Pitanja Test Konkurs

1 | S t r

PITANJA ZA TEST

1. Respiratorna acidoza nastaje zbog (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Pada alveolarne minutne ventilacije i odlikuje se sniženim pH krvi;

b. Nemogućnosti eliminacije ugljen-dioksida i odlikuje se normalnim pH krvi;

c. Pada alveolarne ventilacije i odlikuje se sniženim ili normalnim pH krvi

2. Arteficijalna respiratorna alkaloza prouzrokovana hiperventilacijom mehanički

ventiliranog pacijenta (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Korisna je jer smanjuje cerebralni krvni protok što može biti korisno u smanjenju edema

mozga i kontroli intrakranijalnog pritiska kod neurotraume;

b. Nema nikakvog posebnog uticaja na kontrolu ICP;

c. Korisna je jer smanjuje ekscitabilnost neurona kod neurotraume

3. Akutno nastala respiratorna depresija izazvana opioidima koriguje se (zaokružiti jedan

od ponuĎenih odgovora):

a. Davanjem antagonista (nalokson) uz obezbeĎenje disajnog puta ukoliko je to neophodno;

b. Davanjem antagonista (inhibitori holinesteraze) uz obezbeĎenje disajnog puta primenom

mehaničke ventilacije ukoliko je to neophodno;

c. Davanjem antagonista (flumazenil) uz obezbeĎenje disajnog puta primenom mehaničke

ventilacije ukoliko je to neophodno.

4. Merljivi deficit anjona u perifernoj krvi – anjonska praznina (anion gap) iznosi

(zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 8 - 10 mmol/L;

b. 12 -14 mmol/L;

c. 20 – 26 mmol/L

2 | S t r

5. U slučaju hiperhloremične metaboličke acidoze nastale usled prekomerne

perioperativne infuzije 0.9% rastvora NaCl, apsolutne vrednosti anjonske praznine su


a. Snižene;

b. Nepromenjene;

c. Povećane

6. Laktacidoza nastala usled globalne tkivne hipoperfuzije u šoku odlikuje se (zaokružiti

jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. Povećanim serumskim laktatima iznad 1.0 mmol/L;

b. Povećanim serumskim laktatima iznad 2.0 mmol/L;

c. Povećanjem anjonske praznine;

d. Nepromenjenom anjonskom prazninom

7. Glavni kompenzatorni mehanizmi kojim organizam teţi da odrţi normalni pH krvi

kod metaboličke acidoze je (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. Alveolarna hiperventilacija;

b. Povećanje srčane frekvence i minutnog volumena srca;

c. Intracelularni šifting katjona i sledstvena hiperkalijemija;

d. Aktivna sekrecija bikarbonatnih jona

8. Metaboličku acidozu po pravilu prati (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Hiperkalijemija;

b. Hipokalijemija;

c. Hipernatremija;

d. Hiponatremija;

e. Hiperhloremija

9. Nizak pH krvi dovodi do (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. Smanjenja srčane kontraktilnosti;

b. Povećanja plućne a smanjenja sistemske vaskularne rezistencije;

c. Povećane osetljivosti miokarda na dejstvo endogenih i egzogenih kateholamina;

10. Inicijalni tretman metaboličke acidoze sastoji se u (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

3 | S t r

a. Korekciji inicijalnog patofiziološkog problema;

b. Nadoknadi bikarbonata;

c. Korekciji hiperkalijemije

11. Maksimalna preporučena brzina infuzije 7.4% rastvora KCl, kod po ţivot opasne

hipokalijemije je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 20 mmol/h;

b. 10 mmol/h;

c. 40 mmol/h

12. Tokom intravenske nadoknade kalijuma, preporučuje se (zaokružiti jedan ili više

ponuĎenih odgovora):

a. Centralni venski put;

b. SprovoĎenje kontinuiranog EKG monitoringa;

c. Česta merenja nivoa kalijuma u plazmi (često uzimanje gasnih analiza krvi)

13. Teška hiperkalijemija nastaje kada je koncentracija K+ u plazmi (zaokružiti jedan od


a. > 6.5 mmol/L;

b. > 5.5 mmol/L;

c. > 4.5 mmol/L

14. Kada serumski nivoi K+ preĎu 6.7 mmol/L, EKG nalaz u hiperkalijemiji obuhvata

različite promene (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. AV blok prvog stepena (produženi PR interval, duži od 0.2 ms);

b. Visoki, šiljati T talas (T talas viši od R zubca u više od 1 EKG odvoda);

c. Aplatiran T zubac;

d. Pojava U zubca

15. Osnovni postulati u lečenju hiperkalijemije su (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Kardioprotekcija (sprečavanje toksičnog efekta viška kalijuma na srce);

b. Preusmeravanje-shifting kalijuma u ćelije;

c. Eliminacija viška kalijuma iz organizma;

d. Sva tri gore ponuĎena odgovora

4 | S t r

16. Urgentni i primarni postupak kod teške hiperkalijemija (≥6.5 mmol/L) sa toksičnim

EKG promenama započinje (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Administriranjem rastvora CaCl2 (10 ml 10% CaCl2 intravenski tokom 2-5 min);

b. Davanjem glukoze sa insulinom: 10 jedinica kratko delujućeg insulina sa 25 g glukoze dati

intravenski tokom 15-30 minuta;

c. Hemodijalizom


17. Teţak stepen dehidracije podrazumeva gubitak (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. 7000 – 8000 ml telesne tečnosti;

b. 4000 – 5000 ml telesne tečnosti;

c. do 2000 ml telesne tečnosti

18. Metabolička alkaloza predstavlja najčešći acido-bazni poremećaj kod kritično obolelih

pacijenata u jedinicama intenzivnog lečenja a karakteriše se alkalemičnim pH (>7, 45) i

hiperbikarbonatemijom (conc. HCO3–>27 mmol/L). Najčešći uzroci nastanka metaboličke

alkaloze su (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Uporno povraćanje;

b. Nazogastrična drenaža;

c. Primena diuretika i dugotrajna kortikosteroidna terapija;


19. Metaboličku alkalozu po pravilu prati (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Hiperkalijemija;

b. Hipokalijemija;

c. Hipernatremija;

d. Nijedan od gore ponuĎenih odgovora

20. Lečenje metaboličke alkaloze podrazumeva (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. primenu kalijuma u obliku soli kalijum hlorida;

b. primeni acetazolamida;

c. davanje jona vodonika u vidu razblažene 0.1 N (100 mmol/L) HCL;

d. Sva tri gore ponuĎena odgovora;

e. Nijedan od gore ponuĎenih odgovora

5 | S t r

21. U reverzibilne uzroke srčanog zastoja koji se označavaju sa 4H ubrajamo (zaokružiti

jedan od ponuĎenih odgovora):

a. hipoksija, hipovolemija, hipotermija, hipokalijemija;

b. hipotenzija, hipoksija, hipotermija, hiperkalijemija;

c. hipoksija, hipovolemija, hipertermija, hiperkalcemija;

d. hipoksija, hipertenzija, hipotermija, hipokalijemija

22. U reverzibilne uzroke srčanog zastoja koji se označavaju sa 4T ubrajamo (zaokružiti


a. tenzioni pneumotoraks, tamponadu srca, tromboembolijske incidente, tireotoksičnu krizu;

b. tamponadu srca, tenzioni preumotoraks, intoksikacije, tromboembolijske incidente;

c. tenzioni pneumotoraks, tamponadu srca, intoksikacije, tahiaritmije

23. Pouzdani znak srčanog zastoja je (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. gubitak palpabilnog pulsa nad velikim krvnim sudovima;

b. prestanak disanja;

c. veličina zenica

24. Lanac preţivljavanja kao osnova kardiopulmonalne se sastoji slikovito rečeno iz


a. dve karike;

b. tri karike;

c. četiri karike

25. Rana defibrilacija se u okviru osnovnih mera ţivotne potpore (Basic Life Support)


a. ne primenjuje

b. primenjuje se samo od strane dobro obučenih profesionalaca;

c. primenjuje se i od strane laika koji učestvuju u KPR-u primenom automatskih eksternih

defibrilatora;

d. primenjuje se isključivo ukoliko je pre toga administriran adrenalin

26. Kardiopulmonalna reanimacija na terenu započinje se (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

6 | S t r

a. Proverom da li se pružanjem pomoći unesrećenom, ne ugrožava sopstvena bezbednost, kao

ni bezbednost osoba u okolini;

b. Pozajmljenim udahom (disanje usta na usta/nos);

c. Defibrilacijom

27. Tokom kardiopulmonalne reanimacije na terenu, unesrećeni se postavlja u bočni

,,koma’’ poloţaj (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. ukoliko nema svesti i ne diše;

b. ukoliko nema svesti a postoji spontano disanje;

c. ukoliko je neposredno pre preduzimanja mera reanimacije bilo tečnog sadržaja u usnoj

duplji

28. Tokom kardiopulmonalne reanimacije na terenu, odnos spoljašnjih kompresija

grudnog koša i pozajmljenih udaha je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 30: 2, samo ukoliko reanimaciju izvode dve osobe;

b. 30 : 2, ukoliko reanimaciju izvode dve osobe a 15 : 1 ukoliko je prisutan jedan reanimator;

c. 30 : 2, bez obzira koliko osoba učestvuje u pružanju osnovnih mera životne potpore

29. Na terenu KPR ne prekidati sve dok (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. ne stigne ekipa hitne pomoći i preuzme dalje zbrinjavanje pacijenta;

b. osoba ne počne da se budi, pomera, otvara oči i normalno diše;

c. ne postanete suviše iscrpljeni da bi ste nastavili;

d. ne procenite da dalje pružanje pomoći neće rezultirati povratkom srčane funkcije

30. Ukoliko KPR na terenu izvode osobe koje nemaju medicinsko znanje i iskustvo – laici


a. palpacija pulsa nad karotidnom ili femoralnom arterijom se ne preporučuje kao metoda za

utvrĎivanje prisustva srčanog zastoja;

b. palpacija pulsa nad karotidnom ili femoralnom arterijom je obavezna metoda za utvrĎivanje

prisustva srčanog zastoja;

c. palpacijom moraju utvrditi prisustvo pulsa i nad karotidnom i nad femoralnom arterijom

31. Najnovije preporuke za sprovoĎenje KPR-a (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

7 | S t r

a. dozvoljavaju da se kardiopulmonalna reanimacija izvodi samo spoljašnjom kompresijom

grudnog koša, frekvencom 100-120/min, u slučaju da spasilac ne želi (ili se ne oseća

sposobnim) da izvede veštačko disanje;

b. obavezuju spasioca da izvodi veštačko disanje i ako ne želi (ili se ne oseća sposobnim) da

izvede veštačko disanje;

c. dozvoljavaju da se kardiopulmonalna reanimacija izvodi samo spoljašnjom kompresijom

grudnog koša, frekvencom 140-160/min, u slučaju da spasilac ne želi (ili se ne oseća

sposobnim) da izvede veštačko disanje;

32. Tokom kardiopulmonalne reanimacije (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Laktovi spasioca moraju biti opruženi, a u trenutku izvoĎenja pritiska, ramena

reanimatora moraju biti iznad grudne kosti;

b. Laktovi spasioca mogu biti savijeni u laktovima ukoliko je spasilac u mogućnosti da

obezbedi da se grudna kost potisne za oko 5-6 cm (kod odrasle osobe) ka kičmenom stubu;

c. Položaj ispruženih ruku nije od naročite važnosti ukoliko se kompresije grudnog koša vrše

frekvencom 100-120/min

33. Tokom kardiopulmonalne reanimacije frekvenca spoljašnje kompresije grudnog koša

iznosi (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 80 – 100/min;

b. 100 – 120/min;

c. oko 100/min

34. Tokom kardiopulmonalne reanimacije, laktovi spasioca moraju biti opruţeni, a u

trenutku izvoĎenja pritiska, ramena reanimatora moraju biti iznad grudne kosti kako bi se

obezbedili uslovi sa se grudna kost potisne (kod odrasle osobe) ka kičmenom stubu


a. za 4 – 5 cm;

b. za 5 – 6 cm;

c. za više od 6 cm

35. Ukoliko je tokom kardiopulmonalne reanimacije bolesnik intubiran (zaokružiti jedan


a. veštačko disanje ne mora biti koordinirano sa spoljnom kompresijom. Tada spoljnu

kompresiju ne treba prekidati, a disanje treba sprovoditi frekvencom 10/ min

8 | S t r

b. veštačko disanje mora i dalje biti koordinirano sa spoljnom kompresijom u odnosu 30

kompresija – 2 insuflacije vazduha;

c. veštačko disanje ne mora biti koordinirano sa spoljnom kompresijom. Tada spoljnu

kompresiju ne treba prekidati, a disanje treba sprovoditi frekvencom 14 - 16/ min

36. Tokom kardiopulmonalne reanimacije, prolaznost disajnog puta se moţe obezbediti

primenom sledećih manevara (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. dvostruki manevar (zabacivanje glave - podizanje brade);

b. trostruki manevar (zabacivanje glave -podizanje donje vilice- otvaranje usta);

c. primenom orofaringealnog i nazofaringealnog tubusa (erveja)

37. Tokom kardiopulmonalne reanimacije asistoličnog srčanog zastoja (zaokružiti jedan od


a. atropin se daje u pojedinačnoj dozi do max 3 mg

b. atropin se daje u ponovljenim dozama od 1 mg na svakih tri do pet minuta do maksimalne

doze od 3 mg

c. davanje atropina se više ne preporučuje u tretmanu asistolije

38. Najsigurnija provera poloţaja endotrahealnog tubusa podrazumeva (zaokružiti jedan od


a. praćenja podizanja grudnog koša tokom inspirijuma;

b. auskultaciju grudnog koša;

c. praćenja kapnografije

39. Ukoliko se tokom endotrahealne intubacije tubus uvede previše duboko u traheju


a. doći će do intubacije desnog bronha i nemogućnosti ventiliranja levog plućnog krila;

b. doći će do intubacije levog bronha i nemogućnosti ventiliranja desnog plućnog krila;

c. uzimajući u obzir prosečnu dužinu tubusa njegova pozicija je uvek iznad karine

40. Napredne mere ţivotne potpore (advance life support ALS) podrazumevaju (zaokružiti


a. manuelnu defibrilaciju;

b. interpretaciju EKG-a;

c. primenu lekova;

9 | S t r

d. napredno obezbeĎenje disajnog puta;

e. sva četiri gore ponuĎena odgovora

41. Adrenalin u ponovljenoj dozi od 1 mg na svakih tri do pet minuta (zaokružiti jedan od


a. sastavni je deo protokola za KPR isključivo kod srčanog zastoja po tipu asistolije i električne

aktivnosti bez pulsa;

b. sastavni je deo protokola za KPR isključivo kod srčanog zastoja po tipu ventrikularne fibrilacije

i ventrikularne tahikardije bez pulsa;

c. sastavni je deo protokola za KPR kod srčanog zastoja bez obzira na tip

42. Korisni efekti adrenalina u KPR pripisuju se (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. prvenstveno alfa ekektu, kojim adrenalin povećava sistemski vaskularni otpor (rezistenciju),

povećava sistolni i dijastolni pritisak, a time i miokardni i cerebralni protok krvi, što olakšava

povratak spontanih srčanih kontrakcija;

b. prvenstveno beta efektu, kojim adrenalim pokazuje pozitivno hronotropno dejstvo;

c. istovremenim dejstvom na alfa i beta adrenergičke receptore

43. Alternativa davanju adrenalina kod KPR-a je davanje (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. dopamina

b. noradrenalina

c. vazopresina

44. Inicijalna doza amjodarona u tretmanu ventrikularne fibrilacije i ventrikularne

tahikardije bez pulsa je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. i.v. bolus 300 mg nakon isporučivanja trećeg DC šoka;

b. i.v. bolus 300 mg pre isporučivanja trećeg DC šoka;

c. i.v. bolus 300 mg nakon isporučivanja drugog DC šoka

45. Preporučena energija za isporučivanje inicijalnog DC šoka u tretmanu ventrikularne

fibrilacije i ventrikularne tahikardije bez pulsa ukoliko se koristi bifazični defibrilator je


a. 100 – 150 J;

b. 150 – 200 J;

10 | S t r

c. 360 J

46. Tokom izvoĎenja kardiopulmonalne reanimacije, spoljašnju masaţu srca (zaokružiti jedan


a. ne prekidati sve dok se ne oglasi zvučni signal da je defibrilator pun i spreman za isporučivanje

energije;

b. treba prekinuti čim se lopatice defibrilatora postave na grudni koš pacijenta;

c. treba prekinuti tokom punjenja defibrilatora i isporučivanja DC šoka

47. Preporučeni putevi ordiniranja lekova tokom KPR-a su (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. intravenski, intraosalni, endotrahealni;

b. intravenski, endotrahealni;

c. intravenski, intraosalni;

d. intravenski, endotrahealni, intrakardijalni;

e. intravenski, intraosalni i intrakardijalni

48. Adrenalin je lek izbora u urgentnom tretmanu anafilaktičkog šoka i ukoliko se ne radi o

pratećem srčanom zastoju (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. administrira se u dozi od 500 mcg intramuskularno;

b. administrira se u dozi od 300 mcg subkutano;

c. administrira se dozi od 1 mg intravenski na svakih 3-5 minuta;

d. administrira se u dozi od 500 mcg subkutano;

e. administrira se u dozi od 100 mcg intravenski

49. Maksimalna enegija koju moţe isporučiti bifazični defibrilator je (zaokružiti jedan od


a. 150 J

b. 200 J

c. 360 J

50. Osim adrenalina, lekovi drugog izbora koji dokazano mogu biti korisni u tretmanu

anafilaktičkog šoka su (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. H1 antihistaminici (hlorpiramin) i kortikosteroidi (hidrokortizon)

b. aminofilin i kortikosteroidi (hidrokortizon);

11 | S t r

c. H1 antihistaminici (hlorpiramin) i antiholinergici (ipratropium bromid);

d. aminofilin i MgSO4;

e. H1 antihistaminici (hlorpiramin) i beta 2 agonisti (salbutamol)

51. Rana defibrilacija (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. ima prioritet u odnosu na sve druge mere KPR-a;

b. se obavlja tek posle sprovoĎenja mera spoljašnje kompresije grudnog koša i veštačkog disanja i

to u minimalnom trajanju od 2 minuta;

c. ima prioritet u odnosu na druge mere jedino ako je sprovode medicinski profesionalci bez obzira

da li se radi o AED-u ili manuelnom defibrilatoru

52. Strategija isporučivanja 3 uzastopna DC šoka preporučena je jedino u slučaju da je srčani

zastoj nastao (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. usled intoksikacije;

b. usled utopljenja;

c. tokom kateterizacije srca ili u neposrednom postoperativnom periodu nakon kardiohirurške

intervencije

53. Tokom pruţanja naprednim mera ţivotne potpore a nakon defibrilacije (zaokružiti jedan


a. obavezna je konrola pulsa;

b. obavezna je provera EKG-a na monitoru defibrilatora kako bismo se uverili da li je defibrilacija

bila uspešna i nakon toga se nastavlja sa kompresijama grudnog koša;

c. odmah se nastavlja sa spoljašnjom kompreijom grudnog koša bez prethodne provere pulsa

54. U tretmanu šokabilnog srčanog zastoja adrenalin se po prvi put ordinira (zaokružiti jedan


a. neposredno pre isporučivanja trećeg DC šoka;

b. neposredno nakon trećeg DC šoka;

c. nakon prvog ciklusa kardiopulmonalne reanimacije (nakon 2 minuta primene spoljašnja

kompresija-ventilacija u odnosu 30:2)

55. U tretmanu šokabilnog srčanog zastoja amjodaron se po prvi put ordinira (zaokružiti jedan


a. neposredno pre isporučivanja trećeg DC šoka;

12 | S t r

b. neposredno nakon trećeg DC šoka a nakon davanja adrenalina;

c. ukoliko šokabilni ritam perzistira i nakon drugog DC šoka

56. Prekordijalni udarac (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. je efikasan postupak kojim se započinje KPR u slučaju ventrikularne fibrilacije;

b. je efikasan postupak kojim se započinje KPR u slučaju ventrikularne fibrilacije ili ventrikularne

tahikardije bez pulsa;

c. je neefikasan postupak koji se može primeniti jedino u slučaju da je u pitanju ventrikularna

tahikardija bez pulsa ili reĎe ventrikularna fibrilacija koja je u trenutku prepoznata na monitoru a

defibrillator trenutno nije dostupan;

d. nijedan od ponuĎenih odgovora nije tačan

57. Lidokain u dozi od 1 mg/kg (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. je antiaritmik prvog izbora u slučaju srčanog zastoja po tipu ventrikularne fibrilacije ili

ventrikularne tahikardije bez pulsa;

b. se daje kao alternativa amjodaronu u slučaju srčanog zastoja po tipu ventrikularne fibrilacije ili

ventrikularne tahikardije bez pulsa jedino ukoliko amjodaron nije dostupan;

c. se daje kao alternativa amjodaronu u slučaju srčanog zastoja po tipu ventrikularne fibrilacije ili

ventrikularne tahikardije bez pulsa jedino ukoliko amjodaron prethodno nije bio efikasan

58. Nakon inicijalne doze od 300 mg, u slučaju refraktorne ventrikularne fibrilacije ili

ventrikularne tahikardije bez pulsa ponovljena doza amjodarona (zaokružiti jedan od


a. iznosi 150 mg, nakon koje sledi kontinuirana infuzija od 900 mg/24 h;

b. iznosi 150 mg, nakon koje sledi kontinuirana infuzija od 600 mg/24 h;

c. iznosi 300 mg, nakon koje sledi kontinuirana infuzija od 900 mg/24 h;

d. iznosi 300 mg, nakon koje sledi kontinuirana infuzija od 600 mg/24 h;

59. Prema najnovijim preporukama rutinska primena Magnezijuma se preporučuje

isključivo ukoliko je srčani zastoj udruţen sa (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Hiperkalcemijom;

b. Hiperkalijemijom;

c. Torsades de pointes

13 | S t r

60. Prema najnovijim preporukama rutinska primena natrijum bikarbonata (50 mmol) se

preporučuje isključivo ukoliko je srčani zastoj udruţen sa (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih

odgovora):

a. trovanjem tricikličnim antidepresivima;

b. hiperkalijemijom;

c. metaboličkom acidozom;

d. trovanjem metanolom;

e. hiperglikemijom

61. Ukoliko je srčani zastoj po tipu asistolije (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. krenuti sa KPR-om i odmah po uspostavljanju venskog puta dati 3 mg atropina i 1 mg adrenalina

i nastaviti sa KPR-om sa kontrolom pulsa nakon svakog ciklusa KPR-a od 2 minuta i davati

adrenalin 1mg svakih 3 – 5 minuta;

b. krenuti sa KPR-om i odmah po uspostavljanju venskog puta dati 1 mg adrenalina i nastaviti sa

KPR-om sa kontrolom pulsa nakon svakog ciklusa KPR-a od 2 minuta i davati adrenalin 1mg

svakih 3 – 5 minuta;

c. krenuti sa KPR-om i odmah po uspostavljanju venskog puta dati 3 mg atropina i nastaviti sa

KPR-om sa kontrolom pulsa nakon svakog ciklusa KPR-a od 2 minuta i davati adrenalin 1 mg

svakih 3 – 5 minuta;

62. Fibrinolitička terapija tokom sprovoĎenja KPR-a (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. je kontraindikovana;

b. se može se primeniti ukoliko se sumnja da je srčani zastoj izazvan akutnim infarktom miokarda;

c. se može se primeniti ukoliko se sumnja da je srčani zastoj izazvan akutnom plućnom

tromboembolijom;

63. Endotrahealna intubacija je zlatni standard kojim se obezbeĎuje disajni put prilikom

pruţanja naprednih mera ţivotne potpore (ALS). Tokom izvoĎenja laringoskopije (zaokružiti


a. drugi član tima ne prekida KPR;

b. mora prekinuti spoljašnje komresije grudnog koša u trajanju do maksimalnih 20 sekundi;

c. mora prekinuti spoljašnje komresije grudnog koša u trajanju do maksimalnih 10 sekundi

14 | S t r

64. Plasiranje supraglotisnih sredstava obezbeĎenja disajnog puta predstavlja alternativu

endotrahealnoj intubaciji. Koja od navedenih supraglotisnih sredstava se u tu svrhu mogu

koristiti (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. laringealna maska (LMA)

b. kombituba;

c. dvolumenski tubus;

d. laringealni tubus;

e. I-gel tuba;

f. armirani tubus

65. Ukoliko je pacijent u periarestnoj tahikardiji a nalazi se u stabilnom stanju (zaokružiti


a. elektroterapija (sinhrona kardioverzija) je prvi terapijski izbor;

b. davanje lekova (antiaritmika) je prvi terapijski izbor;

c. oksigenoterapija (mehanička ventilacija) je prvi terapijski izbor

66. Medikament prvog izbora u tretmanu regularne tahikardije uzanih kompleksa je


a. amjodaron;

b. lidokain;

c. adenozin;

d. beta bloker

67. Terapijski pristup u slučaju periarestne atrijalne fibrilacije kod nestabilnog pacijenta

podrazumeva (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. davanje adenozina (6 mg + dodatni bolusi 12 mg + 12 mg ukoliko je neophodno);

b. sinhronu kardioverziju ( do max 3 DC šoka);

c. primenu beta blokera ili diltiazema uz dodatak digoksina ili amjodarona u slučaju znakova srčane

slabosti i antikoagulant ukoliko je trajanje duže od 48 sati

68. Periarestna bradikardija (srčana frekvenca ispod 60/min) se inicijalno (zaokružiti jedan od


a. tretita atropinom (pojedinačna doza od 500 mcg do maksimalne ukupne doze od 3 mg);

b. tretira perkutanim pejsingom;

15 | S t r

c. ne tretira osim ukoliko nisu prisutni znaci koji ukazuju na hemodinamsku nestabilnost (šok,

sinkopa, miokardna ishemija, srčana slanost) i ne postoji rizik od asistolije (skorašnja asistolija,

Mobitz II, ventrikularna pauza > 3 sekunde, kompletni srčani blok)

69. U postreanimacionoj nezi pacijenta treba tretirati kiseonikom na način (zaokružiti jedan od


a. da se postigne maksimalna saturacija hemoglobina kiseonikom (SpO2-100%);

b. da se izbegne hipoksija i titrirati inspiratornu koncentarciju kiseonika da se dostigne SpO2 ≥98%;

c. da se izbegne hiperoksija i titrirati inspiratornu koncentarciju kiseonika da se vrednosti SpO2

kreću od 94 do 98%

70. U postreanimacionoj nezi pacijenta vrednosti glikemije (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. treba strogo držati u okviru 4.5–6.0mmol/L;

b. treba strogo držati u okviru 5.5–6.0mmol/L;

c. treba konvencionalno održavati <10 mmol/L kako bi se izbegle epizode hipoglikemije

