Pcelarenje Za Buducnost

Eb!cj!wbt!mkvej!qvtujmj!obnjsv-!wbaojkf!kf!eb!tblsjwbuftwpkf!wsmjof-!ofhp!twpkf!nbof

Obtmpwob!tusbobvmkf!ob!qmbuov;!Qswj!mfubvups!Bmfltboebs!Tuboj|j~

PSHBOJ[BUPSJ

Hmbwoj!!vsfeojlEEss!!nnffee/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~

VsfeojdjEjqm/joh/!!Hpsebob!!Kpwbopwj~Es!!wfu/nfe/!![psbo!!Sbjfwj~

Ejqm/fdd/!!Lbsjo!!SbvJoh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~

Qsjqsfnb!!{b!!|ubnqv-!!lpnqkvufstlb!!pcsbeb!!ufltub!!j!!ej{bkoEEss!!nnffee/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~

PSHBOJ[BDJPOJ PECPS

Ejqm/!!joh/!!Hpsebob!!Kpwbopwj~-!!qsfetfeojlEs!!wfu/!!nfe/!![psbo!!Sbjfwj~-!!qpuqsfetfeojl

Ejqm/!!fdd/!!Lbsjo!!Sbv-!!mboJoh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~-!!mbo

Es!!nfe/!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~-!!mbo

[[CCPPSSOOJJLLQQMMFFOOBBSSOOJJII SSBBEEPPWWBB

Sfhjpobmobqsjwsfeob!!lpnpsb

Oj|Wfufsjobstlj

tqfdjkbmjtujlj!!jotujuvuOj|

Esv|uwpqfmbsb Nbujdb

Oj|

Esv|uwpqfmbsb Bmfltjobd

Bmfltjobd

[besvaojtbwf{!!oj|bwtlph-!!qjsputlph!!j

upqmjlph!!plsvhb

NF]VOBSPEOJ TUSV_OJ TFNJOBS

.Npefsop!tv{cjkbokf!wbspf!j!bnfsjlf!lvhf.Tbwsfnfob!bqjufiojlb

.Qsfwfodjkb!sf{jevb!v!qfmjokjn!qspj{wpejnb.Usaj|uf!nfeb!v!twfuv!j!lpe!obt

Q_FMBSFOKFQ_FMBSFOKF[B[B

CVEV^OPTUCVEV^OPTU

QPLSPWJUFMKEfvutdif!Hftfmmtdibgu!gvs!Ufdiojtdif![vtbnnfobscfju

Ofnblb!pshboj{bdjkb!{b!ufiojlv!tbsbeokv!)HU[*!HncI

Oj|-!25/.26/!YJJ!3113/

Q_FMBSTUWP KVHPJTUP_OF TSCJKF;!!TUBOKF-!!QSJSPEOJQPUFODJKBMJ J!!UFOEFODJKF//////////////////////:

Joh/!!Wmbtujnjs!!Tqbtj~

Qsfetfeojl!Esv|uwb!qfmbsb!Nbujdb-!Oj|Cvmfwbs!Ofnbokj~b!cs/!:9023-!!!29111!Oj|

f.nbjm;!nbujdbojt@zbipp/dpn)129*!642.865

SSAADDRR@@AAJJ....................................................................................................................................................................

WBSPB QPE LPOUSPMPN////////////////////////////////////////////////////2:

tusvoj!!ujnpwj!!26!!ofnbljij!!4!!bvtusjktlb!!obvob!!jotujuvub

Ifttjtdift!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!gvs!Mboexjsutdibgu-Hbsufocbv!voe!Obuvstdivu{-!Cjfofojotujuvu

)Iftfotlj!vtmvaoj!dfoubs!{b!qpmkpqsjwsfev-!cb|upwbotuwp!j{b|ujuv!qsjspef-!Jotujuvu!{b!qfmbstuwp*

Fsmfotusbttf!:-!E.46385-!Ljsdiibjo-!Ofnblb

WBSPP[B!!.!!LMJOJ_LB TMJLB-!!EJKBHOPTUJLB J UFSBQJKB-CJPMP\LF J IFNJKTLFNFSF TV[CJKBOKB////////////////////////////////////43

Es!!Sbmqi!!Cvdimfs

Qsfwpe!lokjhf!.Wbspb!qpe!lpouspmpn.!j{ebuf!v!Ofnblpk/Pwb!csp|vsb!kf!wpej!v!cvev~optu-!uk/!tv{cjkbokf!wbspf!cf{

vqpusfcf!tsfetubwb!lpkb!ptubwmkbkv!sf{jevf/

BNFSJ_LB LVHB Q_FMJOKFH MFHMB!!.!!EJKBHOPTUJLB)V TBUOJN PTOPWBNB-!!V NFEV!!J V V[PSDJNB MFHMB*///////////////////////////////75

Es!!Sbmqi!!Cvdimfs

FQJ[PPUJPMPHJKB CPMFTUJ Q_FMB J MFHMB PE 2::1/.33113/HPEJOF V OJ\LPN J KVAOPNPSBWTLPNFQJ[PPUJPMP\LPN QPESV_KV//////////////6:

Es!!wfu/nfe/!![psbo!!Sbjfwj~

TBWSFNFOB TUSBUFHJKB TV[CJKBOKB QBSB[JUB WBSSPBEFTUSVDUPS-!!TB PTWSUPN OB NPMFLVMBSOPHFOFUJ_LJ BTQFLU TFMFLDJKF Q_FMB V GVOLDJKJSF[JTUFOUOPTUJ OB!!WBSPV///////////////////////////////////////////////45

Qspg/!!es!![psbo!!Tubojnjspwj~

Gblvmufu!wfufsjobstlf!nfejdjofCvmfwbs!KB!cs/!29-!22111!Cfphsbe

f.nbjm;!cjpmph@wfu/ch/bd/zv)122*!769.9:5!mplbm!458

)174*!4:2.692

es!wfu/!nfe!Tmpcpebo!Tbwj~-!tqfd/!{b!{es/!{b|u/!qfmbtfmp!Lb|fwbs-!29531!Cmbdf

)138*!82.982

Wfufsjobstlj!tqfdjkbmjtujlj!jotujuvu!Oj|vm/!Njmlf!Qspuj~!cc-!29111!Oj|

)129*!474.412)138*!433.523

OB\B JTLVTUWB V EJKBHOPTUJLPWBOKV-!!MF_FOKV JTV[CJKBOKV WBSPF J BNFSJ_LF LVHF///77

Es!!wfu/nfe/!!Tmpcpebo!!Tbwj~

SSAADDRR@@AAJJ ....................................................................................................................................................................

Ifttjtdift!Ejfotumfjtuvoht{fousvn!gvs!Mboexjsutdibgu-Hbsufocbv!voe!Obuvstdivu{-!Cjfofojotujuvu

)Iftfotlj!vtmvaoj!dfoubs!{b!qpmkpqsjwsfev-!cb|upwbotuwp!j{b|ujuv!qsjspef-!Jotujuvu!{b!qfmbstuwp*

Fsmfotusbttf!:-!E.46385-!Ljsdiibjo-!Ofnblb

TUBOKF USAJ\UB Q_FMJOKJI QSPJ[WPEBV TWFUV J TSCJKJ///////////////////////////////////////:3

Es!!Spepmkvc!!Ajwbejopwj~

SF[VMUBUJ JTQJUJWBOKB LWBMJUFUB NFEB V QFSJPEV PE2::9/.33113/!!HPEJOF//////////////////////////////////99

Mk/!!Njmp|fwj~

Qsfetfeojl!Esv|uwb!qfmbsb!Bmfltjobdvm/!Tupkbob!Kboj~jkfwj~b!cs/!23-!!!29321!Ajulpwbd

f.nbjm;!spepmkvc{@quu/zv)129*!957.845!!!!)174*!971.9621

SF[JEVF V Q_FMJOKJN QSPJ[WPEJNB J QPTUVQDJ [BQSFWFODJKV OKJIPWF QPKBWF///////////////////95

Es!!Lmbvt!!Xbmmofs

Wfufsjobstlj!tqfdjkbmjtujlj!jotujuvu!Oj|

QSJQSFNB Q_FMJOKJI [BKFEOJDB [B QSPMF^OJ SB[WPK JQSFETUPKF^F QB\F///////////////////////////////83

Qspg/!!es!!Nj~b!!Nmbefopwj~

Qpmkpqsjwsfeoj!gblvmufuvm/!Ofnbokjob!cs/!7-!22191![fnvo

)122*!726.426!!!mplbm!429

SSAADDRR@@AAJJ....................................................................................................................................................................

Cjfofojotujuvu!!efs!!Vojwfstjubu!!Tuvuuhbsu!!.!!Ipifoifjn)Jotujuvu!!{b!!qfmbstuwp!!Vojwfs{jufub!!v!!\uvuhbsuv*E.8816:4!!Tuvuuhbsu-!!Ipifoifjn-!!Ofnblb

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ......................................................................................................................................................................

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~:

PP^^EELLAARREENNJJEE ZZAA BBUUDDUU]]NNOOSSTT

V!!W!!P!!E

Geografska regionalizacija Srbije se ne poklapa uvek sa priro-dnom, posebno biljno-geografskom. U ovom radu pod pojmom jugoisto~neSrbije podrazumevamo prostor ome|en slede}im granicama: na severudolinom Ni{ave, na istoku granicom sa NR Bugarskom (du` koje sepru`aju visoki planinski venci), na jugu granicom sa Makedonijom, i nazapadu administrativnom granicom sa Kosovom i Metohijom.

Sl. 1. - Podru~je jugoisto~ne Srbije U administrativnompogledu podru~ jejugois to~ne Sbi jeobuhvata teritorije:Topli~kog, Ni{avskog,Pirotskog, Jablani~kogi P~injskog okruga, saukupno 26 op{tina.Nazna~ena teritorijaje podru~je epizootio-lo{ke nadle`nost iVeterinarskog speci-jalisti~kog instituta uN i { u , i o b u h v a t apovr{inu od 10.603kvadratna kilometra,odnosno 12,84%teritorije RepublikeSrbije.

QQffmmbbssttuuwwpp!!kkvvhhppjjttuuppooff!!TTssccjjkkff;;!!ttuubbookkff--!!qqssjjssppeeoojj!!qqppuuffooddjjkkbbmmjj!!jj!!uuffooeeffooddjjkkff

IInngg.. VVllaassttiimmiirr SSppaassii}}

....................................................................................................................................................................

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~21

P~elari sa podru~jajugoisto~ne Srbije,ta~nije 24 dru{tva iudruènja p~elara sae p i z o o t i o l o { k en a d l e ` n o s t iVeterinarskog specija-listi~kog instituta uNi{u, organizovani suu vi{i oblik udruìvanja- u Regionalnu asoci-jaciju p~elarskih orga-nizacija jugoisto~neSrbije.C i l jev i osn ivan ja

Regionalne asocijacijep~elarskih organizacijajugoisto~ne Srbije supre svega: zdravstve-na za{tita p~ela u

strogom skladu sa veterinarskom naukom i praksom, unapre|enje i razvojp~elarstva, kao zna~ajne privredne delatnosti, organizovanje i uskla|iva-nje proizvodnje p~elarske opreme, alata i pribora u regionu, organizova-nje savetovanja, predavanja, tribina i drugih oblika obrazovanja p~elara ipotro{a~a p~elinjih proizvoda, razvoj i unapre|enje p~elinje pa{e,oboga}ivanjem i za{titom medonosne flore, organizovan plasman p~eli-njih proizvoda u zemlji i inostranstvu, u skladu sa standardima zaproizvodnju zdravstveno ispravne hrane.

U ostvarivanju ovih ciljeva Asocijacija }e uspostaviti ili pro{iritisaradnju sa preduze}ima, organizacijama, ustanovama ili institucijama,kompatibilnih delatnosti, me|u kojima su najzna~ajniji: Veterinarski speci-jalisti~ki institut u Ni{u, Regionalna privredna komora u Ni{u, Zavod zaza{titu prirode Srbije - Odeljenje u Ni{u, JP Srbija{ume i drugi.

U daljem radu bi}e analizirani: stanje, problemi, biljno-geografskei klimatske karakteristike podru~ja, u cilju sagledavanja potencijalnihmogu}nosti razvoja i unapre|enja savremenog p~elarstva, kao zna~ajnogfaktora u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravne hrane i o~uvanjaìvotne sredine.

Sl. 2. - Epizootiolo{ko podru~jeveterinarskog specijalisti~kog

instituta u Ni{u

TUBOKF-!!QSPCMFNJ!!J!!UFOEFODJKF!!SB[WPKBQ_FMBSTUWB!!KVHPJTUP_OF!!TSCJKF

S obzirom na postoje}e biljno-geografske i klimatske karakteristike,p~elarstvo u Srbiji predstavlja zna~ajan privredni, ekonomski, ekolo{ki igenetski potencijal.

