Pismeni rešenja. Hemija nafte i gasa

1. Postoje dva mišljenja o poreklu nafte i prirodnog gasa, koja su to mišljenja? A. ______________________________________ B. ______________________________________

(prema prvom da su oni neorganskog, a prema drugom organskog porekla).

2. Do nastanka nafte i gasa prema organskoj teoriji došlo je raspadanjem: A. ______________________________________ B. ______________________________________

(raspadanja ostataka biljaka i životinja)

3. Za formiranje nafte potrebna je: A. ______________________________________ B. ______________________________________

(temperatura i pritisak) 4. Na vedim dubinama i višoj temperaturi

A. Prirodni gas

B. Nafta (prirodni gas)

5. Kada se prirodni gas i nafta nalaze zajedno, takav prirodni gas se naziva: _____________________________________

(pratedi)

6. Gustina nafte je obično:

A. manja od 1 g/cm3

B. veda od 1 g/cm3 C. jednaka 1 g/cm3

7. Nafta se rastvara: A. U organskim vodi, a ne rastvara se u organskim rastvaračima.

B. U organskim rastvaračima, a ne rastvara se u vodi.

C. U i organskim rastvaračima, i u vodi. 8. Po kojim karakteristikama se razlikuju nafte (navedi 3 karakteristike)?

A. ______________________________________ B. ______________________________________ C. ______________________________________

(Razlikuju se u prosečnoj molekulnoj masi, gustini, tački ključanja, viskozitetu i drugim fizičko-hemijskim karakteristikama.)

9. Šta je tačno?

A. Destilacijom nafte do 200 °C dobijen je benzin, do 240 °C petrolej, do 340 °C dizel,

B. Destilacijom nafte do 200 °C dobijen je dizel, do 240 °C petrolej, do 340 °C benzin, C. Destilacijom nafte do 200 °C dobijen je kerozin, do 240 °C petrolej, do 340 °C dizel,

10. Osnovne vrste supstanci koje ulaze u sastav nafte su: (navedi 4) A. ______________________________________ B. ______________________________________ C. ______________________________________ D. ______________________________________

1. Ugljovodonici (organska jedinjenja C i H) 2.Heteroatomska organska jedinjenja - jedinjenja u čiji sastav ulaze, pored C i H, i drugi

elemenati i to: S, N i O.

3. Metaloorganska ili organometalna jedinjnja -organska jedinjanja u čiji sastav ulaze i metali (najčešde V i Ni);

4. Voda 5. Mineralne soli 6. Soli organskih kiselina 7. Mehaničke primese (pesak, krečnjak i glina).

11. Šta su alkani?

____________________________________________

Parafini su zasideni ugljikovodonici s opštom formulom: CnH2n+2(alkani), a mogu biti ravno lančani (normalni, n-parafini) kod kojih su C atomi vezani jedan za drugi u linijskom nizu (lancu), kod kojih su C atomi vezani jedan za drugi u linijskom nizu (lancu), ili razgranati (izoparafini). kod kojih su C lanci razgranati, tj pored linijskog niza sadrže i bočne nizove

12. Gustina alkana je

A. manja od vode (1 g/cm3).

B. ved od vode (1 g/cm3). C. jednaka vodi (1 g/cm3).

13. Motornom benzinu n-alkani daju: A. dobra antidetonatorska svojstva

B. loša antidetonatorska svojstva

C. ne utiču na antidetonatorska svojstva 14. Alkani sa normalnim nizovima imaju

A. Manju viskoznost u odnosu na izo-alkane i aromatske ugljovodonike

B. Vedu viskoznost u odnosu na izo-alkane i aromatske ugljovodonike 15. U skoro svim naftama ima više:

A. n-alkana

B. izo-alkana. 16. Šta su alkeni?

____________________________________________

Alkeni su aciklični nezasideni ugljovodonici u čijim molekulima je prisutna jedna dvostruka (dvojna) veza između ugljenikovih atoma

