Petar Vujičin - Stanja Svesti u Ezoterijskoj Praksi

8/10/2019 Petar Vujiin - Stanja Svesti u Ezoterijskoj Praksi

1/49

Svest: nauni izazov 21. veka , D.Rakovi, Dj.Koruga, eds., ECPD & igoja, Beograd (1996).

STANJA SVESTI U EZOTERIJSKOJ PRAKSI

Petar Vujiin

Boidara Adije 22a, 11000 Beograd

Budunost pripada onima koji

misle iznad tekue paradigme

Rezime. Ovaj rad ima za cilj da pokae da prouavanje fenomena svesti, a posebno ljudskih stanjasvesti, za razliku od veoma skoranje preokupacije Zapadne nauke ovim problemom, moe datiratigotovo tri milenijuma unazad kada su svest ispitivali i lino istraivali mudraci iz drevne Indije, kojisu iza sebe ostavili pisana dokumenta o svojim nalazima, koja mi danas poznajemo pod imenom"Upaniade". Ezoterijske struje ostalih glavnih svetskih religija takoe su se bavile istraivanjemsvesti u sopstvenim duhovnim tradicijama kao najvanijim od svih predmeta istraivanja, dolazei dogotovo identinih zakljuaka kao i upaniadski vidioci o prirodi svesti. Rad je usredsreen na upo-rednu prezentaciju dve ezoterijske prakse koje su bile najartikulisanije u opisu rezultata istraivanja:Upaniade, poznate pod kolektivnim imenom Vedanta (Hinduizam) i ezoterino Hrianstvo premauenju jednog savremenog, dostojnog potovanja kiparskog mistika, jednostavno nazvanog Daskalos(uitelj). Upadljive korespodencije izmeu ove dve tradicije naene su u svim njihovim aspektima, odmakrokosmosa, strukture Univerzuma, do mikrokosmosa, strukture ovekovog sopstva, ovekovih tela,

ovejih stanja svesti, i preciznih tehnika za proiren je i ostvarenje viih stanja svesti. Takoe je dat ikratak komentar o psihikim fenomenima u ezoterinoj tradiciji, kao i o istraivanjima ovih fenomenasavremenih naunika. Na kraju, istie se tvrdnja da bi savesna primena ezoterinih disciplina i kodeksaponaanja u mnogim aspektima ljudskog ivota, na linom i drutvenom planu, bila najefikasniji nainza iskorenjivanje svih zala (ratova, zloina, siromatva, bolesti, nesree) koja su napadala oveanstvotokom njegove duge istorije.

Kljune rei:Hinduizam, ezoterijsko Hrianstvo, misticizam, Braman, Atman, Apsolut, stanja svesti,

svest, samosvest, supersvest, supersvesna samosvest, podsvesno, sopstvo.


2/49

Stanja svesti u ezoterijskoj praksi 90

1. UVOD

Savremeno istraivanje fenomena svesti u velikoj meri je posledicaparadoksalnih otkria u kvantnoj fizici od kojih se pamet okree, koja nisu moglabiti iskazana reima i pojmovima koji su bili izvan domena opteg, empirijskogiskustva oveanstva. Takvo znanje je bilo mogue izraziti i saoptiti pomoumatematikih formula i jednaina od strane specijalista upuenih u kompleksnostikvantne fizike, ali u tekstualnom opisu za laike, naunici nisu posedovali adekvatnerei kojima bi predstavili egzotino ponaanje subatomskih estica. U celokupnojistoriji zvanine nauke sve do pojave nove fizike, naunici su dolazili do udesnihotkria korienjem instrumenta uma i intelektualnog razumevanja, ali imajui za

cilj strogu "objektivnost" svog znanja, izbacili su posmatraa i njegovu svest koja je(kao svesno poimanje) upravo uopte i omoguila ta otkria! Sreom, eksperimentikoji su obavljani u istraivanjima svojstava materije i svetlosti pokazali su da jeprisustvo posmatraa neodvojivo vezano za fenomen koji se istrauje, pa su stogaposmatrai njegova svest ponovo ukljueni u polje i domen naunog prouavanja.

Drugi izvor koji je doprineo sve veem naunom interesovanju za istraivanjesvesti je popularnost i pristupanost "svetih knjiga" sa Istoka i istone filozofsko-religiozne literature u prevodima na evropske jezike. Spoznaja sutine stvari do kojesu doli drevni mistici u svom direktnom iskustvu pokazala je iznenaujue paralelesa najnovijim otkriima kvantne i relativistike fizike. Na isti nain, najnovijaistraivanja transpersonalnih psihologa o teoriji linosti sa njihovim proirenim

konceptom oveka, uglavnom su bazirana na razvijenim tipovima svesti istonihjogija, mistika i svetaca.

Trei izvor koji je dao dodatnu motivaciju za prouavanje svesti, posebno upsihologiji i antropologiji, jesu eksperimenti nekonvencionalnih naunika (tokom60-tih i 70-tih godina) sa prirodnim psihedelinim biljkama ili sintetikimsupstancama koje su u subjektima izazivale izmenjena i proirena stanja svesti,pokazujui da naa normalna svest sadri mnogo vie nego to se verovalo da jemogue.

Cilj ovog rada je da pokae da je fenomen svesti kako je prouavan u religi-oznim tradicijama kako Istoka u svim glavnim kolama misli (Hinduizam, Budizam,Konfuijanizam, Taoizam, Zen, i Islam u njihovim ezoterinim aspektima) tako i Za-

pada (ezoterino Hrianstvo) prepoznat kao najznaajniji predmet istraivanja i dasu mistici istraivali i lino doivljavali sva stanja svesti mogua u stvarnosti i izasebe ostavili verbalne mape svih realnosti i odgovarajuih stanja svesti u kojima seove realnosti percipiraju. Njihova polazna taka je bilo najnie stanje svesti kojepoznajemo kao individualna ego-svest, i kroz razna meustanja, dosegli su najviestanje koje se na razne naine opisuje kao Bogo-svest, Kosmika svest, Hristovasvest, ili Apsolutna svest.


3/49


Za razliku od tehnocentrinog ili antropocentrinog pristupa ovom problemukoji koriste savremene prirodne i drutvene nauke, ovaj rad e koristiti teocentrinipristup. Izrazi "religija" i "ezoterino" u ovom kontekstu nemaju nikakve teolokekonotacije niti ikakve veze sa institucionalizovanim formama bilo koje od glavnihsvetskih religija; oni e se iskljuivo koristiti u znaenju "nauke o stanjima svesti".Termin "mistino" e znaiti "direktno iskustvo stvarnosti" ili "umetnost sjedinjenjasa Stvarnou". "Mistik" je "Tehniar stanja svesti", koji je linim naporom podigaonivo i kvalitet svoje svesti do naviih eelona samo-supersvesti. Takoe, rei Bog,Apsolut, Stvarnost, ivot ili Svetlost, koristie se u znaenju "Apsolutnasupersvesna samosvest".

2. DVA MODALITETA SAZNANJA

Jo pre vie od 2.000 godina sve gorepomenute ezoterine kole dole su dootkria da postoje dva dominantna tipa saznanja, to je jezgrovito opisano uPatanjalijevim Joga sutrama [1]:

I.49 Saznanje koje se stie na osnovu zakljuivanja i prouavanjem svetihspisa je jedne vrste. Ali saznanje koje se dobija iz samadija je mnogovieg reda. Ono je iznad zakljuivanja i svetih spisa.

I.48 U tom samadiju, kae se da je saznanje "ispunjeno istinom".

Do istog otkria doao je pre oko 700 godina i jedan od pionira modernenauke, Roder Bejkon, koji je rekao: "Postoje dva naina spoznaje, nain

argumenata i nain iskustva".

Prvi nain saznanja koristi Zapadna nauka sa spektakularnim uspehom u istra-ivanju spoljanjeg, fizikog sveta. Ovaj metod je zasnovan na posmatranjuprirodnih pojava putem ovekovih pet ula, koje se interpretira i konceptualizujemoima njegovog razuma. Glavne karakteristike ovog modaliteta saznanja su to da

je ono perceptualno, racionalno, relativno, reprezentacijsko, i sekularno. Ovajmodalitet nam daje znanje koje posedujemo o predmetima i dogaajima u naemsvakodnevnom okruenju. Ono je analitiko i diskurzivno, bazirano na naemintelektu ija funkcija je da zapaa senzorni ulazni signal i da zatim poredi, meri,

deli, kategorie, i opisuje koristei parove dualnosti i suprotnosti. Sutinski jenajbolje izraen kroz apstraktne matematike i verbalne koncepte i simbole,

predstavljene u linearnim i sekvencijalnim strukturama koje su tipine za na govor imiljenje [2]. Ovaj modalitet naunog saznanja je koristan za ovekovu egzistenciju- njegov bioloki opstanak i suoavanje sa spoljanjim, fizikim svetom.

Drugi modalitet saznanja primenjuju sa nita manjim uspehom religiozniezoterici u istraivanju unutarnjeg sveta, u bacanju pogleda iza senzorne zavese.Ovaj nain saznanja je intuitivan, kognitivan, apsolutan i sakralan. To je direktno


4/49


iskustvo stvarnosti koje transcendira intelektualno miljenje i senzorne percepcije.Ono se naziva apsolutnim jer se ne oslanja na diskriminacije, poreenja, apstrakcije,kvalifikacije i klasifikacije intelekta. koje su uvek relativne i aproksimativne. To jeempirijsko iskustvo neizdiferencirane, nepodeljene, nekvalifikovane "jestosti".Meutim, kada se opie, ovo znanje postaje relativno, jer se prevodi u obian logiki

jezik, ako je to mogue i ukoliko je to mogue. Mistini uvidi se mogu stei samokroz lino iskustvo, a ne kroz knjige i logino umovanje. Ezoterino znanje jepotrebno za nae bivstvo, dajui nam oseanje samo-identiteta i znaenja naeegzistencije.

Razlika izmeu ova dva modaliteta je ivopisno prikazana u sledeoj paraboli:Postoje dva putokaza na putu, jedan na kojem pie "Put ka predavanjima oStvarnosti" (koji je generalno put Zapada), i "Put ka Stvarnosti" (koji je put Istoka).Jedini nain za prouavanje svesti je direktno iskustvo raznih stanja svesti.

Ova dva naina saznanja i dva naina svesti moda imaju svoje poreklo ustrukturi ovekovog mozga, koji je podeljen na dve hemisfere povezane snopompovezujuih vlakana koji se naziva corpus callosum. Desna hemisfera uglavnomupravlja levom stranom tela, dok leva hemisfera upravlja desnom stranom tela. Ovedve hemisfere imaju specijalizovane funkcije, mada obe strane dele i uestvuju umnogim aktivnostima. Tako je kod normalnih osoba leva hemisfera specijalizovanaza verbalne, logike, analitike i matematike funkcije. Ona obrauje informacijesekvencijalno u linearnom vremenu. Desna hemisfera je specijalizovana zaholistiku, integralnu obradu mnogih ulaznih podataka istovremeno, za orijentaciju u

prostoru, umetnika ostvarenja, prepoznavanje lica, ne-verbalnu ideaciju. Levustranu prevashodno koriste naunici, filozofi i knjievnici. Desnu stranu uglavnom

koriste vizuelni i spacijalni umetnici, muziari i mistici.

Nauno znanje je jo uvek nepotpuno, jo uvek evoluira, i nikada nee moi daizbegne ogranienja ovekove ego-svesti upakovane u kapsulu fizikog tela,ovekovih pet ula i limitirani ovekov mozak. Mistino znanje je potpuno ineogranieno, i u njemu nita nije ostalo neotkriveno. Nauka prouava ono to jeshvatljivo i razumljivo, podlono veitim promenama, i stoga sutinski iluzorno,maja; ezoterija prouava ono to je Stvarno, veno i nepromenljivo.

Ma koliko se divili sofisticiranosti i kompleksnosti naeg materijalnog tela imaterijalnog mozga (te pregrti zemlje u ovekovoj lobanji), ono je glavna preprekamistinom znanju, razdvajajui nas od Stvarnosti i drei nas u neznanju[3]. Upra-vo je ono to to ini da je ljudska ego-svest centrirana na telo, bez obzira na kolikovisokom stepenu da se izraava, da ima iluziju dualnosti, jer to nije stvarno, iluzijuda je izvan jednote Apsoluta, stvarajui jednu vrstu odvojenog "ja" od svih drugihljudi, i naalost od Apsoluta. ivei u materijalnom telu imamo oseanje da smorazliiti, da smo neto drugo od Apsoluta, i da smo izali iz jednote.


5/49


Mada se Stvarnost nalazi svuda, sa njom moemo da doemo u kontakt samo unaim srcima. Drevni jogiji su verovali da postoji jedno sredite spiritualne svesti,nazvan lotos srca, koji se nalazi izmeu abdomena i grudnog koa, i koji se moeotkriti u dubokoj meditacij i. Taka konvergencije izmeu relativne i apsolutne istine

je u ljudskom srcu.