71. Aktivni ugalj je efikasan u tretmanu ingestionih trovanja (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. ukoliko je primenjen najkasnije 3 sata od unosa otrova;

b. ukoliko je primenjen najkasnije 2 sata od unosa otrova;

c. ukoliko je primenjen najkasnije 1 sat od unosa otrova

72. U slučaju trovanja korozivnim sredstvima, lavaţa ţeluca (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. se preporučuje samo ukoliko je od ingestije koroziva prošlo manje od dva sata;

b. se preporučuje samo ukoliko je od ingestije koroziva prošlo manje od jednog sata;

c. je kontraindikovana

73. U tretmanu ingestionih trovanja, laksativi i emetic (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. se preporučuju samo ukoliko je od ingestije otrova prošlo manje od dva sata;

b. se preporučuju samo ukoliko je od ingestije otrova prošlo manje od tri sata;

c. se ne preporučuju

16 | S t r

74. Alkalizacija urina rastvorom natrijum bikarbonata se terapijski izbor kod trovanja


a. organofosfatima;

b. salicilatima;

c. metanolom

75. Trovanje benzodijazepinima se moţe antagonizovati davanjem (zaokružiti jedan od


a. Flumazenila

b. Naloksona;

c. Kalcijum hlorida

76. Predoziranje i intoksikacija opioidima manifestuju se respiratornom depresijom koja

ugroţava ţivot. Nalokson antagonizuje uspešno efekte opioida i moţe se dati (zaokružiti jedan

ili više ponuĎenih odgovora):

a. intravenski;

b. intramuskularno;

c. subkutano;

d. intranazalno

77. Maksimalna doza naloksona je 6 – 10 mg i mora se paţljivo titrirati obzirom da je trajanje

dejstva pojedinačne doze ovog leka 45–70 min a respiratorna depresija izazvana teškim

predoziranjem opioidima moţe trajati (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 2 – 3 sata;

b. 3 – 4 sata;

c. 4 – 5 sati

78. Predoziranje kokainom izaziva agitaciju, tahikardiju, hipertermiju i po ţivot opasne

hipertenzivne i anginozne krize. U tretmanu ovog stanja mogu se koristiti (zaokružiti jedan ili

više ponuĎenih odgovora):

a. alfa blokatori;

b. benzodijazepini;

c. kalcijumski blokatori;

d. morfin;

e. nitroglicerin

17 | S t r

79. U slučaju trovanja cijanidima treba hitno primeniti (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. hidroksokobalamin i natrijum tiosulfat;

b. nalokson;

c. specifična antitela

80. U slučaju trovanja ugljen monoksidom treba hitno primeniti (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. hiperbarični kiseonik;

b. azot monoksid;

c. azot oksidul

81. Akcidentalna hipotermija se definiše telesnom temperaturom ispod (zaokružiti jedan od


a. 35 ◦C

b. 34 ◦C

c. 33 ◦C

82. Kod srčanog zastoja koji nastaje usled akcidentalne hipotermije, adrenalin i ostale lekove


a. davati po ustaljenom algoritmu naprednih mera životne potpore;

b. ne davati dok ne utoplite pacijenta tako da mu telesna temperatura bude > 30◦C;

c. ne davati dok ne utoplite pacijenta tako da mu telesna temperature bude > 34◦C;

83. Urgentni tretman ţivotno ugroţavajuţe bronhijalne astme podrazumena (zaokružiti jedan


a. primenu nebuliziranih beta 2 agonista (salbutamol);

b. intravensku primenu aminofilina;

c. intravensku primenu beta 2 agonista (salbutamol);

84. U slučaju ţivotnougroţavajućeg napada bronhijalne astme, adrenalin se primenjuje

(zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora) :

a. u pojedinačnoj dozi 0,5 mg intramuskularno;

18 | S t r

b. u pojedinačnoj dozi od 0,3 mg subkutano ili intramuskularno koja se može ponoviti još 2 puta u

intervalima od po 20 minuta;

c. u pojedinačnoj dozi od 1 mg intravenski i doze se mogu ponavljati svakih 3 – 5 minuta do

postizanja efekta

85. Ukoliko se u tretmanu anafilaktičkog šoka koristi intravenski put davanja adrenalina,

pojedinačna doza iznosi (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 500 mcg;

b. 100 mcg;

c. 50 mcg

86. Inicijalni tretman anafilaktičkog šoka kod dece 6 – 12 godina starosti podrazumeva


a. adrenalin, intramuskularmo u dozi od 500 mcg (0,5 ml rastvora 1:1000);

b. adrenalin, intramuskularmo u dozi od 300 mcg (0,3 ml rastvora 1:1000);

c. adrenalin, intramuskularmo u dozi od 150 mcg (0,15 ml rastvora 1:1000);

87. Hiperkapnijom se smatra pritisak ugljen-dioksida u arterijskoj krvi veći od (zaokružiti


a. 35 mmHg

b. 45 mmHg

c. 55 mmHg

88. Primena kiseonika apsolutno je indikovana kada je Pa02 ispod (zaokružiti jedan od


a. 60 mmHg

b. 50 mmHg

c. 40 mmHg

89. Nakon rešavanja pneumotoraksa pleuralnom podvodnom drenaţom (zaokružiti jedan od


a. Može se primeniti mehanička ventilacija;

b. Ne sme se primeniti mehanička ventilacija;

c. Može se primeniti mehanička ventilacija samo ukoliko pacijent ima spontano disanje

19 | S t r

90. Apsolutna kontraindikacije izvoĎenju endotrahealne intubacije su (zaokružiti jedan ili više


a. penetrantne povrede oka;

b. tenzioni pneumotoraks;

c. paralitički ileus;

d. strano telo u disajnom putu

91. Inicijalni urgentni postupak kod sumnje na tenzioni pneumotoraks podrazumeva


a. brzu nadoknadu tečnosti i inotropnu potporu desnog srca;

b. endotrahealnu intubaciju i oksigenoterapiju;

c. dekompresiju(torakocentezu) širokom iglom

92. Iglena dekompresija širokom iglom kod sumnje na tenzioni pneumotoraks kod pacijenta

koji leţi na leĎima izvodi se u (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora) :

a. drugom meĎurebarnom prostoru na prednjoj aksilarnoj liniji iznad gornje ivice trećeg rebra;

b. drugom meĎurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji iznad gornje ivice trećeg rebra;

c. drugom meĎurebarnom prostoru na medioklavikularnoj liniji ispod donje ivice drugog rebra;

d. drugom meĎurebarnom prostoru na prednjoj aksilarnoj liniji ispod donje ivice drugog rebra;

93. Radiološki znaci tenzionog pneumotoraksa uključuju(zaokružiti jedan ili više ponuĎenih

odgovora):

a. povećanu transparenciju na strani pneumotoraksa;

b. senku kolabiranog plućnog krila na strani pneumotoraksa;

c. pomeranje medijastinuma na suprotnu stranu od pneumotoraksa;

d. povećanje interkostalnih prostora na strani pneumotoraksa

94. Bronhospazam moţe nastati (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. usled egzacerbacije bronhijalne astme i hronične opstruktivne bolesti pluća;

b. usled alergijskih i anafilaktičkih reakcija;

c. nakon primene beta blokatora i histaminoliberatora;

d. prisustvo sekreta, krvi i stranog tela u disajnom putu;

e. u sklopu neurotraume

95. U terapiji bronhospazma od koristi mogu biti (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

20 | S t r

a. selektivni beta 2 agonisti;

b. antiholinergici;

c. diuretici;

d. adrenalin;

e. ketamin;

f. propofol

96. Kod edema glotisa i kompletne opstrukcije disajnog puta na terenu treba hitno (zaokružiti


a. dati mišićne relaksante i probati endotrahealnu intubaciju tubusom manjeg promera;

b. dati inhalacione beta 2 agoniste i intravenske kortikosteroide;

c. uraditi hitnu krikotiroidektomiju;

d. uraditi hiruršku traheotomiju

97. Kod kompletnog laringospazma praćenog promptom hipoksijom i desaturacijom treba


a. urgentno dati bronhodilatatore i kortikosteroide;

b. urgentno pokušati ventilaciju na masku i samošireći balon pozitivnim pritiskom;

c. hitno dati mišićne relaksante i obezbediti arteficijalnu ventilaciju

98. Po kom dijagnostičkom kriterijumu se akutni respiratorni distres sindrom diferentuje u

odnosu na kardiogeni edem pluća (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. prisustvo bilateralnih infiltrata difuzno u oba plućna krila;

b. prema karakterističnom nalazu gasnih analiza arterijske krvi;

c. merenje vrednosti okluzivnog plućnog arterijskog pritiska (wedge)

99. Prvi terapijski izbor u lečenju ARDS-a je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. primena beta 2 agonista;

b. nadoknada volumena i inotropna potpora;

c. mehanička ventilacija pluća

100. Normalne vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi (PaO2) dobijene iz

gasnih analiza kod pacijenata koji udišu sobni vazduh iznose (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. 90 – 100 mm Hg;

21 | S t r

b. 70 – 80 mm Hg;

c. 50 – 60 mm Hg

101. Masivno krvarenje se definiše kao (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Gubitak najmanje 100% cirkulatornog volumena krvi unutar 24 časa;

b. Gubitak najmanje 50% cirkulatornog volumena krvi unutar 3 časa;

c. Gubitak krvi dinamikom 150ml/min ili 1.5ml/min/kg za 20 minuta;

d. sve tri gore navedene definicije su tačne;

e. nijedan od gore ponuĎenih odgovora nije tačan

102. Masivna transfuzija se definiše kao (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Transfuzija 10/više jedinica eritrocita (>3000mL) unutar 24 sata;

b. Transfuzija 10/više jedinica eritrocita (>3000mL) unutar 12 sati;

c. Transfuzija 8/više jedinica eritrocita (>2000mL) unutar 24 sata

103. Diluciona koagulopatija u hemoragijskom šoku (smanjenje broja trombocita i faktora

koagulacije) nastaje zbog (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. nadoknade volumena primenom bilo kristaloidnih bilo koloidnih rastvora;

b. primene mehaničke ventilacije;

c. primene antiagregacione terapije

104. Posledice masivne transfuzije su (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. hipokalcemija;

b. hiperkalcemija;

c. hipokalijemija;

d. hiperkalijemija;

e. hipomagnezijemija

105. Odnos transfuzije produkata krvi (eritrociti: plazma: trombociti) kod masivnog

krvarenja je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 1 : 1 : 1

b. 2 : 1 : 1

c. 2 : 2 : 1

22 | S t r

106. U odnosu na sveţe zamrznutu plazmu u kriprecipitatu ima više (zaokružiti jedan od


a. albumina;

b. trombocita;

c. faktora XII;

d. fibrinogena

107. Traneksamična kiselina je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. antiagregaciono sredstvo;

b. antifibrinolitik;

c. oralni antikoagulant

108. Kod masivnog krvarenja racionalno je primeniti (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih

odgovora):

a. kriprecipitat;

b. koncentrat fibrinogena;

c. antifibrinolitike;

d. protrombin kompleks koncentrat;

e. niskomolekularni heparin;

f. nefrakcionirani heparin

109.Vazopresor prvog izbora u lečenju septičkog šoka je (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. dobutamin;

b. vazopresin;

c. fenilefrin;

d. noradrenalin

110. Inotrop prvog izbora u lečenju septičkog šoka je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. adrenalin;

b. noradrenalin;

c. dobutamin;

d. digoksin

23 | S t r

111. Niske doze dopamina (1 -3 mcg/kg/min) u cilju nefroprotekcije pacijenata u šoku


a. predstavljaju obavezan terapijski pristup;

b. mogu se primeniti tek nakon primene manitola;

c. treba izbegavati jer ne postoje dovoljno čvrsti dokazi terapijske uspešnosti

112. Primena vazopresora u septičkom šoku ima za cilj odrţavanje srednjeg arterijskog

pritiska (MAP) (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. > 65 mm Hg

b. > 75 mm Hg

c. > 85 mm Hg

113. Sepsa se definiše kada je potvrĎeno ili očekivano prisustvo infektivnog agensa udruţeno

sa najmanje dve (ili više) kliničke manifestacije sindroma sistemskog inflamatornog odgovora

(SIRS) i to (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. telesna temperatura > 38○C ili < 36

○C;

b. srčana frekvenca > 90/min;

c. respiratorna frekvenca > 20 resp./min;

d. leukocitoza (broj leukocita > 12.000/mm3) ili leukopenija (broj leukocita < 4.000/mm

3);

e. satna diureza manja od 200 ml;

f. parastezije i slabost u ekstremitetima

114. Septički šok se definiše kao (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Sepsom uzrokovana hipotenzija (sistolni krvni pritisak < 90 mm Hg) koja perzistira uprkos

adekvatnoj reanimaciji tečnostima;

b. Sepsom uzrokovana hipotenzija (srednji arterijski pritisak < 70 mmHg) koja perzistira uprkos

adekvatnoj reanimaciji tečnostima;

c. Sepsom uzrokovana hipotenzija (sistolni krvni pritisak smanji za > 40 mmHg ispod vrednosti

koja odgovara godištu pacijenta) koja perzistira uprkos adekvatnoj reanimaciji tečnostima;

d. sva tri gore navedena odgovora su tačna;

e. nijedan od gore pomenutih odgovora nije tačan

115. Nadoknada volumena je inicijalni terapijski postupak u lečenju sepse sa ciljem odrţanja


24 | S t r

a. centralnog venskog pritiska 8-12 mmHg, srednjeg arterijskog pritiska (MAP) ≥ 65 mmHg, satne

diureze ≥ 0,5 ml/kg/h;

b. centralnog venskog pritiska 10-14 mmHg, srednjeg arterijskog pritiska (MAP) ≥ 70 mmHg, satne

diureze ≥ 0,5 ml/kg/h;

c. centralnog venskog pritiska 8-12 mmHg, srednjeg arterijskog pritiska (MAP) ≥ 75 mmHg, satne

diureze ≥ 1 ml/kg/h;

116. Antibiotska terapija sepse zasniva se na sledećem postulatu (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. Intravensku antibiotsku terapiju započeti unutar 1h od utvrĎivanja septičnog šoka i sepse bez

postojanja septičnog šoka i pre dobijanja nalaza hemokulture i ostalih bakterioloških nalaza;

b. Intravensku antibiotsku terapiju započeti unutar 2h od utvrĎivanja septičnog šoka i sepse bez

postojanja septičnog šoka;

c. intravensku antibiotsku terapiju započeti unutar 1 h ali tek nakon dobijenih bakterioloških nalaza

uzročnika infekcije

117. Rastvori izbora u terapiji sepse i septičkog šoka su (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. kristaloidni rastvori;

b. koloidni rastvori;

c. ne postoje dokazi da jedna vrsta rastvora ima prednost u odnosu na drugu, te se mogu

primenjivati i jedni i drugi

118. Normalne vrednosti centralnog vemskog pritiska su (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. 5 – 12 cm H2O;

b. 12 – 15 cm H2O:

c. 15 – 18 cm H2O

119. Ratvor koji je po svom elektrolitnom sastavu najsličniji elektrolitnom sastavu plazme je


a. 0,9% NaCl;

b. 10% rastvor albumina;

c. Ringerov rastvor;

d. Hartmanov rastvor

25 | S t r

120. Fiziološki rastvor (o,9% NaCl) (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. je hipoton u odnosu na plazmu;

b. sadrži znatno više hlora u odnosu na plazmu te veće infuzije ovog rastvora mogu dovesti do

hiperhloremijske metaboličke alkaloze;

c. sadrži znatno više hlora u odnosu na plazmu te veće infuzije ovog rastvora mogu dovesti do

hiperhloremijske metaboličke acidoze

121. Koji je od sledećih rastvora hipoton u odnosu na plazmu:


a. 0,9% NaCl;

b. Hartmanov rastvor;

c. 5% rastvor glukoze;

d. 5% rastvor albumina;

e. 10% rastvor NaCl

122. Najčešća komlikacija postavljanja centralnog venskog katetera kroz venu subclavia-u je


a. povreda karotidne arterije;

b. tromboelmolija;

c. pneumotoraks

123. Nagli pad i gubitak krivulje izdahnutog ugljen dioksida na kapnografu ukazuje na

(zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. intubaciju ezofagusa ili dislokaciju endotrahealnog tubusa iz traheje;

b. plućnu tromboemboliju;

c. cardiac arrest;

d. tenzioni pneumotoraks;

e. preteću tamponadu srca

124. Normalni bazni deficit (ekces) iznosi (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. ± 2 – 4 mmol/L;

b. ± 6 – 8 mmol/L;

c. ± 8 – 10 mmol/L

26 | S t r

125. Uzorak krvi za gasne analize uzima se (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. punkcijom centralne vene (v.subclavia, v.jugularis interna);

b. punkcijom periferne vene;

c. punkcijom periferne arterije (a. radialis, a. brachialis, a femoralis)

126. Šok se prema etiologiji deli na (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. hipovolemijski, neurogeni, anafilaktički i distributivni;

b. hipovolemijski, kardiogeni i distributivni;

c. hemoragijski, kardiogeni, opstruktivni i distributivni

127. Tokom neuroendokrinog odgovora u šoku osnovni biohemijski proces je (zaokružiti jedan


a. glikoliza;

b. lipoliza;

c. glukoneogeneza

128. Tokom neuroendokrinog odgovora u šoku povećani su nivoi sledećih hormona (zaokružiti

jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. ACTH;

b. insulina;

c. renina;

d. antidiuretskog hormona;

e. kortizola

129. Osnovni patofiziološki mehanizam oštećenja u šoku odvija se na nivou (zaokružiti jedan


a. mikrocirkulacije;

b. bubrega;

c. krvno – moždane barijere

130. Celularno oštećenje u šoku nastaje zbog (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. poremećaja funkcije Na – K pumpe;

b. povećane propustljivosti membrane za jone Ca;

c. gubitka energetskih depoa masti i glikogena

27 | S t r

131. Najtačnija merenja minutnog volumena srca u šoku dobijaju se plasiranjem (zaokružiti


a. Swan-Ganz katetera;

b. urinarnog katetera;

c. centralnog venskog katetera;

d. arterijske linije

132. Koji od sledećih rastvora nije plazmaekspander (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. hidroksietilskrob (HES);

b. želatinski rastvori;

c. 20% manitola;

d. rastvori dekstrana

133. Korekcija metaboličke acidoze u šoku inicijalno se vrši (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. nadoknadom cirkulatornog volumena;

b. davanjem rastvora natrijum bikarbonata (1 mmol/kg);

c. mehaničkom ventilacijom

134. Doze dobutamina za inotropnu potporu u šoku kreću se u opsegu (zaokružiti jedan od


a. 1 – 20 mcg/kg/min;

b. 10 – 30 mcg/kg/min,

c. 20 – 40 mcg/kg/min

135. Osnovni vazoaktivni lek u tretmanu kardiogenog šoka je (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. fenilefrin;

b. dobutamin;

c. adrenalin;

d. noradrenalin

136. Paralitički ileus dovodi do (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. distributivnog šoka;

b. opstruktivnog šoka;

28 | S t r

c. hipovolemijskog šoka

137. Akutna adrenalna insuficijencija dovodi do (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. kardiogenog šoka;

b. distributivnog šoka;


138. Visok centralni venski pritisak, nizak arterijski pritisak i nabrekle vene vrata ukazuju na


a. srčanu tamponadu;

b. otvoreni pneumotoraks;

c. kardiogeni edem pluća

139. U slučaju sumnje na masivnu plućnu tromboemoliju hitno treba ordinirati (zaokružiti


a. antiagregacionu terapiju;

b. nefrakcionirani heparin iv ili niskomolekularni heparin potkožno;

c. antibiotike;

d. beta 2 agoniste

140. Minimalna startna doza dopamina u tretmanu šoka je (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. 1 mcg/kg/min;

b. 3 mcg/kg/min;

c. 5 mcg/kg/min

141. Dopamin se ordinira (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. isključivo kontinuiranom infuzijom kroz perifernu venu;

b. isključivo kontinuiranom infuzijom kroz centralnu venu;

c. isključivo kontinuiranom infuzijom kroz perifernu ili centralnu venu

142. Minimalna startna doza noradrenalina u tretmanu šoka je (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. 0,05 mcg/kg/min;

b. 0,5 mcg/kg/min;

29 | S t r

c. 5 mcg/kg/min

143. Dobutamin je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. inotropovazodilatator;

b. inotropovazokonstriktor;

c. čist inotrop

144. Adrenalin je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. prvenstveno inotrop i hronotrop a vazokonstriktorni efekat je manje izražen;

b. prvenstveno vazokonstriktor a inotropni i hronotropni efekti su manje izraženi;

c. podjednako efikasan kao vazokonstriktor i inotrop i nema pozitivno hronotropno dejstvo

145. Akutno oštećenje bubrega se definiše i kao (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. anurija u trajanju dužem od 12 sati i/ili smanjenju diureze ispod 0,3 ml/kg/h u trajanju dužem od

24 sata;

b. anurija u trajanju dužem od 24 sati i/ili smanjenju diureze ispod 0,3 ml/kg/h u trajanju dužem od

24 sata;

c. anurija u trajanju dužem od 12 sati i/ili smanjenju diureze ispod 0,1 ml/kg/h u trajanju dužem od

24 sata;

146. U lekove koji mogu dovesti do akutnog bubreţnog oštećenja spadaju (zaokružiti jedan ili

više ponuĎenih odgovora):

a. antibiotici (aminoglikozidi, vankomicin, amfotericin);

b. beta blokatori;

c. ACE inhibitori;

d. nesteroidni antiinflamatorni lekovi (ibuprofen, diklofenak, ketorolak);

e. imunosupresivi (ciklosporin, takrolimus);

f. mišićni relaksanti

147. Deeskalaciona antibiotska terapija u septičkom šoku podrazumeva (zaokružiti jedan od


a. usmeravanje antibiotske terapije prema bakteriološkim analizama osetljivosti prouzrokovača

(antibiogram);

b. smanjenje početnih doza inicijalno primenjenih empirijskih antibiotika širokog spektra na

polovinu početne doze;

30 | S t r

c. ukidanje minimum jednog antibiotika ukoliko je empirijski bila uključena kombinacija tri

različita antibiotika

148. Davanje kortikosteroida u lečenju septičkog šoka (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. je kontraindikovano;

b. je opravdano ukoliko tretman hipotenzije nadoknadom volumena i vazopresorima nije dao

rezultat;

c. je opravdano samo kod normoglikemičnih pacijenta

149. Kod politraumatizovanog pacijenta sa sumnjom na povrednu vratne kičme

endotrahealna intubacija (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. je kontraindikovana:

b. se izvodi bez davanja mišićnih relaksanata;

c. se izvodi uz istovremenu manuelnu stabilizaciju vrata od strane asistenta

150. Pri inicijalnoj inspekciji politraumatizovanog pacijenta, devijacija traheje u stranu i

nabrekle vratne vene ukazuju na (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. epiduralni hematom;


c. frakturu baze lobanje;

d. povredu traheje

151. Kod politraumatizovanog pacijenta, simptomi koji ukazuju na rupturu bronha su


a. respiratorni distres, hemoptizija i masivni potkožni emfizem;

b. slobodni torakalni kapak, masivni potkožni emfizem, hematemeza;

c. dislokacija traheje, hemoptizija, povraćanje centralnog tipa, bradikardija

152. Inicijalni tretman tamponade srca u sklopu tupe traume grudnog koša podrazumeva


a. nadoknadu volumena, inotropnu potporu i sinhroni DC;

b. nadoknadu volumena, urgentnu perikardiocentezu;

c. perikardiocentezu, endotrahealnu intubaciju i mehaničku ventilaciju

31 | S t r

153. Najsigurnija dijagnostička metoda kojom se potvrĎuje nalaz tamponade srca je


a. dvanaestokanalni EKG;

b. transtorakalna ehokardiografija;

c. merenje centralnog venskog pritiska

154. Masivni hematotoraks se definiše prisustvom krvi u torakalnoj duplji u količini


a. > 1500 ml;

b. > 2000 ml,

c. > 2500 ml

155. Inicijalni masivnog hematotoraksa u sklopu traume grudnog koša podrazumeva


a. brzu nadoknadu cirkulatornog volumena, trokar torakocentezu i hitnu torakotomiju ukoliko je

gubitak krvi na torakalni dren veći od 200 ml/h tokom prva četiri sata;

b.nadoknadu volumena, endotrahealnu intubaciju i mehaničku ventilaciju, inotropnu potporu;

c. brzu nadoknadu cirkulatornog volumena, trokar torakocentezu i hitnu torakotomiju ukoliko je

gubitak krvi na torakalni dren veći od 500 ml/h tokom prva četiri sata

156. Cerebralni perfuznioni pritisak (CPP) predstavlja (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. razliku izmeĎu sistolnog arterijskog pritiska i intrakranijalnog pritiska;

b. razliku izmeĎu itrakranijalnog i centralnog vemskog pritiska;

c. razliku izmeĎu srednjeg arterijskog i intrakranijalnog pritiska

157. Administriranje manitola dovodi do brzog obaranja intrakranijalnog pritiska sa

maksimalnim efektom koji se moţe videti nakon 20 – 40 minuta. Inicijalna doza i doza

odrţavanja iznose (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 0,3 – 1 g/kg tt + 0,25 – 0,5 g/kg tt tokom narednih 6 sati;

b. 0,8 – 3 g/kg tt + 0,5 – 0,75 g/kg tt tokom narednih 6 sati;

c. 0,8 – 4 g/kg tt + 0,25 – 0,5 g/kg tt tokom narednih 6 sati

158. Kod prisustva intrakranijalnog hematoma (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. manitol se daje unutar prvih trideset minuta od postavljanja dijagnoze;

32 | S t r

b. se ne daje pre hirurške evakuacije hematoma;

c. se ne daje pre hirurške evakuacije hematoma izuzev ukoliko postoji opasnost od preteće

hernijacije mozga

159. Smanjenje volumena intrakranijalne cirkulišuće krvi u sklopu strategije smanjenja

intrakranijalnog pritiska kod neurotraume postiţe se (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. hipoventilacijom pacijenta koji je na mehaničkoj ventilaciji;

b. hiperventilacijom pacijenta koji je na mehaničkoj ventilaciji;

c. asistiranom ventilacijom sa frekvencom rada ventilatora od 10 – 12 ventilacija u minuti

160. U slučaju traumatske povrede mozga prioritet ima (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. davanje manitola;

b. hiperventilacija;

c. plasiranje intraventricularnog drena i drenaža cerebrospinalne tečnosti;

d. evakuacija sadržaja lezije (ekstaduralni ili subduralni hematom)

161. Poloţaj glave i vrata kod leţećeg pacijenta sa traumatskom povredom mozga

podrazumevaju (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. glavu podignutu za 30° u odnosu na ostali deo tela, osovina glave i vrata u neutralnom položaju

kako bi se olakšala venska drenaža;

b. glavu podignutu za 45° u odnosu na ostali deo tela, osovina glave i vrata u neutralnom položaju

kako bi se olakšala venska drenaža;

c. glavu spuštenu za 30° u odnosu na ostali deo tela, osovina glave i vrata u neutralnom položaju

kako bi se olakšala venska drenaža

162. Inicijalna resuscitucija pacijenta sa sumnjom na traumatsku povredu mozga

podrazumeva primenu reanimacionih postupaka ca ciljem odrţavanja vrednosti (zaokružiti


a. ICP<20 – 25 mm Hg i CPP>60 mm Hg;

b. ICP<10 – 15 mm Hg i CPP>60 mm Hg;

c. ICP<20 – 25 mm Hg i CPP>80 mm Hg

163. Hiperventilacija kao jedna od terapijskih mera kod traumatske povrede mozga ima za

cilj odrţavanje PaCO2 (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

33 | S t r

a. 35 – 40 mm Hg;

b. 30 – 35 mm Hg;

c. <30 mm Hg

164. Kontrola krvnog pritiska u slučaju subrahnoidalne hemoragije cilja vrednosti (zaokružiti


a. cerebralnog perfuzionog pritiska >60 mm Hg i sistolnog arterijskog pritiska <150mm Hg;

b. cerebralnog perfuzionog pritiska >65 mm Hg i sistolnog arterijskog pritiska <160mm Hg;

c. cerebralnog perfuzionog pritiska >60 mm Hg i sistolnog arterijskog pritiska <170mm Hg

165. Svi pacijenti pod sumnjom na aneurizmatsku subarahnoidalnu hemoragiju ukoliko nisu

hipotenzivni trebalo bi da dobiju (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. nimodipin;

b. verapamil;

c. fentolamin;

d. nifedipin

166. Medikamenti prvog izbora u tretmanu status epileptikus su (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. barbiturati (tiopenton natrijum 3 – 5 mg/kg);

b. benzodijazepini (lorazepam 0,1 mg/kg, alternativno diazepam 0,2 mg/kg);

c. derivati imidazola (propofol 2 mg/kg)

