PELOPONESKI RAT (431-404)

ARHIDAMOV RAT (431-421)

Prvi period rata koji je dobio ime po spartanskom kralju Arhidamu.Najznaajniji izvor je Tukidid (Peloponeski rat),i Ksenofont koji nastavlja tamo gde je Tukidid stao (411-404).Glavni uzrok rata je bilo jaanje Atine koje je pretilo hegemoniji Sparte i na samom Peloponezu.Prvi povod za rat bio je oko korkirske kolonije Epidamnosa.Korint je osnovao Korkiru,a Korkira Epidamnos.U Epidamnosu su 436. demokrate zbacile oligarhe,koji su zatraili pomo od Korkire,ali je nisu dobili,pa su se stoga obratili Korintu.Dolazi do sukoba izmeu Korinta i Korkire 435. kod Leukimne gde je Korint poraen.Korkira se obraa Atini za pomo i atinski brodovi spasavaju 433. Korkiru od potpunog unitenja.Tada Atina i Korkira stupaju u savez.Drugi povod je Potidejski incident.Potideja je bila kolonija Korinta na Halkidiku.Plaala je Atini foros,ali je 432. istupila iz Atinskog saveza.Trei povod je Megarska psefizma.Megara je strateki vaan polis za obe strane.Iz Delskog saveza je istupila 476. a odluila da pristupi Sparti zbog odluke atinske skuptine da njenim graanima zatvori luke i trite jer su ''uzorali svetu zemlju''.Spartanci kreu u ovaj rat pod parolom slobode za sve Grke i time sebi obezbeuju maksimum saveznika.Traili su od Atinjana da ukinu Megarsku psefizmu,ali su ovi to odbili.Rat je poeo napadom Tebe na Plateju 431.Arhidam je eleo da natera provokacijom Atinjane na rat.Spartanci su 431. upali na Atiku,a stanovnitvo se povlai u grad unitavajui svoju imovinu.Perikle odluuje da se narod ne bori,a da se flota upotrebi u krajnjoj nudi.Ovaj potez je imao 2 slabe strane-imovina seljatva je opustoena,a floti je data drugorazredna uloga.Napad se ponovio sledee godine i Atika je jo vie opustoena,a atinski hopliti ponovo nisu izali u borbu.Atinjani su prve 2 godine rata vodili akcije na moru.Pustoili su obale Peloponeza 430,a osvojili su Potideju 429.Zbog navale stanovnitva s Atike u Atini je izbila kuga koja je s prekidima trajala 3 godine.Perikle je zbog ovoga novano kanjen i 430. nije biran za stratega.Iz tog razloga Sparta alje 430. poslanstvo da pregovara o miru,ali zbog tekih uslova mir ne biva prihvaen.Perikle biva izabran za stratega 429,ali iste godine umire od kuge.U Atini dolazi do podele na 2 struje:jednu je predvodio Nikija (podravali su ga krupni robovlasnici),a drugu Kleon koji se borio za proirenje atinske arhee.Sparta vie nije napadala Atiku bojei se kuge,pa se okrenula sporednim ratitima.Poela je opsadu Plateje 429.Plateja je bila najistureniji atinski poloaj u Beotiji.Opsedali su je 2 godine,Platejci su se predali,a Spartanci su sve mukarce pobili,ene odveli u ropstvo,a grad su poruili do temelja.Na Korkiri i Lezbosu dolazi do oligarhijskog prevrata,pa izbija graanski rat koji se zavrava pobedom demokrata.Kleon je u Atini predvodio zanatlije i trgovce kojima je bilo u interesu jaanje Atinske pomorske drave-on eli da smiri nemirne saveznike,novano ojaa graanstvo i povede ratne operacije.U tu svrhu je uvedena eisfora-vanredni ratni porez koji su plaale 3 najvie solonske klase.Raste atinsko interesovanje za Siciliju.U Atinu stie delegacija iz sicilijanske kolonije Leontine koju je predvodio Gorgija.U pomo Leontini Atina alje 60 trijera,ali sicilijanske kolonije u Geli 424. odravaju kongres na kome reavaju da utvrde mir plaei se atinskog jarma.U bici kod Solija 426. atinska vojska s Demostenom na elu pobeuje Spartu i skida joj oreol nepobedivosti na kopnu.Do 425. osvojeni su Pil i Sfakterija,pa Sparta trai mir.U Atini jaa Kleonova ratna stranka.Nikija 424. osvaja Kiteru.Ipak,Atinjani doivljavaju najtei poraz u dotadanjem ratu u bici kod Delija 424. Spartanski vojskovoa Brasida kree preko Trakije i od Atine osvaja poluostrvo Halkidik.Ovi dogaaji dovode do primirja 423,a svaka strana je trebalo da vrati osvojeno.U bici kod Sikiona 422. ginu i Brasida i Kleon to olakava postizanje mira.NIKIJIN MIR

