jeziku

Piše: Aleksandra Nikšić, urednica servisa

Čini se kao da je prošlo jedvanedelju dana od tog 11. decem-bra 2017. godine, kada smo se

prvi put sreli u našoj novoj redakciji u Beogradu. Šestoro nas,izabranih da pokrenemo dvanaestu jezičku redakciju u ras-tućoj porodici Svetske službe BBC-ja: BBC na srpskom.

Poznavali smo se, ali nismo do sada radili zajedno.Dočekala nas je temeljna obuka, detaljnija od svega što smodo sada iskusili. Pripreme za početak rada su ponekad delo-vale napornije od treniranja za velika sportska takmičenja.

I najzad je došao taj dan. Da, BBC na srpskom je ponovo savama, posle skoro sedam godina pauze. Ovog puta živećemona internetu i nudićemo vam priče na svim digitalnim platfor-mama. Počinjemo od nule, ali nismo sami. Deo smo evropskeporodice Svetske službe i blisko ćemo sarađivati sa kolegamaiz Rusije, Ukrajine i Azerbejdžana, kao i svim drugim redak-cijama BBC-ja.

Imamo podršku koju nijedan medij na srpskom jeziku nema– Svetski servis BBC-ja nudi sadržaj na 42 jezika na radiju,televiziji i digitalnim platformama publici koju na nedeljnomnivou čini 269 miliona ljudi.

Tokom ova tri meseca neprestano smo tragali za novim ide-jama i težili poboljšanju sadržaja koji pripremamo. Naš timčini savršena kombinacija mladih entuzijasta upućenih u tajnemodernih tehnologija i iskusnih novinara koji su uvek sprem-ni da preispituju sopstvene granice u novim izazovima.

Znamo da nam zadatak da osvojimo pažnju publike nećebiti lak. Srbija je najveće digitalno tržište na Balkanu. Gotovo500 medija bori se u trci za vidljivost i pažnju u zemlji u kojojje više korisnika mobilnih telefona nego samih stanovnika.Publika je pod stalnim naletom informacija i novina koje stižuiz najrazličitijih izvora: od zajednica okupljenih oko različitihpokreta do cenjenih domaćih i međunarodnih medija.

BBC vrednosti za publiku na srpskom jeziku

U politički i ekonomski osetljivoj sredini kao što jeSrbija, ali i Balkan u celini, lažne vesti i neproverene infor-macije zakoračile su u medijski prostor čak i pre nego udrugim delovima sveta. Ugrožavanje medijskih sloboda ibrojni politički i ekonomski pritisci na novinare samo su

neki od razloga za to.Veliki, ali izuzetno inspirativni izazov

čeka BBC na srpskom: naš cilj je dapomognemo vraćanju osnovnih novinarskihvrednosti u centar pažnje. A taj izazov

možemo da pobedimo samo ako smo potpuno posvećeni vred-nostima koje BBC oduvek neguje. Odgovaraćemo samo njimai našoj publici.

U Srbiji je poverenje u medije sve manje – a mi imamo pri-liku da pokažemo da je moguće da baš poverenje bude glavnavrednost u odnosu između medija i publike. BBC je poznat icenjen zbog nepristrasnog, tačnog i izbalansiranog novinarst-va i to su vrednosti kojima se upravljamo u našem radu.

Cilj nam je, takođe, da ponudimo i priče iz Srbije i regionameđunarodnoj publici. Dugo su vesti o krvavim sukobima naBalkanu bile jedine na svetskim naslovnicama. Iako čestodeluje da su sukobi i neslaganja i dalje u centru pažnje, želimoda predstavimo i nove generacije koje gledaju unapred ipridružuju se svetu novih tehnologija, novog načina života irada, novom razvoju.

BBC na srpskom će blisko sarađivati sa drugim BBC servisima

Trudićemo se da našoj publici skrenemo pažnju na sve štoih okružuje, da predstavimo i objasnimo informacije koje imse nude sa svih strana i ukažemo na različite mogućnosti i pri-like koje čine svet danas.

Želimo da čujemo i vas, našu publiku iz Srbije, regiona icelog sveta. Motiv nam je da ponudimo sadržaj koji će privućimlade generacije, željne informacija koje će im omogućitijasno i nepristrasno izveštavanje o svim temama koje ih zani-maju. Naš cilj je da im pokažemo da mogu da imaju poveren-ja u nas i da je sadržaj koji nudimo važan za njihov život.

Lestvica nam je visoko postavljena – naš sadržaj mora dačini originalno novinarstvo visokog kvaliteta, zasnovano nauredničkim smernicama BBC-ja. Moramo da budemo inova-tivni, i idejama i tehnologijom koju koristimo. Imaćemoveliku pomoć naših partnera u Srbiji i regionu koji će prenosi-ti naš sadržaj.

Naš zadatak je istovremeno i izazov i inspiracija: da stvo-rimo prostor na medijskoj sceni u kome će slobodno i nepris-trasno novinarstvo procvetati.

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/ Ivan Dobričić

Nije tačno da intelektualci ćute i da se ne oglašavaju osadašnjem vremenu i aktuelnim događajima. Govorekada ih pitaju. Možda ne na glavnim medijima i u udarn-

im terminima, pa se zato čini da tihuju, kaže u razgovoru za„Beogradski glas“ Dejan Mijač, naš proslavljeni pozorišni reditelj idugogodišnji profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti uBeogradu, sada u penziji.

Ipak, stiče se utisak da imamo malo prilike da čujemorazmišljanja i stavove mislećih ljudi o trenutku u komeživimo i da su se oni previše povukli, neki nadruštvene mreže, neki sasvim. Zašto?

O suludom vremenu treba nešto pamet-no reći, a to je teško. Ne možeš da budešneodgovoran pa da kažeš prvo što ti utom trenutku padne na pamet ili dapričaš o tome iz ličnog ugla, premaonome što te lično tišti. Kao štorekoh, vreme je suludo i kao štone možeš razgovarati sa ludimčovekom, tako ne možeš ni sasvojim suludim vremenom.Ovo je vreme, što kažeHamlet, „iskočilo iz zglo-ba“. I tu teško da imapovratka. Kada govo-rimo o odnosui n t e l e k t u a l a c aprema vremenu ukome živimo, preje postojala nadada se nešto možepopraviti i da pos-toje ljudi koji su,da tako kažem,pozvani da iznesusvoje mišljenje,mišljenje koje sečulo i koje se uzima-lo u obzir. Danas seračuna samo finansijs-ki interes, samo je onvažan i bilo kakva objašn-jenja, pa čak i upozorenjanaučnika, ne slušaju se. Ovo jevreme koje isključuje i zabran-juje svaku intelektualnu misao.Tako je i kod nas i u celomsvetu. Takav je trenutak.

Kakav narod – takva vlast

Šta je onda važno?Važne su samo finansije i interes

kapitala. Drugo se ništa ne pita inije dostojno razgovora. Zato se nečuju ni oni najpametniji, koji ukazu-ju i upozoravaju, jer kapital je gluv.Radi u tišini i traži bespogovornuposlušnost. Ja kada razmišljam i gov-orim o tom kapitalu, personifikujem ga

RAZGOVOR:

�Srbija je najveće digitalno tržište na Balkanu

Narod je

5Beogradski glas, 28. mart 2018.

�Bilo bi nam bolje da se malo čuvamo, da konačnoshvatimo da smo mali narod i da se tako i ponašamo

kao da je neko biće i zaista je i postaobiće. Kao što je recimo u

starozaventnoj mitologijibilo čudovište Moloh,

koje je čovek samproizveo i koje ga jepojelo na kraju. Toje ta pretnja koju

čine sistemi, a naroči-to oni gde odlučuje

veštačka inteligencija iu kojim zbirovi i računiodlučuju o sudbinama ljudi. Tu ljudi ne posto-

je nikako drukčije nego kao priručnasredstva takozvanom napretku.

Intelektualac tada ne možemnogo da učini i nema šta

da se kaže. Nekadasmo čitali filozofe ipisce i bilo nam jestalo da znamo štačovek koji ima i

znanja i vremenada o nečemumisli – o tomemisli. A sada,

hajde nađitebilo kodp o l i -t i ča ra ,

n esamo

k o dn a s ,

koji, rec-imo, misli o

svom narodu i svo-joj zemlji. Misli o sebi

i svojoj karijeri. I tu seonda negde uklapa i taj narod kaoneprijatna činjenica koju moraš da

prebrodiš da bi se domogao bogatst-va i uticaja. Moraš da ga trpiš, morada ga ima, jer neko mora i da glasa.Narod je tu za vlast samo nužno zlo.

Zašto se narodom vlada loše, jesu li zato krivi vladari ili narod?

Vladari kako mogu da vladaju, tako ivladaju. Kakav je narod, takva je i vlada.Bog mu da vladu kakvu zaslužuje. Pa štamislite da neko ima blagoslovenu vladu?!Sve su to laži i obmane. Samo je pitanjekako ko laže i obmanjuje svoj narod i ima li

neke materijalne zaostavštine da taj narodmože pomalo i da živucka.

Mnogi ljudi danas kažu da su mislili daod Miloševićeve vladavine ne može bitigore, ali da sada vide da može. Jesu limnogo za jedan ljudski život dve rđave

vladavine?

A šta ja da kažem? Rođen sam u Kraljevini Jugoslaviji,u njoj sam i pošao u osnovnu školu, završio sam je zavreme Drugog svetskog rata i za vladavine Hitlera. U gim-naziju sam pošao za vreme Tita i njegova vladavina jebogami bila dugotrajna. Istrpelo se i to i onda je došaoMilošević. Posle smo dočekali demokratsku vlast, pa sadovo što ne znam ni šta je, ne mogu da ga definišem. Jaulazim u 85. godinu i pitam se šta bi još moglo da bude ašto nisam dočekao. Kada se završio Drugi svetski rat, mis-lio sam da smo nešto definitivno pregurali. Kao da sampreživeo tifus ili neku drugu tešku bolest i onda zauvekozdravio i nikada više neću to imati. Ali devedesetih došaorat, krvoproliće, bombardovanje. Ne znam šta sam Boguzgrešio da mi je detinjstvo prošlo u krvi, a i starost istotako. Tako da je teško reći šta je mnogo za jedan život.