167. Alveo-arterijska diferenca (gradijent) predstavlja razliku parcijalnih pritisaka kiseonika

u alveolama i krvi i kod pacijenta koji dišu atmosferski vazduh iznosi (zaokružiti jedan od


a. <80 mm Hg;

b. >30 mm Hg;

c. <20 mm Hg

168. Kombinovani acido – bazni poremećaj po tipu metaboličke acidoze i respiratorne acidoze

moţe se videti kod (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. sepse;

b. upornog povraćanja;

c. teškog kardiogenog edema pluća

34 | S t r

169. Kombinovani acido – bazni poremećaj po tipu metaboličke alkaloze i respiratorne

acidoze moţe se videti kod (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. hronične respiratorne bolesti i upotrebe diuretika;

b. hronične respiratorene bolesti i upotrebe kortikosteroida;

c. sepse;

d. kardiogenog edema pluća

170. Kombinovani acido – bazni poremećaj po tipu metaboličke alkaloze i respiratorne

alkaloze moţe se videti kod (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. opekotina;

b. sepse;

c. trudnica

171. Sedacija agitiranog neintubiranog, hipoksičnog pacijenta najbezbednije se postiţe

davanjem (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. tiopenton natrijuma u dozi od 3 mg/kg;

b. tiopenton natrijuma u dozi od 5 mg/kg;

c. haloperidola u ponovljenim bolus dozama od 1 – 2 mg do postizanja efekta

172. Ukoliko je neophodno intubirati pacijenta u septičnom šoku u indukciji treba izbegavati

sledeći hipnotik (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. etomidat;

b. midazolam;

c. ketamin

173. Ukoliko je neophodno intubirati pacijenta u kardiogenom šoku u indukciji treba

izbegavati sledeći hipnotik (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. etomidat;

b. midazolam;

c. propofol

174. Sukcinil holin je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. antibiotik;

b. antidepresiv;

35 | S t r

c. antiholinergik;

d. mišićni relaksant

175. Mišićni relaksanti (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. nemaju ni sedativna ni analgetska svojstva;

b. nemaju sedativna ali imaju analgetska svojstva;

c. imaju sedativno dejstvo ali ne pokazuju nikakav analgetski efekat;

d. pokazuju sedativna svojstva ukoliko se koriste zajedno sa benzodijazepinima

176. Nakon davanja atropina moţete očekivati (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih odgovora):

a. tahikardiju;

b. bronhodilataciju;

c. bronhokonstrikciju;

d. bradikardiju;

e. suvoću usta;

f. midrijazu

177. Centralni venski kateter se koristi za (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. merenje centralnog venskog pritiska, parenteralnu ishranu pacijenta, brzu infuziju rastvora i

ordiniranje lekova koji se ne mogu dati na perifernu venu;

b. merenje plućnog arterijskog pritiska, parenteralnu ishranu pacijenta, brzu infuziju rastvora i

ordiniranje lekova koji se ne mogu dati na perifernu venu;

c. merenje centralnog venskog pritiska, merenje plućnog arterijskog pritiska enteralnu ishranu

pacijenta, brzu infuziju rastvora i ordiniranje lekova koji se ne mogu dati na perifernu venu

178. Relaksant izbora za brzu endotrahealnu intubaciju kod politraumatizovanog pacijenta je


a. midazolam 0,2 mg/kg;

b. etomidat 0,3 mg/kg;

c. pankuronium 0,1 mg/kg;

d. rokuronium 1 mg/kg

c. sukcinil holing 0,3 mg/kg

179. Za rutinsku prevenciju stres ulkusa kod kritično obolelih pacijenata preporučuje se

ordiniranje (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

36 | S t r

a. H2 blokatora (ranitidine 50 mg/8 h IV ili famotidin 20 mg/12 h);

b. prokinetika (metoklopramid);

c. inhibitora protonske pumpe (omepazol)

180. Za prevenciju ponovnog krvarenja iz ulkusa preporučuje se davanje (zaokružiti jedan od


a. H2 blokatora;

b. antacida;

c. inhibitora protonske pumpe

181. Hiponatremija sa vrednostima serumskog Natrijuma iznad >125 mmol/L (zaokružiti


a. ne zahteva nikakav poseban terapisjki pristup

b. zahteva nadoknadu volumena izotonim rastvorom NaCl;

c. zahteva nadoknadu volumena nekim od hipertonih rastvora NaCl

182. Urgentni tretman hipernatremije prouzrokovane diabetes insipidus-om podrazumeva


a. nadoknadu volumena rastvorom 5% glukoze;

b. nadoknadu volumena Ringerovim rastvorom;

c. nadoknadu volumena koliodnim rastvorima

183. U lečenju ketoacidoze, insulin treba davati ukoliko su vrednosti serumskog kalijuma


a. >2, 5 mmol/L;

b. >3 mmol/L;

c. >3, 5 mmol/L

184. Cilj insulinske terapije u lečenju ketoacidoze je obaranje vrednosti glikemije (zaokružiti


a. za 10 mmol/sat, jer brža korekcija može dovesti do edema mozga ;

b. maksimalnih 15 mmol/sat;

c.za 5 mmol/h, jer brža korekcija može dovesti do edema mozga

37 | S t r

185. U lečenju ketoacidoze brzina insulinske infuzije podešava se prema nalazima glikemije a

inicijalna brzina infuzije iznosi (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 1 – 2 IU/h;

b. 5 – 10 IU/h;

c. 10 – 20 IU/h

186. Kod sumnje na hipoglikemiju bez odlaganja treba ordinirati (zaokružiti jedan od


a. 10 ml 10% rastvora glukoze;

b. 50 ml 10 % rastvora glukoze sa 5 IU insulin;

c. 50 ml 50% rastvora glukoze

187. Apsolutne kontraindikacije za mehaničku ventilaciju su (zaokružiti jedan ili više

ponuĎenih odgovora) :

a. povreda usne duplje;


c. strano telo u disajnom putu;

d. fraktura baze lobanje

188. Prevencija aspiracije ţeludačnog sadţaja tokom izvoĎenja endotrahealne intubacije

izvodi se primenom (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. BURP manevra;

b. Selikovog manevra;

c. Magilovih hvataljki;

d. Mendelsonovog manevra;

189. Špatula laringoskopa se prilikom izvoĎenja endotrahealne intubacije (zaokružiti jedan od


a. uvodi desnom stranom usne duplje a jezik se pomera ulevo;

b. uvodi levom stranom usne duplje a jezik se pomera udesno;

c. uvodi po sredini jezika

190. Vrh špatule laringoskopa se prilikom izvoĎenja endotrahealne intubacije smešta


a. izmeĎu baze jezika i epiglotisa (valekula);

38 | S t r

b. ispod epiglotisa;

c. u piriformni sinus

191. Kapnografija je pouzdana metoda korektne pozicije endotrahealnog tubusa. I pored toga

izostanak detekcije EtCO2 moţe se javiti i pored korektnog plasiranja tubusa u traheju u

slučaju (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. pmeumotoraksa;

b. tamponade srca;

c. cardiac arrest-a

192. Promuklost, kašalj, inspiratorni stridor govore u prilog (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. akutnog pogoršanja bronhijalne astme;

b. tenzionog pneumotoraksa;

c. opstrukcije gornjeg disajnog puta

193. Akutna respiratorna slabost nastaje kad je (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. PaO2<60 mm Hg i/ili PaCO2>50 mm Hg;

b. PaO2<50 mm Hg i/ili PaCO2>60 mm Hg;

c. PaO2<80 mm Hg i/ili PaCO2>60 mm Hg

194. Teška bronhopneumonija dovodi do akutne respiratorne slabosti usled (zaokružiti jedan


a. povećanja mrtvog prostora;

b. povećanja šanta;

c. hipoventilacije

195. Akutni poremećaj ventilaciono-perfuzionog odnosa u plućima praćen uvećanjem mrtvog

prostora nastaje kod (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. Mijastenije gravis;

b. boravka na velikim nadmorskim visinama;

c. masivne plućne tromboembolije;

d. Guillain-Barre syndrome

39 | S t r

196. Znaci i simptomi akutne respiratorne slabosti su (zaokružiti jedan ili više ponuĎenih

odgovora):

a. tahipneja;

b. cijanoza;

c. retrakcija interkostalnih prostora, supraklavikularne i suprasternalne jame

d. tahikardija, znojenje, hipertenzija

197. Kardiopulmonalna reanimacija kod dece započinje (zaokružiti jedan od ponuĎenih

odgovora):

a. spoljašnjom masažom srca;

b. veštačkim disanjem ( 5 pozajmljena udaha);

c. palpiranjem pulsa

198. Odnos kompresija grudnog koša nasuprot pozajmljenom udahu tokom

kardiopulmonalne reanimacije dece iznosi (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. 30 : 2;

b. 15 : 2;

c. 15 : 1

199. Pritisak na grudnu kost deteta tokom kardiopulmonalne reanimacija treba da bude toliki

da omogući ulegnuće sternuma (zaokružiti jedan od ponuĎenih odgovora):

a. za najmanje 6 cm ka kićmenom stubu;

b. za najmanje polovinu dubine grudnog koša deteta;

c. za najmanje jednu trećinu dubine grudnog koša deteta

200. Maksimalna energija defibrilacije kod tretmana šokabilnog srčanog zastoja kod dece je


a. 1 J/kg tt;

b; 4 J/kg tt;

c. 150 – 200 J

201. 9-mesečna beba, koju su doveli roditelji, ima umbilikalnu kilu. Fizikalno ispitivanje

potvrĎuje umbilikalni defekt od oko 1 cm u prečniku, sa malim ispupčenjem kada devojčica

zaplače. Sadrţaj hernije moţe lako da se reponira. Hernija nije bolna i devojčica je inače bez

simptoma. Koji od sledećih je najprikladniji sledeći korak u lečenju?

40 | S t r


a. Bez terapije, osim ako hernija perzistira nakon 2. godine

b. Ponavljane injekcije sklerozirajucih sredstava

c. Planiranje laparoskopske hirurške reparacije

d. Planiranje otvorene hirurške reparacije

e. Urgentna hirurška reparacija

202. 2-godišnju devojčicu roditelji su trčeći uneli u urgentnu jedinicu zbog akutnog napada

šištanja koji je nastao pre pola sata. Bili su na roĎendanskoj ţurci kod roĎaka gde je bila

poprilična guţva. Roditelji su uglavnom bili sa detetom, ali je ono na par minuta bilo sa

starijom decom a zatim se vratilo roditeljima. Odjednom, oni su primetili da nešto nije u redu

jer se dete borilo za vazduh i bilo je jako uplašeno i mirno. Pogledali su u usta deteta

sumnjajući da nije nešto progutalo, ali nisu mogli ništa da vide. Pacijentkinja anamnestički

nema nikakve specifičnosti bez prethodnih respiratornih problema. Dete nije alergično na

hranu i lekove. Pri fizikalnom pregledu, vidi se da je dete u teškom respiratornom distresu,

stalno pokušavajući da guta i sa izraţenim lučenjem pljuvačke. Prisutno je širenje nozdrva i

interkostalno uvlačenje. Prisutna je cijanoza. Normalna disajni šum je oslabljen obostrano.

Koja od sledećih je najverovatnija dijagnoza?


a. Pneumonija

b. Status astmatikus (napad astme)

c. Retrofaringealni abscess

d. Aspiracija stranog tela

e. Akutni bronhitis

203. 5-mesečni dečak doveden je u ambulantu zbog tumefakta u levom ingvinalnom predelu.

Dečak je miran. Pri ispitivanju, uočava se kesasta šupljina koja ne dopire do ulaza u

ingvinalni kanal. Svetlo lako prolazi kroz nju. Koja je najverovatnija dijagnoza?


A. Hematom

B. Hidrocela

C. Ingvinalna hernija

D. Testikularna torzija

E. Testikularni tumor

41 | S t r

204. 12-godišnja devojčica je dovedena kod lekara zbog opšteg zdravstvenog pregleda.

Generalno, ona je dobro i nema značajne zdravstvene probleme osim čestog krvarenja iz

nosa. Krvarenje često počinje bez odreĎenog povoda iz jedne ili druge strane nosa. Drugi put,

krvarenje iznenada počinje prilikom vraćanja iz škole. Dok je stigla kući njema majica i

pantalone su umazane krvlju. Imunizacije devojčice su redovne. Nema alergiju na neke od

faktora sredine niti na lekove. Normalne je visine i teţine a vitalni znaci su u normalnim

granicama. Ispitivanje nosnih puteva ukazuje na vlaţnu, ruţičastu sluzokoţu, sa

hemoragičnim krustama na prednjem septumu nosa na desnoj strani. Koji od sledećih, je

najverovatniji razlog ponavljanog krvarenja iz nosa?


a. Hronični sinzitis

b. Hemofilija

c. Intermitentna trauma sluzokože nosa

d. Juvenilni nazofaringealni angiofibrom

e. Polipi sluzokože nosa

205. Pacijent ima iznenadni početak razdraţljivost i bola. Uvija se sa nogama privučenim na

abdomen. Tokom narednih nekoliko sati i dalje ima episode bola da počinje da plače, ali

izmeĎu njih ponaša se normalno. Njegova majka se plaši da je u pitanju nešto strašno i dovodi

ga u bolnicu. Njegova anamneza je uobičajena. Prošle nedelje imao je prehladu sa curenjem

iz nosa. Stolica je tada bila normalna. Pri pregledu on je miran a njegov abdomen

iznenaĎujuće mek i bezbolan. U urgentnoj ambulanti imao je stolicu sa malo krvi i mukusa.

Klasična prezentacija intususcepcije se najčešće javlja u kom uzrastu?


a. Do 4. meseca

b. Od 6-12 meseci

c. Od 3. do 5. godine

d. Rana adolescencija

e. Kasna adolescencija

206. 44-godišnja ţena rodila je dečaka teškog 3120g. Njena trudnoća bila je normalna osim

što je primetila slabije pokrete fetusa u odnosu na prethodne trudnoće. Odbila je

amniocentezu predloţenu od svog ginekologa. Fizikalno ispitivanje novoroĎenčeta ukazuje na

facijalne karakteristike mogućeg Down-ovog sindroma. NovoroĎenče je zatim povratilo

bilijarni sadrţaj. Rendgengrafija, koja prikazuje i bubrege, uretere i mokraćnu bešiku je

42 | S t r

uraĎena, pokazuje distendiran i gasom ispunjen ţeludac i proksimalni duodenum i odsustvo

gasa u distalnom delu gastrintestinalnog trakta. Koji je najverovatniji uzrok abdominalnih

znakova i simptoma?


a. Duodenalna atrezija

b. Hirschprung-ova bolest

c. Malrotacija

d. Mekonijalni ileus

e. Stenoza pilorusa

207. 5-nedeljna beba dovedena je u Kliniku zbog bučnog disanja u zadnje 4 nedelje koje se ne

popravlja. Ona je inače zdrava osim trenutne infekcije gornjih respiratornih puteva od pre 4

dana, koja je po roditeljima, pogoršala bučno disanje. Ispitivanje ukazuje na inspiratorni

stridor. Bučno disanje se smanjuje kad beba spava. Koji je najverovatniji uzrok?


a. Bronhoalveolarni karcinom

b. Opstrukcija stranim telom

c. Laringomalacija

d. Bakterijska pneumonija

e. Tuberkuloza

208. Lekar na staţu na odeljenju novorodjenčadi postaje zabrinut kada nakon 30 sati,

novoroĎenče nije imalo stolicu (mekonijum). RoĎeno je u terminu sa teţinom od 3850g.

Trudnoća je bila bez komplikacija. Beba izgleda dobro, bez respiratornog distresa. Primećuje

se blaga distenzija abdomena. Rektalno ispitivanje ukazuje na nešto jače stegnut rectum i

dovelo do izbacivanja zelenkaste stolice. Koji od sledećih testova će verovatno potvrditi

moguću dijagnozu?


a. Kultura stolice

b. Biopsija rektuma

c. Kontrast sa barijumom

d. Nivo alfa1-antitripsina

e. Serumski nivo TSH (tireostimulišućeg hormona)

43 | S t r

209. (504 strana Kaplan) 14-godišnji dečak doveden je u urgentnu jedinicu sa jakim bolom u

desnom testis koji je iznenada počeo. U anamnezi nema trauma niti nedavno preleţane

zauške. Afebrilan je a analiza urina ne pokazuje piuriju. Testis je otečen, izuzetno bolan,

visoko u skrotumu i poloţen horizontalno. Vrpca iznad testisa nije bolna. Koji je sledeći

korak u lečenju?


a. Hladna pakovanja, analgetici i pažljivo praćenje

b. Ultrazvuk testisa

c. Antibiotici IV

d. Biopsija testisa

e. Hitna operacija

210. 33-godišnja ţena ispitivana je zbog sumnje na postojanje Cushing-ovog sindroma. Ima

povišene vrednosti kortizola, koji se ne suprimira visokim dozama dexametazona. ACTH nivo

je preko 200pg/ml. Rendgengrafija grudnog koša pokazuje centralnu, 3cm veliku masu u

hilusu desnog plućnog krila. Bronhoskopija i biopsija potvrĎuju dijagnozu mikrocelularnog

carcinoma pluća. Koji je najbolji način lečenja?


a. Bilateralna adrenalektomija

b. Opšta nega samo

c. Pneumonektomija

d. Radijaciona i hemoterapija usmerena na karcinom pluća

e. Transsfenoidalna hipofizektomija i plućna lobektomija

211. 14-godišnjeg dečaka udarila su kola dok je prelazio ulicu i odmah je doveden u urgentnu

jedinicu. Na prijemu, dečak je svestan i ţali se na oteţano disanje i bol u grudima. Fizikalni

pregled ukazuje na područje ekhimoze na desnoj strain grudnog koša i subkutani emfizem.

Disajni šum je odsutan na desnoj polovini grudnog koša. Traheja je pomerena u levo, a desni

hemitoraks je timpaničan na perkusiju. Koji od sledećih je najprikladniji početni korak?


a. EKG

b. CT scan grudnog koša

c. Rendgengrafija grudnog koša

d. Torakodrenaža

e. Perikardicenteza

44 | S t r

212. 71-godišnji muškarac koji u anamnezi ima pušenje 2 pakle cigareta dnevno 40 godina

unazad javlja se lekaru zbog jako oteţanog podizanja desnog očnog kapka. Pacijent je poznat

lekaru jer ga 10 godina unazad leči od hronične obstruktivne bolesti pluća. Fizikalni pregled

otkriva ptozu desnog očnog kapka sa suţenom zenicom. Ostatak oftalmološkog ispitivanja je

normalan. Funkcija kranijalnih nerava je inače normalna. Rendgengrafija grudnog koša

najverovatnije će pokazati…


a. Normalna nalaz

b. Masu iregularnog oblika u vrhu desnog pluća

c. Kalcifikovani granulom u srednjem plućnom krilu levo

d. Pluralnu efuziju levo

e. Lobarnu pneumoniju gornjeg reĎnja pluća desno

213. (501 strana Kaplan) 24-godišnja ţena dovedena je u urgentnu jedinicu nakon zadobijene

ubodne rane noţem od strane momka. Lekar je utvrdio ubodnu ranu oko 1,5cm dugu,

lateralno od sternuma. Krvni pritisak je 70/45, distendirane vene na vratu i oslabljene srčane

tonove. Koji je sledeći najprikladniji korak u lečenju?


a. Konsultacija kardiohirurga

b. Ehokardigram

c. Rendgengrafija grudnog koša

d. Torakodrenaža

e. Perikardiocenteza

214. 52-godišnja, gojazna ţena, primljena je u bolnicu zbog elektivne by-pass operacije ţeluca

zbog redukcije teţine. Prvog postoperativnog dana, pacijentkinja akutno razvija tahipneju,

tahikardiju. Ţali se na pleuritični bol u plućima sa leve strane. Koje je dijagnostičko

ispitivanje najadekvatnije?


a. Rendgengrafija pluća

b. CT scan

c. EKG

d. Magnetna rezonanca

e. Ventilaciono-perfuzioni scan pluća

45 | S t r

215. (498 strana Kaplan) 54-godišnja ţena dovedena je u urgentnu jedinicu nakon

automobilske nesreće. Na prijemu, disanje je normalno. Ima multiple modrice na grudnom

košu i na više mesta bolnu osetljivost iznad rebara na paplpaciju. Rendgengrafija grudnog

koša pokazuje višestruki prelom rebara obostrano, ali je plučni parenhim normalan i oba

plućna krila ekspandirana. Dva dana kasnije, ona je u respiratornom distresu, a pluća su joj

„izbeljena“ na ponovljenoj rendgengrafiji. Najverovatnije se radi o ...


a. Torakalnom kapku

b. Kontuziji miokarda

c. Kontuziji pluća

d. Tenzionom pneumotoraksu

e. Traumatskoj rupturi aorte

216. (497strana Kaplan)22-godišnji muškarac zadobio je ubodnu ranu 5cm dugim noţem u

desnu stranu grudnog koša. Na prijemu u urgentnoj jedinici, svestan je i orjentisan, govori

normalnim glasom ali se ţali na nedostatak vazduha pri disanju. Desni hemitoraks je

hiperrezonantan na perkusiju i nema disajnog šuma; ostali nalaz pri inicijalnom pregledu je

normalan. Krvni pritisak je 110/75mmHg, puls 86/min, i venski pritisak 3cm H2O. Pulsna

oksimetrija pokazuje saturaciju od 85%. Koji je najprikladniji sledeći korak u lečenju?


a. Infuzija 2l Ringer laktata

b. ObezbeĎivaanje vazdušnog puta orotrahealnom intubacijom

c. Neodložno plasiranje igle u desni pleuralni prostor

d. Rendgengrafija pluća i torakodrenaža

e. Evakuacija sadržaja perikardijalne kese pod kontrolom ultrazvuka

217. Prethodno zdrav, intoksiciran, 19. godišnji muskarac vozi kola bez vezanog pojasa.

Udara kolima u zadnji deo parkiranog kamiona. Tom prilikom udara abdomenom u volan i

dolazi do rupture slezine. Koji, od sledećih, je najvaţniji problem udruţen sa ovom vrstom

povrede?


a. Bakterijemija

b. Elektrolitne abnormalnosti

c. Spoljašnji gubitak krvi

46 | S t r

d. Unutrašnji gubitak krvi

e. Peritonitis

218. 27-godišnja ţena ima 14 x 12 x 9 cm veliki tumefakt u levoj dojci. Prisutan je unazad 7

godina i sporo se povećavao do sadašnje veličine. Tumefakt je tvrd, bezbolan, gumast i

potpuno pokretan i nije fiksiran za iznad leţeću koţu niti za zid grudnog koša. Nema

palpabilnih limfnih nodusa u aksili niti ulceracija koţe. Koja je najverovatnija dijagnoza?


a. Karcinom dojke

b. Hronicni cistični mastitis

c. Cystosarcoma phyllodes

d. Intraduktalni papilom

e. Displazija dojke

219. 32-godišnja ţena u 2-om mesecu trudnoće ima 5cm veliki tumefakt u gornjem spoljnjem

kvadrantu leve dojke. Mamogram nije pokazao druge promene a biopsija je potvrdila da se

radi o infiltrativnom duktalnom karcinomu. Koji bi od sledećih koraka bio najbolji način

lečenja?


a. Hemoterapija sada, odlažući hirurško lečenje posle poroĎaja

b. Zračenje sada, odlažuci hirurško lečenje posle poroĎaja

c. “Lumpectomy” i disekcija aksile, a nakon 6 nedelja radioterapija

d. Modifikovana radikalna mastektomija sada, odlazuci sistemsku terapiju za kasnije

e. Momentalni terapijski abortus i palijativno hirurško lečenje dojke

220. 37-godišnjoj ţeni uraĎena je “lump”-ektomija i aksilarna disekcija zbog 3cm velikog

infiltričućeg duktalnog karcinoma, dijagnostikovanog biopsijom, koji se nalazi u gornjem

spoljnjem kvadrantu leve dojke. Patohistološki nalaz je stigao trećeg dana nakon operacije. U

njemu se navodi da su sve ivice oko tumora čiste, i da je 4 od 17 limfnih nodusa pozitivno

(prisutne metastaze). Tumor je estrogen i progesteron negativan. Šta treba da uključi dalja

terapija?


a. Antiestrogen lek (tamoxifen)

b. Modifikovanu radikalnu mastektomiju

c. Zracenje preostalog tkiva leve dojke

47 | S t r

d. Zracenje preostalog tkiva leve dojke i sistemsku hemoterapiju

e. Zračenje obe dojke i tamoxifen

221. 45-godišnji muskarac sa alkoholnom cirozom krvari iz duodenalne ulceracije. Primio je 6

jedinica krvi tokom zadnjih 8 sati a mere konzervativnog lecenja da se zaustavi krvarenje,

uključujuci irigaciju hladnim slanim rastvorom, IV vazopresin i endoskopsku upotrebu

lasera, bile su bezuspešne. Razmatra se mogućnost hirurške intervencije. Laboratorjska

ispitivanja uraĎena pri prijemu, kada je primio samo jednu jedinicu krvi, pokazuju vrednost

bilirubina od 4,5mg/dL, protrombinsko vreme od 22 sec i serumski albumin od 1,8g/dL. Bio je

svestan u trenutku prijema, ali je kasnije razvio encefalopatiju i sada je u komi. Njegov

operativni rizik je:


a. Prihvatljiv trenutno

b. Podložan poboljšanju, ukoliko primi vitamin K

c. Podložan poboljšanju, ukoliko mu se da albumin

d. Neprihvatljiv, osim ukoliko se njegov bilirubin normalizuje dijalizom

e. Neprihvatljiv bez obzira na napore da se njegovo stanje poboljša

222. 72-godišnji muškarac planiran je za elektivnu resekciju sigmoidnog kolona zbog

divertikuloze. Boluje od srca (anamnestički) a imao je infarkt miokarda pre 2 godine.

Trenutno nema anginozne bolove, ali vodi “sedeći” nacin zivota budući da “ostaje bez daha”

na napor. Tokom fizikalnog pregleda primećeno je da ima distendirane jugularne vene.

Njegov hemoglobin je 12g/dL. Ukoliko je operacija zaista neophodna, šta od sledećeg mora

biti najpre uraĎeno pre operacije?


a. Sagledati pacijenta kao kandidata za koronarnu revaskularizaciju

b. Podvrći pacijenta intenzivnoj respiratornoj terapiji

c. Indikovati transfuziju da bi se pacijentov hemoglobin povećao na 14g/dl

d. Lečiti kongestivno oboljenje srca

e. Ukoliko je moguće, sačekati 6 meseci pre podvrgavanja hirurškom zahvatu

223. 23-godišnja ţena traţi pomoc zbog jakog bola pri defekaciji i trakasto krvlju prebojene

stolice po povrsini, nekoliko nedelja unazad. Zbog bola izbegava defekaciju a kada je konačno

ima stolica je tvrda i još više bolna. Nema temperaturu ni leukocitozu. Fizikalno ispitivanje

moralo je biti uraĎeno u spinalnoj anesteziji, jer se pacijentkinja toliko plaši bola da je u

48 | S t r

početku odbila čak i inspekciju analnog predela. Ispitivanje je potvrdilo suspektnu dijagnozu

i pacijentu su propisani omeksivači stolice i lokalni anestetik (u vidu kreme), ali bez uspeha.

