Pravila Za Uspesno Pcelarenje

7/25/2019 Pravila Za Uspesno Pcelarenje

1/14

PRAVILA ZA USPENO PELARENJE

Rendi OliverU mojim lancima iznosim hroniku linog procesa samoobrazovanja do trenutka kada sam

postao uspean pelar to je znatno tee biti nakon invazije varoe. Skretanja tokom uenjabila su brutalna bilo je momenata kada sam mislio da sam najgori pelar na svetu (premda jeovaj oseaj brzo nestao kada sam upoznao druge pelare. !bog toga ovaj lanak posveujem

pelarima poetnicima" koji su esto obasuti kontradiktornim savetima o #pravom$ nainupelarenja.

Saveti pelarima poetnicima%vog prolea" kao i ranijih godina" odrao sam prilian broj pelarskih radionica poetnicimai #rekreativcima$ (ranije nazivanim #hobistima$. %vi pelari #dave$ se u in&ormacijamasakupljenim sa interneta o tobonjem #pravom$ nainu uzgajanja pela. 'aalost" oni nemajudovoljno iskustva da bi znali u ta da poveruju" dok" s druge strane" dugogodinji iskusni

pelari kolutaju oima na svaki predlog koji bi uneo novine u pelarstvo.ma jedna stara izreka koja kae da ukoliko elite da dobijete konaan odgovor na bilo koje

pelarsko pitanje" samo treba da pitate pelara sa dvogodinjim" ili trogodinjim" iskustvom"poto oni sa najveim stepenom iskrenosti razmatraju svoje znanje o pelarstvu (i spremni suda prue savete ostalima. 'a kraju krajeva" veina nas je beznaajna pred injenicom da se

pelarsko iskustvo stie doivotno" da je puno iznena)enja" i da je u najveoj meri odre)eno*ar&ijevim zakonom.

'ajbolji nain da se naui pelarenje jeste rad sa iskusnim mentorom koji godinama uspenouzgaja pele u vaem kraju. +a bih potraio nekoga ko je otvoren prema grekama koje jeinio" i ko se vie puta podizao iz velikih udesa. ,akvi pelari generalno nisu najglasniji

samo-promoteri" ali evo korisnog saveta svaki pelar koji dri do sebe ima svakog proleapele za prodaju. 'ajvei problem sa zdravim rezimljenim zajednicama jeste kako ihsauvati od rojenja" a relativno je lako za svakog dobrog pelara da utrostrui broj svojihkonica ukoliko to poeli.
http://3.bp.blogspot.com/-Zy-nQDGOpSA/UqUPOay9LXI/AAAAAAAAA1A/UGXgdCHpXUE/s1600/PRAVILA-1.jpg


2/14

Rendi Oliverpelari sa vie od 500 pelinjih zajednica u Severnoj Kaliforniji. Selisvoje konice na opraivanje, proizvodi matice, paketne rojeve i med. Iza sebe

ima 0 !odina praktino! pelarsko! iskustva. "ored to!a, ima diplomu osnovnihi master studija iz biolokih nauka. #edovni je kolumnista uveno! asopisa

American Bee Journal. $ svojim tekstovima istra%uje, analizira svoja iskustva iiskustva i informacije iz celo! sveta, kako bi razvio reenja za savremenepelarske probleme. $re&uje svoj sajt '''.scienti(cbeekeepin!.com, vredanizvor informacija za sve pelare, od poetnika do profesionalaca, sa koje! je uzsa!lasnost autora ovaj lanak i preuzet. )odinama unazad, kroz svoje tekstove ina brojnim predavanjima i radionicama, sa pelarima nesebino deli svojezavidno pelarsko znanje i iskustvo.