Uprkos prisustvu povoljnih prirodnih uslova za gajenje p~ela, uku-pni potencijali nisu ni pribli`no iskori{}eni. Iako se poslednjih godina svegrane poljoprivrede iz godine u godinu intenzivnije razvijaju i unapre|uju,za p~elarstvo se to ne moè re}i.

P~elarstvo u Srbiji karakteri{e: - niska produktivnost (12 do 14 kg meda po dru{tvu),- usitnjenost p~elinjaka (prose~no 12 do 15 dru{tava),- prisustvo i neefikasno suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti

p~ela i p~elinjeg legla,- veliki zimski gubici p~elinjih zajednica (pojedinih godina do 30%),- veliki gubici p~ela usled nekontrolisanog i prekomernog prskanja

hemijskim sredstvima u poljoprivredi,- nestandardna oprema i pribor i- nedovoljna stru~nost p~elara.Na povr{ini od 88.361 kvadratnih kilometara, sa 9,8 miliona

stanovnika, p~elarstvom u Srbiji se bavi oko 30 hiljada p~elara, koji pose-duju oko 450 hiljada p~elinjih zajednica, {to je oko 5 ko{nica po kvadra-tnom kilometru. Prema proceni, biljno-geografske, klimatske i drugeprirodne karakteristike, omogu}avaju gajenje p~ela u preko 1.200 hiljadako{nica.

Godi{nja proizvodnja meda u Srbiji se kre}e od 4 do 5 hiljadatona, {to se plasira na doma}em trì{tu. Organizovan plasman na ino-stranom trì{tu gotovo i da ne postoji ili se radi o zanemarljivimkoli~inama. Godi{nja potro{nja meda u Srbiji je oko 0,7 kg po stanovniku.

Na podru~ju jugoisto~ne Srbije p~elarstvom se bavi oko 3.120p~elara u ~ijem posedu je oko 37.000 ko{nica. Na ovom podru~ju,godi{nje se proizvede oko 535 tona meda, {to je oko 14,4 kg po p~elin-jem dru{tvu.

Od tipova ko{nica na podru~ju jugoisto~ne Srbije preovla|ujeDadant-Blatova ko{nica (73%), zatim slede, Langstrot-Rutova (10,5%),polo{ka (7,4%), Fararova (3,7%), A@ (0,4%).

PP^ÊELLAARREENNJJEE ZZAA BBUUDDUU]]NNOOSSTT....................................................................................................................................................................

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~22

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ......................................................................................................................................................................

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~23

Najve}i je broj p~elara sa 20 do 50 ko{nica (67%), od 50 do 100ko{nica je oko 10% i sa preko 100 ko{nica 2%. Preovla|uje stacionarnioblik p~elarenja.

Kao i u celoj Srbiji, zastupljena je kranjska rasa p~ela (Apis meli-fera carnica). Njene glavne karakteristike su izuzetna mirno}a,dugove~nost i veoma uspe{no prezimljavanje, sa skromnim zalihamahrane. I pored toga {to prezimljava sa daleko manje p~ela nego {to jeto slu~aj sa italijanskom ùtom p~elom, brzo se razvija u prole}e i veomaje produktivna kada se radi o medu, osnovnom proizvodu medonosnihp~ela. Naklonost ka prirodnom rojenju se smatra najve}om manom, ali jeona manje izraèna kod na{ih ekotipova kranjske p~ele, nego {to je toslu~aj sa p~elama iz Slovenije.

Za selekciju p~ela na prinose, postoji centar za proizvodnju mati-ca Agroekonomik iz Beograda, godi{njeg kapaciteta oko 10 hiljada mati-ca, koji podmiruje 1/3 potreba za maticama u Srbiji. Nedostatak maticana trì{tu upotpunjuju neregistrovani proizvo|a~i.

P~elarstvo kao deo poljoprivrede nije subvencionirano, a p~elarinemaju nikakve beneficije od strane Vlade Republike Srbije. Osim ko{nice,centrifuge i prese za proizvodnju satnih osnova, celokupna oprema, alat ipribor su oporezovani.

Na{a saznanja su, da se do sada nijedna banka u Srbiji nije opre-delila za ozbiljnije kreditiranje p~elarstva. Izostale su i podsticajne mereod strane lokalnih vlasti, iako su poznata opredeljenja da poljoprivreda uSrbiji ima komparativne prednosti. Tek nekoliko dru{tava ili udruènja dobi-la su sredstva iz me|unarodnih donatorskih fondova (Kur{umlija,Prokuplje, @itora|a).

Organizovano i plansko snabdevanje repromaterijalom, opremom ipriborom jedan je od goru}ih problema p~elara ni{avskog okruga, ali icelog regiona jugoisto~ne Srbije. Organizovano trì{te opreme i priboragotovo i da ne postoji. Na ovom podru~ju afirmisala su se samo dva pro-izvo|a~a ko{nica, opreme i pribora.

P~elari kupuju repromaterijal, opremu i pribor neplanski od danasdo sutra . U takvim uslovima ne moè se organizovati plansko snabde-vanje i proizvodnja.

Proizvodnja opreme, pre svega ko{nica, ne podleè nikakvim stan-dardima, pa se moè re}i, koliko proizvo|a~a toliko i standarda. Kvalitetopreme je poseban problem o kojem je te{ko bilo {ta re}i. Zbog niskeproduktivnosti, p~elari {tede na opremi i stru~nom usavr{avanju, {to se

najvi{e sveti njima samim i to u najgorem, finansijskom pogledu.Podsticajnim merama, kreditiranjem pre svega, ali i subvencioniranjem idonacijama, p~elarstvo jugoisto~ne Srbije moè postati zna~ajna privre-dna delatnost i vaàn ~inilac u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravnehrane. P~elarstvo kao privredna delatnost dobija na zna~aju i u uslovimapove}ane nezaposlenosti u zemlji.

CJMKOP.HHFPHSBGTLF!!LBSBLUFSJTUJLF!!

Jedno od najiteresantnijih podru~ja, u floristi~kom i vegetacijskompogledu u Srbiji je podru~je jugoisto~ne Srbije, posebno okolina Ni{a.

Jo{ od vremena Josifa Pan~i}a (1874,1884) i Save Petrovi}a(1882,1885), koji su floru Ni{a intenzivno izu~avali, ovo podru~je privla~iloje mnoge botani~are, pa je i danas izuzetno interesantno za daljafloristi~ka i vegetacijska istraìvanja.

U okviru botani~kih istraìvanja obavljenih na ovim prostorima, unovije vreme (N. Ran|elovi}, M. Jovanovi}, V. Stamenkovi}, M. Ruì},V. Ran|elovi} i drugi), potvr|eno je da su ju`ni i isto~ni predeli Srbije ufloristi~kom smislu vrlo interesantna podru~ja: bogatstvo biljnih vrsta i nji-hovih populacija, naro~ito u brdsko-planinskim predelima, prisustvo ve}egbroja reliktnih, endemi~nih biljaka i razli~itih flornih elemenata, me|u koji-ma se isti~u oni mediteransko-submediteranskog karaktera, ~ini floru i ve-getaciju jugoisto~ne Srbije veoma raznovrsnom i bogatom.

Flora Srbije prema novijim podacima (Stevanovi}, 1995) obuhvata3.662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, {to teritoriju Srbije svrstava ugrupu zemalja Evrope sa najve}im floristi~kim diverzitetom i gustinom florena jedinicu povr{ine. Mnogobrojni ~inioci su uslovili ovakvo bogatstvo. Presvega to su s jedne strane, geografski poloàj teritorije Srbije naBalkanskom poluostrvu i u Evropi, a sa druge raznovrsnost klimatskih, oro-grafskih, geolo{kih i pedolo{kih faktora.

Od 3.662 prisutne biljne vrste i podvrste u Srbiji, spomenuta grupaistraìva~a, na podru~ju jugoisto~ne Sbije, je zabeleìla prisustvo preko2.000 vrsta, sa ve}im brojem podvrsta. Me|u njima najbrojnije su cve-tnice, koje se opra{uju uz pomo} insekata (entomofilne biljke).

Na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalaze se zna~ajni botani~kilokaliteti: Si}eva~ka, Jela{ni~ka i Miljkova~ka klisura, Suva planina,Vlasinski kompleks (Mali i Veliki Stre{er, Besna Kobila), Ruj, dolina rekeP~inje, planina Radan i drugi. Razlika u nadmorskoj visini je 1.720 m (od


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~24


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~25

200 do 1.920 m). Konfiguracija terena na kojima dominiraju brdsko-plani-nski predeli, otvorenost prema klimatskim uticajima susednih podru~ja,posebno izraèn mikroklimat i drugi faktori uticali su da je prostor jugo-isto~ne Srbije floristi~ki raznovrstan i bogat.

Posebno isti~emo da Si}eva~ka klisura, po svom bogatstvu irazli~itosti flore, daleko odska~e, ne samo u regionalnim ve} i u balka-nskim okvirima. Dosada{njim istraìvanjima konstantovano je 1.138 biljnihvrsta, {to je 31,41% od ukupnog broja biljnih vrsta u Srbiji. Zbog svojihspecifi~nih vrednosti, celo podru~je Si}eva~ke klisure za{ti}eno je kaoprirodno dobro u kategoriji park prirode. Prisustvo àlfije (Salvia officinalisL.), vrlo cenjene medonosne biljke, karakteristi~no je za podru~jeSi}eva~ke klisure. @alfija spada u porodicu usnatica sa duguljastim li{}em.Cvet je ljubi~ast u obliku cvasti. Cveta u maju i junu. Obilno lu~i nektar,a daje i ne{to vi{e cvetnog praha, tako da dobro pripremljena dru{tva utoku dana mogu da unesu 5 do 6 kg meda, a u toku cvetanja ukupanunos moè da dostigne i do 50 kg. Med od àlfije je odli~nog kvaliteta,zbog ~ega je cenjen i traèn na trì{tu. Ima zatvoreno zlatnu boju, maloje nagorak ali je veoma prijatnog mirisa. Sa aspekta medonosnosti, naj-zna~ajnije vrste ove asocijacije, su pored spomenute àlfije i rudinski pelin(Artemisia alba Turra), rtanjski ~aj (Satureia montana L.), miloduh(Huscopus officinalis L.), ~ubar (Calamintha alpina M.B.), trava iva(Teucrium montanum L.), ~alija (Paliurus Spinachrysti mill), klen (Acermonspes-Sulanum L.), majkina du{ica (Thumus Serpillum L.), jagor~evina(Primula officinalis, L.), kantarion (Hipericum perforatum) i druge.

Tako|e i Miljkova~ka klisura je veoma interesantna, jer su u njojprisutni elementi flore, koji ukazuju na njenu povezanost sa Si}eva~komklisurom, u biljno-geografskom pogledu. Svakako najve}a floristi~ka zani-mljivost Miljkova~ke klisure je àlfija (Salvia officinalis L.), koja do sadanije bila poznata van Si}eva~ke klisure, pa su velike povr{ine koje onaovde pokriva pravo biljno bogatstvo. Pretpostavlja se da je ova biljna vrstaovde introducirana iz Si}eva~ke klisure, a da su to uradili p~elari.

U ju`noj Srbiji, na planini Radan, nalazi se veliki broj razli~itihbiljnih zajednica, gde je veliki broj drvenastih biljaka. Teren je sa velikimbrojem grebenova, koji se smenjuju sa udolinama i poto~i}ima.

Podru~je od Vranja do Pre{eva, tako|e se odlikuje nizom speci-fi~nosti, koje su uslovljene pre svega uticajem tople i suve klime (kojaprodire iz bliskih velikih kotlina Kumanova i Skoplja). Dominiraju tipovihrastovih {uma (12 zajednica), me|u kojima zna~ajnu ulogu i {iroku

rasprostranjenost imaju termofilne {ume sa meduncem (Qerco-Carpinetumpubescens) (5 zajednica), {to se vrlo retko sre}e u drugim podru~jimaSrbije i karakteri{e vi{e makedonsku vegetaciju. Karakteristi~no je i speci-fi~no zajedni~ko javljanje tri tercijerna relikta u polidominantnim {umama:me~je leske, crnog graba i Pan~i}evog maklena, {to je tako|e retka poja-va u Srbiji.

Pored opisanih botani~kih lokaliteta, treba spomenuti i ostale, kao{to su: planina Vidojevica, planinski venac Velikog i Malog Jastrepca,podno`ja Suve i Stare planine, koja pruàju izvanredne mogu}nosti zagajenje p~ela. Ova podru~ja su izuzeta od hemijskog i industrijskogzaga|enja a raspolaù kvalitetnom p~elinjom pa{om i lekovitim biljem.