Ona je voljna da se podvrgne agresivnijem lečenju. Koji je sledeći korak u lečenju

najprikladniji?


a. Ekscizija lezije

b. Fistulotomija

c. Incizija i drenaža

d. Lateralna unutrašnja sfinkterotomija

e. Ligatura gumenom trakom

224. Eksplorativna laparotomija zbog multiplih intraabdominalnih povreda trajala je 3,5

sata. Pacijent je primio višestruke transfuzije krvi i nekoliko litara Ringer-laktata. Kada su

hirurzi trebali da zatvore abdomen shvatili su da ivice rane ne mogu biti suturirane bez velike

tenzije. I trbusni zid i abdominalni sadrţaj izgledaju otečeni. Šta je najbolje uraditi u ovakvoj

situaciji?


a. Približiti samo kožu

b. Zatvoriti abdomen jakim retencionim suturama

c. Dati diuretike i zatvoriti abdomen uobičajeno

d. Ostaviti abdomen i njegov sadržaj otvoreno

e. Obezbediti privremeno pokrivanje abdominalnog sadržaja absorptivnim mesh-om

225. 61-godišnji muškarac dolazi zbog jakog abdominalnog bola i povraćanja u poslednja 3

dana. Prilikom fizikalnog ispitivanja, abdomen je umereno distendiran i ima hipersonorne

zvuke i pojacanu peristaltiku i 5cm veliki bolni tumefakt u ingvinumu. Direktnim

ispitivanjem pacijent je potvrdio da tumefakt ima nekoliko godina unazad ali i da je uvek

mogao da ga “vrati unutra” kada legne. Poslednja tri dana to nije mogao da uradi. Ima

temperaturu 38,9 C a broj leukocita je 12500/mm³. Koji je sledeći korak?


a. Ultrazvuk tumefakta

b. Nazogastrična sukcija i tečnosti IV tokom nekoliko dana

c. Manuelna repozicija hernije uz odredjen period praćenja nakon toga

d. Postavljenaje dugog rektalnog tubusa putem sigmoidoskopije

e. Hitna hirurška intervencija

49 | S t r

226. 59-godišnji muškarac je doveden na ispitivanje zbog nesvestice na poslu, gde radi sa

teškim mašinama. Bled je i iznuren, ali je ostalo fizikalno ispitivanje značajno samo zbog

vidljive krvi (4+) u stolici. Labaratorijkso ispitivanje pokazuje hemoglobin od 5g/dL sa

mikrocitozom kao i smanjene nivoe serumskog gvoţĎa i povećan kapacitet za vezivanje

gvoţĎa (iron binding capacity). Koja će od sledećih dijagnostičkih procedura najverovatnije

ustanoviti dijagnozu?


a. Gornja gastrointestinalna serija (ispitivanje sa gutanjem barijuma)

b. Kolonoskopija

c. Fleksibilna sigmoidoskopija do 45cm

d. Gornja gastrointestinalna endoskopija

e. Visceralni angiogram

227. 42-godišnja ţena udarila je drškom od metle u svoju levu dojku dok je sreĎivala kuću.

Tom prilikom je primetila tumefakt u levoj dojci a nedelju dana kasnije tumefakt je i dalje

bio prisutan. Tada je zatraţila savet lekara. Fizikalno ispitivanje otkriva 3cm veliki, tvrd

tumefakt u dubini leve dojke i superficijalne ekhimoze iznad tog područja. Koji je sledeći

korak?


a. Uraditi ponovo procenu za 2 meseca, bez specifične terapije

b. Tople obloge, analgetici i hirurška evakuacija hematoma

c. Mammogram i ništa osim toga, ukoliko se ne identifikuje karcinom

d. Mammogram i biopsija tumefakta

e. Mastektomija

228. 57-godišnji muškarac, alkoholičar lečen je zbog akutnog hemoragičnog pankreatitisa.

Bio je u jedinici intenzivne nege nedelju dana, gde mu je uradjena torakodrenaţa zbog

pleuralnog izliva i bio je na respiratoru nekoliko dana. Kada mu se stanje popravilo prebačen

je na odeljenje. Tri dana nakon napuštanja intenzivne nege, a oko 2 nedelje nakon početka

bolesti, ima povišenu temperaturu i leukocitozu. Koje od sledećih stanja je najverovatniji

razlog razvoju sadašnjih nalaza?


a. Hronični pankreatitis

b. Absces pankreasa

50 | S t r

c. Pseudocista pankreasa

d. Pelvični abscess

e. Subfrenični abscess

229. 40-godišnja, gojazna ţena, majka četvoro dece, navodi anamnestički ponavljane epizode

bola u gornjem desnom kvadrantu abdomena. Bol se javlja na uzimanje masne hrane a

prestaje nakon davanja antiholinergičkih lekova. Bol je u vidu kolika, širi se u desnu plećku i

leĎa i praćen je mučninom i povremenim povraćanjem. Pacijentkinja nema bolove trenutno.

Afebrilna je a fizikalno ispitivanje u granicama normale. Koji biste sledeći korak preduzeli?


a. UZ pregled bilijarnog trakta i zučne kese

b. Gornja gastrointestinalna serija sa barijumom

c. Antibiotici, tečnosti IV, ništa na usta

d. ERCP (endoskopski retrogradni holangiopankreatogram)

e. Explorativna hirurška intervencija

230. 43-godišnji muškarac dobija vrlo jak bol u stomaku oko 20h uveče. Na prijemu u

urgentnoj jedinici 30 minuta kasnije, ima rigidan abdomen, leţi bez pokreta na krevetu, bez

čujne peristaltike, i očigledno sa velikim bolom, koji on opisuje kao stalan a zahvata ceo

abdomen. Postoji vrlo jaka bolnost na duboku palpaciju u sva četiri kvadranta i vrlo jak

rigiditet mišića. Naglo podizanje ruke nakon palpacije uzrokuje jaka bolnost takodje

(“rebound” pozitivan). Nativna rendgengrafija abdomena pokazuje slobodan gas ispod

dijafragme. Koji je najverovatniji razlog njegovog teškog stanja?


a. Akutni abdomen, čija priroda tek treba da se odredi

b. Akutni inflamatorni proces koji zahvata intraabdominalne organe

c. Akutna opstrukcija intraabdominalnih organa

d. Ishemični proces koji zahvata intraabdominalne organe

e. Perforacija gastrointestinalnog trakta

231. 62-godišnja ţena javlja se lekaru zbog bolova u donjem levom kvadrantu abdomena koji

traje već 3 dana. Imala je slične bolove 3 puta u zadnjih 6 meseci. Pregled pokazuje bolnost

pri palpaciji u donjem levom kvadrantu abdomena. Njen hemoglobin je 13,6g/l a broj

leukocita 15400/mm³ sa 82% neutrofila i 18% limfocita. Pacijentkinja najverovatnije boluje

od:

51 | S t r


a. Akutnog holecistitisa

b. Akutnog divertikulitisa

c. Akutnog pijelonefritisa

d. Apendicitisa

e. Spontanog bakterijskog peritonitisa

232. 46-godišnji muškarac javlja se lekaru zbog intermitentnog bola u donjem delu

abdomena tokom poslednja 3 meseca. Nema porodične istorije karcinoma. Ostali fizikalni

nalaz je u granicama normale. Njegov hematokrit je 38%. Test stolice na okultno krvarenje je

pozitivan. Kontrastno ispitivanje kolona pokazuje 1,5cm veliki polip u descedentnom kolonu.

Gornja gastrointestinalna serija ne pokazuje abnormalnosti. Koji je sledeći korak?


a. Ponovno ispitivanje za godinu dana

b. Ponoviti test na okultno krvarenje u stolici nakon 3 dana sa dijetom bez mesa

c. Merenje nivoa serumskog karcinoembrionalnog antigena (CEA)

d. Kolonoskopija sa polipektomijom

e. Totalna kolektomija

Za svakog pacijenta sa disfagijom, izaberi najverovatniju dijagnozu.

233. Tokom poslednja 4 meseca, 50-godišnji muškarac ima progredirajuće oteţano gutanje

čvrste i tečne hrane. TakoĎe ima regurgitaciju nesvarene čvrste hrane i tečnosti. Fizikalno

ispitivanje je u granicama normale. Kontrastne studije sa barijumom pokazuju dilataciju

distalnog dela ezofagusa sa gubitkom peristaltike u distalne 2 trećine.

234. Poslednjih mesec dana, 62-godišnji muškarac ima teškoće i bol pri gutanju; izgubio je 4,5

kg tokom tog perioda. Puši 2 pakle cigareta dnevno unazad 40 godina. Fizikalno ispitivanje ne

pokazuje abnormalnosti. Kontrast sa barijumom pokazuje suţenje lumena distalnog

ezofagusa sa delimičnom opstrukcijom.

235. 68-godišnja ţena ima oteţano gutanje čvrste i tečne hrane tokom poslednjih 7 meseci koje

progredira. Primetila je da njeni prsti menjaju boju prilikom izlaganja hladnoći. Fizikalno

ispitivanje pokazuje zategnutost koţe na rukama. Kontrast sa barijumom pokazuje u celini

dilatiran ezofagus sa gubitkom peristaltike.

52 | S t r


a. Ahalazija

b. Karcinom ezofagusa

c. Ezofagealni refluks

d. Paraezofagealna hernija

e. Peptična striktura ezofagusa

f. Sistemska skleroza (skleroderma)

g. Paraezofagealni (Zenker-ov) divertikulum

236. 56-godišnji muškarac ima povremene krvave stolice tokom poslednjih nekoliko nedelja.

Kaţe da je krv svetlo crvena i da se nalazi na površini stolice. Krv zaostaje i na toilet papiru

nakon brisanja. Na dalje ispitivanje kaţe da je imao zatvore unazad 2 meseca i da se izgled

stolice menjao. Sada je stolica oblika olovke, oko 2-2,5cm široka i da je to uobičajeno za njega.

Nema bolove. Koja od sledećih je najverovatnija dijagnoza?


a. Analna fisura

b. Karcinom cekuma

c. Karcinom rektuma

d. Spoljašnji hemoroidi

e. Unutrašnji hemoroidi

237. 79-godišnji muškarac sa atrijalnom fibrilacijom razvija akutni abdomen. 2 dana nakon

pojave abdominalnog bola, ima miran abdomen, sa difuznom bolnošću i blagim

„reboundom“. Postoje tragovi krvi pri rektalnom ispitivanju. TakoĎe ima acidozu i deluje

prilično bolesno. Nativna rendgengrafija abdomena pokazuje distendirane vijuge tankog

creva i desnog (ascendentnog) kolona, do sredine transverznog kolona. Koja od sledećih je

najverovatnija dijagnoza?


a. Akutni pankreatitis

b. Mezenterijalna ishemija

c. Volvulus creva

d. Perforacija šupljeg otgana

e. Primarni peritonitis

53 | S t r

238. 62-godišnja ţena ima 4cm veliki, tvrdi tumefakt ispod bradavice i areole prilično male

leve dojke. Tumefakt zahvata veći deo dojke, ali je dojka slobodno pokretna u odnosu na zid

grudnog koša. Nema uvlačenja koţe niti ulceracije koţe iznad tumefakta a palpacija aksile

ukazuje na normalan nalaz (nema uvećanih limfnih nodusa). Biopsija tumefakta potvrĎuje

dijagnozu infiltrativnog duktalnog carcinoma a mammogram nije pokazao druge lezije.

Rendgengrafija grudnog koša i testovi jetrine funkcije su normalni. Nema znakova za

metastaze u mozgu i kostima. Šta biste preporučili ovoj pacijentkinji?


a. “Lumpectomy”(tumorektomija) samo

b. “Lumpectomy” (tumorektomija) sa aksilarnom disekcijom i postoperativnim zračenjem

c. Totalnu mastektomiju samo

d. Modifikovanu radikalnu mastektomiu (uključujući i disekciju aksile)

e. Radikalnu mastektomiju (uključujući disekciju aksile)

239. 50-godišnji muškarac javlja se lekaru zbog povremenih perioda ubrzanog rada srca,

praćeno znojejem, crvenilom lica i osećajem da će umreti. Fizikalno ispitivanje je u

granicama normale, bez postojanja aritmije tokom pregleda. Njegovu ţenu, koja je

medicinska sestra, lekar je zamolio da izmeri vitalne parametre tokom sledeće epizode. Ona je

to uradila i zabeleţila krvni pritisak od 195/140mmHg, i puls od 160/min tokom napada.

Odmah ga je dovela u urgentnu jedinicu, ali je napad do tada prestao. Merenje kog

metabolita u mokraći će biti od najvećeg dijagnostičkog značaja?


a. Dehydroepiandrosterona

b. HCG-a (human chorionic gonadotropin)

c. 17-ketostorida

d. Vanilyl-mandelične kiseline

e. Zink protoporfirin-a

240. 20-godišnja ţena dolazi kod lekara zbog bola u donjem levom kvadrantu abdomena koji

je prisutan 2 meseca unazad. Kaţe da se bol prvi put javio pre 2 meseca ali joj se čini da

postaje sve jači. Nije primetila promene stolice niti mokraće. Nema povišenu temperature,

nema mučninu, povraćanje niti dijareju. Bol je intermitentnog tipa, i ponekad ga oseća kao

tup pritisak. Pelvični pregled ukazuje na prisustvo adneksalnog tumefakta levo koji je blago

bolan. Urinarni HCG je negativan. Ultrazvuk karlice pokazuje 7cm veliki adneksalni

54 | S t r

tumefakt sa karakteristikama koje ukazuju na benigni cistični teratom. Koji je najprikladniji

sledeći korak u lečenju?


a. Ponoviti ispitivanje karlice za godinu dana

b. Ponoviti ultrazvuk karlice za 6 meseci

c. Propisati oralne contraceptive

d. Uraditi histerektomiju

e. Uraditi laparotomiju

241. 31-godišnji muškarac ţali se na oteţano gutanje hrane u poslednjih 9 meseci. Ovo je

dovelo do gubitka teţine i budi se usred noći zbog kašlja. Ima teškoće pri gutanju i tečne i

čvrste hrane. Ezofagogram pokazuje proširen ezofagus sa lako suţenim distalnim delom. Koji

od sledećih manomeetrijskih nalaza će se najverovatnije naći kod ovog pacijenta?


Peristaltika u telu ezofagusa / Tonus donjeg ezofagealnog sfinktera

a. Smanjena/Normalan

b. Smanjena/Povećan

c. Povećana/Smanjen

d. Smanjena/Smanjen

e. Povećana/Poevećan

242. 57-godišnja ţena dolazi u urgentnu jedinicu zbog bola u stomaku. Kaţe da je bol oštar,

stalan, ne širi se i ne menja sa promenom poloţaja i ne popravlja na uzimanje acetaminofena

(analgetik nesteroidni). TakoĎe se ţali na lako povišenu temperaturu i drhtavicu ali nije

povraćala. Imala je 2 puta slične epizode ranije koje su zahtevale hospitalizaciju i intravenske

antibiotike. Njena temperatura je 38,5C, krvni pritisak 120/80 mmHg i puls 104/min.

Fizikalni pregled ukazuje na koţu orošenu znojem, nedistendirani abdomen sa oslabljenom

peristaltikom. Postoji bolna osetljivost sa „rebound“ fenomenom i branjenjem u donjem

levom kvadrantu abdomena. Pelvično ispitivanje otkriva nelagodnost u donjem levom

kvadrantu, a cerviks ne moţe da se palpira. Broj leukocita je povećan. Koja je najverovatnija

dijagnoza?


a. Akutni apendicitis

b. Akutni divertikulitis

c. Akutni pankreatitis

55 | S t r

d. Inflamatorno zapaljenje karlice

e. Bubrežna kolika

243. 71-godišnji muškarac doveden je u kliniku u pratnji svoje ţene zbog multiplih

neuroloških deficita, uključujući gubitak osetljivosti u desnoj šaci, slabost leve potkolenice i

ispada u vidnom polju. Pušio je 2 pakle cigareta dnevno 40 godina unazad i priznaje da je

alkoholičar. Anamneza je značajna zbog astme i emfizema. Ispitivanje očnog dna je u

granicama normale. Temperatura 37ºC, krvni pritisak 140/90 mmHg, puls 86/minut i 24

respiracija/minut. MRI (magnetna rezonanca) glave pokazala je 5 različitih intracerebralnih

lezija, čiji je dijametar od 1 do 3 cm, lociranih na spoju sive i bele mase u obe hemisphere.

Lezije su jasno demarkirane. Koja od sledećih je najverovatnija dijagnoza?


a. Absces

b. Arteriovenske malformacije

c. Embolijski infarkti

d. Metastaze

e. Multifokalni glioblastoma multiforme

244. 69-godišnji lekar u penziji doveden je u urgentnu jedinicu zbog nastanka jakog bola u

središnjem delu stomaka. . Probudio se u 4.00h ujutru sa jakim bolom, koji je postepeno

postao “nepodnošljiv”. Ima anmanezu reumatske groznice, akutnog holecistitisa (zbog koje je

uradjena holecistektomija) i gastrične ulceracije. Prilikom fizikalnog ispitivanja ţali se na bol

koji se pojačava pri svakom pokretu. Temperatura je 38,7ºC, krvni pritisak 160/90 mmHg,

puls 104/min. Anikteričan je a sluzokoţe su mu suve. Abdominalni pregled ukazuje na

smanjenje crevne peristaltike i difuznu bolnost kao i zatezanje i branjenje pri površnoj

palpaciji. Rektalno ispitivanje je negativno na okultno krvarenje. Nativna rendgengrafija

abdomena u stojećem stavu ukazuje na prisustvo slobodnog vazduha ispod leve

hemidijafragme. Koji je sledeći korak?


a. CT abdomena

b. Visoke doze omeprazola

c. Antagonisti histaminskih H-2 receptora

d. Praćenje nakon postavljanja nazogastrične sukcije

e. Hitna laparotomija

56 | S t r

245. 57- godišnji alkoholičar lečen je zbog akutnog hemoragičnog pankreatitisa. Bio je u

jedinici intenzivne nege nedelju dana, gde je uraĎena torakodrenaţa pleuralnog izliva i bio je

na respiratoru nekoliko dana. Kada se dovoljno oporavio prebačen je na odeljenje. Tri dana

nakon napuštanja intenzivne nege a 2 nedelje od početka bolesti, dobija temperature sa

leukocitozom. Šta je najverovatniji razlog sadašnjim nalazima?


a. Hronični pankreatitis

b. Absces pankreasa

c. Pseudocista pankreasa

d. Pelvični abscess

e. Subfrenični abscess

246. 72-godišnja ţena dolazi u urgentnu hiruršku jedinicu zbog jakog bola u levom donjem

kvadrantu u zadnjih 24 sata. Anamnestički ima dugu istoriju konstipacije i česte čupajuće

bolove u donjem levom kvadrantu nakon jela. Tokom zadnjih 24 sata ima narastajuću

nelagodnost u levom donjem kvadrantu abdomena i imala je temperaturu do 39,4 C. Pri

ispitivanju postoji bolnost na palpaciju i zatezanje u levom donjem kvadrantu. CT scan

otkriva absces koji zahvata i nastavlja se na sigmoidni kolon.. Koji je najčešći razlog

pacijentovog stanja?


a. Krvarenje na mestu abscesa

b. Mikro- ili makroperforacija divertikuluma

c. Inflamacija mukoze

d. Ishemija mukoze

e. Pankreatitis

247. 38-godišnja ţena, gravida 4, para 4, dolazi kod lekara 8 dana nakon poroĎaja carskim

rezom ţaleći se na crvenilo i bol u levom delu operativne rane. Carski rez je uraĎen zbog

neubedljivog i otţanog praćenja srčanog rada. Osećala se dobro do četvrtog postoperativnog

dana kada se javila bolnost crvenilo oko incizije. Njena temperature je 37C, krvni pritisak je

118/78mmHg, puls 88/min i respiracije 12/min. Postoji jak eritem i induracija oko operativne

incizije. Na levom kraju incizione rane postoji fluktuirajuća masa. Koji od sledećih je

najprikladniji korak u lečenju?


a. Konzervativno praćenje

b. Samo oralni antibiotici

57 | S t r

c. Samo intravenski antiobiotici

d. Incizija i drenaža

e. Laparotomija

248. 69-godišnji muškarac koji puši i pije i ima pokvarene zube, ima tvrdu, fiksiranu, 4cm

veliku promenu na levoj strain vrata. Tumefakt je neposredno medijalno i ispred

sternokleidomastoidnog mišića, u nivou gornje ivice tiroidne hrskavice. Primetio ga je pre

najmanje 6 meseci i postepeno raste. Koji je sledeći korak u postavljanju dijagnoze?


a. Radioaktivni scan štitne žlezde

b. Citološki pregled sputuma I CT scan pluća

c. Endoskopski pregled gastrointestinalnog i respiratornog trakta i biopsija mukoze

d. Incisiona biopsija tumefakta

e. Eksciziona biopsija tumefakta

249. 9-godišnju devojčicu dovodi majka na kliniku zbog tumefakta na vratu. Majka kaţe da

primetila mali otok na vratu još dok je bila odojče ali da je promena porasla u poslednjih

nekoliko meseci. TakoĎe kaţe da se promena poveća tokom respiratornih infekcija. Negira

bilo kakvu drenaţu iz promene. Devojčica ima normalnu poroĎajnu istoriju i inače je zdrava.

Fizikalno ispitivanje ukazuje na afebrilno dete sa stabilnim vitalnim parametrima koje nije u

akutnom distesu. Nema oteţanog disanja. Pregled vrata otkriva 2-3 cm veliki tumefakt u

srednjoj liniji vrata u nivou tiroidne hrskavice.Tumefakt je pokretan, bezbolan, dobro

ograničen I pomalo fluktuantan. Ostatak pregleda glave I vrata je u normalnim granicama.

Koja je najverovatnija dijagnoza?


a. Cistični higrom

b. Dermoidna cista

c. Limfadenitis

d. Cista timusa

e. Tireoglosalna duktalna cista

250. Tokom screening kolonoskopije, kod 70-godišnjeg muškarca otkriven je karcinom

rektuma. Kao deo preoperativne pripreme, uraĎen je CT abdomena u cilju utvrĎivanja

postojanja metastaza. Iako lezija konzistentna sa metsatskim nije otkrivena radiolog opisuje

da je ţučna kesa sa značajnim intramuralnim kalcifikacijama. Kalcifikovani zidovi izgledaju

58 | S t r

zadebljani, mada nema periholecistitične tečnosti. Čovek kaţe da nema nikakve tegobe I da se

oseća zdravo. Vitalni znaci i klinički pregled, uključujući detaljan pregled abdomena, su u

normalnim granicama. Kao dopuna hirurškog lečenja karcinoma kolona, koje od sledećih je

prikladno lećenje za pacijentovu kalcifikovanu ţučnu kesu?


a. Laparoskopska biopsija zida žučne kese

b. Konzervativno lečenje ursodezoksiholnom kiselinom

c. Profilaktična holecistektomija

d. Uveravanje da je nalaz bez posebnog značaja

e. Ponoviti CT scan za 6 meseci i godinu dana

251. 56-godisnja zena dolazi kod lekara radi uobicajene kontrole svog zdravstvenog stanja. U

anamnezi ima holecistektomiju u 38. godini. Pusi, ne upraznjava vezbe redovno, I ima

poteskoce sa smanjenjem telesne tezine. She has been menopausal since age 51 and has had

one child at age 28. U menopauzi je od 51. godine i ima dete od 28 godina. Od lekova uzima:

gemfibrozil za hiperholesterolemiju, aspirin i beta-blokator za hipertenziju. Ispitivanje dojke

ukazuje na normalno tkivo dojke bez palpabilnih cvorica i limfnih nodusa. Zabrinuta je zbog

karcinoma dojke jer je kod tetke nedavno otkriven uznapredovali karcinom dojke, i zeli da

uzme lek o kome je saznala preko Interneta a za koji se tvrdi da sprecava nastanak

karcinoma dojke. Koji je najprikladniji sledeci korak?


a. UZ pregled dojke

b. Biopsija dojke

c. Terapija Tamoxifen-om

d. Godisnja mamografija

e. Godisnji pregled dojki od strane same pacijentkinje

252. 65-godišnji muškarac ima gojaznost trupa i “buffalo hump”. Ne uzima nikakve lekove.

Rani jutarnji kortizol je 35 mcg/dl (normalne vrednosti su 5-25 mcg/dl). Kasni večernji

kortizol je 20 mcg/dl (normalno < 10 mcg/dl). Produkcija kortizola se ne suprimira ni malim

ni velikim dozama dexametazona. CT scan glave pokazuje normalnu sella turcica-u i

pituitarnu ţlezdu. Sumnja se na ektopični izvor ACTH. Maligni tumor kog od sledećih organ

je najverovatniji izvor ACTH?


a. Debelo crevo

59 | S t r

b. Pluća

c. Pancreas

d. Želudac

e. Testis

253. 60- godišnji muškarac sa alkoholnom cirozom dolazi u urgentnu jedinicu zbog difuznog

abdominalnog bola koji je juče nastao. Nema mučninu i nije povraćao. Nije imao ranije

ovakve tegobe, ali ima anamnezu ezofagealnih variksa. Od lekova uzima tiamin,

multivitamine i folate. Pri fizikalnom ispitivanje pacijent je febrilan i u blagom distresu.

Njegov stomak je distendiran sa čujnom tečnošću u stomaku. Postoji difuzna bolna osetljivost

na palpaciju abdomena. Paracenteza pokazuje bistru tečnost sa 1000 Le/microL, sa

predominacijom neutrofila (80%). Bojenje po Gramu ne otkriva bakterije. Koji je

najverovatniji uzrok abdominalnog bola?


a. Holecistitis

b. Absces jetre

c. Pankreatitis

d. Peptična ulceracija


254. 44-godišnja ţena ima 10-godišnju istoriju progresivne disfagije bez bola. Disfagija se

odnosi na sve vrste hrane, i čvrstu ni tečnu. Hrana zastane u području xiphoida a uzimanje

veće količine vode i uspravan poloţaj omogućavaju da hrana konačno, u bolusu, proĎe u

ţeludac. takoĎe opisuje epizode regurgitacije nesvarene hrane neprijatnog mirisa, bilo kada

se nagne napred ili tokom noći kada zaspi. kako je bolest progredirala izgubila je na teţini.

Kontrast sa barijumom pokazuje jako dilatiran proksimalni ezofagus sa suţenim, nalik

kljunu ptice, donjim sfinkterom ezofagusa. Koja je najverovatnija patofiziologija ovog

problema?


a. Nesposobnost relaksacije donjeg ezofagealnog sfinktera

b. Refluks kiselog želudačnog sadržaja u donji ezofagus

c. Zamena glatkih mišića fibriznim tkivom

d. Spazam donjeg ezofagealnog sfinktera

e. Slaba ili nepostojeća peristaltika gornjeg ezofagusa (497/1746)

60 | S t r

255. 40-godisnja, gojazna zena, majka petoro dece, ima anamnezu povremenih ponavljanih

epizoda bolova u gornjem desnom kvadrantu abdomena. Bol provocira unosenje masne hrane

i nestaje nakon uzimanja antiholinergickih lekova. Bol iradira u desnu lopaticu i ledja i

pracen je mucninom i povremenim povracanjem. Pacijentkinja je trenutno bez bolova ali

uplasena od ponovnog javljanja. Afebrilna je a fizikalno ispitivanje bez posebnog nalaza. Koji

je sledeci korak u lecenju?


a. Ultrazvuk bilijarnih puteva i zucne kese

b. Gornja gastrointestinalna serija sa barijumom

c. Antibiotici, IV tecnost i nista na usta

d. Endoskopski retrogradni holangiopankreatikogram (ERCP)

e. Eksplorativna laparotomija

256. 76-godisnji muskarac podvrgnut je abdominoperinealnoj resekciji zbog karcinoma

rektuma. Tokom operacije dolazi do neplaniranog velikog gubitka krvi, i pacijent je skoro sat

vremena naizmenicno hipo- i normotnezivan. Anesteziolog je primetio ST depresiju i

zaravnjenje T-talasa na EKG monitoru. Koja je najverovatnija dijagnoza i ocekivana

smrtnost?


a. Intraoperativna vazdusna embolija, 100%

b. Infarkt miokarda, 5-10%

c. Infarkt miokarda, 50-90%

d. Plucna embolija, 5-10%

e. Plucna embolija, 50-90%

257. 54-godisnji, gojazni muskarac ima anamnezu retrosternalnog ţarećeg bola i gorušice

koja se provocira prilikom savijanja unapred ili leţanja na ravnom krevetu noću.

Simptomatsko poboljšanje nastaje nakon uzimanja antacida i H2 blokatora, mada nikada

nije detaljno ispitivan niti formalno lečen. Problem je prisutan unazad nekoliko godina i

postaje sve izraţeniji. Koji je sledeći korak u lečenju?


a. Barijum kontrast gornjeg GIT-a

b. Kardijalni enzimi i EKG

c. Inhibitori protonske pumpe

d. Endoskpija i biopsija

61 | S t r

e. Laparoskopska Nissen fundoplikacija

258. (498 strana Kaplan) Pacijent sa multiplom traumom primio je 14 jedinica eritrocita i

nekoliko litara Ringer laktata tokom laparotomije zbog multiplih intraabdominalnih

povreda. Hirurzi su primetili difuzno krvarenje sa svih ranjavih površina kao i sa mesta gde

su postavljene IV linije. Telesna temperature je normalna. Koji je najprikladniji sledeći

korak?


a. Nastaviti sa hirurgijom i dati transfuzije krvi ako je potrebno

b. Uraditi koagulacioni profil da bi se dala specifična terapija

c. Empirijski dati sveže smrznutu plazmu i trombocite

d. Prekinuti operaciju i zatvoriti abdomen privremenim šavovima

e. Ostaviti abdomen otvoren i pokriti ga “meshom” dok se koagulacioni parametri ne koriguju

259. 72-godišnji muškarac ima tvrd, 4cm veliki tumefakt u levoj supraklavikularnoj regiji.