Pelar!i "ali#an$U mnogim oblastima koje sam poseivao uvek se na)e po koji dobronamerni i glasni#pelarski ,aliban$ koji je nepokolebljiv u stavu da novopeeni pelari moraju praktikovatineku speci&inu tehniku pelarenja (koja podrazumeva odre)eni tip konice" vrstu saa"osobine pela" vrstu tretmana krpelja" ili e" u protivnom" pretrpeti tetu. U nekim oblastimalokalni ,aliban tera novopeene pelare da se kruto pridraavaju neke vrste #/erujueg0elarenja$ insistirajai na tome da je njihova sveta dunost da isprate odre)ene speci&ine

prakse" ili" drugim reima" da veruju da e 0riroda biti dobronamerna. 1ealnost je da 0riroda ivaroa ba i nisu &ine prema pelama. 'edavno sam govorio u pelarskom klubu u jednom

kali&ornijskom regionu poznatom kao #raj za pelarenje$" iji lokalni ,aliban promoviepelarenje #bez tretmana$. straivanje sprovedeno prole godine me)u njihovim lanstvom
http://3.bp.blogspot.com/-A9mEEF5KzsM/UqUZ4i309uI/AAAAAAAAA1Q/2GpFZFNhViI/s1600/RENDY-OLIVER.jpg


3/14

pokazalo je da je est od deset pelinjih zajednica nastradalo2 Smatrao sam da nema smisla dakod optimistinih novopeenih pelara pobu)ujem oseanja promaenosti" razoarenja ikrivice koja su nastupila onda kada su njihove voljene pele skonale tako jadnom smru.3tavie" etvrtina onih koji su bili obuhvaeni istraivanjem nije planirala da pokua da se

ponovo lati pelarenja. !a mene lino" ovakva vrsta bednog ishoda je neoprostiva i uopte nije

bila nuna. Ukoliko poklonite poverenje nekoj vrsti neproverene metode za tretiranje varoe"mogu li barem da vam sugeriem da nadgledate nivo opadanja varoe i da imate rezervni plan.Svake godine upoznajem stotine novopeenih pelara" i zaista uivam u njihovomentuzijazmu i oduevljenju podstaknutom novoprona)enim hobijem. 4elim im da buduuspeni u svojoj novoj avanturi. 0oenta na koju elim da im ukaem jeste da nije na

poetnicima da spaavaju svet pokuavajui da uzgajaju pele bez tretmana. Svako eli dapelari #bez tretmana$ ali vi onda zaista ne uzgajate pele ako one umiru svake godine25ovoljno veliki izazov jeste da se naui pelarenje i ne treba ga initi jo veim doputajuivaroi da se nekontrolisano eta okolo. 0redlaem da se prvo nauite dobroj pelarskoj praksi"to biste i uinili kada biste poeli da uzgajate bilo kog kunog ljubimca ili stoku. 'auite dasvoje pele odrite u ivotu i zdravlju tokom nekoliko godina" a onda moete da oekujete

neto vie. 'e biste dozvolili svom psu ili maki da pati od neke zastraujue in&ekcije" pazato biste onda dopustili svojim pelama da uginu na neki slian uasan nain6 *oj savetnovim pelarima je da se opuste" i da uivaju u gajenju pela to je jedna od najdivnijih inajugodnijih stvari koje ete ikada raditi" i odlian nain da budete u stalnom kontaktu sa

prirodom. majte uvek na umu da je pelarenje prosto jo jedan oblik uzgajanja ivotinja. 'avama je odgovornost da brinete o svojim obavezama" a realnost je takva da pele ponekadamogu iziskivati vau pomo u sluaju da im ponestane hrane ili ako varoa krene nemilosrdnoda ih pustoi. 7oristie im pomo u tekim trenucima. 0a dobro" siguran sam da sam ovimuvredio samo nekolicinu pelara" ali s obzirom da ni ja nisam nita manje uvre)en"dopustiete" molim vas" da nastavim da srljam jo vie2

Pet %o#ia&eni' (a#l%da o pelama

Za#l%da #r) *+ ,a &e priroda -ina$ premapelama0riroda nema &avorite" i pele moraju da se takmie na sveukupnoj evolutivnoj utakmici.

