8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

1/31

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

2/31

2

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoronimodeli primene savremenih sredstava informacionih ikomunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima ipodrava projekte koji pomau osavremenjavanje kolskeraunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projekte

koji doprinose podizanju nivoa raunarske pismenostinastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo

strunom usavravanju nastavnika i osavremenjavanjukolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenjui druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetnaiskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. MicrosoftprogramPartner u u enjuna globalnom nivou pruapomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomaesaradnju meu nastavnicima radi unapreenja nastave iprocesa uenja.

Elektronskiasopis za nastavnike Partner u uenju jeposveen primeni raunara u nastavi, elektronskom uenjui digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronskiasopis za nastavnike Partner u uenju jebesplatan i izlazi meseno.

Sadraj:

Urednik:

Milo Milosavljevi Autori:

Milo Milosavljevi Goran Stanojevi Katarina Milanovi

Uenje na daljinu i e-uenje (4) 3Mala kola programiranja C# (4) Internet komunikacija sa Windows LiveMessenger-om

10

Pisanje skripti (2) 12

Obrazovni materijal na Internetu 1as informatike (4)Umreeni svet

17

Priprema za nastavnike 17Materijal za uenje (za uenike) 21Materijal za beleke uenika 25Test znanja za uenike 31

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

3/31

3

Bihevioristika teorija i instrukcioni dizajnTeorija biheviorizma uenje smatra uslovljenim

procesom usvajanja novog ponaanja, uz insistirmerljivim rezultatima uenja. Iako ova teorija neobjanjava sve aspekte uenja oveka i u nekim jesegmentima otro iesto osporavana, deo preporuka moe uspeno primeniti pri pravljenju papirnih udi osmiljavanju klasine nastave, ali i u pravljenjobrazovnih i nastavnih materijala za elektronskoenje.Navodimo vane preporuke:

Uenicima je neohodno predoiti jasno definisaneishode uenja (npr. Kada nauite ovu lekciju znaete..., razumeete vezu izmeu...., moi ete danapravite....). Osim sistematizacije znanja

definisanje ishoda daje uenicima mogu

nost kontrolesopstvenog uenja i samoprocene rezultata sv

uenja (ishodi mogu biti do tanina isplanirani). Organizacija i predstavljanje nastavnih mater

okviru lekcije, ili samih lekcija u okviru kursa,bude logina, npr. graenje od lakeg ka teem, ili opoznatog ka nepoznatom, od teorije prema prak

Potrebno je testiranje uenika po zavrenoj lekciji dase utvrdilo da li su definisani ishodi uenja zaistapostignuti. Ovi rezultati se koriste u obezbeivanju

povratne informacije ueniku.

Neophodno je ueniku dati povratnu informaciju ke mu omoguiti da se razvija i planira svoje duenje!

Kognitivistika teorija i instrukcioni dizajnKognitivna pedagogija se zasniva na kogn

psihologiji koja uenje prouava kao mentalni proces koukljuuje pamenje, razmiljenje, apstrakciju, motivametakogniciju. Obrada informacije dobijene krozula seobavlja u nekoliko koraka: informacija se odula prima usenzorno skladite u kome se zadrava manje od ste ako se odmah ne prebaci u krakotrajnu memorzauvek izgubljena.

Iz kratkotrajne memorije informacija se prebdugotrajnu memoriju samo ako je efikasno obena.Zato kognitivne teorije uenja posveuju puno panjestrategijama uenja koje podravaju obradu informacisvakom od pomenutih stadijuma pamenja. Motivacija ipodizanje panje uenika potrebni su da bi se informaiz senzornog skladita prebacila u krakotrajnu m

Zbog ogranienog kapaciteta radne memoriinformacije treba da budu organizovane i podemanje delove.

Instrukcioni dizajn i elektronsko uenje

Pedagoke teorije su se stoleima razvijale poduticajem psiholokih teorija, praktinih zapaanja i analizeprocesa nastave u uionici gde su licem u lice komuniciralinastavnik i uenici. Razvoj tehnike ponudio je novookruenje za uenje i nastavu, koje uvodi u praksu novemetode nastave, uz izmenjenu ulogu nastavnika i uenika.

Mogunost uspostavljanja asinhrone nastave na daljinuiznedrila je tzv. virtualne uionice, gde uenici i nastavnicikomuniciraju putem interneta na specijalnim Webportalima, pristupajui namenski napravljenim nastavnim

materijalima i diskutujui na mrei u grupamaoformljenim po uzoru na odeljenja.

Kvalitetni nastavni materijali dobijaju sve vaniju ulogu,a nastavnik igra ulogu mentoraiji zadatak nije daprepriava lekcije koji su multimedijalno iliak i u formielektronskih igara i simulacija dostupni svim uenicima,nego da prati razvoj svakog uenika i upuuje ga nadodatne izvore ili preispitivanje miljenja i stavova.

Pratei razmenu miljenja meu uenicima imoderirajui njihovu diskusiju, ili razmenjujui pitanja iodgovore sa svakim od uenika ponaosob, nastavnik vodiuenika u procesu uenja. Individualni proces uenjaostaje u okruenju virtualne uionice kolektivni procesnastave, sa mogunou individualizacije nastave.

Upotreba modernih informacionih i komunikacionihsredstava omoguava i mnogo manje sloene oblikemetoda elektronskog uenja, kao to je pravljenjeobrazovnih materijala namenjenih samostalnom uenjukoji se distriburaju na CD-ovima ili DVD-ovima. Upravljenju elektronskih kurseva i obrazovnih/nastavnihmaterijala koji su vrlo razliiti po metodama nastave,ciljevima uenja, medijumu kojim se distribuiraju itd. trebakoristiti preporuke instrukcionog dizajna koje odgovarajuciljnoj grupi kojoj su namenjeni, predvienim ishodimauenja, metodama nastave...

Bihevioristike, kognitivistike i konstruktivistiketeorije uenja imaju veliki uticaj na razvoj modernihpedagokih modela elektronske nastave i instrukcionidizajn.

Uenje na daljinu i e-u enje (4)

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

4/31

4

Uenicima treba pruiti pomo u razumevanju noveinformacije u kontekstu ve postojeeg znanja kojeimaju, npr. postavljanjem pitanja koja slue zaaktiviranje postojeeg znanja pre prelaska naprezentaciju novih informacija (i koja mogu pomi

uenicima razli

itog predznanja da na rali

iti na

in irazliitim putem ue novo) i korienjem modela

prekaza informacija. Primena testova predznanjse izvravaju na raunaru i ueniku odreuju kojelekcije treba da ui a koje ve zna je dobar primer zametodu aktiviranja postojeeg znanja.

Pri osmiljavanju lekcije ili kursa treba informapredstavljati i odmah formirati vezu meu njima, uobliku mape informacija koja moe biti linearnaobliku zvezde, stepenasta ili kombinacija ovih oMapa informacija omoguava pregled i sistematizacijute ueniku olakava sastavljanje celovite slike.

Slika 2: Linearna mapa informacija

Slika 3: Zvezdasta mapa informacija

Slika 4: Stepenasta mapa informacija

Koliina informacija koja prelazi u dugotrajnopamenje zavisi od kvaliteta i dubine obrade ukratkotrajnoj memoriji, pa je obrada dobra ako formiravie veza u pamenju i uklapa se u postojee kognitivnestrukture.

Kognitivnu strukturu predstavljaju mreevorova kojisadre informacije. Uenje se zavrava uspenom

promenom postojee kognitivne strukture koja se izmenilaprihvatanjem informacije.

Slika 1: Obrada informacije

Uticaj kognitivne psihologije na instrukcioni dizajnobjekata elektronskog uenja se odvija kroz preporuke za:

Korienje strategija koje poveavaju panju uenika ipojaavaju percepciju: informacije smetaju u sredinu

ekrana zaitanje, klju

ne informacije se specijalnonaglaavaju (upotrebom boja, promenom veliine

teksta, upotrebom grafikih elemenata i dr.), brojinformacija koje se vide na ekranu je ogranien, vano je ispotovati sled informacija i grupisati ih u logineceline (neki pedagozi predlau grupisanje u celine od 5do 9 informacija).

Sloenost i teina materijala moraju da odgovarajukognitivnom stepenu razvoja uenika i mora senapraviti jasna veza sa jednostavnijim i sa sloenijimmaterijalima koji se bave istim pitanjem, za uenike sarazliitim predznanjem

SENZORNOSKLADITE

INFORMACIJE

KRATKOTRAJNAMEMORIJA

DUGOTRAJNA

MEMORIJA

informacija 1

informacija 2

informacija 3

informacija 4

po etak lekcijeili kursa

informacija 1

informacija 2

informacija 3informacija 4

informacija 5

informacija 1informacija 2

informacija 3informacija 4informacija 5

po etak lekcijeili kursa

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

5/31

5

Preporuke konstruktivistike kole miljenja zainstrukcioni dizajn: Uenje mora da bude interesantan i aktivan proc

treba koristiti strategije koje uenika stavljaju u srediteprocesa uenja. Uenici moraju sami da imaju kontrnad procesom uenja.