Tumefakt je pokretan i bezbolan, a javio se pre 3 meseca od kada je postepeno narastao do

sadašnje veličine. Anamnestički je još otkriveno da je izgubio oko 10 kg, i da ima nelagodnost

u epigastrijumu u poslednja 2 meseca. Fizikalni pregled osim vidljivog gubitka teţine ne

ukazuje na abnormalnost prilikom abdominalnog ispitivanja. Supraklavikularni tumefakt je

očigledan, bez drugih vidljivih ili palpabilnih masa u vratu, aksili ili preponi. Postoje tragovi

krvi u stolici, a hemoglobin je 10,5g/dl. Biopsija supraklavikularnog tumefakta najverovatnije

će ukazati na ...


a. Hroničnu upalu

b. Limfom

c. Metastaze karcinoma želuca

d. Metastaze planocelularnog karcinoma

e. Metastaze karcinoma štitne žlezde

260. 6 sati nakon laparoskopske bilateralne reparacije ingvinalne kile, 62-godišnji muškarac

ţali se na nelagodnost i osećaj punoće suprapubično. Ima nagon za mokrenjem ali ne moţe da

mokri. Postoji palpabilna suprapubična masa koja daje tup zvuk na perkusiju. Palpacija ove

mase pojačava simptome. Koji je sledeći korak?


a. Nativna rendgengrafija abdomena da se utvrdi priorda suprapubične mase

62 | S t r

b. Povećati administraciju tečnosti IV

c. Dati diuretike Henleove petlje

d. Kateterizacija mokraćne bešike, bez postavljanja stalnog katetera

e. Postavljanje stalnog Foleyovog katetera

261. 60-godišnji muškarac sa alkoholnom cirozom javlja se zbog jednodnevnog difuznog

abdominalnog bola. Negira nauzeju i povraćanje. Nikad nije imao tako nešto ranije ali ima

ezofagealne varikse. Od lekova uzima tiamin, multivitamine i folate. Fizikalno ispitivanje

pokazuje febrilnost i blagi distress. Abdomen je distendiran sa jasnim prisustvom tečnosti pri

perkusiji. Postoji difuzna bolnost prilikom abdominalne palpacije. Paracenteza otkriva čistu

tečnost sa 1000 leukocita/ml, sa predominacijom neutrofila (80%). Bojenje po Gramu ne

otkriva bakterije. Koja je najverovatnija dijagnoza?


a. Holecistitis

b. Absces jetre

c. Pancreatitis

d. Peptička ulceracija želuca


262. 62-godišnji socijalna radnica ţali se na sve veće teškoće pri gutanju. Imala je teškoće pri

gutanju čvrste hrane i oseća nelagodnost u sredini donjeg dela grudnog koša nakon uzimanja

mesa i suvog hleba. Nije izgubila na teţini i negira bilo kakav drugi medicinski problem.U

porodičnoj istoriji nema maligniteta gastrointestinalnog trakta. Fizikalno ispitivanja

normalno. Koji je sledeći korak u proceni pacijentovih simptoma?


a. Barijum ezofagogram

b. Rendgengrafija grudnog koša

c. CT scan grudnog koša

d. Ezofagoskopija

e. 24 časovni PH monitoring

263. 43-godišnja ţena dolazi u urgentnu jedinicu sa jakim bolom od juče, koji se pojačava i

lokalizovan je u gornjem desnom kvadrantu abdomena i iradira u desnu skapulu. TakoĎe je

imala mučninu i povraćanje. Kaţe da je slične epizode bolova, ali slabijeg intenziteta, imala i

ranije, a prolazile su spontano tokom nekoliko dana. Fizikalno ispitivanje ukazuje na

63 | S t r

nevoljno zatezanje abdominalnih mišića na desnoj strani. Ţučna kesa je palpabilna. Koji je

sledeći korak najprikladniji?


a. CT scan

b. Endoskopska retrogradna holangiografija

c. Ezofagogastroduodenoskopija

d. Magnetna rezonanca

e. Ultrazvuk

264. 37-godišnji sluţbenik javlja se lekaru da bi dobio savet u vezi daljeg lečenja ulceroznog

kolitisa. On ima pankolitis poslednjih 19 godina i rečeno mu je da ima povećan rizik za

nastanak kolorektalnog carcinoma. Koja od sledećih je najadekvatnija preporuka vezana za

njegovo praćenje?


a. Kontrastno ispitivanje barijumom

b. Kolonoskopija

c. Kolonoskopija i multiple biopsije

d. Fleksibilna sigmoidoskopija i multiple biopsije

265. 23-godišnji profesionalni košarkaš javlja se klupskom lekaru 3 sata pre početka utakmice

ţaleći se na bol u stomaku. Simptomi su počeli pre otprilike 8 sati i bili su difuzni. Dva sata

kasnije osetio je mučninu i povraćao je 2 puta. Tokom poslednja 4 sata bol se pojačavao i

lokalizovao u donjem desnom kvadrantu. Ispitvanje ukazuje na dobro lokalizovan bol u

desnom donje kvadrantu abdomena inferolateralno od pupka. Koja je najverovatnija

dijagnoza?


a. Akutni appendicitis

b. Akutni ileokolitis

c. Akutni početak ishemičnog kolitisa

d. Akutna Yersinia infekcija

e. Obstrukcija ileocekalne valvule

266. 54-godišnji muškarac dolazi na redovnu zdravstvenu kontrolu. U porodičnoj anamnezi je

značajno to što je njegova majka umrla od cerebrovaskularnog inzulta u 72. godini, otac je

umro u 68. godini od infarkta miokarda, a brat je u 60. godini dobio karcinom sigmoidnog

64 | S t r

kolona. Pacijent ne uzima lekove osim 100mg aspirina dnevno. Fizikalni nalaz u granicama

normale. Pacijenta interesuje kakva je preporuka vezana za skrining ispitivanje karcinoma.

Koji od ponuĎenih je najprikladniji skrining test za ovog pacijenta?


a. Godišnje digitalno rektalno ispitivanje i testitranje na prisustvo okultne krvi u stolici

b. Fleksibilna sigmoidoskopija

c. Fleksibilna sigmoidoskopija i ispitivanje barijumom

d. Kolonoskopija

e. Genetsko ispitivanje na p53 gen

267. (501 strana Kaplan) 35-godišnjem muškarcu uraĎena je splenektomija pre 8 dana nakon

sabraćajne nesreće motociklom. Sada se ţali na bolove u levom ramenom pojasu.

Temperatura je 39 C, pritisak 110/80 mmHg, puls 110/min i 30 respiracija u minuti koje su

plitke. Fizikalno ispitivanje ukazuje na čista pluća sa normalnim obostranim disajnim šumom

i blagu bolnost na palpaciju u levom gornjem kvadrantu abdomena sa dobro zarastajućom

ranom nakon središnje laparotomije. Laboratorijski nalazi:

o Hemoglobin:15g/dl

o Hematokrit: 45%

o Leukociti: 15000/mm3

Rendgengrafija grudnog koša ne pokazuje infiltrate niti efuzije. Koja je najverovatnija

dijagnoza?


a. Fraktura leve klavikule

b. Pneumonija donjeg levog lobusa pluća

c. Sepsa nakon splenektomije

d. Subfrenični abscess

e. Subfrenični hematom

268. (502 strana Kaplan) Prvog postoperativnog dana nakon abdominalne operacije pacijent

dobija temperature 38,9 C. Rečeno mu je da bude aktivan, da se nakašljava i da diše duboko,

ali pacijent slabo saraĎuje. I drugog psotoperativnog dana je febrilan. Posturalna drenaţa i

druge fizikalne mere nisu prihvaćene od pacijenta adekvatno. Ceo dan leţi u krevetu i teško

se pokreće. Febrilne temperature ne prestaju ni trećeg dana. Iako napori da se njegova

ventilacija popravi ne prestaju, rešavanje problema zahtevaće i …


65 | S t r

a. Doppler ispitivanje dubokih vena noge I karlice

b. Analizu urina, urinokulturu i odgovarajuće antibiotike

c. Rendgengrafiju grudnog koša, kulturu sputum i odgovarajuće antibiotike

d. Kulturu rane i otvaranje rane ako je potrebno

e. CT scan abdomena i perkutanu drenažu abscesa

269. (504 strana Kaplan) Tokom abdominalne operacije kod 51-godišnjeg muškarca javlja se

hipotenzija za vreme opšte anestezije. Pacijent je bio dobro tokom najvećeg dela operacije ali

je sada tenzija 80/40mmHg. U anamnezi ima koronarnu bolest i dijabetes mellitus.

Pulmonarni aretrijski kateter, plasiran pre operacije, pokazuje sledeće podatke:

Centralni venski pritisak 10 mmHg

Pulmonarni arterijski pritisak 60/30 mmHg

Pulmonarni kapilarni prtisak 24 mmHg

Srčani “output” 2,4 l

Koja je najverovatnija dijagnoza?


a. Akutno popuštanje levog srca

b. Akutna mitralna regurgitacija

c. Akutno popuštanje desnog srca

d. Hipoksična pulmonarna vazokonstrikcija

e. Sepsa

270. (502 strana Kaplan) 44-godišnja ţena ima 2cm veliki, tvrd tumefakt u gornjem

spoljnjem kvadrantu desne dojke. Tumefakt je slobodno pokretan a dojka normalne veličine.

Nema palpabilnih limfnih nodusa. Mamogram ne pokazuje druge promene. Biopsija je

pokazala da se radi o duktalnom infiltrativnom karcinomu. Nema simptoma od strane

neurološkog i koštanog sistema, a rendgengrafija grudnog koša i enzimi jetre su normalni.

Ona shvata da će sistemska terapija biti neophodna. Iako ţeli najbolju terapiju veoma je

zabrinuta za kozmetski deformitet i ţeli da zna koje su mogućnosti u tom smislu. Koji dalji

postupak je najprihvatljiviji?


a. Radijaciona i hemoterapija bez operacije dojke

b. „Lump“-ektomija, disekcija aksilarne regije i postoperativno zračenje

c. Obična totalna subkutana mastektomija sa postavljanjem implantata

66 | S t r

d. Modifikovana radikalna mastektomija sa neposrednom rekonstrukcijom režnjem m. Rectus

abdominis-a

e. Radikalna mastektomija i postoperativno zračenje sa odloženom rekonstrukcijom

271. Starija ţena sa osteoporozom pala je na ispruţenu šaku. Dolazi sa deformisanim i

bolnim zglobom ručja koji liči na viljušku. Rendgengrafija pokazuje dorzalno dislociranu,

dorzalno anguliranu frakturu distalnog radijusa. Takodje postoji udruţena fraktura

stiloidnog nastavka ulne. Neurološko ispitivanje je normalno. Koji od sledećih je odgovarajući

način lečenja?


a. Zatvorena repozicija i kratki gips (ne obuhvata zglob lakta)

b. Zatvorena repozicija i dugačak gips (obuhvata zglob lakta)

c. Skeletna trakcija

d. Intramedularni klin

e. Otvorena repozicija i interna fiksacija

272. Trčeći da stigne autobus, stariji čovek je uvrnuo skočni zglob i pao na, untra okrenuto,

stopalo. Anteroposteriorna (AP) i lateralna rendgengrafija pokazuju dislociranu frakturu oba

maleolusa. Koji od sledećih je najbolji način lečenja?


a. Zatvorena repozicija i gipsana imobilizacija

b. Skeletna trakcija

c. Otvorena repozicija i unutrašnja fiksacija

d. Zamena maleolusa metalnom protezom

e. Fuzija (artrodeza) skočnog zgloba

273. Nakon sudara automobila, vozač, koji je trezan i koji je bio vezan sigurnosnim pojasom,

kaţe da je jasno video kako njegov pijan, i nevezan suvozač udara licem u vetrobran i

kolenima u prednji deo automobile ispod vetrobrana. Ispitivanje suvozača zaista pokazuje

multiple laceracije na licu, ali zbog intoksikacije alkoholom ne moţe da kaţe gde eventualno

ima još bolove. Neurološki je intaktan, rendgengrafija cervikalne kičme je normalna.

Dodatna povreda, potencijalno ortopedski hitno stanje, nije očigledna ali postoji sumnja na

nju. Iz tog razloga treba uraditi najpre rendgengrafiju koje od sledećih regija?


a. Obe patele

67 | S t r

b. Oba kuka

c. Vilice

d. Lumbarne kičme

e. Glave

274. (499 strana Kaplan) 40-godišnji profesionalni fudbaler, koji je prestao sa aktivnim

igranjem, ţali se na iznenadnu pojavu palpitacija i nedostatka vazduha 5 dana nakon

operacije kolena. Puls je 100/min i regularan. Saturacija kiseonikom je 90%. EKG pokazuje

sinusnu tahikardiju. Rendgengrafija grudnog koša je normalna. Koji je sledeći korak u

lečenju?


a. Analize gasova arterijske krvi

b. Doppler ispitivanje krvnih sudova obe noge

c. Ventilaciono-perfuzioni scan pluća

d. Primeniti suplementalni kiseonik

e. Dati IV heparin

275. Nakon odgovarajućeg proračuna, koristeci modifikovanu Parklandovu formulu, 70kg

teškom muškarcu sa ekstenzivnim opekotinama III stepena uključena je infuzija Ringer-

laktata po proračunatoj količini, brzinom od 750ml/h. Infuzija je započeta 30 minuta nakon

nastanka opekotine. Tokom naredna 3 sata, zabeleţena količina mokraće je 15ml, 22ml I

18ml. Prekontrolisan je Foley-ev kateter koji je otvoren i drenira normalno. Urin je tamno-

ţut, bez krvi, specifične teţine 1040 i sa koncentracijom Na+ od 10mEq/L. Krvni pritisak

pacijenta je 100/70mmHg, njegov puls je 98/min, centralni venski pritisak je 2cm H2O. Na

osnovu ovih nalaza, koji je najprikladniji sledeći korak u lečenju?


a. Treba dati diuretike

b. Administraciju tečnosti treba nastaviti dosadašnjim tempom

c. Administraciju tečnosti treba smanjiti

d. Administraciju tečnosti treba povećati

e. Neophodno je lečenje bubrežnog zastoja

276. Radeći u knjigovezačkoj radnji, mladji muškarac pretrpeo je traumatsku amputaciju

kaţiprsta. Prst je čisto presečen u nivou MCP zgloba. Pacijent je zajedno sa amputiranim

prstom prebačen do prve ambulante, odakle ih treba transportovati u visoko specijalizovanu

68 | S t r

medicinsku ustanovu gde će se uraditi replantacija. Koji, od sledećih, je pravilan način

pripreme i transporta amputiranog prsta?


a. Očistiti prst od krvi i staviti ga u transportni “frižiderčic” ispunjen parčićima leda

b. Smrznuti ga što pre i transportovati u tečnom azotu

c. Potopiti ga i transportovati u hladnom alkoholu

d. Oprati ga antiseptičnim rastvorom i staviti u led

e. Umotati ga u vlažnu gazu, umotati u plastičnu kesu i staviti kesu u led

277. 64-godišnji muškarac, ima kontrakturu šake koju vise ne moţe skroz da opruţi, niti da

celim dlanom dodirne sto. Problem se razvijao postepeno tokom nekoliko godina. Nema

bolove niti neuroloske ispade i u meri u kojoj deformitet dozvoljava, moţe pomerati prste

normalno. Fizikalno ispitivanje, osim već opisanih promena, pokazuje prisustvo palpabilnih

fascijalnih nodula. Koja je najverovatnija dijagnoza?


a. Sindrom karpalnog kanala

b. De Qeurvain tenosinovitis

c. Dupuytrenova kontarktura

d. Palmarni tenosinovitis

e. Reumatoidni arthritis

278. Pedijatrijska sluţba dobila je telefonski poziv od strane jako uzbuĎene majke. Njena 7-

godišnja ćerka igrala se ispod odvodne cevi iz koje se zadesno izlio na nju (obe ruke i noge)

tečni, korozivni alkalni rastvor za čišcćenje. Preko telefona čuje se vrištanje devojčice. Koje

instrukcije biste dali majci?


a. Namazati opečena podrucja antibiotskom kremom i dovesti devojčicu u bolnicu

b. Odmah staviti devojčicu pod tuš i tuširati 30 minuta a zatim dovesti u urgentnu jedinicu

c. Dovesti devojcicu u urgentnu jedinicu što pre

d. Oprati devojcicu razblaženim sirćetom i dovesti je u bolnicu

e. Sterilno previti opečena područja i zatim je dovesti u urgentnu jedinicu

279. Muškarac teţine 75kg zadobio je opekotine II i III stepena oba gornja ekstermiteta

tokom poţara. Na prijemu kratko nakon toga, inspekcijom je utvrdjeno da su obe ruke ispod

pazuha praktično skroz opečene do vrhova prstiju i sa prednje i sa zadnje strane. Po

69 | S t r

modifikovanoj Parklandovoj formuli, koju količinu tečnosti treba dati ovom pacijentu

intravenski tokom prvih 24 sata?


a. 3400ml

b. 5400ml

c. 6400ml

d. 7400ml

e. 94000ml

280. 67-godišnji muškarac dolazi kod lekara zbog bezbolne promene na čelu koja je nedavno

prokrvarila. Kaţe da se promena javila pre 18 meseci kada je udaren flašom. Pregledom se

konstatuje prisustvo eritematoznih promena na drugim delovima čela. Promena je 1cm u

prečniku, sa izdignutom, tamnijom ivicom i ulcerisanim, poluprovidnim, centralnim delom.

Najverovatnija dijagnoza je:


a. Aktinična keratoza

b. Bazocelularni karcinom

c. Kapoši sarkom

d. Melanom

e. Seboroična keratoza

281. 43-godišnja ţena, koja radi kao krojačica, ima bol, slabost i utrnulost desne šake 3

meseca unazad. Simptomi su izraţeniji noću. Fizikalno ispitivanje ukazuje na hipesteziju i

atrofiju tenara. Ovi nalazi su najverovatnije uzrokovani kompresijom kojeg nerva?


a. Aksilarnog

b. Kožnog brahijalnog

c. Medijanusa

d. Radialisa

e. Ulnarisa

282. 69-godišnji mornar, svetle kose, plavih očiju ima nezarastajuću, bezbolnu ulceraciju

donje usne, oko 1,5cm veliku. Ulceracija je prisutna i raste zadnjih 8 meseci. Puši na lulu, ne

pije. Fizikalni pegled ukazuje na koţu lica koja je izlagana raznim vremenskim uslovima, ali

70 | S t r

bez ulceracija. Nema uvećanih limfnih nodusa na vratu. Koja od sledećih je najverovatnija

dijagnoza?


a. Adenokarcinom

b. Bazocelularni karcinom

c. Benigna ulceracija zbog hronične iritacije

d. Invasivni maligni melanom

e. Planocelularni karcinom

283. Mlada majka ţali se na bol duţ radijalne strane ručnog zgloba i prvog dorzalnog

kompartmana. Povezuje bol sa poloţajem ručnog zgloba u fleksiji i istovremenom

ekstenzijom palca, pokretima koje izvršava kada pridrţava glavu svoje bebe. Pri fizikalnom

ispitivanju, bol se moţe izazvati kada se zatraţi da drţi palace unutar stegnute pesnice a zatim

da pokrene ručni zglob u ulnarnu devijaciju. Koja je najverovatnija dijagnoza?


a. Akutni I hronični bursitis

b. Karpal tunnel sindrom

c. Neprepoznata fraktura navicularne (skafoidne) kosti ručja

d. Dipitrenova kontraktura

e. Tenosinovitis tetiva abduktora i ekstenzora palca

284. 44-godišnji muškarac ţali se na neodreĎenu nelagodnost u gornjem delu abdomena koju

ima unazad mesec dana. Nema drugih simptoma i osim enukleacije jednog oka u 21.oj godini

“zbog tumora” , u odličnom je zdravstvenom stanju tokom celog svog ţivota. Redovno veţba,

ne pije I ne puši. Jedini nalaz pri fizikalnom pregledu je veštačko oko i bolna, uvećana I

nodularna jetra. CT scan gornjeg abdomena ukazuje na multiple mase u jetri. Markeri za

virusni hepatitis su negativni. Koji od sledećih će biti najverovatniji nalaz prilikom

patohistološkog pregleda ovih promena u jetri?


a. Metastatski maligni melanom

b. B.Metastaski karcinom prostate

c. Metastatski retinoblastom

d. Metastaski sarkom

e. Primarni hepatocelularni karcinom

71 | S t r

285. 65- godišnji poljoprivrednik ima bezbolnu, svetlu, izdignutu, nalik vosku promenu koţe,

oko 1,5 cm veliku na dorzumu nosa. Promena je sporo rasla tokom poslednje 3 godine. Nema

uvećanih limfnih nodusa na vratu. Osim “ vremenom oštećene” ostale koţe lica, ostatak

kliničkog pregleda je normalan. Nema druge tegobe niti hronične bolesti. Koja je



a. Bazocelularni karcinom

b. Invasivni melanoma

c. Keratoakantom

d. Piogeni granulom

e. Planocelularni karcinom

286. Pacijent je zadobio 3. stepen opekotina obe ruke kada je u poţaru plamen zahvatio

rukave košulje. Opečene površine su bele, suve, pergamentne, anestetične, i zahvataju celu

cirkumferencu nadlaktica i podlaktica. Na koji od sledećih parametara treba obratiti naročitu

paţnju?


a. Gasovi krvi

b. Telesna težina

c. Nivo karboksihemoglobina

d. Mioglobinemiju i mioglobinuriju

e. Periferni puls i kapilarno punjenje

287. 40-godišnja ţena ţali se na peckanje i trnjenje u levoj šaci tokom zadnjih nekoliko

meseci. Kaţe da se često budila noću zbog bola u istoj šaci. Inače je dobrog zdravlja.

Ispitivanje nije uspelo da otkrije poremećaj senzitivnosti šake, ali bol moţe biti izazvan

prilikom ekstremne dorzifleksije šake. Pacijentkinja ne moţe korektno da identifikuje

različite materijale odeće pipanjem izmeĎu levog palca i kaţiprsta. Koja je najverovatnija

dijagnoza?


a. Angina pectoris

b. Sindrom karpalnog kanala

c. Dipitrenova kontraktura

d. Fibrositis

72 | S t r

e. Refleksna simpatična distrofija




povrede?


a. Bakterijemija




e. Peritonitis

289. Tokom pljačke, mlada zena je ubodena noţem nekoliko puta. Po dolasku u urgentnu

jedinicu ona drhti i trazi ćebe i čašu vode; bleda je i orošena znojem. Krvni pritisak je 72/50

mmHg a puls 130/min. Vene na vratu i na čelu su uvećane i distendirane. Brzi prvi pregled

otkriva ulazne rane u levoj polovini grudnog koša i gornjem delu abdomena. Ima čujne

disajne tonove obostrano i bezbolan abdomen. Nakon početka intavenske infuzije Ringer-

laktata njen krvni pritisak dalje opada na 40 mmHg, bez opipljivih pulseva distalno, i gubi

svest. Njen centralni venski pritisak je uvećan (28cm H2O). Koji od sledecih koraka je

najprikladniji u lečenju?


a. Rendgengrafija grudnog koša koja bi usmerila dalju terapiju

b. Obostrana drenaža grudnog koša

c. Dijagnostička peritonealna lavaža

d. Evakuacija sadržaja perikardijalne kese

e. Hitna laparotomija u urgentnoj jedinici da bi se klemovala aorta

290. Pešak koga su udarila kola izgubio je svest. Nakon nekoliko minuta, došavši svesti, poceo

je da hoda uokolo i da stenje. Kada je stigla hitna pomoć, on je pomerao sva 4 ekstremiteta i

mrmljao kako ga boli vrat. Ubrzo zatim, ponovo je izgubio svest i upao u duboku komu. U

urgentnoj jedinici, primećeno je da mu je zenica levog oka fiksirana i dilatirana i da postoji

curenje bistre tečnosti iz levog uva. Intubiran je endonazalno putem fiberoptičkog

bronhoskopa a brz incijalni pregled nije otkrio druge vidljive povrede. Hemodinamski je

stabilan. Koji od sledećih je najprikladniji sledeći korak u lečenju?

73 | S t r


a. Antibiotici i visoke doze kortikosteroida

b. Rendgengrafija cervikalne kičme i kraniogram

c. CT scan glave i cervikalnog dela kičme

d. Otoskopsko ispitivanje i laboratorijsko ispitivanje tečnosti

e. Hitna operacija uva da se zaustavi oticanje cerebrospinalne tečnosti

291. 31-godišnja ţena udarila je kolima u zaštitnu ogradu. Tom prilikom pretrpela je multiple

povrede, uključujuci prelome gornjih i donjih ekstremiteta. Ona je potpuno budna i svesna i

kaţe da nije bila vezana pojasom i jasno se seća da je udarila abdomenom u volan. Krvni

pritisak joj je 135/75mm Hg a puls 88/min. Fizikalni pregled otkriva rigidan i bolan abdomen

pri cemu se brani i ima pozitivan “rebound” fenomen u sva 4 kvadranta. Crevna peristaltika

nečujna. Koji od sledećih bi bio najprikladniji korak u proceni eventualnih

intraabdominalnih povreda?


a. Nastaviti kliničko praćenje

b. CT scan abdomena

c. Ultrazvučni pregled abdomena

d. Dijagnostička peritonealna lavaža


292. 27-godišnji muškarac pretrpeo je penetrantne povrede grudnog koša i abdomena tako

što je nekoliko puta izboden dugim šiljkom za led. U momentu prijema ima desni

pneumotoraks, zbog čega je plasiran torakalni dren, pre uvodjenja u opstu anesteziju radi

eksplorativne laparotomije. Operacija nije otkrila intraabdominalne povrede i završena je

pre nego je predviĎeno. Pacijent je ostao intubiran, čekajuci da se probudi iz anestezije. Zbog

toga što respiratorni pokreti nisu bili zadovoljavajući, priključen je na respirator. Iznenada

dolazi do zastoja srca i pacijent umire. Tokom celog perioda od prijema do smrti, pacijent je

bio hemodinamski stabilan, i nije imao bilo kakav znak za hipotenziju ili aritmiju. Koji je

najverovatniji uzrok zastoja srca?


a. Vazdusna embolija

b. Masna embolija

c. Infarkt miokarda

d. Embolija pluća

74 | S t r

e. Tenzioni pneumotoraks

293. Suvozač u kolima, koji nije bio vezan sigurnosnim pojasom, doţiveo je saobraćajnu

nesreću pri velikoj brzini i doveden je u urgentnu jedinicu od strane paramedicinskog

osoblja. U trenutku prijema pacijent je bio bez svesti i imao je vlaţne disajne šumove.

Urgentna ekipa uspešno je na slepo postavila nazotrahealni tubus. Inicijalni pregled u

urgentnoj jedinici ukazuje na normalne vitalne znake, multiple laceracije lica, i pacijenta koji

je komatozan, ne reaguje na nadraţaje i ima fiksirane proširene zenice. Pacijent je

pripremljen za CT scan glave. Koja od sledećih dijagnostičkih procedura mora takoĎe biti

uraĎena?


a. Rendgengrafija baze lobanje

b. Proširenje CT scan-a na celokupnu cervikalnu kičmu

c. Radiografija svih zuba

d. Poseban CT scan abdomena

e. Posebne radiogarfije maksilarnih sinusa

294. 24-godišnja ţena primljena je u bolnicu zbog preloma femura. Pacijentkinja je imala

udes motornim vozilom pre 20 sati i dovezena je u bolnicu kolima hitne pomoći. Na mestu

nesreće, naĎena je vezana sigurnosnim pojasom u svojim kolima na mestu vozača a njena

jedina dokumentovana povreda bila je fraktura femura. Nije gubila svest niti je imala

promene mentalnog statusa. Po dolasku u bolnicu, radiografija je potvrdila frakturu femura.