*noge biljke proizvode toksine nektare i polene (zapamtite da medonosna pela nije nastalana tlu Severne 8merike" i da ne moe prepoznati nae otrovne biljke. U mojoj oblasti"recimo" postoje dve ekstremno otrovne biljke koje mogu opustoiti nae pelinjake. Slinotome" polen nekih biljaka moe imati neodgovarajuu nutritivnu vrednost za nae pele" aneke vrste meda mogu biti neadekvatna zimska rezerva hrane pelama. Suprotno onome to bineko mogao pomisliti" postoje primeri gde pele zaista bolje preivljavaju kada se prihranjuju

polenskim zamenama ili preienim eernim sirupom" od onih koje zavise odneodgovarajue prirodne hrane.


4/14

Za#l%da #r) .+ ,a pele % prirodi /ive %#la/entv%

!ajednica koja je uginula usled zaraenosti varoom i virusom de&ormisamih krila (&otoscienti&icbeekeeeping.com

9okalna populacija pela pogo)ena je nedostatkom prikladnih upljina i" veoma esto"nemogunou da uskladiti dovoljno meda da preivi zimu. Uz to" virusi i ostali paraziti

(naroito varoa esto dodatno iscrpljuju stresirane zajednice pela. :ak i pod najboljimuslovima" priroda je brutalna prema pelama. ;ajde da zamislimo prirodni raj sa stabilnom

populacijom zajednica" oslobo)enih ljudskog uticaja. ,okom idealnog prolea" svakazajednica e se barem jednom rojiti" to znai da e se broj pelinjih drutava privremeno vienego udvostruiti. 8li poto je populacija stabilna (ne menja se znatno broj drutava u prirodiod godine do godine" samo e poetni broj zajednica preiveti do narednog prolea. 0rostamatematika kae da e u najboljim moguim uslovima" u stabilnoj populaciji" polovinazajednica nestati svake godine. *oj zakljuak glasi ne tucite sebe ukoliko izgubite nekolikozajednica.
http://2.bp.blogspot.com/-9Ow9v6pjSAs/UqUbFhAFq3I/AAAAAAAAA1c/GN8XOWTD-h0/s1600/rules01.jpg


5/14

Za#l%da #r) 0+ ,a pele ne vole'emi!ali&e$

0ele uginule zbog izgladnelosti (&oto


6/14

Suprotno upornim navo)enjima nekih #pelarskih ,alibana$" izgleda da pele ne pridajumnogo znaaja injenici koju ste im konicu ili vrstu saa obezbedili kako biste ih uzgajali.0re nekoliko godina" video sam konice jajastog oblika napravljene od )ubrivom naljemaneslame" sa zaobljenim ramovima od per-ploe" koje su bile nahvaljene kao #najprirodniji$nain za uzgajanje pela ma dajte molim vas2 8ko mogu da kaem" tip konice koji koristitene zanima pele nita vie od toga kojom bojom ste ih o&arbali. Stil i tip konice vieodslikava pelareve estetske poglede nego to predstavlja &aktor uspenosti u pelarenju. =ase lepo slaem sa lokalnim pelarima sa top bar konicama ili /areovim (>arre konicama?sa mreastim ili zatvorenim podnjaama? sa krovovima prilago)enim seleem pelarenju ili

bakarnim nagnutim krovovima kakvi se mogu videti u engleskim vrtovima? sa konicama od

kedrovine ili stiropora? sa dubokim" srednjim ili #dambo$ ramovima? sa malim elijama"velikim elijama ili saem izgra)enim bez satnih osnova? sa zagovornicima organskog

pelarenja ili onima koji koriste sintetike miticide. Sa svakim ponaosob2 Svaka od ovihgrupa ponekada ima zdrave konice" ali je svaka iskusila i kolaps pelinjih zajednica. 7ada je