Dolina reke Toplice bogata je medonosnom florom koja daje u izo-bilju nektar i cvetni prah. Ovo podru~je na jugu Srbije karakteri{e brdsko-planinski reljef i izraèna ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo ivla`no leto, ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od aprila do polovinenovembra. Topli~ki region spada u bogata podru~ja sa livadama ipa{njacima, kako u nizijskom tako i u brdsko-planinskom delu, sa boga-tim i raznovrsnim medonosnim biljkama.

[umske vrste drve}a zna~ajne za medonosnu p~elu, zahvatajuznatne povr{ine. Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) prisutan je na oko25.000 hektara. Hrast, brest, klen, lipa, tre{nja, divlja kru{ka, dren, glog,vrba, topola i druge vrste medono{a pokrivaju oko 150.000 hektara.Hrastove i ~etinarske {ume za p~elarstvo su zna~ajne ne zbog lu~enjanektara i cvetnog praha, nego {to ponekad daju obilje medljike od kojep~ele nekih godina sakupe znatne koli~ine meda medljikovca. Ovaj med,veoma je cenjen na trì{tu zbog velikog sadràja raznih minerala. Iako zazimovanje p~ela medljikovac nije dobar, zbog njegove cene na trì{tutreba ga sakupljati. Procenjuje se da se u Srbiji sakupi samo 5-10 %medljike, tako da ostaju ogromne koli~ine neiskori{}ene.

Podru~je jugoisto~ne Srbije bogato je vo}njacima i pa{njacima,kako u nizijskim tako i u brdsko-planinskim predelima, sa raznovrsnimmedonosnim biljkama. U najzastupljenije biljke spadaju: bela i crvenadetelina, masla~ak, majkina du{ica, zvezdan, palamida, beli bosiljak,metvica, kokotac, kantarion i druge medonosne biljke.

Pod vo}njacima se nalazi oko 44.000 hektara povr{ine. Ovde suzastupljene razne vrste vo}a, me|u kojima su najbrojnije: tre{nja, vi{nja,jabuka, {ljiva, kru{ka, dunja, breskva, kajsija i druge vrste vo}aka sa ma-njim brojem stabala.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~26


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~27

Na orani~nim povr{inama, veliki udeo medonosnih biljaka pripadaindustrijskim vrstama koje se seju na oko 2.100 hektara, a najzastupljenijesu suncokret (Helianthus annus L.) i uljana repica (Brossica napus oleiferaD.C.).

LMJNBUTLF!!LBSBLUFSJTUJLF

Kod procene ukupnih prirodnih potencijala sa aspekta pogodnostiza gajenje p~ela, veoma je va`na i analiza klimatskih karakteristikapodru~ja koje se procenjuje. U tom cilju nave{}emo osnovne karakteri-stike klime jugosto~ne Srbije.

Ni{ki region, kao i jugoisto~na Srbija nalaze se u podnebljuumereno-kontinentalne klime. Kontinentalni uticaj sa severa Panonske iVla{ke nizije prodire pomoravljem i dolinom Timoka, preko prevojaGramade. Prema srednjoj godi{njoj temperaturi (11,60C) Ni{ je topliji odsusednih gradova (Leskovac 11,40C, Prokuplje 11,30C , Pirot 11,00C).Najhladniji mesec u Ni{u je januar (-0,1), a najtopliji juli (21,7).Maksimalne srednje mese~ne temperature jula i avgusta (iznad 290C)ukazuju da u Ni{kom kraju leta pojedinih godina mogu biti veoma topla.Prose~an broj letnjih dana (t max>250C) je 102,9, a veliki je i broj tro-pskih dana (t max>300C) 39,3.

Na osnovu minimalnih srednjih temperatura zimskih meseci, kojesu negativne, zapaà se da zime mogu biti duge i hladne. Mraz se moèpojaviti prvi krajem oktobra (28), a poslednji po~etkom aprila (8). Na velikupromenljivost temperature i znatnu kontinentalnost Ni{a ukazuju iekstremne temperature, apsolutno najvi{a (VII-VIII/42,50C) i apsolutnonajnià (I/-230C). Prema analiziranim podacima u Ni{kom regionu, periodsa srednjim dnevnim temperaturama vazduha > 00C po~inje prose~no 11.februara i traje 320 dana, a zavr{ava se 1. januara. Broj dana sa sre-dnjom temperaturom >120C prose~no godi{nje je 187,4 (II/0,7, III/4,7 iIV/145). Srednja temperatura vegetacijskog perioda (IV-IX) iznosi preko180C. Srednja relativna vla`nost iznosi 70% (Leskovac 79, Pirot 77). Upogledu obla~nosti, jugoisto~na Srbija je sa najmanjom obla~no{}u (Ni{5,9, Pirot 5,2). Na podru~ju Srbije Ni{ka kotlina je sa najmanje padavina(556 mm). Glavni maksimum je u maju a sekundarni u oktobru. Srednjidatum prvog dana sne`nog pokriva~a (visina >1 cm) je 16. decembar uNi{koj kotlini, a 16.oktobar na obli`njoj Suvoj planini. Deblji sne`ni pokri-va~, 10 cm i vi{e zadràva se prose~no 20 do 40 dana, a iznad 50 cmretko se obrazuje i traje 1 dan.

Topli~ki region karakteri{e umereno kontinentalna klima, saizraèna ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo i vla`no leto,ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od polovine aprila do polovinenovembra. Temperaturna kolebanja u martu iznose od 6-100 C, u apriluod 10 do 14,60 C. Srednja mese~na temperatura u maju je 160 C, a junu200 C. U avgustu prose~na temperatura ne prelazi 250 C. Koli~ine padavinasu razli~ite prema mestima: u Prokuplju iznose 539 mm, a na Kopaonikuoko 900 mm, za period od 1981. do 1990. godine.

Podru~je od Vranja do Pre{eva, zbog blizine Makedonije, odno-sno Skoplja i Kumanova, pod uticajem je njihovih toplih i suvih kotlina,{to je izazvalo izvesne razlike u klimi, a time i u vegetaciji izme|u ovogtoplog podru~ja i severnih delova Srbije. [irokom dolinom reke Moraviceprodire nesmetano uticaj submediterana u pravcu severa, preko Pre{eva,Bujanovca i Vranja. Ovaj uticaj najja~i je u ju`nim delovima podru~ja.Podru~je izme|u Vranja i Skoplja odlikuje se malim koli~inama padavinau letnjim mesecima, zatim visokim srednjim temperaturama i dugim tra-janjem letnjeg su{nog perioda, od juna pa ~esto i do oktobra. Apsolutninajduì period su{e u Vranju iznosi 61 dan (Vujevi}, 1953). Zime su zna-tno blaè od onih u ostalim podru~jima Srbije. Po dugotrajnoj letnjoj su{ii visokim letnjim temperaturama, podru~je od Vranja do Pre{eva je bliskoseveroisto~nom delu Srbije (Krajina). Me|utim zimski period je ovde zna-tno kra}i i umereniji od istog perioda u severoisto~noj Srbiji. Ovakvi kli-matski uslovi su veoma zna~ajni za razvoj specifi~ne vegetacije ovogpodru~ja.

FLPMP\LB!!WBMPSJ[BDJKB!!QPHPEOPTUJ!!QPESV_KB!![BQSPJ[WPEOKV!![ESBWTUWFOP JTQSBWOF!!ISBOF!!!!!!!!

Za razliku od ve}eg dela Evrope i Balkana, podru~je na{e zemljeSrbije, jo{ uvek se ubraja u relativno nezaga|ene predele, {to produkti-ma hrane iz prirode, sa na{ih podru~ja daje bitnu prednost.

Srbija ima povoljne uslove za proizvodnju biolo{ki visoko vrednehrane, kao {to je med, a to su uglavnom brdsko-planinska podru~ja, koja~ine 3/4 njene povr{ine. Brdsko-planinski predeli i {umska podru~ja supredeli gde se ne koriste hemikalije i gde je veoma raspoloìva p~elinjapa{a i lekovito bilje i podru~ja sa kojih se med i drugi p~elinji proizvodimogu deklarisati kao proizvodi iz prirode sa statusom prirodne i lekovitehrane.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~28


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~29

Poljoprivredna proizvodnja jo{ uvek je u svom tradicionalnomobliku i nije u ve}oj meri zahva}ena industrijalizacijom i hemizacijomzemlji{ta. Prirodni resursi: zemlji{te, voda i vazduh, koji su me|usobnotesno povezani, su vredan ekolo{ki potencijal, s obzirom na dobruo~uvanost i da zaga|enost nije dostigla zabrinjavaju}e razmere. Pre svegazbog ekonomskih razloga, poslednjih (devedesetih) godina, potro{njahemijskih sredstava (|ubriva i za za{titu bilja) smanjena je za oko 70%,{to je istina uticalo na smanjenje prinosa, ali je sa ekolo{kog aspekta todoprinelo da se 85% zemlji{ta o~uva za proizvodnju zdravstveno ispravnehrane, jer je smanjeno destruktivno dejstvo poljoprivrede na ekosisteme.

Ve} je re~eno da se na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalazezna~ajni botani~ki lokaliteti, koji pruàju povoljne mogu}nosti za bavljenjeorganskim p~elarstvom. U tom pogledu potrebna je edukacija p~elara, izra-da i implementacija kompleksnih projekata, koji bi tretirali problematikup~elarske proizvodnje, za{titu ìvotne sredine i mogu}e zaga|iva~e.

Prisutnu zainteresovanost evropljana za kupovinu hrane iz prirodesa na{ih podru~ja nalazimo u nau~no-istraìva~kim radovima saradnikainstituta za prou~avanje lekovitog bilja Josif Pan~i} iz Beograda i refere-ntnih laboratorija, poput Zdravlja iz Leskovca i niza istraìva~kih projeka-ta iz oblasti farmakologije, fitoterapije ishrane i sli~no.

Med kao proizvod sa odre|enim geografskim poreklom, bio bistandardnog kvaliteta i za{ti}en, sa znatno boljom cenom na doma}em iinostranom trì{tu. To bi bio stimulans za p~elare, pa i za stanovni{tvoovih krajeva da pove}aju proizvodnju i povedu brigu o o~uvanju i {irenjumedonosne flore.

[blmkvbl;!!Broj vrsta medonosnih biljaka, duìna vegetacijskog perioda(od sredine marta do kraja oktobra), posebno period cvetanja i povoljnostklimatskih faktora, dozvoljavaju da se za podru~je jugoisto~ne Srbije kaèda pripada podru~jima veoma pogodnim za p~elarenje, tim pre {to domini-raju brdsko-planinski predeli, sa brojnom i o~uvanom vegetacijom bezve}ih industrijskih zaga|iva~a i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.

L I T E R A T U R A 1. N.Ran|elovi}, V. Stamenkovi}: I{~ezle, ugroène i retke biljke jugoisto~ne Srbije predloène za za{titu, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a,Ni{-1985,2. @. Martinovi}, S. Sotirov, N. Ran|elovi}: Biljnogeografske karakeristike Miljkova~ke klisure, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,3. V. Jovanovi}: Neke specifi~nosti vegetacije refugijuma na planini Radan u ju`noj Srbiji, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,4. B. Prvulovi}: Funkcija bilja u narodnoj pesmi podru~ja Suve planine - Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,5. Dr. \. \or|evi} i dipl. ing. G. \or|evi}: Mogu}nosti p~elarenja u Topli~kom regionu, P~elar br. 5/97,6. Dipl. ing V. Zaharj{evi}: Zbornik radova instituta "Dr Josif Pan~i}" - Lekovite sirovine , Sveska XV, Beograd-1996, 7. Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ìvotnu sredinu: "Koncept odrìvog razvoja" Beograd - 1997,8. V. Stamenkovi}: Medonosno bilje jugoisto~ne Srbije, âsopis za p~elarstvo "Matica" br. 27, Ni{-2001,9. Dipl. biolog B. Zlatkovi}: Medonosno bilje Si}eva~ke klisure, âsopis za pcelarstvo "Matica" br. 26, Ni{-2001,10. Mr N. Nedi}: Mogu}nosti organskog p~elarenja u na{oj zemlji, Zbornik radova 2. Kongresa p~elara Srbije, Aleksinac-2002 i11. Z. Vasiljevi}: Klima Ni{a, nacionalno blago, Zbornik radova, Ni{-2000.

U p~elarstvu je u upotrebi vi{e na~ina suzbijanja varoe. Definitivnoje potvr|ena efikasnost samo nekih od njih. Zato je za prose~nog p~elara~esto te{ko i zbunjuju}e, da uz pomo} raznih napisa u stru~nim ~asopisi-ma, prona|e sebi primeren na~in suzbijanja ovog opasnog parazita.

