PETAR DOBROVI 1890
PETAR DOBROVI 1890. 1942. Periodizacija, hronologija i
tipologija Dobrovievog dela
I u Dobrovievom stvaranju, kao i kod veine slikara izrazite
individualnosti, hronoloki periodi su uglavnom i tipoloke celine.
Dobrovievo delo se moe podeliti u tri perioda u kojima se naroito u
prvom, ocrtava nekoliko struja i melodijskih linija. Prva obuhvata
duhovnu situaciju koja zapoinje sezanizmom i kubizmom, nastavljala
se ekspresionizmom forme, a zavravala tradicionalizmom, renesansnim
i muzejskim uzorima, svojstvenim treoj deceniji, konsrtuktivnom,
sintetikom slikarstvu. Drugi je prelazom, u znaku mirenja istog
geometrijsog oblika sa istom bojom , Sezana i Matisa, u njemu se
uprkos dileme Dobroviev lik jasno nazire. Trei je u znaku konanog
izbora, kolorizma i ekspresionizma boje i gesta, dionizijske
strasti, poricanja geometrijskog oblika i apsolutnog duha mada
orfizam boje ni tada ne razara vrstu empirijsku osnovu njegove
slike. Prema tome periodizacija ima sledee stupnjeve
Poeci Peuj, Akademija u Budimpeti, 1909. 1911.
Prvi period tenja ka monumentalnoj umetnosti XX veka, borba
protiv eventualnog i efemernog oblika 1912. 1926. Kubizam,
ekspresionizam, sezanizam, tradicionalizam, Drugi , prelazni period
Spajanje geometrijske forme sa istom bojom, preplitanje prolih i
buduih tenji 1927. 1930.Trei period pobeda iste boje i neposrednog
izvoenja 1931. 1941. Kolorizam, ekspresionizam boje i gesta
Predeli iz Grocke
Poeci
Roen 1890. slikarstvo ui na Akademiji u Budimpeti, prvenstveno
pod uticajem Minhena, u Maarskoj poetkom veka vladaju
naturalistika, pleneristika i impresionistika shvatanja. Slike iz
ovog perioda Stari model I, stari model II 1909. vidimu uticaj
impresionizman neto kasniji njegovi radovi mogle bi predstavljati
uvod u njegov kasniji prelazni period Licidersko srce, Mrtva
priroda sa karfiolom...
Prvi period -
Za vreme Dobrovievog boravka u Parizu 1911. 1914. fovizam koji
bi ga mogao ohrabriti da bre ispolji svoju prirodu, istorijki je
bio proao, a kubizam u naponu, u poslednjim svojim godinama. U
svakom sluaju redosled Dobrovievih razvojnih puteva nije
najpravilniji posle kubistiko sezanovskih crtea, iste 1913. pomalja
se ekspresionizam oblika
( Autoportret, Radnik), zatim 1914. isti sezanizam ( Mrtva
priroda sa narandama). Re je uvek o sezanovskom uoptavanju forme, o
pretapanju razliitih pobuda u loginu celinu , o pomeranju akcenata
sa jedne na drugu. Sezan je ishodite i utoite istovremeno.
Pored Sezana Dobrovi u Parizu upoznaje dela i doktrinu kubizma,
koji je tada bio u poslednjoj sintetikoj fazi. Iz tih godina je
ostalo dosta njegovih crtea koji meutim esto odgovaraju sezanovskoj
fazi kubizma, dok je takve slike kada je kasnije promenio shvatanje
unitio. Najee su to bili aktovi.
Nije nelogino to sazanistika i kubistika iskustva svojih crtea
Dobrovi 1913. istovremeno ugrauje u ekspresionistiki celinu svojih
slika ekspresionizam je uostalom manje stil a vie pogled na svet.