Uenje mora biti smisleno za uenike, pa pri pravljenjuobrazovnih materijala i kurseva treba ukljuiti u njihprimere koji su bliski uenicima, a uenik treba damoe da ima izbor izmeu zadaka koji su mu smislenbliski, toe mu pomoi u kontekstualizaciji personalizaciji znanja

Uenici sami kreiraju svoje znanje, zato je interaktivna nastava gde uenici sami kontroliu brzinuenja i biraju informacije koje ue, sami ihkontekstualizirajui i personalizujui (to za njih ne radinastavnik!). Pretraga interneta u potraziinformacijama, korienje interaktivnih kompjuterskprograma i igara u uenju su samo neki od primera primenu ovih preporuka u elektronskom uenju.

Kolaborativno i saradniko uenje se uenicimaomoguava grupisanjem uenika u grupe kojima seomoguava elektronska komunikacija i saraTime se uenicima daje mogunost da praktikujusaradnju i stiu ivotno iskustvo rada u grupi, ali tvoditi rauna da grupe budu sastavljene od uenikakoji imaju sline stilove uenja, oekivanja, predznanje..

Uenicima treba ostaviti vreme i planirati aktivnpromiljanje (npr. upotrebom pitanja za pom urazumevanju u toku lekcije.

ZakljuakU dizajniranju obrazovnih materijala za elek

uenje treba koristiti kombinaciju pristupa uenju i

preporuka za instrukcioni dizajn koje daju itepedagoke teorije u zavisnosti od ciljeva uenja, ciljnegrupe, dostupne tehnologije i drugih faktora.

Navedene su tri kole miljenja i njihove prepoinstrukcioni dizajn obrazovnih materijala bihevke,kognivistike i konstruktivistike. Bihevioristike strategije injihove preporuke za instrukcioni dizajn se prekoriste u pouavanjuinjenica, kognitivne strategijepouavanju procesa i naela, a konstruktivistike strategijeza podsticanje naprednog miljenja koje promovnoznaenje, situirano i kontekstualizovano uenje(po Ertmer-u i Newby-ju).

Korienje strategija za dublju obradu informacija kojeod uenika zahtevaju da gradivo analiziraju, vrednuju,vre sintezu i primenu nauenog. Praktina primenanauenog u stvarnom ivotu omoguavakontekstualizaciju uenja.

Kroz dostupne tehnologije moe se ostvariti podrka zarazliite stilove uenja. Individualne razlike meuuenicima ogledaju se u tome kako uenici prihvataju iobrauju informaciju (ime se bavi i to klasifikujeKolbov Inventar stilova uenja ili se mogu klasifikovatipo Mayers-Briggs Indikatoru tipa). Uenicima trebadati mogunost da sami izaberu stil uenja ikomunikacije sa nastavnikom i svojim kolegama.

Prezentacija informacija treba da bude izvedena na to je mogue vie razliitih naina, da bi se zadovoljileindividualne razlike meu uenicima (treba ukljuiti itekstualne i slikovne i verbalnu prezentacijuinformacija, ako je to mogue). Osim toga, ako uenikinformacije prima u vie oblika bie bolje obraenenego ako ih primi samo u jednom (uenik pamti 10%od onog to proita, 20% onoga touje, 30% onogato vidi, 50% onog touje i vidi, 70% onoga toprodiskutuje sa drugima, 80% onog to lino doivi i95% onoga to ispredaje)

Pri pravljenju obrazovnih materijala za elektronskouenje treba odravati panju i motivaciju uenika u

toku cele lekcije (privui pozornost uenika i odravati je sve vreme, treba informisati uenika o vanostiuenog npr. kroz primere primene u ivotu, trebapodsticati uenika na uenje i dati im samopouzdanjenpr. organizacijom materijala od jesnostavnog kasloenom, te pruati povratnu informaciju opostignutim reziltatima na zadovoljstvo uenika poARCS modelu).

Podrku uenicima za korienje metakognitivnihvetina uenja tj. za korienje samosvesno sopstvenihkognitivnih vetina u uenju (npr. kroz pravljenjetestova kojie omoguiti samoproveru znanjauenicima)

Konstruktivistika teorija i instrukcioni dizajnKonstruktivistika pedagogija ne vidi uenika kao

aktivnog subjekta kome se ne moe preneti znanje ve koji stie znanje kroz svesnu obradu informacija i linuinterpretaciju nauenog.

U ovakvom modelu nastavnik je savetnik pri uenju, auenje je proces otkria i konstrukcije znanja.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

6/31

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

7/31

7

public int Razred{

get{

return prRazred;

}set{

if (value > 0 && value < 5){

prRazred = value;}else{

// greska}

}}

Na ovaj nain smo zatitili privatnu varijabluprRazredod pogrenih vrednosti. Dodeljujemo joj vrednoako jevaluevee od 0 i manje od 5, odnosno u intervod 1 do 4. ta raditi ako korisnik klase unese pvrednost? Taj sluaj se obrauje uelsedelu uslova gdetrenutno stoji samo komentar // greska.

Najei nain je da se generie greka u izvravkoja se prosleuje korisniku klase. On je dalje odgovza obradu ove greke, a ako to ne uradi greezaustaviti izvravanje programa.

Greke i njihovo pokretanje

U .NET okruenju greka je predstavljana Exception. Tanije reeno, postoji vie vrsta ovakvih kkoji se vezuju za specifine greke kao na primer rad sdatotekama, rad sa bazama podataka i slino. KlasaExceptionpredstavlja generalnu klasu za predstavgreke kojuemo mi i koristiti.

Kao i kod svake klase, prvo je neophodno nobjekat pomou naredbe new:

Exception greska = new Exception ("Pogrena svojstva Razred");

U ovoj liniji koda smo napravili objekat na osno

Exceptioni taj objekat je predstavljen varijablom gOdmah prilikom kreiranja mogue je, kao ulazniparametar, napisati proizvoljni tekst koji opisuje g

U sluaju da varijabla a ima vrednost 5, uslov je taan iizvrava se blok linija izmeu otvorene i zatvorenevitiaste zagrade odmah ispodif naredbe. U naemsluaju to je samo jedna linija koda, ali ih moe bitiproizvoljni broj. U suprotnom (eng. else), izvrie se blok

linija ispod naredbeelse. Deoelse je inae opcioni, nemora se navoditi ako nam ne treba.

Operator za proveru jednakosti je ==, a osim njegapostoje i sledei:> vee od if (a > 5) ...< manje od if (a < 5) ...!= razliito if (a != 5) ...>= vee ili jednako if (a >= 5) ...

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

8/31

8

Ako sada promenimo liniju koja postavlja vsvojstvaRazredna nevalidnu vrednost, na primer:cu.Razred = 7;i ponovo pokrenemo program, on se ubrzo zausvraa nas u razvojno okruenje sa naom porukgreci:

Obrada greakaDa bi sve funkcionisalo ispravno, korisnik k

treba da dozvoli da bilo koja greka nasilno zavriaplikaciju. Ovo se odnosi na sve mogue greke kojemogu nastati u radu programa, a ne samo na na pGreke moemo podeliti na tri grupe:

1. Sintaksne greke(eng. syntax errors) rezultpogreno napisane naredbe, nedeklarisane varislino. Ove greke najee nisu problematine jerprogram koji ih sadri ni ne moe da se kompajlir

2. Greke u vreme izvravanja(eng. runtime errors) kao u naem primeru, greke koje se mogu ali i nedogoditi za vreme izvravanja programa. Najee surezultat neproverenih vrednosti varijabli i pogunosa korisnika. Relativno se lako pronalaze i ispr

3. Logike greke(eng. logical errors) progra

funkcionie, ne dogaaju se nikakve greke ali dobijajupogreni rezultati. Ovo su greke koje je veoma tei

i koje nastaju zbog pogreno projektovanog progalgoritma.

U naem sluaju greka je opisana tekstom "Pogrenavrednost svojstva Razred" i to je poruka kojue dobitikorisnik klase kada vrednost svojstvaRazredpostavi vanvalidnog opsega.

Pokretanje ili podizanje greke (eng. raise error) seizvrava naredbomthrowgde je argument objekat kojipredstavlja greku:

throw greska;

Kada se izvrithrow, klasa prestaje sa radom i ovugreku prenosi na korisnika klase, koji potom treba da jeobradi na odgovarajui nain.