Cilj ove knjiìce jeste da u vidu preglednih uputstava, predstavina~Ine suzbijanja varoe koje su p~elarski instituti detaljno istraìli i pri-lagodili za primenu u praksi. Zato smo se i odrekli prikazivanja pojedi-na~nih rezultata odre|enih na~ina suzbijanja varoe. Na kraju knjiìce sukratko navedeni oni postupci suzbijanja parazita, koje iz raznih razlogatrenutno ne moèmo preporu~iti p~elarima.

\ufuf!pe!wbspp{f!{bwjtf!pe!cspkb!wbspbSamo jedna varoa u }eliji legla moè toliko da o{teti p~elu koja

}e iz te }elije iza}i, da ona ne}e mo}i da obavlja poslove koji su jojnamenjeni u okviru podele rada u ko{nici. Stanje zajednice zavisi od brojao{te}enih p~ela u njoj. Ako je larvu napalo vi{e varoa, p~ela pokazujeznakove nakaznosti ili umire i pre izleganja. Neki virusi mogu, kao seku-ndarni uzro~nici, da poja~aju {tetno dejstvo varoe. U prole}e je broj varoamali, i raste tek nakon pojave i odgajanja trutovskog legla u junu i julu.Broj varoa je najve}i u kasno leto, usled ~ega se mogu pojaviti veomavelike razlike u stanju raznih dru{tava na istom p~elinjaku. U ovo dobagodine mogu}a je reinvazija varoe iz jako napadnutih dru{tava u okolnezajednice. Ali, broj varoa, naro~ito tokom odgajanja zimskih p~ela mora


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~2:

WWbbssppbb!!qqppee!!llppoouussppmmppnnaauuttoorrii::

stru~njaci 15 nema~kih i 3 austrijska nau~na instituta koja se bavevaroom is slede}ih gradova:

Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle, Kirchhain,Munster, Mayen, Stuttgart, Freiburg, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am See

UU NNeemmaa~~kkoojj jjee iizzddaatt pprriirruu~~nniikk ppoodd ddoollee nnaavveeddeenniimm nnaasslloovvoomm.. OOvvddeeggaa pprreennoossiimmoo ttaakkoorree}}ii uu cceelliinnii.. UU nnjjeemmuu ssee nnaallaazzee nnaajjnnoovviijjee pprreeppoorruukkeennaauu~~nniihh uussttaannoovvaa NNeemmaa~~kkee ii AAuussttrriijjee kkoojjee ssee bbaavvee ssuuzzbbiijjaannjjeemm vvaarrooee..


biti {to manji!!! Name}e se zaklju~ak da bez suzbijanja varoe, zna~ajnije{tete nastaju ve} posle godinu dana. Pored suzbijanja varoe, veliki zna~ajima i odabir i gajenje otpornih sojeva p~ela.

Pqsf{!{cph!sf{jtufodjkf!wbspb!ob!mflpwfVe} danas postoji otpornost varoe na mnoge lekove, npr. na sinte-

tske piretroide koji su sastavni deo preparata Apistan, Bayvarol, Klartan(kod nas Varotom, Matisan,Apihelt - primedba urednika). Ubudu}nosti treba ra~unati napojavu rezistencije i na druge,prvenstveno sintetske materije.

J{cfhbwbuj!ptubulf!mflp.wb!v!qfmjokjn!qspj{wpej.nb

Prirodnost je osnovnaosobina meda i drugih p~elinjihproizvoda, kada je re~ o pove-renju potro{a~a meda. Zatosredstva za suzbijanje varoetreba pa`ljivo birati i kombino-vati, tako da se izbegne njihovozaostajanje u medu i vosku.

Lpncjopwbuj!sb{of!objof!tv{cjkbokb!wbspfRad sa p~elinjim zajednicama mora biti kontinuiran, ili one brzo

propadaju. Neophodno je kombinovanje primerenih postupaka suzbijanja

Pehbkbokf{jntlji!!qfmb

kbo!!!!!!!!!!!!gfc!!!!!!!!!!nbs!!!!!!!!!!bqs!!!!!!!!!!nbk!!!!!!!!!!kvo!!!!!!!!!!!!kvm!!!!!!!!!!!!bwh!!!!!!!!!!!!tfq!!!!!!!!!!plu opw!!!!!!!!!!efd

Sb{wpk!mfhmb!eptujaf!wsivobd!tsfejopn!hpejof/!Qptmf!uphb-!mfhmp!j!qfmf!tf!tnbokvkv-!b!cspk!wbspb!sbtuf/!

llppoouussppmmbb!!qqssjjssppeeoopphh!!qqbbeebbookkbb!!wwbbssppff

HHpp ee jj || oo kk jj !! qq mm bb oo !! uu ss ff uu jj ss bb oo kk bb !! qq ss pp uu jj ww !! ww bb ss pp ff

qqffmmbbssffwwjj!!qqppttuuvvqqddjj!!{{bb!!wwssffnnff!!qqbb||ff

llppoouussppmmbb!!qqssjjssppeeoopphh!!qqbbeebbookkbb!!wwbbssppff

bbqqssjjmm

nnbbkk

kkvvoo

kkvvmm

bbwwhhvvttuu

ttffqquuffnnccbbss

pplluuppccbbss

ooppwwffnnccbbss

eeffddffnnccbbss

uussffuunnbboo!!qqppttmmff!!{{bbwwss||ffuullbb!!qqbb||ff

uussffuunnbboo!!qqppttmmff!!qqssjjiissbbookkjjwwbbookkbb

{{jjnnttlljj!!uussffuunnbboo

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~31

varoe. Koncept suzbijanja se mora prilagoditi mestu i na~inu p~elarenja, imora se protezati kroz celu sezonu. P~elar bi trebalo da se kod nadle`nihsavetodavnih slu`bi informi{e o posebnim podru~nim programima suzbi-janja varoe (vaì za Nema~ku - primedba urednika). Globalno gledano,postoje tri perioda za tretiranje protiv varoe:

2*![b!wsfnf!qb|fPrimena hemijskih sredstava tokom pa{e kod proizvodnih dru{tava

ne dolazi u obzir! Zna~ajno umanjenje broja varoa moè se posti}ibiotehni~kim postupcima, kao {to su uklanjanje trutovskog sa}a, posta-vljanje okvira za odgajanje trutova (gra|evnjak) i stvaranje novih dru{tava.To je naro~ito va`no u podru~jima gde pa{a po~inje kasno, jer se hemi-jski tretman moè izvesti tek krajem sezone, a do tada bi p~elinje zaje-dnice mogle da budu zna~ajno o{te}ene.

3*!Oblpo!wsdbokb-!v!esv|uwjnb!tb!mfhmpnOvde treba upotrebljavati sredstva koja deluju i na varou u leglu.

Trenutno je u te svrhe mogu}e preporu~iti samo izvesne postupke samravljom kiselinom.

4*![jnj-!v!esv|uwjnb!cf{!mfhmbTada se vrlo efikasno primenjuju prskanje mle~nom kiselinom i

nakapavanje oksalnom kiselinom ili Perizinom.

Ejkbhoptujlb! {bsbafoptujwbsppn

Za p~elara je va`no da utvrdi brojvaroa, kako bi mogao ste}i predstavu omogu}oj {teti koju }e imati. Dijagnoza sepostavlja pregledom podnih uloàka (kojise stave ispod mreè u mreàstoj podnja~i- primedba urednika):

-Uloàk je za{ti}en mreòm odkontakta sa p~elama.

-U otpadu se prebroje otpale varoe,7 dana posle postavljanja ~istog ulo`ka.Prera~una se koliko je varoa padalodnevno.

-Procena stepena zaraènosti zavi-si od godi{njeg doba i stanja dru{tva: Ako ve} u julu pada 5-10 varoadnevno, zajednicu odmah treba tretirati da bi se omogu}ilo odgajanjezdravih zimskih p~ela. U oktobru/novembru dnevno treba da pada manje


nsuwf!!wbspf!!ob!!vmp|lv!!jtqpe!!nsfaf

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~32

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ......................................................................................................................................................................od 0,5 varoa. Danas se, nezavisno od toga, savetuje zimska obradap~elinjih zajednica!

QSFQPSV_FOJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB

2*!Cjpufiojlj!qptuvqdj

Vlmbokbokf!usvupwtlph!mfhmb-ZZa{to? Varoe se radije razmnoàvaju u trutovskom nego u

radili~kom leglu. Trutovsko leglo je napadnuto 5-10 puta vi{e, te se unjemu varoe brè razmnoàvaju! Zato razvoj varoe tokom godine bitnozavisi od obima trutovskog legla. Jedna neuklonjena varoa u trutovskomleglu se do kraja sezone vi{estruko umnoì.

-KKada? Tokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla (od apri-la do jula). Naro~ita efikasnost se postiè na po~etku odgajanja.

-^îme? Koriste se okviri gra|evnjaci (prazni okviri). -KKako? Okviri gra|evnjaci se stave u leglo, a ne na njegov rub.

Dve do tri nedelje po pstavljanju, treba ih izvaditi i pretopiti one na koji-ma je ve}i deo trutovskog legla poklopljen. Pritom se ne sme izostaviti ninajmanji deo trutovskog legla sa gra|evnjaka. Po mogu}nosti koristiti 2gra|evnjaka po dru{tvu (isecati ih naizmeni~no na 7-10 dana). Godi{njepo dru{tvu isecati {to je vi{e mogu}e gra|evnjaka (barem 3).

-UU~inak? Uklanjanjem trutovskog legla iz 3 gra|evnjaka godi{nje,mogu}e je da broj varoa u avgustu bude umanjen za vi{e od pola. Takose dobija u vremenu pre prvog hemijskog tretiranja (npr. kod kasne{umske pa{e). Povrh toga, oduzimanje tru-tovskog legla smanjuje rojevi nagon.

-PPosebne napomene! Broj varoa jeve}i u trutovskom sa}u gra|evnjaka negokod ve} izgra|enog sa}a. Budu}i da se tru-tovi u dru{tvima odgajaju i na drugim mesti-ma, a ne samo u okviru gra|evnjaka, ima ihdovoljno za potrebe parenja. Zajednice gradetrutovsko leglo samo u povoljnim uslovima.Zato se ne treba bojati smanjenja prinosa ilislabljenja zajednice usled oduzimanja tru-tovskog sa}a iz gra|evnjaka. Odsecanjem ipretapanjem gra|evnjaka moè se dobiti re-

vlmbokbokf!!usvupwtlph!!mfhmb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~33

lativno ~ist tj. reziduama neoptere}en, skoro prvoklasni, p~elinji vosak.

Usvupwtlp!tb~f!{b!iwbubokf!wbspb-ZZa{to? Trutovsko sa}e za hvatanje varoa je veoma efikasno u

zajednicama bez legla, i moè se tokom pa{ne sezone kombinovati saspre~avanjem rojenja. Ova metoda je naro~ito efikasna u mladim zaje-dnicama.

-KKada? Po~ev{i od kraja prole}nog bu|enja (po~etak maja), patokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla.

-^îme? Nepoklopljenim trutovskim leglom (dobijen preve{avanjemizgra|enog trutovskog sa}a, trutovskih satnih osnova ili gra|evnjaka).

-KKako? Zajednice bez legla ili delovi zajednica (npr. roj, ve{ta~kiroj ili nukleus - pomo}na zajednica za odgajanje legla - nakon izlaskap~ela iz legla) sadrè trutovsko sa}e sa nepoklopljenim leglom. Nakonpoklapanja legla, sa}e se vadi i topi, zajedno sa varoama. Jednokratnomupotrebom se uklanja oko 80% varoa!

-NNapomene! Nukleus (pomo}na zajednica za odgajanje legla)moè se posle izlaska legla tako|e obraditi protiv varoe trutovskim sa}emza hvatanje.

J{hsbeokb!nmbef!{bkfeojdf-ZZa{to? Varoe se tokom leta uglavnom nalaze u poklopljenom

leglu. Uzimanje poklopljenog legla za formiranje nukleusa, rano u sezonismanjuje broj varoa u osnovnim zajednicama. Ve{ta~kim rojenjem moguse izgraditi mlade zajednice sa malim brojem varoa. Mlade zajednice semogu tokom formiranja (ve{ta~ki rojevi) ili kratko nakon njega (nukleusi)jednostavno tretirati protiv varoe. Izgradnja mladih zajednica pomaè iumanjenju rojevog nagona. Ve{ta~ki rojevi ujedno uti~u na smanjeno{irenje svih bolesti legla.

-KKada? Nukleus ili ve{ta~ki roj tokom prole}ne pa{e: (uljana repi-ca): spre~avanje rojevog nagona kod proizvodnih zajednica, dobijanjemladih zajednica sa malim brojem varoa. Ve{ta~ki roj leti i u jesen: rasfo-rmiranje proizvodnih dru{tava, kao nu`na mera za le~enje jako napadnu-tih i ve} oslabljenih zajednica.

OvlmfvtIzvaditi sa}e sa uglavnom poklopljenim leglom i ku}nim p~elama.