3. SVEST U EZOTERINOJ TRADICIJI

Stvarnost viih (mistinih) stanja svesti lino su istraili i doiveli praktiariezoterije u svim religioznim tradicijama bez izuzetka. U mistinim stanjima, veomarazliiti ljudi iz potpuno razliitih rasa, u raznim periodima i u raznim religijama,dolaze do istovetnih saznanja, i stoga u mistinim stanjima ne postoji razlika u reli-gijama; mistina iskustva su apsolutno identina; razlike postoje samo u jeziku iformi njihovog opisa. Mada su mistici podigli svoju svest do najviih moguih nivoai opisali dimenzije stvarnosti i koncepte sveta koji su direktno proizili iz ovihspecijalnih stanja svesti, ova stanja se ne mogu dosegnuti razumom. Mistina stanjase mogu proveriti i ona su razumljiva samo u mistinim stanjima; u ovim stanjimaljudi mogu da saznaju ono to se ne moe saznati u obinom stanju svesti. Obinostanje svesti je samo jedno specifino stanje svesti, a obian koncept sveta samo

jedna specifina percepcija sveta. Sve to se moe dobiti iz intelektualnogprouavanja mistinih stanja bie samo aproksimacija, interpretacija, simboliki opis, ipria o Stvarnosti, a ne Stvarnost sama [4].

Ovo ezoterino znanje akumulirano je tokom nekoliko hiljada godina, i ono se

prenosilo iz generacije u generaciju u okviru malih krugova iniciranim mistika. Ovosaznanje o svim hijerarhijama stvarnosti i stanjima svesti koja su specifina za ovestvarnosti odnosi se na sfere o kojima nauka nije imala ak ni nikakvih nagovetaja,dok su tehnike i discipline koje vode ka ovladavanju takvim znanjem jo uvekrelativno nepoznate kako naunicima tako i iroj publici. Meutim, ono se moe datisamo onima koji trae, koji su ga traili sa odreenim kvalitetom svesti, shvatajuipo emu se ono razlikuje od obinog znanja i kako se moe stei. "Pravo Ja se nemoe upoznati itanjem svetih knjiga, niti kroz prefinjenost intelekta, niti krozveliku uenost; njega mogu spoznati samo oni koji eznu za njim. Zaista, takvimaPravo Ja otkriva svoje istinsko bie." (Katha Upaniada, 2.23).

Kao to je venapomenuto, sve vodee religije sveta poseduju ovo ezoterino

znanje koje je kodirano u svetim knjigama Hinduizma (Indija), Budizma(Jugoistona Azija), Taoizma (Kina), Zena (Japan, Koreja), Judaizma/Kabale (Izrael,

jevrejska dijaspora), Hrianstva (Zapadni svet) i Islama/Sufizma (Srednji istok,severna Afrika). Takoe, sve religije su zasnovane na otkrovenju. Otkriveno znanjedolazi direktno od viih sila iz viih nivoa svesti ili od ljudskih bia koja su dosegnulaove vie nivoe svesti.


6/49


Sve glavne religije imaju svoje poznate individualne osnivae, semHinduizma. Postigavi najvia stanja supersvesne samosvesti i doivevi iskustvonajvie Realnosti i upoznavi svoju pravu prirodu izvan identifikacije sa telesnomego-sveu, ove istorijske linosti (Konfuije, Lao Ce, Buda, Mojsije, Isus Hristos,Muhamed) su ostavili iza sebe mape o svojim putovanjima i opisali discipline ipripreme koje su neophodne svakome ko eli da postigne isti cilj.

Potvrujui podjednaku kognitivnu vrednost svih gorenavedenih religioznihstaza, radi kratkoe i saetosti ovaj rad e se ograniiti na komparativnu prezentacijudve ezoterine tradicije, jedne Istone i jedne Zapadne, Hinduizma i Hrianstva.

"Najvei dar je dar istine"

(Dhammapada)

3.1 Istono naslee - Hinduizam

Jedinstveno meu velikim religijama sveta Hinduizam nema poznatogosnivaa; to je potpuno decentralizovan sistem bez ikakvih formalnihinstitucionalnih kontrola. Jedini zahtev je prihvatanje autoriteta Veda, ali onezahtevaju intenzivno individualno angaovanje i njihove istine moraju da se proverekroz lino iskustvo. Upravo zbog toga Hinduizam izbegava centralni autoritet idelegirano uestvovanje; njegova validnost mora da se podvrgne testu vremena iiskustva i stoga on ne poznaje dogme, religiozni fanatizam i nikakvu jeres.

3.1.1 Vede i Upaniade: svet nasuprot svesti

Istoriari orijentaciono navode godinu 2.000 pre nae ere kao vreme kada sunomadska plemena naznana Arija (plemeniti) dola iz zapadne Azije i zapoelainvaziju na indijski potkontinent. U dolini reke Inda arijski osvajai su se susreli salokalnom civilizacijom koja je ve bila stara hiljadu godina, sa razvijenomtehnologijom i trgovinom. Stapanje ovih dveju kultura stvorilo je jedinstvenuindijsku civilizaciju kakvu danas poznajemo. Arijci su sa sobom doneli svojareligiozna verovanja na Sanskritskom jeziku, kanonizovana u etiri knjige himninazvanih Vede - Rig Veda, Sama Veda, Jaur Veda i Atharva Veda. Pored prvog dela

Veda koji je sadrao opise obreda, inkantacija, pojanja, i rtvi koji se odnosio nareligioznu praksu, vedska Indija je takoe sadrala i rudimente mone naunetradicije, posebno matematike: ona je razvila moderne brojeve (koje je Zapad primiopreko Arapa, pa ih stoga pogreno nazivamo arapskim brojevima), sistem decimalnihmesta, nulu, osnove algebre i trigonometriju.

Drugi deo Veda, koji se naziva Upaniade, nije se bavio ceremonijama ireligioznim ritualima, ve znanjem o najvioj stvarnosti, o konanoj istini, prirodi


7/49


ivota i ljudskih bia, i stanjima svesti. Iako su pisane sa briljantnom intelektualnomjasnoom i konceptualnom preciznou, one se ne mogu porediti sa Zapadnimfilozofskim ili naunim sistemima zasnovanim na logici i argumentima. Upaniadesu darane, neto vieno; bazirane na linom iskustvu, one su dokumenti oinspirisanim uenjima individua za koje je transcendentalna Stvarnost zvana Bogbila stvarnija od sveta kojeg su zapaali preko pet ula. Ako elimo da shvatimoUpaniade u okviru njih samih, nailazimo na izvanrednu retkost iskustava koje onepokuavaju da opiu. Veoma mali broj ljudskih bia je video stvarnost iz perspektiveovih izuzetnih dolumenata. "Upaniada o Ja" je satyasya satyam, "istina o istini".

Za razliku od Veda koje gledaju ka spolja u strahopotovanju pojavnog sveta,Upaniade gledaju unutra, nalazei da su moi prirode samo manifestacija jostravinijih moi ljudske svesti. Postavljajui sebi pitanje "ijim prisustvom nastajeelja koja pokree univerzum?", drevni mudraci su doli do odgovora da je svest onoto pokree svet, koja kod ljudskih bia izmeu ostalog ima funkciju spoznaje. Zbogtoga su upaniadski mudraci pokazali jedinstvenu preokupaciju stanjima svesti,usredsreujui se na medijum svesti i saznanja - um, podvig koji je bez paralela uistoriji bilo koje religije ili nauke. Oni su bili veoma paljivi posmatrai svih pojavau ivotu, pa su prouavali i svakodnevnu budnu svest, snove, i stanja dubokogspavanja bez snova, pokuavajui da otkriju ta se moe saznati u svakom od njih, iza koju sposobnost bi se moglo rei da je onaj koji saznaje. U emu je zapravorazlika izmeu sna i budnog stanja, jer oba stanja sadre oseanje "ja" onog koji ihdoivljava? Ali ta se deava sa oseanjem "ja" u dubokom spavanju bez snova? Dali postoji ita to ostaje isto u neprestanom toku ljudskog iskustva? Postoji li ikakav

kontinuitet, neki nivo stvarnosti koji je vii od budnog stanja, u kojem se objedinjujusva ova stanja uma?

Takva su pitanja postavljali upaniadski mudraci, ali se oni nisu zaustavilisamo na debatovanju o njima. Oni su postali fascinirani otkriem da kako sekoncentracija produbljuje, um zapravo prolazi kroz stanja svesti koja oni istrauju.A u koncentraciji na samu svest - "Ko je onaj koji saznaje?" - ustanovili su da moguda razdvoje nekoliko slojeva uma i da posmatraju kako on funkcionie isto onakoobjektivno kao to kakav botaniar posmatra cvet.

Znaaj ovog otkria ne moe se prenaglasiti. Poto je svest polje svih ljudskihaktivnosti, kako spoljanjih tako i unutranjih (doivljaji, aktivnosti, imaginacija,

znanje, ljubav) - nauka o svesti nudi mogunost centralnih principa koji objedinjujusav ivot i sve to postoji. "Upoznajui jednu stvar od zlata," zapaaju Upaniade,"upoznajemo sve stvari napravljene od zlata; one se razlikuju samo po imenu iobliku, ali je zlato materijal od kojeg su sve napravljene." I pitale su se, "ta je toijim poznanjem moemo upoznati prirodu svega ostalog?" Odgovor su nale usvesti. Prouavanje svesti je nazvano Brama-vidja, to znai i "najvia nauka" i"nauka o Najviem"!


8/49


Vano je razumeti da bramavidya nije intelektualno, teorijsko prouavanje.Praksa upaniadskih mudraca sadrala je i potpunu obuku intelekta, ali bramavidyanije psihologija ili filozofija. Ona je strogo empirijska, laboratorijska nauka u kojoj

je ovekov um i istraiva, i sredstvo istraivanja i predmet istraivanja, gde je umokrenut ka unutra, putem discipline koju su nazivali meditacija.

Meutim, meditacija u upaniadskom smislu nije refleksija ili bilo koja drugavrsta diskurzivnog miljenja. Ona je ista koncentracija, uvebavanje uma da seusredsredi na nutrinu bez odvraanja panje, sve dok se ne stopi sa predmetom svojekontemplacije. Ovo stanje u kojem spoljanji svet potpuno iezava iz svesti neznai nesvesnost: meditacija je stanje krajnje intenzivne unutarnje budnosti.Bramavidya se ne bavi uvidima do kojih se dolazi koncentracijom na odreeniaspekt ivota; nju interesuje kako koncentracija uopte generie uvide. Posmatrajuita se dogaa sa produbljivanjem koncentracije, upaniadski mudraci su nauili daod uvida naprave nauku i umetnost - neto ime se moe ovladati i onda to znanjeprenositi drugima [5].

3.1.2 Upaniadska kosmogonija

Ovladavi na taj nain tehnikama koncentracije i meditacije, drevni jogiji surazvili svoju svest do najviih transcendentalnih i transpersonalnih stanja, dobijajuidirektno saznanje o svom identitetu kako na makro tako i na mikro nivou.

Na makrokosmikom nivou u svom odnosu prema prirodi, oni su doiveli isku-

stvo celog spektra spoljanjeg Univerzuma, koji se sastoji od nekoliko meuproi-majuih nivoa zvanih "loke" [6] (Tabela 1).

Tabela 1. Upaniadska kosmogonija 1

BRAMAN (APSOLUTNA STVARNOST)

Najvii Bog, u svom nemanifestovanom i neizdiferenciranom jedinstvu, koji sadri sve mo-gunosti pre boanskog stvaranja. Apsolutna samo-svesna inteligencija u bez-prostornoj i bez-vre-menoj potencijalnosti. Nedostupna ljudskoj spoznaji i razumevanju sve dok smo utemeljeni u trinajnia sveta manifestacije.

PRADNANA-GHANA (KREATIVNA SVEST)

Izmeu Apsoluta i Svetske Due nalazi se pradnana-ghana, kreativna svest, kada se Apsolutpomera iz svoje primalne ravnotee i postaje znanje-volja. Ovo je logika sukcesija a ne vremenska,jer Svetska Dua mora da postoji pre nego to postane svet.

1 Uporediti takoe sa Tabelom 6.


9/49


ATMAN (SVETSKA DUA) IVARA (STVORITELJ-UNITITELJ)

Braman manifestovan kao Svetska Dua,univerzalno ja koje postoji u svim biima,neivim kao i ivim, stenama i kamenju, drveu,ivotinjama i ljudima, mada ono nije reali-zovano u istom stepenu.

Kreativni aspekt Bramana. U svoje trifunkcije posmatrane odvojeno Ivara postajeBrama (stvoritelj), Vinu (odrava) i iva(unititelj).