17. Koja je opšta formula alkena?

A. opšta formula CnH2n

B. opšta formula CnH2n-2 C. opšta formula CnH2n+2

18. Kako se numerišu alkeni? A. Lanac se numeriše od prvog radikala

B. Lanac se numeriše od kraja kome je bliža dvostruka veza,

C. Nema pravila 19. Šta je tačno?

A. Osnovnim alkenom smatra se najduži lanac u kome se nalazi dvostruka veza, i on se numeriše od kraja kome je dalja dvostruka veza (a ne od kraja kome su bliže bočne grane),

B. Osnovnim alkenom smatra se najkradi lanac u kome se nalazi dvostruka veza, i on se numeriše od kraja kome je bliža dvostruka veza (a ne od kraja kome su bliže bočne grane),

C. Osnovnim alkenom smatra se najduži lanac u kome se nalazi dvostruka veza, i on se numeriše od kraja kome je bliža dvostruka veza (a ne od kraja kome su bliže bočne

grane),

20. Postoje dve vrste izomera, koji su to? A. ______________________________________ B. ______________________________________

(Strukturni i geometrijski izomeri)

21. Pri običnim uslovima (25oC i atmosferskom pritisku) normalni alkeni mogu da budu

A. U svim agregatnim stanjima

B. U gasnom agregatnom stanju C. U gasnom i tečnom agregatnom stanju

22. Šta je tačno? A. Sa povedanjem smanjenjem mase (broja C atoma u molekulu) raste veličina

molekula, raste jačina medjumolekulskih sila, a samim tim i temperature topljenja i temperature ključanja normalnih alkena

B. Sa povedanjem molske mase (broja C atoma u molekulu) raste veličina molekula, opada jačina medjumolekulskih sila, a samim tim i temperature topljenja i temperature ključanja normalnih alkena

C. Sa povedanjem molske mase (broja C atoma u molekulu) raste veličina molekula, raste jačina medjumolekulskih sila, a samim tim i temperature topljenja i temperature ključanja normalnih alkena

23. Šta je tačno?

A. Rastvorljivost u vodi je jako mala (ali veda od alkana), a dobro se rastvaraju u nepolarnim rastvaračima (benzen, etar, hloroform).

B. Rastvorljivost u vodi je mala (ali manja od alkana), a loše se rastvaraju u nepolarnim rastvaračima (benzen, etar, hloroform).

C. Rastvorljivost u vodi je dobra, a loše se rastvaraju u nepolarnim rastvaračima (benzen, etar, hloroform).

24. Dehidrogenovanjem se dobijaju alkeni, od kojih jedinjenja?

A. Alkana

B. Naftena C. Aromata

25. Šta su cikloparafini?

____________________________________________

Aliciklični ugljovodonici su jedinjenja čiji su ugljenikovi atomi povezani tako da grade manje ili vede prstenove.

26. Koja im je opšta formula?

D. opšta formula CnH2n

E. opšta formula CnH2n-5 F. opšta formula CnH2n+3

27. Ako sadrže dva prstena (imaju četiri vodonikova atoma manje) opšta formula im je: A. opšta formula CnH2n

B. opšta formula CnH2n-2

C. opšta formula CnH2n+3 28. Kod monosupstituisanih cikloalkana ugljenik za koji je supstituent vezan označava se brojem:

A. 1

B. 2 C. 3

29. Zasideni aliciklični ugljovodonici koji imaju samo dva prstena i dva ili više zajedničkih atoma, imaju prefix:

_________________________________________

(biciklo-)

30. Šta je "Spiro-veza"?

______________________________________

Je način vezivanja dva prstena preko samo jednog zajedničkog C-atoma

31. Šta su areni ili aromatski ugljovodonici?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Areni ili aromatski ugljikovodici nazasideni su ciklički ugljikovodici koji se po hemijskim svojstvima bitno razlikuju od drugih nezasidenih ugljovodika. Ime su dobili po tome što su se odlikovali nekim mirisom.

32. Šta se podrazumeva pod pojmom aromatičnosti?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Pod pojmom aromatičnost podrazumevamo posebnu stabilnost spojeva, koji imaju u svojoj strukturi nezasideni prsten od šest ugljenikovih atoma – benzenski prsten ili više benzenovih prstenova.

33. U kojim agregatnim stanjima mogu da budu aromatični ugljovodonici?

_______________________________________________________________________

Aromatični ugljovodonici mogu da budu u tečnom ili u čvrstom agregatnom stanju.