priroda dobronamerna i prui obilnu pau" ne postoji taj koji ne bi mogao uspeno da pelari?a kada do)u teka vremena" bolji pelari prodaju pele ucveljenima. zabrao sam da posvetim

panju onim tihim pelarima koji prodaju pele i med godinu za godinom2 9ino" uspehpripisujem pre dobrim zajednicama i odgovarajuem ekonomisanju" nego bilo kakvojnaroitoj konici" tretmanu" ili &ilozo&iji. 0ridruite mi se" a ja u vam rei sva #pravila$ zauspeno pelarenje.Sa moje take gledita standardne 9angstrotove konice su #standardne$ poto su izdraletest vremena tokom vie od @AB godina. /erujte mi" da je neto bolje bilo izmiljeno"komercijalni pelari bi ga prihvatili istog trenutka2 7oristite tagod elite top bar konice(trenutna prolazna moda sa prozorom predstavljaju zadovoljstvo poetnicima koji samo eleizbliza da posmatraju kako pele grade sae. *e)utim" ukoliko vas interesuje ugodnost u

pelarenju" i maksimalni prinosi meda" ja bih onda poeo sa standardnom konicom sa @B-ramnim ili C-ramnim telima za plodite.

Za#l%da #r) 4+ ,a &e prirodno pelaren&e$

ne2to novo
http://3.bp.blogspot.com/-qJYTNd5RX7s/UqUbbiXGeWI/AAAAAAAAA1s/uRflV1KFKpM/s1600/rules03.png


7/14

*ark i *elani ne tretiraju varou hemikalijama. 0itanje je da li bi imali uspeha na drugoj

lokaciji (


8/14

0olaznici kurseva koje sam drao poetnicima uzgajali su pele u svakakvim konicama. Uhvatio sam trenutak kada suapsolutni poetnici" 7ent i 7atrin ;iton" po prvi put" obazrivo i sa uzbu)enjem" razgledali sae iz njihove top-bar konice.zuzetan prizor za nekoga ko to nikada ranije nije video (&oto


9/14

je izvriti pojedinano" tamo gde postoji potreba za tim. 7onaan evolutivni rezultat biepotpuno isti ukoliko dopustite da neka zajednica ugine" tako da je bolje da uzmete med negoda uzgajate leeve. !a mene lino" celokupno dobro pelarsko ekonomisanje svodi se naodravanje pelinjih zajednica ivim i zdravim.

7ra&n&i i'od (a#l%daSmatram da je od najvee vanosti da svesno preispitam svoje sopstveno miljenje i

pretpostavke" kako bih izbegao srljanje u udobno samozadovoljovanje mislima i navikama.Ukoliko sam vas isprovocirao svojim odgovorima na gore navedene zablude" onda etemoda i moi da postanete bolji pelar.

Pravila$ (a %pe2no pelaren&e0elari su tradicionalno skloni uivanju u cepidlaenju oko detalja vezanih za pelarsku

praksu" ali od takvog detaljisanja vrlo malo koristi imaju poetnici" koji samo ele da nauekako da nekoliko konica sa pelama odre u ivotu. U tom smislu" izlazim pred vas sa etiriopta pravila za pelarenje koja se tiu onoga to sam ranije nazvao #:etiri jahaa pelarskeapokalipse$ glad" hladnoa" kuga i otrovi. ;ajde da se pozabavimo svakim od njih

ponaosob.

Pravilo #r) * 6 Pelama &e potre#no cve8e

Eacelija (&oto /eroljub Umelji0ele zavise od dobre pae" a ako je ona siromana razbolee se ili e uginuti. %bradio samovu temu do detalja u knjizi Eat =ees i brojnim lancima. majte na umu da zdravlje pelinje
http://4.bp.blogspot.com/--7SGq1NTfLA/UqWHka0NCEI/AAAAAAAAA2M/pA8u-MTyVW8/s1600/facelija-1920x1080.jpg