Sklopljen je 421. izmeu Nikije i spartanskog kralja Pleistonakta.Posle Kleonove smrti na elo radikalnog demosa je doao manje ugledni Hiperbol,ali oni gube na znaaju zbog njegove nesposobnosti.Po mirovnom ugovoru se sve vraalo na predratno stanje,a zarobljenike je trebalo vratiti u svoje otadbine.Ovim mirom nisu bili nikako zadovoljni spartanski saveznici Korint,Megara i Beotija.Ve 420. se stvaraju 2 koalicije:na jednoj strani Sparta,Korint,Megara i Beotija,a na drugoj Atina,Argos,Mantineja i Elida.Ovakvo ponaanje Sparte Atina smatra izdajnikim jer je od svih taki mira ispotovana samo ona o zarobljenicima.Odgovornost pada na Nikiju i njegovu grupu.Nikijin mir nije uspeo da rei protivrenosti u Heladi,pitanje hegemonije i borbi demokrata i oligarha.TIRANIJA TRIDESETORICE

Posle pobede kod Egospotama (405),Lisandar je krenuo na Samos da bi unitio poslednje ostatke demokratije u Heladi.Usput je svratio na dan saziva atinske narodne skuptine gde je podrao Teramenov predlog da se uprava grada poveri tridesetorici upravljaa.Tu novu vladu su inile iste oligarhijske grupacije koje su nainile prevrat 411.godine.U grupi 30-orice je veina pripadala ekstremnim oligarsima na elu sa Kritijom.Ovaj komitet sainjavalo je 10 graana predloenih od strane Teramena,10 iz ove ekstremne oligarhijske grupacije i 10 izabranih Lisandrovim pristankom.Ova grupa je u poetku pokuala uspostaviti masovniji oslonac-imenovali su 500 lica kao lanove Vea i jo toliko za razne dravne poslove,a 2000 graana je sudelovalo u sudstvu.Spisak ovih 3000 graana nije nikada objavljen,a skuptina nije sazvana nijednom za vreme njihove vladavine.Za 8 meseci vlasti pogubili su 1500 ljudi,a poeli su terorisati i bogate graane,a zbog negodovanja demosa oduzeto im je oruje.U jesen 404. umereni oligarh Teramen prelazi u opoziciju Kritiji,plaei se ustanka demosa,i to ga kota ivota.Traio je da se donese ustav nalik onom iz 411. o vladavini 5000 ljudi.Nakon toga,bivi strateg Trasibul koji se nalazio u emigraciji u Tebi,sakupio je odred od 70 ljudi i osvojio Filu,utvrenje u blizini Dekeleje.Tirani protiv Trasibula diu odred od 3000 hoplita koji biva pobeen,pa po povratku u Atinu na Trasibula,iji je odred narastao na 700 ljudi,alju odred Spartanaca kome Trasibul ubija 120 hoplita.Trasibul kree na Pirej,odred raste na 1000 ljudi,to pokazuje politiku nestabilnost i kratkotrajnost tiranije,pa su oligarsi da bi obezbedili sebi sklonite popisali stanovnitvo Eleusine i sve ih pobili.U bici kod Munihija oligarsi su poraeni,Kritija je poginuo,ekstremni oligarsi bee u Eleusinu,umereni biraju vostvo od 10 ljudi,a u Pireju se uvruju demokrate.Atinski i eleusinski oligarsi trae pomo Sparte.U susret im izlazi Lisandar s kim polazi spartanski kralj Pausanija,plaei se preteranog Lisandrovog jaanja.U Atini dolazi do prevrata,na vlast dolaze umereni oligarski koji su za sporazum sa pirejskom demokratijom.Poto nijedna strana nije pokazivala neprijateljstvo prema Sparti,Pausanija predlae mir pod uslovima da:1)obe partije prestanu sa ratnim dejstvima;2)svima se vraa imovina;3)oligarsi ostaju na vlasti u Eleusini,a ko eli moe sa njima;4)za sve politike prestupe proglaena je amnestija.Po potpisivanju ugovora su se ujedinili Atina i Pirej.Eleusinski oligarsi su se spremali za borbu i okupljeni najamnici su 401.g. pobijeni.Umereni oligarsi su se vratili u Atinu gde je uspostavljena demokratija.BEOTSKI SAVEZ

Sparta posle Carskog mira preuzima hegemoniju u Grkoj i gui sve demokratske polise u Heladi.Atina postaje centar antispartanskog raspoloenja.Pored Atine i Sparte ojaale su Teba i Halkidijski savez na elu s Olintom.S jeseni 379. izbio je ustanak u Tebi koji su pripremili tebanski izgnanici demokrate,a koji su se nalazili u Atini,na elu sa Peleopidom.Tokom noi ustanici su upali u Tebu,ubili voe oligarha,provalili u zatvor i oslobodili uhapene demokrate pozivajui narod na ustanak protiv Sparte.U saradnji sa 2 atinska stratega koja su ih ekala na granici Beotije,napali su Karmeju gde su se pod zatitom spartanskog garnizona nalazili lakonofili.Spartanci su se predali,a na predlog Epaminonde,uesnika prevrata,obnovljen je demokratski poredak,Peleopida je imenovan za beotarha,a obnovljen je i Beotski savez.Sparta je organizovala kaznenu ekspediciju 378. na elu sa Sfordijom kada su pokuali da zauzmu Pirej.Ovaj incident je rezultovao reprizu Korintskog rata,ali sa drugaijim ishodom.I sam spartanski kralj Agesilaj vodi neuspelu kaznenu ekspediciju 377. na Beotiju.Uspehe u borbi protiv Sparte treba pripisati Epaminondi i Peleopidi koji su reorganizovali