Pokrenuta je inicijativa da se Slobodanu Miloševićupodigne spomenik. Jeste li iznenađeni?

Ma šta me se tiče. Neka dižu. Dižu spomenik svakojbudali, pa neka dižu i njemu. Ja bih zabranio da se bilokom političaru digne spomenik, jer je svaki političar podznakom pitanja. Mislite da je Nikola Pašić bioveličanstven? Ne. On nas je samo uveo u ratove. A nama jebolje da se malo čuvamo, da konačno shvatimo da smomali narod i da se tako i ponašamo. Kao što rade Česi, naprimer. Tihuju i gledaju svoja posla, ni u šta nisu upleteni.A standard najbolji u Evropi. U vreme SSSR-a bio sam upribaltičkim državama. One su bile kao Slovenija u odno-su na druge jugoslovenske republike. I one ćute i gledajusvoja posla jer su mali narodi i ne prse se kao da su veliki.A mi stalno nešto izigravamo. A sve nas je manje i posled-nji smo u Evropi. Ili možda pretposlednji. Svuda se bolježivi nego ovde.

A kultura ne dobija ni onaj jedan odsto brutodruštvenog proizvoda koji preporučuje Unesko.

Ne treba ni da dobija. Šta će nam kultura?! Ona samo trošia ništa ne privređuje. Jednom mi je jedan bankar, koji je biovažan u gradskoj vlasti i dodeljivao pare za pozorišta, rekao dami mnogo trošimo. Odgovorio sam mu da i mi kao i on stalnoradimo s parama. On ih pravi a mi ih trošimo. Mi ne umemoda pravimo pare, ali umemo da trošimo, i kakva bi bila svrhatoga što ih on stvara, da nema ko da ih potroši.

Razgovor i razmišljanje - ubijeni

Može li sada neka predstava kao što je nekada„Golubnjača“ da uzburka duhove i ima li pozorištebudućnost?

„Golubnjača“ ne može da se ponovi. Političari su sada glupina jedan drugi način u odnosu na ondašnje. Onda su bili glupina jedan način, komunistički, a sada su glupi na kapitalističkinačin. To je bitna razlika. Sada u pozorištu možeš lajati štahoćeš i eventualno mogu da ti uskrate neke male bedne pare, ito je sve. A pozorište ima budućnost sve dok je ljudi, dok ihroboti ne zamene, odnosno, sve dok ima jedan čovek koji hoćenešto da pokaže i govori i drugi da to posmatra. Taj njihovodnos je uvek jedna konfrontacija, onaj na sceni donosi nekunovost i nešto zanimljivo što onog drugog obavezuje da sluša,

da bude miran i koncentrisan. On gledajući uživa i nije ni sves-tan kako upija nešto pametno. Čak i oni zatomljeni ljudi kojine mogu da se dignu iza kompjutera imaju takvu potrebu. Štetaje samo što mnogo mladih, čim uđe u neku tugu ili dosadu,uzima drogu, alkohol ili neko drugo pomoćno sredstvo da jeubije. I to baš na početku razmišljanja o tome gde je, šta je ikako će dalje.

Zašto današnje generacije ne umeju sa dosadom?To je veliki problem. Sada bi radna nedelja mogla da traje

četiri dana, ali čovek ne bi znao šta će sa sobom ona tri. Nemože tri dana pecati ili roštiljati. A problem je nastao zato štoje ubijeno razmišljanje i razgovor. Ja vidim da je sve manjeljudi koji šetaju Kalemegdanom. Ne umeju da budu sa svojimmislima, da uživaju u tome što će sresti prijatelja, popiti sanjim kafu nego stalno moraju da budu neke jake senzacije.Čitam stalno, kaže: „važna vest“, „senzacionalna vest“, sve tenešto presreće, sve hvata na stres, da te zdrma. Ne možeš ti daživiš u svetu živciranja gde te neko stalno drži na električnojstruji pa te pušta povremeno. A da ne govorimo o tim vestimakoje se nude. Ko im može verovati?! Moj otac je pre rata biopretplaćen na „Politiku“ i važilo je da ako je ona nešto objav-ila, u to je moglo da se veruje. Sada nema takvih novina.Svako laže prema svome gazdi i koliko mu plati.

Čitate li novine?Ne čitam nijedne. Na internetu samo pročitam naslove i to

mi je dosta. Ne gledam ni televiziju, jer mogu da vidim ilibudalaštine od rijaliti programa ili serije, naše ili strane, i topreskačem. Našu televiziju mogu da gledam tek posle 11uveče, osim Trećeg programa koji mogu da gledam u svakodoba. Ali Prvi i Drugi program ne, naročito ne Prvi, a naročitone vesti. Dnevnik ne gledam jedno pet godina, otkako su ovina vlasti.

DEJAN MIJAČ, POZORIŠNI REDITELJ

�Političari su sada glupi na jedandrugi način u odnosu na ondašnje

�Svako laže prema svome gazdi i koliko mu plati

�Dnevnik ne gledam jedno pet godina,otkako su ovi na vlasti

za vlast samo nužno zlo Nikad mi nije bilo dosadnoKako vam je u penziji?Fino mi je. Meni je važno da mi je život prošaoa da mi nikada nije bilo dosadno. Nikada. Ni sekunde, nikad, nikad.A sada?Ni sada. Šta radite, ako nije tajna?Mogu da vam poverim, ne radim ništa. I od ner-ada nemam vremena za rad.

Foto

: e-s

tock

Milo

š Ra

failo

vić

Piše: Branislav Krivokapić

Kada su direktora jednog vodovoda uSAD pitali da li razmišlja o privati-zaciji, on je uzvratio kontrapitanjem:„Da li biste vi prodali svoj krvotok?“ Odpomisli kako bi na ovo pitanje odgovorilanaprednjačka vlast već nam se pomalo sušeusta.

„Ako prodamo energetsku i telekomunika-cionu infrastrukturu, obradivo zemljište i vodu,bićemo okupirana kolonija i naši ljudi će raditi zahranu, a to je definicija ropstva“, reči su JasmineVujić, šefa katedre za nuklearni inženjeringUniverziteta u Berkliju i jednog od našihnajpoznatijih naučnika. Dugačak je spisakstručnjaka koji apeluju da strateške resurse netreba prodavati strancima. Po tom pitanju ned-vosmisleni su i Ustav i Zakon o javnoj svojiniu kojima jasno piše da su prirodna bogatstvasvojina Republike Srbije. Ako je tako, zašto jeonda ministar zaštite životne okoline GoranTrivan nedavno izjavio da je rasprodaja pijaćevode ravna nacionalnoj katastrofi?

Prema analizi Ujedinjenih nacija, Srbija sepo rezervama zdrave pijaće vode nalazi međuprvih pedeset zemalja u svetu. Od više od 400izvorišta pitke vode eksploatiše se oko 20 odstonajkvalitetnijih i najbogatijih, a s obzirom na toda je većina domaćih punionica data pod kon-cesiju ili je privatizovana, gotovo 90 odstoresursa pijaće vode i oko 80 odsto proizvodnjeflaširane vode praktično se nalazi pod kon-trolom stranaca. Uslovi pod kojima su datekoncesije nisu poznati, niti se zna koliko drža-va naplaćuje naknadu za eksploataciju vodnihresursa, odnosno koliko ovdašnje fabrike vodepo tom osnovu uplaćuju u budžet. Nedavnimizmenama Zakona o vodama, u koji je unetaodredba koja omogućava da se vodno zemljištemože dati u zakup najduže na 15 godina izuzevu slučaju izgradnje objekata na vodnomzemljištu kada zakup može trajati maksimalno 50 godina, takva je situacijafaktički legalizovana.

Voda nije ekonomska roba„Izvorišta vode prodata su bez javne rasprave. Nismo iskoristili šansu da

kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvorimo u strateški važnu ibogatu zemlju. Tih 60 miliona evra ostvarenih prodajom fabrika vode nijeiskorišćeno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima.Umesto toga, lako nam se može desiti da privatni vlasnici, rukovođeniisključivo logikom profita, našu vodu plasiraju u inostranstvo, a da Srbijinjena voda praktično ostane van domašaja“, rekla je ekonomista NadaVidović na predavanju „Voda kao javno dobro ili strateški interes“, koje jeorganizovao Zrenjaninski socijalni forum, udruženje koje čine intelektual-ci leve orijentacije i radnici devastirane industrije grada u kome je, zbogpovećane količine arsena, vodaza piće zabranjena još od 2004.godine.

Ona je upozorila da su usvajan-jem Zakona o javno-privatnompartnerstvu i Strategije restruk-turiranja komunalnih preduzeća,a u dogovoru sa MMF-om iSvetskom bankom, stvoreni pre-duslovi za privatizaciju državnihpreduzeća koja se bave

vodosnabdevanjem, odnosno javnih vodovo-da, nakon čega bi Srbija u potpunosti izgubilasamostalnost u raspolaganju vodnim resursi-ma. Sve se to dešava uprkos činjenici da suUN krajem 2002. proglasile vodu „društvenimi kulturnim dobrom“, a ne „ekonomskomrobom“, prognozirajući da će sredinom 21.veka 1,2 milijarde ljudi biti suočeno sa nes-tašicom vode. Vidovićeva je citirala studiju„Pacifik instituta“ iz Oklenda prema kojoj ječetrdesetak oružanih sukoba, vođenih od2010. do 2013, samo naizgled imalo verske,političke i ekonomske uzroke, a u suštini subili borba za pijaću vodu.