Ona je stabilizovana preko noći i pripremljena za operaciju sledećeg dana. Koji, od sledećih,

je glavni hirurški rizik kod ove pacijentkinje?


a. Vazdusna embolija

b. Cerebrovaskularni insult

c. Masna embolija

d. Osteomijelitis

e. Stalna nesposobnost

295. 7-og postoperativnog dana nakon operacije preloma krila karlične kosti, 76-godišnji

muskarac iznenada razvija jak pleuritični bol u grudima i nedostatak vazduha. Prilikom

ispitivanja, pacijent je uznemiren, oznojen i tahikardičan sa krvnim pritiskom od 140/80mm

Hg. Ima izraţene distendirane vene na vratu i čelu. Analiza gasova u krvi pokazuje

75 | S t r

hipoksemiju i hipokapniju. Rendgengrafija pluća je uobičajena. Uključen mu je kiseonik na

masku. Koji je najadekvatniji sledeći korak u lečenju ovog pacijenta?


a. Aortogram i hitna hirurška rekonstrukcija

b. EKG i kardijalni enzimi

c. Intubacija i respirator, sa hiperventilacijom

d. Ispitivanje retine tražeći masne kapljice

e. Ventilaciono-perfuzioni scan pluća, ili spiralni CT scan grudnog koša

296. Tokom izvodjenja supraklavikularne biopsije limfnog nodusa u lokalnoj anesteziji,

odjednom se začuo zvuk u vidu šuštanja, i pacijent uskoro umire. U trenutku ovog

katastrofalnog dogaĎaja, limfni nodus je bio povučen i pod tenzijom, a poslednji rez je

načinjen na slepo iza njega da bi se kompletno oslobodio. Pacijent, inače zdrav 24-godišnji

muškarac, bio je u inspirijumu u tom trenutku. Koji je najverovatniji razlog smrtog ishoda?


a. Povreda arterije sa vazdušnom embolijom

b. Povreda velike vene sa vazdušnom embolijom

c. Iznenadni pneumotoraks sa kolapsom pluća

d. Simpatičko pražnjenje

e. Povreda traheje

297. Suvozač u kolima, nevezan sigurnosnim pojasom, zadobio je, u udesu, zatvorene,

kominutivne prelome oba femura. Kratko nakon prijema, njegov pritisak je 80/50mm Hg,

puls 110/min a venski pritisak 0. Postaje bled, koţa mu je hladna i lepljiva ali je ostali deo

fizikalnog pregleda, kao i rendgengrafija grudnog koša i karlice, normalna. Ultrazvucni

pregled abdomena uraĎen u urgentnoj jedinici je takoĎe normalan. Koji je najverovatniji

razlog njegovog niskog krvnog pritiska?


a. Gubitak krvi na mestima preloma

b. Masna embolija

c. Neurogeni šok zbog bola

d. Neprepoznato intakranijalno krvarenje

e. Neprepoznata tamponada perikarda

76 | S t r

298. 4-godišnjem dečaku sa dislociranim suprakondilarnim prelomom humerusa bez

neurovaskularnih komplikacija postavljena je skeletna trakcija. 6 sati kasnije, on ima jak bol

u podlaktici kao i bol koji se pojačava na pasivnu ekstenziju zgloba ručja i prstiju šake. Koji

je najprikladniji sledeći korak?


a. Povećati težinu na trakcionom aparatu

b. Administracija analgetika

c. Eksploracija mesta preloma i fasciotomija fleksornog kompartmana podlaktice

d. Zatvorena repozicija u anesteziji

e. Otvorene repozicija i interna fiksacija preloma

299. 50-godišji muškarac sa hipertenzijom doveden je u urgentnu jedinicu 30 miuta nakon

nastanka iznenadnog i jakog bola u grudima koji iradira u leĎa i ruke. Njegov krvni pritisak

je 180/80mm Hg u levoj nadlaktici; pritisak u desnoj nadlaktici se ne moţe očitati. Ispitivanje

srca ukazuje na prisustvo šuma aortne insuficijencije. Koja od sledećih je najverovatnija

dijagnoza?


a. Akutna disekcija aorte

b. Akutni infarkt miokarda

c. Embolus u desnoj arteriji subklaviji

d. Plućna embolija

e. Spontani pneumotoraks

300. 24-godišnji muškarac doveden je u urgentnu jedinicu sa ubodnom ranom nanesenom

oštrim predmetom u prednjem delu leve polovine grudnog koša odmah medijalno od

bradavice. Agresivan je pri prijemu. Njegov krvni pritisak je 70/50mmHg. Ima distendirane

vene na vratu. Disajni šumovi su normalni obostrano. Koji je najprikladniji sledeći korak?


a. Rendgengrafija grudnog koša

b. Endotrahealna intubacija

c. EKG

d. Torakodreaža leve strane grudnog koša


301. 22-godišnji muškarac dolazi u urgentnu jedinicu sa višestrukim ranama grudnog koša i

abdomena nanetim vatrenim oruţjem. Oteţano diše, cijanotičan je, orošen znojem, hladne

77 | S t r

koţe. Svestan je i normalnim glasom kaţe da će umreti. Inicijalni pregled pokazuje krvni

pritisak od 60/40mmHg, puls 150/min i jedva pipljiv. U očiglednom je respiratornom distresu

i ima jako uvećane vene na vratu i čelu. Postoji devijacija traheje ulevo a desna strana pluća

je hiperrezonantna na perkusiju, bez disajnog šuma. Koji je najprikladniji prvi korak u

lečenju?


a. Hitna analiza gasova u krvi

b. Neodložna rendgengrafija grudnog koša

c. Endotrahealna intubacija

d. Postavljane igle u drugi interkostalni prostor desno (torakocenteza)


302. 54-godišnji muškarac, koji je pre 5 godina podvrgnut laparotomiji zbog rane abdomena

nanete vatrenim oruţjem, primljen je u bolnicu zbog povraćanja i progresivne abdominalne

distenzije. Simptomi su se javili pre 5 dana, a od tada nema stolicu niti “gasove”. U vreme

prijema, ima crevnu hiperperistaltiku i nelagodnost u stomaku, ali nema akutni abdomen.

Nativna rendgengrafija abdomena pokazuje proširene vijuge tankog creva, višestruke aero-

likvidne nivoe bez slobodnog gasa ispod dijafragme. Postvaljena mu je nazogastrična sukcija i

date tečnosti intravenski. Nakon 6 sati, dobija temperature, leukocitozu, bol u stomaku sa

“rebound” fenomenom a abdomen je tih. Koji je najprikladniji sledeći korak?


a. Dati antibiotike

b. Rendgengrafija abdomena sa barijumom kao kontrastom

c. CT scan abdomena

d. Endoskopija gornjeg dela gastrointestinalnog trakta

e. Hitna eksplorativna laparotomija

303. 74-godišnji muškarac sa istorijom hepatitisa C javlja se u urgentnu jedinicu zbog

hematemeze. Pacijent je dobio hepatitis C nakon multiplih transfuzija nakon operacije

(koronarni by-pass graft) od pre 16 godina. Abnormalnosti funkcija jetre primećene su pre 4

godine, a biopsija jetre konzistentna sa heptitisom C pokazala je difuznu fibrozu I nodularnu

regeneraciju konzistentnu sa umereno teškom cirozom. Nema znakova za portnu

hipertenziju. Kada se probudio jutros počeo je da povraća veće količine svetlo crvene krvi .

Ovo je praćeno rektalnim krvarenjem sveţe krvi. Ispitivanje u urgentnoj jedinici pokazuje

temperaturu od 37,2C, krvni pritisak od 96/56mmHg, puls 112/min i respiracije 26/min.

78 | S t r

Anikteričan je i ima suvu sluzokoţu. Nalaz na srcu i plućima je normalan. Nema

hepatosplenomegaliju niti znakova za ascites kao ni periferne edeme. Neurološko ispitivanje u

normalnim granicama. Koji je sledeći korak u lečenju najprikladniji?


a. EKG

b. Plasiranje 2 intravenske linije

c. Gornja gastrointestinalna endoskopija

d. Ispitivanje za hitnu transplantaciju jetre

e. Kolonoskopija

304. 31-godišnja ţena udarila je kolima u zaštitnu ogradu. Tom prilikom pretrpela je multiple

povrede, uključujući prelome gornjih i donjih ekstremiteta. Svesna je i orjentisana i kaţe da

nije bila vezana sigurnosnim pojasom. Jasno se seća da je udarila stomakom u volan. Krvni

pritisak je 135/75 mmHg, puls 88/min. Fizikalni pregled ukazuje na rigidan i bolan abdomen.

Postoji jaka bolnost na palpaciju abdomena kao i prilikom naglom uklanjanja ruke nakon

palpacije. Nema čujne crevne peristaltike. Koji bi od sledećih, bio adekvatan korak u

sagledavanju eventualnih intraabdominalnih povreda?


a. Kontinuirano kliničko praćenje

b. CT scan abdomena

c. Ultrazvuk abdomena



305. (499 strana Kaplan) 25-godišnji muškarac pogoĎen je malokalibarskim pištoljem. Ulazna

rana je na prednje-lateralnoj strani butine, a metak je na rendgengrafiji viĎen u mišićnom

tkivu zadnje spoljašnje strane butine. Lekar urgentne jedinice detaljno je obradio ranu. Koji

je najbitniji postupak u lečenju ovog pacijenta?


a. Profilaksa tetanusa

b. Doppler ispitivanje

c. Arteriogram

d. Hirurška eksploracija femoralnih krvnih sudova

e. Hirurško uklanjnaje metka

79 | S t r

306. (503 strana Kaplan) 18-godišnji muškarac je velikom brzinom udario kolima u zid.

Hitna pomoć ga dovodi u urgentnu jedinicu. Krvni pritisak je 60/40mmHg, puls 115/min i

slabo punjen, respiracije 18/min, centralni vesnki pritisak je 2cm H2O. Reaguje jedino na

bolne stimuluse. Disanje je čujno obostrano a auskultacija srca ukazuje samo na tahikardiju.

Abdomen je mek, nedistendiran i bezbolan sa čujnom peristaltikom. Rendgengrafija grudnog

koša pokazuje proširen medijastinum. Najverovatnije se radi o ...


a. Kontuziji srca

b. Tamponadi srca

c. Torakalnom kapku

d. Rupturi torakalne aorte

e. Tenzionom pneumotoraksu

307. (498 strana Kaplan) 19-godišnji mladić zadobio je ustrelnu ranu abdomena pištoljem

kalibra 0,38mm. Ulazna rana je u epigastrijumu, ulevo od srednje linije. Metak je zaustavljen

u desnom psoas mišiću. Pacijent je hemodinamski stabilan a abdomen umereno bolan. Koji je



a. Kliničko praćenje

b. Hitan ultrazvučni pregled

c. CT pregled abdomena



308. 63-godišnji muskarac, teţak 65kg, leţi u postelji drugi postoperativni dan nakon

abdominoperinealne resekcije zbog karcinoma rektuma. Stalni Foley-ev kateter je postavljen

nakon operacije. Sestra je zabrinuta jer, i pored stabilnih vitalnih parametara, izlučivanje

mokrace u poslednja 2 sata je nula. Prethodna 3 sata izlučivanje mokraće je bilo: 56ml, 73ml i

61ml. Koji od sledećih je najverovatniji razlog prestanka lučenja mokraće?


a. Akutna bubrežna insuficijencija

b. Oštećenje mokraćne bešike tokom operacije

c. Oštećenje uretera tokom operacije

d. Dehidratacija

e. Zapušen ili kvikovan (uvijen) kateter

80 | S t r

309. 62-godišnji muskarac navodi da je imao epizodu velike, bezbolne hematurije. U

anamnezi nema traume, a detaljnije ispitivanje potvrĎuje da je imao najverovatnije totalnu

hematuriju a ne inicijalnu ili terminalnu hematuriju. Ne pusi i nema druge simptome vezane

za urinarni sistem. Nije alergičan na hranu i lekove. Fizikalno ispitivanje, uključujuci

rektalno ispitivanje, je u normalnim granicama. Njegov serumski kreatinin je 0,8 mg/dL a

osim prisustva velikog broja eritrocita, analiza urina je normalna i nema eritrocitnih

cilindara. Njegov hematokrit je 46%. Koje od sledecih je najprikladnije kao pocetno

ispitivanje?


a. Koagulacioni status i urinokultura

b. Intravenski pijelogram (IVP) i cistoskopija

c. Odredjivanje PSA (prostatic specific antigen) i biopsija prostate

d. Ultrazvuk i CT pregled oba bubrega

e. Retrogradni cistogram i pijelogrami

310. 72-godišnji muškarac ima 3mm veliki kamen u ureteru na ureterovezikalnom ušću. Imao

je blag ureteralni bol u zadnjih 12 sati i primio je tečnost i analgetike u nadi da će doći do

spontane eliminacije kamena. Nakon toga pacijent ima drhtavicu i porast temperature na 40

C. Ubrzo nakon toga ţali se na bol u slabinskom predelu i izgleda dosta lose. Koji je

najprikladniji sledeći korak u lečenju?


a. Uključivanje IV antibiotika u trenutnu terapiju

b. Razbijanje i ekstarkcija kamena cistoskopijom

c. Ekstrakorporealna litotripsija (ESWL) i antibiotici parenteralno

d. Hitno postavljanje suprapubičnog katetera u mokraćnu bešiku

e. IV antibiotici i hitna dekompresija urinarnog trakta iznad kamena

311. 67-godišnji muškarac javlja se u urgentnu jedinicu zbog toga što ne moţe da mokri

zadnjih 12 sati. Oseća da ima potrebu za mokrenjem ali ne moze da mokri. Anamnestički

navodi da, u poslednjih nekoliko godina, ustaje noću 4-5 puta da bi mokrio. Potrebno je dosta

vremena da započne mokrenje, a mlaz je slab i često se zavrsava kapanjem mokraće. Zbog

prehlade, od pre 2 dana počeo je da uzima antihistaminik, dekongestant i da pije puno vode.

Fizikalno ispitivanje otkriva palpabilni, gladak, okrugli tumefakt koja se prostire od pubisa

naviše i dostiţe do polovine razdaljine do umbilikusa. Tumefakt daje tup zvuk pri perkusiji a

81 | S t r

njegovim potiskivanjem pojačava se potreba za mokrenjem. Rektalno ispitivanje otkriva

veliku, bezbolnu prostatu bez nodula. Ovo je klasična prezentacija kog akutnog stanja?


a. Bakterijski prostatitis

b. Cistitis kod pacijenta sa karcinomom mokracne besike

c. Bubrezni zastoj

d. Zastoj mokrace kod pacijenta sa benignom hipertrofijom prostate

e. Zastoj mokrace kod pacijenta sa karcinomom prostate

312. 59-godišnji muškarac ima jako tvrd, diskretan, 1,5cm veliki čvor u prostati koji se

palpatorno pipa pri rutinskom fizikalnom pregledu. Pacijent je bez ikakvih simptoma a

njegov PSA (prostatic specific antigen) uradjen pre 3 meseca bio je normalan za njegove

godine. Poslednji rektalni pregled od pre godinu dana bio je uredan. Koja od sledećih

procedura će najviše pomoći u postavljanju dijagnoze?


a. Kliničko praćenje u narednih godinu dana

b. Ponovno odreĎivanje PSA

c. Transrektalna biopsija čvorica iglom

d. Transrektalni UZ prostate

e. Transuretralna resekcija prostate

313. 29-godišnji muškarac se javlja lekaru zbog jakog bola i otoka levog skrotuma od pre dva

dana. Seksualno je aktivan i imao je više seksualnih partnerki. Temperatura je 38,2 C, krvni

pritisak je 120/70mm Hg i puls 80/min. Ispitivanje potvrdjuje bol i otok levog skrotuma.

Podizanje testisa smanjuje intenzitet bola. Koja je najverovatnija dijagnoza?


a. Epididimitis

b. Prostatitis

c. Testikularna torzija

d. Uretritis

e. Varikocela

314. 17-godišnji dečak javlja se lekaru zbog bola u desnoj preponi koji se javio pre 2 sata;

podizanje skrotuma ne dovodi do smanjenja bola. U anamnezi nema traume. Seksualno je

82 | S t r

aktivan i imao je više seksualnih partnerki u poslednje 3 godine. Ne koristi uvek kondome.

Imao je hlamidijski urtritis pre godinu dana koji je lečen doxycyclin-om. Klinički pregled

ukazuje na uvećan, otečen, eritematozan I akutno bolan desni skrotum. Levi testis je

horizontalno poloţen; kremasterični refleks je odsutan desno. Koja je od sledećih



a. Epididymitis

b. Hemoragični tumor

c. Uklještena kila

d. Torzija(uvrtanje) testisa

e. Torzija(uvrtanje) apendiksa testisa

315. 22-godišnji student, koji trenira košarku, javlja se lekaru zbog tumefakta u levom

skrotumu. Prvi put je primetio promenu pre 2 nedelje kada ga je lopta udarila u levu preponu

tokom utakmice. Abdominalni pregled je uredan. 3 cm veliki, bezbolan tumefakt se palpira

blizu gornjeg pola levog testisa; tumefakt je bezbolan i ne transiluminira. Koja je



a. Epididymitis

b. Hematom

c. Kila

d. Hydrocela

e. Tumor

316. Hospitalizovani 60-godišnji muškarac nije mokrio zadnjih 8 sati. Pre 36 sati imao je

operaciju kompletne zamene kuka protezom. Anamnestički boluje od insulin-zavisnog (tip 1)

diabetes mellitusa i uzima nitrate za stabilnu anginu pectoris. Tokom operacije izgubio je oko

1500ml krvi. Intraoperativno imao je jednu kratku epizodu hipotenzije koja se spontano

normalizovala. Njegova temperatura je 37,2°C, krvni pritisak je 130/80mmHg, puls je

80/minut i respiracije 16/minut. Postoji punoća suprapubično i čista incizija iznad levog kuka.

Ostatak fizikalnog pregleda je u granicama normale. Njegov hemoglobin je 9g/dl, leukociti

11000/ml, trombociti 150000/mm³. Šećer u krvi, uzete iz prsta, je 190mg(9,5mmol)/dl. Šta

treba najpre uraditi kod ovog pacijenta?


a. Postaviti Foley-ev kateter

83 | S t r

b. Ultrazvuk bubrega

c. CT scan abdomena

d. Transfuzija pakovanih eritrocita

e. Administarcija 20 U regularnog insulina

317. 62-godišnjoj ţeni uraĎena je abdominalna histerektomija i salpingooforektomija pre 3

dana. Ima postavljen urinarni kateter još tokom operacije, koji je uklonjen u bolesničkoj sobi.

Mokrila je bez problema nakon toga. TakoĎe nosi elastične čarape na obe potkolenice. Počela

je da hoda već prvog postoperativnog dana i bila je aktivna koliko je mogla. Trećeg

postoperativnog dana postoperativno, javila se temperature od 39,4˚C. Koji je najverovatniji

razlog povišene temperature?


a. Atelektaza

b. Duboki tromboflebitis

c. Intraabdominalni absces

d. Infekcija urinarnog trakta

e. Infekcija rane

318. (497strana Kaplan) 35-godišnji muškarac javlja se lekaru zbog perzistentnog, tupog

perinealnog bola i dizurije koji su prisutni u poslednjih 6 meseci. Pacijent kaţe da nema

infekciju urinarnog trakta niti bilo kakav sekret. Temperatura je 37 C. Pri didgitalnom

rektalnom ispitivanju, prostata je lako bolna i meka, bez uvećanja ili induracije. Analiza

urina je normalna. Sekret prostate dobijen tom prilikom pokazuje:

o leukociti 30

o bakterije nema

Kultura sekreta prostate negativna na bakterije. Koja je najverovatnija dijagnoza.


a. Akutni cistitis

b. Akutni prostatitis

c. Hronični bakterijski prostatitis

d. Hronični nebakterijski prostatitis

319. Zdrav 28-godišnji muškarac dolazi kod lekara zbog bezbolnog uvećanja desnog testisa.

Osećaj teţine u desnoj polovini skrotuma javio se pre 6 meseci. Fizikalni pregled pokazuje

84 | S t r

difuzno uvećanje desnog testisa, ali je teško utvrditi da li se radi o intratestikularnom ili

ekstratestikularnom procesu. Koji je sledeći dijagnostički postupak?


a. CT (komjuterizovana tomografija)

b. Serumski HCG, alfa-fetoprotein i LDH

c. UZ (ultrazvučni) pregled skrotuma

d. „Needle“ biopsija (biopsija iglom)

e. Ingvinalna orhiektomija

320. (498 strana Kaplan) Ultrazvuk bubrega i intravenska pijelografija (IVP) kod 65-

godišnjeg muškarca, koji su uraĎeni zbog urinarne inkontinencije, utvrdili su postojanje

bilateralne hidronefroze. Koje je najverovatnije stanje koje je dovelo do ovoga?


a. Sa godinama udružena hiperaktivnost detrusora bešike

b. Alzheimerova bolest

c. Hidrocefalus

d. Ranija operacija

e. Hiperplazija prostate

f. Stres inkontinencija

321. (501 strana Kaplan) 55-godišnji muškarac ima dijagnostikovanu benignu hiperplaziju

prostate. Pacijent je odbio farmakološko lečenje i odlučio se na transuretralnu resekciju

prostate (TURP). Koja je najčešća komplikacija ove procedure?


a. Kontraktura vrata bešike

b. Impotencija

c. Inkontinencija

d. Ponovno javljanje istih simptoma

e. Retrogradna ejakulacija

f. Uretralna striktura

322. 70-godišnji muškarac dolazi kod lekara zbog prisustva krvi u mokraći. Negira ranije

slične episode i bio je zdrav do sada. Ne uzima nikakve lekove. Analiza urina potvrĎuje

hematuriju bez proteinurije ili odlivaka. Pacijent negira bolove. Fizikalno ispitivanje

normalno.Koji je najprikladniji sledeći korak?

85 | S t r


a. CT karlice

b. Trimetoprim-sulfometoksazol

c. Cistoskopija

d. Renalni angiogram

e. Transrektalna biopsija prostate

323. 65-godišnji muškarac ţali se na učestalo mokrenje noću. Anamnestički nije ranije

bolovao i ne uzima lekove. Fizikalnim pregledom (digitalno rektalno ispitivanje) utvreĎena

prostata normalne veličine. Nivo specifičnog antigena za prostatu (PSA) je povećan

(15.4ng/ml). Ultrazvuk pokazuje malo, hipoehogeno polje prostate, dimenzija 6x8mm u

desnom lobusu. Koji je najprikladniji sledeći korak?


a. Uključiti leuprolid

b. Biopsija pomenute lezije prostate

c. Uraditi scan kostiju

d. Ponoviti PSA za 3 meseca

e. Scan karlice i retroperitoneuma

324. (497strana Kaplan) Zdrav, 28-godišnji muškarac, dolazi kod svog lekara zbog bezbolnog

uvećanja desnog testisa. Osećaj teţine u desnom hemiskrotumu pojavio se pre oko 6 meseci.

Fizikalno ispitivanje ukazuje na difuzno uvećanje desnog testisa, ali je teško proceniti da li se

radi o intratestikularnoj ili ekstratestikularnoj promeni. Koji je sledeći korak u postavljanju

dijagnoze?


a. CT scan

b. OdreĎivanje serumskih nivoa hCG, alfa-fetoproteina i LDH

c. Ultrazvuk skrotuma

d. Biopsija iglom

e. Ingvinalna orjiektomija

325. (499 strana Kaplan) 19-godišnji muškarac je u saobraćajnoj nezgodi motociklom

pretrpeo zatvornu frakturu desnog femura i frakturu karlice. Osim očiglednog deformiteta

noge, fizikalno ispitivanje je značajno i zbog hematoma skrotuma i prisustva krvi na meatusu

86 | S t r

uretre. Nema krvi pri rektalnom ispitivanju ali prostata ne moţe da se palpira. Pacijent kaţe

da ima nagon za mokrenjem ali da ne moţe da mokri. Koji je sledeći korak u postavljanju

dijagnoze?


a. CT scan karlice

b. Ultrazvuk skrotuma

c. IV pijelogram

d. Retrogradni cistogram preko Folijevog katetera

e. Retrogradni uretrogram

326. 68-godišnji muškarac doveden je u urgentnu jedinicu sa razarajućim bolom u leĎima

koji se javio iznenada otprilike pre 45 minuta. Bol je konstantan i ne pojačava se pri kijanju

ili kašljanju. Pacijent je orošen znojem a sistolni pritisak mu je 90mm Hg. Postoji 8cm veliki

pulsirajući tumefakt duboko u epigastrijumu, iznad pupka. Rendgengrafija pluća je

normalna. Pre 2 godine dijagnostikovan je kod ovog pacijenta karcinom prostate i uradjena

mu je orhiektomija i postoperativno je zračen. U to vreme njegov krvni pritisak bio je

normalan, i imao je 6cm veliku asimptomatsku aneurizmu abdominalne aorte za koju je

odbio lečenje. Koja od sledećih je najverovatnija dijagnoza?


a. Disekantna aneurizma torakalne aorte

b. Fraktura lumbarnog pršljena sa kompresijom kičmene moždine

c. Disk hernija

d. Metastaski tumor u lumbalnom delu kičme

e. Rupturirana aneurizma abdominalne aorte

327. 67-godišnji muškarac ima bezbolnu, nezarastajuću ulceraciju na peti desnog stopala

nekoliko nedelja unazad. Pacijent je počeo da nosi nove cipele kratko vreme pre nastanka

ulceracije i primetio je bulu kao prvu promenu na mestu gde je kasnije nastala ulceracija.

Kaţe da ga ni bula ni ulceracija nisu nikada bolele. Ulceracija je 3,5cm u precniku, baza

ulceracije izgleda prljava, i skoro da nema granulacionog tkiva. Koţa oko ulceracije izgleda

normalno. Pacijent ne oseća ubod iglom bilo gde na tom stopalu. Periferni pulsevi su slabi ali

palpabilni. Gojazan je i ima varikozne vene, visok holesterol, i loše kontrolisan tip 2 šećerne

bolesti. Šta od sledećeg najtačnije opisuje ovu ulceraciju?


a. Dijabetična ulceracija zbog traume, neuropatije i mikrovaskularne bolesti

87 | S t r

b. Ishemična ulceracija zbog arterioskleroze

c. Ishemična ulceracija zbog embolizacije

d. Neoplastična etiologija, verovatno planocelularni karcinom

e. Stazna ulceracija zbog venske insuficijencije

328. 24-godišnji kovač dolazi lekaru zbog bola i otoka desne nadlaktice koji su se javili pre

nedelju dana; bol se pojačava pri fizičkom naporu. Fizikalni pregled ukazuje na uvećane

koţne vene prednje strane grudnog koša desno. Koja od sledećih je najverovatnija dijagnoza?


a. Aksilarna-subklavijska venska tromboza

b. Valvularna insuficijencija dubokih vena desne ruke

c. Površni tromboflebitis desne dojke

d. Površni tromboflebitis cefalične vene

e. Tromboza već postojećih varikoziteta desne ruke

329. 67-godišnji muškarac dolazi na kliniku ţaleći se na konstantan, tup bol u leĎima tokom

poslednje 3 nedelje. Anamnestički značajni podaci su: divertikuloza, pušenje i hipertenzija.