To se vidi iz Autoportreta koji se obino naziva Radnik, gotovo
teatralnog gesta, uprkos stereometrijski ralanjene mase. I u njemu
je figura tano nacrtana, veto je uhvaen pokret. Kasnije se
petapanje kubizma u ekspresionizam gasi i Dobroviev izraz vraa
sazanistikoj osnovi o emu svedoe Mrtva priroda.
Sezanizam e se vie ili manje nazirati stalno do kraja ovog
perioda, i kao oprotaj od njega Dobrovi e naslikati Kruke i Mrtvu
prirodu sa belom inijom.
Tradiciolnalizam Popovratki iz Pariza videli smo da Dobrovi u
Peuju i Budimpeti , posredstvom sezanizma, formulie valersko
tradicionalistiko shvatanje slike , u pitanju je snaan odnos svetlo
tamnog, naglaena dubina prostora, olastika predmeta, odreena
psiholoka karakterizacija lika, izvestan odsev ekspresionizma.
Prelan iz avangardizma na tradicionalizam oznaile su like Portret
glumca, Lujza, koje sdare ekspresionistiki naboj u naglaenom
pokretu i na odgovaraju i nain podvuenoj psihologiji lica . U ovom
periodu mogu se prepoznati uzori od Sinjorelija, Mantenje,
Ticijana, Tintoreta, El Greka, Goje Bahova Sveanost, Josif i
Putifrka, Pokolj u apcu, Leea Venera.
Ono po emu se Dobrovi odvaja od njegovih klasinih uitelja, je to
to njegova boja nikada ne razbija formu, ona je podinjena formi i
slui njenim svrhama. Uspeo je da stvori ravnoteu boje i forme.
Venera u veernjem pejzau 1923.
Tuho more, Fratar, Kua sa tri palme, Mrtava priroda sa krukama,
Masline, ...
Prvi period se bliio kraju,.
Drugi ( prelazni ) period 1927. 1930.1927. Dobrovi iz Beograda
odlazi u Pariz, ovaj period predstavlja oprotaj od tradicionalizma
i sezanizma predhodnog perioda, , olienje njegove nove tenje je sda
slikarstvo Van Goga ili Matisa, to sada nije forma ve ista boja.
Pobeuje sda ista boja i oblik koji joj odgovara a takoe i motiv iz
svakodnevnog ivota. Srtvarni period nastaje u Cagnes -sur - er, gde
Dobrovi odlazi sa porodicom sa Konjoviem da slika i letuje.
Maslinjak -
Breskve
1928. Lopud, Novi Sad u ovom ciklusu slika pojavljuje se novi
Dobrovi, pored predela tu je i nekoliko mrtvih priroda. Mrtva
priroda sa paprikama I i II, Dubrovaki gospar, Jovanka u beloj
haljini. Platna iz ovog perioda su po pravilu tvrda i otra, tako da
danas podseaju na mass medije, plakate, stripovane pakzae i mrtve
prirode amerikog pop arta, mogli bismo oekivati da se pojave figure
koje govore sa reima ispisanim kao na stripu.
Ideja tih platna se nastavlja u pomenutim mrtvim prirodama iz
Novog Sada Mrtva priroda sa paprikama I II a zatim kulminira u Mesu
i Peenju.
1929. Pariz, Mlini letnja ekstaza slobodnog prostora zamenila je
zimska ateljerska meditacija, zamiljenost ozbiljnost. .
Meutim u Pariu nailaze nova iskuenja ponovna nostalgija ka
promiljenoj strukturi, ka ravnotei intelekta i emocije, nedoumica
izmeu intelekta i emocije, nedoumica izmeu forme i boje. To jasno
obelodanjuje Bela olja, Razbif i karfiol, crni al, Bela zdela sa
voem. Posle prvih potpunih predavanja nagonu, Pariz je ponovo u
njemu probudio oprez umnika, oveka koji razmilja svestan
istorijskih iskustava i mogunosti intelekta.
Dilemu ponovo reava neposredan dodir sa prirodom suncem morem
vegetacijom, posle ateljea u Parizu on odlazi u Mlini. Juna
vegetacija Gospoica Ivanka Hadi, Devojka u kupaem kostimu, Plava
ena u utom, Devojka u kupam kostimu.