Prema projekciji buduće potrošnje vode zapiće, navedenoj u Nacionalnoj strategijiodrživog korišćenja prirodnih resursa idobara (Službeni glasnik RS, broj 33/2012),koju je usvojila vlada Mirka Cvetkovića, do2030. zahvatanje vode za potrebe snabdevan-ja stanovništva potrebno je povećati za oko 30odsto. Kako ćemo to uraditi ako smo privat-nim vlasnicima dozvolili da nekontrolisanoeksploatišu i iscrpljuju naša najbogatijaizvorišta? Šta ako, na primer, „Koka-Kola“brzinskom eksploatacijom izvorišta u vlasin-skom kraju poremeti ravnotežu prirodnihpodzemnih tokova kao što je uradila uUgandi? Slabu će utehu tada predstavljatioptužbe ministra za zaštitu životne sredineGorana Trivana da je za to kriva prethodnavlast, ona koja ga je u jesen 2001. uhapsilazbog malverzacija prilikom kupovine stana,ali ga je Apelacioni sud oslobodio zbogzastarelosti. Uostalom, da vidimo kakvo jestanje sa jednim drugim važnim prirodnimresursom za koji je Goran Trivan mnogo većiekspert, budući da je kao šumarski inženjergodinama bio direktor „Srbijašuma“, sve dok2008. nije postao sekretar za zaštitu životnesredine Grada Beograda, kojim su tadavladali upravo oni koje Trivan označava kao

krivce za buduće nestašice vode.

Šumovitost ispod prosekaPrema podacima Nacionalne inventure šuma iz 2009, ukupna površina

šuma iznosi 2.252.400 hektara. Prema domaćoj metodologiji, šumovitostSrbije je 29,1 odsto i bliska je svetskom proseku, ali je daleko ispod evrop-skog proseka od preko 45 odsto. Kvalitativna struktura šuma nije dobra jersa 64,7 odsto dominiraju izdanačke šume. Ipak, šume su jedini resurs čiji sepotencijal uvećava (prema Izveštaju o stanju životne sredine za 2008,uvećanje je 75 odsto u odnosu na 1953. godinu), što je svakako imalo poz-itivan uticaj na kvalitet životne sredine.

Dve trećine srpskih šuma nalazi se u privatnom posedu koji karakterišeizuzetno velika rasparčanost. Oko 500.000 vlasnika privatnih šuma posedu-je približno 5.000.000 parcela registrovanih u 7.500 katastarskih opština,

što znači da je prosečna površinašumskog poseda u privatnomvlasništvu manja od pola hek-tara, a što znatno otežava gaz-dovanje na principima održivograzvoja. A kako je cela oblastneorganizovana, stanje šuma naprivatnim posedima pogoršavase iz godine u godinu, uzproizvodnju drveta tanjih sorti-menata i lošijeg kvaliteta.

6 EKONOMIJA

“STOJADIN”SA BMW

MOTOROMVlasnik Zastave 101 MarioLazić iz Kraljeva osvojio jenagradu mađarskog časopisa„Motor auto“, za strani autokoji je privukao najviše pažnjena sajmu u Budimpešti ukonkurenciji više od 1.000automobila. Lazićev automobilkompletno je modifikovan, unjega je ubačen motor iz BMWod 2.500 kubika i 192 konjskihsnaga. Prednji deo „keca“, krilai hauba produženi su za 45 cen-timetara upravo zbog togvelikog motora. Takođe, auto jeprepravljen tako da ima vuču nazadnji pogon.Osim zastave 101, u Budimpeštisu izlagali i drugi vlasnici auto-mobila iz Srbije, a to su biliMazda RX8, Micubiši eklips,Suzuki svift i i fijat seićentosportskih auto klubovaOvertejk, Adrenalin 018 i Autotjuning kluba. Više od 2.500modifikovanih „tjuning stajlingautomobila“ iz 11 zemalja,izlagano je u pet sajamskih halana 100.000 kvadratnih metarana Auto, moto i tjuning šou.

(Beta)

MILIJARDEZA

OTPADNEVODE

Srbija će morati da izgradiskoro 30 sistema za preraduotpadnih voda, što će koštatiizmeđu četiri i pet milijardievra, rekao je ministar zaštiteživotne sredine Goran Trivan,istakavši da novac za postro-jenja za preradu neće biti prob-lem, već izrada projektno-tehničke dokumentacije.„U preradi otpadnih vodaSrbija je daleko od Evrope. Odnekoliko desetina sistema zapreradu otpadnih voda kojitrenutno postoje u Srbiji samood tri do pet postrojenjafunkcioniše na zadovoljavajućinačin“, rekao je Trivan uz upo-zorenje da će, zbog klimatskihpromena, naš region biti jedanod najpogođenijih na svetubujicama i erozijama koje ćedevastirati životnu sredinu.Trivan je ponovio da se neslaže se s tim da pijaćimvodama i izvorištima gazdujupojedinci i firme koje nisu izSrbije. Samo onaj ko bude ubudućnosti raspolagao pijaćimvodama pretenduje da ima kon-trolu nad životnom sredinom,što omogućava da građani budusigurni, a država nezavisna,ocenio je ministar.

Beogradski glas, 28. mart 2018.

�Četrdesetak oružanih sukoba,vođenih od 2010. do 2013, u suštini su bili borba za pijaću vodu

Retke su čiste rekeKvalitet površinskih voda u Srbiji je nezadovoljavajuć, a primeri veoma čiste vode –klase I i I/II – veoma su retki i nalaze se u planinskim područjima (reke Đetinja, Rzav,Studenica, Moravica, Mlava). Najzagađeniji vodotokovi su Stari i plovni Begej, kanalVrbas–Bečej, Toplica, Veliki Lug, Lugomir, Crni Timok i Borska reka. Voda je najza-gađenija pored velikih gradova, a pad kvaliteta vode se delimično pripisuje preko-graničnom zagađenju (nafta, teški metali, organske materije) voda koje ulaze u Srbiju(Tisa ulazi u Srbiju kao reka III, a Begej kao reka IV klase).

Dobra vest

Losa vest

ŠTA JE SRBIJI PREOSTALO OD PRIRODNIH RESURSA (I)

Ko gazduje srpskim fabrikama vodebrend većinski vlasnik

Knjaz Miloš Clates Holdin, Holandija

Minakva Global Water Investment,

Devičanska ostrva

Mivela Agrokor, Hrvatska

Rosa Koka-Kola, SAD

Heba Nektar, Bačka Palanka

Palanački kiseljak Kolinska, Slovenija

Voda Vrnjci Ekstra pet, Beograd

Prolom zaposleni

Jazak NIS, Novi Sad

Voda Voda Vojin Đorđević

Kvalitet vode za pićeoblast neispravno (%)Fizičko-hemijska ispravnostSrednjebanatska 98,1Severnobanatska 88,5Beogradska 11,7Nišavska 2,6Pčinjska 0,4UKUPNO 18,6Mikrobiološka ispravnostSrednjebanatska 21,7Južnobanatska 15,0Beogradska 6,5Pčinjska 0,7Kolubarska 0,6UKUPNO 8,0*Institut “Dr Milan Jovanović Batut”, podaci za 2016.

Hoćemo li biti žedni?

7Beogradski glas, 28. mart 2018.

�Gotovo 90 odsto resursa pijaće vode i oko 80 odstoproizvodnje flaširane vode praktično se nalazi podkontrolom stranaca

Na stanje i kapacitete šumskihresursa u znatnoj meri utiču i šumskeštete čiji se obim iskazuje uništenomdrvnom zapreminom. U periodu od2004. do 2008. najveće štete suposledica elementarnih nepogoda(prosečan godišnji gubitak od 13.012kubnih metara), nešto manje su šteteod bespravne seče (11.627 kubika), apotom slede štete od biljnih bolesti.Iako je potrošnja ogrevnog drveta poglavi stanovnika svega 0,2 kubnametra, krađe šuma su redovna poja-va. Bivši direktor Uprave za šumeAleksandar Vasiljević svojevremenoje izjavio da krađe šuma najčešćevrše organizovane kriminalne grupe,ali da je tako u svim zemljama utranziciji. U poređenju saSlovačkom, u kojoj se ukrade milionkubika godišnje, kod nas su krađeznatno manje, rekao je Vasiljević.

Iako su nesporno značajan resurs,šume ne mogu biti osnova da Srbija,makar i tabloidno, zavredi epitet ultra-bogate države. Slično je i sa tzv.zaštićenim područjima kojima je dosada proglašeno 461 prirodno dobro,među kojima je pet nacionalnih parko-va, 12 parkova prirode i 67 specijalnihprirodnih rezervata. Po površinizaštićenih područja, a naročito poukupnoj površini koja je stavljena pod I stepen zaštite (zabranjena svakagradnja), Srbija se ubraja u evropskezemlje sa malim udelom prostorapod zaštitom u ukupnoj površini državne teritorije. Sdruge strane, zahvaljujući niskoj svesti i visokom ste-penu korupcije, malo je država u kojima se beleži tolikibroj slučajeva narušavanja zaštićenih područjanedozvoljenom gradnjom, krivolovom, bacanjem otpadai drugim kriminalnim radnjama.