Od toga formirati nukleus. Uz leglo staviti okvire sa dovoljno hrane i ne{tovode, a do njih okvire sa satnom osnovom ili izgra|enim praznim sa}em.Pustiti da nukleus sam izvu~e mati~njake ili dodati jedan mati~njak (nedodavati sparenu maticu). Tri do ~etiri nedelje po formiranju, nukleusi se


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~34

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ......................................................................................................................................................................mogu efikasno tretirati protiv varoe (mravlja kiselina, mle~na kiselina ilisa}e za hvatanje). Leglo stare matice je do tada iza{lo, a mlado leglo jo{nije poklopljeno.

Wf|ublj!spkOslabljivanje (na po~etku perio-

da rojenja): stresti p~ele sa sa}a i saotprilike 1,5 kg p~ela formirati ve{ta~kiroj. Rasformirati proizvodne zajednice(kao ko~nica u slu~aju opasnosti letiili kao jesenja rutina u postupku rotaci-je): svaka stara zajednica daje jedan ve{ta~ki roj. Ve{ta~ki roj moè bititretiran Perizinom u ko{nici bes sa}a ili, nakon dodavanja sa}a, a prepoklapanja legla sa mle~nom ili oksalnom kiselinom.

3*!Ifnjktlj!qptuvqdj!v!qsjtvtuwv!mfhmb

Nsbwmkb!ljtfmjob!.!vpq|ufop-PPrednosti: Deluje u poklopljenom leglu. Prirodni je sastojak meda.

Ne o~ekuje se stvaranje otpornosti (rezistencije) varoa na nju. -MMere opreza: Kod razre|ivanja kiselina sipa u vodu, nikako obrnu-

to (Nikada Voda U Kiselinu - Nikada VUK) (opasnost od eksplozije -primedba urednika). Najbolje je kupiti kiselinu èljenog razre|enja. Nositirukavice i za{titne nao~are. Uvek uz sebe dràti pripremljenu vodu(posudu sa vodom i raspr{iva~). Prskalicu za kiselinu odmah oprati spo-lja i iznutra. Nositi za{titnu masku za disanje. Paziti na smer vetra.Posude sa kiselinom jasno obeleìti. Zbog mogu}e opasnosti od pogre{neupotrebe (zamene) ne koristiti posude uobi~ajene za ìvotne namirnice(fla{e za vodu ili mleko). Zbog dece, kiselinu dràti na nedostupnim mesti-ma, pod klju~em.

-NNapomene! Mravlja kiselina je dozvoljena za upotrebu u oblikuIllertisser plo~e protiv varoe i u vakuum raspr{iva~ima. Za sve postupke:otvoriti mreàstu podnja~u, a otvor ko{nice dràti otvorenim.

Nsbwmkb!ljtfmjob!ob!tvo}fsbtupk!lsqj-ZZa{to? Jednostavna, brza primena. Primenljivo na skoro svaki tip

ko{nica, nisu potrebni dodatni okviri. -KKada? Odmah posle okon~anja pa{e, kod spoljnih temperatura

preko 120C. Ako dnevne temperature prelaze 250C, tretirati uve~e. -^îme? Sun|erasta krpa veli~ine oko 20x20x0,5 cm (otprilike na{a

Tusftfof!!qfmf

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~35

krpa za sudove sli~nih dimenzija - primedba urednika). [to hladnija 60%-na mravlja kiselina. Posuda za doziranje, menzura ili {pric.

-KKako? Sun|erastu krpu staviti {to bliè p~elama odozgo ili odo-zdo u ko{nicu. Tretman primeniti barem 3-4 puta tokom 4-7 dana.

Obrada odozgo: Sun|erastu krpu poloìti na satono{e okvira. Dati2 ml kiseline po jednom Zanderovomramu (u Nema~koj se koristi i ovako{nica - Zanderova, koja ima okvir42x22 cm, gde je povr{ina sa}a 800cm2).

Obrada odozdo: Sun|erastukrpu staviti u mreù za dijagnostiku(mreà sa ulo{kom koju p~elari bezmreàste podnja~e stavljaju na sta-ndardnu podnja~u radi prebrojavanjaopalih varoa i njihovog drànja vandohvata p~ela - primedba urednika),ili ispod mreè mreàste podnja~e,ako je p~elar ima. Dati 3 ml po je-dnom Zanderovom okviru.

Nsbwmkb!ljtfmjob!v!nfejdjotlpk!cpjdj-ZZa{to? Primenljivo je i kod jako toplog vremena. Obrada moè

biti prekinuta bilo kada i ponovo nastavljena, ako ima takve potrebe, bezgubitka mravlje kiseline koja je ostala u bo~ici. Dnevna doza isparavanjakiseline se lako proverava bez naro~itih ulaganja. Moè se primeniti kaokratkotrajan ili dugoro~ni tretman.

-KKada? Od kraja jula do kraja se-ptembra. Dovoljna su dva tretmana,prvi pre, a drugi posle prihranjivanja. -^îme? Mravlja kiselina 85%. (Koristise medicinska bo~ica od 200 ml podoznakom Aponorm-Medizin-Flasche,Artikel-Nr. 32324, sa zatvara~em nazavrtanje i kapaljkom, Artikel-Nr.32334, koja se moè kupiti unema~kim apotekama). Drvenada{~ica kao drà~ fla{ice je veli~ineoko 6x6x2 cm sa rupom istog


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~36!

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................pre~nika kao grli} medicinske bo~ice.Tanjiri} je od posude za cve}e pre~nika12-14 cm. Ispariva~-fitilj je papirni pe{kirili materijal mekanih vlakana. Otvor bocemora potpuno da prijanja uz fitilj zbogopasnosti od isticanja kiseline.

-KKako? Medicinsku bocu postavitiisklju~ivo odozgo, u prazan nastavak, iliu naopako okrenutu hranilicu. Efikasnostje dobra. Kod zajednica na 2 Zanderovanastavka ispari 20 g kiseline na dan, akod jednog tela 8 g dnevno. Ako suokviri postavljeni na toplo (paralelno sa letom), eventualno se moèsmanjiti doza.

Nsbwmkb!ljtfmjob!v!jtqbsjwbv-ZZa{to? Dnevni u~inak isparavanja moè biti procenjen bez puno

tro{ka, i precizno se o~itava na skali ispariva~a. Ispariva~ se moè stavi-ti u skoro svaku ko{nicu.

-KKada? Dva puta godi{nje: posle vrcanja i nakon prihranjivanja.Obrada moè da bude efikasna i kod dnevnih temperatura do 300C, alino}ne ne smeju da padnu ispod 50C.

-^îme? Mravlja kiselina 60%. Ispariva~ se zaveè za okvir traka-ma koje se isporu~uju sa njim (od skoro jednu vrstu ispariva~a moèmoda nabavimo i na na{em trì{tu - primedba urednika).

-KKako? Punjenje ispariva~a se vr{i prema uputstvu proizvo|a~a.

Qsfhmmfe!!wbsjjkboujj!!usfunbob!!nfejjdjjotlpn!!cpjjdpn

wbsjkboub!!!!!!!!!!!!!!!!tsfetuwp!!!!!!!!!!!!!!esv|uwp!!v!!2!!!!esv|uwp!!v!!3!!!!!!!!lbeb@obtubwlv!!!!!!!!!!obtubwlb

ubokjsoj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!61!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!211!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!bwhvtu-!!qsfjtqbsjwb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!ljtfmjob!!96&!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!s>23!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!s>25!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!qsjisbokjwbokblsbulj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.uubokjs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

.qqbqjsoj!!qf|ljs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!25y25!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!27y27!!dnubokjsoj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!261!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!311!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!tfqufncbs-jtqbsjwb!!!!!!!!!!!!!!!!ljtfmjob!!96&!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!s>23!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!s>25!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!qptmfevhj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.uubokjs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!qsjisbokjwbokb

.qqbqjsoj!!qf|ljs!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!25y25!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!27y27!!dn!!!!!!nfejdjotlb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!nsbwmkb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!36.441!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!61.771!!nm!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!v!!bwhvtuvcpjdb!!cf{!!!!!!!!!!!!!!ljtfmjob!!96&!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!jubokjsb!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!.nnbufsjkbm!!pe!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!21y26!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!21y26!!dn!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!tfqufncsv

nflboji!!wmblbob

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~37

Svaka zajednica dobije 80 mlmravlje kiseline po posednu-tom nastavku. Posle vrcanjatreba osigurati dnevnukoli~inu isparavanja od 15-20ml tokom otprilike 5 dana.Posle prihranjivanja trebaosigurati dnevnu koli~inuisparavanja od 6-10 mltokom desetak dana. Jedanispariva~ se stavlja po doda-

tnom nastavku. Kod zajednica u jednom nastavku ispariva~ se postavljadalje od leta, a kod zajednica u dvanastavka po mogu}stvu staviti dvaispariva~a dijagonalno. Kod ko{nica gdesu okviri postavljeni na toplo, ispara-vanje je uravnoteènije, a efikasnostve}a.

4*!Ifnjktlj!qptuvqdj!cf{!qsjtvtuwb!mfhmb

Nmfob!ljtfmjob!.!qstlbokf-ZZa{to? Ne ostavlja rezidue u p~elinjim proizvodima. Prirodni je

sastojak meda. Bezopasna je za onoga ko sa njom radi (u propisanimdozama - primedba urednika).

-KKada? Leti kod mladih zajednica bez poklopljenog legla. Zimi kodtemperatura iznad ta~ke mr`njenja.

-^îme? Mle~na kiselina 15 Vol.% {L(+)} (me{avina 100 ml 85%-ne mle~ne kiseline i oko 500 ml vode). Koristi se ku}ni ru~ni rasprskiva~,odnosno raspr{iva~ pod vazdu{nim pritiskom sa finim raspr{ivanjem(najbolje je koristiti pi{tolj sa dozimetrom koji daje ravnomerno rasprska-vanje po jedinici povr{ine, ali ko{ta oko 125 EURA - primedba urednika).

-KKako? Dvokratna primena unutar nekoliko dana. Najve}a doza je8 ml po jednoj strani posednutog rama. Rastvor nanositi {to ravnomerni-je, da bi se izbeglo natapanje p~ela.

-NNapomene! U Nema~koj je zatraèno zakonsko odobrenje za pri-menu mle~ne kiseline. U nekim nema~kim pokrajinama je ve} pre}utnoodobrena.

-MMere opreza! Mogu}e opasnosti su nadraàj koè i o{te}enja oka.


jtqbsjwb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~38

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................Preporu~uje se za{tita disajnih puteva pri prskanju, ali i no{enje za{titnihnao~ara, rukavica i za{titne ode}e.

Pltbmob!ljtfmjob!.!lbqbokf-ZZa{to? Brza i jednostavna primena. Pri pravilnoj primeni nema

rezidua u p~elinjim proizvodima. -KKada? Samo kod zajednica bez legla (nasumi~nom proverom na

manjem uzorku utvrditi nepostojanje legla). Uglavnom u kasnu jesen ilizimu. Kod spoljnih temperatura iznad ta~ke mr`njenja.

-^îme? [e}erni rastvor oksalne kiseline:broj dru{tava {e}erni rastvor dihidrat oksalne kiseline

5 0,25 l 9 g10 0,50 l 18 g20 1,00 l 35 g

Najpre pripremiti topli {e}erni sirup (temperatura tela, oko 370C),sa odnosom {e}er:voda otprilike 1:1, i odmeriti traènu koli~inu, a u njusipati dihidrat oksalne kiseline (uuobi~ajenom trgova~kom pako-vanju), po uputstvu iz gornjetabele. Sna`no mu}kati sve dokse kristali ne otope. Koristi sejednosmerna brizgalica (100 ml)za doziranje i aplikaciju ({pric -primedba urednika). Nose seza{titne rukavice i za{titnap~elarska ode}a.

-KKako? Jednokratna pri-mena. Pri doziranju voditi ra~unao snazi p~elinjeg dru{tva:

snaga dru{tva prostor zauzet p~elama koli~ina rastvoraslaba manje od 1 nastavka 30 mlsrednja 1 nastavak 40 mlsna`na vi{e od jednog nastavka 50 ml

Rastvor pre upotrebe po mogu}nosti zagrejati na temperaturu tela. Rastvornakapati samo na p~ele u ulicama. Izbegavati kapanje po okvirima ivosku.

-NNapomene! Ne pove}avati dozu ni broj tretmana. To dovodi doslabljenja ili uginjavanja zajednica. Prole}ni razvoj zajednice moè bitiusporen. Rastvor oksalne kiseline ~uvati na hladnom, ne duè od 6 mese-

\f~fsoj!sbtuwps!pltbmof!ljtfmjof!tfoblbqb!tbnp!qp!qfmbnb/!Qspevaobdfwjdb!qpwf~bwb!qsfdj{optu!lbqbokb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~39

ci. Preparat koji se kupuje u Nema~koj po imenu Bienenwohl ve} sadrì35 g oksalne kiseline na litar. Oksalna kiselina nije dozvoljena za upotre-bu pri le~enju ìvotinja. U nekim saveznim dràvama ipak pre}utno dozvo-ljavaju njenu primenu.