34. U kojoj frakciji počinju da se pojavljuju hibridni ugljovodonici pri atmosferskoj destilaciji nafte?

_______________________________________________________________________

U kerozinskoj frakciji, a koncentracija im se povedavaju u višim frakcijama i ostatku destilacije.

35. Šta predstavlja H/C odnos u ugljovodonicima i koji ugljovodonici imaju najvedi taj odnos?

_______________________________________________________________________

Odnos H/C u ugljovodonicima predstavlja odnos broja H-atoma i C-atoma u molekulu ugljovodonika.

Najvedi odnos H/C od svih ugljovodonika imaju alkani.

36. U kom opsegu se krede sadržaj elementarnog sumpora u nafti?

_______________________________________________________________________

Nafte iz svih regiona sveta sadrže sumporna jedinjenja čiji sadržaj izražen kao elementarai sumpor, varira a granicama od 0,01% u lakim parafinskim naftama do oko 2 % u teškim naftama (vrlo retko do 7 %).

37. Šta je tačno?

a. Vedi sadržaj sumpora može se očekivati u naftama vede gustine.

b. Vedi sadržaj sumpora može se očekivati u naftama manje gustine.

38. U obliku kojih supstanci može da se nađe azot u nafti?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Azot može da se nađe u nafti u obliku neorganskih supstanci i to: slobodan gasoviti (N2) i amonijak (NH3), kao i u obliku organskih jedinjenja.

39. Šta je tačno?

A. Organska jedinjenja azota su prisutna u višim frakcijama destilacije nafte i u ostacima prerade nafte.

B. Organska jedinjenja azota su prisutna u nižim višim frakcijama destilacije nafte i u gasu.

40. U kojom agregatnim stanjima mogu da budu alifatični amini (aciklični zasideni amini)?

_______________________________________________________________________

U sva tri agregatna stanja

41. Koliki je sadržaj azotnih jedinjenja u nafti?

_______________________________________________________________________

Sadržaj azotnih jedinjenja u nafti je relativno mali i najčešde ne prelazi 1 mas. %.

42. U kojim naftnim frakcijama se obično nalaze kiseonična jedinjenja?

Najvedi deo kiseonika sadržanog u sirovoj nafti nalazi se u benzinu.

Najvedi deo kiseonika sadržanog u sirovoj nafti nalazi se u lakim frakcijama.

Najvedi deo kiseonika sadržanog u sirovoj nafti nalazi se u naftnim smolama koje se pri frakcionisanju koncentrišu u ostatku destilacije nafte.

43. Kako se nazivaju najvažnije kiseline sadržane u Najvažnije kiseline sadržane u kerozinskoj frakciji i lakom gasnom ulju

_______________________________________________________________________

Naftenske kiseline

44. Od kojim hemijskih grupa se sastoje karboksilne kiseline?

_______________________________________________________________________

Karboksilna grupa sastoji se iz hidroksilne i karbonilne grupe.

45. Prema broju karboksilnih grupa u molekulu, karboksilne kiseline se dele na :

a. ______________________________________ b. ______________________________________

Mono i polikarboksilne kiseline

46. Šta je tačno? a. Sa porastom broja C-atoma u molekulu, opada rastvorljivost u nepolarnim

rastvaračima a povedava se rastvorljivost u vodi.

b. Sa porastom broja C-atoma u molekulu, opada rastvorljivost u vodi a povedava se rastvorljivost u nepolarnim rastvaračima.

c. Sa porastom broja C-atoma u molekulu, povedava se rastvorljivost u vodi i u nepolarnim rastvaračima.

47. Navedi neke metale koji se nalaze u nafti:

_______________________________________________________________________

Metali se u nafti nalaze u obliku različitih jedinjenja. Metali – V, Ni, Fe, Mo, Cu, Na, Si, Al, Zn

48. Zbog čega je važno određivanje i poznavanje fizičko-hemijskih karakteristika nafte?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Određivanje i poznavanje fizičko-hemijskih svojstava nafte je značajno za njenu preradu i korišdenje proizvoda koji se pri tome dobijaju.