tebansku dravu i vojsku,posebnu panju su posvetili obuci peadije i konjice,a osnovan je i odred ''Svete druine'' koji je plaan iz dravne blagajne i i bio je jedinica za specijalne operacije.Drugi Atinski pomorski savez je formiran 378.,a njemu su se pridruili 377. Hios,Metimna,Mitilena,Vizant i Rodos,drave sa demokratskim ureenjem.Neto kasnije se savezu prikljuuju Teba i Eubeja.Ustanovljena je zajednika vrhovna vlast.To je nateralo Spartu da bitku prenese na more.U bici kod Naksosa 376. Atina je potukla peloponesku flotu.Posle atinskih uspeha iz 375.g.,u Sparti je,uz posredstvo persijskog cara Artakserksa organizovan kongres na kom je Sparta priznala Atinski savez 374.g. Sparta nije mirovala i meala se u sukobe oligarha i demokrata u oblastima sa atinskom hegemonijom.Poto je bila preslaba,opet je traila mir 371.,a Atina je traila priznavanje Beotskog saveza,to se kosilo sa odredbama Carskog mira.Ipak,Persija je bila prezauzeta Egiptom,pa se nije mogla meati u grke razmirice.Na mirovnom kongresu 371. dolo je do sukoba izmeu predstavnika Sparte i Atine sa tebanskim beotarhom Peleopidom.Sparta objavljuje rat Tebi 371. i u bici kod Leuktre beotska vojska pobeuje spartansku,a mladi spartanski kralj Kleombrot gine.Peloponeski savez poinje da se raspada 370. Zbog jaanja Tebe Atina i Sparta 369. stupaju u formalni savez.Persija se ponovo mea pa je dolo do mirovnog kongresa u Delfima 368.,ali bez uspeha,kao i onaj u Suzi 367. jer su elje persijskog cara jedino odgovarale Beotiji.Zaotrava se sukob izmeu Beotije i Atine.Atinjani nisu hteli da povuku svoje brodove na kopno,pa Beoani upuuju 365. svoju flotu ka Bosforu.Izlaskom Vizanta,Hiosa i Rodosa 364. iz Atinskog saveza on prestaje da postoji.Beotska vojska 362. pod vostvom Epaminonde kree na Peloponez.Beotska vojska je zauzela poziciju u demokratskoj Tegeji,a Epaminonda je dozvolio neprijatelju da se koncentrie blizu Mantineje jer je eleo na taj nain da jednim udarcem srui sve antidemokratske snage u Grkoj.On je svojom reorganizovanom vojskom naterao ujedinjenu vojsku Sparte i Atine u bekstvo.Tokom ove MANTINEJSKE BITKE (362) u presudnom trenutku Epaminonda gine,a u redovima Beoana nema nikoga ko bi ga zamenio,pa u vojsci nastaje zabuna.Do pregovora o miru je dolo brzo,a zaraene strane sklapaju mir pod uslovom priznanja trenutnog stanja.Ova bitka se moe smatrati beotskim porazom,ali to Atini nije donelo prednost jer je prolazila kroz unutranju krizu.Atinska politika postaje agresivnija prema saveznicima,to dovodi do zaotravanja odnosa izmeu njih.Grka je rascepkanija nego ikada. ATINA UOI HERONEJSKE BITKE I HERONEJSKA BITKA

U Atini su 340. kao predstavnici u skuptini amfiktiona izabrani Demostenovi neprijatelji,Midija i Eshin.Eshin je predloio da se objavi II sveti rat Amfisi u Lokridi,jer su njegovi stanovnici preorali Krisejsku ravan koja im ne pripada.Skuptina prihvata Eshinov predlog,ali je Atina bila slaba,pa je 339. na sledeoj skuptini odlueno da se Filip pozove u pomo.On je krenuo na jug i 338. zauzeo Elateju u Fokidi,ugroivi tako Tebu koja je bila u dobrim odnosima s Amfisom,a ugrozio je sve grke polise koji su bili protiv odluka amfiktiona.Atina i Teba sklapaju savez 338. u koji ulaze i Eubeja,Megara,Korint,Ahaja,Akarnanija,Korkira i Lefkida,a po strani ostaju Sparta,Mesenija,Elida,Arkadija i Argos.Grke snage su razdrobljene jer je u Amfisu upueno 10000 najamnika.Atinska narodna skuptina dodeljuje zlatni venac Demostenu za zasluge iste godine,to pokazuje da Atinjani svoj poloaj ne smatraju ozbiljnim.U prolee 338. Filip prvo zauzima klanac koji vodi u Amfisu,a zatim Amfisu i Naupakt.Filip nudi mir,ali Teba i Atina ga ne prihvataju.Odluujua je bila bitka kod Heroneje 338. Makedonska vojska je brojala 30000 peaka i 20000 konjanika,a broj saveznike vojske je bio neto manji.U poetku se ratna srea osmehivala saveznicima.Na levom krilu su bili Atinjani protiv Filipa,a na desnom Tebanci protiv Aleksandra.Tebanski vojskovoa je poginuo,a ''Sveta eta'' je unitena.Ubijeno je 1000,2000 vojnika je zarobljeno,a Demosten se sa hoplitima izvukao.Filip je sve gradove Beotije sem Oropa proglasio autonomnim.Sklopio je mir s Atinom koja je predala Hersones Traki i gradove na Halkidiku,a Atinski pomorski savez je rasputen.U Korintu je 337. proglaen opti mirKLEOMEN III (235-222)