-MMere opreza! Kristali dihidrata oksalne kiseline su veoma otrovni:svaki dodir sa koòm i udisanje ili uno{enje u organizam kristalne pra{inepri pripremanju rastvora mora se spre~iti kori{}enjem odgovaraju}eza{titne ode}e (rukavice, za{titne nao~are, maska za finu pra{inu tip FFP2 SL (EN 149) pod navedenim oznakama dostupno u Nema~koj) i oprezn-im radom. Prilikom primene nositi za{titne rukavice. Rastvor ne smedospeti na koù.

Qfsj{jo-ZZa{to? Brza i jednostavna primena. Visoka efikasnost. -KKada? Kod ve{ta~kih rojeva. Kod zajednica bez legla, koristi se

uglavnom u kasnu jesen ili zimu. -^îme? Perizin se daje posebnim aplikatorom ili automatskom i

jednosmernom brzigalicom ({pricem). -KKako? Prema uputstvu proizvo|a~a. P~ele ga bolje podnose ako

je rastvor topao. Da bi se izbegli ostaci leka u p~elinjim proizvodima(rezidue), treba ga u sklopu celovitog programa za{tite od varoe primeni-ti samo jednom godi{nje.

-NNapomena! Perizin je slu`beno dozvoljen za upotrebu uNema~koj. Iz nekih evropskih zemalja ve} je javljeno o otpornosti varoena njegovu aktivnu materiju. Zato se savetuje nasumi~na provera efika-snosti tretmana, tako {to }e se posle njegove primene upotrebiti mle~naili oksalna kiselina. Obavezno treba pratiti nove informacije u p~elarskim~asopisima!

OFQSFQPSV_MKJWJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB

Postupci i sredstva koja }e biti navedena u narednom tekstutrenutno se ne mogu preporu~iti za suzbijanje varoe, jer nisu dovoljnoistraèni i prou~eni, ili nisu dopu{teni za primenu, ili su jednostavno nedo-voljno efikasni ili ~ak i neefikasni.

Qptuvqdj!lpkj!tf!jtqjuvkvApiguard: Apigard sadrì timol u gelu. Timol gel se nalazi u pako-

vanju oblika pa{tete sa malom visinom (1 cm). Poloì se u ko{nicu nasatono{e i isparava 3 nedelje. Zbog dugog delovanja na udaru su i varoe


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~3:

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ....................................................................................................................................................................koje su skrivene na p~elama u razvoju. Rezultati do sada nisu jedno-brazni, a definitivne doze i na~in primene jo{ nisu definisani.

Api Life Var: Ovaj proizvod italijanske proizvodnje sadrì pored ti-mola i druga eteri~na ulja (mentol, kamfor i eukaliptol - primedba uredni-ka). Jedna plo~a sa apsorbovanim eteri~nim uljima se stavi na satono{eposle prihranjivanja. Delovanje je dugotrajno, putem laganog isparavanja,a obuhvataju se i varoe koje izlaze iz legla. U nekim eksperimentima sepreparat pokazao efikasnim, pa ga mnogi p~elari ve} godinama uspe{noprimenjuju.

KombiAM: KombiAM je postupak u kojem se koristi razre|enamravlja kiselina (15%) i maùranovo ulje. Tretman je uspe{an leti nakonvrcanja, u periodu od 4 nedelje. Mravlja kiselina se stavlja u mreòmza{ti}ene posude ispod ramova, i istovremeno se daju maùranovim uljemnatopljene letvice odozgo, na satono{e. O~igledno je da je metoda efika-sna i bez maùranovog ulja. Prvi rezultati su obe}avali, a uspeh svakakozavisi od tipa ko{nica na kojima se primenjuje. Eksperimenti zapobolj{anje ove metode su u toku.

Tvnokjwj!qptuvqdjTimol ramovi: U ovom postupku utori na satono{ama se napune

kristalima timola, i ostave se u zajednici ~itave sezone. Ali, u na~elu,suzbijanje hemijskim sredstvima tokom sezone nije prihvatljivo. Pri ovompostupku zaostaje pove}ana koli~ina timola u medu, {to ponekad menjaukus i miris meda, pa med nije odgovaraju}i za prodaju.

Bayvarol: Bayvarol, kao i Apistan i Klartan sadrì sintetskepiretroide kao aktivnu materiju. Zbog dugotrajnog dejstva deluje i na varoekoje iza|u sa mladim p~elama iz legla. Aktivna materija je topiva u vosku,i gomila se u njemu. U me|uvremenu su se u nekim evropskim zemlja-ma, pa i u Nema~koj, pojavile varoe otporne na ovu aktivnu materiju. Tozna~i da Bayvarol i drugi sintetski piretroidi nisu vi{e efikasni, ili bar neu onoj meri kao ranije, pa na to treba sve p~elare pravovremeno upo-zoriti.

Amitraz: Amitraz se u nekim evropskim zemljama moè nabaviti uobliku traka koje polako otpu{taju aktivnu materiju. Dve trake se oka~e uko{nici i u njoj ostaju 6 nedelja. Zbog tako dugog dejstva, obuhva}enesu i varoe koje izlaze iz legla. U nekim zemljama amitraz je dostupan iu obliku spreja. Kao takav je vrlo nestabilan i razlaè se u razli~ite, deli-mi~no otrovne metabolite. U Nema~koj nije dopu{tena upotreba amitraza(kod nas Hemovar, Varolik - primedba urednika).

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~41

Oksalna kiselina - prskanje: Prskanje svih p~ela na sa}u sa 3%-om oksalnom kiselinom kod zajednica bez legla je efikasan i za p~elepodno{ljiv na~in primene. Metoda se ne preporu~uje zbog opasnosti odudisanja sitnih kapljica kiseline, naro~ito pri vetrovitom vremenu.

Oksalna kiselina - isparavanje: Kod ovog postupka se kapsulaoksalne kiseline vru}om ka{i~icom unese kroz leto u ko{nicu gde ispara-va. Fine pare izlaze kroz leto i u okolinu, {to zahteva velike tro{kove radiza{tite osobe koja p~ele tretira na taj na~in (potrebna je i za{titna gasmaska). Zbog toga, ova metoda ne mo`e da bude preporu~ena.

Offgjlbtoj!qptuvqdjObi~na paprat (Aspidium filix mas): Tokom {estonedeljnog tre-

tmana dru{tava pomo}u paprati (Dryopteris spec.), uz kontrolnu netreti-ranu grupu, pra}eni su slede}i pokazatelji: broj varoa pre i posle ekspe-rimenta, otpadanje varoa tokom tretmana pomo}u paprati i otpadanjevaroa nakon zavr{enog tretmana mravljom kiselinom. Nije dokazanauspe{nost ovog tretmana.

Dragoljub (Tropaeolum maius): Prema ~lancima u p~elarskim~asopisima trebalo bi oko p~elinjaka posaditi dragoljub kako bi se sma-njio broj varoa. U eksperimentima nije potvr|eno dejstvo na varoe.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~42


CJPMPHJKB J EJKBHOPTUJLB

Iz varoozom zaraène }elije obavezno izlaze lo{e razvijene io{te}ene p~ele koje imaju kratak ìvotni vek. One pogotovu nisu dovoljnosposobne da ìve dovoljno dugo u nepogodnim uslovima (vreli letnji suviperiodi, hladni zimski periodi), niti da kvalitetno obavljaju poverene imposlove. Posebnim intenzitetom je napadnuto leglo tokom odgajanja zi-mskih p~ela, jer se povr{ina legla progresivno smanjuje, zbog sveumerenijeg polaganja jaja od strane matice, a koncentracija varoa po }elijilegla se pove}ava. Pored trenutne {tete koju p~ele direktno trpe od para-zitiranja varoa, nadovezuje se i sekundarna virusna infekcija, kojoj su takoo{te}ene p~ele naro~ito podlo`ne.

WWbbsspppp{{bb!!.!!llmmjjoojjllbb!!ttmmjjllbb--!!eejjkkbbhhooppttuujjllbb!!jj!!uuffssbbqqjjkkbb--!!

ccjjppmmpp||llff!!jj!!iiffnnjjkkttllff!!nnffssff!!ttvv{{ccjjkkbbookkbbDDrr RRaallpphh BBuucchhlleerr

abstrakt

--------- sb{wpk!mfhmbsb{wpk!wbspf

UUppllppwwjj!!ssbb{{wwppkkbb!!mmffhhmmbb!!jj!!wwbbssppff!!uuppllppnn!!hhppeejjooff!!vv!!ttssffeeookkffffwwssppqqttlljjnn!!llmmjjnnbbuuttlljjnn!!vvttmmppwwjjnnbb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~43

PP^ÊELLAARREENNJJEE ZZAA BBUUDDUU]]NNOOSSTT....................................................................................................................................................................Da bi izbegao stra{ne posledice po svoje p~ele, p~elar blagovre-

meno mora da proceni ja~inu napada, mnogo pre nego {to bi se izleglepotrebne, a o{te}ene p~ele, ili pre nego {to se pojavi ve}i broj varoa nasamim p~elama koje mogu da predstavljaju zna~ajan rizik po p~elinjezajednice. To se efikasno postiè kontrolom i prebrojavanjem prirodnoopalih varoa na mreòm za{ti}enom ulo{ku, ili ulo{ku ispod mreàste po-dnja~e. êtiri do {est nedelja pre prekida polaganja jaja od strane ma-tice, broj prirodno opalih varoa nikako ne sme dnevno da prelazi pet gri-nja. Shodno na|enom stanju, treba blagovremeno uklju~iti odgovaraju}emere suzbijanja ovog opasnog parazita p~ela.

NFSF TV[CJKBOKB

Tokom razvoja dru{tva, naro~ito tokom sezonskog medobranja,zbog opasnosti od pojave rezidua upotrebljenih hemikalija u medu, voskui ostalim p~elinjim proizvodima, ne smeju se davati lekovi. Tada seisklju~ivo preporu~uju biotehni~ki postupci suzbijanja parazita, postavljanjeramova gra|evnjaka u sredinu legla i dodavanje nezatvorenog trutovskoglegla za lovljenje varoa, pre svega u dru{tvima bez legla, kao i formira-nje mladih zajednica (nukleusi ili ve{ta~ki rojevi). O tome je detaljnopisano u na{oj knjiìci (~iji je prevod objavljen u ovom zborniku - prime-dba urednika).

Nakon zavr{enog medobranja, dru{tva moèmo tretirati mravljomkiselinom ili timolom. Kada u poznu jesen bude nestalo leglo u p~elinjimzajednicama, veoma efikasno i na jednostavan na~in moèmo upotrebitimle~nu kiselinu, oksalnu kiselinu ili Perizin. Podrazumeva se da svako tre-tiranje mora biti obavljeno strogo po preporukama veterinara, jer nestru~nitretmani mogu dati rezidue hemikalija u medu i drugim p~elinjim proizvodi-ma i prouzrokovati dodatne tro{kove.

Izuzetno je va`no jednovremeno tretiranje susednih p~elinjaka, dase kasnije varoe ne bi prenosile iz netretiranih u tretirane p~elinjake. Takose poni{tavaju efekti efikasnih tretmana. Od neprocenjivog je zna~aja dap~elari {to pre shvate neverovatnu prednost jednovremenih tretiranja pro-tiv varoe na {irem podru~ju, jer se tako varoa efikasnije suzbija, a tro{kovisu mnogo manji, jer ovakav rad dozvoljava izbegavanje pojedinih tre-tmana, i njihovo svo|enje na manji broj. Pove}anje razmaka izme|u tre-tiranja ne samo {to {tedi novac za lekove, ve} i smanjuje rizik pojavlji-vanja {tetnih i nedozvoljenih rezidua hemikalija u p~elinjim proizvodima.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~44

CJPMPHJKB!!J!!AJWPUOJ!!DJLMVT!!WBSPF

Varooza je parazitno oboljenje p~elinjeg dru{tva, odnosno tru-tovskog i radili~kog legla i odraslih p~ela (radilica, trutova i matice).Uzrokovano je krpeljima roda Varroa (V. jacobsoni, Oudemans, 1904 i V.destructor Anderson i Trueman, 2000).