10/14

zajednice gotovo u potpunosti zavisi od kvaliteta ishrane" a polen je verovatno najvanijiizvor hranljivih sastojaka (pre svega" proteina.4eleo bih da naglasim tri stvari@. %dgovor imunog sistema pela na patogene" s naglaskom na viruse" zavisi od toga dali su u njihovoj ishrani zastupljeni odgovarajui proteini. !aprepaujue podatke o ovoj temi

nalazimo u nedavnom istraivanju koje je sprovedeno u 0elarskoj laboratoriji u ,uskonu(8rizona" S85. 'aunici su izmerili nivo prisustva virusa de&ormisanih krila unovoizvedenim odraslim pelama. !atim su ih smestili u kaveze izlaui ih jednom od tri

proteinska reima ishrane u njihovoj ishrani uopte nisu bili zastupljeni proteini" ili suhranjene polenskim zamenama" ili istim prirodnim polenom. 1ezultati su bili prosvetljujui27od pela koje uopte nisu hranjene proteinima nivo prisustva virusa de&ormisanih krilauveao se ak FBB puta" kod onih hranjenih polenskim suplementima je u prvi mah skoio pa

je onda poeo da opada" dok je kod pela koje su konzumirale polen bio ravan nuli. %virezultati neoborivo dokazuju injenicu da je novoizvedenim pelama izuzetno vano da naraspolaganju imaju odgovarajue koliine kvalitetnog polena.G. ,okom prolea i leta" prosena duina ivotnog veka pela na kojima nije parazitirala

varoa ili nozema bila je oko HI dana" ak i kraa" ukoliko jesu parazitirali. ,o znai da seitava populacija u jednoj zajednici $preokreneJ za samo pet nedelja2 ,o je otprilike KBBgrama pela koje je neophodno odgajiti svake nedelje" to znai da je svakoj zajednicineophodno KBB grama polena nedeljno samo da bi se odrala brojnost populacije (konverzija

polena u masu pela moe da se izrazi odnosom @@H. 5a bi uspeno prezimila u hladnijim regijama" zajednica mora da ima zalihe polenakrajem leta i poetkom jeseni kako bi mogla da odneguje kvalitetne $zimske peleJ" i kako biuskladitila dovljno polena za negu legla koje poinje da se &ormira ve sredinom zime.

Pra!tino pravilo #r) *+ ,o#ra perlar!a pra!apodra(%meva da !o2nice dr/ite tamo 3de ima p%no #il&a!a% cvat%9 ili da i' pri'ran&%&ete 2e8ernim ir%pom ipolen!im %plementima9 %!oli!o to #%de #ilo neop'odno)

Pravilo #r) . 6 O#e(#edite pelamao%nan% i topl% pava8% o#%*edonosne pele vode poreklo iz tropskog pojasa i mogu da preive u umerenim regijama

jedino ako na rspolaganju imaju toplu" suvu upljinu u kojoj e &ormirati gnezdo i uzgajatileglo. ;ladnoa izaziva stres kod pela" skrauje njihov ivotni vek i slabi njihovu otpornostna bolesti.0ele koriste med kao pogonsko gorivo za generisanje toplote koja im je neophdna da zagrejuspavau sobu izuzuzetno je vano da imaju rezervu $lo uljaJ u obliku saa sa uskladitenim

medom na peri&eriji gnezda.


11/14

0elinje zajednice imae koristi ukoliko je konica izloena suncu (osim ako spoljanjatemperatura premauje temperaturu u zoni legla. !ajednice koje se u njima nalaze imaemanje problema sa varoom" nozemom" krenim leglom i malom koniinom bubom" a izimovae bolje. ,ako)e" smatram da je sa zajednicama izloenim suncu mnogo lake raditi"

jer ubadaju daleko manje od onih zaklonjenih hladovinom (veoma vana stavka za poetnike.