PRAKRITI (NEIZDIFERENCIRANA SUPSTANCA)

Sedam svetova (loka) Ivara pravi od Prakriti, elementarne, neizdiferencirane supstancekoja se nalazi i u umu i u materiji. Prakriti je posledica Bramana, tako da Prakriti ne moe dapostoji bez Bramana. Ovo dvoje su veno nerazdvojivo. Prakriti se definie kao posledica ili moBramana, Stvarnosti. Drugim reima, ovu iluziju (maja, na Sanskritu) o objektivnom prostorno-

vremenskom Univerzumu projektuje sama Stvarnost. Stoga sledi da Prakriti i Braman moraju dapostoje istovremeno, i da Prakriti, kao i Braman, nije imala poetka i da nee imati kraja.

(nastavak na sledeoj strani)

(Tabela 1, nastavak)

SEDAM LOKA (SVETOVA):

Loke ili ravni, meusobno se proimaju. Svaka ravan ima sopstvenu materiju odgovarajuegstepena gustine, koja proima materiju ravni neposredno ispod sebe. U svakom svetu dua razvijanovo i vie oseanje moi. Kada prolazimo iz jedne ravni u drugu ne kre emo se u prostoru, vejednostavno menjamo fokus nae svest i. Ljudska bia unutar sebe poseduju razliita vozila (tela)

koja odgovaraju i mogu da funkcioniu u razliitim svetovima. Ovi svetovi zauzimaju isti poloaj uprostoru.

(7) BRAMALOKA, (6) TAPOLOKA, (5) DANALOKA, (4) MAHARLOKA(SUPRAMENTALNI SVETOVI)

Prvobitni vedski opis sveta sadri tri regije ili tri sfere: bhurloku (zemlju), bhuvarloku(astralni svet) i svargaloku (nebo ili mentalni svet). U svojim najviim stanjima svesti upaniadskividioci su istraili i imenovali dodatna etiri via sveta koja mogu poseivati i koja su dostupnasamo samorealizovanim ljudskim biima. Ova etiri supramentalna sveta su veoma brzih i visoko-frekventnih vibracija, i kao takva su van domaaja obinih ljudskih bia i van njihove moipoimanja.

(3) SVARGALOKA (NEBO ILI MENTALNI SVET)

Mentalni svet proima astralnu ravan, ali se takoe prua i dalje u prostor. Ovo nebo jemisaoni svet, oblast intenzivne ideacije. Sve to ovek poeli, direktno se materijalizuje putemmisli. Svaka osoba gradi svoje sopstveno nebo prema svojim eljama i matanjima. ivot na nebu jeveoma slian nainu ivota koji vodimo na zemlji, samo to je daleko intenzivniji. Ovo nebo takoenije neprolazno. Kada iscrpimo plodove svoje dobre karme akumulirane u prethodnom ivotu,moramo da se vratimo nazad u zemaljski svet i zaponemo novu inkarnaciju.

(2) BHUVARLOKA (ASTRALNI SVET)

Astralni svet proima zemaljsku ravan i prostire se u odreenu daljinu izvan nje. Vibracije


10/49


astralnog sveta su bre od vibracija fizikog plana. Najnii planovi od sedam pod-planova astralnog

sveta nazivaju se narake (paklovi) ili asuriya loke (ravni bez sunca) i oni su nastanjeni preminulimljudskim biima kojima dominira ivotinjska piroda i koji nemaju nikakva dobra u svojim srcima.Jedan od takvih niih planova zauzimaju osobe sa nekontrolisanim strastima i snanim ulnimudnjama, pa se stoga esto naziva i Preta Loka, plan gladnih duhova (gladnih ulnih iskustava kojenudi zemaljski svet).

(1) BHURLOKA (ZEMLJA ILI "FIZIKI" SVET)

"Fiziki" svet u kojem stiemo znanje o predmetima putem dnana-indrija ili organa sazna-nja, to jest ula vida, sluha, dodira, mirisa i ukusa.

3.1.3 Upaniadska struktura individualiziranog sopstva

Na mikrokosmikom nivou u svom aspektu kao ljudska bia, upaniadskividioci su otkrili razliite redove veliine svoje linosti koje se u transpersonalnimstanjima poklapaju sa makrokosmikim aspektom (Tabela 2).Tabela 2. Upaniadska struktura individualiziranog sopstva 2

BRAMAN

Apsolutno Bie ija je sutinska priroda definisana kao sat (samo-bie), it (samo-svest), iananda (samo-blaenstvo). Ovo nad-lino transcendentalno bie prethodi svakoj konkretnoj

stvarnosti. Nae pravo, apsolutno Ja.

ATMAN

Najunutarnjije Ja svakog ivog stvorenja ili predmeta i boanska sutina ind ividualnosti.

Izmeu Atmana i Bramana ne postoji dualnost; to je jedna te ista Stvarnost, isti Bog, vi enu svoja dva odnosa prema Univerzumu. Ono je i spolja i iznutra, prisutno ovde ovog trenutka ibeskonano daleko na nekom drugom mestu, u srcu atoma i svih stvari.

IVATMAN

Vie ja postojee individue, kao otelotvorena dua u un iverzumima.

IVA

Individua kao ljudsko bie inkarnirana u svetovima dualnosti (najnia tri sveta) manife-stujui linost u prostoru i vremenu. Ova linost se sastoji od tri karakteristina elementa.Manasjesvojstvo registrovanja utisaka koje ula primaju iz spoljanjeg sveta. Buddhi je sposobnostdiskriminacije koja klasifikuje ove utiske i reaguje na njih. Ahamkar nam daje ego-oseanje koje



11/49


prisvaja ove utiske kao svoje i reaguje na njih - to je ono to stvara nau li nost ili na egoizam.

("Identifikacija svesti sa onim to samo reflektuje svest - to je egoizam", Patanjali, II.6). Ako jemisaoni talas prijatan, ego-oseanje osea "Ja sam srean"; ako je misaoni talas neprijatan, "Ja samnesrean". Sledi dakle da sve dok postoji ova lana identifikacija telesnog ja sa ovim misaonimtalasima, sa egoizmom, ovek nikada ne moe da upozna svoje pravo Ja, Atmana.

3.1.4 Upaniadska struktura ovekovih tela

Drevni vidioci su iza sebe ostavili opis ovekovih nekoliko tela, kroz kojaovek izraava svoju svest u odgovarajuim stratumima stvarnosti. To su prekrivaiili omotai koji skrivaju nau pravu prirodu, jer nae pravo Ja, Bog unutar nas,svakako nije nijedno od njih i on se ne moe upoznati sve dok se identifikujemo saovim telima. Ona su samo instrumenti za manifestovanje razliitih stanja svesti [7].

Tabela 3. Upaniadska struktura ovekovih tela3

Prema upaniadskim mudracima, dua stvara grubotvarno materijalno telo u skladu sazakonima zemaljskog plana kako bi obezbedila za sebe "ku u" u ovoj "fizikoj" dimenziji. Takofiziko telo daje dui mogunost da se manifestuje u prostoru i vremenu. Ali, pored grubotvarnog

tela, postoji jo nekoliko drugih tela, navedenih dole u Tabeli 3. Sva ova tela imaju svojeodgovarajue eterine dvojnike (Pranamaja), koji se sastoje od prane, vitalnog principa, sile kojaoivotvoruje i dri u koheziji grubotvarno telo. Ono proima ceo organizam i njegova grubotvarnamanifestacija je dah. Sve dok ovaj vitalni princip postoji u organizmu, ivot traje. Pranamaja imasedam glavnih eterinih centara ili akri, kroz koje se manifestuije ljudska linost, a koje takoeslue i kao komunikaciona i kontrolna veza izmeu ovekovih tela. Eterini dvojnik grubotvarnogmaterijalnog tela ima sedam osnovnih energetskih centara (Tabela 4), ija se aktivnost odnosi narazliite nivoe svesti.

(1)Anamaja, telo od hrane ili grubotvarno telo, nazvano po injenici da se odrava uzimanjemhrane. Ovo telo ljudska bia koriste za svoje aktivnosti i kretanje u budnoj svesti.

(2) Manomaja, astralno telo ili psihiko telo, koje se sastoji od manas - misaonih formi i

elja i emocija. Ovo telo koristimo u sanjanju mada iskljuivo nesvesno, jer nismo gospodari svojihmisli i elja.

(3') Vidnanamaja, mentalno telo ili nie noetsko telo, koje nam daje sposobnost diskri-minacije, snage volje, i jasne vizije, neobojeno emocijama i utilitarnim umovanjem. Ovo telo setakoe koristi u stanju sanjanja, ali sada svesno i samo-svesno, to znai da smo ovladali svojim



12/49


mislima i eljama.

(3'')Anandamaja, telo blaenstva, poto je ono najblie blaenom Ja; ono je takoe poznatoi kao vie noetsko telo. U dubokom snu, kada ne postoji nikakva svest o umu i telu, kao vezaizmeu konanog sveta i blaenog Ja (Atmana) jo uvek stoji ovo kauzalno (karmiko) telo.

3.1.5 Upaniadska osnovna stanja ljudske svesti

Veina Upaniada, koje se mogu smatrati za jedinstvenu celinu, sadrepredivna izlaganja o stanjima svesti koja su istraili drevni mistici. Oni su ustanovilida postoje tri osnovna stanja koja su nazvali budno stanje, stanje sanjanja i stanjedubokog spavanja bez snova (Tabela 5). Njihovo briljantno otkrie je da ona nisusamo naizmenina stanja u koje ulazimo i iz kojih izlazimo, ve da takoepredstavljaju nivoe svesti, paralelne slojeve koji lee na razliitim dubinamasvesnog i nesvesnog uma.

Tabela 4. Upaniadski eterini energetski centri (akre) 4

akre predstavljaju finotvarnu anatomiju ljudskih bia ba kao to "fiziki" organi pred-stavljaju grubotvarnu anatomiju. Sedam endokrinih lezda odgovaraju sedam glavnih akri. Sedamakri korespondira makroskopski sa sedam loka i povezanim stanjima svesti.

(1) Muladara akra, koja se nalazi na dnu kime, vlada naim razumevanjem "fizike" di-menzije. Eksterno se manifestuje kao adrenalinska lezda, upravljajui bubrezima i kimenim stu-bom. Ova akra nas dri uzemljenom za tlo, i u osnovi je naeg nagona za opstankom.

(2) Svaditana akra, nalazi se na dnu genitalnih organa; to je akra kreativnosti, upra-vljajui seksualnim nagonom i reprodukcijom.

(3) Manipura akra, je locirana u solarnom pleksusu. Eksterno se manifestuje kao pan-kreas, i vlada funkcionisanjem slezine, jetre, eluca, une kesice, i aspektima nervnog sistema.Kroz nju se ispoljava emotivnost, kao i oseanje line moi.

(4) Anahata akra, je akra srca. Eksterno se manifestuje kao timus, grudna lezda. Ovaakra vlada srcem, krvlju i krvotokom, i utie na imuni i endokrini sistem. Ona je sedite i domdue, ili naeg vieg ja, i sredite kroz koje oseamo i izraavamo ljubav i definiemo nau linost.

(5) Viuda akra, je akra grla. Eksterno se manifestuje kao titna lezda i vlada plu ima,glasnim icama, bronhijalnim aparatom i metabolizmom. Centar samo-izraavanja, komunikacije i



13/49


rasudne moi.

(6) Adna akra, se nalazi izmeu obrva i sredita ela. Poznata kao "tree oko", ona se eksternomanifestuje kao hipofiza. Vlada niim mozgom i nervnim sistemom, uima, nosom i oima. Upravljaraznim stanjima koncentracije koja se ostvaruju kroz meditaciju, i povezana je sa raznim kognitivnimsposobnostima intelekta.

(7) Sahasrara akraje locirana na vrhu glave. Eksterno se manifestuje kao pinealna lezdai vlada gornjim mozgom. Kroz ovu akru se na kraju realizuje integracija sa Bogom. Ovo se dogaakada se Kundalini, zmijolika snaga, budi iz svog sklupanog poloaja u najniem energetskomcentru, i energizujui akre jednu po jednu dosee Sahasraru.

Kada sanjamo, zapaaju Upaniade, ostavljamo jedan svet i ulazimo u drugi. U

tom svetu snova nema koija, ni ivotinja koje ih vuku, ni puteva po kojima se vozi,vesam ovek stvara koije, ivotinje i puteve na osnovu utisaka iz prethodnih isku-stava (Brihadaranjaka upaniada, IV.10). A onda skok uvida: "Svako to doivljava,ali niko ne zna onoga ko je taj to to doivljava." ta je isto u oba sveta, i ko jeposmatra u budnom stanju i u snovima? To ne moe biti telo, jer se u snovimaposmatraodvaja od tela i fizikih ula i stvara svoja sopstvene iskustva - iskustvakoja, po svojim fiziolokim reakcijama, mogu biti isto onoliko stvarna koliko i onaiz ivota u budnom stanju. Snovi i java su napravljeni od istog materijala i to se tienervnog sistema, obe vrste iskustava su stvarna. Kada se probudimo iz sna tada neprolazimo iz nestvarnosti u stvarnost, ve iz jednog vieg nivoa stvarnosti u niinivo.