Sada treba izmeniti primer kao to je prikazano:

static void Main(string[] args){

Ucenik cu = new Ucenik();cu.Prezime = "Peri";cu.Ime = "Petar";cu.Razred = 3;Console.WriteLine(cu.Prezime);Console.WriteLine(cu.Ime);Console.WriteLine(cu.Razred);Console.ReadKey();

}

i potom izmenitisetdeo u klasi:

set{

if (value > 0 && value < 5){

prRazred = value;}

else{Exception greska = new Exception("Pogrena

vrednost svojstva Razred");throw greska;

}}

Korisnik klase postavlja ispravnu vrednost za razred(cu.Razred = 3;) i klasa ne generie nikakvu greku.Uredno ispisuje dodeljenu vrednost u konzolnom prozoru.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

9/31

9

static void Main(string[] args){

Ucenik cu = new Ucenik();cu.Prezime = "Peri";cu.Ime = "Petar";

try{cu.Razred = 7;

}catch (Exception ex){

Console.WriteLine ( ex.Message );}Console.WriteLine(cu.Prezime);Console.WriteLine(cu.Ime);Console.WriteLine(cu.Razred);

Console.ReadKey();}

U obradi greke smo u konzoli ispisali tekst koristei Messagesvojstvo klaseException. KlasaException je u kodu predstavljena objektnom varijex.

Kada pokrenemo program (obratite panju, vsvojstvaRazred je postavljena na pogrenu vrednosdobija se sledei rezultat:

Ovde je vano zapaziti da program nije n

zaustavljen zbog greke, ve

je ona obraena i program jenastavio sa radom.

Takoe vrednost svojstvaRazred je ostalanepromenjena, odnosno ostavljena na inicijalnu vnula.

U sledeem nastavku serijala poinjemo saprogramiranjemWindows formi odnosno saaplikacijama koje imaju korisniki interfejs. Konzolneaplikacije su bile neophodni uvod u objprogramiranje, varijable i osnovne programske str

Obrada greke u C# se vri pomou naredbitry icatch.U osnovnom obliku sintaksa je sledea:

try {

// linije koda koje mogu da generiu greku}catch(Exception varijabla){

// obrada greke}

Upotreba je jednostavna, svaku liniju ili vie njih kojemogu generisati greku treba smestiti utry blok. U sluajuda se generie greka, tok programa se automatskipreusmerava nacatchblok.

U njemu piemo kod koji ispravlja greku ili barobavetava korisnika ta nije u redu. Opciono pomouExceptionvarijable moemo proveriti koja greka se

dogodila, videti njen opis i zavisno od toga izvritiodgovarajuu akciju.

U naem primeru, greka se moe dogoditi na liniji gdese dodeljuje vrednost svojstvuRazred dakle ta linija sesmeta utry blok. Ucatchbloku koji obrauje grekuemo u konzolnom prozoru ispisati opis greke.

Izmenite kod na sledei nain:

Zanimljivost: Opte prihvaen termin za greku u programiranju je"buba" (eng. bug). Otud i termin otklanjanje buba uprogramu (eng. debugging program).

Odakle ovaj termin?

Prvi kompjuteri, pre pronalaska tranzistora su sezasnivali na vakumskim cevima - kao stari radio aparati itelevizori. One su se u toku rada naravno grejale i pritome emitovale spektar svetlosti veoma privlaan zaraznorazne insekte.

Jedna od dunosti osoba koji su tada odravaliraunare je bilo redovnoienje vakumskih cevi odinsekata koji su se na njih zalepili i time im ometalihlaenje. Otud i potie ovaj termin.

ta bi dananji administratori raunara rekli na ovakvozaduenje?

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

10/31

10

Windows Messenger vam daje informacije o stinternetu, za sve osobe sa vae liste kontakata.osobe na internetu moe biti:Dostupan(eng. Online),Zauzet(eng. Busy),Evo me za momenat(eng. Be RightBack),Odsutan(eng. Away),Na telefonu(eng. On the

Phone),Na ruku (eng. Out to Lunch) iliNedostupan(eng. Apper Offline).

Svoj status kada ste prikljueni na internet moetebirati klikom na vezuMy statuskoja se nalazi na vrhuprozora zajedno sa vaim korisnikim imenom ili se onoitava iz kalendara vaeg Outlook-a.

Ako vas neko doda na svoju listu kontakata WMessengere vas obavestiti o tome. Ukoliko ne komunikaciju sa odreenom osobom jednostavnoblokirajte taj kontakt izborom opcijeBlock.

Kontakte sa vae liste moete da ureujete po statusuizborom opcijeSort Contacts By menijaTools. Moete ida ih svrstavate i u grupe (opcijaCreate a GroupmenijaTools).

askanje na mrei (eng. Chat)Kratke tekstualne poruke koje se razmenjuju u r

vremenu su najee koriena usluga instantkomunikacije. Ova komunikacija moe istovodvijati izmeu dva ili vie uesnika koji se trenutnonalaze na internetu. Da bi poslali poruku osobi kointernetu ( i koja je dostupna, tj. ima statusOnline) dvaputa kliknite miem na njeno ime u kontakt listi ievam se prozor za konverzaciju.

Tekst poruke koju u roku od par sekundi primastrana, moete upotpuniti dodavanjem obinih ilianimiranih emotikona (okruglih lica koja izrrazliite emocije). Poruke moete da uinite zanimljivijimkorienjem opcije winks (da poaljete nasmejansrca, poljupce, cvee i mnoge druge zanimljive sliice).

Kada zavrite sa kucanjem poruke dovoljno je pdugmeSendili tasterEntersa tastature i porukae bitiposlata. Tekst poruke koju ste poslali se prabagornjem delu vaeg prozora, a na raunaru na kome jeradi osoba kojoj ste poslali poruku pojavie se obavetenjena liniji zadataka da je pristigla poruka od vasobavetenjee se pojaviti i na vaem raunaru kada vamneko poalje inicijalnu poruku. Klikom na obaotvara se prozor za konverzaciju.

Slanje instant poruka (engl. Instant Messaging) je staro

koliko internet. U poetku su programi za razmenu instantporuka nudili samo osnovne mogunosti razmene poruka

i podataka. Danas ovi programi nude niz dodatnih uslugakao to je slanje video fajlova ili igranje igrica puteminterneta.

Windows Messenger je jedan od najee korienihprograma za komunikaciju razmenom poruka, glasom ilivideo telefonom u realnom vremenu.

Ovaj besplatni softver moete preuzeti sa lokacijehttp://get.live.com/messenger/overview

Osim instalacije programa Windows Live Messenger zapokretanje rada morate imati otvoren nalog na MSN-u(Microsoft Network). O otvaranju naloga na MSN-u pisalismo u predhodnom broju. Nalog koji ste tada kreirali zaelektronsku potu na www.hotmail.com moete koristiti iza komunikaciju preko Windows Messenger-a.

Programi za instant komunikaciju nemaju svrhu akonemate nekoga sa kimete da komunicirate. Zato, kada seprijavite na Messenger prvo to treba da uradite je danapravite listu kontakata, odnosno da dodate kontaktadrese u svoj adresar. Osoba koju dodajete u adresarmora imati otvoren nalog na MSN-u ili Hotmail-u. Zadodavanje kontakata u adresar kliknite naAdd a Contact u donjem delu prozora Messenger-a. Unesite adresuosobe i kliknite naNext.

Internet komunikacija sa Windows LiveMessenger-om

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

11/31

11

Preko Windows Live Messenger--a moete igrati igricekao to su pasijans, iks-oks, minesweeper i druge,fiksne i mobilne telefonske brojeve sa raunara (oveusluge nisu besplatne), i koristiti jo dosta dousluga.

Iskoristite Windows tasterna tastaturi

Svaka novija tastatura poseduje taster sa logoWindowsa na sebi. Iskoristite ovaj taster zajednnekima na tastaturi kao skraenice za razne aplikacije akcije u Windowsu. Neke od korisnijih su:

Win + D:Minimuzuje ili restaurira sve otvorene proWin + E:Prikazije Windows ExplorerWin + F:Dijalog za pretragu datotekaWin + Ctrl + F:Dijalog za pretragu mrenih raunaraWin + F1:Prikazuje pomo i centar za podrkuWin + R:Prikazuje Run dijalogWin + break:Prikazuje System Properties dijalogWin + L:Zakljuava radnu stanicuWin + U:Otvara Utility Manager prozor

Kompletnu listu svih skraenica moete pogledati na Welokaciji:http://support.microsoft.com/kb/301583

Ako elite da ukljuite jo neku osobu u konverzacijumorate je pozvati. Toete uiniti izborom opcijeActions-> Invite Someone to This Conversationizglavnog menija prozora za konverzaciju. U jednojkonverzaciji moe uestvovati do pet osoba.

Ako osoba kojoj elite da uputite poruku trenutno nijeprijavljena na mrei, program vam nudi da porukuprosledi kao klasinu elektronsku potu.