=ilo bi idealno ukoliko biste ulaz u konicu okrenuli prema jutarnjem suncu. 'a taj nain"obezbedili biste da ulaz bude blizu zimskog klubeta" da bi pele mogle brzo i lako da izlete"kada im se za to bude ukazala prilika./rsta" veliina" oblik ili boja stanita nisu od tolike vanosti sve dok je u njemu suvo" a nevlano. 7lube se obino pomera na gore" vertikalno" koristei strujanje toplog vazduha" pa e"stoga" pele donositi vie meda i bolje zimovati u nastavljaama nego u horizontalnimkonicama.

Pra!tino pravilo #r) .+ U(3a&a&te pele % %!im telimado#ro i(lo/enim %nc%) :%dite %3%rni da 8ete %ve! imatidovol&no a8a p%no3 meda !o&e 8e pelama ta&ati narapola3an&% !ao 3orivo (a odr/avan&e toplote % (a&ednici)

Pravilo #r) 0 6 S%(#i&a&te para(iteU seriji lanaka pod naslovom =olesne pele detaljno sam opisao kako pele stalno prolazekroz evolutivne promene imajui kao domain posla sa nedavno prenetim parazitima" snaglaskom na varou i s njom povezane viruse. /eliki napredak je ostvaren razvijanjem na

parazite otpornim linijama pela ovde mislim na ruske pele i linije sa izraenimhigijenskim ponaanjem koje su selekcionisane u 9aboratoriji =aton 1ud. %be ove linije

pela uspevaju da preive bez ikakvih zdravstvenih tretmana protiv parazita. ma" tako)e" ijako puno pelara koji uspeno uzgajaju regionalno prilago)ene i na parazite rezistentnezajednice (o ovome u pisati u bliskoj budunosti.*nogi manji pelari u oblastima pod slabijim pritiskom varoe mogu da uzgajaju prirodno

rezistentne pele bez tretmana" uz zadovoljavajui stepen preivljavanja zajednica. 5anaspostoje brojni prirodni tretmani koji su savim e&ikasni u dranju varoe pod kontrolom%no to preporuujem svakome" jeste da nadgleda stepen prisustva varoe i da pomognesvojim pelama ukoliko ne mogu same da iza)u na kraj sa parazitom. /i ste" naprosto"odravanjem varoe na niskom nivou ostvarili vie od polovine pobede u borbi za zdravljevaih konica. nemojte da izgubite iz vida injenicu da je nivo prisustva varoe u vaimkonicama prilino nepredvidljiv. +edino pravovremenom kontrolom moi ete sebe i svoje

pele da sauvate od niskih udaraca varoe.


12/14

Pra!tino pravilo #r) 0+ Pelarite (a&ednicama !o&e %otporne na varo%) Nad3leda&te redovno nivo n&eno3pri%tva % !o2nicama; Poe3nite (a $prirodnim

tretmanima< %!oli!o &e to neop'odno)

Pravilo #r) 1 6 I(#e3ava&te otrove/e nekoliko puta sam spomenuo da bi trebalo izbegavati prirodni toksini polen i nektar"mada je unos ovakvih materija relativno retka pojava. *nogo vie problema zadaju sintetiki

pesticidi" a jo vie tetna isparenja koja pela pokupe iz vazduha i vode. 0oljoprivredni

pesticidi uvek su bili bauk za pelare.Dotovo LA hiljada tona insekticida i &ungicida se svake godine primeni u S85" a mnogi odnjih su toksini za pele. 7omercijalni pelari su davno osetili ta znai biti #zapraen$" jer su

pronalazili gomile uginulih pela ispred opustoenih konica. 5anas su posledice jopodmuklije.+o tri problema su se javila kada je stigla varoa pelar koji koristi hemikalije" sinergija(zdrueno dejstvo pesticida i sistemici. 1asprivanje pesticida poga)a izletnice" a zajednica