Tabela 5. Upaniadska osnovna stanja ljudske svesti5

"Braman je sve, a Atman (Ja) je Braman. Ovo Ja ima etiri stanja svesti" (Mandukja Upa-niada, I.2).

BUDNA SVEST - VAIVANARA

U ovom stanju ovek ivi sa svim ulima okrenutim ka spolja, svestan samo spoljanjegsveta, nalazei ulna zadovoljstva u materijalnim predmetima i uveren da je njegova svest identinasa fizikim telom. Budno stanje je normalno stanje prirodnog oveka, koji bez razmiljanja prihvataUniverzum onakvim kakvim ga je naao.

STANJE SANJANJA - TAI

ASAU ovom stanju ula su okrenuta ka unutra, kada ovek razrauje utiske o prolim delima i

sadanjim eljama. Sanjanje je iskrivljenje ak i one ograniene, uslovljene stvarnosti, ali je naodreeni nain vie stanje, s obzirom da u njemu proivljujemo nae utiske o iskustvu a ne direktnosamo iskustvo. Um je sada aktivan, mada nezavisno od ulnih organa, i bez svesti o grubotvarnomtelu.



14/49


STANJE DUBOKOG SPAVANJA BEZ SNOVA - PRADNA U dubokom snu bez snova vie nemamo nikakvo oseanje "ja" koje smo potpuno ostavili iza

sebe; ali te injenice nismo svesni. Ne posedujemo nikakvu svest o spoljanjem svetu, kao ni ounutranjem. U dubokom snu nismo svesni ni oblika ni utisaka; svest je neizdiferencirana, i indi-vidua toga nije svesna. U pradni nema ni uma, i nema oseanja odvojenosti i dualnosti.

Sva ova tri stanja su samo oblici pravog Ja i stanja koja doivljavamo pre prosvetljenja; Ja jenajblie svojoj pravoj prirodi u stanju dubokog spavanja bez snova.

SUPERSVESNO, TRANSCENDENTALNO STANJE - TURIJA

Turija, etvrto stanje, je supersvesno stanje, niti unutranje niti spoljanje, iznad ula iintelekta, u kojem nema nieg drugog do Atmana (sopstva) u istom stanju. Ono nije ni spoljanjani unutranje svest, ni polu-svest, ni spavajua svest, ni svesnost ni nesvesnost. Njega nita ne moe

opisati, jer to nije stanje svesti, ve svest sama, izvan osobenosti tri stanja budnosti, sanjanja idubokog sna bez snova. U spoju sa njim je najvii dokaz njegove stvarnosti. Ono je kraj evolucije i

ne-dualnosti. Ono je mir i ljubav.

Ako su budno stanje i sanjanje prolazna stanja, zar ne postoji neto trajno,neto stvarno, na emu se ona oslanjaju? Zar ne bi bilo mogue probuditi se u nekomviem stanju, nivou stvarnosti koji je iznad ovog sveta veno promenljivih ulnihiskustava? Upaniadski mudraci su nali klju: u dubokom snu "Ja" koje posmatrarazdvaja se ne samo od tela nego i od uma. To je najdublji i najuniverzalniji slojnesvesnog. Probudite se u ovom stanju, kau Upaniade, i biete ono to zaista jeste,slobodni od uslovljenosti tela i uma u svetu neomeenom ogranienjima vremena,

prostora i kauzalnosti.Probuditi se u samim dubinama nesvesnog kada i sama misao prestane?

Ovakav jezik je nerazumljiv koliko i mapa neke druge dimenzije. Mudraci koji supre tri hiljade godina iscrtali mape neispitanih teritorija svesti, svakako spadajumeu najvee i najsmelije istraivae u ljudskoj istoriji. Jer uspon na vrh svesti nijeza bojaljive: "Otra kao seivo brijaa, kau mudraci, je staza do Stvarnosti i tekaza putovanje" (Kata Upaniada, I,3.14). To je najvei izazov sa kojim se ljudsko biemoe suoiti: penjanje i uspon na najvii vrh, na Himalaje svesti. To je isti onajizazov koji je motivisao naunike kao to su Njutn i Ajntajn da pokuaju da prodruu srce Univerzuma. U stvari, veina hrabrih upaniadskih mudraca je potekla izratnike kaste. Oni su eznuli da upoznaju sr ivota, da ga spoznaju i ovladaju

njime, a to je znailo ovladati svakim tokom misli. Stapajui sve svoje elje u jednumonu elju za samo-realizacijom, koncentriui se poput laserskog zraka na jedanjedini fokus unutranjih svetova, njihova panja se prirodno povukla iz senzornihkanala. Kako se njihova koncentracija produbljivala, dolazio bi trenutak kada se telovie nije osealo, kada se rastakala identifikacija sa fizikim telom, i mudraci suznali van svake sumnje da nisu svoje telo. Takoe su shvatili da moi mozga (koji jei sam deo materijalnog tela) nemaju sopstveni ivot, i da mozak nije svestan, vesamo instrument svesti i uma, jer kada se svest povlaila iz mozga, oni su ostajali


15/49


svesni! Upaniade tvrde da je nae grubotvarno telo samo prvi od mnogih slojevakoji su omotani oko ljudske linosti, i da je svaki naredni manje "fiziki" od onogkoji mu prethodi.

Idui dublje (ili pre vilje) u meditaciju, kako se svest povlaila iz jednog pojednog od ovih slojeva svesti, upaniadski mistici su doli do jo jednogzapanjujueg otkria: shvatili su da takoe nisu nita manje um nego to sugrubotvarno telo, jer kada se svest povue ak i iz uma, jo uvek je ostajala svest o"Ja". Koncentracija je sada toliko duboka da svi misaoni procesi prestaju. Vreme iprostor iezavaju. "Ja" u meditaciji poiva na onome to Upaniade nazivaju "teloradosti", tiho, eterino unutarnje kraljevstvo na pragu istog bia. Sve to nas u ovojtaki deli od okeana beskrajne svesti je tanki omotalinog identiteta. Ovaj omotase ne moe ukloniti snagom volje: "Ja" ne moe da izbrie samo sebe. Pa ipak,odjednom, ono nestaje. U klimaksu meditacije barijera individualnosti iezava,rastvarajui se u okeanu iste, neizdiferencirane svesti.

Ovo stanje Upaniade nazivaju turija, "etvrto", jer je ono iznad budnogstanja, sanjanja i dubokog sna. Turija je buenje u dubokom spavanju bez snova, usamim dubinama nesvesnog, u kojem ovek nije svestan ni tela ni uma. Kasnije jeovo stanje nazvano samadi, "potpuno stapanje" i moka, "oslobaanje", jer onodonosi slobodu od svih uslovljavanja i ogranienja vremena i prostora. U samadijustvarnost se kondenzuje u isti potencijal, bez dimenzija, bez vremena, bez ikakvediferencijacije. U ovom stapanju nema ni vremena, ni prostora, ni kauzalnosti. To susamo forme koje namee um, a um je sada stian. Niti postoji svest o bilo kompredmetu, pa se ak i misao o "Ja" rastvorila. Ali ipak svest ostaje: it, ista,neizdiferencirana svest, izvan podele na posmatraa i posmatrano. Celokupnastvarnost je tu, unutranja kao i spoljanja: ne samo materija i energija, ve i svevreme, sav prostor, kauzalnost i stanja svesti.

ta ostaje kada se ukloni svaki trag individualnosti? Upaniade to nazivaju sat,isto bie, jer se tek u izdiferenciranosti ovog jedinstva stvorene stvari stiu svojeime i oblik. Mudraci su ga nazivali Braman, od korena rei brih, "iriti se"; Braman

je nedelj iv osnov postojanja, sutina svake stvari - zemlje i sunca, i svih stvorenja,bogova i ljudskih bia, i svake moi ivota.

Istovremeno sa ovim otkriem dolo je jo jedno: ova sjedinjena svest jetakoe i temelj ovekovog sopstvenog bia, sr njegove linosti. Ovaj boanski

temelj Upaniade jednostavno nazivaju Atman, "Ja" ili "Sopstvo"; u ovomsjedinjenom stanju se vidi da je Ja jedno, isto u svakome. U svim osobama, svimstvorenjima, Ja je njihova najunutarnjija sutina. I ono je identino sa Bramanom:nae pravo Ja se ne razlikuje od najvie Stvarnosti koja se naziva Bog.

Ova udesna jednaina -Atman (Ja) je Braman- centralno je otkrie Upania-da. Njena najslavnija formulacija je jedna od mahavakji ili "velikih formula": Tattvam asi, "Ti si To".


16/49


Radost ovog stanja ne moe se opisati. Ono se naziva ananda, ista, bezgrani-na, bezuslovna radost. "U spoju sa Atmanom (Ja) ovek nije svestan ni onoga to jeunutra ni onoga to je spolja; to je njegov prava forma, kada je slobodan od svihelja jer su sve njegove elje ispunjene; jer je Ja sva naa elja."

Nita manje ne moe zadovoljiti ljudsko srce. "Ne postoji radost u konanom;radost postoji samo u beskonanom." Ovo je poruka Upaniada. Beskonano - slo-bodno, neogranieno, puno radosti - nae je iskonsko stanje. Mi smo pali iz ovogstanja i svuda ga traimo: svaka ljudska aktivnost je pokuaj da se ova prazninaispuni. Ali sve dok pokuavamo da je ispunimo izvan sebe, postavljamo zahteveivotu koje ivot ne moe da ispuni. Konane stvari nikada ne mogu utolitibeskonanu glad. Nita nas ne moe zadovoljiti sem ponovnog spajanja sa naimpravim ja, za koje Upaniade kau da je sat-it-ananda, apsolutna stvarnost (bivstvo),ista svest, neuslovljena radost.

3.1.6 Upaniadsko kontrolisano proirenje svesti

Metodi za postizanje najvieg stanja svesti su sledei: najpre ujemo o tome,zatim razmiljamo o tome i meditiramo o najvioj stvarnosti. Najpre moramo uti otome ili doi u kontakt sa svetim knjigama gde su ove tehnike opisane (Vede,Upaniade) ili sa usana nekoga ko zna, od gurua, prosvetljenog uitelja. Ali nijedovoljno da samo ujemo o tome. Nijedan istinski spiritualan uitelj ne zahteva

slepo prihvatanje njegove doktrine. Da bismo doli do vrstog intelektualnoguverenja, moramo koristiti razum i razmiljati o tome otvorenog uma i sa kritikimrasuivanjem. Religija je u stvari jedna strogo praktina i empirijska vrstaistraivanja. Nita se ne prima na poverenje. Ne prihvatamo nita sem sopstvenogiskustva. Solidno poznavanje prirodnih nauka, logike i filozofske kontemplacijemoe biti od velike pomoi u ovom nastojanju, i pomoi nam da napravimo razlikuizmeu dva naina spoznaje. Jer nijedno uenje koje je suprotno zdravom razumu inauno akumuliranom znanju o fizikom svetu, ne moe biti doktrina Bude, kakokau Budisti.

Posle ova dva preliminarna koraka, spremni smo za pravu stvar - poslednji ko-rak na stazi samo-realizacije - za meditaciju. 6 Upaniade kau da je meditacija u

svom najviem obliku koncentracija na najviu Stvarnost, istina Aham Brahmasmi (Ja sam Braman), ali da bi spoznao Bramana ovek mora da postane Braman.Meutim, precizni detalji i kompletne informacije o egzatnom metodu nisu formalnozapisani u tekstovima, jer se u drevna vremena, kao i u ovom trenutku i tokomproteklih stolea, celokupan obim uenja prenosio direktno sa uitelja na uenika.

6 "Pomou joga meditacije i kontemplacije mudri su videli mo Bramana skrivenu u njegovomsopstvenom stvaranju." (Svetavatara Upaniada)


17/49


Upaniade naznauju da takvi detalji nisu od koristi niti imaju znaenje za onoga konije spiritualno pripremljen, a drugi razlog je da se u konkretnoj praksi detaljibeskrajno menjaju kako bi se uskladili sa razliitim potrebama pojedinanih uenika.Guru nema vaniju dunost od toga da paljivo prouava linost i temperamentuenika koji su se predali njegovom vostvu, i da za svakog od njih, u zavisnosti odnjegove prirode, pripremi odgovarajui metod meditacije.