Sprečiti privatizaciju vodovodaDakle, ni šume, ni prirodni rezervati nisu nam baš u

domenu svetskih čuda. Ipak, stanje u ovim oblastima nijetoliko alarmantno, kao kada su u pitanju vodni resursi. Semprodaje izvorišta i punionica vode strancima, o tome sve-doče i podaci Instituta za javno zdravlje „Dr MilanJovanović Batut“ o zagađenosti naših reka, ali i podaci okvalitetu vode za piće. Pijaća voda je najvažniji resurs naplaneti i svako ko je poseduje i sačuva spasiće stanovništ-vo od iscrpljivanja, pa i rizika nestajanja, kaže naš ministarza zaštitu životne sredine uz upozorenje da Srbija „neraspolaže neograničenim količinama pijaće vode i ne ležina prevelikom broju izvorišta i rezervi“. Zato, poručio jeGoran Trivan, izvore koje smo prodali strancima treba davratimo koliko god je to moguće. No, pošto se iz ministro-vih reči ne može ni naslutiti kako bismo to u svoj posedvratili resurse i imovinu koje smo prodali po zakonimakoje smo sami donosili, preostaje da vidimo kako su se sasličnim problemima (iz)borile druge države.

Vodeće međunarodne finansijske institucije godinamavrše veliki pritisak na zemlje u razvoju da prodaju svojeizvore i javne sisteme za snabdevanje vodom. Tako jeSvetska banka 1997. ucenila vladu Bolivije da privatizujevodne resurse kako bi dobila finansijsku pomoć. Čim je

vodovod pao u ruke multinacionalne kompanije, došlo jedo povećanja cene pijaće vode, a novi vlasnik je čak uveotaksu na kišnicu i bunare. Tek kada se stanovništvo pobuni-lo i kada je došlo do revolucije poznate kao „bunt za vodu“dogovor je poništen.

Uprkos tvrdnjama ekonomista da je javni sektorneefikasan, što mi u Srbiji najbolje znamo, za nabrajanjeuspešnih privatizacija vodovoda previše su i prsti jedneruke. Gde god je došlo do privatizacije, cena vode jedrastično skočila (Pariz 260 odsto, Atina 300 odsto,Portugal 400 odsto, London, Bukurešt, Sofija...), a kvalitetse pogoršao. Zato je Budimpešta, koja je takođe prodalasvoj vodovod, morala kasnije da ga otkupi po mnogo višojceni. U Italiji su građani na referendumu odlučili da sevoda ne sme privatizovati, a takva odredba je uneta i uUstav. Holandija je donela poseban zakon kojim zabranju-je privatizaciju sektora vodosnabdevanja, a u susednojHrvatskoj se na poslu branitelja domaćih vodnih resursaangažovala čak i crkva.

Širom EU inicijativa „Voda je ljudsko pravo“ prikupila jemilion potpisa sa zahtevom da se isporuke vode i upravljanjevodosnabdevanjem izuzmu iz politike liberalizacije Evropskekomisije. Slično je i u SAD, kolevci neoliberalizma. Kada sudirektora jednog velikog gradskog sistema u SAD pitali da lirazmišlja o privatizaciji vodovoda, on je uzvratio kontrapitan-jem: „Da li biste vi prodali svoj krvotok?“ Od pomisli kako bina ovo pitanje odgovorila naprednjačka vlast, maksimalnokooperativna pred zahtevima međunarodnih institucija i jošmaksimalnije velikodušna u subvencionisanju stranih investi-tora koji naše radnike nagrađuju afričkim dnevnicama, većnam se pomalo suše usta.

Prvi čovek MMF-a je 2000. izjavio da Argentina treba da uđeu makroekonomske udžbenike kao primer kako se jednaprivreda razvija kad primenjuje recepte MMF-a. Devetmeseci nakon toga u Argentini je došlo do sloma. Zato je uovoj zemlji napravljen muzej promašaja MMF-a u kome sudetaljno opisane sve preporuke belosvetskih eksperata.U Srbiji sličan muzej još nije otvoren, mada „eksponata“ imanapretek. Koristeći bazu podataka UNKTAD-a(Konferencija UN o trgovini i razvoju) ekonomista MiodragZdravković je na sajtu www.makroekonomija.org analiziraopoziciju Srbije u svetskoj ekonomiji u periodu od 1970. do2016. Te davne 1970. Srbija je bila na nivou razvijenostiJugoslavije koja je spadala u grupu srednje razvijenih zemalja,Hrvatska je bila dvadesetak odsto iznad proseka, a Slovenijadva puta razvijenija od proseka u SFRJ. Tadašnja Srbija jebila 2,7 puta razvijenija od Albanije, a da je bila samostalnadržava, među 182 zemlje u bazi UNKTAD-a zauzela bi 67.mesto, odmah iza Brazila, a ispred Poljske i Turske.

Od 1970. do 1980. BDP po stanovniku povećan je za 61,5odsto, pa je i Srbija napredovala do 61. mesta, odmah izaBritanskih Devičanskih Ostrva, a od Albanije je bila razvi-jenija 3,7 puta. Kad je Tito umro, nastupila je kriza i došao je„čuvarkuća“ MMF koji je u kući obitavao do raspada SFRJ.Sa „čuvarkućom“ su stigle godine stagnacije za koje,primećuje Zdravković, niko nije optuživao MMF, već drugenarode u zajedničkoj državi. A uoči raspada te države (1990)Srbija je na listi UNKTAD-a pala na 68. mesto, od Albanijesmo i dalje bili 3,7 puta razvijeniji, ali ne zbog našeekonomske snage, već zbog visokog nataliteta kojiAlbancima nije dozvoljavao brži razvoj.A onda su nastupile mračne devedesete koje su za sobomostavile pravu pustoš. U godini u kojoj je konačno raskrstilasa Slobodanom Miloševićem (2000) Srbija je po razvijenos-ti zauzela 113. mesto, ispred nje su bile sve bivšejugoslovenske republike, pa čak i BiH i Makedonija, a odAlbanije je bila razvijenija za 43,9 odsto. Zahvaljujući entuz-ijazmu nove vlasti, a pod budnim okom „čuvarkuće“, do

2010. smo pretekli BiH, Makedoniju i još četiri zemlje, dokje razlika sa Albanijom u odnosu na 2000. prepolovljena inastavila je da se smanjuje. A na listi se prvi put pojavila isamostalna Crna Gora i to sa BDP-om po stanovniku za 32,1odsto većim od srpskog! Svoju analizu Zdravković završava bazom UNKTAD-a iz2016. koja pokazuje da je Srbija, za vreme vlasti SNS-a, aopet u zagrljaju MMF-a, pala na 110. mesto, iza Iraka odkoga je, samo nekoliko godina ranije, imala za trećinu većidohodak po stanovniku. Crna Gora je razliku u odnosu naSrbiju povećala na 35 odsto, a od Albanije smo 2016. bilirazvijeniji samo 19,2 odsto.Od 1982. Srbija ima moćnog „čuvarkuću“ uz kog su joj per-spektive čvrste i stabilne, a pred njom su još mnoge reformekoje će da bole, zaključuje Miodrag Zdravković. Rezultat je:BDP po glavi stanovnika je kao pre 40 i više godina i kuća,do sada rasturena tri puta: SFRJ, SRJ i SCG.

B. K.

�UN su krajem 2002. proglasile vodu „društvenim ikulturnim dobrom“, a ne „ekonomskom robom“

�BDP po glavi stanovnika je kao pre 40 godina

KAKO SMO PROPADALI UZ BLAGOSLOV MMF

Čuvarkućo,daleko ti

lepa kuća!

BDP Srbije od 1970. do 2016.godina mesto BDP bolji od Albanije

1970. 67. 4.625 2,7 puta

1980. 61. 7.470 3,7 puta

1990. 68. 6.775 3,7 puta

2000. 113. 3.195 za 43,9 %

2010. 106. 5.016 za 23,7 %

2016. 110. 5.448 za 19,2 %

*Podaci UNKTAD, BDP po stanovniku u dolarima

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 28. mart 2018.

Metro možda 2033. godine

Ništa od metroa do 2021, to su bila samo predizborna obećan-ja. Gradska vlast je kao svoje prioritete za uređenje saobraća-ja postavila izgradnju tunela između Savske i Dunavskepadine, proširenje „BG voza“, parking za bicikle i obilaznicuod Ustaničke do Pančevačkog mosta. Sve je to navedeno unacrtu Izmena i dopuna regionalnog prostornog plana admin-istrativnog područja grada Beograda, koji je na uvidu javnos-ti od 23. marta.Javni uvid obavlja se u zgradi Gradske uprave u Ulici 27.marta 43-45 (sala 2 u suterenu) do 20. aprila 2018. godine,svakog radnog dana od 9 do 18 časova. Primedbe mogu da sedostave u pisanom obliku Sekretarijatu za urbanizam, prekopisarnice u Kraljice Marije 1, najkasnije do 20. aprila 2018. Oprimedbama će se odlučivati na istom mestu 10. maja 2018. u13 časova.Novina u prostornom planu je ulaz u tunel baš na onom mestugde je trebalo da bude metro stanica „Beograd na vodi“.Stručnjaci su već upozoravali da jedno i drugo na istom mestune mogu da se grade, a zanimljivo je da plan ne pominje višeni onaj biser zvani metro u Makiškom polju.Ono što pominje jeste da senova saobraćajna rešenja i reša-vanja problema gužvi u gradupomeraju sa 2015. godine na2033. Plan predviđa da se do 2021.završi dokumentacija za tunelizmeđu Savske i Dunavskepadine. Tunel će povezatiKarađorđevu ulicu i Bulevardespota Stefana. Do 2021. tre-balo bi da se napravi novi ilirekonstruiše tramvajski most, stim da bi šine išle sredinomkolovoza. Do tada bi „BG voz“trebalo da stigne do Resnika, doaerodroma i da povežeBatajnicu i Ovču. Planira se ikupovna javnih bicikala, pret-varanje starog železničkogmosta u biciklistički, te staze za dvotočkaše od Autokomandedo Slavije i uz Ruzveltovu ulicu, ali na trotoarima!U prioritetima do 2021. su i planovi za auto-put od Beogradado Bara, završetak obilaznice oko Beograda i most na Savi uObrenovcu.Studijska, planska i projektna dokumentacija za prvu linjumetroa (od Ada Huje do Mirijeva) trebalo bi da se napravi do2027, a početak gradnje prve linije i planovi za drugu liniju (odUstaničke do Zemuna) bili bi kompletirani do 2033. godine.