49. Šta je Randman analiza?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Randman analiza predstavlja sistematizovane podatke o fizičkim i hemijskim osobinama nafte kao i njenih frakcija koje ulaze u sastav gotovih proizvoda ili se dalje prerađuju na postrojenjima za sekundarnu preradu.

50. Randman analiza daje podatke koji su bitni pri (napiši 3):

a. ______________________________________ b. ______________________________________ c. ______________________________________ • projektovanju primarnih rafinerijskih postrojenja, • karakterizaciji nafti, • karakterizaciji sirovina za rad sekundarnih postrojenja, • proceni pogodnosti pojediniih nafti za proizvodnju specifičnih proizvoda u ved postojedim

postrojenjima rafinerije, • pri izradi periodičnih planova rada u rafinerijama, • pri izradi raznih tehnološko-ekonomskih studija i analiza o radu postrojenja, • u berzanskim i drugim poslovima trgovine naftom.

51. Šta sadrži Randman analiza?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Randman analiza sadrži funkcionalnu zavisnost zapreminskog i masenog procenta destilata od tačke ključanja (Tklj), poznata pod nazivom TBP kriva (True Boiling Point).

Pored toga, poželjno je dati i funkcionalnu zavisnost sadržaja sumpora, gustinu i viskoznosti od Tklj

frakcija ili od kumulativnog prinosa frakcija u sirovoj nafti.

52. Na koji način su klasifikovane nafte prvom metodok za klasifikaciju tzv. BUREAU OF MINES metodom?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Nafte su klasifikovane preko specifične težine i viskoznosti ključnih frakcija u devet klasa.

53. Šta je bio osnovni nedostatak ove metode?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Nedostatak ove metode je bio u tome što su se nafte klasifikovale po sličnosti a malo se obradala pažnja na razlike između nafti koje su od istog značaja.

Glavni nedostatak BUREAU OF MINES metode je nedostatak informacija u vezi komponenti niske temperature ključanja.

54. Po indeksu korelacije (CI) – koji se izračunava iz gustine i prosečne tačke ključanja Hempelovom destilacijom, aromatski ugljovodonici imaju indeks korelacije (zaokruži tačno):

A. Ispod 20

B. Iznad 50

C. Od 15-45

55. Faktor karakterizacije K - ili češde nazivan UOP karakterizacioni faktor (KUOP ili Kw), se primenjuje u rafinerijama za brzu klasifikaciju nafti, izračunava se na osnovu?

A. _______________________________________________________________________ B. _______________________________________________________________________

Prosečne temperatura ključanja izražena u stepenima Kelvina,i d relativne gustina, gde se gustina tečnosti i destilovane vode odnose na istu temperaturu 15°C.

56. Koja nafta ima niži Kw faktor?

A. Aromatska

B. Parafinska

57. Šta IFP metoda karakterizacije pokazuje (navedi tri karakteristike)?

A. _______________________________________________________________________

B. _______________________________________________________________________

C. _______________________________________________________________________

Ovaj metod prikazuje: • opseg vrednosti PNA za rez benzina, • kinematski viskozitet u mm2/s na 100 °C, • tačku stinjavanja, • sadržaj parafina i asfaltena u atmosferskim ostacima za različite klase sirovih nafti. • Na osnovu dve granične vrednosti gustine ovaj metod klasifikuje nafte u jedanaest tipova sa

dva ekstrema parafinski i asfaltenski.

58. Nelzonova metoda koja se zasniva na dve frakcije destilata sa srednjim tačkama ključanja:

• na 121°C benzinska frakcija i

• na 400°C vakum destilat.

Klasifikuje nafte na osnovu Kw faktora koji se izračunava po jednačini koja je ista kao i za (koju metodu)?

_______________________________________________________________________

UOP

59. Šta predstavljaju strukturni indeksi kod Carpatica metode?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Ugljovodonični sastav sirovine, gde se definiše nafta pomodu strukturnih indeksa, koji predstavljaju procenat parafina, naftena i aromata,

60. Za koje je naftne frakcije pogodno određivanje viskozitetno - težinske konstante (VGK)?

_______________________________________________________________________

Preko vrednosti VGK mogude je odrediti hemijsku prirodu uljnih frakcija. Ova veličina ima aditivno svojstvo pa se lako upotrebljava prilikom posrednog definisanja sastava uljnih frakcija.