Zahvaljujui Plutarhovoj biografiji kralja Kleomena III imamo naroito dobra obavetenja o pokretima za socijalne reforme u Sparti.Kleomen je smatrao da reforme treba poeti u vreme ratnih operacija kada pod svojom komandom bude imao vojne snage.Zato je otpoeo rat sa Ahajskim savezom 228.-''Kleomenov rat''.Kleomen je potukao Ahajce u Arkadiji,ali je ahajski voa Arat uspeo da zauzme Mantineju ime su bili ugroeni gradovi u Arkadiji.To je eforima pruilo povod da ga opozovu jer su se bojali njegovih reformi,ali on novcem kupuje pristanak efora za nastavak ratnih operacija,pa je 226. kod Leukre izvojevao veliku pobedu nad Ahajcima.Posle ove pobede vojsku ostavlja u Arkadiji,a sa jednim najamnikim odredom se pojavljuje u Sparti gde odmah ubija 4 efora,a peti se sluajno spaava.Proterao je 80 najodlunijih neprijatelja reformi i pristupio je njihovom izvoenju.Izvrena je ponovna podela zemlje;putem darivanja graanskih prava broj spartijata je povean na 4000;izmenjen je nain naoruavanja hoplita.Za ove reforme Polibije je rekao da su izmenile dravno ureenje i zakonitu vlast kraljeva pretvorile u tiraniju.Radei pod parolom obnavljanja Likurgovog zakonodavstva svog brata Euklida proglaava za savladara-time su i formalno postojala 2 kralja.Organizovao je kolegijum patronoma koji su se menjali svake godine.Obnovio je staro spartansko vaspitanje i jednostavnost ivota.Ove reforme su naile na simpatije ostalih peloponeskih gradova i uznemirile Ahajski savez.Kod Hekatombejona 226. Kleomen pobeuje Ahajce.Prilikom pregovora je dogovoreno da se ujedine Sparta i Ahajski savez pod vostvom Kleomena.Arat i Ahajci nisu eleli da tako i ostane,pa su se obratili Makedoncima i raskinuli mirovni ugovor.Zbog Aratove saradnje sa Makedoncima meu Ahajcima je buknulo nezadovoljstvo,a u gradovima su zapoeti ustanci.narod se nadao podeli zemlje i ukidanju dugova.Kleomen je zauzeo Argos,Terzen,Epidaur i Hermion,a na njegovu stranu je stao i Korint.Dolazak Makedonaca je dovelo Kleomena u teak poloaj.Ptolomej Eureget,egipatski kralj,koji je ranije podravao Ahajsku ligu,pristao je da prui pomo Kleomenu,ali samo u novcu,a za taoce je uzeo Kleomenovu majku i decu.Kleomenu je bilo teko da povede borbu protiv Makedonaca jer je izneverio narod neizvrenjem radikalnih promena.Argos je digao ustanak protiv njega i lako pridobio narod nezadovoljan neukidanjem dugova.Kleomen je morao da naputa svoje posede van Lakonije postepeno.U odlunoj bici kod Selasije 221. Kleomen je doiveo poraz od Makedonaca i pobegao u Egipat.Poeo je da kuje planove o povratku u Spartu i oekivao je pomo od Ptolomeja,ali je nije dobio,tako da je on u Aleksandriji poeo da kuje zaveru protiv njega koja je otkrivena,pa su zaverenici morali da izvre samoubistvo.Posle bitke kod Selasije,Makedonci su upali u Spartu i ukinuli reforme.ALKIBIJAD I SICILIJANSKA EKSPEDICIJA

Na elo opozicije protiv Nikije umesto Hiperbola dolazi Alkibijad,koji je bio pod uticajem Perikla i Sokrata.U I Mantinejskoj bici 418. Sparta je pobedila Atinu.Hiperbol je pokuao da protera Alkibijada ostrakizmom,ali ga je ovaj preduhitrio sklopivi savez sa Nikijom,tako da je Hiperbol proteran 417.godine.Spartanci su 417. pokuali opsadu Argosa koji je u meuvremenu izgradio duge i za Spartance nepristupane bedeme.Atinjani su 416. zauzeli lakonsku koloniju na ostrvu Melos.Ovo su bile sitne arke pred pohod na Siciliju.U Atinu 415. stie delegacija iz jonske kolonije Segeste koja trai pomo u borbi protiv Seliunta koga podrava Sirakuza.Eklesija daje pomo od 60 brodova,a na elo ekspedicije se stavljaju Alkibijad,Nikija i Lamah.Alkibijadovo odsustvo su njegovi neprijatelji iskoristili da ga optue za skrnavljenje herma-statua boga Hermesa koje je neko poinio pred polazak ekspedicije.uvi to,prebegao je u Spartu i postao ideolog anti-atinskog raspoloenja.Atinjani su 414. poeli opsadu Sirakuze.Lamah je poginuo na poetku opsade,a Atinjani poinju graditi opsadni zid kog probija spartanski vojskovoa Gilip,poslat na savet Alkibijada.Na njegovu inicijativu Sirakuani diu odbrambeni zid koji je bio gotov pre atinskog i na taj nain uspevaju da osujete atinski plan da odvoje Sirakuzu od veza s kopnom.Situacija na moru postaje