Odrasla ènka krpelja je duga od 1 do 1,5 mm, a {iroka 1,5 do1,8 mm i moè se videti golim okom. Ona je ve}a od mu`jaka. Telo jetamno sme|e, pljosnato i elipsasto, pokriveno hitinskim {titom koji je odoz-go ispup~en, a odozdo pljosnat. Sa strane gde se sastavljaju gornji (cara-pax) i donji (sternit) deo hitinskog {tita nalaze se hitinske kukice pore|aneu jednom redu. U prednjem delu tela (na prozomi) nalazi se usni aparatprilago|en za ubadanje i sisanje, a na zadnjem delu opistozome je polno- analni otvor. Krpelj je veoma pokretan, kre}e se pomo}u ~etiri paraekstremiteta postavljenih sa ventralne strane tela. Oplo|ena ènka ulazi uleglo pre njegovog poklapanja. @enke krpelja preferiraju polaganje jaja utrutovskom leglu zbog niè temperature, ve}e koli~ine hranjivih materija(duèg perioda razvoja trutova) i ve}ih mogu}nosti rasprostranjenja krpel-ja putem trutova koji bez problema mogu ulaziti iz jedne u drugu ko{nicu.Kada nema trutovskog legla, ènke krpelja polaù jaja u radili~kom leglu.Razvoj i polna zrelost traju 8 - 9 dana kod ènki i 6 -7 dana kod mu`jaka.Oplo|enje se obavlja u poklopljenom leglu gde ènka polaè 9 do 38 jaja,ali se sva ne razvijaju. Svi razvojni oblici parazita se hrane hemolimfom

TTbbwwssffnnffoobb!!ttuussbbuuffhhjjkkbb!!ttvv{{ccjjkkbbookkbb!!qqbbssbb{{jjuubbWWbbssssppbb!!eeffttuussvvdduuppss--!!ttbb!!ppttwwssuuppnn!!oobb!!

nnppmmffllvvmmbbssoopp!!hhffooffuujjlljj!!bbttqqfflluu!!ttffmmffllddjjkkffqqffmmbb!!vv!!ggvvoollddjjkkjj!!ssff{{jjttuuffoouuooppttuujj!!oobb!!wwbbssppvv

PPrrooff.. ddrr ZZoorraann SSttaanniimmiirroovvii}}MMrr JJeevvrroossiimmaa SStteevvaannoovvii}}


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~45

p~elinjih ili trutovskih larvi. Boja ènke je sme|a i lako se prime}uje nabeloj povr{ini larve ili lutke p~ele. Posle izvo|enja truta ili radilice sa njimaizlazi i ènka varoe. Oblik ènke je prilago|en za hvatanje i podvla~enjepod segmente na trbuhu odrasle p~ele, pa se te{ko uo~avaju. Varoa senaj~e{}e sme{ta na prelazu izme|u abdominalnih (trbu{nih) segmenata,kao i na grudima. To su mesta na telu p~ele gde krpelj najlak{e probijahitinsku membranu i dolazi do hemolimfne te~nosti doma}ina. Varoa sehrani hemolimfom, {to iscrpljuje p~elu, a stalno otvorene raniceomogu}avaju prodiranje bakterija i virusa u telo p~ele. Tako se stvarajusekundarne infekcije koje ~esto mogu biti opa-snije nego sama varoa. Utoku leta varoa ìvi do 2 - 3 meseca, a zimi 6 - 8 meseci. U laboratori-jskim uslovima bez hrane mogu preìveti do 10 dana. Raspored varoe up~elinjem dru{tvu nije ravnomeran i zavisi od sezone. U zimskom perio-du se nalaze uglavnom na odraslim p~elama, u prole}e po~inju ulaziti uleglo, a leti 80 - 90% krpelja se nalazi u leglu i samo oko 10% naodraslim p~elama.

Mu`jak varoe je znatno sitniji od ènke, ima okruglasto telo i slabi-je razvijen hitinski omota~ sivkasto-bele boje. Duìna tela mu`jaka sekre}e od 0,75 do 0,93 mm, a {irina od 0,7 do 0,9 mm. Nakon spariva-nja sa ènkom u poklopljenim }elijama trutovskog i radili~kog legla mu`jakkrpelja uginjava zbog nedostatka adekvatne hrane (hemolimfe larvi p~ela)i zato se ne moè videti na odraslim p~elama.

Ranije je smatrano da se varoa hrani otpadnim produktima p~elai da nije pravi parazit, me|utim, danas se zna da se svi razvojni oblicikrpelja vrste Varroa destructor hrane hemolimfom trutovskih i radili~kihlarvi, ili hemolimfom odraslih p~ela, te da predstavlja obligatnogektoparazita p~ela i p~elinjeg legla.

Znaci varooze se zapaàju kako na p~elinjem leglu, tako i naodraslim p~elama. Leglo je i{arano, jer su mrtve infestirane lutke izba~ene.Kod p~ela radilica su o{te}ena uglavnom krila, koja su nepravilno razvi-jena i deformisana, a zapaàju se promene i na abdomenu i nogama. Udrugoj polovini leta bolest se manifestuje pojavom p~ela sa delimi~nim ipotpunim odsustvom krila, kao i pojavom sitnih i po pravilu avitalnih p~ela.Infestirana p~elinja dru{tva su uznemirena, trutovi su nesposobni za oplo-dnju, a iscrpljene p~ele radilice padaju na zemlju ispred ko{nica i umiru.Ako p~ela ugine, varoa je brzo napu{ta i prelazi na zdravu p~elu gde sezaka~i izme|u segmenata trbuha, probija hitinski omota~ i po~inje ishranuhemolimfom. Posle nestanka trutovskog legla - u avgustu varoa prelazi na

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~46


radili~ke larve i o{te}uje ih. Iz o{te}enih larvi nastaju radilice sa nerazvi-jenim mandibularnim `lezdama, manje su telesne mase i sa takvimo{te}enjima krila da su nesposobne za let. @ivotni vek infestiranih p~elase skra}uje, a radna sposobnost im se u velikoj meri smanjuje.Pove}avanjem stepena infestiranosti p~elinje dru{tvo postepeno slabi ipropada. Broj parazita u ko{nici kre}e se od nekoliko stotina do nekolikohiljada. P~elinje zajednice sa visokim stepenom infestiranosti, ~esto unovembru ili decembru mesecu, mogu napustiti ko{nicu. Tada u ko{niciostaju matica i ne{to malo p~ela sa dovoljno rezervi meda.

Ukoliko se blagovremeno ne pristupi uni{tavanju varoe, napadnu-ta p~elinja zajednica moè biti uni{tena. U po~etku bolest proti~e laganoi neprimetno i ne odraàva se na produktivnost p~elinjih dru{tava. Prviklini~ki simptomi se uo~avaju nakon 2-3 godine. Nimfe krpelja probijajukutikulu p~elinje lutke i hrane se njenom hemolimfom {to dovodi do sma-njenja teìne novoizvedenih odraslih p~ela. îm stepen infestiranostiprema{i 5%, po~inje nagli porast populacije parazita u ko{nici, sadinamikom uve}anja 5-10 puta u narednom kvartalu i tendencijom stalnograsta, ali manjom dinamikom. U jesen stepen infestiranosti p~elinjegdru{tva krpeljom varoa postepeno raste, s jedne strane zbog pove}anereprodukcije varoe, a s druge, zbog smanjenja broja p~ela, zbog ~ega sepove}ava relativni broj napadnutih p~ela. Kod slabijih p~elinjih dru{tava tokbolesti je relativno kra}i. Razlog tome su povoljniji uslovi za razvoj varoe(nià temperatura) i poreme}en odnos me|u brojem p~ela i krpelja u koristparazita. Drugi ~inilac je smanjena odbrambena (imunolo{ka) sposobnostslabih dru{tava zbog iscrpljenosti, prerade ve}ih koli~ina {e}ernog sirupa,eventualnog prisustva drugih uzro~nika bolesti i poreme}ene mikroeko-lo{ke ravnoteè u ko{nici.

Za uspe{no suzbijanje i preventivu bolesti najzna~ajnije je ranoutvr|ivanje prisustva varoe. Postoji vi{e na~ina za ranu i blagovremenudetekciju varoe u ko{nici. Najsigurniji i najbrì na~in je kontrola trutovskoglegla, ali je isto tako efikasan metod kontrole pomo}u ì~ane podnja~e.Za dijagnostikovanje varooze jako je bitna vizuelna opservacija podnihuloàka. U tom smislu najbolje je obaviti pregled uloàka sa ì~anomre{etkom, jer ona istovremeno p~ele {titi od otpalih varoa na podnja~i.Otpale varoe se sakupljaju nakon 7 dana, broje se i vr{i se procena bro-jnosti varoa koje otpadnu u toku jednog dana. Procena invadiranosti seobavlja zavisno od godi{njeg doba i stanja zajednice, pa tako, ako ve} ujulu otpadne 5 do 10 varoa na dan zajednicu odmah treba tretirati kako


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~47

bi se obezbedio uzgoj zdravih zimskih p~ela. U oktobru ili novembru, akoje prose~no na dan otpalo od 0,5% do preko 1% parazita, mora seobavezno pristupiti zimskom tretmanu. Svaku sumnju na varoozu trebaotkloniti laboratorijskim pregledom legla i odraslih p~ela.

CJPMP\LF!!NFSF!!TV[CJKBOKB!!WBSPP[F

U borbi protiv varoe danas se preduzima niz biolo{ko-mehani~kihi geneti~ko-selekcijskih mera. Od biolo{ko-mehani~kih mera koristi se: ramgra|evnjak, isecanje poklopljenog trutovskog legla, uklanjanje prvog i za-dnjeg legla, uklanjanje celog poklopljenog legla, formiranje novih rojevabez legla, blokiranje matice za 20 - 30 dana i sli~no, dok u geneti~ko-selekcijskom pogledu pristupa se pra}enju higijenskog i negovateljskogpona{anja p~elinjih zajednica sa merama selekcije u cilju dobijanja novihlinija p~ela otpornijih na bolesti (matice otpornije na ameri~ku kugu, asko-sferozu i varoozu, odnosno SMR matice sa sposobno{}u blokiranja repro-dukcije krpelja).

CJPMP\LP.NNFIBOJ_LF!!NFSF!!TV[CJKBOKB!!WBSPP[F

Manipulativni tretman se sastoji u smanjivanju legla u infestiranomdru{tvu kako bi se spre~ila migracija ènki Varroa destructor u poklopljene}elije. Na ovaj na~in matica se ograni~ava na jedan ili dva prazna rama,koja su okruèna sa}em sa poklopljenim }elijama.

Isecanje trutovskog legla je metoda koja se moè koristiti tokomcele sezone uzgoja trutovskog legla, od aprila do jula meseca, s obziromna to da Varroa destructor 5 do 10 puta vi{e preferira trutovsko leglo uodnosu na radili~ko. Samo jedna varoa koja nije uklonjena sa trutovskoglegla do kasnog leta moè dati preko 70 potomaka. Isecanje sektora strutovskim leglom nije se pokazalo mnogo uspe{no, jer je za njega potre-bno vi{e truda i sa}e se o{te}uje. Bolji rezultati se postiù kada se isekusamo poklop~i}i na }elijama s trutovskim larvama. To treba uraditi tako|eprvih dana posle poklapanja larvi.

Ram gra|evnjak moè da se pripremi i primeni u raznim varija-ntama, a prema èlji p~elara. Kod njegove primene va`no je pridràvatise nekoliko uslova:

o Prvi uslov je kori{}enje rama gra|evnjaka stalno u toku ~itaveaktivne sezone, dok u ko{nici postoji trutovsko leglo, od aprila do jula

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~48


meseca. Utvr|eno je da kori{}enje rama gra|evnjaka samo u prole}e nijedovoljno, jer krpelji koji su ostali u gnezdu ubrzavaju proces umnoàva-nja i u jesen dru{tva imaju podjednaku infestiranost kao i dru{tva kodkojih uop{te nije primenjivana ova biolo{ko-mehani~ka metoda borbe pro-tiv Varroa destructor.

o Drugi uslov je da se ram gra|evnjak postavlja u sredinu legla inikada na periferiju legla. Nakon dve do tri nedelje vade se, uglavnomtrutovskim leglom popunjeni okviri i pretapaju. Bolji rezultati se postiù pri-menom dva gra|evnjaka po zajednici koji se isecaju naizmeni~no svakih7 do 10 dana. Uklanjanjem trutovskog legla iz tri gra|evnjaka po sezoni(godi{nje) moguce je broj varoa u zajednici smanjiti do avgusta mesecaza vi{e od 50%, tako da se dobija vi{e vremena pre prvih hemijskih tre-tmana (nakon kasne {umske pa{e). Primenom gra|evnjaka u borbi protivvarooze postiè se i smanjenje rojidbenog nagona p~elinjezajednice.Uspe{na primena ove metode zavisi od osmi{ljenog plana,odnosno strategije kojom p~elar usmerava ènke varoe u pripremljenuzamku i pomo}u koje prati dinamiku zaraènosti dru{tva na p~elinjaku.