Kaţe da ne uzima lekove za povišeni krvni pritisak. Negira raniju povredu leĎa I osim toga

bola, oseća se dobro. Fizikalni pregled pokazuje krvni pritisak od 170/95 mmHg i puls od

88/minut. Nema bolnosti iznad spinalnih nastavaka ili paraspinalno. Iako je pacijent prilično

gojazan postoji sumnja na pulsirajući, bezbolni tumefakt u epigastričnom predelu. Ostatak

fizikalnog pregleda je normalan. Koja od sledećih dijagnoza treba najpre biti uzeta u obzir?


a. Aneurizma abdominalne aorte

b. Akutna disekcija aorte

c. Sindrom caude equinae

d. Lumbosakralna disk hernija

e. Pankreatitis

330. 67-godišnji muškarac primljen je u bolnicu zbog bola u desnom stopalu. Kaţe da je,

tokom poslednje 2 godine, njegovo desno stopalo postajalo sve bolnije, a od pre nekoliko sati

pošelo je da dobija tamno-sivu boju. Kaţe da ga stopalo jako boli i da trne, ali drugih

simptoma nema. U anamnezi ima: hipertenziju, hiperholesterolemiju i perifernu vaskularnu

bolest. Pacijent je imao bilateralne karotidne endarterektomije u poslednje 2 godine. Fizikalni

88 | S t r

pregled ukazuje na hladno, plavo-sivo desno stopalo bez pulseva na a. dorsalis pedis i a.

tibialis posterior. Koji je dijagnostički test potrebno preduzeti?


a. CT scan abdomena

b. CT scan glave i vrata

c. EKG

d. Lateralna rendgengrafija cervikalne kičme

e. Angiografija donjih ekstermiteta

331. (498 strana Kaplan) 57-godišnji muškarac podvrgnut je femoro-poplitealnoj by-pass

operaciji desne noge zbog teške periferne vaskularne bolesti. Pacijent ima dugu anamnezu

klaudikacije i oteţanog disanja. Imao je infarkt miokarda pre 3 godine i ima progresivno

smanjenje tolerancije na napor zbog periferne vaskularne bolesti. Pre 2 nedelje uraĎena mu

je arteriografija noge koja je pokazala teško difuzno arterijsko oštećenje desne potkolenice.

Tokom operacije pod Tournique-om od oko 1,5h njegova desna potkolenica je bila beskrvna.

Hirurzi su završili operaciju i vreme je za ponovno uspostavljanje cirkualcije. Koja je

očekivana posledica ovog manevra?


a. Pad krvnog pritiska

b. Povećanje srčanog „outputa“

c. Povećanje „preloada“

d. Povećani venski povratak

e. Sinusna bradikardija

332. Lumbalna punkcija podrazumeva


a. punktiranje lumbalnog pršljena u cilju uzimanja materjala za patohistološki pregled

b. punkciju duralne kese i arahnoideje lumbalne regije radi uzimanja likvora na pregled x

c. punkciju u cilju uzimanja sardžaja iz abdominalne duplje

333. U cilju egzaktne dijagnostike smrti koji se testovi primenjuju?

________________________________________________________________________________

(upisati odgovor):

89 | S t r

334. Bolesnika koji na postavljeno pitanje odgovara ispuštanjem nerazumljivih glasova

ocenjujemo, po GKS ocenom


a. 2

b. 5

c. 3

335. Bolesnika koji na grube draţi reaguje lokalizovanjem bolne draţi ocenjujemo po GKS

ocenom


a. 2

b. 5

c. 3

336. Minimalan broj poena na GKS je


a. 0

b. 1

c. 3

337. Maksimalni broj poena GKS je


a. 15

b. 10

c. 5

338. Prisiustvo Hačinsonove zenice kod povredjenog sa kranio-cerebralnom povredom

zahteva


a. intenzivno praćenje u jedinici intenzivne nege

b. hitnu CT dijagnostiku

c. primenu konzervativne terapije

339. Potres mozga predstavlja reverzibilni, tranzitorni gubitak svesti u trajanju do

90 | S t r


a. 5 min

b. 10 min

c. 15min

340. Epiduralni hematom se definiše kao nakupljanje krvi:


a. izmeĎu mekih tkiva i tabule eksterne

b. tabule interne i tvrde moždane opne

c. ispod tvrde moždane opne

341. Dijagnostikovani epiduralni hematom sa kompresivnim dejstvom zahteva


a. hitnu hiruršku intervenciju

b. intenzivno praćenje u JIN, a u slučaju daljeg pogoršanja operataivno lečenje

c. primenu konzervativne terapije

342. Primena Manitola ili druge antiedematozne terapije kod hirurški nezbrinutog

epiduralnog hematoma je:


a. obavezno indikovana

b. kontraindikovana

343. Inkompletna lezija kičmene moţdine moţe se manifestovati kao:

________________________________________________________________________________

(upisati odgovor):

344. Izgled „ majmunska šaka“ sreće se usled lezije


a. n. medijanus-a

b. n.ulnaris-a

c. n. radijali-s

345. Izgled „kandţaste šake“ sreće se usled lezije:


91 | S t r

a. n. medijanus-a

b. n. ulnaris-a

c. n. radijalis-a

346. Izgled „ viseće šake „ sreće se usled lezije:


a. n. medijanus-a

b. n. ulnaris-a

c. n. radijalis-a

347. Ekstramedularni tumori obično izazivaju:


a. oduzetost

b. spasticitet

c. radikularni bol

348. Metoda izbora u dijagnostici tumora kičme je:


a. Kompjuterizovana tomografija

b. Magnetna rezonanca

c. Rentdengrafija

349. Termin tranzitorni ishemični atak (TIA) koristimo ukoliko se neurološki deficit restituiše

unutar:


a. 24h

b. 3 dana

c. 7 dana

350. Termin reverzibilni ishemični neurološki deficit (RIND) koristimo ukoliko se deficit gubi

unutar:


a. 24h

b. 3 dana

c. 7 dana

92 | S t r

351. Kod meningo-mijelocele disrafična kesa sadrţi:


a. likvor

b. likvor i nervne elemente

c. nervno tkivo sa cistično proširenim centralnim kanalom medule spinalis

352. Kod meningo-mijelocistocele disrafična kesa sadrţi:


a. likvor

b. likvor i nervne elemente

c. c) nervno tkivo sa cistično proširenim centralnim kanalom medule spinalis

353. 74-godišnji muskarac ţali se na stalan i dosadan bol u donjem delu leĎa koji ima zadnjih

nekoliko nedelja. Bol vremenom, čini mu se, postaje sve jači, intenzivniji je noću, ne prestaje

pri odmoru niti prilikom promene polozaja i ne provocira ga kašalj, kijanje ili naprezanje.

Hronični je pušač, i ima stalni kašalj i povremeno krvavo prebojen sputum u zadnja 3

meseca, kao i gubitak teţine od 10 kg. Fizikalno ispitivanje potvrĎuje jasnu bolnost pri

palpaciji odreĎene tačke iznad donjeg dela torakalne kičme. Koja je najverovatnija

dijagnoza?


a. Ankilozirajuci spondilitis

b. Disk hernija

c. Metastaski tumor torakalne kičme

d. Multipli mijelom

e. Primarni maligni kostani tumor

354. 44- godišnja ţena ţali se na jake glavobolje koje su prisutne nekoliko nedelja unazad i

koje ne reaguju na uobičajene analgetike. Ona lokalizuje glavobolju u središnjem delu

(unutrasnjosti) glave. Glavobolja je prilično konstantna ali je gora ujutru. Nema druge

neurološke znake i simptome. Imala je “tenzione glavobolje” ranije, ali kaţe da su one bile

lokalizovane u zadnjem delu glave a bol je bio drugačiji od sadašnjeg. Ona je trenutno pod

priličnim stresom zbog toga što je nezaposlena otkad je uradjena modifikovana radikalna

mastektomija za T3, N1, M0 karcinom dojke pre 2 godine. Imala je nekoliko ciklusa

93 | S t r

postoperativne hemoterapije, koje je na kraju prekinula zbog neţeljenih efekata. Koji od

sledećih je najadekvatniji korak u lečenju?


a. CT scan glave

b. Psihijatrijsko ispitivanje

c. Kraniogram

d. Arteriogram aortnog luka

e. Lumbalna punkcija

355. 46-godišnja ţena, koja ranije nije bolovala, javlja se lekaru zbog iznenadnog i vrlo jakog

bola u leĎima i nozi koji je nastao pre 2 sata kada je pokušala da prenese teţak predmet.

Navodi da oseća sevanje duţ zadnje strane noge i da još uvek ima vrlo jake bolove zbog kojih

ne moţe da se krece. Bolovi se pojačavaju prilikom kašljanja, kijanja ili naprezanja. Ona drţi

bolnu nogu u fleksiji; podizanje ispruţene noge provocira nastanak vrlo jakog bola. Tonus

sfinktera je normalan a senzacije u perineumu očuvane. Kada je dijagnoza postavljena

odgovarajućim ispitivanjima, najadekvatnije lečenje bilo bi:


a. Analgetici i mirovanje u trajanju od 3 nedelje

b. Odgovarajući antibiotici

c. Zračenje zahvaćene regije

d. Hirurška dekompresija

e. Imobilizacija tela u trajanju od 3 meseca

356. 42-godisnji muskarac, desnjak, ima anamnezu progresivnog otezanog govora i

hemiparezu desno u poslednjih 5 meseci. Ima jake glavobolje koje su sve jace u poslednja 2

meseca, izrazenije ujutru. U trenutku prijema, on je konfuzan i povraca i ima zamucen vid,

edem papile i diplopiju. Ubrzo nakon toga njegov krvni pritisak raste na 190/110mmHg i

razvija bradikardiju. Koje je klinicko znacenje hipertenzije i bradikardije?


a. Tumor mozga koji je doveo do tentorijalne hernijacije

b. Tumor mozga koji pritiska hipotalamus

c. Ruptura hronicnog subduralnog hematoma

d. Disekcija aorte

e. Predterminalni porast intrakranijalnog pritiska

94 | S t r

357. (497strana Kaplan) Muškarac koji je doţiveo saobraćajnu nesreću doveden je u

urgentnu jedinicu u dubokoj komi. Zenice slabo reaguju na svetlo ali su jednake. Pacijent je

intubiran i poslat na CT (kompjuterizovana tomografija) glave i vrata. Ovo ispitivanje je

pokazalo da nema frakture cervikalne kičme, ali postoji mali hematom na desnoj strani,

polumesečastog oblika, bez pomeranja moţdanih struktura preko srednje linije. Koji je



a. Visoke doze steroida

b. Hiperventilacija, diuretici i restrikcija tečnosti

c. Sistemski vazodilatatori i alfa blokatori

d. Hirurška evakuacija epiduralnog hematoma

e. Hirurška evakuacija subduralnog hematoma

358. GraĎevinski radnik pao je sa oko 4m visine i dočekao se na noge. Fizikalni pregled i

rendgengrafija potvrĎuju kominutivni prelom oba kalkaneusa. Postoji bolnost na palpaciju

na mestima modrica i ogrebotina na drugim delovima tela, ali su vitalni znaci i neurološko

ispitivanje normalni. S obzirom na mehanizam povrede, koji je sledeći korak u lečenju?


a. CT abdomena

b. Rendgengrafija cervikalne kičme

c. Rendgengrafija torakalne i lumbalne kičme

d. Odgovarajući arteriogrami

e. Retrogradni uretrogram

359. 44-godišnji muškarac doveden je u urgentnu jedinicu u besvesnom stanju 5 sati nakon

udesa, prilikom kojeg je izleteo iz kola i udario glavom u trotoar. Svest je izgubio 3 sata nakon

trauma. Pri prijemu, pacijent ne reaguje na glasove i bolne stimuluse, a njegova leva zenica je

fiksirana i dilatirana. Kraniogram pokazuje zatvorenu frakturu kalvarije levo. CT scan

ukazuje na intrakranijalno krvarenje.U kom od sledećih kompartmana je krvarenje

najverovatnije?


a. Epiduralni prostor

b. Subduralni prostor

c. Subarahnoidalni prostor

d. Intracerebralno

95 | S t r

e. Intraventrikularno

360. (499 strana Kaplan) 31-godišnji muškarac doveden je u urgentnu jedinicu nakon udesa

motociklom. Pretrpeo je tešku povredu glave i na prijemu ima Glasgow coma score 8. Njegov

krvni pritisak je stabilan, a urgentan CT glave ukazuje na veliko subduralno krvarenje sa

pomeranjem preko središnje linije i cerebelarnom tonzilarnom kompresijom. Pacijent diše

spontano i nije intubiran. Koji je najprikladniji sledeći korak u lečenju?


a. Urgentan MRI radi procene hernijacije

b. Administracija manitola IV.

c. Endotrahealna intubacija i hiperventilacija

d. Indukcija barbituratne kome

e. Neodložna hirurška dekompresija

361. (504 strana Kaplan) Mladić je doveden u urgentnu jedinicu nakon frontalnog sudara

automobilom pri brzini od oko 50km/h. Svestan je i orjentisan. Osim laceracije na čelu,

fizikalno ispitivanje je normalno a laboratorijske analize u granicama normale.

Rendgengrafija grudnog koša je uredna. Koji je sledeći korak?


a. Ehokardiogram

b. Lateralna rendgengrafija cervikalne kičme

c. CT scan abdomena

d. CT scan glave

e. Peritonealna lavaža

362. (505 strana Kaplan) 18-godišnji mladić uboden je noţem u leĎa neposredno desno od

srednje linije. Fizikalno ispitivanje pokazuje paralizu i gubitak propriocepcije distalno od

povrede na desnoj strani, i gubitak bolne osetljivosti distalno od mesta povrede na levoj

strani. Koja je najverovatnija dijagnoza?


a. Prednji spinalni sindrom

b. Centralni spinalni sindrom

c. Kompletna transekcija kičmene moždine

d. Hemitransekcija kičmene moždine

e. Zadnji spinalni sindrom

96 | S t r

363. Komociju mozga karakteriše:


a. Kratkotrajan (<5min) gubitak svesti praćen amnezijom za dogaĎaj povreĎivanja i reverzibilni

poremećaj vegetativnih funkcija

b. Kratkotrajan (<5min) gubitak svesti praćen značajnim morfološkim promenama na mozgu

vidljivim na CT-u

c. Kratkotrajan (<5min) gubitak svesti praćen trajnim neurološkim deficitom

364. Meckel-ov divertikulum tipično je lokalizovan:


a. Na duodenumu

b. Na duodeno-jejunalnom prelazu

c. Terminalnom ileumu

d. Ascendentnom kolonu

365. Optimalna anestezija kod operacija u ingvinumu (isključujući rekonstruktivne zahvate

na krvnim sudovima) je:


a. Opšta endotrahealna

b. Regionalna infiltrativna sa sedoanalgezijom

c. Spinalna

d. Epiduralna

366. Kod hemoragijske dijateze izazvane predoziranjem heparinom treba ordinirati:


a. Proteaza inhibitore

b. Protamin sulfat

c. Natrijum bikarbonat

d. Oktreotid

367. Najosetljiviji laboratorijski parameter prisustva sepse je:


a. Leukocitoza

b. Sedimentacija

97 | S t r

c. CRP

d. Prokalcitonin

e. Eritropenija

368. Progresivni ikterus kod novoroĎenčeta bez drugih tegoba i porodične istorije ikterusa

mora pobuditi sumnju na postojanje:


a. Bilijarne kalkuloze

b. Kongenitalne hiperbilirubinemije

c. Bilijarne atrezije

d. Pankreatitisa

369. Presek ekstenzorne tetive kaţiprsta leve ruke latinski se označava kao

(upisati odgovor):

___________________________________

370. Kod 10-ogodišnjeg deteta koje se nakon pada sa bicikla i udarca trbuhom u guvernal ţali

na bol u gornjim partijama trbuha, praćen mučninom i slabošću i u laboratoriji ima umerenu

leukocitozu i hiperamilazemiju treba posumnjati na:


a. Povredu želuca

b. Povredu dijafragme

c. Povredu pankreasa

d. Koincidentalno trovanje hranom

e. Akutni appendicitis

371. Pojava fekalnog sadrţaja na usta i/ili nazogastričnu sondu u kliničkoj slici ileusa

označava se latinskom rečju ______________________ (upisati odgovor):.

372. Najoptimalnija radiološka metoda prikaza kolektornog i tranzitornog urinarnog sistema

je:


a. Ehosonografija

b. Kompjuterizovana tomografija

c. Nuklearna magnetna rezonanca

98 | S t r

d. Intravenska urografija

e. Nativna grafija

373. Transosealna spoljašnja trakcija/ekstenzija je optimalna metoda lečenja:


a. Preloma potkolenice

b. Preloma nadlaktice

c. Preloma skapule i klavikule

d. Preloma kičmenog stuba

e. Preloma acetabuluma i gornjeg dela femura

374. Pojava bezbolne hetamurije kod mladog politraumatizovanog pacijenta sa inače urednim

radiološkim nalazom u trbuhu i na kostima karlice neposredno po prijemu ukazuje na:


a. Kalkulozu bubrega/uretera

b. Tumor mokraćne bešike

c. Dijastazu pubične simfize i leziju mokraćne bešike

d. Leziju uretre prilikom postavljanja katetera

e. Gonoreju

375. Skalpna rana sa defektom koţe preko 4cm2 i ogoljenom kosti (bez periosta) koja zahvata

obrvu i jednu ušnu školjku smatra se


a. Malim skalpom

b. Umerenim skalpom

c. Teškim skalpom

376. “GIST” je skraćenica za ________________________________________

(upisati odgovor):

377. 59-godišnji muškarac ima tvrd 1,5cm veliki čvor u prostati koji se palpatorno pipa pri

rutinskom fizikalnom pregledu. Pacijent je bez ikakvih simptoma, a njegov PSA je normalan

za njegove godine. Koji je naredni korak?


a. Kliničko praćenje u narednih godinu dana

99 | S t r

b. Ponovno odreĎivanje PSA

c. Transrektalna biopsija čvorica iglom

d. Transrektalni UZ prostate

e. Transuretralna resekcija prostate

378. Najgoru prognozu ima:


a. Anaplastični karcinom štitaste žlezde

b. Folikularni karcinom štitaste žlezde

c. Papilarni karcinom štitaste žlezde

d. Medularni karcinom štitaste žlezde

379. Gubitak glasa nakon tireoidektomije ukazuje na:


a. Leziju n.laringeus superior-a

b. Leziju n.laringeus inferior-a

c. Leziju n.laringeus reccurens-a

d. N.mandibularis-a

e. N.hypoglossus-a

f. N.glossopharingeus-a

380. Morbus Paget je:


a. Maligno oboljenje dojke

b. Inflamatorno oboljenje dojke

c. Maligno oboljenje štitaste žlezde

d. Inflamatorno oboljenje štitaste žlezde

e. Nijedno od navedenih

381. Odrţavanje čestih teških hipertenzivnih kriza nakon operacije unilateralnog

feohromocitoma najverovatnije ukazuje na:


a. Akutnu primarnu (kardiocirkulatornu) hipertenzivnu bolest

b. Akutno oboljenje bubrega

c. Otežan postoperativni oporavak

100 | S t r

d. PreviĎeni multicentrični feohromocitom

382. Najverovatnija dijagnoza kod pacijenta sa upornim hipoglikemijskim krizama, praćenim

stalnim gubicima svesti i vrednostima serumske glikemije koje ne prelaze 4mmol/L, bez

drugih simptoma i urednim ostalim laboratorijskim nalazom je:

______________________________________________________

(upisati odgovor):

383. Koju od navedenih rana ne treba primarno hirurški zbrinjavati:


a. Vulnus scissum antebrachi l.sin.

b. Vulnus laceratum antebrachi l.sin.

c. Vulnus lacero-contusum l.sin.

d. Combustio antebrachi l.sin.gr.II

e. Vulnus morsum hominis antebrachi l.sin.

384. IzvoĎenje velikog operativnog zahvata u maloj karlici zbog maligne bolesti kod starijeg

pacijenta je indikacija za:


a. Profilaktičku primenu antibiotika

b. Profilaktičku primenu diuretika

c. Profilaktičku primenu niskomolekularnog heparina

d. Profilaktičku primenu anksiolitika

e. Profilaktičku primenu kardiotonika

385. Postoperativni pseudomembranozni colitis izazvan Clostridium difficilae infekcijom

uspešno se leči:


a. Probioticima

b. Agonistima opioidnih receptora (antidijaroicima)

c. Cefalosporinima

d. Sulfonamidima

e. Kombinacijom Vankomycin-a i Metronidazol-a

f. Penicilinima

101 | S t r

386. Kraniocerebralna povreda GCS 10 spada u:


a. Laka

b. Umerena

c. Teška

387. Fenomen „mokre krpe“ koristi se za:


a. Procenu dubine opekotine

b. Procenu težine promrzline

c. Procenu vitalnosti kože kod otvorenih preloma kostiju

d. Procenu vitalnosti ekstremiteta kod ishemije

e. Procenu kožne senzitivnosti dermatoma kod lezije perifernih nerava

388. 4-ogodišnje dete veća dva dana odbija hranu, kašlje i ţali se na bol u čašici i grudima.

Kada se bol pojača dete najpre luči dosta pljuvačke, a zatim podriguje i povrati. Treba

posumnjati na:


a. Zapaljenje gornjih respiratornih puteva

b. Strano telo u jednjaku

c. Akutni apendicitis

d. Volvulus želuca

e. Ileus

f. Alimentarnu intoksikaciju

389. Pseudoartroze su posledica:


a. Usporenog zarastanja preloma

b. Zarastanja preloma u lošoj poziciji

c. Zarastanja preloma uz infekciju rane i osteomijelitis

d. Nezarastanja preloma

e. Zarastanja komplikovanih multifragmentalnih preloma

390. Tokom noći 17-ogodišnjeg dečaka budi jak bol u hemiskrotumu praćen mučninom i

povraćanjem. Prethodnog dana imao je trening rukometa. Najverovatnija dijagnoza je:

102 | S t r


a. Torsio testis

b. Epididimitis acuta

c. Hernia inguinoscrotalis incarcerata

d. Hydrocoella dolorosa

e. Varicocoella testis inflamata

391. Porast tumorskih markera alfa fetoproteina, horionskog gonadotropina i laktat

dehidrogenaze ne izaziva:


a. Karcinom testis

b. Seminom testisa

c. Horiokarcinom testisa

d. Teratokarcinom testisa

392. Presecanje retinaculum flexorum-a je operativna metoda lečenja:


a. Sindroma karpalnog tunela

b. Dypitrain-ove kontrakture

c. Fibrozirajućeg tendovaginitisa

d. „Compartement“ sindroma podlaktice

393. MALT limfomi se javljaju u:


a. jednjaku

b. želucu

c. duodenumu

d. debelom crevu

394. Kod kontrolisanih postoperativnih enterokutanih fistula bez peritonitisa treba očekivati i

korigovati:


a. anemiju

b. hipoholesterolemiju

c. hipokalijemiju

103 | S t r

d. hipomagnezijemiju

395. Ménétrier-ova bolest je:


a. prekanceroza jednjaka

b. prekanceroza želuca

c. prekanceroza duodenuma

d. prekanceroza kolona

396. U prijemnu hiruršku ambulantu dolazi 55-ogodišnji muškarac zbog masivne

hematemeze. Navodi podatak da je pre 30 godina preleţao virusni hepatitis B. Blago je

ikteričan. Klinički se konstatuje distenzija trbuha, “caput medusae”, “spider-nevusi” na licu i

gornjoj polovini grudnog koša. Uzrok hematemeze je najverovatnije:


a. Ruptura ezofagealnih variksa

b. Krvareći gastrični ulkus

c. Mallory-Weiss sindrom

d. Krvareći duodenalni ulkus

397. Sa nastankom karcinoma ţeluca najčešće je povezan:


a. hronični atrofični gastritis

b. pellagra

c. divertikulum želuca

d. hiatus hernia

398. Charcot-ov trijas (ikterus, povišena telesna temperatura, bilijarna kolika) je

patognomoničan za:


a. holangitis

b. egzacerbaciju ulceroznog kolitisa

c. akutni pankreatitis

d. akutni holecistitis

104 | S t r

399. Antibiotska terapija izbora u lečenju pseudomembranoznog kolitisa izazvanog

Clostridium difficile infekcijom podrazumeva kombinaciju:


a. metronidazol i vankomicin

b. metronidazol i cefalospirini III generacije

c. metronidazol i penicilin

d. metronidazol i penicilin/klavulanska kiselina

400. Courvoisier-ov znak karakterističan je za:


a. akutni apendicitis

b. tumore glave pankreasa

c. akutni pankreatitis

d. akutni holecistitis

401. Rosenstein-ov znak je karakterističan za:



b. Akutni holecistitis

c. Crohn-ovu bolest

d. Akutni apendicitis

402. Nivo serumskog bilirubina je najbolji pokazatelj:


a. Biološko-biohemijskog sindroma zapaljenja

b. Sindroma insuficijencije hepatocita

c. Sindroma bilijarne retencije (holestaze)

d. Sindroma nekroze hepatocita

403. Bouveret-ov sindrom je naziv za:


a. Sindrom hronične malnutricije kod hroničnog pankreatitisa

b. Učestalo krvarenje iz ezofagealnih variksa kod portalne hipertenzije

c. Bilijarni ileus

d. Dijaroični sindrom kod ulceroznog kolitisa

105 | S t r

404. Optimalno lečenje apscedirane pseudociste pankreasa podrazumeva:


a. Klasičnu operativnu ekstirpaciju pseudociste

b. Laparsoskopsku operativnu ekstirpaciju pseudociste

c. Konzervativno lečenje (antibiotska Th) do sanacije/regresije

d. Perkutanu drenažu

e. Praćenje i operativnu Th u slučaju komplikacija (perforacija pseudociste)

405. U diferencijalnu dijagnozu akutnog apendicitisa ne spada:


a. Colica renalis l.dex.

b. Morbus Hirschprung

c. Morbus Crohn

d. Adnexitis l.dex.