Patanalijeve Joga sutre (Aforizmi o jogi, napisani oko 300-te godine prenae ere) smatraju se za najbolju i najautoritativniju kompilaciju i reformulacijuspiritualnih disciplina i tehnika meditacije koje se nalaze u Kata, Svetavatara,Taitirija i Maitrajani Upaniadama nekoliko stolea pre toga. Ove tehnike mogu daprimenjuju sledbenici bilo koje religije, mada svaka velika svetska religija sadripraksu koja je u osnovi slina ili gotovo identina sa praksom joge. Joga znaisjedinjenje, ona je metod pomou kojeg individua moe da se sjedini (tanije,ponovo sjedini) sa najviim Bogom, Stvarnou koja lei u osnovi ovog prividnog,efemernog Univerzuma. Naa sopstvena re religija u svom latinskom korenu imaisto znaenje - re+ ligare(ponovo + vezati). U svom sutinskom znaenju joga sedefinie kao kontrola nad misaonim talasima u umu. Saznanje ili percepcija jemisaoni talas u umu (vritti). Misaoni talas nastaje u umu kad god neki predmet ilidogaaj u spoljanjem svetu percipiraju naa ula i um registruje. Opisujuidelovanje misaonih talasa, jogiji koriste jednostavnu sliku - sliku jezera. Jezeropredstavlja um, a dno jezera Atmana (Stvarnost). Ako je povrina jezera ustalasana,voda postaje pomuena pa se dno jezera ne moe videti. Tako svi misaoni talasi, paak i misli najviih naunika o "prirodi" Stvarnosti, izraene na najsofisticiranijim

nivoima konceptualizacije i matematike apstrakcije, jo uvek su poremeaji u umu ikao takvi zamuuju bistru vodu jezera i zaklanjaju naim oima da vidimo Stvarnost

(dno jezera).

Ova istina je iskazana sa poslovinom konciznou u poetnim aforizmimaPatanalijevih Joga sutri [1]:

I.2 Joga je kontrola nad misaonim talasima u umu.

I.3 Tada ovek poiva u svojoj pravoj prirodi.

I.4 Ostalo vreme, kada nije u stanju joge, ovek ostaje identifikovan samisaonim talasima u umu.

Podjednako jasno ona je opisana u Katha Upaniadi, II, vi.9-11:"Niko ga ne moe videti oima jer je on bez vidljivog oblika. Pa ipak, on se

otkriva u srcu, kroz samo-kontrolu i meditaciju. Oni koji ga spoznaju postajubesmrtni. Kada su sva ula stiana, kada je um u miru, kada intelekt nije uzburkan -tada, kau mudri, spoznaje se najvie stanje. Smirivanje ula i uma definisano je kao

joga . Onaj koji to ostvari, slobodan je od iluzija."

Savreno saznanje o Atmanu, naem pravom Ja, postie se kroz sedam stupnjeva,koji poinju od shvatanja da je izvor sveg mistinog saznanja unutar nas, i zavrava se sa


18/49


samadijem, ponovim sjedinjenjem i konanim stapanjem sa Atmanom. Da bi se to ostva-rilo, moramo da praktikujemo osam takozvanih "udova" joge, da bismo uklonili neistoeiz uma. Jer samo znanje ne moramo da traimo. Ono se venalazi unutar nas, za razlikuod svetovnog znanja koje se stie iz knjiga i iskustava u spoljanjem svetu.

Ovih osam udova joge su sledei:

(1) Jame - razliiti oblici uzdravanja od injenja zla (od povreivanjadrugih, od lai, od krae, od neumerenosti, i od pohlepe).

(2) Nijame - razne vrste disciplina (fizika i mentalna istoa, zadovoljstvosvojim mestom u ivotu, samo-disciplina, prouavanje i predavanje Bogu).

(3) Asane- specifine joga pozicije koje se upranjavaju svakog dana sve dok

se ne postignu odreena stanja vie svesti. Njihova svrha je stiavanje uma.(4) Pranajama- kontrola daha i prane (vitalne energije) koja nam omoguava

da se kreemo, delamo i mislimo. To je u stvari taka kontakta izmeu uma ifizikog tela, kroz centre energije i svesti koji se nazivaju akre, kojih ima sedamnajvanijih (v. Tabelu 5).

(5) Pratjahara - povlaenje uma od ulnih objekata i, kroz praktikovanjenevezanosti, ovladavanje nad nemirom uma.

(6) Darana- koncentracija, "okretanje uma ka unutranjosti centra spiritualnesvesti u telu" (III.1) ili usredsreivanje uma na Unutarnju svetlost (lotos srca)".

(7) Djana - meditacija, "neprekinuti tok misli ka predmetu koncentracije"

(III.2); ovo je produena meditacija.(8) Samadi- stapanje sa Atmanom "Kada u meditaciji bljesne svetlost prave

prirode predmeta, neiskrivljena umom posmatraa" (III.3).

Prvih pet udova su samo uvodni oblik obuke za aspiranta koji ga pripremaju zatri finalna, koji se uzeti zajedno nazivaju samjama. Upranjavanje samjame dovodinajpre do nieg samadija, nazvanog nirviara samadi, u kojem su svi manji misaonitalasi zbrisani jednim velikim talasom koncentracije na jedan jedini predmet -Atmana. Um postaje "ist" i "ispunjen istinom" jer sada doivljava direktno iskustvonadulnog znanja. Ali ovo nie stanje jo uvek sadri tragove oseanja dualnosti, tosam jo uvek "ja" koji meditiram o najvioj Stvarnosti, tako da jo uvek postoji

odvojenost izmeu nas i Stvarnosti.Sada ak i ovaj jedini talas misli mora da se stia. Kada se smiri, ulazimo u

najvii samadi, nazvan nirvikalpa samadi, koji je ista, neizdiferencirana svest;ovek vie nije on veje bukvalno jedno sa Bramanom, uavi u pravu prirodu naegJa i pojavnog Univerzuma sa svim njegovim oblicima i stvorenjima. Jer iza Atmana,Hrista, iza svake ideje o nekom linom Bogu, stoji Braman, sredina Stvarnost ijesu ove linosti samo delimine, individualne projekcije. Kada smo sjedinjeni sa


19/49


Bramanom, sjedinjeni smo sa Onim to je manifestovano u Atmanu i Hristu iskriveno od naih nepopravljivih ja, ali i to je veno prisutno u svima nama.

Kada se kae da je samo Braman stvaran, to ne znai da je sve drugo iluzija,veto da je samo Braman fundamentalan. Onih nekoliko aspekata Boga - boanskeinkarnacije - imaju svoje relativne nivoe Stvarnosti. Materijalisti, oni koji za sebesmatraju da "stoje vrsto na zemlji" upravo su oni koji ive u nestvarnom svetu, jersebe ograniavaju na nivo percepcije grubotvarnih ula. Percepcija prosvetljenihmistika pokriva celu skalu spektra svesti, od grubotvarno materijalne do finotvarne, iod finotvarne do apsolutne, te samo mistici znaju kakva je stvarna priroda ovogUniverzuma.

Kako moemo da budemo sigurni da su otkrovenja dobijena kroz samadi istin-

ska otkrovenja a ne oneki oblici samo-obmane i auto-hipnoze? Zdrav razum sugerienekoliko testova. Na primer, oigledno je da tako dobijeno znanje mora da se slaesa znanjem koje je ve dobijeno na isti nain kod drugih. Ima mnogo onih kojisaznaju, ali je samo jedna istina, kae se u vedskim himnama. Takoe, jasno je daovo znanje mora biti takvo da se ne moe dobiti pomou drugaijih sredstava - da jenedostupno naim ulnim organima. I konano, kada se odnosi na pojavni svet,

znanje dobijeno mistikim putem ne sme biti u kontradikciji sa znanjem do kojeg su

naunici doli pomou konvencionalnih naunih metoda

3.2 Zapadno naslee - Hrianstvo

"Iden tina stvar koju sada nazivamo Hrianstvompostojala je meu drevnim narodima, i nikad nije

nedostajala od poetka stvaranja ljudskog roda,

dovodei do pojave i dolaska Hrista u telu, od kog

vremena se ova prava religija, koja je vepostojala,

naziva Hrianstvom." (Sv. Augustin)

Za razliku od Upaniada, od koji su najstarije napisane priblino pre nekih2.800 godina, i koje su izloene na gotovo modernom naunom, direktnom ipreciznom nainu miljenja i pisanja, svete knjige Hrianstva - Stari i Novi zavet -uglavnom su napisani simboliki i u parabolama. ("Vama je dano da znate tajnecarstva Boijega, a onima napolju sve u priama biva", Marko, 4:11). Takoe,nasuprot decentralizacije autoriteta i nepostojanja bilo kakvih institucionalnih oblikaistraivanja u Hinduizmu, Hrianstvo je pretvoreno u svetovnu, drutvenuinstituciju, koja polae pravo na monopol nad istinom, nepogreivost Pape i autoritetsvetenika, te je tako postalo pseudo-religija, gledajui popreko na linodoivljavanje Hrista i Boga, negujui sujeverno verovanje, i etiketirajui jeretike iekskomunicirajui svakoga iz svoga okrilja ija miljenja nisu u skladu sa njenimdogmama. U sutini Hrianstva ne postoje nikakve prepreke koje onemoguuju


20/49


saznanje, iako su svetenici nametnuli razna ogranienja. Tako je praksainstitucionalizovanog Hrianstva u svim svojim denominacijama, potpuno suprotnametodolokom uputstvu jasno datom u Novom zavetu "I poznaete Istinu i Istina evas izbaviti" (od neznanja, od iluzija, od egoizma...) (Jovan, 8:32). Ali ne spoznajaIstine drugih. Naa sopstvena spoznaja. Imajui pred sobom uenja drugih kaobaklje koje nam osvetljavaju put, moramo da uloimo trud da sami spoznamo Istinu.Naglasak je na nama; to ne znai "neka drugi spoznaju Istinu, a mi da je slepoprihvatimo". Niko ne treba da veruje ni u ta zbog toga to je to napisano u nekojknjizi ma koliko svetoj, ili zbog toga to je izjavio ovaj ili onaj crkveni autoritet ilimistini uitelj, sve dok to sami ne ispitamo putem logikog miljenja, istraivanja ikoncentracije. Spoznaja drugih ne treba da nas uverava, vesamo da nas dovede da isami doemo do takvog uverenja. Niko ne moe da zahteva od nas da verujemo u

neto a da to nismo sami upoznali u naem sopstvenom iskustvu. Tue znanjemoemo samo da prihvatimo kao predmet za istraivanje, pa e verovanje uslediti,ako usledi, kao proizvod i rezultat takvog istraivanja. Istine koje nisu proverenekroz nae lino iskustvo lako degeneriu u dogmatizam.

3.2.1 Daskalosovo ezoterino Hrianstvo

Ezoterino Hrianstvo nije privilegija nekolicine, veverni odraz Due u sva-kom od nas. Etimoloko znaenje termina "esoteriko" na grkom oznaava znanjekoje se nalazi unutar nas, "jer nema nita tajno to nee biti javno" (Luka, 8:17).

Unutarnje Hrianstvo kao "i tako tajne srca bivaju javljene" (1. Korin. 14:25)manje je religija a vie sama priroda ivota - jasan, koncizan i potpun odraz Istine[8].

Uprkos injenici da je u Novom zavetu mnogo toga menjano i izbacivano odstrane ranih crkvenih vlasti na razliitim saborima, on jo uvek sadri Istinu i celuIstinu. A Istina koja je tu, predstavljena je za sva stanja svesti i moe se razumetiprema odgovarajuem nivou line evolucije i proienosti svesti svake pojedinaneosobe. Postoji Hrianstvo jednog nivoa razumevanja i oseanja, i postojiHrianstvo jednog drugog nivoa razumevanja i oseanja, poev od veoma niskogspoljanjeg, ritualnog ili hipokritskog nivoa, koji prelazi u progon svihheterodoksnih miljenja, pa sve do najvieg nivoa samog Isusa. Tako postoje razne

vrste iskrivljenosti istine, koja se sputa do dna crkvenog Hrianstva, u gotovoneprepoznatljivom obliku. Ali poinjui od crkvenog oblika, svi oni koji su "isti usrcu" mogu pomou oseanja doi do pravilnog razumevanja izvorne istine.

Pored Starog i Novog zaveta, i razliitih referentnih knjiga, glavne idejeizloene u ovom radu su bazirane na uenjima [8-10] jednog velikog savremenoghrianskog mistika, poznatog pod jednostavnim imenom "Daskalos" (uitelj, nagrkom), koji je poslednjih 60-tak godina vodio krugove za istraivanje istine, u


21/49


Strovolosu, Kipar, kao istinski ambasador viih stanja svesti iz Kraljevstvanebeskog. U svom istraivanju istine, ovi krugovi tee da se priblie Stvarnostiputem direktnog iskustva; nita se ne prihvata na slepu veru, koju mnogi svetenicizagovaraju kao vrlinu. Kroz redovno upranjavanje vebi i meditacije (tokommnogih ivota), Daskalos je podigao svest svoje sadanje linosti do veoma visokihnivoa supersvesne samosvesti i ovladao svim svojim trima telima - grubotvarnimmaterijalnim, psihikim (telom emocija i elja) i noetskim (telom misli).