TelefoniranjeOsim osnovne mogunosti razmene instant poruka

Messenger nudi i korienje raunara kao telefona ili videotelefona, sa mogunou ukljuivanja vie sagovornika(konferencije i video konferencije). Kada zaponetekomunikaciju moete prei na komunikaciju glasom

pokretanjem opcijeStart talkingili na komunikacijuglasom i slikom pokretanjem opcijeStart Camera.Naravno, za ove vidove komunikacije potrebna vam je iodgovarajua dodatna oprema (mikrofon, Web kamerica).

Instalacija ove opreme nije naroito teak posao jer vasarobnjak vodi kroz proces podeavanja korak po korak.Komunikacija glasom je mogua i kada ste modemompreko telefonske linije povezani na internet. Zakomunikaciju sa glasom i slikom potrebna je bra Internetveza.

U komunikaciju glasom i glasom i slikom mogue jeukljuiti vie korisnika, na isti nain kao kod razmeneinstant poruka sa vie osoba pokretanjem opcijeActions-> Invite Someone to This Conversationizglavnog menija prozora za konverzaciju. Meutim, kodkonferencijskih veza sa slikom moe doi do problemazbog velikog optereenja veze. Da bi se to izbeglo najbolje je da svi uesnici u razgovoru osim onoga ko trenutnogovori zamrznu sliku pokretanjem opcijeStop SendingVideo.

Razmena datoteka i druge mogunosti programaUz pomo Windows Live Messenger moete i da

razmenjujete datoteke, korienjem nove funkcijeSharingFolders, koja omoguava korisnicima da u svoju fascikluprebace datoteke koje im drugi korisnici ponude za drugipreuzimanje.

Deljenje fajlova je jednostavno: dovoljno je da fajlprevuete i pustite na korisnika, a programe sam kreiratifolder kod vas i kod izabranog korisnika u komee senalaziti isti fajlovi.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

12/31

12

Na kraju pritiskom na taster za potvrduOK bie

napravljen pregled sadraja. Sadraj je napozicionirati na poetku dokumenta, posle naslovstrane. Ako doraujete tekst sadraj vie nee odgovaratistvarnom stanju. Potrebno je izvriti auriranje sPritiskom desnog tastera mia na pregled sadrajase pomoni meni iz koga treba pokrenutiUpdate Filed.

NEKOLIKO SAVETA ZA URE IVANJE I TAMPU SKRIPTIZA NASTAVU (2/2)

Izrada pregleda sadrajaPosle dodele odgovarajuih stilova naslovima moeteprei na izradu pregleda sadraja. Toemo uiniti upadajuem menijuUmetni(eng. Insert) pokretanjemkomandeReferenca(eng. Reference) i izborom opcijeIndeks i tabele(eng. Index and Tables). OtvoriemotabulatorTables of Contents. Da bi se u sadraju pojavio ibroj strane na kome se dati naslov nalazi trebaekiratiopcijuPrikai brojeve stranica(eng. Show pagenumbers).

Broj strane se pojavljuje pored naslova ili sa desnestrane pored naslova akoekiramo opcijuDesnoporavnavanje brojeva stranica(eng. Right align pagenumbers). Pomou Linija vodilja(eng. Tab leader) opcijevrimo izbor da li od naslova do broja strane treba dastoje takice, crtice, linije ili nije potrebno da stoji nita. UpoljuPrikai nivoe(eng. Show levels) biramo broj nivoanaslova koji treba da se pojave u sadraju (u primeru naslici je naslov prvog nivoa naslov poglavlja, naslovdrugog nivoa naslov lekcije i naslov treeg nivoa podnaslov).

Preko tastera zaOpcije(eng. Options) otvara se okvirza dijalogTables and Contents Options. U njemu sedefinie vanost pojedinih naslova koji treba da se pojaveu sadraju (u primeru na slici je Naslov poglavlja jenajvee vanosti pa mu je dodeljen prioritet 1).

Preko tasteraIzmeni(eng. Modify) moe se podesitistil ispisivanja naslova u sadraju (u primeru na slici je stilpisanja naslova prvog reda TOC 1).

Pisanje skripti (2)

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

13/31

13

Iz padajueg menijaUmetni referencuza (eng. Insertreference to) vrimo izbor onoga ta treba da se ptekstu (naziv objekta, broj i pratei tekst Entire caption,naziv objekta i broj Only label and number, prateitekst Only caption text, broj strane Page number).Preko tasteraInsertubacujemo referencu u tekst. Treferenca je i link do datog objekta.

Korienje natpisa objekata ima i drugih prednostna kraju rada treba da date spisak svih slika, a sdefinisali na ve opisani nain preko naredbeNatpis(eng.Caption) i dodali ste nazive slikama moete autsainiti i ovaj spisak. Pozicionirajte se na kraj dokpokreniteIndeks i tabele(eng. Index and Tables) prekInsertiReference. Preite na tabulatorTabela ilustracija (eng. Table of Figures) i izaberite izOznaka natpisa(eng.Caption label) naziv objekta (Slika) za koji izujetespisak.

Pored automatske izrade sadraja, spiskova objMS Wordu se mogu automatski napraviti i drugeoperacije kao to je npr. kreiranje indeksa pojmovselektovati pojam koji elimo da se pojavi u inpritisnuti istovremeno ALT+SHIFT+X i pojavie se okvir zadijalogOznaavanje indeksne stavke(eng. Mark IndexEntry). Klikom na tasterOznai (eng. Mark) ubacujemopojam u spisak indeksa.

Spisak indeksa pravimo na kraju dokumpokretanjem okvira za dijalogIndex and Tablei izborom

tabulatoraIndex.

Numeracija slika, tabela, grafikona, formulaZamislite da u dokumentu imate stotinu slika koje ste

runo numerisali. Vrite doradu dokumenta i treba dadodate novu sliku na poetku. To bi znailo da morate daprenumeriete sve slike, jednu po jednu, i ono to je jonapornije, da u tekstu to isto treba da uradite na mestimagde se pozivate na odreene slike.

A pored slika postoje i tabele, sheme, grafikoni,formule. Automatska numeracija slika u MS Wordu se vriuz pomo narebe zaNatpis(eng. Caption). Iz padajuegmenijaUmetni(eng. Insert) izabratiReferenca(eng.Reference) paNatpis(eng. Caption). Otvara se sledeiokvir za dijalog:

Pritiskom naNew Labelotvara se okvir gde treba unetinovi natpis za objekte (npr. Slika). Pozicioniramo kursorispod slike i otvorimo okvir za dijalogCaption. U poljuLabelizaberemo natpis objekta (u naem primeru Slika) ipritiskom naOK ubacimo natpis ispod slike.

Natpisu dodamo pratei tekst (npr. opis slike). Sada utekstu treba da se pozovemo da odreenu sliku (umestoda runo unesemo tekst npr. Slika 1) pozivanjem komandeza Unakrsno upuivanje (eng. Cross-reference) upadajuem menijuUmetni(eng. Insert) u deluReferenca(eng. Reference). Kada se pojavi okvir za dijalogUnakrsnoupuivanje(eng. Cross-reference), u poljuTip reference (eng. Reference type) biramo naziv objekta (tj. slike unaem primeru).

ekiramo opcijuUmetni kao hipervezu(eng. Insert ashyperlink) kako bi referenci dodali vezu do slike. Iz spiskasvih natpisaFor which captionselektujemo objekat nakoji se referenca odnosi.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

14/31

14

esto se ispod zaglavlja i/ili iznad podnoja horizontalne linije kako bi se vizuelno odvojili ovtela teksta. Te linije mogu da se povuku preko acrtanje linija. Meutim, najee su to linije ubaene prekookviraIvice i senenje(eng. Borders and Shading) okv

za dijalog kao deo okvira paragrafa.U ovom okviru postoji tasterHorizontalna linija(eng.Horizontal line) za ubacivanje lepih umetnikih linija, kojese mogu nai i uClip Art-u.

Ovo su samo neka od podeavanja za izraduihdokumenata. Ako ih se budete pridravali uteetedosta vremena potrebnog za sreivanje i prelom teksta zatampu.

Ovaj prirunik moe Vam biti koristan za priprskripti sa Vaih predavanja za tampu, ili mo

koristan Vaim uenicima kada za tampu pripremsvoje maturske i seminarske radove.

Tastatura na ekranu

Ako vam je potreban prikaz tastature na ekrandemonstracije ili nekog drugog razloga, p jednostavan nain:

Kliknite na dugmeRunuStartmeniju, otkucajteosk(eng.OnScreenK eyboard) i pritisnite tasterENTER.