Gradonačelnik do 16. junaKrajnji rok za održavanje prve konstitutivne sedniceSkupštine Beograda je 17. maj, a od tada do 16. juna tečemesec dana do kada bi Beograd trebalo da dobije i gradon-ačelnika. Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada ustarom sazivu, po zakonu mora da sazove konstitutivnu sed-

nicu novog saziva do 2. aprila.Načekaćemo se, dakle, da „apsolutni pobednik“ izbora odlučiko će biti novi gradonačelnik, ali opet, odluka će se donositi uatmosferi apsolutnog duševnog mira, dubokog promišljanja iposvećenosti. Jer dve velike konfesije biće u danima odlukeusred posta. Veliki ramazanski post počinje ove godine 16.maja, a veliki letnji pravoslavni post, petrovski post, počinjeove godine 4. juna. Prvi dan Ramazanskog bajrama i krajposta za muslimane pada ove godine 15. juna, dok se petrovs-ki post okončava 12. jula. Neki će znači tihovati i hraniti sezdravo, više na vodi nego na ulju, neki će jesti samo noću, asvi ćemo se moliti onome kome treba za ispravne odluke.

Parafirano na brzinu

U Beogradu se sve radi lagano, samo se nova zaduženja pot-pisuju na brzinu. Kako drugačije objasniti ovih milion i po evranovog duga koje je otkrio i objavio na svom nalogu tviteraš@AsomakumBrother. Iz tabele u prilogu vidi se da je stanjeduga Beograda poslednjeg dana 2017. godine bilo 38 milijardidinara, a mesec dana kasnije više od 39 milijardi. Samo u jan-uaru Grad Beograd zadužen je za 178.000.000 dinara, ili mil-ion i po evra, ili šest miliona dinara dnevno. To je valjda prvarata za novogodišnju rasvetu - komentarišu tviteraši.

Troškovi izbora u apriluAgencija za borbu protiv korupcije saopštila je da je 17. aprilrok za dostavljanje izveštaja o troškovima izbornih kampanjaza Beograd. Po zakonu je to 30 dana od dana objavljivanjakonačnih rezultata izbora

Pet Miškovih krugova

Dovoljno je da na „Guglu“ ukucate „ukrug“ i „RTS“, pa da ivi vidite čemu se prošle nedelje smejala internet zajednica.Reporterka „Jutarnjeg programa“ intervjuiše Obrada Simićaiz „Beograd puta“, jednog od onih snežnih prošlonedeljnihdana. Treba pokazati da Grad raščišćava sneg na vreme, danema zastoja u saobraćaju, da brine o našoj bezbednosti itd.Njih dvoje se slikaju i pričaju, a iza njih vidi se kružni tok kodBogoslovije. Prilog traje minut i 55 sekundi i u to malo vre-mena isti crveni kamion „Beograd puta“ pet puta ulazi i izlaziiz kadra. Pet burlesknih krugova je ovekovečeno, ali poštoznamo kako se rade živa TV uključenja, procenjujemo da jetaj Miško vozio ukrug najmanje 20 minuta.

Kakav će to taksi bitiHrvatski taksi prevoznik „Kameo“ stiže u aprilu u Beograd,javlja portal „Franšizing“. Okupljaće isključivo samostalne

preduzetnike s taksi licencom zato što je Grad ograničiobroj taksi vozila. Taksisti s njihovom franšizom moći ćeda računaju na reklamiranje usluga, tehničku podršku,kol-centar zasnovan naGPRS tehnologiji, a dobiće i„taksi navigator“ za komu-nikaciju između kol-centra,taksiste i korisnika usluge.„Kameo“ (Cammeo)pomaže i nabavku novihvozila u zamenu za pro-cenat prihoda. Obećavajui besplatnu obuku u „Kameotaksi akademiji“ (ha!), proverenoj u 30 gradova uHrvatskoj i Sloveniji, gde rade od 2006. Te godine kom-panija je osnovana u Rijeci.

Nema više skeledžijePre dve nedelje preporučili smo vašoj pažnji spot grupe„Pokret ujedinjenih fantoma“ (PUF) na „Jutjubu“ pesmom o

Piše: Ružica Me vo rah

Vozi, Miško, ali ukrug i SKUPŠTINA, GRADONAČELNIK, METRO, POPLAVNI TALAS... SVE JE NA ČEKANJU. ŽURNO SE SAMO ZADUžUJEMO I

9Beogradski glas, 28. mart 2018.

skeledžiji kome je sve preko glave, zasad najboljom protest-nom pesmom 2018. Preneli smo i refren: „Skeledžijo,

skeledžijo, prevezi me preko/ Iz njegove Srbije da pobeg-nem daleko/ Skeledžijo, skeledžijo, travu ćemo pasti/ Akoovaj, ako ovaj ne ode sa vlasti“. E pa, ko je čuo, čuo je, aevo saopštenja PUF-a. „Žalimo jer je naša namera nije bila da jednu prepoznatupesmu banalno iskoristimo u političke svrhe, već da svo-jim jedinstvenim izrazom iskažemo nezadovoljstvo zbogsituacije u zemlji, atmosferi beznadežnosti u kojoj velikibroj ljudi odlazi iz Srbije. Cenimo rad Baneta Krstića ipoštujemo ga kao umetnika, ali i njegovu želju da se nje-gova pesma ne koristi. Mi smo izabrali tu tipičnuvojvođansku melodiju, blisku i nama kao Zrenjanincima,upravo zato što je toliko i volimo. Zbog svega toga dugu-jemo veliko izvinjenje Banetu Krstiću i pozivamo ga dabude naš gost u Zrenjaninu.“

Specijalci iz „Bus plusa“

Pored uvođenja statusa službenog lica, kontrolorima „Busplusa“ planiramo da damo ovlašćenja za uzimanje dokumenatana uvid. To je jedan od načina da se onima koji ne plaćaju kartenaplati kazna na licu mesta. Sve je to najavio Siniša Mali.Gradonačelnik kome ističe mandat otkrio je i da naplata karata uGSP-u ne ide kako treba jer nemaju svi naviku da kupuju karte.Iako, reče, sve analize kažu da Beograd ima kvalitetan i razvijenjavni prevoz. Reče i ostade živ. Dobro, znamo da javni prevoz košta i da se svuda u svetu doti-ra, ali ako se Grad već svakodnevno zadužuje, kao što smo videliu jednom od tekstova na ovim stranama, ne mora te pare daarči na najskuplje jelke na svetu, kupovinu stalno novihdžidža-bidža „Kip lajta“ i uvećane račune za struju tokom petod 12 meseci godišnje. Ne mora ni da nam uvodi još jednuinstituciju policijskog profila. Specijalci iz „Bus plusa“! Štoje mnogo, previše je.

Tramvaj tek 2019. godine

Prošle nedelje Grad je potpisao ugovor s„Energoprojektom“ i francuskom firmom„Kolas rail“ za postavljanje tramvajskih šinana Mostu na Adi, s tim da bi tramvaji trebaloda krenu preko mosta u maju 2019. GoranVesić, gradski menadžer u prelaznom roku,obavestio nas je da su za postavljanje 2,7 kmšina izdvojene dve milijarde dinara. Međutim,kad se taj posao završi, još uvek neće biti svegotovo. Sledi pristup Mostu na Adi iz Ulice

Pere Velimirovića sa rakovičke strane. Dok se sve tone završi, reče Vesić, ne može da krene bušenje tunelaizmeđu Karađorđeve i Bulevara despota Stefana.Na potpisivanju ugovora za postavljanje tramvajskihšina Beograđani su obavešteni da ih čeka još rekon-strukcija Karađorđeve, od Brankovog mosta do„Beton hale“, i da ti radovi vrede 885 miliona dinara;zatim rekonstrukcija Trga republike, što će koštatioko 360 miliona dinara.Čim smo sve to saznali, javio se Dragan Đilas da naspodseti da tramvaj preko Mosta na Adi već sada kasničetiri godine i da je u njegovo vreme čitav Bulevarkralja Aleksandra, reč je otprilike o istoj kilometraži,urađen za šest meseci. Da je osim postavljanja šinaurađena potpuna rekonstrukcija elektro i vodovodnemreže, kao i instalacija grejanja. Uz to su sređenikolovoz i trotoar, a sve je, reče Đilas, koštalo manjeod iznosa koji se plaća za postavljanje šina na mostu.

Hoće li „Delta“ voditi „Sava centar“

Jedina kompanija koja se javila posle produženog rokaprve faze javnog poziva za javno-privatno partnerstvoza saradnju sa Gradom Beogradom jeste „Delta hold-ing“, saznaje nezvanično „Politika“. Predmet poziva je

49 odsto vlasništva „Sava centra“. Ukapital zajedničkog društva Grad ulažeisključivo imovinu, dok je partnerdužan da uloži odgovarajuća finansijskasredstva. Grad, navodno, neće više produžavati tajjavni poziv, a ostaje da se vidi hoće likompaniji Miroslava Miškovića dozvoli-ti da „Sava centar“ povežu pasarelom sjoš jednim hotelom koji „Delta“ gradi ublizini. Ne zna se precizno koliko je „Delta“ponudila, donja granica bila je 12,5 mil-iona evra, ali sećamo se da je ŽivoradVasić, potpredsednik „Delta holdinga“,početkom godine izjavio da bi ova firmamogla da uloži 25 miliona evra u kongres-ni centar. „Delta“ je, osim kapitala, moralada ponudi i predlog biznis plana za nared-nih 10 godina, plan rekonstrukcije „Savacentra“, da garantuje kontinuitet poslovan-ja, poštuje termine već zakazanih kongre-sa i preuzme deo zaposlenih.

lagano RAZBACUJEMO TAKSI DOZVOLAMA

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 28. mart 2018.