Kao rezultat ovih praksi Daskalos je razvio zapanjujue psihike moi, koje seiskljuivo koriste za isceljenje. Jedna od ovih moi je i njegova sposobnost da se setisvih svojih prethodnih inkarnacija, nekih znaajnih, nekih beznaajnih, od svogprvog silaska u svetove postojanja pre mekoliko hiljada godina. U svojim mnogimivotima bio je hijerofant u drevnom Egiptu, tibetanski lama, indijski jogi, astekiaman, rani hrianski mistik Origen, ruski knjievnik, itd., i mada je na samompragu Teoze (obogotvorenja - sjedinjenja sa Apsolutnim Bivstvom), Daskalos odbijada u nju nepovratno ue, izabravi umesto toga da se i dalje vraa u grubotvarnimaterijalni svet kako bi sluio i pomagao oveanstvu da profini svoju svest u ovojteantropskoj aktivnosti Boga u Hristu i oveka u Hristu, kroz koju se realizujeTeoza. Njegova elja za ponovljenim inkarnacijama ini ga "suvie velikim zaoveka, ali i suvie malim za Boga".

Daskalosova uenja potiu iz dva izvora: iz njegovih sopstvenih iskustava ustvarnostima u kojima se on samosvesno kree, i iz stupanja u potpunu koordinacijui sjedinjenje sa supersveu Johanana, arhanelskog entiteta koji je nekada iveo na

planeti Zemlji kao Sveti Jovan, autoretvrtog jevan

elja. Ova super-inteligencija jeplanetarni Logos, koji nadzire evoluciju svesti na Zemlji i direktno rukovodi

uenjima, koristei Daskalosa kao kanal.

Glavni dokaz Daskalosovih uenja su njegove izuzetne isceliteljske moi,posebno one koje se odnose na produenje kostiju kod krae noge, ispravljanja krivekime, de-imobilizacije paralizovanih ruku, uklanjanje malignih tumora, i slinesposobnosti koje obuhvataju tkivo miia i kostiju, to negira svaku mogunostautosugestije pacijenata ili gledalaca.

3.2.2 Daskalosova kosmogonija

Daskalosova kosmogonija se deli na dve celine - nemanifestno stanje bistva ibivstva, i svetove manifestacije i postojanja (Tabela 6).

A. Apsolutna Bezgranina Stvarnost: stanje Bi-stva i Bivstva


22/49


Mada je ovekov koncept o najvioj Stvarnosti, Bogu, neizbeno ogranien ka-pacitetom ljudskog razuma dok ivimo u grobotvarnom materijalnom svetu, iimajui u vidu da je ta nepojmljiva Stvarnost izvan svih naih predstava i atributa, zanju moemo da koristimo ime koje je sam Bog dao kao odgovor na Mojsijevo pitanjeu Knjizi izlaska, 3:14 - "Ego eimi o On" - "Ja sam Bivstvo" ili kako se obinoprevodi "Ja sam ono to jest". To je isti onaj Ego, isto ono "Ja sam", Sopstvo i Ja-stvo koje ljudska bia izraavaju kada su manifestovana u svetovima postojanja.

Apsolutno Bi-stvo je stanje Samosvesne Apsolutne Supersvesti, ApsolutnogSopstva, u kojem ovi atributi svesti i samosvesti znae da to nije slepa, nesvesnasila, veda Ono zna ta Ono jeste. Prva karakteristika Apsolutnog Bezgraninog Bi-stva u njegovom aspolutno stabilnom stanju je Volja; ovo stanje je stabilno jer tadavibracija jo nije izraena. Meutim, vibracija postoji unutar Apsolutnog Bi-stva kaostanje koje jo nije manifestovano, vibracija bez ikakvog kretanja. Kada se vibracijamanifestuje, planiraju se Svetovi Postojanja i Apsolutno Bi-stvo postaje Apsolutno

Bivstvou svoja dva modaliteta ispoljavanja, kao Apsolutno Sopstvo, Hristos Logos, ikao Apsolutna Supersvest, Sveti Duh. Svetovi su zajedniko stvaranje Hrista Logosai Svetog Duha.

Izmeu bivstva i postojanja, izmeu boanske autarhije i boanske radosti ustvaranju, nalazi se jedno novo stanje, koje je Um, boanska supersupstanca od kojesu sve stvari sainjene. Sve je Um - beskonani okean raznih frekvencija vibracijaod kojih se sve formira i ivi, ali ne ukljuuje Apsolutno Bivstvo.

B. Svetovi Postojanja

Prema Daskalosu, Svetovi Postojanja se sastoje od sedam nebesa ili vasiona (Tabela 6).Via etiri sveta, u koje ljudska bia mogu da stupe tek poto postignu stanje samorealizacije,

jesu Svetovi Jednote(Jednosti), jer se u njima individue vie ne oseaju odvojene od Stvaranjai od ostalih ljudskih bia. Nia tri sveta se nazivaju Svetovi Odvojenosti, zato to ljudska biaimaju iluziju da su odvojena jedna od drugih i od svega ostalog.

a) Svetovi Jednote (Jednosti)

"I Bog ree: neka bude svetlost, i bi svetlost." (Knjiga postanja, 1:3)

U stvari nita nije postalo. Sve jeste! Izreenom, svetlost se manifestovala izStanja Bivstva u Svetove Postojanja. Ovo je primer neega to je ispoljeno, a nestvoreno; neega to je ve bilo u stanju Bivstva. Nita nije stvoreno po prvi put. Sve

jeste!

Ovo je mesto na kojem se moe dati odgovor na veno pitanje: "Da li Bogpostoji?" Odgovor je odluno "Ne!".Bog ne postoji - Bog jeste!


23/49


Ova via nebesa moemo prouavati ne kao zemaljska ljudska bia, veposlesamorealizacije, kao proiene Due i usavreni Duhovi, ne sticanjem uobiajenogznanja koje se nalazi po knjigama, korienjem logike i intelekta, ve putemkoordinacije svesti.

b) Svetovi Odvojenosti

Apsolutno Bivstvo se nalazi, u svoj svojoj punoj moi i slavi, u beskrajnosiunim atomima u materiji i u prostranstvima beskrajnih galaksija; u dubinamaokeana i na snenim vrhovima planina. Ono je svuda, u punoj i venoj vlasti, odnajveih dubina Praznine do trona svoje neizrecive slave.

Svetovi Odvojenosti su najsiromanija vrsta svetova, ak iako nam dajunajvee rajeve i najvee paklove. Svetovi Odvojenosti ne obuhvataju samogrubotvarni fiziki svet, vetakoe i psihike i noetske svetove. To su svetovi formi,slika, i utisaka. Nazivaju se Svetovima Odvojenosti jer u njima ovek sebe vidi kaoodvojen entitet koji prima utiske i interpretaira ih. To ja je neto drugo od naegpravog ja. U Svetovima Jednote, supranoetskim svetovima, svetovima ideja, zakona,uzroka, i principa, koji su iznad konkretnih misaonih formi, odvojenost jetranscendirana.

Iznad Svetova Odvojenosti - grubotvarnog materijalnog, pshihikog i noetskog- nalazi se kraljevstvo nebesko koje je u nama.

3.2.3 Struktura Sopstva prema Daskalosu

Pre nego to proe kroz Ideju oveka, ljudsko bie je Arhanel u okviruArhanelskih Redova. Pre svoje manifestacije ljudska bia i arhaneli, kao SveteMonade, malo se razlikuju jedni od drugih. Meutim, kasnije kada se vrate unutarApsolutnog Bivstva, razlika izmeu njih je velika. Arhaneli ne mogu da dobijusamo-supersvest ni u jednoj od njihovih manifestacija; ovo je zbog toga to jenjihovo bie ostalo unutar Venog Sada i to su oni izloeni raznim iskustvima alibez mogunosti da prave poreenja. Arhanel vatre, na primer, koristi ovaj element

sa apsolutnom inteligencijom, ali ne zna za emocije i misli koje nastaju u prisustvuovog elementa. Nasuprot tome, ljudska bia kao "razbludna deca" (Luka, 15:11-32)potpuno su izloena svetovima dualnosti, prostorno-vremenskim utiscima, i zato su umogunosti da razviju izotreno oseanje individualizirane samo-svesti.

Poto proe kroz Ideju Arhanelskog oveka, jedan zrak Duha zatim nastavljakroz Ideju Nebeskog oveka i poprima oblik prema zakonu Ideje oveka. Od togtrenutka on poprima svoje odvojeno zraenje unutar Apsolutnog Bivstva. Jedan malizrak naeg Duh-Ego-Bia ulazi u odvojeni domen Apsolutne Inteligencije, Apsolutne


24/49


Moi i Apsolutne Ljubavi kao Samosvesna Dua. Sada imamo dva temelja zaUnutarnje Ja: Sveto Monadsko Ja unutar Apsolutnog Bivstva i Njegovu emenacijukoja prolazi kroz Ideju Nebeskog oveka da bi postala Samosvesna Dua. Tu naeSveto Monadsko Ja kree u odvojenu egzistenciju od egzistencije arhanela.

Tabela 6.Daskalosova ezoterina hrianska kosmogonija 7

A. STANJE BIVSTVA:

APSOLUTNO BEZGRANINO BI-STVO (APSOLUTNA BEZGRANINA STVARNOST)

Onaj aspekt Apsoluta koji lei izvan domaaja ljudskog i arhanelskog shvatanja. Najvii

Izvor, nepojamne i neizrecive dubine Boanskog, van mogunosti izraavanja ("... Boga nikad nevidje niko", Jovan 1. poslanica, 4:12).

APSOLUTNO BEZGRANINO BIVSTVO (BOG OTAC)

Ono to moemo da spoznamo o Bogu vidimo u manifestaciji odraenoj spolja i iznutra.Apsolutno Bivstvo je iznad svega Zajedniko Boansko Sopstvo, koje se sastoji od Apsolutnih Biaunutar Jednog Bia. Apsolutno Bivstvo se manifestuje kao Logos i Sveti Duh, "i ovo je troje jedno"(1. Jovan, 5:7). Apsolutna Bia su Svete Monade, veni entiteti, Logoini i Svetoduhovni Arhan-elski Redovi, ija samosvest daje ovoj Jednoj Stvarnosti privid mnotva.

VOLJA-RADOST (EUARESKEIA)

Apsolutno Bivstvo manifestuje Sebe u Sebi, u svojoj sveprisutnosti, kao Stvaranje. Volja-Radost, na grkom euareskeia, ima znaenje zadovoljstva koje proistie iz velikodunog davanja,kao kada plemeniti i bogati koriste svoja bogatstva za filantropske aktivnosti. Boja radost ukreativnosti.

HRISTOS LOGOS SVETI DUH

Pan-univerzalni Logos, Zajedniko Bo-ansko Sopstvo, je Apsolutno Bivstvo manife-stovano kao Samo-supersvest.

Impersonalna Supersvest koja izraavaSvemo Apsolutnog Bivstva i ini moguimstvaranje i odravanje svih Univerzuma. Dina-miki aspekt Apsolutnog Bivstva kao Sveznanjei Svemo(najblie konceptu Prirode koji koristenaunici).

UM

Um je nosilac ivota. Sve to postoji sainjeno je od Uma u razliitim frekvencijamavibracije, od super-supstance do materije u vrstom stanju. Um je emanacija Apsolutnog Bivstvaproeta Apsolutnom Inteligencijom, Ljubavlju, Moi i istotom svog Tvorca. Um nije besmrtnoBie, ve supstanca koja se veno koristi u svem Stvaranju. Um je boanski u svom izvoru, a svetikada se koristi za manifestaciju.

Svrha Uma je stvaranje svetova. Mada je to samo medijum, on takoe poseduje odreeni



25/49


oblik svesti, koji se ispoljava u vidu zakona materijalnog plana.

(nastavak na sledeoj strani)

(Tabela 6, nastavak)

B. SVETOVI POSTOJANJA:

a) SVETOVI JEDNOTE:

SEDMO, ESTO I PETO NEBO: KAUZALNI SVETOVI

Iznad noetskih svetova, manje opipljiva neba nazvana kauzalni svetovi daju definiciju i redgrubljim materijalnim svetovima. Ova ne-dualna stanja iste Ljubavi, Uzroka, Principa, Zakona, i Ideja

Stvaranja, koja nadzoru najvii ealoni Arhan

elskih Redova, tu postoje u svom arhetipskom stanju.Ova neba se mogu istraivati uz pomoviih aspekata ljudske svesti.

Kauzalne ravni su izvor viih noetskih svetova.