61. Ako je teža nafta ona ima manju API gustinu?

a. Da

b. Ne

62. Savremene analitičke metode za karakterizaciju nafte možemo podeliti na:

a. _______________________________________________________________________

b. _______________________________________________________________________

a. separacione i

b. identifikacione.

63. Šta uključuju Separacione metode?

_______________________________________________________________________

Uključuju destilaciju i sve tipove hromatografije.

64. Koji je osnovni princip destilacione tehnike?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

DESTILACIJA je osnovna separaciona tehnika koja se zasniva na razlici tačaka ključanja a daje

dragocene podatke o iskorišdenju pojedinih frakcija.

65. Na razlici koje osobine komponenti se zasniva tehnika razdvajanja kod hromatografije?

_______________________________________________________________________

HROMATOGRAFIJA kao tehnika razdvajanja na osnovu razlike u polarnosti, nezamenljiva je u analitici nafte, jer se ovim metodama ispituje hemijski sastav sirovine u smislu što racionalnije prerade i iskorišdenja.

66. Koje vrste hromatografije postoje?

a. _______________________________________________________________________

b. _______________________________________________________________________

c. _______________________________________________________________________

a. Gasnu hromatografiju (GC) – koja je poboljšana, uvođenjem kapilarnih kolona, u smislu povedane sposobnost razdvajanja.

b. Tečnu hromatografiju (LC, HPLC, GPC) – koja poslednjih godina preuzima separaciju svih frakcija i ostataka, koji nisu dovoljno isparljivi za analizu gasnom hromatografijom.

c. Tankoslojnu hromatografiju (TLC)

67. Kakve su to identifikacione metode za klasifikaciju nafti?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Identifikacione metode - predstavljaju zapravo prostu identifikaciju komponenata smeše bez njihovog fizičkog izdvajanja, kao što je to slučaj kod separacionih metoda.

68. U opsegu kojih vrednosti varira API gustina za vedinu nafti?

_______________________________________________________________________

API gustina vedine nafti varira od 10 do 60 API stepeni.

69. Kako je izvršena podela nafte u odnosu na API gustinu?

a. _______________________________________________________________________

b. _______________________________________________________________________

c. _______________________________________________________________________

a. ispod 20, tretiraju se kao teške nafte,

b. od 20 - 34, kao srednje nafte i

c. iznad 34 kao lake nafte.

70. Na osnovu koje tri fizičke osobine se određuje cena nafte?

a. _______________________________________________________________________

b. _______________________________________________________________________

c. _______________________________________________________________________

Viskozitet, gustina i sadržaj sumpora

71. Koje zemlje spadaju u zemlje OPECA? (navedi 3)

a. _______________________________________________________________________

b. _______________________________________________________________________

c. _______________________________________________________________________

Alžir, Angola, Ekvador, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venezuela.(bivše Indonezija)

72. Šta je Randman nafte?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Randman nafte je zbirka laboratorijskih podataka i podataka dobijenih na pilot postrojenju koji definišu mogudnosti date nafte.

73. Koje analize se nalaze u Randman analizi nafte?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Najmanje što randman treba da sadži je TBP kriva i krivu specifične gustine za naftu.

Ipak mnogi dobavljači nafte gledaju da uključe i sadržaj sumpora, viskozitet, tačku tečenja i mnoge druge osobine.

74. Od kojih osobina ugljovodoničnih jedinjenja u nafti zavisi njihova temperatura ključanja?

_______________________________________________________________________

Temperatura ključanja zavisi od molekulske mase i strukture.

75. Da li temperatura ključanja ukazuje na sastav ispitivanog uzorka?

a. Da

b. Ne

Dobijene vrednosti temperatura ključanja ukazuju na sastav ispitivanog uzorka.

76. Smeša ugljovodonika, različitih molekulskih masa i struktura, ključa u odredjenon intervalu temperature, od čega zavisi širina tog opsega?