Olja Ivanjicki (2)

Trokraki most –nazivi

„22. jul 2004, 1.10 hogući naslovi ta tri mosta: sa Novog Beograda (od SIV-a) do Ratnog ostrva– ’Srbija’; drugi krak iz centra Ratnog ostrva do Nebojša kule – ’Evropa’;treći krak koji prelazi preko Dunava, ka budućem gradu – ’Danubius Rex’.

Centralni deo zasada nema ime, možda će doći u toku rada na njemu, a možda će ganeko od građana nazvati kasnije, kao što se često dešava da u nekom trenutku jedno imeiskoči i postane simbol za to mesto, pa čak i za istoriju.

KapijaCeo most je zapravo alibi da se napravi Kapija. Kapija sa kristalom velikih dimenz-

ija. Važno je da se napravi Kapija, upravo tu, na tom mestu. Mi pravimo u centruBeograda Kapiju Evrope. Tu, na tom mestu, jeste centar Beograda.

Godinama sam se pitala zašto seNebojša kula ne popravi, ne oživi,makar da se napravi mali muzej,nešto što je lepo, zgodno za pose-tioce, izdignuto iz tla. Kažu, tu jebio zatvor, ali i od zatvora se danapraviti nešto, od ’Alkatraza’ sunapravili hotel. Ali to mesto se nedodiruje, ne prilazi mu se. Tu jecentar Beograda, sa tom jednomelegantnom kapijom, koja nijenametljiva, koja je polukristalna,sa velikim energetskim potenci-jalom, jer obeležava veliko vaz-dušno i zemaljsko strujanje. Akoje tu bila obala Panonskog mora, abila je, onda je ona morala da imai svoj svetionik. Zašto KapijaEvrope ne bi bila svetionik novogdoba, kome stremimo. Ako strem-imo Novoj Evropi, novom dobu,novim mogućnostima, svaka tastvar mora da ima svoj simbol,svoju oznaku, svoj svetionik,nešto zbog čega se to uradilo.Nešto na šta bismo mogli da bude-mo i ponosni, jer do sada se malouradilo. Poslednja velika stvar bilisu Sajam i ’Sava centar’.

Ono što bi Beograd činilo nemetropolom nego nečim većimod toga bila bi ta vremenskakapija. Za te kapije postojeKapija Evrope, osvetljena saz-nanja da je jedna bila u Bagdadu,tri u Sibiru, dve na Aljasci, naRtu Ognjene zemlje i uAustraliji. Beograd bi bio prvigrad koji bi napravio svoju zvez-danu kapiju, vremensku kapiju,za novi susret, za prvi kontakt.Niko do sada nije napravio nijed-nu kapiju. Francuzi su je naprav-ili na potpuno pogrešnom mestu ikroz nju se ne prolazi. Kroz našuKapiju mora da se prolazi.

Projekat pomirenja religijaNa centralnom stubu nosiocu mosta, na Ratnom ostrvu, planira se veliko pomiren-

je religija, da se na mostu sretnu predstavnici svih velikih vera, sa Istoka, Zapada,Severa.

Ideja mosta mi je odavno bila negde, možda zato što dugo gledam deo Ušćasvakodnevno i stalno se pitam kako se most tu dosada nije desio. Pošto se nije desio,imam malu dozu smelosti da ga predložim.“

Vremeplov

Poverenik za informacije od javnogznačaja je, povodom reakcija javnostina veliki broj novih kamera uočenih

krajem 2017. godine na saobraćajnicama uBeogradu, sproveo postupak nadzora premaMUP-u i prema Gradskoj upravi GradaBeograda, navodi se u saopštenjuPovereništva.

Predmet nadzora bilo je utvrđivanje iden-titeta rukovalaca ovim kamerama, pravniosnov i svrha njihoveupotrebe, način obrade imere zaštite priku-pljenih podataka oličnosti.

U nadzoru je utvrđeno daje u drugoj polovini 2017.godine MUP-a izvršio zamenutehnički zastarelih kamera naprednijimkamerama nove generacije i veće rezolucije,na postojećem 61 kamernom mestu. Nijepovećan broj lokacija kamernih mesta, ali suna određenim kamernim mestima dodate fik-sne kamere (ukupno 47 kamera) u cilju boljepreglednosti, brže pretrage zabeleženogmaterijala i efikasnijeg rasvetljavanja kriv-ičnih dela. Monitoring centar nalazi se uKomandno-operativnom centru Policijskeuprave za Grad Beograd, a svaki korisnik pris-tupa sistemu putem svog ličnog naloga sadefinisanim korisničkim imenom i lozinkom,koji su na raspolaganju ograničenom brojukorisnika u MUP-u, a snimci se čuvaju 40dana, istaknuto je u saopštenju.

Poverenik saopštava da, i pored nespornogpravnog osnova za navedenu obradu podatakao ličnosti, ocenjuje da je MUP propustio da,pre instalacije navedenih kamera, na adek-vatan način obavesti javnost o tome. Taj pro-pust, uz novinske napise i kontradiktorne

izjave funkcionera, izazvao je nepotrebnuuznemirenost građana.

U vezi sa postupkom nadzora premaGradskoj upravi problem su predstavljale ikontradiktorne izjave pojedinih gradskihfunkcionera. Mediji su tako preneli izjavusekretara Sekretarijata za vanredne situacije daGradskoj upravi nije poznato ko postavljakamere, ali i izjavu gradskog menadžera kojaupućuje na zaključak da ih postavlja upravo

Grad, te da namerava da postavi jošjedan, veći broj kamera.

U toku postupka nadzoraGradska uprava se izjasnila dakamere na saobraćajnicama o koji-

ma su izveštavala sredstvainformisanja nisu njihove.Međutim, naknadno jeobavestila poverenika onameri uspostavljanja Centraza upravljanje saobraćajem,koji će raspolagati i video-sig-nalima sa kamera na gradskim

ulicama i raskrsnicama. Povodom navedeneobrade, Gradska uprava se u svom izjašnjenjupozvala na odredbe člana 157. i člana 286.Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima,kao i odredbe člana 46. Odluke o Gradskojupravi Grada Beograda, kao pravni osnov zapredmetnu obradu podataka, navodi se usaopštenju.

Poverenik je ovim povodom obavestioGradsku upravu da navedene odredbe zakona ipodzakonskog akta, na koje se poziva u svojimizjašnjenjima, ne mogu da predstavljaju pravniosnov za obradu podataka o ličnosti.Navedene odredbe daju ovlašćenje za sniman-je gradskih ulica „radi upravljanja saobraćajn-im tokovima“, što nije i ovlašćenje za sniman-je učesnika u saobraćaju na način da lica budu

SAOPŠTENJE POVERENIKA ZA INFORMACIJE

Nadzor okončan,

Zbog izuzetno teške materijalne situaci-je zaposlenih u JP „Pošta Srbije“postignut je dogovor između svih

sindikata u preduzeću i formiran zajednički štra-jkački odbor. Planirano je da se protesti održava-ju tokom cele nedelje, a ukoliko i dalje ne budeodgovora od nadležnih državnih organa, protestće se radikalizovati. O teškom položaju radnikai situaciji u preduzeću obavešteni su resorniministar, premijerka i predsednik, premijerka jedala obećanje da će se po hitnom postupku prob-lem rešiti, da će se plate povećati, međutim, dodanas ništa nije ispunjeno. Ostali se nisu niudostojili da odgovore na upućene zahteve.

Plate poštara i šalterskih radnika, koji činevećinu zaposlenih u preduzeću, ne prelaze37.000 dinara. Međutim, najveći problem je utome što zaposleni partijski kadar u vidu savet-

nika i ostalih izmišljenih funkcija svojim enorm-nim platama prosek zarada u Pošti vuče kadržavnom proseku. To dovodi do toga da svakoizvan sistema zbog prividno velike prosečne

plate smatra da u Pošti stanje i nije tako loše.Pošta se sistemski uništava. Na vodeće, orga-

nizaciono-tehnološke funkcije zapošljava senestručni partijski kadar, koji niti znanja, iskust-va, niti bilo kakvih dodirnih tačaka sa okvirompoštanskih poslova nije imao. U Pošti su senagomilali „ispijači kafa“, kojima je jediniposao da cinkare i da se dodvoravaju, dok poš-

SINDIKATIMA POŠTE DOZLOGRDILI

Pošta se sistemski

�Partijski kadar savetuje za velike plate

11Beogradski glas, 28. mart 2018.

�

odrediva na osnovu snimka.Nakon pribavljanja dokumentacije o tehničkim karakteris-

tikama kamera utvrđeno je da se radi o sistemu video-nadzo-ra, koji svojim tehničko-softversko-analitičkim perfor-mansama omogućuje obradu podataka o ličnosti i prevazilazisvrhe praćenja protočnosti saobraćaja. Poverenik je ukazaoGradskoj upravi ne postoji pravni osnov za upotrebu takvogsistema. Gradska uprava nije nadležna za registrovanje sao-braćajnih prekršaja ili krivičnih dela, već samo za praćenjetokova saobraćaja, pa nema ni osnova ni razloga za nabavl-janje i korišćenje opreme čija funkcionalnost omogućavaprepoznavanje fizičkih lica, čime bi se nepotrebno uvećavaorizik po zaštitu podataka o ličnosti građana.