vrlo nepovoljna za Atinjane jer njihove trijere zbog nekorienja zahtevaju kapitalnu popravku,a i veslai poinju da prelaze na stranu neprijatelja.Nikija trai pomo od Atine i oni mu alju vojskovou Demostena koji stie jula 413. i odmah kree u napad koji Atini donosi velike gubitke.U septembru 413. Atinjani doivljavaju strahovite poraze u 2 pomorske bitke,ginu Nikija i Demosten,a ostali bivaju zarobljeni.Sicilijanska ekspedicija je prelomni momenat u Peloponeskom ratu.Najvanija posledica je slabljenje atinske pozadine,a oligarsi otvoreno poinju da istupaju protiv demokratije.Po savetu Alkibijada,spartanski kralj Agis sa vojskom zauzima atinsku demu Dekeleju 413. ime je pogoran poloaj Atine.Agis je poeo da okuplja saveznike za izgradnju flote,ali se ubrzo ispoljilo njegovo suparnitvo s Alkibijadom koga je podravao uticajni efor Endi.Na Alkibijadov predlog,Sparta su poeli ratne operacije,prvo na Hiosu,a potom u Joniji jer su bili svesni da ne mogu pobediti Atinu ako joj ne srue pomorsku dravu,pa su snage uputili na istok.Atina se nala u bezizlaznoj finansijskoj situaciji,pa ukida foros uvodei pritom carinu od 5% na vrednost svih poljoprivrednih proizvoda koji se uvoze i izvoze pomorskim putem.Uz dogovor da itavu Joniju prepuste Persiji u zamenu za pomo u borbi protiv Atine,Sparta sklapa savez sa persijiskim satrapima Tisafernom i Farnabazom.Alkibijad je u Joniju doao sa spartanskim vojskovoom Halkidejem posle ije smrti vlast nad politikom Istoka prelazi u Alkibijadove ruke.To nije odgovaralo interesima Sparte i oni nareuju njegovo ubistvo.Alkibijad je prebegao Tisafernu kojeg je savetovao da smanji pomo Sparti jer mu vie odgovaraju 2 iscrpljena protivnika negoli 1 pobednik.U isto vreme u Atini dolazi do politikog prevrata.Prvo su na vlast doli ekstremni oligarsi na elu sa Pisandrom,kojima je bila draa okupacija Sparte nego povratak demokratije.Kada su za to saznali pirejski hopliti podigli su ustanak i na vlast je dovedena grupa umerenih oligarha na elu sa Teramenom.Na zasedanju skuptine,ne na Pniksu kao do tada,ve u Kolonu (2 km od grada),doneena je odluka da se vrati Alkibijad.Na Samosu 411. on je obeao da e izdejstvovati podrku Tisaferna,ali se atinski poloaj sve vie pogoravao od kada su Peloponeani zauzeli Helespont.Sledei period je poznat kao bitka za moreuze.Atinjani su sve svoje snage uputili ka Helespontu gde su u bitkama kod Kinosemate,kod Kizika i Abidosa izvojevali pobede koje nisu mogli do kraja iskoristiti zbog manjka novca,ali nisu prihvatili ni mir koji je 410. ponudila Sparta.Pobednik na moreuzima,Alkibijad,se vratio u Atinu 410.,vraena mu je imovina i izabran je za stratega.Radi koordiniranja persijske politike na zapadu u Malu Aziju je poslat Darije II,mlai brat Darija.U isto vreme u Malu Aziju stie Lisandar,spartanski nauarh,koji od Sparte dobija ogromne izvore novca to utie na ishod Peloponeskog rata.Za matinu luku Lisandar bira Efes,ekajui da atinski stratezi pogree.Pravilno ocenivi situaciju da teite rata ne lei na kopnu ve na moru,i ne na Peloponezu ve u Maloj Aziji,u bici kod Notija 406. pobeuje atinsku flotu.Alkibijad pada u nemilost i odlazi na svoj posed u Trakiju,a za stratega biva izabran Konon.Lisandar je zbog samovoljnih akcija opozvan u Lakoniju,a umesto njega dolazi Kalikratid koji je blokirao atinsku flotu u Mitilenskom zalivu.Atinjani su po 3.put za nepunu deceniju napravili veliku flotu i odneli pobedu kod Arginuskih ostrva,ali je u buri stradalo 25 trijera,a vojskovoe nisu stigle sahraniti poginule vojnike,pa po povratku u Atinu bivaju osueni na smrt.Sparta nudi mir,ali Atina odbija.Lisandar biva vraen za nauarha,dobija pomo persijskog cara,pljaka Lampsak,i u bici kod Egospotama 405. unitava itavu atinsku flotu.Konon se spasio sa svojom trijerom.Lisandar je osvajao atinske teritorije dozvoljavajui atinskim klerusima da se vrate u Atinu znajui da e lake izgladneti grad ako u njemu ima vie stanovnika.Atinjani su bili primorani na kapitulaciju.Uslovi mira:1)likvidira se arhe;2)rue se Dugi bedemi i bedemi Pireja;3)predaje se cela flota sa izuzetkom 12 straarskih brodova;4)Atina je lakedemonski saveznik koji se obavezuje na iste saveznike i iste neprijatelje;5)vraaju se svi izgnanici.U aprilu 404. Lisandar ulazi u Pirej.