1930. Pariz Mrtva priroda sa slikom Modiljanija Mala Holananka,
Devojica iz Holandije, Posle ovih slika dvoumljanje se zavrava,
ubudue bie jedino rei o razvoju osnovnog opredeljenja, kolorizma i
kolorizma i koloristikog ekspresionizma. U ovom periodu je on
svetlost i boju oslobodio od svake senke i tame, i zatim je uinio
je glavnom, zapravo jedinom sadrajnou slike, koja je ovako samo jo
emocija i ekstaza. June vegetacija sa mora, Palme, Masline na
vetru, Crni al, Plavue...
Trei period 1931. 1941. ovo je i najznaajniji period u njemu je
nastalo neuporedivo vie dela nego u predhodnim periodima i
kapitalnih dela posebno.
1931. Hag, Amsterdam, Mlini - Stari kraj u Amserdamu, Ulica u
amsterdamuovde je u pitanju nov motiv gradski predeo sa
arhitekturom, i njime nastavlja ranije zapoetu melodiju jasne boje
i neposrednog postupka u kome se naizmenino smenjuju boja linija,
pasta, gest. Boja je ovde zvuna, odreena ali ipak kao prevuena
iznesnom skramom ai , to je svakako posledica Dobrovievog potovanja
lokalne boje severnog podneblja.
Pralja Suzana pomalja se ekspresionizam boje i gestaon ovde prvi
pt razvija jedan od svojih osnovnih koloristikih kljueva naelo
disonance dve osnovne povrine i mase,...
U Mlinima gde provodi leto baja postaje zvuna i zvonka. Stara
ruevina u Mlinima, Dalmatinka iz Amerike, u oba platna bilo da je
re o prirodi ili oveku produbljen je karakter slikanog motiva,
iskazan raspon jende poetike i puni profil jedne umetnike linosti.
Od boje , linije i oblika gesta ka istini, psihologiji, oseanju ta
jednostavna ali veita filozofija mimezisa je u ovim slikama ve
programski ispoljena.
1932. Novi Sad, Ledinci, Dubrovnik U N. S. Provodi leto gde
krstari po okolini slikajui sa Konjoviem i erbanom, i ove slike se
mogu nazvati novosdski ciklus i te slikie su nekako kontinentalne
za razliku od sledeeg ciklusa koji se moe nazvati mediteranski. U
predelima se zapaa zelena intonacija, tiha i opora naizmenino, jaa
dinamika u rukopisu je postignuta potezima bije, ne crteom, o emu
je slikar razmiljao i ranijeu Amsterdamu. Bata u Novom Sadu, Predeo
iz Fruke Gore.
Rue na crvenom stolu, Mrtve prirode sa bourovima u vrtu, Mrtva
priroda sa Stijovievom EvomAutoportret, Slikar Ivan Tabakovi ove
dve poslednje slike, su obeleene jedinstvenim volumenom, bojom,
grafizmom i prodornom karakterizacijom, psiholoki verizam postaje
njegova sve ea osobina.
1932. nastaju jo dva portreta izuzetnog znaaja Portret Koste
Strajnia u slamnatom eiru, Dr. Nikola Bjelovui, Portret Koste Haije
u ovim slikama razvija nov koloristiki sistem ija je osobenostne u
estini nego u nainu da se slika ona postigne, pojavljuje se siva
boja, kao regulator i klju koloristikog sistema
1933. Mlini, Hvar, Dubrovnik ,Beograd praen jadranskim suncem
slikar stupa u zeniz svog stvaranja. Dela velike snage sve su ea,
Mati sa siniem, - u ove dve slike je primenio isti nain slikanja
kao kod oredhodne slike - Portret eve Risti, Kupaica.
Dum Pero iz Mlina, Vile na Hvaru ove slike konstruiu dva njegova
nova metoda