ETVRTO NEBO: VII NOETSKI SVET

Vii mentalni svet. Ovde su razaznatljivi oblici u jukstapoziciji jedni sa drugima, mada joneizraeni, u savrenoj harmoniji i savrenom redu. Stanje ideja u Venom Sada. Iz noetskih sve-tova Arhaneli preuzimaju oblike za stvaranje i odravanje fenomena ivota. Ovo je stanje u kojedolazimo da predahnemo izmeu inkarnacija.

b) SVETOVI ODVOJENOSTI:

TREE NEBO: NII NOETSKI SVET

Nii mentalni svet. Najproreeniji od sva tri Sveta Odvojenosti. U noetskom svetu - svetumisli i domu noetskog tela - Apsolutna Inteligencija Apsolutnog Bivstva najpre se manifestuje krozmisaone oblike, od galaksija do jednoelijskih organizama. Ovo je svet sedam ravni, od kojih sesvaka sastoji od sedam podravni.

DRUGO NEBO: PSIHIKI SVET

Svet emocija. Ovaj nadulni svet se takoe sastoji od sedam ravni, sa po sedam pod-ravni.Najnie tri od ovih sedam ravni su takozvana "pakla", etvrta odgovara pojmu "istilita", dok sunajvie tri takozvani "rajevi". Kada napustimo grubotvarno materijalno telo, pretrpevi iznenadnupromenu koju nazivamo "smrt", najpre idemo na jednu od ovih ravni koristei nae psihiko telo.

PRVO NEBO: GRUBOTVARNI MATERIJALNI SVET

Najnia vibracija Uma. Um u vrstom stanju, od kojeg se sastoji trodimenzionalni materi-jaln i svet i fiziko telo. Grubotvarno materijalno telo Zemlje obuhvata planetarnu sferu.


26/49


Individualizirano Sopstvo

Sedam svetova stvaranja imaju svoje odgovarajue velove u koje se oblaiDuh-Dua-Ego tokom svog boravka u ovim svetovima. Ljudski oblik ne sadrikraljevstvo nebesko, ve on jeste kraljevstvo nebesko. Drugim reima, putnik jeputovanje, tragalac je traeno. I kada budemo potraili ovo kraljevstvo "i ovo e vamse sve dodati" (Luka, 12:31).

Ljudska bia u svom najviem stanju izraavaju Boansku Ljubav, Uzroke,Principe i Zakone Stvaranja. U niim, guim stanjima, kao tela, ona izraavajumisao (u noetskom stanju) i emocije (u psihikom stanju) u svetovima odvojenosti.Nae grubotvarno materijalno telo, tako mali deo naeg Sopstva, a koje toliko esto

pogreno identifikujemo sa naim ja, pripada grubotvarnom materijalnom planu.Posle smrti, odlaska sa grubotvarnom materijalnog plana, nastavljamo da ivi-

mo u psihikom svetu, a kasnije u noetskom svetu, pre nego to se reinkarniramo nagrubotvarnom materijalnom planu. Parabola o razbludnom sinu (Luka, 15:11-32) po-kazuje nau slobodnu volju i odluku da napustimo dom, Bivstvo, i da uemo uSvetove Postojanja.

Centralni zadatak svake Due je da ponovo sjedini Ja - posle evolucije krozcikluse inkarnacija - u jedinstveno Ja u Teozi.

Individualizirano Sopstvo, kao celina, obuhvata etiri jasno razliite vrstemanifestacije, prikazane u Tabeli 7.

3.2.4 Struktura ovekovih tela prema Daskalosu

Svako ljudsko bie istovremeno ivi na tri ravni postojanja (grubotvarno mate-rijalnoj, psihikoj i noetskoj) sa odgovarajuim telom za sva ova tri sveta (Tabela 8).Ova tri tela imaju svoje odgovarajue eterine dvojnike. Na eterinim dvojnicima senalaze centri energije ili centri svesti, na Istoku zvani akre (Tabela 9), koji odgo-varaju mnogim specijalnim darovima kojima su ljudska bia darivana.8

8 a) Na najvei dar je srce. Kroz njega moemo da odraavamo boansku ljubav ka Bogu i naimblinjima. Srce je sredite Zajednikog Sopstva i dom Logosa, pa zato moramo da ga drimoistim, jer "Blaeni su isti u srcu, jer e videti Boga" (Matej, 5:8).

b) Drugi dar je mozaksa svojim psihikim i noetskim pandanima. On je centar inspiracije i razuma,omoguujui nam da spoznamo prisustvo Boga svuda oko sebe. Kada je Mojsije poeo da gledaunutar sebe i uzneo se do nivoa cerebeluma, simbolino predstavljen kao gorui grm koji nikad nesagori, po prvi put je uo glas Boga (Izlazak, 3:2). Dve tablice na kojima su urezani Boji Zakoni,Deset zapovesti, predstavljaju dve hemisfere ljudskog mozga (Izlazak, 34:28). Kada, u odreenovreme tokom naeg svesnog razvoja, vitalizujemo ovaj eterini centar, takoe emo uti glas naegUnutarnjeg Ja, nae Samosvesne Due, i postati jedno sa Bojim Zakonima.


27/49


Tabela 7. Struktura individualiziranog sopstva prema Daskalosovom ezoterinom Hrianstvu9

Individualizirano Sopstvo, u svim svojim razliitim manifestacijama, po obliju je 10ApsolutnogBivstva (Knjiga Postanja, 1:26). (Na hebrejskom originalu, Elohim, to znai "mnogo bogova", ree"Na'aseh Adam betzalmenu" - "Da nainimo ovjeka po svojemu obliju, kao to smo mi... ".)

SVETA MONADA, DUH-EGO-BIE

Ovo je nae pravo Ja, u jednosti sa mnotvom i samo-dovoljnosti Apsolutnog Bivstva. Duh-Ego-Bie projektuje jedan zrak Sebe u Stvaranje. Volja-Radost Apsolutnog Bivstva da manifestujeSebe u Sebi identina je sa Voljom-Radou Duh-Ego-Bia da manifestuje Sebe u Sebi. Duh-Ego-Bie nije manifestacija Sopstva, veje u stvari tvorac Sopstva.

DUA-EGO-BI

E, SAMOSVESNA DUAPostajemo Dua-Ego-Bie ili Samosvesna Dua onog trenutka kada jedan zrak Duh-Ego-Bia

proe kroz Ideju oveka; u ovoj taki nae Ja je jo uvek neto sasvim potpuno, ali prividno odvojeno odceline. Samosvesna Dua sa svojim projekcijama obuhvata i Svet Bivstva i Svet Postojanja.

Samosvesna Dua, koja se formira od Duha, tada poinje da izraava Sebe. Poto je Dua odnepropadljivog Duha, ona je samodovoljna i sveznajua. Sve Due su podjednako svetlonosne.Dua nikad ne moe biti povreena ili oslabljena ni na koji nain: "I ne bojte se onijeh koji ubijajutijelo, ali duu ne mogu ubiti" (Matej, 10:28). Dua je ono po emu se oveanstvo razlikuje oddrugih Bia, jer arhaneli nemaju potrebu za Duom poto svi spadaju u Zajedniki red. Dua je takoja daje boansku individuaciju svakom ljudskom Duh-Ego-Biu kada se vratimo u ApsolutnoBivstvo. Dua je matrica samo-supersvesti.

PERMANENTNA LINOST

Nae vie ili unutarnje ja. Opisano kao "stopala Due", ovo ja je manifestacija SamosvesneDue u svetovima vremena i prostora. Permanentna linost u sebi sadri Boanske Zakone,Apsolutnu Inteligenciju, Apsolutnu Mo i Apsolutnu Ljubav. Zadatak Permanentne Linosti je daodabire i nadzire ivote i iskustva sadanjih linosti kroz svoje razne inkarnacije, te se u njoj belee

c) Kroz solarni pleksus, jo jedan dragoceni dar, Sveti Duh izraava sebe kao snaga volje i in-stinktivne mudrosti. Kao sredite podsves ti, solarni pleksus je takoe skladite eterine vitalnosti.

d) etvrti dar obuhvata nae reproduktivne organe koji poinju da funkcioniu u pravo vreme, upravim okolnostima i u pravo doba. Oni su pod kontrolom Svetog Duha; to su sredstva zaproduenje ivota na grubotvarnom materijalnom planu, i ne smeju se zloupotrebljavati.


10

a) Imamosamo-dovoljnost

. Kao to je Apsolutno Bivstvo bez ikakvih potreba, i mi sadrimo sve usebi: "Kraljevstvo nebesko je u vama". Nama nita ne nedostaje i nita nam nije potrebno to ve ne posedujemo u sebi.b) Kao Svete Monade, moemo da izraavamo sebe samo-svesno unutar naeg sopstvenoguniverzuma i unutar naeg sopstvenog sopstva. Na slian nain, Logos izraava svoje Sopstvo uokviru Svojih univerzuma kao Zajedniko Sopstvo.c) Imamo moda oblikujemo supstancu Uma u misao i emocije, i da sebe izraavamo kao ljubav. Akada budemo smatrani dostojnim, biemo nagraeni darom da emaniramo, a ne samo daoblikujemosupersupstancu Uma, nosioca ivota.d) Blagosloveni smo darom i odgovornou za raanjeza druge inkarnirane Due. Na taj nain smo ko-kreatori u okviru Boanskog plana, sa Svetim Duhom, Svetim Arhanelima, i Hristom Logosom.


28/49


sva inkarnacijska iskustva i prenose iz jednog ivota u drugi.

SADANJA (PRIVREMENA) LINOST

Ovo je linost koju izraavamo u svakoj pojedinanoj inkarnaciji. Ona je projekcija PermanentneLinosti u Svetove Odvojenosti i njihove pod-planove. To je onaj aspekt naeg Ja koji doivljava emocije,elje i misli, od kojih je sainjen na karakter. Vremenom, ova linost ui da interpretira utiske i korigujesvoje reakcije, tako da moe da se razvije proiena linost. Ovo je onaj izraz Sopstva za koji je Isustraio da ga se "odreemo" (Matej, 16:24) kako bismo bolje razumeli nae Istinsko Ja.

Tabela 8. Struktura ovekovih tela prema Daskalosu 11

Tokom svog perioda ivota u tri Sveta Odvojenosti, ljudska bia ive istovremeno sa svojatri tela: grubotvarnim, psihikim i noetskim. Mada se psihiko i noetsko telo vide kao jedno sagrubotvarnim materijalnim telom, ona su ustvari odvojena i mogu da postoje nezavisno jedna od

drugih. Ova tri tela su odea koju Samosvesna Dua obla

i da bi izrazila sebe iz jedne inkarnacije udrugu. Ova tela imaju svoje odgovarajue eterine dvojnike. Eterini dvojnik, sastavljen od etra, 12

vitalnog principa, kalup je oko kojega se izgrauje grubotvarno materijalno telo prema matriciNebeskog oveka. On ne moe da postoji nezavisno od grubotvarnog materijalnog tela. Fenomensmrti nastaje kad se eterini dvojnik odvoji od fizikog tela. Rastvaranje eterinog dvojnika poslenjegovog odvajanja od grubotvarnog materijalnog tela traje oko etrdeset dana i zbog toga se upravoslavnoj tradiciji pali svea ili kandilo u trajanju od etrdeset dana i daje parastos preminulojosobi. Svaki eterini dvojnik ima nekoliko glavnih centara energije (v. Tabelu 9).

(1) Grubotvarno materijalno telo je nae poznato "fiziko" telo koje koristimo za kre-tanje na zemaljskom planu. Ono se odrava uz pomo vrste hrane, tenosti, i eterine vitalnosti(prana) koju dobija od svog eterikog dvojnika. To je najnii izraz naeg ja. Centar grubotvarnogmaterijalnog tela je akra solarnog pleksusa.

(2) Psihiko telo ili finotvarno telo ili astralno telo je telo oseanja i emocija. Psihiko

telo je ono to mi sami gradimo od "psihike" supstance, iji je centar akra srca. Ono sainjavanau sadanju linost. Kvalitet sadanje samosvesne linosti je upravo kvalitet njenih misaonihformi koje sadre emocije i elje. Psihiko telo je takoe smrtno telo, kao i materijalno telo, i onose na kraju odvaja od svog eterinog dvojnika, prouzrokujui "drugu smrt".

(3') Nie noetsko teloili nie mentalno telo, telo misli koje ima oblik i formu naeg mate-rijalnog tela. Centar noetskog tela je akra glave.

