Petar I Karaorevi: Davali mito da prihvate kraljaDRUTVO07:53, 26.06.2015.Autor:Momilo Petrovi Poalji e-mail Odtampaj tekstANakon Majskog prevrata na elo Srbije je dola dinastija Karaorevi, ali je to skupo, i to ne samo u novcu, plaeno

Oko dva sata ujutru u noi izmeu 28. i 29. maja 1903. ubijeni su kralj Aleksandar Obrenovi i njegova ena, kraljica Draga, ime se prekinula loza dinastije Obrenovi, koja je vladala Srbijom od sredine 19. veka. Nakon Majskog prevrata na elo Srbije je dola dinastija Karaorevi, ali je to skupo, i to ne samo u novcu, plaeno.

Ubistvo kralja i kraljice i politiki prevrat sprovela je grupa bivih politiara, uglednih poslovnih ljudi i oficira. U prvoj fazi kovanja zavere oni nisu imali jasnu predstavu o tome ko da nasledi ubijenog monarha. Da se na presto dovede neki ruski plemi, ne bi prihvatili austrougarski i engleski dvor, a da vladar bude iz nemake plemike loze, nije odgovaralo Rusima i, opet, Englezima.

Predlog da Srbijom vlada crnogorski princ Mirko, sin knjaza Nikole, odbacio je Be jer im nije odgovaralo pribliavanje dve srpske drave. Englezi su predlagali treeg sina svoje kraljice Viktorije, a na kraju su se svi sloili da to bude Petar I Karaorevi. Da bi se oficiri lake sloili sa ovom odlukom, nekima od njih isplaena je velika suma novca, iji je darodavac bio ore Vajfert, vlasnik najvee pivare u Srbiji i itavog niza rudnika.

Istoriar Vasa Kazimirovi, koji se poziva na austrijske dokumente, tvrdi da je prvobitan cilj zavere bilo samo odstranjenje kraljice Drage s dvora, a da je u poslednjem momentu ubistvo kralja Aleksandra traio lino Petar Karaorevi.

U godinama posle atentata oficiri koji su uestvovali u prevratu vaili su za dravu u dravi i zbog svoje osionosti vrlo brzo postali su omrznuti u veem delu graanstva. A posebno je nezadovoljstvo izazivao Damjan Popovi. Istoriar Vasa Kazimirovi pie: Popovi je posle 29. maja 1903. godine postao neka vrsta dravnog kancelara. U mnogo sluajeva njegova re bila je ak starija od vladaoeve... U izvetajima austro-ugarskog poslanstva Popovi je oznaen i kao siva eminencija na dvoru. Isticano je da on ima toliki uticaj da se kralj Petar ne usuuje nita da preduzme bez njegovog amina.

Politiki krugovi u Austrougarskoj, koja je ionako bila upuene u sve faze pripreme Majskog prevrata, tvrdili su da ovolika mo Damjana Popovia lei u izjavi koju je Petar dao u enevi i koju je Popovi uvao kod sebe kao najveu vrednost. Izmeu ostalog, u tom dokumentu pisalo je:Ja, Petar Karaorevi, kunem se svojom au da dok na prestolu Srbije budem ja i moji potomci, zaverenici i njihovi potomci ne samo da nee biti sudski gonjeni ve da e im naprotiv u zemlji biti osigurani najvii poloaji.

Biografija

- Roen 11. jula 1844. i umro 16. avgusta 1921. godine u Beogradu.- Petar Karaorevi je bio Karaorev unuk i trei sin kneza Aleksandra Karaorevia, koji je bio prisiljen da abdicira nakon Svetoandrejske skuptine. Petar je sa porodicom iveo u inostranstvu.- U Francuskoj je zavrio uvenu vojnu Akademiju Sen-Sir. Borio se u francuskoj vojsci u francusko-pruskom ratu. Kao dobrovoljac pod imenom Petar Mrkonji uestvovao je u Hercegovakoj buni protiv Osmanskog carstva. Posle Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovia 1903, izabran je za kralja Srbije. Kao kralj, zalagao se za ustavno ureenje zemlje i bio je poznat po liberalnoj politici.- Bio je oenjen crnogorskom princezom Zorkom, kerkom kneza Nikole Petrovia. Sa njom je imao petoro dece, ukljuujui i naslednika Aleksandra.- U balkanskim ratovima bio je vrhovni komandant srpske vojske. Zbog starosti je 24. juna 1914. preneo kraljevska ovlaenja na prestolonaslednika Aleksandra. U Prvom svetskom ratu povlaio se sa vojskom preko Albanije. Poto je bio kralj Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspeha, u srpskom narodu ostao je zapamen kao kralj Petar Oslobodilac (takoe poznat i kao Stari kralj).- Preveo je knjigu engleskog politiara i filozofa Dona Stjuarta Mila O slobodi.- Sahranjen je na Oplencu.