S tim u vezi, poverenik podseća u saopštenju da je uradnoj verziji zakona o policiji, koji je trenutno u proce-duri u Narodnoj skupštini, pored ostalog, bilo predviđenoda jedinice lokalne samouprave mogu na javnim mestimauspostavljati različite tehničke sisteme uključujući i „sis-

teme inteligentnog video-nadzora“. Poverenik je tadaupozorio, prvo na to da nema logike ni opravdanja da seovlašćenja za lokalnu samoupravu utvrđuju Zakonom opoliciji, a drugo, da uspostavljanje posebno opsežnih iinvazivnih obrada podataka o ličnosti, kao što je sisteminteligentnog video-nadzora, treba da bude predmetposebne analize i odluke i da svakako podrazumevaprethodnu procenu rizika po prava građana.

Predlagači su prihvatili argumente poverenika, pa suove odredbe izostavljene iz konačne verzije Predlogazakona o policiji, međutim, najavljeni sistem video-nadzora u Beogradu svakako ponovo aktuelizuje ovopitanje i ilustruje hronično neodgovoran odnosnadležnih prema potrebi da se na više otvorenih pitanjau vezi sa video-nadzorom, kao potencijalno veomadelikatnom obradom podataka o ličnosti, odgovoripouzdanim i kvalitetnim zakonskim rešenjem, ističe seu saopštenju za medije. B. G.

OD JAVNOG ZNAČAJA

kamere su OK

tari raznose poštu u po dva rejona, dobijaju obim posla koji sefizički ne može odraditi. Ukoliko odbiju da odrade posao, biva-ju raspoređeni u neku drugu poštu, na neki drugi rejon itd.

Sve to dovodi do toga da se nezadovoljstvo gomila, radnaatmosfera pogoršava, međuljudski odnosi urušavaju. Pošta jebila monopolističko preduzeće. Ne može odjednom da sedogodi da ona izgubi primat u postekspres delatnostima. Nemože se slučajno dogoditi da pojedine firme bliske vlastipreuzimaju gotovo sve velike poslove. Poštin vozni park jekatastrofalan, sitnog inventara gotovo i da nema, osim uko-liko ga sami radnici ne kupe. Ali sa strane države važno jesamo da se dogovoreni procenat profita uplati u budžet.Nebitno je što nema investicija, razvoja.

Zbog svih navedenih stvari, zbog bahaćenja neškolovanihkadrova koji vode Poštu, radnici su odlučili da odgovore i danaprave sistem u Pošti, koji za cilj ima bolji položaj i koris-nika i zaposlenih, a ne samo partijskih kadrova. Podržite nasu borbi od sutra jer zajedno smo najjači.

OBESPRAVLJENOST I NISKE PLATE

uništava

GLUMOMDO POSLA

Nacionalna služba za zapošljavanjereklamira se u poslednje vreme i na tele-vizijskim kanalima, kao da je u pitanju

kompanija koja kupcima želi da proda svojurobu, a ne državna institucija. Reklamiraju seaktivnosti kao što su: obuke, stručna usavrša-vanja, prekvalifikacije, sajmovi zapošljavanja…

Koliko koristi nezaposleni imaju od toga, drugo je,ozbiljnije pitanje, ali sudeći po broju lica koja aktivnoili pasivno traže posao – slaba je vajda od ovih zalud-nih rabota. Primera radi, obuka za traženje posla –sudeći po ličnom iskustvu – pre liči na audiciju zaneku jeftinu TV reklamu, nego na nešto što će vamzaista pomoći da pronađete posao.

Prvo vam stave do znanja da je u pisanju radnebiografije najvažnija forma i isticanje sopstvenihkvaliteta. Drugo, kada ste prihvatili da nafilujete pri-javu za posao samohvalisavim izrazima, kao što su:„vredan, radan, disciplinovan, požrtvovan …“, počin-je trening sa jednim ciljem – ubediti poslodavca da stemu baš vi najbolje moguće rešenje. Taj deo obukezapravo je čas glume u kojem od vas traže da igrateposlodavca, a od vašeg kolege – nezaposlenog kojikod vas traži posao. Onda promenite uloge. Sve to sni-maju kamerom i eventualno vas pohvale ako ste biliubedljivi… Na kraju „glumcima“ podele anketne lis-tiće da u njima ocene kvalitet „obuke“, što je verovat-no osnov za nagrađivanje instruktora i popunjavanjeliste o radnom učinku.

Nezaposlenima je još samo preostalo da upotrebeznanje stečeno na obuci i dođu do posla. Ništa lakše! Ilida obezbede kurentnu partijsku knjižicu… M. Šćekić

Foto

: dok

umen

taci

ja P

rivre

dnog

pre

gled

a

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 28. mart 2018.

Hamburger za levoruke, izostanak gravitacije, rodili špageti...

10 PRVOAPRILSKIH LEGENDI

Niko ne zna tačno kada i kako je započelatradicija da se 1. aprila ljudi međusobnočaste podvalama, a reč je o običaju koji jedanas prepoznat u celom svetu i od kojeg čovečanst-vo, po svemu sudeći, nikada neće odustati. Pred vamaje nekoliko šala koje su postale legende.

1. Ljudi, neće biti gravitacije (1976)Tokom jutarnjeg intervjua na Radiju Bi-Bi-Si 2, britanski

astronom Patrik Mur je slušaocima poručio da će u 9.47 satidoći do jedinstvene situacije. Mur je najavio da će se tačno uto vreme u potpunosti poremetiti gravitacija na Zemlji zbogporavnanja Plutona i Jupitera, te je slušaoce u nastavkuzamolio da baš u taj čas – skoče. Poručio im je da će prilikomodvajanja od tla osetiti kako je to lebdeti, odnosno da će natrenutak svi dobiti priliku da se nađu u koži astronauta.

Naravno, gomila ljudi je nasela, te je u 9.48 na Bi-Bi-Sijunastala prava ludnica. Telefoni nisu prestajali da zvone, aslušaoci koji su zvali opisivali su kako su zaista prilikomskoka osetili nešto neobično i kako je to za njih bilo ludoiskustvo. Najdalje je otišla izvesna gospođa koja je pokušalada uveri Mura i voditelja da su ona i njene prijateljicelebdele na stolicama kroz kuću.

2. Proradio neaktivni vulkan(1974)

Građani Sitke na Alaljsci nisu mogli verovativlastitim očima kada su se probudili i videli da se izlokalnog neaktivnog vulkana Mont Edžekambapodiže gust crni dim. Siroti ljudi su se uplašili da bimogla uslediti erupcija, međutim, pre nego što jeusledila potpuna panika, njihov sugrađanin PorkiBikar priznao im je da je na Mont Edžkambu jedinotog jutra aktivan bio on.

Naime, „majstor“ je u krater dovukao čak stotinustarih automobilskih guma koje je potom zapalio, a lokalnalegenda kaže da je šest godina kasnije priča dobila i svojneverovatan nastavak. Pazite sad, 1980. je navodno zaistaeruptirao vulkan na Mont St. Helensu, ali pojedinci su biliuvereni da to opet Bikar samo zbija šale. Jedan građanin se nanjega do te mere naljutio da mu je uputio protestno pismo ukojem je stajalo: „Znaš, Porki, ovog puta si stvarno preterao!“

3. U Švajcarskoj na drveću rodili špageti (1957)

Mnogi i danas ovu podvalu smatraju apsolutnonajboljom svih vremena. Potpisali su je urednici uglednogšoua „Panorama“ na Bi-Bi-Siju, koji su gledaoce sasvimozbiljno izvestili da Švajcarci zbog blage zime i izostankaporeza slave izvrstan rod špageta. Vest je pratila i slika, paje hiljade Britanaca oduševljeno gledalo nasmejane „Švaj-carce“ kako veselo beru testeninu sa drveća.

Šala je toliko zbunila ljude da je neverovatan broj njihpohitao da zove Bi-Bi-Si u želji da i oni nauče kako sesade špageti, na šta su im novinari Bi-Bi-Siju upornouzvraćali objašnjenjima da je naprosto dovoljno u konz-ervu sa sosom od paradajza ubaciti seme od špageta ičekati da proklija.

Na štos je naseo čak i jedan od čelnika Bi-Bi-Sija, kojije nekoliko godina kasnije u jednom intervjuu priznao daje nakon priloga i on otišao po enciklopediju kako binaučio sve o „špagetarstvu“.

4. Poseban hamburger za levoruke (1998)

Čelnici „Burger kinga“ otišli su toliko daleko da su 1. apri-la 1998. godine listu „Ju-Es-Ej tudej“ platili oglas preko celestranice u kom su naveli da su u ponudu napokon uvrstilihamburger za levoruke! U reklami je stajalo da „vuper“ zalevoruke sadrži isto što i original, odnosno da je razlika jedi-no u tome što su svi sastojci okrenuti za 180 stepeni. Verovaliili ne, već istog dana hiljade Amerikanaca pohitalo je daproba nov proizvod, a bilo je i onih kojima se nije svideo pasu ponovno odlazili u red kako bi naručili „pravi“.

5. Duvaš u kutiju i letiš (1934)Brojne američke novine, uključujući i „Njujork tajms“,

objavile su fotografiju na kojoj je bilo moguće videtimuškarca kako leti pomoću sopstvenog daha. U pripada-jućem članku bilo je objašnjeno da je reč o revolucionarnomizumu, te da je svet zahvaljujući Nemcima dobio mašinuneverovatno moćnih rotora u koju je dovoljno duvati da bipodigla čoveka s tla. Takođe, rečeno je da će svim budućim

letačima biti potrebno nabaviti skije kako bi mogli uspešnosletati, ali i kupiti posebna peraja radi lakšeg kretanja u vaz-duhu.