KORINTSKI RAT I KONGRESIsmenija,Androklid (doli su na vlast u Tebi po zavretku Peloponeskog rata) i njihove pristalice nisu eleli hegemoniju Sparte.Oni su 395. napali Fokidu naklonjenu Sparti,pa je Pausanija krenuo u Beotiju,a Lisandar u Fokidu.Tu Lisandra opkoljava tebanska vojska i on gine,a odred mu se rastura.Pausanija se naao izmeu tebanske vojske s jedne,i atinske s druge strane,poto je Atina odluila da prui pomo Tebi.Pausanija se povlai iz Beotije i po povratku u Spartu osuen je na smrt.Teba i Atina su zakljuile veni savez kome su se prikljuili Argos,Korint,Eubeja,Akarnanija,Lokrida,Halkidik i deo Epira.Spartance je Ismenija proterao iz srednje Grke,a saveznici su koncentrisali vojsku kod Nemeje.Agesilaj je pozvan od strane Spartanaca da se vrati iz Male Azije.Po Ksenofontu,on je iz Helesponta,preko Trakije doao do Grke za manje od mesec dana,dok je svojevremeno Kserksu za to trebala cela godina.U borbi na reci Nemeju,peloponeska armija je potisnula saveznike iz nemejske oblasti i zauzela Sikion,ali su se saveznici uvrstili na istamskoj prevlaci,presekavi tako Spartancima put u srednju Grku.Agesilaj u meuvremenu stie kroz Tesaliju i kod Koroneje odbacuje savezniku vojsku,ali biva u toj bici ranjen pa otputa pomone odrede iz Jonije i Eolije,a sa ostatkom vojske se preko Korintskog zaliva vraa u otadbinu.Situacija se zakomplikovala meanjem Persije.Obe strane su nastavljale rat uz pomo najamnika:Agesilaj na osnovu bogatog ratnog plena u Persiji,a saveznici na elu sa vojskovoom Ifikratom na osnovu direktne persijske pomoi.Zatvorena na Peloponezu,Sparta se sluila raznim metodama da bi oslabila saveznike:392.g. za vreme Euklijskih sveanosti u Korintu su oligarski zauzeli Akrokorint,to je izazvalo graanski rat i pokolj plemia.Preiveli plemii su Spartancima otvorili kapiju za put ograen zidinama koji je spajao Korint sa njegovom lukom Lehejem.Spartanci nisu zauzeli Korint jer su mu pomogli Atina i Argos,ali su zauzeli Lehej.Na Rodosu su oligarsi uz pomo Sparte svrgli demokratiju,pa Atina i Sparta ure da pomognu svoje pristalice.Atinska flota poinje jaati to nije odgovaralo ni Sparti ni Persiji.Pod predsdnitvom persijskog satrapa odran je mirovni kongres 392. ali bez rezultata,kao i onaj naredne godine u Sparti gde su Persijanci bili oduevljeni uslovima mira.Rat je nastavljen jo 5 godina,ali nije bilo otvorenih bitaka,ve se ilo metodom iznurivanja protivnika.Persijski satrap Tiribaz 386.g. poziva u Sard sve delegate gde je proitao carski dekret kojim se zaraenim stranama nareuje da sklope mir pod uslovima iz 392.godine.Kontrolu izvrenja mira preuzima Sparta to joj daje preimustva.Ovaj Antalkidin (Carski) mir decenijama je ostao upamen kao najvea sramota Grke.SPARTANSKI KRALJ AGESILAJ

Po zavretku Peloponeskog rata Sparta je uspostavila hegemoniju u itavoj Heladi.Jaanje Sparte nije odgovaralo Persiji.Uvod u otvoreni sukob Sparte i Persiji bio je pohod ''10.000''-veliki odred grkih najamnika u slubi persijskog princa Kira u borbi protiv njegovog brata,cara Artakserksa.Kirov pohod je zavren neuspehom,a on sam je poginuo.Persijski satrap Tisafern je na prevaru namamio grke vojskovoe koje su sa svojom vojskom odolevale irom Persije i pobeivale carsku vojsku u svoj ator i pobio ih.Najamnici nisu poklekli i odmah su izabrali nove voe.Direktan put na zapad im je bio zatvoren,pa su se te zime 6 meseci probijali kroz planine Kurdistana i preko Jermenije uspeli da stignu do Trapezunta,i kasnije do Vizanta i kada su stigli ostalo ih je oko 8.000.Tu su se sa na elu sa Ksenofontom prijavili u spartansku vojsku koja je poinjala ratne operacije protiv Persije u Maloj Aziji.U Malu Aziju je 396. krenuo na elu vojske spartanski kralj Agesilaj sa velikom flotom.Pompezno je krenuo sa mesta odakle su Ahajci po predanju krenuli na Troju,ali su ceremoniju prekinuli beotijski konjanici.Agesilaj je za polazite uzeo Efes,odakle je pustoio Lidiju i Frigiju naredne 2 godine.U blizini Sarda je potukao Tisafernovu vojsku,zbog ega je ovom odrubljena glava po nareenju cara.U Heladi dolazi do Korintskog rata u kome je drugi spartanski kralj Pausanija bio poraen u Beotiji,pa je Agesilaju bio upuen poziv da se vrati u Grku.FILIP MAKEDONSKI (359-336)