FusnotePisanje fusnota i endnota je takoe korisno kod velikih

dokumenata. Razlika izmeu fusnota i endnota je u tometo se fusnote piu na strani na kojoj su nainjene (odmahispod teksta ili na dnu strane) dok se end note piu nakraju dokumenta ili sekcije. Ubacuju se prekoFusnota(eng. Footnote) andEndnoteokvira za dijalog(Insert -> Reference -> Footnote).

U deluOblikuj(eng. Format) preko poljaFormat broja (eng. Number format) vri se izbor naina za obeleavanjeu nabrajanju (brojevi, slova, rimski brojevi). Ako se zaobeleavanje koriste neki drugi simboli onda se oni zadajuprekoCustom markpolja. Preko poljaNumerisanje(eng.Numbering) definie se da li brojevi fusnota treba da serestartuju i kada (npr. da li ponovo zapoinje numerisanje

fusnota na svakoj strani). Pritiskom na tasterUmetni(eng.Insert) pokaziva teksta se automatski prebacuje u polje zapisanje fusnote a u tekstu se pojavljuje oznaka fusnote.

Zaglavlje i podnoje stranaNe moemo zavriti priu o pravljenju skripte a da ne

pomenemo zaglavlje i podnoje strana (eng. Header andFooter). O veliini ovih delova bilo je rei na poetku ovogteksta pri podeavanju straninih parametara. Tada smorekli i da se zaglavlje i podnoje mogu razlikovati za leve i

desne strane dokumenta.Ono to se nalazi u zaglavlju i u podnoju strane

pojavljuje se na svim stranama dokumenta. U ovimdelovima se najee nalaze numeracija strana, imeautora, ili naziv knjige ili poglavlja knjige... Da bi mogli daunesemo neki tekst u ove delove najpre moramopokrenutiZaglavlje i podnoje stranice(eng. Header andFooter) sa padajueg menijaPrikaz(eng. View). Ovi delovisu sada aktivni i u njima je mogue unositi podatke.Pojavljuje se i namenska paleta alata.

Sa palete se moe ubacitiAuto Textu zaglavlje, ubacitibroj strane, odrediti format numerisanja strana, ubacitidatum, vreme ili prebaciti sadraj iz zaglavlja u podnoje(i obrnuto). Tekst koji se ubaci u zaglavlje ne mora sepojavljivati na celom dokumentu. Recimo da u zaglavljuelimo da stoji naziv poglavlja. Kada prelazimo na drugopoglavlje moramo napraviti prekid tj.Prelom stranice(eng. Section Break) tako to u menijuUmetni(eng.Insert) pokrenemoPrelom(eng. Break), kako bi mogli dau zaglavlje upiemo novi naslov poglavlja.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

15/31

15

Ovaj Web sajt predstavlja odlino mesto za izuavanjematematike, sa fokusom na inenjerske profesije. je u tri dela:apleti, teorijairadne liste.

Apletina veoma atraktivni grafiki nain demonstrirajurazliite matematike funkcije i druge algoritme. Da b

mogli videti morate u vaem raunaru imati instaliranuJava virtuelnu mainu.

Matematika teorija je na lep nain, obogaen agrafikom prikazana u pdf dokumentima koje preuzeti i snimiti na va raunar.

Radne listepredstavljaju niz uputstava za uenikekako bi sami uradili odgovarajue vebe i utvrdili naueneoblasti.

Oblasti: Matematika Jezik: Engleski

Renik sa slikamahttp://www.pdictionary.com/

Internet renik sa slikama je namenjen po

etnicima kojiele da naprave prve korake u uenju stranog jezika.

Renik je baziran na slikama, i na zabavni nain prikazujepojmove razvrstane u vie kategorija. Trenutno renici za Engleski, Francuski, Nemaki, Italijanski ipanski jezik.

Osim uenja, na ovom Web sajtu moete i provsvoje znanje na vie naina. Postoje standardni testopopunjavanja praznina u tekstu, pomeane i,ispravljanje pogreno napisanih izraza i slino.

Oblast: Strani jezici Jezik: Engleski

Lekcije iz razliitih akademskih disciplina

Science NetLinks (www.sciencenetlinks.com) je internetlokacija koja prua obimni besplatni sadraj namenjenuenicima radi savladavanja razliitih naunih disciplina.Jezgro ovog sajta su razliiti materijali za uenje podeljeniu lekcije. Zavisno od lekcije, sadraj je prikazan u razliitimformatima. Od tekstualnog, preko ilustrovanog pdf formata, pa sve do video materijala koji na lep nainprezentuju razliite naune oblasti. Osim lekcija, sajt sadrilinkove za veliki broj dodatnih resursa za uenje koji sukategorizovani po uzrastu uenika.

Science NetLinks se redovno aurira tako da sadriuvek svee materijale.

Oblasti: Sve Jezik: Engleski

Web sajt za matematiare

http://mathinsite.bmth.ac.uk

Obrazovni materijali na Internetu

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

16/31

16

Izmena imena grupe datoteka

Kada na primer, sa vaeg digitalnog fotoapprebacite slike na neki direktorijum, obino imenadatoteka imaju neodgovarajue nazive. Da bi ih boljeorganizovali nije potrebno runo jednu po jednu datotekupreimenovati, ve se to moe uraditi i automatski.

Selektujete sve datoteke koje elite da preimenu menijuFile Windows explorer-a izaberite opRename. Otkucajte novo ime i pritisniteENTERtaster.

Ako ste na na primer uneli "Zimovanje 200datotekee dobiti nazive "Zimovanje 2007 "Zimovanje 2007 (2)" i tako redom.

Hablov teleskophttp://hubblesite.org/

Hablov teleskop je postavljen u orbitu oko nae planetekrajem aprila 1990. Nazvan je po amerikom astronomuEdwin P. Hubble-u koji je postavio teoriju kosmosa koji seiri i na taj nain direktno utemeljio teoriju velikog praska.

Na ovom izvanrednom Web sajtu moete otkriti kojanova astronomska i generalno nauna saznanja jeomoguio ovaj projekat.Obavezno treba pogledati linkove Otkria Hablovogteleskopa (eng. HUBBLE DISCOVERIES) i galerijufascinantnih fotografija koje se nisu mogle napraviti sazemaljsikh teleskopa zbog atmosferskh smetnji.

Ponudjene se u slike visoke rezolucije kojima moeteukrasiti desktop svog raunara.

Osim slika, moete pogledati veliki broj videomaterijala zaiji je pregled neophodno na raunaruinstalirati besplatni Real ili Quick player.

Detaljno je opisan istorijat, aktivnosti, budunost ikonstrukcija teleskopa.

Jo jedan sajt posveen Hablovom teleskopu moetenai na adresihttp://heritage.stsci.edu/

Sajt je posveen uglavnom slikama galaksija, zvezda iobjektima sunevog sistema, sa interesantnommogunou interaktvnog kretanja i zumiranja fotografija.

Oblast: Astronomija Jezik: Engleski

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

17/31

17

Preporu ene Web lokacije N e r d s 2 . 0 . 1 , Wi r i n g t h e Wo r l

http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_wor "Triumph of the Nerds," History of the Com

http://www.pbs.org/nerds/timeline/index.html Kako stvari funkcioniu: Kako funkcionie infrastruktura:http://computer.howstuffworks.cointernet-infrastructure.htm

Dodatne reference i resursi Za u enike

Za definicije pojmova i bilo koje nepoznate uputite uenike na Web lokaciju Webopedia na ahttp://www.webopedia.com

Uputite uenike na video zapis o Osnovama mrese nalazi na sledeoj Web adresi:http://www.kidzonline.org/gURLTech/a zatim neka kliknu navezuNet Basicsda bi pogledali video zapis u trajaod 6 minuta i 30 sekundi.

Za predava e Web lokacija The Kidz Online nudi dodatne n

p l a n o v e z a k o r i e n j e r a u n a r a(http://www.kidzonline.org)

Internet Society: Kratka istorija Interhttp://www.isoc.org/internet/history/brief.shtml M i c r o s o f t o v i i n o v a t i v n i n a s t a v n

h t t p : / / w w w. m i c r o s o f t . c o m / E d u c a t iInnovativeTeachers.aspx

R e s u r s i z a n a s t a v n i k ehttp://www.lburkhart.com/elem/teacher.htm

Educa t ion P lace p ro jek t i na mrehttp://www.eduplace.com/projects

E l e c t r o n i c E l e m e n t a r y M a g a z i nhttp://www.inform.umd.edu/UMS+State/MDKhomepers/emag/

D i s c o v e r C h a n n e l S c h o o lhttp://school.discovery.com/schoolhome.html

Classroom Connect:http://corporate.classroom.com Teaching.com: Intercultural E-Mail Clas

Connections (IECC):http://www.iecc.org Tapped In: Virtualna zajednica obrazo

profesionalaca:http://ti2.sri.com/tappedin/

U ovom serijalu dajemo predlog za izvoenje nekolikoasova informatike, sa spremljenim pripremama za

nastavnika, materijalima iz kojih uenici u

e, stranama zabeleke uenika i testom znanja. Materijale za uenike

moete odtampati i podeliti uenicima.