Nažalost urednika gladnih velikih vesti, tek nekoliko danakasnije shvatili su da su olako poverovali novinskoj agencijikoja je prenela prvoaprilsku fotografiju iz „Berliner cajtunga“.

6. Doveli smo najboljeg igrača u celom svemiru i šire (1985)

Hiljade navijača bejzbol tima „Njujork metsa“ prosto jepoludelo od silne sreće kada su pročitali u „Sports ilustrejtedu“da je njihova ekipa u svoje redove dovela bacača Sida Finča.Naravno, nisu imali pojma ko je Sid Finč, ali ih je raspametiopodatak da Finč može baciti lopticu toliko snažno da dosežebrzinu od 270 kilometara na sat (rekord je i danas 169 km/h).

Potpisnik te vesti Džordž Plimpton otišao je još dalje ihladno napisao kako je igrač umetnost bacanja loptice izučiou tibetanskom samostanu!

7. Dan kada je u London sleteo NLO (1989)

Hiljade Londonaca posmatralo je 31. marta 1989. godinekako se na nebu iznad Londona kreće nepoznati letećiobjekat, a kada se diskolika naprava napokon spustila u pred-građe, na mesto kontakta s vanzemljanima stigla je i polici-ja. Potpuno zbunjen i nesiguran šta mu je činiti, jedan se

policajac letelici približio sa štapom u ruci, ali je odmah ipobegao kada su se otvorila vrata i na njima pojavio srebrničovečuljak. Srećom po njega i okupljene, čovečuljak je bioobična figurica, a NLO posebno dizajniran balon. Platio gaje predsednik firme „Virdžin rekords“ Ričard Branson, kojije samo hteo da se dobro našali sa sugrađanima.

Želja Bransona bila je da spusti „vanzemaljce“ 1. aprila uHajd park, međutim, plan je doslovno otišao u vetar jer je –presnažno duvao.

8. Građani masovno napuštali Cirih (1967)

Dve godine pre nego što će se „Apolo 11“ zaista spustitina Mesec, jedna ciriška radio-stanica prekinula je programkako bi javila sugrađanima da je američkim astronautima toveć uspelo. Šala je bila toliko pedantno osmišljena da su senarednih sati tobože javljali dopisnici iz celoga sveta, a naštos su pali i američki predstavnici u toj državi, koji su počelida slave veliki uspeh. U jednom trenutku zbog zagušenja supotpuno srušene telefonske linije, ali ludoj podvali ni tu nijebio kraj. Građanima je u nastavku dana rečeno da će

svemirsku letelicu moći videti i sopstven-im očima, ali samo ako u večernjim sati-ma napuste delove grada u kojima pogledna nebo ometaju gradska svetla.

To je u Cirihu izazvalo masovni egzo-dus iz grada, a sve je otišlo toliko dalekoda je železnica morala hitno da dodanekoliko novih vozova kako bi se svi navreme dokopali planine Itliberg.

9. Utakmica koje nikad nije bilo (1951)

Navijači brazilskog velikana Sao Pauladivljali su uz svoje radio-prijemnike,

besni jer su mislili da im AC Milan ponižava voljeni klub.Naime, njihov tim je tog proleća otputovao na evropskuturneju, ali ono što navijači nisu znali jeste da su se na RadioPanamerikana odlučili opako našaliti. Genijalci su unapredsnimili lažni prenos, pa su tokom utakmice oplakivali katas-trofalnu igru Sao Paula i izluđivali slušaoce svaki put kada bispomenuli sudiju jer su mu dali ulogu bezobraznika koji jesve svirao u korist Milana.

Nepostojeća utakmica završena je 4:0 pobedom italijanskeekipe, a navijači se nisu smirili čak ni kada im je rečeno daje sve bila fora. Tražili su pravne sankcije protiv čelnikaradio-stanice jer su ponizili brazilski fudbal, a svi znamo dase u toj državi u to ne dira.

10. Halo, profesore (2014)I, za kraj, evo jedne novije šale, toliko vrhunski osmišl-

jene i izvedene da je do danas pregledana čak pedeset mil-iona puta na „Jutjubu“. Naime, tog prolećnog dana jednadevojka Nefči Tejlor je u dogovoru s kolegama nasamarilasvog profesora Stivena Berouza, na čijim je časovima važi-lo pravilo – ako ti zazvoni telefon, moraš se javiti i završi-ti razgovor do kraja tako da ga svi čuju. I zaista, Nefči sejavila, ali ono čemu se profesor nije nadao jeste da će nje-govoj učenici preko telefona biti javljeno da je trudna.

Ali nije se ni tu stalo. Berouz je iz nastavka razgovorasaznao da dete neće imati oca, što ga je toliko pogodilo dase devojci izvinio ispred celog odeljenja. Da je samo znaoće ga to koštati titule naivca godine...

13

Beogradski glas, 28. mart 2018.

Tehnička škola iz nemačkog grada Fridrihshafenapoklonila je tri svoja školska struga, protekle sed-mice, Tehničkoj školi u Vlasotincu, pa će školska

radionica pružati više praktičnog znanja učenicimamašinske struke, obuhvaćenim kooperativnim obrazo-vanjem (saradnja škole i privrede). Softver za profesion-alno tehničko crtanje za trideset školskih računara dobilisu od firme „Gruner“, koja u ovoj siromašnoj opštini ima220 radnika i gradi pogon za još 160.

„Školski modeli struga pomoći će našim đacima darade tehnički naprednije, preciznije i po meri“, objasnioje za naš list Dragan Pešić, predmetni nastavnik i inžen-jer mašinstva. „Sva tri struga su veoma očuvana i mogu

da traju, s obzirom na našu upotrebu, od deset dodvanaest godina.“

Na skromnoj svečanosti ponos što donacija podstičeobrazovni progres nije krio ni Danijel Grup, zamenikdirektora Tehničke škole „Klod Dornije“.

„Prvi put sam u Srbiji i video sam ljubazne ljudekoji vredno rade“, rekao je Grup. „U Beogradu samčuo da se oko 400.000 mladih sprema da napusti Srbijuzbog globalizacije, da bi našli uhlebljenje. Imate divnuzemlju i želeo bih da vas zamolim da smognete snagei ostanete da radite ovde.“

U obrazovanje industrijskih mehaničara, po ugledu nanemački obrazovni sistem, uključeni su i „Elrad“, „ElradWire Systems“, IGM „Mladost“, Livačka radnja„Vitko“. Prema tom modelu, u prvoj godini imaju četiridana nastave, a petog dana praksu u školskoj radionici.U drugoj godini imaće trodnevnu nastavu, a dva dana seradi u firmi. U trećoj godini je dvodnevna nastava i trod-nevni angažman u firmama. To učenike približavazaposlenju čim steknu školsku diplomu. Koliko ih sezaposlilo?

„Nismo dotle stigli, videćemo, jer tek dogodine prvageneracija završava trogodišnje školovanje“, kažeVladica Stanković, direktor „Grunera“. „Ove školskegodine prvi put su nam na praksi učenici druge godine.Rade pet sati dnevno, dva puta nedeljno. Veoma sumotivisani, dobro vaspitani. Primaju naknadu. Kako

rade samo 40 sati mesečno, dobijaju po 6.000 dinara(neto).“

U „Gruneru“ učenici rade na proizvodnji automobil-skih releja (od „Mercedesa“ do „Krajslera“), releja zasmart brojila (daljinsko isključenje struje) i aktivatora(regulacija protoka vazduha i klimatizacija). Svaproizvodnja odlazi u Nemačku, odakle se plasira nasvetskom tržištu. Menadžment radi na tome da za desetgodina stvore, za naše prilike, najsavremeniji pogon zaproizvodnju alata („Sada imamo mašine, ali nemamoškolovan kadar“) i veruju da će tada posao dobiti svikoji budu želeli.

„U Vlasotincu imamo veoma dobar primer partner-stva između ovdašnje Tehničke škole, opštine i lokalneprivrede, koje je povezala želja da mladima stvorebolju perspektivu“, zaključuje An-Katrin Hentšel,vođa projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovan-ja u Srbiji“. „U ovom trenutku se u 43 škole u Srbijirealizuje kooperativno obrazovanje, kojim je obuh-vaćeno 1.800 učenika. Reč je o pet obrazovnih profila:bravar-zavarivač, električar, modni krojač, mehaničarmotornih vozila i industrijski mehaničar.“

Pomenuti projekat, kao i „Podsticanje zapošljavanjamladih“, u ime nemačke vlade i u saradnji sa našimministarstvima, sprovodi Organizacija za međunarod-nu saradnju GIZ. Oba projekta su deo programaNemačko-srpske razvojne saradnje „Održivi rast izapošljavanje u Srbiji“, čiji je cilj smanjivanje neza-poslenosti među mladima i porast produktivnostiprivrede. D. Bg. P.

NEMAČKA DONACIJA TEHNIČKOJ ŠKOLI U VLASOTINCU

Genius Loci Beogradensis, Duh MestaBeogradskog, sedeo je na svom uobičajenommestu, špicu revelina ispod samog „Vesnika

pobede“, odsutno gledao u Savu i klatio nogama. Izgledaoje krajnje spokojno. Najavio sam mu se još izdaleka:

– Gde si, bre, Genije, dugo se nisi mogao videti?!– Gde si ti, Beograđanine?! Galamiš, galamiš...– Eto, došetao sam... Što, da te nisam uplašio?– Ma, kakvi! Lupom u šerpe, pištaljkama i galamom

se isteruju samo zli duhovi. Ja sam dobar, domaći; iztakta me isteruju primitivne misli, a ne zvuci!

– Neki su mi čak i na šetnji zamerili!– Znaš šta? Ja ovde sedim vekovima i svega sam se

nagledao. Početkom ovog milenijuma došao je doBeograda prvi talas krstaša. Držali su Beograđanima slo