Posle Mantinejske bitke sruena je dominacija Tebe.Fokida nastoji da se oslobodi tebanskog uticaja.Teba odluuje da iskoristi dominaciju koju ima u Delfijskom amfiktionu (optegrki organ) i da oslabi fokidsku aristokratiju.Optuili su Fokidu da je uzorala Svetu zemlju delfijskog proroita i da zato mora da plati Svetu globu.Fokidski aristokrata Filomar je predloio da se ne plati sveta globa i tvrdio da Delfi oduvek pripadaju Fokidi.Zauzeo je 355. Delfe,primorao amfiktion da objavi rat Tebi i na svoju stranu privukao Atinu i Spartu.Teba,u savezu sa Lokridom i Tesalijom objavljuje SVETI RAT Fokidi koji je trajao 10 godina i podelio Grku na 2 dela,to je Filipu II Makedonskom pripremilo teren za uplitanje.Filomar gine na poetku i zamenjuje ga Onomarh.Filip je 354. osvojio Metonu (poslednji atinski grad u Trakiji).U Tesaliji se vodi borba izmeu progrke i promakedonske stranke.Filip se umeao u sukob,ali mu je Onomarh zadao poraz 353.god. Filip sjajnim diplomatskim potezom 352. najavljuje pohod na fokidskog vou,''pljakaa hramova'',Onomarha.Time se stavio u red henskih polisa koji tite Apolona.Porazio je 352. Fokiane,a Onomarha razapeo na krst.Osvaja Tesaliju i kree na Termopile,ali su Atinjani bili bri.Demosten 351. dri prve filipike.Filip 348. osvaja Olint.Atina je izgubila Eubeju u kojoj je pobedila makedonska stranka.Filip eli da mu Atina prizna sporazumom osvojene teritorije.U Pelu je upuena delegacija na elu sa Demostenom,Eshinom i Filokratom.FILOKRATOV MIR je sklopljen 346. i priznat je status quo.Atina je izgubila Amfipolj i Potideju.O ovom miru znamo iz Demostenove besede ''O nepoteno izvrenom poslanstvu''.Atina u ime Atinskog pomorskog saveza sa Makedonijom sklapa odbrambeni savez.Na poziv Tebanaca Filip je pokorio Fokidu,a njenu sudbinu prepustio Delfijskoj amfiktioniji koja je odluila da se 2 glasa Fokide daju Filipu,da se porue 22 grada Fokide,da joj se oduzme naoruanje i da vrati novac uzet od delfijskog hrama.Do 345.Filip je uspeo da mu se prizna pravo na osvojene teritorije;drao je Termopile,gospodari Delfijskom amfiktionijom i biva arhont Tesalskog saveza.U atini dolazi do sukoba promakedonske stranke i pristalica Demostena.Demostenove pristalice su bile brojnije,pa Atinjani trae reviziju ugovora iz 346. Ne dolazi do dogovora,pa 342. Filip zauzima Trakiju.Demosten putuje irom Grke i poziva narod na otpor Filipu.Filip opseda Perint 340.,ali ne uspeva da ga osvoji jer su Persijanci poslali pomo Atini.Opseda Vizant kome Atina,Kos i Hios alju pomo,pa Filip biva poraen u pomorskoj bici.Period 340/339. je doba Filipovih neuspeha,pa u Atini jaa antimakedonska stranka.Obrazovana je simorija-razred imunih graana obavezan da opremi jedan brod.U Amfiktionu po odluci Narodne skuptine predstavnici za 340. su bili Midija i Eshin iz makedonske stranke.Eshin je predloio da Filip bude glavnokomandujui saveznikih snaga,ali Atina to odbija,pa je Filip na beotskoj granici zauzeo Elateju 338.godine.Atinjani alju predstavnike u Tebu kojoj su Makedonci ve nudili veliku korist ako propuste vojsku ka Atini,ali Teba pristaje na savez s Atinom uz veliku cenu:da preda Atini prevlast na kopnu,da joj preda Beotiju i na sebe preuzme 2/3 vojnih rashoda.Sklopljen je savez u koji ulaze:Atina,Teba,Eubeja,Megara,Korint,Ahaja,Akarnanija i Korkira i 339. dolazi do Heronejske bitke.Filip 338. zauzima Amfisu i Naupakt.Pokuao je da pregovara sa Atinom i Tebom,ali je Demostenova stranka bila jaa.U sukobu sa Savezom Makedonija odnosi pobedu.Atini je ponudio mir koji je zakljuen bez Demostena.Da bi uvrstio svoju hegemoniju u Heladi, u Korintu 337. odrava kongres na kome su prisustvovali svi polisi sem Sparte.Proklamovan je ''Opti mir'' i na Filipov predlog je objavljen rat Persiji.AHAJSKA LIGA (III-II vek pne)