U ovom uvodnom poglavlju, uenicie se upoznati saoptim konceptom mree. Razgovarae o tome kako sekoriste mree u svakodnevnom ivotu i prouie konceptInterneta.

Primprema za nastavnike

U ovom poglavlju uenicie razmatrati sledea pitanja: ta je mrea? Koliko je velika mrea? Da li postoje razliite vrste mrea? Kako raunari meusobno razgovaraju? Da li moete da napravite mreu mrea? ta je zapravo Internet? Ko kontrolie Internet? Koji delovi Interneta postoje?

Pregled poglavljaOvo poglavlje nudi iri pregled koncepta mree.

Koristiete razliite vebe sa uenicima kako biste imilustrovali koja je ideja mrea i kako se informacijeprenose putem mree. Naznaite uenicima koji imajuvee znanje, da je ovo osnovna obuka. I kako se budeodmicalo sa obukom, dae raditi na odreenim mreamaiak instalirati mreu.

Tehnoloki resursi u u ionici Nisu potrebni tehnoloki resursi za ovo poglavlje.

Materijali za instruktore Treba da imate knjigu kojuete koristiti tokom vebe

umreavanja. Treba da budete u mogunosti da grupiete uenike u

uionici.

as informatike (4)Umreeni svet

POTREBNO VREME ZA OVO POGLAVLJE70 minuta

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

18/31

18

3. Sad treba da uestvuju svi uenici. Razmestite ih iromuionice ili nekog drugog otvorenog prostora. Natreba da stoji u sredini grupe koji dri knjigu. Sauenicima da moraju da podignu ruke kada ele Nastavnik bira uenika naznaivi da knjiga moe da s

prenese samo jednom po jednom ueniku, potom jeprenosi kroz mreu imenovanom ueniku. Sada recite

uenicima da opet treba da dignu svoje ruke ukoliknjigu. Ovog puta, uenik kod koga je knjiga mora davrati nazad nastavniku tako da bi nastavnik mogpoalje sledeem imenovanom ueniku. Vebajte ovuvebu nekoliko minuta.

Objasnite da je ovo simulacija klijentsko/semree. Nastavnik, kao server, upravlja resursima sluaju knjigom) i odreuje gde ide knjiga i kojim redoNastavnik se nalazi na viem nivou, dok svi uenici ostaju

u niem, ali jednakom nivou kao klijenti.4. Sada postavite uenike u grupe od po tri ilietiri. Nekaprva grupa deli knjigu izmeu sebe, zatim neka neko idruge grupe zatrai resurs. Prva mrea potom mimenuje nekog da bi je prenela do druge grupe. Nsa ovom vebom nekoliko minuta i ohrabrite uenike dato vie prenose knjigu izmeu grupa. Podsetite ih dasamo jedna osoba is svake male mree zapravo prenese informaciju imenovanoj osobi iz druge m

Naznaite da ovo simulacija mree mrea i da nnain, moete povezati male mree veoj grupi i tako delitiinformacije.

Koliko je velika mrea? Objasnite da je telefonski sistem mrea. Vrati

prolost i ispriajte primer potanske koije i telegrafa kojisu bili pretea dananjih komunikacionih mrea.Vratite se na vebu koju ste upravo zavrili i objamreu mogu sainjavati dva raunara koja dele resurse il

vie raunara koji dele resurse.

Da li postoje razli ite vrste mrea? Koristite primer druge vebe koja ilustruje k

peer-to-peer mree.Koristite treu vebu kao primer klijentsko/serve

mree.

ta je mrea? Razgovarajte sa uenicima o tome na koje sve naine

koriste raunare u svojim ivotima, ko od njih imaraunare kod kue, i vrstama raunara koje imaju. Koristite

ovo vreme da biste doli do informacije koliko isustva imasvako od uenika.Razmotrite na koje sve naine raunari utiu na

uenike u jednom obinom danu. Pobrinite se da ukljuitestvari kao to su raunari koji sinhronizuju semafore,kompjuterizovane autobuske redove vonje, kolske inastavne adiministrativne funkcije, budilnike i aparate zakafu, alarmne sisteme,ak i raunare koji su prisutni udigitalnoj televiziji i satelitskim sistemima.

Neka uenici definiu ta je to mrea. Ako ueniciiznesu na raspravu koncept ljudskog umreavanja,razgovarajte zato se to zove umreavanje i osnovnimkonceptima prenosa informacija od jedne take do druge.

Ako kola ima svoje IT odeljenje, organizujte posetu ITodeljenju pre nego to zaponete sa ovim predavanjem,,da bi uenici mogli da vide mreu i raunarski sistem kojipodrava kolu iliak kolskuetvrt.

Veba umreavanjaUradite ovu vebu pre nego to obradite razliite vrste

raunarskih mrea. Treba da delite knjigu (moe biti bilokoja knjiga koju izaberete) sa drugim uenicima u razredu.

1. Smestite uenike u otvoren prostor ili koristite uionicu,ali uenici treba da stoje udaljeni od stolova. Dva uenikatreba da budu na suprotnim stranama prostorije. Prviuenik uzima knjigu i ide do drugog uenika.

Naznaite da je ovo jednostavna mrea. Uenici sukoristili tradicionalnusneaker netmetodu da prenesumaterijal od jedne do druge take, ali je postojao prenosinformacija.

2. Neka se sada est ili osam uenika pridrui onoj dvojiciuenika. Postavite ih na razliita mesta u prostoriji. Nekaprvi uenik kae ime jednog od uenika koji je u mrei, ineka poalje knjigu kroz mreu od jednog uenika dodrugog dok ne doe do osobeije je ime reeno. Neka tajuenik uradi isto, prenosei je do sledeeg imenovanoguenika.

Naznaite da je to takoe mrea, ali vea nego onaprva. Objasnite uenicima da prenose informacije meu

sebi ravnima, ili drugim uenicima. Svi su jednaki u mrei.Svi mogu da izvre zadatak na potpuno isti nain.

Veba naasu: 20 minuta

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

19/31

19

Dopunske aktivnostiU narednim odeljcima testira se znanje uenika

steeno na asovima. Osim toga, postoji nekoaktivnosti koje oni mogu uraditi van uionice kako bi sebolje snali u stvarnim situacijama.

Termini koje treba znatiKoristite hendaute za vebe na kraju pog

ukljuujui za termine koje treba prei. Nakon to uenicipronau definicije za svaki od termina, pogledajteasu.Pregledajte sledee termine:Klijent:raunari na mrei koji se obraaju serveru da bidobili informacije.Klijentska/serverska mrea:mrea u kojoj jedan raunaruva sve informacije i resurse i

ini ih dostupnim drugimraunarima na mrei.

Elektronska pota (e-pota):poruka koja se alje putemInterneta.File Transfer Protocol (FTP):specifina pravila iliprotokoli koji upravljaju premetanjem ili kopdatoteka sa jednog raunara na drugi.Internet:najpoznatija na svetu i najvea raunarska mreakoja povezuje milione raunara u jednu veliku mreu svmrea.

Mrea:grupa raunara koji su povezani tako da ljmogu da dele informacije i opremu.Mrena interfejs kartica (NIC):hardver koji je instaliran raunaru koji povezuje raunar sa mreom.Diskusione grupe:grupe raunara koje se bave istimstvarima.Peer-to-Peer mrea:veza istih raunara.Protokol:pravilo koje pomae raunarima da razumeju jedni druge.

Server:raunar kojiuva sve informacije i resurse kojdostupni drugim raunarima na mrei u klijentskserverskoj mrei.Usenet vesti:mrea raunara koja razmenjujelanke oodreenim temama, obezbeuje podrku proizvodima esto odgovara na razliita pitanja.Web pregleda: softverska aplikacija koja locira i prikWeb stranice, ukljuujui tekst, slike i drugemultimedijalne sadraje, kao to je muzika.World Wide Web (WWW):takoe poznat pod nazivomWeb, ovo je zbirka posebno kreiranih stranica na Ikoje se mogu videti u Web pregledau.

Kako ra unari me usobno razgovaraju u mrei? Bilo bi korisno da su vam neke od komponenti

dostupne dok razgovarate o njima,ak i u ovom poetnojfazi. Pokaite im mrenu karticu, neke kablove iak

moda beinu karticu ako vam je dostupna. Potsetiteuenike dae kasnije nauiti vie o svakoj od komponenti

tokom obuke.Objasnite uenicima dae kasnije tokom obuke kreirati

mreu i dae detaljnije razgovarati o beinim mreama.Utvrdite da su protokoli formalni skupovi pravila.