_______________________________________________________________________

Širina opsega temperature ključanja zavisi od razlike temperatura najtežih i najlakših ugljovodonika.

77. Destilacijoni opseg ima veliko značenje u oceni nafte i naftnih frakcija, a dobijene informacije osobito su važne pri:

_______________________________________________________________________

Projektovanju i pradenju rada destilacionih kolona.

78. Od kojih delova se sastoji standardna aparatura za ASTM destilaciju?

a. _______________________________________________________________________

b. _______________________________________________________________________

c. _______________________________________________________________________

Standardna aparatura za ASTM destilaciju se sastoji od balona za isparavanje uzoraka, termometra i hladnjaka.

79. Postupak destilacije provodi se po standardnoj metodi, a podaci se izračunavaju i prikazuju u skladu sa slededim nazivima:(navedi 3)

a. _______________________________________________________________________

b. _______________________________________________________________________

c. _______________________________________________________________________ a. Početak destilacije b. Završetak destilacije c. Procenat predestilisane - zapremine u ml kondenzata koji se dobije u menzuri d. Procenat ukupno predestiliranog - zbir procenta predestilisanog i ostatka. e. Procenat gubitka - 100 minus procenat ukupno predestilisanog. f. Procenat ostatka - procenat ukupno predestilisanog umanjen za procenat

predestiliranog, ili zapreminu ostatka u ml direktno izmeren. g. Procenat isparenog - zbir procenata predestilisanog i ostatka.

80. Šta je početak destilacije?

_______________________________________________________________________

Početak destilacije - očitavanje na termometru, zabeleženo kada prva kap kondenzata padne iz donjeg kraja cevi za kondenzaciju.

81. Koje podatke daje ravnotežna destilaciona kriva?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Ravnotežna destilaciona linija daje temperature na kojima se uspostavljaju ravnoteže između različitih udela i tečne i parne faze smeše.

82. Koja je osnovna razlika između TBP krive i ASTM destilacije krive?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Osnovna razlika između TBP krive i ASTM destilacije krive je da dok se TBP kriva je meri korišdenjem batch destilacionog aparata koji se sastoji od ne manje od 100 podova i veoma

velikog refluksnog odnosa, ASTM destilacija se meri u aparatu sa jednim stepenom (single stage apparatus), bez refluksa.

83. Šta predstavlja srednja temperatura ključanja?

_______________________________________________________________________

Oblast ključanja frakcije predstavljena jednom temperaturam, tzv. srednjom temperaturom.

84. kako se dobija opšta srednja temperatura ključanja, ts?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Opšta srednja temperatura ključanja, ts, se dobija kao srednja aritmetička vrednost iz molske i kubne temperature ključanja:

( )

85. Kako se definiše gustina?

_______________________________________________________________________

Definiše se kao masa uzorka u jedinici zapremine fluida. Gustina je funkcija stanja, i za čista jedinjenja zavisi od temperature i pritiska, a izražava se u g/cm3 ili kg/m3.

86. Šta je viskozitet?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Mera je unutrašnjeg otpora pomeranja tečnosti koje izazivaju kohezione sile među molekulama ili molekulskim aglomeratima.

87. Šta je oktanski broj?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

Oktanski broj je mera za antidetonatorsko svojstvo benzina. Definisan je kao maseni udeo izooktana u smeši sa normalnim heptanom, izražen u procentima. Izooktan ima oktanski broj 100, a n-heptan ima oktanski broj 0.

88. Šta je cetanski broj?

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

To je mera za određivanje kvaliteta paljenja dizel goriva.

Definiše se kao procenat n-cetana u smeši n-cetana i α-metil-naftalena, koja ima isto zakašnjenje paljenja kao ispitivano gorivo kada se testira na CFR motoru.

Od dizela se zahteva da nema zakašnjenje pri paljenju, za razliku od benzina koji ne sme naglo sagorevati.

89. Koja su najčešda sumporna jedinjenja koja se nalaze u nafti?

_______________________________________________________________________

To su najčešde merkaptani i sumporovodonik

90. Šta je temperatura stinjavanja?

_______________________________________________________________________

Temperatura stinjavanja-stinište je temperaturu na kojoj nafta gubi odlike fluida i ne može više da teče.