(3'') Vie noetsko teloili vie mentalno telo, bez oblika je, i postoji u viem noetskom sve-tu. Vie noetsko telo se odnosi na zakone i uzroke. Ovo telo je skup onih vibracija koje odravajukoheziju oblika i slika na niim nivoima. Ono je apstraktno to je stvarno. Kada postojimo samo saviim noetskim telom, blii smo stvarnosti nego kada postojimo sa drugim telima.13

11 Uporediti takoe sa Tabelom 3.12 Etar, koji je neophodan za ivot, ima etiri osnovna svojstva: kreativno, kinetiko, senzatno i

utisno. U isceljenju i psihoterapiji, napredniji mistici mogu da crpu energiju iz eteri nog dvojnikapsihikog tela, da koriste delove sve etiri vrste etra i da svesno projektuju elemental, pratei zatimnjegov tok i njegovu aktivnost. Utisni etar im daje obavetenja o tome ta elemental radi i da li radiono za ta je poslat. Senzatni etar im pomae da osete ta se dogaa u telu obolele osobe. Kinetikietar je sredstvo za transport elementala, dok kreativni etar obavlja konkretnu terapiju.

13 Mi smo mi bez obzira da li imamo tela ili oblik. Jer kada dostignemo ove visoke nivoe samosvestinae Ja nema nikakvu potrebu za bilo kakvim oblikom. Tada smo se probudili (vaskrsli) u nau


29/49


Tabela 9.Eterini centri energije - akre prema Daskalosovom ezoterinom Hrianstvu14

Na eterinom dvojniku grubotvarnog materijalnog tela, ovi eterini centri se nazivaju diskovi ili"crkve" (Otkrov. 1:20). U eterinom dvojniku psihikog tela, veeg intenziteta aktivnosti, ovi centri senazivaju sfere ili "svetiljke" (Otkrov. 4:5). U eterinom dvojniku noetskog tela, postoji sedam joaktivnijih centara sa irim konceptom prostora i vremena, koje se nazivaju "zraee zvezde" (Otkrov. 1:16-20). Mnogi hrianski sveci su otvorili ove svete diskove a da nikada nisu pokuali da ih svesno razviju.To su uinili upranjavanjem etikog ponaanja, rasuivanja, moi opservacije, i putem samodiscipline. Toje najbezbedniji nain za buenje akri, jer u protivnom njihovo prerano otvaranje moe da dovede dooteenja linosti ljudi, prouzrokujui i odreene tipove mentalnih poremeaja.

(1) Sveti disk na donjem kraju kime(Muladara akra) nalazi se na mestu sakruma. Ona podseana crvenu zmiju, sedmostruko sklupanu, ija je glava usmerena ka kimenom stubu. Mada izgleda kao

zmija, to je u stvari vatra, primordijalna vatra koja se nalazi i unutar grubotvarnog materijalnog tela injegovog eterinog dvojnika, i koja sainjava osnovu materijalne egzistencije15.

(2) Centar solarnog pleksusa(Manipura akra) poinje da se okree normalno jo dok fetusraste u materici, jer se embrion hrani kroz pupanu vrpcu koja kasnije postaje pupak. Upravo natom mestu moe se zapaziti disk solarnog pleksusa. On je centar ivotinjskog tipa svesti, koji nemanikakve veze sa naim samosvesnim Ja.

(3) Disk kod srca (Anahata akra) poinje da se okree istovremeno sa kretanjem diskasolarnog pleksusa. Poinje da se okree jo dok je odoje u materici. Ova dva diska, disk solarnogpleksusa i disk srca, omoguuju nam fenomen ivota. Posle roenja, sveti disk kod srca takoe dajeenergiju za funkcionisanje plua. To je najsvetiji od svih diskova i on sa injava centar samosvesti.On je sedite Hrista Logosa.

(4) Disk ispred oiju (Adna akra) je poput ogledala. Kod obine osobe ovaj disk je pre-kriven eterinom izmaglicom koja ne dozvoljava pravilno odraavanje slika. To je na in na koji i-vot poinje kod obinih ljudi. Jer kod veine ljudi ovaj disk se nikad ne raisti. Oni nikada ne na-ue kako da usredsrede panju, kako da se koncentriu. Nain za razvijanje pravilnog funkcionisa-nja ovog diska je kroz razvoj moi koncentracije - dranja u umu noetskih slika za dui periodvremena bez poputanja panje. Da li e neka osoba pravilno koristiti ovaj centar zavisi od togakoliko je uznapredovala kao samosvesna linost. Kada se ovo ogledalo razvije i raisti, ono e nesamo odraavati slike koje dolaze spolja, ve e poeti da odraava i slike koje potiu iz centra

boanskuprirodu kao bogovi i moemo da uzmemo bilo koji oblik koji elimo i da znamo sve tohoemo koristei koordinaciju i suspregnutost u jedno. Ovo je Supersvest, svetoduhovna super-svest. Kada je spojimo zajedno sa Ja, naim logoinim delom, onda imamo Samo-Supersvest.

Ali bez obzira na to koliko visok stepen svesti da izraavamo, nae Ja je uvek isto, nikada se nemenja, ono to se menja je na izraz, na nivo svesti. to znai da mi nismo naa svest, ona je samosredstvo pomou kojeg nae Sopstvo izraava sebe. Tako, sebe moemo da izraavamoinstinktivno, podsvesno, svesno, samosvesno, super-samosvesno, ali smo uvek jedno Ja, a ne mno-ga Ja koja se manifestuju na vie mesta.

14 Uporediti takoe sa Tabelom 4.15 Prema Starom zavetu, to je maArhanela Mihajla, "plameni makoji se okree u svim pravcima"

(Knjiga postanja, 3:24), sa kojim su prva ljudska bia bila proterana iz Edenskog vrta i kojiodrava entitet u njegovom grubotvarnom materijalnom stanju. Kod neiniciranih, buenje primor-dijalne vatre unutar grubotvarnog materijalnog tela moe da dovede do sagorevanja celokupnogeterinog dvojnika ljudskog bia i da prouzrokuje smrt materijalnog tela.


30/49


diska koji je iznutra. U toj taki je prostor transcendiran i poinje vidovitost. U stanju vidovitosti

fiziki vid se privremeno zatvara i poinje koncentracija iznutra. Tada vidovita osoba, kao kakvatelevizijska kamera, poinje da prima slike sa svih mesta na planeti ili sa bilo kojeg plana izpsihikog sveta.16

(5) Centar mozga (Sahasrara akra) obuhvata dva najvanija centra eterinog dvojnika koji suneposredno jedan pored drugog izmeu dve modane hemisfere i malog mozga. Ovo je sredite nae samosvesnesupersvesti. Sveti disk koji je povezan sa svojim odgovarajuim centrom u mozgu nalazi se oko 15 cm iznadglave i okree se u pravcu kazaljke na asovniku. Ovo je normalnan smer kretanja svih diskova.16

3.2.5 Struktura svesti prema Daskalosu

Najjednostavnija definicija svesti je interakcijska: to je sposobnost nekogsistema da reaguje na stimuluse. Primenjujui razliite stimuluse, dobijamo razliitareagovanja sistema. Ostale definicije su transakcione - razmena energije ili razmenainformacija izmeu sistema i sredine.

Ove definicije pokazuju da sve to postoji poseduje odreeni nivo svesti, bezobzira da li neorganskog ili organskog porekla, od estica unutar atoma do galaksija.Drugim reima, sva materija sadri svest, u veoj ili manjoj meri. Svest je glavnakarakteristika materije. Sve to postoji na materijalnom planu je svesno.

Najnii tip svesti je mineralna svest, koja ispoljava odreenu vrstu osetljivosti.Ako stimulie atom primenom ultraljubiaste svetlosti ili nekim drugimelektromagnetnim zraenjem, jedan ili vie elektrona reaguje na nadraaj prelazeina viu orbitu dalje od jezgra. Ovaj tip svesti poseduje kamenje, stenje, kristali; to

znai da su oni osetljivi na atmosferske uslove, eterine vibracije, na elektricitet, namagnetizam - svaki od ovih elemenata koje nazivamo materijom, jer je materija Umu vrstom stanju i poseduje odreenu osetljivost.

Sledea po redu je biljna svest, koja pored osetljivosti takoe izraava isenzibilnost, sa veim rasponom reagovanja na nadraaje. Biljke poseduju veistepen osetljivosti od osetljivosti kamenja ili kristala. Posmatramo divan cvet; suncese raa i cvet se okree prema suncu.

16 Na ovom stupnju individua je u poziciji da razume ta je Stvarnost. Kada se vid i vidovitosttransformiu u znanje i razumevanje, zapaa se harmonino kretanje i otvaranje diska iznadglave.I kada mistik dalje napreduje ulazi u stanje ekstaze, u kom trenutku disk ispred oiju gotovo viene igra nikakvu ulogu. Tada disk iznad temena poinje potpuno da dominira. U ekstazi osobapostaje jedno sa Boanskim, sa viim sferama. Sveti disk iznad glave se okree brzo i lepo, dok sekretanje diska ispred oiju usporava.

Ovo se deava kada se Sveta vatra(Kundalini) probudi i pojuri nagore kroz kimu. Kada stigne docentra u mozgu nastavlja ka lotosu glave, apsorbujui u isto vreme suviak energije iz diska ispredoiju. Ova dodatna energija rezultira iz intenzivne koncentracije koja prethodi ekstatinom zanosu.Stanje ekstaze traje veoma kratko i samo onda kada je sadanja samosvesna linost, u koordinaciji ijednosti sa permanentnom linou, fokusirana na vie sfere.


31/49


Zatim postoji ivotinjska svest, koja se manifestuje kroz instinkti instinktivnupodsvest, koja takoe ukljuuje i osetljivost i senzibilnost. Ova podsvest jezajednika za sve ivotne oblike i sve ove vrste svesti su svetoduhovne prirode.

Ljudska bia takoe poseduju ovu svetoduhovnu svest minerala, biljaka iivotinja, izraenu kao osetljivost, senzibilnost, instinkt i podsvest. Ne postoji nitau svemiru to ne postoji i u ljudskom biu. Meutim, ljudska bia ne ostaju nainstinktivnom nivou, iako veina ljudi izraava instinktivnu podsvest i budnu svest(v. Tabelu 10).

Tabela 10. Osnovna stanja ljudske svesti prema Daskalosu

17

Najvii tip svesti je ljudska svest koja obuhvata sve vrste svesti koje postoje u Univerzumu.

PODSVEST

Tri etvrtine nae linosti sastoji se od onoga to se naziva podsvesni um ili nesvesno. Naapodsvest i naa linost su istovremeno locirane u sva tri naa tela: noetskom, psihikom i grubo-tvarnom materijalnom. U protivnom, raspadanje grubotvarnog materijalnog tela pri fenomenu kojise naziva "smrt", prouzrokovao bi rastvaranje nae linosti.

Naa podsvest je trijadina po prirodi i sastoji se od tri komore:

(1) Jedna komora sadri sve elementale18koje smo ikad sami stvorili, ili revitalizovali go-tove elementale koje su stvorila druga ljudska bia. Elementali su osnovni gradivni blokovi od kojih

se pravi naa linost i na karakter; oni boje sve nae namere, nau svrhu i nae zna

enje ivota.Svaka naa misao, emocija ili elja stvara i projektuje prema spolja elemental, psiho-noetsku

misaonu formu sa energetskim nabojem, koja potom nastavlja da postoji i ivi samostalno.(2) Druga komora sadri ivotvornu eterinu vitalnost(pranau Hindu tradiciji, i iu kine-

skoj tradiciji). To je na "hleb nasuni" iz Oenaa. Eterina vitalnost se dobija iz sunca, disanjem,meditacijom, uzimanjem vrste i tene hrane, i odmorom.

(3) Trea i najdragocenija komora je sedite Logosa i SvetogDuha. Ova komora naepodsvesti je ista, nekontaminirana elementalima. Ona je izvor kroz koji Um kao supersupstancasilazi u nas kako b i ga Sveti Duh i Sveti Arhaneli koristili u graenju naih tela. Na sreu, ljudskabia nisu u stanju da utiu na njega sve dok su robovi egoizma.

BUDNA SVEST

Ovo je dominantno stanje svesti veine oveanstva; sastoji se od raznih vrsta diskontinu-iranih izmenjenih stanja svesti, mada se najee ispoljava kao odreena vrsta instinktivne pod-

svesti.

SAMOSVEST

Odreena ljudska bia su razvila svoju svest do viih nivoa - do samosvesti, to znai postala susvesna svog pravog Ja, koje nije isto to i ja sadanje linosti. Od ovog trenutka, ovek sebe izraava



32/49


logoino, kao Bog, zauzimajui mesto koje mu pripada u stvaranju, manifestovanjem Sopstva.

SUPERSVEST I SAMO-SUPERSVEST

Spiritualno razvijene osobe takoe poseduju i Supersvest i Samo-Supersvest. Svojstva ovevrste Samo-Supersvesti su moi i sposobnosti koordinacijei su-jedinjenja. Koordinacija je koncen-tracija na odreenu stvar i dobijanje svega to ta stvar nudi naoj svesti. Kroz mo koordinacije ujednom jedinom trenutku moemo da saznamo mnogo, mnogo stvar i za koje bi nam kro

Documents

Petar Vujičin - Stanja Svesti u Ezoterijskoj Praksi