Da li moete da kreirate mreu mrea? Koristite primer poslednje vebe iz Vebe naasu

kao primer mree mrea. Podstetite ih da na takav istinain funkcionie Internet.

ta je zapravo Internet?Razgovarajte sa uenicima na koji nain koriste

Internet. Navedite ih da razgovaraju o nekim od svojihomiljenih Web lokacija. Modaete hteti da zabeleiteneke od njih za kasniju upotrebu ukoliko su odgovarajueza nastavu. Utvrdite da je Internet mrea svih mrea.

Ali ko kontrolie Internet? Postoji li neko ko je odgovoran zato?

Neka uenici razgovaraju o tome zato veruju da jeInternet tako vaan deo u dananjem drutvu. Da li misleda e biti sve popularniji? Da li misle da vlada treba danadzire Internet? Zato da, ili zato ne?

A ta je sa World Wide Webom? Da li je on deo Interneta? Razgovarajte o tome zato se World Wide Web zove

Web. Objasnite neto o meusobnoj povezanosti Weba.Imajte na umu daete u sledeem poglavlju detaljnijerazgovarati o hipervezama, stranicama i krstarenju.Utvrdite da je Web grafiki deo Interneta, ali nije njen

jedini deo.ta ste nau ili o mreama

Preite jo jednom sa uenicima glavne stavke koje stenauili. Neka uenici uporede razliite vrste mrea iobjasne na koji su nain mree vane za drutvo.

ta je slede e? Ohrabrite uenike da razmisle ta bi sve voleli da

pronau na Internetu. Objasnite im dae koristiti Webpregleda i dae krstariti Netom u sledeem poglavlju.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

20/31

20

Peer-to-peer mree: Veza istih raunara Svaki od raunara ima svoj skup datoteka Svaki od raunara moe da deli datoteke sa drug

raunarima u mrei Svaki od raunara mogu da pristupe drugim resurs

kao to su tampa ili skener na mrei Sastoje se iz najvie 10 raunara Obino ih nalazimo u domovima ili malim preduima

Klijentsko/serverske mree: Vie od deset raunara Skuplje su nego peer-to-peer mree Ne nalaze seesto u kunom okruenju Jedan raunar, poznatiji kao server,uva informacije iresurse iini ih dostupnim drugim raunarima u mrei

U enje u stvarnim situacijamaNeka uenici, kao dodatak vebama, naine spisak

kada su se sve tokom 24asa susreli sa raunarima usvojim ivotima. Na sledeem asu, razgovarajte orazliitim primenama raunara. Razgovarajte o tome kojim od tih primena postoji mrea.

Neka uenici, u poslednjem dodatku vebarazgovaraju o konceptu mrea sa svojim roditeljinjihovi roditelji koriste mree na svom poslu? Daraunare? Na koje sve naine njihovi roditelji korisraunare? Razgovarajte na koje sve naine obini korisnicikoriste raunare na svom radnom mestu.

Preporuene Web lokacijeN e r d s 2 . 0 . 1 , W i r i n g t h e Wo r l d :http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_world/ "Triumph of the Nerds," History of the Computer

http://www.pbs.org/nerds/timeline/index.html Kako stvari funkcioniu: Kako funkcionie Interneti n f r a s t r u k t u r ahttp: / /computer.howstuffworks.com/internet-infrastructure.htm

Kada uenici pregledaju ove lokacije, dajte im daodgovore na pitanja o svakoj lokaciji kako biste proverili jesu li informacije sagledali kritiki.

Glavni cilj ovih Web vebi je da se uenici podstaknu

da kritiki sagledavaju Web lokacije sa malim po

etniminputom od strane odraslih. Da biste im pomogli da

zaponu kritiki da sagledavaju lokacije, sledea pitanja suvodilje. Ako imate druga pitanja ili biste radije darazgovarate o Web lokacijama na drugaiji nain, uraditeto. Modaete eleti da prvu lokaciju obradite kao grupa,a zatim da uenici izaberu jednu od preostalih Weblokacija da je individualno analiziraju.

U sledeih nekoliko poglavlja, uenicie poeti dakoriste skup smernica kojee im pomoi da kritikisagledaju Web lokacije.

Pitanja za pregled1. Razgovarajte na koje naine mree utiu na va liniivot. Dajte odreene primere.

Odogovorie biti razliiti.

2.Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite, recitedrugima na koji nain ga koristite. Razgovarajte o tomezato je vano da postoji mrea u biblioteci.

Odogovore biti razliit.

3.Zato je vano da znate neto o mreamaak iako neplanirate da se profesionalno bavite raunarima.Razgovarajte o tome na koje sve naine mislite dae sesvet promeniti zbog raunara.

Odogovorie biti razliiti.

4. Opiite karakteristike klijentsko/serverske mree i peer-to-peer mree.

Uenici mogu davati razliite odgovore, ali svaki ododgovora treba da da sadre sledee kljune stavke:

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

21/31

21

ta je mrea?Prostim jezikom reeno, mrea je grupa ljudi koja ineto zajedniko. Grupa dece u panskom klubu je mGrupa momaka koja igra fudbal je mrea. Uenici koji su ugrupi raunarskih korisnika su mrea. Naravno, svideo vee mree kojaini vau kolu. Jedna odnajpoznatijih mrea na svetu je telefonski sistetelefoni su povezani icama i kablovima, tako dada razgovarate sa ljudima koji se nalaze na drugosveta. Ali ta je sa raunarima? ta je raunarska mrea?Raunarskim jezikom reeno, mrea je grupa raunarakoja je povezana na nain da ljudi mogu da deleinformacije i opremu. Raunari mogu biti povezani u istprostoriji, u istoj zgradi, u gradu ili irom sveta.

Koliko je velika mrea?Koliko mora grupa raunara da bude velika da bi ssmatrala mreom? Mrea moe biti bilo koje ine.Moe da se sastoji od samo dva raunara ili od milionaraunara.Ako poveete dva raunara kod kue, vi ste napravilimreu. Svi raunari u koli ili biblioteci ili preduzeu supovezani u veu mreu. Najvea mrea na svetu jeInternet, na koju su povezani milioni raunara.

Postoje li razliite vrste mrea?Iako postoji mnogo razliitih naina da se poveu raunari,u osnovi postoje dve vrste mrea: peer-to-pklijentsko/serverska mrea.

ta je to peer-to-peer mrea?U obinom ivotu, peerznai jednak, isti. Peer-to-peer mrea je veza

raunara.

Umreeni svetMaterijal za uenje (za uenike)

Umreeni svetBacite pogled na prostoriju. Koliko toga to vidite je tusamo zato to postoje raunari? Koliko mnogo raunaravidite tokom dana? Na kojim sve jo mestima kojaposeujete nalazite raunare?

Pokuajte da zamislite kako je izgledao svet preotprilike trideset godina. To je bio svet bez javnihraunarskih mrea. Svet u kome je bilo manje prostora nadisku naitavom raunaru nego to to danas treba jednojigri da se uita. Svet u kome je svaki raunar morao daima svoj tampa. Svet u kome nije postojala e-pota. Prepostojanja raunarskih mrea, to je bila stvarnost.

Raunari su vaan deo dananjeg sveta i mreeinesvet jednostavnijim. Tokom ovog kursa, uiete oraunarskim mreama, kao utiu na va ivot, i ta moeteda uradite kako bi one radile za vas.

U ovom poglavlju, istraiete neka osnovna pitanjavezano za umreavanje. Poeete da stiete znanje koje jeneophodno da biste shvatili i koristili mree u dananjemsvetu.

U ovom poglavlju odgovoriete na sledea pitanja: ta je mrea? Koliko je velika mrea? Da li postoje razli ite vrste mrea? Kako ra unari me usobno komuniciraju? Moete li da napravite mreu nad mreama? ta je zapravo Internet? Ko kontrolie Internet? Koji sve delovi Interneta postoje?

VebaUradite vebu naasu o umreavanju pre nego tnastavite.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

22/31

22

Kada odete kod lekara, sestra koristi klijentskiunarkoji se putem mree obraa serveru da bi doao do vaizapisa koji su sauvani na serveru. Svi ovi primeriuobiajeni primeri korienja klijentsko/serverske mreeKlijentsko serverska mrea je najbolja kada ima

deset raunara. Ona je mnogo skuplja od peer-to-mree, ali je najbolja opcija za velika preduzea ili gde god

postoji velika koliina informacija koje treba da sauvaju.

Kako raunari meusobno komuniciraju u mrei?Mree funkciniu zato to su svi delovi opreme

nain povezani. Svaki raunar i oprema kao to sutampai, skeneri, prenosivi raunari i runi raunari supovezani kablovima razliite veliine, satelitima ili

telefonskim vezama. Danas, postojeak i bezi

ne mreekoje povezuju raunare koristei radio talase.