Makedonija je svim sredstvima pokuala da konsoliduje svoju vlast i grke polise pretvori u administrativne pokrajine svoje monarhije.Naila je na jai otpor u dvema institucijama koje su u to vreme u Grkoj obrazovali polisi-u Ahajskom savezu na severu Peloponeza i u Etolskom savezu u severozapadnoj Grkoj.Ahajski savez je organizovan po feudalnom principu,tj.svaka drava lanica saveza glasala je u vezi sa svim tekuim pitanjima srazmerno sa svojom veliinom i vojnom snagom.Iako su ova 2 saveza bila temeljne i dugotrajne institucije,nisu uspele da okupe vei deo Grke.Zbog pokuaja pojedinih drava da proire svoje granice esto je dolazilo do sukoba izmeu samih saveza.Makedonija je koristila svae i podravala as jednu,as drugu stranu.U II veku BC Rim osvaja Grku i zapoinje rat sa Makedonijom i Persijom.Ahajski savez,koji je tada bio najvea snaga u Grkoj,ostao je neutralan.Kada se rat zavrio svi Grci koji nisu stali na stranu Rima su bili kanjeni,a posebno Savez.Iako nije dokazano njihovo sauesnitvo s Persijom rimski Senat je zahtevao da najistaknutije linosti saveza (oko 1000) budu poslati u Rim.Kada su stigli u Italiju nisu izvedeni pred sud,ve su tu zadrani i rasporeeni po raznim italskim gradovima.Oko 149. Ahajski savez se pobunio protiv Rima zahtevajui da se ne mea u unutranje poslove Saveza kao ni u lokalne razmirice sa Spartom i drugim Rimljani su protest proglasili za pobunu i strogo je uguili.Konzul Lucije Mumije 146. konano uspeva da savlada Ahajce u bici kod Leukopetre na Istmu.Ahajski savez je savladan i razoreno je njegovo glavno uporite Korint.SELEUKIDI

Posle smrti Aleksandra Makedonskog u helenistikom svetu nastupa doba Dijadoha (dvanaestorice).To su bile istaknute vojskovoe koje su podelile Aleksandrovu dravu.Jedan od njih bio je Seleuk koji je i osnovao dinastiju Seleukida na prostoru dananje Sirije.Osnovao je i prestonicu Antiohiju.Seleukovom pogibijom zavrava se borba oko Aleksandrovog naslea.Seleuka je nasledio Antioh I koji je umro 261. i njega nasleuje Antioh II.Vodio je tzv. II sirski rat sa Egiptom (258-253).Zbog oslobaanja Mileta dobio je nadimak theos (bog).U II sirskom ratu je uspeo da potisne Ptolomeje iz Fenikije i maloaijskog primirja.Radi obezbeivanja primirja Ptolomej je udao svoju erku za Antioha.Antioh II je umro krajem 247. Posle njegove smrti dolazi do sukoba izmeu Laodike (1.ene) i Berenike (Ptolomejeve keri).Berenika je ubijena i na presto dolazi Seleuk II (247-223).Posle njegove smrti na presto dolazi njegov mlai sin Antioh III (223-187),koji je kasnije dobio naziv Veliki.To je period najveeg procvata drave Seleukida.Posle sreivanja stanja u dravi Antioh zapoinje IV sirski rat.U bici kod Rafije Antioh je poraen od vojske na ijem elu je stajao Ptolomej IV Filopater.Polibijevo izlaganje se ovde zavrava,pa nemamo jasnu sliku o pohodu na Istok.Po zavretku pohoda na Istok,Antioh je ponovo pripremio pohod na Koilesiriju protiv Egipta.Sklopio je sporazum sa Filipom V Makedonskim do koga je dolo zbog smrti Ptolomeja IV Filopatera.Zbog Filipovog pustoenja gradova pod vlau Rodosa dolazi do rata izmeu Rima i Makedonije-II Makedonski rat.Rat se zavrio rimskom pobedom.Zbog nadiranja na istok Antioh III je preduzeo korake u jaanju drave i suprotstavljanje Rimu.Borbe su poele 192. i Rimljani su naneli Antiohu teak poraz kod Magnezije.Mir je sklopljen u Apameji 188.g. Antioh je bio primoran da se povue iz dela Male Azije;da u roku od 12 godina uplati Rimu kontribuciju od 15000 talenata;da preda sve slonove i ratne brodove;da poalje 20 talaca,meu njima najmlaeg sina Antioha.Od Rima je bio proglaen za ''prijatelja rimskog naroda''.Da bi pronaao novac za plaanje danka,pokuao je da opljaka Belov hram 187. kada je i poginuo.