Stvaranje novog ambijenta za varou podrazumeva:o uklanjanje, bez izuzetaka, svih okvira sa trutovskim }elijama na

sa}u u plodi{nim i medi{nim nastavcima ko{nice. Ovo stanje treba pe-rmanentno odràvati i pri svakom vrcanju meda obavljati kontrolu i ramovesa trutovskim leglom odstranjivati;

o p~elinjim zajednicama obezbediti dovoljno praznih ramova sa tru-tovskim }elijama koje }e matica zale}i neoplo|enim jajima. Najefikasnijese pokazala metoda rada sa jednim ili dva rama gra|evnjaka po matici;

Upotreba gra|evnjaka daje dobre rezultate samo u godinama savrlo povoljnom pa{om i klimatskim prilikama, tj. u vreme povoljnih uslovaza izgradnju sa}a. Naime, i u ovakvim uslovima ram gra|evnjak raciona-lno je upotrebiti tri puta i to sa napomenom da je efekat mnogo bolji prisrednje jakoj pa{i, jer tokom jake pa{e, trutovsko sa}e biva iskori{teno zasme{taj nektara i matica u njega ne stigne da poloì neoplo|ena jaja.Zato je opravdano ram gra|evnjak koristiti od samog prole}a, a pri slabi-jim klimatskim uslovima i pri slaboj pa{i njegovu upotrebu treba izostavi-ti. Pri uslovima slabe pa{e preporu~ujemo isecanje poklop~i}a nazatvorenom trutovskom leglu, istresanje trutovskih lutki, ispiranje sa}avodom i ponovno vra}anje sa}a u ko{nicu. Ovakvi okviri mogu posluìtiza izvo|enje vi{e generacija trutova, ~ak i u vreme kada p~ele rado negrade sa}e. Osim toga, ovakvi ramovi se mogu koristiti i kao rezervni


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~49

ramovi sa trutovskim sa}em koji se mogu upotrebiti ve} slede}eg prole}a.Jedna od mehani~ko-biolo{kih (biotehni~kih) metoda u borbi protiv

varooze jeste i upotreba trutovskog "mamac" sa}a za hvatanje varoe (slika1), koja visoku efikasnost postiè u zajednicama bez legla i tokom pa{nesezone moè biti dobra metoda za spre~avanje rojenja. U ovu svrhu sekoriste TIT-3 ramovi koji predstavljaju ram-zamku, a stavljaju se u jakadru{tva ~etiri nedelje pre po~etka rojenja. Ovi ramovi se ume}u izme|uokvira sa leglom. Osam dana od dana umetanja TIT-3 rama u ko{nicuosloba|a se jedno od tri polja, tj. u njemu se izreè svo sa}e koje sup~ele izgradile, pa se nakon toga TIT-3 ram rotira za 180o i stavlja naisto mesto.

Sedam dana od prvog pregleda pri-stupa se rezanju slede}eg od dva pre-ostala polja i to onog sa najve}omkoli~inom zatvorenog legla. OVO JETRENUTAK PRVOG UNI[TAVANJAKRPELJA.

U tre}em pregledu koji se obavlja posle sedam dana u odnosu nadrugi pregled uklanja se svo zatvoreno leglo. Ciklus se ponavlja dok po-stoji trutovsko leglo. Naime, ram-lovac (zamka, mamac) je okvir sazaleènim, mladim, nepoklopljenim leglom na sredini sa}a koji se dodajep~elinjoj zajednici sa prethodno oduzetim celokupnim leglom. @enke krpe-lja sa svih p~ela u ko{nici se usmeravaju u }elije otvorenog legla i biva-ju poklopljene. Nakon poklapanja legla, ram-lovac odstranjujemo iz ko{nicei stavljamo u sanitarnu ko{nicu, gde ga uklju~ujemo u tretman sa mravljomkiselinom. Ova metoda se primenjuje od po~etka maja sa ciljem smanji-vanja broja varoa u mladim zajednicama. Trutovsko sa}e za hvatanjevaroa se dobija preve{avanjem ve} izgra|enog trutovskog sa}a u ramove,ubacivanjem trutovskih satnih osnova ili dodavanjem gra|evnjaka.Nepoklopljeno trutovsko leglo sa varoama u njemu se skida i topi.Jednokratnom upotrebom ove metode moè se eliminisati do 80% varoaiz p~elinje zajednice.

Biotehni~ke mere suzbijanja varoe su jo{ i formiranje mladih zajed-nica i ve{ta~kih rojeva, {to doprinosi spre~avanju rojidbenog nagona. Ujesen i u leto moè se pristupiti rasturanju proizvodnih zajednica, {to je

Tmjlb!2;!|fnb!sbnb!UJU.4!)Cptdb-!2::5*

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~4:


jedna od nu`nih mera za saniranje jako napadnutih i oslabljenih zaje-dnica. Nukleusi i ve{ta~ki rojevi mogu se efikasno obraditi, 3 do 4 nede-lje nakon formiranja, mle~nom kiselinom ili primenom perizina pre pokla-panja legla. Ostale metode iz ove grupe, iako daju dobar rezultat (prive{ta~kom razrojavanju infestiranost se smanjuje za 35%, a pri isecanjutrutovskog legla 2 - 3 puta u toku sezone - za 60%), ne preporu~uju sezbog dodatnog ulaganja rada i materijalnih sredstava, ali i zbog smanjenjaja~ine i produktivnosti p~elinjih dru{tava. Seoba p~elinjih zajednica jezna~ajna fizi~ka metoda u borbi protiv varoe jer pri seljenju uznemirenep~ele podiù temperaturu u ko{nici i do 41, {to uslovljava obaranjeparazita sa p~ela na podnja~u, ali i uginu}e varoozom i akarozomo{te}enih p~ela {to povoljno uti~e na zdravstveno stanje p~elinjih zaje-dnica.

Osun~avanje ko{nica doprinosi pove}anju temperature i do 37 uleglu, {to nepovoljno deluje na ìvotni ciklus ènki varoe, jer u potpuno-sti prestaju sa polaganjem jaja, dok ve} poloèna jaja varoe uginjavaju.

Podizanje p~ela na platformu povoljno uti~e na razvoj dru{tva sjedne strane, kao i na smanjenje broja parazita u leglu, s druge strane.Ko{nice postavljene na platforme visine 60 do 70 cm imale su manji ste-pen infestiranosti krpeljima, dok su ko{nice postavljane na platforme od 3metra iznad povr{ine zemlje, postizale vrlo efikasnu biolo{ku ravnoteù,maksimalan razvoj zajednice (do 6 kg p~ela), eliminaciju rojidbenog na-gona i zna~ajno visoke prinose.

Kori{}enje rama gra|evnjaka, isecanje poklop~i}a poklopljenog tru-tovskog legla i upotreba trutovskog "mamac" sa}a za hvatanje varoe sumetode koje imaju niz prednosti u odnosu na druge postupke mehani~ko-biolo{ke i hemijske borbe protiv varooze:

ne uti~u negativno na p~ele i leglo, ne naru{ava se primarnapodela rada me|u radilicama,

isklju~uju opasnost zaga|enja p~elinjih proizvoda reziduamaraznih hemijskih supstanci koje se mogu koristiti u hemijskoj kontrolivarooze,

omogu}avaju dobijanje dodatnih koli~ina voska, ne zahtevaju ulaganje dopunskih sredstava za njihovu primenu.U poslednje vreme se sve ~e{}e, u borbi protiv varooze, prime-

njuje i biofizi~ki metod - zagrevanje legla. Tabor i Ambrose (2001) su usvom eksperimentu sme{tali p~ele u dve inkubacione komore sa kontro-lisanom temperaturom i relativnom vla`nosti vazduha. Tretman je, u toku


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~51

5 dana, izvo|en na temperaturama od 220C, 350C i 400C. Na maloj uda-ljenosti od dna test kutije, koja je sme{tana u inkubacionu komoru,postavili su metalnu mreù, kroz ~ija okca su mogli propasti jedino krpelji,a na samom dnu se nalazila kartonska podloga, prevu~ena gelom, na kojusu se oni lepili. P~ele infestirane varoom su iz svojih dru{tava preno{eneu transportne kutije, koje su preko vinilnih cevi bile povezane sa test kuti-jom. Prelazak p~ela iz transportne u test kutiju je podstican svetlo{}u.Prelaz iz jedne u drugu kutiju je prekidan kad bi u test kutiju pre{lo 50p~ela. Ukupan broj krpelja je odre|en centrifugiranjem p~ela u 95%-omalkoholu, kome je dodavan broj krpelja otpalih u eksperimentu i broj krpe-lja koji je, eventualno, zaostao na p~elama. Najvi{i stepen otpadanja krpe-lja je prime}en u toku prva dva dana zagrevanja do temperatura od 350Ci 400C pri ~emu je zagrevanje od 400C izazvalo najintenzivnije otpadanjekrpelja. S obzirom na dobijene rezultate, u daljem radu je potrebno ispi-tati ovaj proces na ~itavim p~elinjim dru{tvima u njihovim ko{nicama.

Huang (2001) je u svojim eksperimentima tako|e koristio tempe-raturni tretman protiv varoe i to u samim ko{nicama. U osnove sa}apostavljao je greja~e (~eli~nu ìcu), koji su uz pomo} baterije (12 V, 6 A)uronjeni u osnovu voska (slike 2 i 3). Kroz svaki ram ìca je prolaziladvanaest puta. Na ovaj na~in pripremljena dva rama, autor je stavljao uko{nicu sa p~elinjim dru{tvom koje ranije nije bilo tretirano hemijskim sred-stvima protiv krpelja. Radilice su na ovim osnovama izgradile trutovske}elije, koje su normalno poklopljene i u kojima su se na{li krpelji. Pu{ta-njem struje kroz ìce (greja~), pri sredinskoj temperaturi od 270C iprose~nom otporu od 1,8 ?, za 5 minuta dostignuta je temperatura od

450C na kojoj je smrtnost krpelja bila59%. U drugom testu, pri sredinskojtemperaturi od 320C i prose~nomotporu od 2 ?, bilo je potrebno 7,5minuta da se dostigne temperaturaod 430C, koja je odràvana 3 minu-ta, nakon ~ega je smrtnost krpeljabila 100%.

Tmjlb!3;Ivboh!)3112*!tb!bqbsbuvspn!{bufnqfsbuvsoj!usfunbo!qspujwwbspf!v!tbnjn!lp|ojdbnb

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~52


Krpelji neizloèni povi{enoj temperaturi, pokazali su prirodni stepen morta-liteta (9,5%). Problem u ovom eksperimentu predstavlja topljenje voska ublizini greja~a, {to se moè prevazi}i kori{}enjem ìce uronjene u termo-otpornu plastiku. Ovaj metod koji je u laboratorijskim uslovima pokazaovisoku efikasnost, trenutno se ispituje na terenu, kako bi se odredilo dali je dovoljan za suzbijanje varoe i preìvljavanje p~elinjih dru{tava tokomzime. Fizi~ke metode daju dobre rezultate, ali samo one nisu dovoljne zaefikasnu borbu protiv varooze. Zbog toga se one mogu preporu~iti kaodopunske mere i treba ih imati u vidu pri odgoju p~elinjih dru{tava.

TFMFLDJKB!!NFEPOPTOF!!QDFMFJ!!PUQPSOPTU!!OB!!Wbsspb!!eftusvdups

Negovateljsko pona{anje p~ela prvi su 1987. godine opisali Pengi saradnici kod vrste Apis cerana, kao mehanizam rezistencije na varou(Peng i sar., 1987). Prema ovim istraìva~ima, negovateljsko pona{anje jekompleksna osobina ~iji je cilj uklanjanje i ubijanje parazitskog krpelja,Varroa destructor (jacobsoni), a sastoji se od samo~i{}enja od krpelja(auto~i{}enje, samonega, li~na nega), tzv. ~ista~kog plesa, ~i{}enjaotvorenih infestiranih }elija legla i grupnog ~i{}enja (uzajamno ~i{}enjeinfestiranih p~ela radilica). Kao rezultat negovateljskog pona{anja i~i{}enja infestiranih otvorenih }elija radili~kog legla od varoe, kolonijep~ele Apis cerana su sposobne da se potpuno oslobode prisustva ovogparazita i da tako obezbede sebi preìvljavanje (Peng i sar., 1987). Oviistraìva~i su tako|e zapazili da je negovateljsko pona{anje kod Apis me-llifera minimalno zastupljeno i da ova vrsta medonosne p~ele nije sposo-bna potpuno da elimini{e krpelje iz svog dru{tva. Me|utim, trebanapomenuti da je jo{ 1982. godine Taber III, pratio negovateljskopona{anje evropske medonosne p~ele isti~u}i da se ono nikako ne smezanemarivati, bez obzira na intenzitet njegove ekspresije.

UU SSUUSSRREETT EEVVRROOPPII ............................................................................................................................................

Documents

Pcelarenje Za Buducnost