Mree takoe sadre neke vrste konektora na kojraunari prikljueni, zajedno sa mrenim karticama.Mrena kartica, ili skraeno NIC, je ureaj unutar svakograunara koji vam omoguava da poveete svoj raunar namreu. Ili ukljuite kabl u NIC karticu ili ona emituje ukoliko imate beinu vezu. Unutar svakog raunara nalazise softver koji omoguava raunaru da komunicira saostalim raunarima.

Raunari mogu da komuniciraju sa drugim razliitih skupova pravila, ili protokola, koji praunarima da razumeju jedni druge. Protokoneophodni da bi komunikacija mogla da se odvgreaka. Protokoli pomau da se utvrdi kako jinformacija poslata i kako je primljena.

Mreni protokoli su neophodni iz istog razlogkojeg su protokoli ili pravila neophodni kadkomuniciraju jedni sa drugima. Ako stvar na kojzovete stolica, a va komija stena, ondaete imatiproblem u komunikaciji. Ponekad se to ne moereima. Nain na koji ljudi komuniciraju takoe zahtevaskup pravila.

Na primer, zamislite da ivite u drutvu u kuobiajeno da nekoga oamarite kao znak za pozdraposeujete SAD, verovatnoete upasti u nevolju akopozdravite nekoga tako toete ga oamariti. Uamerikom drutvu je utivo da se rukujete sa nekim. Japanu, odgovarajui protokol je da se naklonite kaupoznajete nekog novog. Ovi protokoli pomau da komuniciraju na isti nain na koji raunarski protokoli

pomau raunarima da komuniciraju.

Ako kod kue imate raunar i vai roditelji kod kueimaju raunar, moete ih povezati u peer-to-peer mreu.Va raunar i dalje ima iste datoteke koje je imao i ranijepre nego to se pridruio mrei. Raunar vaih roditeljaima sve iste datoteke. Ako je raunar vaih roditelja imao

tampa, vi

ete biti u mogu

nosti da sa vaeg ra

unarakoristite tampa kada se raunari poveu u mreu.

Ako imate vezu sa Internetom, vai roditeljie sadamoi da dele vau Internet vezu kada koriste svoj raunar.Viete takoe moi da delite vae datoteke tako da vairoditelji mogu daitaju sadraj sa vaegvrstog diska.Vai roditelji mogu to isto da urade na svom raunaru.Oba raunara su jednaka u mrei.

Peer-to-peer mrea Obino nema vie od desetraunara i nalazi se u domovima i malim preduzeima. Da

biste koristili program za obradu teksta, kao to jeMicrosoft Word, moraete da instalirate softver na obaraunara, na vaem i onom vaih roditelja.

ta je sa klijenstkom/serverskom mreom? Klijentska/serverska mrea seesto nalazi u institucijama kao to sukole, korporacije ili biblioteke, pre kod kue. U ovoj vrstimree nalazi se jedan raunar poznat pod nazivom serverkoji je snaga mree. Onuva informacije i resurse iini ihdostupnim ostalim raunarima u mrei. Ostali raunari kojikoriste mreu da bi doli do tih informacija su poznatijipod nazivomklijenti.

Ako odete u biblioteku da potraite neku knjigu, vietesesti za klijetnski raunar i preuzeti informaciju sa servera.Kada elite da doete do informacija sa MSN Weblokacije, seete za va raunar koji se ponaa kao klijent, idoi ete do informacija preko mree poznatije podnazivom Internet sa MSN-ovog servera.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

23/31

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

24/31

24

Predloene Web lokacije N e r d s 2 . 0 . 1 , Wi r i n g t h e Wo r l d :

http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_world/ "Triumph of the Nerds," History of the Computer:

http://www.pbs.org/nerds/timeline/index.html How Stuff Works: How Internet Infrastructure Works:

http://computer.howstuffworks.com/internet-infrastructure.htm

Istraite dve od tri gore prikazane Web lokacije iodgovorite na sledea pitanja:a.Koje Web lokacije ste istraili?b. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Weblokaciji? Ako ova lokacija prodaje neto, da li sadri i

informacije koje su vam korisne?c.Ko objavljuje sadraj ove lokacije? Objasnite poneto oorganizaciji ili preduzeu ija je lokacija. Da li zbog togamislite da je ta lokacija pouzdana? Zato da ili zato ne?d.Da li ste nauili neto novo o raunarskim mreama iliInternetu? Obrazloite.e. Da li ste sa ove lokacije otili na neku drugu lokaciju?Ako jeste, navedite jednu lokaciju za koju mislite da je odkoristi a do koje ste doli sa ove?f.Kakvo je vae miljenje o ovoj lokaciji?

Pitanja za pregled1.Razgovarajte o tome na koje sve naine mree utiu nava lini ivot. Navedite specifine primere.2. Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite,ispriajte naasu na koji nain. Razgovarajte o tome zato je vano da imate mreu u biblioteci.3.Zato je vano posedovati znanje o mreamaak i ako

se nikad ne budete bavili raunarima u profesionalnomivotu. Razgovarajte o tome na koji naine se, po vaem

miljenju, promeniti svet zbog raunara.4. Opiite karakteristike klijentskih i serverskih mrea ipeer-to-peer mrea.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

25/31

25

Pregled vebeta ste nauili o mreama

U ovom poglavlju upoznati ste sa konceptom mrea. Raunari su sada vaan deo naih svakodnevnih ivota i mreomoguavaju da uradimo mnoge zadatke koje u dananje vreme uzimamo zdravo za gotovo. Nauili ste da je Internet najveasvetska mrea i da je najpopularnija komponenta te mree World Wide Web.

Termini koje treba znatiPregledajte sledee termine:

Klijent

Klijentska/serverska mrea

Elektronska pota (e-pota)

File Transfer Protocol (FTP)

Internet

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

26/31

26

Mrea

Mrena interfejs kartica (Network interface card (NIC))

Diskusione grupe

Peer-to-Peer mrea

Protokol

Server

Sistem za slanje poruka (Usenet)

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

27/31

Web pregleda

World Wide Web (WWW)

Predloene Web lokacije Nerds 2.0.1, Wiring the World:http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_world/ "Triumph of the Nerds," History of the Computerhttp://www.pbs.org/nerds/timeline/index.html How Stuff Works: How Internet Infrastructure Workshttp://computer.howstuffworks.com/internet-iunfrastructure

Pregledajte dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sledea pitanja:

a.Koje Web lokacije ste pregledali?

b.Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nekoje su vam korisne?

Web lokacija 1

Web lokacija 2

Web lokacija 1

Web lokacija 2

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

28/31

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

29/31

f.Kakvo je vae miljenje o ovoj lokaciji?

Pitanja za istraivanje

1.Razgovarajte o tome na koje sve naine mree utiu na va lini ivot. Navedite specifine primere.

2.Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite, ispriajte naasu na koji nain. Razgovarajte o tome zato je vano daimate mreu u biblioteci.

3.Zato je vano posedovati znanje o mreamaak i ako se nikad ne budete bavili raunarima u profesionalnom ivotu.Razgovarajte o tome na koji naine se, po vaem miljenju, promeniti svet zbog raunara.

Web lokacija 1

Web lokacija 2

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

30/31

4.Opiite karakteristike klijentskih i serverskih mrea i peer-to-peer mrea.

8/8/2019 PiL_bilten_2007_02

31/31

Test uparivanja

Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicijae se moda koristiti vie puta, a neke se moda nee nikoristiti. Sreno!

_____1. Klijent

_____2. Elektronska pota

_____3. File Transfer Protocol

_____4. Mrena kartica

_____5. Internet

_____6. Mrea_____7. Peer-to-Peer mrea

_____8. Protokol

_____9. Server

_____10. Web pregleda

a. Najpoznatija i najvea raunarska mrea na svetu koja povezuje milione raunara u jednu veliku mreu mreab. Softverska aplikacija koja pronalazi i prikazuje Web stranice, ukljuujui tekst, slike i druge miltimedijalne sadraje,

je muzikac. Slanje poruka preko Internetad. raunar kojiuva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim raunarima na mrei u klijentsko/serverskoj mree. Specifina pravila koja upravljaju premetanjem ili kopiranjem datoteka iz jednog raunara na drugif. mrea u kojoj jedan raunaruva sve informacije i resurse iini ih dostupnim drugim raunarima na mrei.g. Raunari u mrei koji se obraaju serveru da bi dobili informacijeh. Veza istih raunara

i. Grupe raunara koje se bave istim stvarima j. Ureaj koji se nalazi u svakom raunaru koji vam omoguava da poveete raunar sa mreomk. Pravilo koje pomae raunarima da se meusobno sporazumevajul. grupa raunara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele informacije i opremu.

Ime uenika: ________________________________________________ Odel