bi mogla da nadoknadi takav gubitak" ali ako ove pogubne hemikalije prona)u svoj put dolegla u konici" onda je to neto mnogo ozbiljnije i tetnije.Sve se promenilo kada su pelari poeli namerno da primenjuju sintetike miticide direktno usame konice. /eina ovih hemikalija se gotovo istovremeno zadrava u sau" odakle prelazedalje na leglo i pele" gde se ostaju tokom dueg perioda. *e)utim realnost je jo gora"razliiti miticidi mogu sinergijski" jedan s drugim" da proizvedu jo veu toksinost. 3teta se

jo vie uveava kada pelari poveaju nivo otrova u sau viekratnom upotrebom sintetikihmiticida.Sledei potencijalni problem jeste pojaano korienje sistemskih insekticida koji dospevaju u

polen i nektar. 7ada se propisno koriste" sistemici su blagoslov za pele" ali nam (opet saegovori da ponekad mogu da proizvedu probleme. 5udi /u (+udM >u je prouavala uticaj

prisustva toksine smee miticida i sistemika u zoni legla (radi se o zajednicama sakomercijalnih pelinjaka na stepen uginua i razvoja pelinjih larvi" kao i na dugovenostodraslih pela. 'ije iznena)enje da su i leglo i pele patili. /u zakljuuje" #zloenost pela

reziduima iz saa sa leglom moe da se odrazi na zdravlje celokupne zajednice" poto matice iradilice nee biti sposobne da udovolje zahtevima proizvodnje legla" kao ni da odre resurseneophodne sa opstanak brojne populacije.$ ne samo to" 5udi i njene kolege poseduju neobjavljene podatke koji sugeriu da rezidui

pesticida u konici mogu da uine pele neotpornijim na nozemu" viruse i varou. %vi nalazimogu da pomognu da se objasni zbog ega je pelinje zajednice koje se koriste zakomercijalno opraivanje tako teko odrati u ivotu2 1azgovarao sam sa mnogim pelarimaije su zajednice ubrzo odumirale nakon izlaganja insekticidima. 'ajvei problem je to serezidui veoma dugo zadravaju u sau" na tetu mnogih narednih generacija. 9oa matica jeopte mesto naeg vremena.nsekticidi" miticidi i &ungicidi su svakako glavni problem komercijalnih pelara" i verovatno

znaajan &aktor sa tetnim uticajem na zdravlje pela u seoskim" gradskim i prigradskim


13/14

oblastima. zbegavajte ih kad god da ste u prilici2 #0rirodni$ miticidi" iako stresni za peletokom same primene" ine se kao podnoljiviji izbor" a ne ostavljaju ni bolne rezidue u sau.

Pra!tino pravilo #r) 1+ Ne %potre#l&ava&te inteti!e'emi!ali&e) I(#e3ava&te i(la3an&e pela peticidima)Zamenite taro a8e)

Umeto (a!l&%!aUspeno pelarenje smo sveli na etiri opta pravila@. Uzgajajte pele tamo gde ima mnogo cvea tokom itave godine" ili im obezbedite

prihranu.G. %bezbedite im toplu" suvu i osunanu konicu.H. Suzbijajte varou kada je to neophodnoL. zbegavajte sintetike hemikalije i pesticide

!aista" uspeno pelarenje nije nita komplikovanije od toga2 Svaki savet" osim ovdenavedenih" jeste suvian i vie se tie stila nego sutine. Samo napred" uivajte u pelarenju nakoji god poelite nain" i ne obazirite se na to ta drugi misle2

Literat%ra

5eDrandi-;o&&man" D" N Ohen" P ;uang " and *; ;uang (GB@B ,he e&&ect o& diet onprotein concentration" hMpopharMngeal gland development and virus load in


14/14

>u" +N" 8nelli O*" Sheppard >S (GB@@ Sub-9ethal P&&ects o& 0esticide 1esidues in =roodOomb on >orker ;oneM =ee (8pis melli&era 5evelopment and 9ongevitM. 09oS %'P I(Ge@LFGB. doi@B.@[email protected]@LFGB

Documents

Pravila Za Uspesno Pcelarenje