e. Lymphadenitis mesenterialis

406. Tegobe u vidu izraţene gorušice praćene povremenim bolovima u čašici, osećajem

gušenja, jakog “lupanja i preskakanja srca” i strahom, koje se pojačavaju nakon jela i u

leţećem poloţaju ukazuju na:


a. Ulkusnu bolest

b. Holecistitis

c. Pankreatitis

d. Neurozu

e. Ulcerozni colitis

f. Hijatalnu herniju

g. Ishemijsku bolest srca sa poremećajima ritma

407. Povišena telesna temperatura, praćena mučninom, slabošću, malaksalošću, otokom i

crvenilom gornjeg dela lateralne strane vrata, leukocitozom i povišenim vrednostima amilaza

u serumu kod pacijenta ukazuju na:


a. Akutni holecistitis

b. Akutni faringitis

106 | S t r

c. Akutni pancreatitis

d. Pseudocistu pankreasa

e. Akutni parotitis

408. Najčešća je:


a. Duodenojejunalna invaginacija

b. Jejunojejunalna invaginacija

c. Jejunoilealna invaginacija

d. Ileoilealna invaginacija

e. Ileocekalna invaginacija

409. Bol kod pacijenta sa funkcionalnom kolopatijom se tipično javlja:


a. Levoj polovini trbuha

b. Desnoj polovini trbuha

c. U desnom hipohondrijumu

d. U epigastrijumu

e. U leĎima

410. Homans-ov znak karakterističan je za:


a. Tromboflebitis

b. Trombozu dubokih vena donjih ekstremiteta

c. Akutnu ishemiju donjih ekstremiteta

d. Raynaud-ov sindrom

411. Nesumnjivi klinički znak preloma lobanje je:


a. Epistaksa

b. Krvarenje iz spoljašnjeg ušnog kanala

c. Krvni podliv očnih kapaka

d. Likvoreja

e. Cerebroreja

107 | S t r

412. Po definiciji opstipacija podrazumeva stanje sa:


a. <3 stolice nedeljno

b. <4 stolice nedeljno

c. <5 stolica nedeljno

d. <6 stolica nedeljno

413. Nalaz pneumoperitoneuma (slobodnog gasa u trbušnoj duplji) na nativnoj radiografiji

trbuha ukazuje na:


a. akutni perforativni holecistitis

b. akutni pankreatitis

c. akutni perforativni apendicitis

d. perforaciju šupljeg intraabdominalnog organa

414. „Krvarenje u dva vremena“ karakteristično je za:


a. povrede pankreasa u sklopu tupe abdominalne traume

b. povrede mokraćne bešike u sklopu tupe abdominalne traume

c. povrede slezine u sklopu tupe abdominalne traume

d. povrede bubrega u sklopu tupe abdominalne traume

415. Nalaz hematemeze sadrţaja „kao talog od crne kafe“ i melene, odn. tečnih stolica „crnih

kao katran“ sa sigurnošću ukazuju na:


a. krvarenje iz proksimalnih delova digestivnog trakta

b. krvarenje iz distalnih delova digestivnog trakta

c. rektoragiju

d. krvareće hemoroide

416. Operativno lečenje nije indikovano kod:


a. Primarnog peritonitisa

b. Sekundarnog peritonitisa

c. Akutnog apendicitisa

108 | S t r

d. Inkarcerirane femoralne hernije

417. Najkorisniji laboratorijski parametar za dijagnozu pankreatitisa je:


a. broj leukocita

b. nivo amilaza u serumu i urinu

c. broj trombocita

d. nivo bilirubina u serumu

418. Tumorski marker specifičan za primarne tumore jetre je:


a. CEA

b. Ca19-9

c. AFP

d. PSA

419. „Zlatni standard“ (terapijska metoda izbora) u lečenju kalkuloze ţučne kese je:


a. Holecistostomija

b. Klasična holecistektomija

c. Laparoskopska holecistektomija

d. Peroralna ili kontaktna disolucija kamenaca

420. Virchov-ljev, Irish-ov i „Sister Mary Joseph“-limfni nodus predstavljaju udaljene

metastaze:


a. Karcinoma vratnog jednjaka

b. Karcinoma torakalnog jednjaka

c. Karcinoma želuca

d. Karcinoma pankreasa

421. Tzv. Klatskin-ov tumor je:


a. Tumor Vater-ove ampule

b. Tumor glave pankreasa

109 | S t r

c. Metastatski tumor ovarijuma poreklom od gastričnog karcinoma

d. Tumor gornje trećine glavnog žučnog voda

422. Ileus izazvan prisustvom stranog tela u crevima spada u grupu:


a. Opturacionog ileusa

b. Strangulacionog ileusa

c. Paralitičkog ileusa

d. Spastičkog ileusa

423. Pacijent koji u anamnezi navodi samo „perzistentno prljanje veša“ najverovatnije boluje

od:


a. Kriptitisa

b. Anorektalnog apscesa

c. Anorektalne fistule

d. Hemoroida

424. Izbacite „uljeza“:


a. Rowsing-ov znak

b. Blumberg-ov znak

c. Davis-ov znak

d. Rosenstein-ov znak

425. Evisceracija je:


a. Pojava koagulisane krvi u operativnoj rani

b. Prolaps intraabdominalnih organa kroz dehisciranu operativnu ranu

c. Pojava seroznog žućkastog tečnog sadržaja u operativnoj rani

d. Pojava infekcije operativne rane sa gnojem

426. Poloţaj „a la vache“ koristi se za:


a. Duboku palpaciju trbuha

110 | S t r

b. Detekciju fluktuacije

c. Detekciju balotmana

d. Digito-rektalni pregled

427. Akutno zapaljenje znojnih ţlezda koţe je:


a. Hydroadenitis

b. Carbunculus

c. Abscessus

d. Phlegmona

428. Nakon bezuspešnog postavljanja urinarnog katetera kod retencije urina obavezna

sledeća mera je:


a. Klasična operativna kateterizacija mokraćne bešike

b. Perkutana nefrostoma

c. Perkutana cistostoma

d. Ordiniranje diuretika

429. Obavezan vid pripreme operacione sale u pauzi operativnog rada podrazumeva

upotrebu:


a. Infracrvenog zračenja

b. Ultravioletnog zračenja

c. Toplog suvog vazduha

d. Čišćenje germicidnim rastvorima

430. Serumski prokalcitonin je jedan od najosetljivih laboratorijskih parametara:


a. sepse

b. tumora timusa

c. tumora nadbubrežnih žlezdi

d. tumora paratireoidnih žlezdi

431. Kontraindikacija za elektivnu hiruršku intervenciju je:

111 | S t r


a. izražena trombocitopenija

b. hemokoncentracija

c. leukocitoza

d. sideropenična anemija

432. Zadovoljavajuća satna diureza hirurškog bolesnika iznosi:


a. 0,5-1ml/kg

b. 1-1,5ml/kg

c. 1,5-2ml/kg

d. 2-2,5ml/kg

433. U autoklavima se obavlja sterilizacija:


a. kuvanjem

b. vodenom parom pod pritiskom

c. toplim suvim vazduhom

d. gama zracima

434. Kortikosteroidi utiču na proces zarastanja rane tako što:


a. podspešuju mikrocirkulaciju i oksigenaciju rane

b. ubrzavaju epitelizaciju i kontrakciju rane i pojačavaju fibroblastnu reakciju i ožiljavanje

c. stimulišu inflamatornu fazu zarastanja i otežavaju epitelizaciju

d. smanjuju sintezu proteina u rani, inhibiraju normalnu inflamatornu reakciju, fibroblastnu

reakciju, neoangiogenezu i epitelizaciju rane i usporavaju sve faze zarastanja rane

435. Kod neinficiranog seroma operativne rane indikovana je:


a. intenzivna antibiotska terapija

b. evakuacija seroma i intenzivna antibiotska terapija

c. samo evakuacija seroma

d. evakuacija seroma i resutura rane

112 | S t r

436. INR je test kojim se optimalno prati:


a. Imunološki status u sepsi

b. Stanje akutnog pankreatitisa

c. Kalcemija nakon paratireoidektomije

d. Koagulacioni status tokom heparinske terapije

437. Enteralna ishrana kontraindikovana je kod:


a. akutni hemoragijsko-nekrotični pankreatitis

b. teška politrauma

c. stanje nakon gastrektomije/ezofagektomije

d. inflamatorna oboljenja creva u akutnoj fazi

438. Klizma je kontraindikovana kod (zaokruţiti dva tačna odgovora):


a. Gnojnih procesa u predelu anusa

b. Ileusa izazvanih tumorom

c. Krvarenja iz digestivnog trakta

d. Ileusa izazvanih crevnim adhezijama

e. Paralitičkog ileusa

439. Kod iščašenja akromioklavikularnog zgloba:


a. neoperativno lečenje retko dovodi do repozicije ii ma više analgetički efekat

b. primenjuje se isključivo neoperativno lečenje

c. repozicija nastaje obično spontano i ne zahteva aktivno lečenje

d. primenjuje se isključivo operativno lečenje

440. Kod urinarne kalkuloze najmanju dijagnostičku vrednost ima:


a. EHO

b. Nativna grafija urotrakta

c. IVU

d. CT

113 | S t r

441. Penetrantna povreda grudnog koša podrazumeva prekid kontinuiteta:


a. rebra

b. mišića zida grudnog koša

c. pleure

d. mišića i rebara

442. Procena restriktivnog poremećaja ventilacije u preoperativnoj pripremi pacijenata za

torakalni operativni zahvat obavlja se:


a. Merenjem forsiranog ekspiratornog volumena u 1 sekundi

b. Merenjem vitalnog kapaciteta

c. Gasnom analizom krvi

d. Radionuklidnom perfuzionom scintigrafijom pluća

443. Fenomen klaćenja medijastinuma je karakterističan za:


a. Opstrukciju disajnih puteva

b. Tenzioni pneumotoraks

c. Otvoreni pneumotoraks

d. Marginalni pneumotoraks

444. Antibiotici izbora u lečenju infekcije izazvane bacilom Nocardia asteroides su:


a. Penicilini

b. Cefalosporini

c. Sulfonamidi

d. Aminoglikozidi

445. Rastvor glutaraldehida koristi se za:


a. Dezinfekciju izlučevina

b. Dezinfekciju kože

c. Brzu sterilizaciju instrumenata

114 | S t r

d. Fiksaciju bioptata

e. Dezinfekciju usne duplje

446. Bol kod akutne upale ţučne kese koji se širi u desno rame spada u kategoriju:


a. Visceralnog bola

b. Parijetalnog bola

c. Prenesenog bola

447. Flegmona Retzii-jevog špaga je posledica zapaljenja:


a. Pankreasa

b. Žučne kese

c. Apendiksa

d. Mokraćne bešike

e. Divertikulitisa descendentnog kolona

448. Deskriptivni epitet “straţar trbušne duplje” ima _______________________________.

(upisati odgovor):

449. Palpatorni fenomen patognomoničan za prisustvo tečnosti u ograničenom prostoru

mekih zidova je:


a. Balotman

b. Krepitacija

c. Fluktuacija

d. Rezistencija

450. Hamman-ov znak podrazumeva:


a. Medijastinalno škripanje

b. Hematome prednjeg trbušnog zida

c. Supraklavikularni potkožni emfizem

d. Nabrekle vene vrata

115 | S t r

451. Nalaz dolihoezofagusa koji leţi na dijafragmi na kontrastnoj radiografiji je

patognomoničan za ________________________________________________ .

(upisati odgovor):

452. Tzv. Taylor-ov postupak je:


a. Metod hirurškog lečenja ulkusne perforacije

b. Metod konzervativnog lečenja ulkusne perforacije

c. Metod konzervativnog lečenja piloroduodenalne stenoze

d. Metod konzervativnog lečenja ulkusnog krvarenja

453. Tumori enterohromafinih ćelija su:


a. Adenokarcinomi tankog creva

b. Karcinoidi tankog creva

c. Sarkomi tankog creva

d. Adenomi tankog creva

e. Limfomi tankog creva

454. Maksimalna granična vrednost glikemije za izvoĎenje elektivnih operativnih zahvata je:


a. 8mmol/L

b. 9mmol/L

c. 10mmol/L

d. 11mmol/L

e. 12mmol/L

455. „Bilijarno blato“ je termin kojim se opisuje izgled ţuči kod:


a. Akutnog kalkuloznog holecistitisa

b. Akutnog akalkuloznog holecistitisa

c. Hroničnog kalkuloznog holecistitisa

d. Holecistoduodenalne fistule

e. Holecistoholedohalne fistule

116 | S t r

456. Akutna inflamacija cele trbušne maramice uz prisustvo gnoja i fibrinskih naslaga na lat-

inskom se označava kao ___________________________________________________.

(upisati odgovor):

457. pH reakcija pankreasnog soka je:


a. alkalna

b. neutralna

c. kisela

458. Kod splenomegalije izazvane infekcijom i sa povišenim vrednostima IgM splenektomija

je:


a. Uvek indikovana

b. Ponekad indikovana

c. Retko indikovana

d. Nije indikovana

459. Jedan od navedenih komorbiditeta ne utiče na učestalost infekcije rane:


a. hipoproteinemija

b. perforacija šupljih organa

c. gojaznost

d. dijabetes

460. Masna embolija se najčešće javlja:


a. Nakon traume velikih kostiju

b. Nakon operacija na srcu i plućima

c. Nakon dermolipektomije trbušnog zida

d. Nakon operativnog lečenja varikoznih vena nogu

461. Atrijalni septalni defekt (ASD) spada u grupu:


117 | S t r

a. uroĎenih srčanih mana sa desno-levim šantom

b. uroĎenih srčanih mana sa levo-desnim šantom

c. opstruktivnih uroĎenih srčanih mana

d. kompleksnih uroĎenih srčanih mana

462. Navesti tri osnovna načina uspostavljanja vazdušnog puta kod teško traumatizovanog

pacijenta: (upisati odgovore):

a. ___________________

b. ___________________

c. ___________________

463. Digitalna subtrakciona angiografija (DSA) spada u:


a. Neinvazivne metode ispitivanja arterija

b. Invazivne metode ispitivanja arterija

464. Latinska dijagnoza „Vulnus morsum equini regio cruris lateralis sinistri cum avulsio je

______________________________________________________________________ .

(upisati odgovor):

465. Primarni uzrok varikoziteta je:


a. Infekcija venskog zida

b. Povreda vene

c. Valvularna insuficijencija

d. Hiperkoagulabilnost

466. Allen-Koch-ova metoda je:


a. Otvorena metoda lečenja opekotina

b. Zatvorena metoda lečenja opekotina

c. Metoda lečenja opekotina lokalnom primenom topičkih sredstava

d. Metoda hirurškog lečenja opekotina

467. Tzv. „proba u tri čaše“ je tradicionalna metoda:

118 | S t r


a. Detekcije krvi u ispljuvku kod malignih tumora bronha

b. Detekcije krvi u ispljuvku kod malignih tumora (vratnog) jednjaka

c. Detekcije urinarnih mikro/makrolita

d. Orijentacione detekcije mesta porekla hematurije

468. Hemoragijski šok principijelno nastaje ako je gubitak krvi:


a. >25% ukupne količine krvi

b. >30% ukupne količine krvi

c. >35% ukupne količine krvi

d. >40% ukupne količine krvi

e. >45% ukupne količine krvi

469. Madelung-ov deformitet je:


a. UroĎena mana gornjeg ekstremiteta

b. UroĎena mana donjeg ekstremiteta

c. UroĎena mana kičmenog stuba i kostiju toraksa

d. UroĎena mana lobanje

470. „Biološka proba“ kod davanja transfuzije krvi podrazumeva:


a. Davanje 10ml krvi i pauzu od 15 minuta nakon toga

b. Davanje 20ml krvi i pauzu od 15 minuta nakon toga

c. Davanje 30ml krvi i pauzu od 15 minuta nakon toga

d. Davanje 30ml krvi i pauzu od 30 minuta nakon toga

e. Davanje 50ml krvi i pauzu od 30 minuta nakon toga

471. Najvaţniji elektrolit na koji treba obratiti paţnju tokom preoperativne pripreme

pacijenta je:


a. Natrijum

b. Kalijum

c. Kalcijum

119 | S t r

d. Hlor

e. Magnezijum

472. Hipersekrecija hormona hipofize izazvana prisustvom hormonski aktivnim adenomom

ne izazivaju:


a. Hiperprolaktinemiju

b. Akromegaliju

c. Kushing-ov sindrom

d. Diabetes insipidus

473. Hirurška relaksacija pacijenta se (nakon inicijalne relaksacije) danas standardno izvodi:


a. Depolarizijućim miorelaksantima

b. Nedepolarizujućim miorelaksantima

c. Bilo kojim miorelaksantima

474. Terminom „atelija“ označava se ___________________________________________

(upisati odgovor)

475. U neinvazivni „monitoring“ hirurških pacijenata ne spada:


a. Monitoring intrakranijalnog pritiska

b. Monitoring moždanog protoka

c. Elektrokardiografija

d. Pulsna oksimetrija

e. Kapnometrija

476. Koţni graft po Thiersch-u zahvata:


a. 25% debljine kože

b. 30% debljine kože

c. 50% debljine kože

d. 100% debljine kože

120 | S t r

477. Septički šok spada u kategoriju:


a. Hipovolemijskog šoka

b. Kardiogenog šoka

c. Opstruktivnog šoka

d. Distributivnog šoka

478. Dinamička imobilizacija po Kleinert-u primenjuje se nakon:


a. Frakture kuka

b. Frakture klavikule

c. Frakture vratnih pršljenova

d. Tenorafije šake

479. Jedini dezinficijens koji uništava viruse hepatitisa B i HIV je:


a. Medicinski benzin

b. 3% vodonik peroksid

c. Etil alkohol

d. Formalin

e. Glutaraldehid

f. Borna kiselina

480. Allen-Koch-ova metoda lečenja opekotina podrazumeva:


a. Otvorenu tehniku

b. Zatvorenu tehniku

c. Lokalnu primenu topičkih terapijskih sredstava

d. Hirurško lečenje

481. Kod pacijenta koji uzima oralne antokoagulanse, a mora se hitno operisati obavezno je:


a. Prekinuti antokoagulantnu terapiju i obaviti operaciju

b. Prekinuti antokoagulantnu i uvesti fibrinolitičku terapiju

c. Prekinuti antokoagulantnu i uvesti antiagregacionu terapiju

121 | S t r

d. Uvesti heparinsku terapiju i davati vitamin K i svežu smrznutu plazmu

e. Nema potrebe prekidati/menjati antikoagulantnu terapiju

482. Optimalno vreme primene preoperativne premedikacije je:


a. 5-15 minuta pre operacije

b. 30-60 minuta pre operacije

c. 60-120 minuta pre operacije

d. 3-4 sata pre operacije

483. Spinalna anestezija obavlja se ubrizgavanjem anestetika u jedan od meĎupršljenskih

prostora počev od visine:


a. L2-L3 i niže

b. Th12-L1 i niže

c. L4-L5 i niže

d. L5-S1 i niže

484. Skraćenica „OETA“ označava:

________________________________________________________________________

(upisati odgovor)

485. Rastvor Ringer-laktata spada u:


a. Kristaloidne rastvore

b. Koloidne rastvore

486. Dijagnoza apscesa levog gluteusa nakon intramuskularnog davanja injekcije na

latinskom se piše:

_________________________________________________________________

(upisati odgovor)

487. Za dijagnozu ileusa dovoljna i optimalna radiološka metoda je:


a. Nativna grafija trbuha

122 | S t r

b. Ehosonografija trbuha

c. Kompjuterizovana tomografija trbuha

d. Nuklearna magnetna rezonanca trbuha

e. Irigografija

488. Povišen nivo hlorida (preko 750mg/dL) prilikom hemijskog pregleda cerebrospinalne

tečnosti (likvora) sa velikom verovatnoćom ukazuje na:


a. Postojanje subarahnoidalnog hematoma

b. Postojanje moždane hernijacije

c. Postojanje infekcije CNS

d. Postojanje povišenog intrakranijalnog pritiska

489. Prisustvo meningizma pokazatelj je:


a. Lakše kontuzije mozga

b. Srednje teške kontuzije mozga

c. Teške kontuzije mozga

d. Tumora mozga

490. Reverzibilni ishemični neurološki deficit (RIND) je cerebrovaskularni poremećaj kod

koga se neurološki nalaz gubi unutar:


a. 24h

b. 48h

c. 72h

d. 5 dana

e. 7 dana

f. 2 nedelje

491. Torakotomija i hirurško zbrinjavanje krvarenja kod povrede grudnog koša indikovano

je kada inicijalni gubitak krvi nakon torakodrenaţe prevazilazi:


a. 500mL

b. 1000mL

123 | S t r

c. 1200mL

d. 1500mL

e. 2000mL

492. „Znak pertle“ podrazumeva:


a. Vrtoglavicu i glavobolju prilikom antefleksije tela, što ukazuje na povišeni intrakranijalni pritisak

b. Bol u slabini prilikom antefleksije tela, što ukazuje na urolitijazu

c. Pirozu prilikom antefleksije tela, što ukazuje na gastroezofagealni refluks

d. Bol u gornjem delu leĎa prilikom antefleksije tela, što ukazuje na postojanje aneurizme torakalne

aorte

e. Bol u gornjem delu leĎa prilikom antefleksije tela, što ukazuje na spontani marginalni

pneumotoraks

493. Maksimalno vreme primene Blackmore-ove sonde u lečenje krvarećih variksa jednjaka

je:


a. 12h

b. 24h

c. 48h

d. 72h

e. 5 dana

494. Bolna palpacija u predelu Malet-Guy-eve ili Chauffard-ove tačke i bolna perkusija

torakalnih pršljenova su fizikalni znaci koji ukazuju na:



b. Hronični pankreatitis

c. Akutni holecistitis

d. Ulkusnu perforaciju

e. Renalnu koliku

495. Marker specifičan za karcinom pankreasa je:


a. Ca125

124 | S t r

b. PSA

c. AFP

d. Β-HCG

e. Ca19-9

496. Hirurško lečenje rezervisano je za pacijente sa:


a. Primarnim peritonitisom

b. Sekundarnim peritonitisom

c. Tercijarnim peritonitisom

497. Izraz „apendicitis leve ilijačne jame“ odnosi se na:


a. Levostranu renalnu koliku

b. Sigmoidni divertikulitis

c. Levostrani adneksitis

d. Cistitis

498. Makroskopski i endoskopski nalaz „vunenog tepiha“ kolona ukazuje na:


a. Ulcerozni kolitis

b. Divertikulozu kolona

c. Familijarnu polipozu kolona

d. Kandidijazu

499. Maksimalno trajanje fibrinolitičke terapije je:


a. 24h

b. 48h

c. 72h

d. 5 dana

e. 7 dana

500. „Ulcus bulbi duodeni sanguinans“ je latinska dijagnoza za:

________________________________________________________________________

125 | S t r

(upisati odgovor)

501. Polakiurija je znak:


a. Neurološkog poremećaja mokraćne bešike

b. Infekcije mokraćne bešike

c. Tumora mokraćne bešike

d. Retencije urina

502. Fenomen „kljukane guske“ je nalaz karakterističan za:


a. TBC prostate

b. Akutni epididimitis

c. Periuretralnu flegmonu

d. Uretritis

e. Paranefritični apsces

503. Kalus se stvara u:


a. Inflamatornoj fazi zarastanja preloma

b. Reparativnoj fazi zarastanja preloma

c. U fazi remodeliranja

504. Najčešća luksacija kolenog zgloba je:


a. Prednja

b. Zadnja

c. Medijalna

d. Lateralna

e. Rotatorna

505. Osteitis fibrosa cystica i osteoporoza su kliničke manifestacije:


a. Primarnog hiperparatireoidizma

b. Sekundarnog hiperparatireoidizma

126 | S t r

c. Tercijarnog hiperparatireoidizma

d. Hipoparatireoidizma

506. Mamografski nalaz koji se kategorizuje kao BIRADS 4 predstavlja:


a. Negativan mamogram

b. Benigni nalaz

c. Najverovatnije benigni nalaz

d. Sumnjivu leziju koja zahteva biopsiju

e. Visokosuspektnu malignu leziju

507. Najagresivniji klinički tok ima:


a. Lentigo melanom

b. Superficijalni melanom

c. Nodularni melanom

d. Akralni melanom

508. Umbilikalna hernija novoroĎenčeta čiji je kilni prsten promera 1cm najverovatnije:


a. Spontano regredira u prvih nekoliko meseci

b. Spontano regredira u prve 4 godine

c. Neće se spontano povući i neophodno je odmah primeniti operativno lečenje

509. Sterilizacija autoklavom spada u:


a. vlažnu sterilizaciju parom pod pritiskom

b. sterilizaciju suvom toplotom

c. sterilizaciju gasom

d. sterilizaciju germicidnim rastvorima

510. Iznenadna pojava osećaja straha i znojenja, nedostatka vazduha i gušenja, probadajućeg

bola u grudima, kašlja i krvi u ispljuvku, tahipneje i tahikardije kod gojaznog pacijenta

postoperativno sa velikom verovatnoćom ukazuje na:


127 | S t r

a. akutnu bolnu fazu peptičkog ulkusa/postoperativni stres-ulkus

b. razvoj postoperativne pneumonije

c. traheobronhitis usled ulceracije endotrahealnim tubusom

d. plućnu emboliju

511. Bezbolna hematurija je najčešće znak:


a. tumora urotrakta

b. infekcije urotrakta

c. BHP

d. kalkuloze urotrakta

512. Vulnus scissum nastaje:


a. udarom tupog čvrstog predmeta u tkivo

b. dejstvom eksplozivne naprave

c. delovanjem oštrog predmeta

d. nagnječenjem tupom silom

e. ubodom šiljatog predmeta

f. ujedom od strane živog organizma

513. Opekotina II-b stepena spada u:


a. površnu opekotinu

b. duboku opekotinu

514. Opasnost od većeg nekontrolisanog krvarenja tokom operativnog rada postoji kada je

preoperativno vreme krvarenja duţe od:


a. 3 minuta

b. 5 minuta

c. 7 minuta

d. 9 minuta

e. 10 minuta

128 | S t r

515. Indikacija za hitnu torakotomiju traumatizovanog pacijenta sa prethodno postavljenim

torakalnim drenom predstavlja nalaz:


a. 500ml krvi na drenu odjednom i 100ml/h nadalje

b. 700ml krvi na drenu odjednom i 100ml/h nadalje

c. 700ml krvi na drenu odjednom i 200ml/h nadalje

d. 900ml krvi na drenu odjednom i 100ml/h nadalje

e. 1000ml i više krvi na drenu odjednom i 200ml/h nadalje

516. Dipitrenova kontraktura je:


a. bolest fleksornih tetiva šake

b. bolest fleksornih tetiva stopala

c. bolest palmarne aponeuroze

517. Rehidracija opekotinskog šoka u prvih 24h vrši se:


a. Ringer laktatom

b. rastvorom glukoze

c. plazmom

518. Imobilizacija šake kod povrede fleksornih tetiva traje:


a. 2 nedelje

b. 3 nedelje

c. 4 nedelje

519. UvoĎenje igle do epiduralnog prostora moguće je:


a. U nivou bilo kog meĎupršljenskog prostora

b. Od meĎupršljenskog prostora Th4-Th5 pa naniže

c. Od meĎupršljenskog prostora L2-L3 pa naniže

520. Biopsija limfnog čvora straţara („sentinel node“) kod melanoma koţe indikovana je:


129 | S t r

a. kada postoje uvećani metastatski regionalni limfni čvorovi

b. kada regionalni limfni čvorovi nisu uvećani pri kliničkom i ultrazvučnom pregledu

c. nikada se ne radi biopsija čvora stražara kod pacijenata sa melanomom kože

521. Akutni pankreatitis u inicijalnoj fazi predstavlja prototip:


a. septičkog šoka

b. kardiogenog šoka


522. Indikacije za endotrahealnu intubaciju su:


a. obezbeĎenje disajnog puta tokom opšte endotrahealne anestezije

b. obezbeĎenje disajnog puta tokom izvoĎenja kardiopulmonalne reanimacije

c. obezbeĎenje disajnog puta tokom mehaničke ventilacije pacijenta

d. sva tri prethodno navedena odgovora

523. Spinalna anestezija je anesteziološka tehnika izbora za:


a. izvoĎenje hirurških zahvata na toraksu

b. izvoĎenje hirurških zahvata na ekstremitetima

c. izvoĎenje hirurških zahvata u donjem abdominalnom spratu, maloj karlici i na donjim

ekstemitetima

524. Benzodiazepini se koriste:


a. za premedikaciju hirurških pacijenata

b. za postoperativnu terapiju bola

c. kao sredstvo protiv postoperativne muke, gaĎenja i povraćanja

525. U moguće komplikacije postavljanja centralnog venskog katetera ne ubraja se jedna od

sledećih komplikacija:


a. pneumotoraks

b. arteficijalna povreda arterijskih krvnih sudova

130 | S t r

c. septičke komplikacije

d. akutni abdomen

526. Najvaţnija indikacija za hospitalizaciju pacijenata sa potresom mozga je:


a. retrogradna amnezija

b. anterogradna amnezija

c. konfuznost

d. dominantni vegetativni poremećaji

527. Tipična lokalizacija epiduralnog hematoma je:


a. parijetalna regija

b. okcipitalna regija

c. frontalna regija

d. temporalna regija

e. zadnja lobanjska jama

528. Neuropraksija, aksonotmeza i neurotmeza su karakteristike:


a. lezije perifernih nerava sa prekidom kontinuiteta

b. lezije perifernih nerava bez prekida kontinuiteta

c. spinalne lezije

529. Terapijski princip „3H“ (hipertenzija, hipervolemija, hiperdilucija) koristi se u

lečenju/prevenciji:

a. vazospazma nakon operativnog/endovaskularnog lečenja aneurizmatskog SAH

b. arterio-venskih malformacija mozga

c. hipertenzivnih moždanih hemoragija

530. Ventrikularna drenaţa likvora u peritonealnu duplju koristi se u lečenju:


a. subarahnoidalnog krvarenja

b. hidrocefalusa

c. povreda kičmene moždine

131 | S t r

531. Prelomi usled zamora (stres-frakture, marš-frakture) najčešće zahvataju:


a. duge kosti ekstremiteta

b. karlične kosti

c. metatarzalne kosti

d. metakarpalne kosti

532. Kontinuirana trakcija kao metod neoperativnog lečenje preloma najčešće se koristi kod:

(zaokružiti dva tačna odgovora):

a. trohanternih preloma

b. frakture radii loco typico

c. kao inicijalno lečenje kod preloma femura

d. u lečenju fraktura kod dece

534. Primena „fiksacionog zavoja u obliku osmice“ koristi se u lečenju:


a. preloma dugih kostiju

b. preloma klavikule

c. preloma rebara

d. preoma kostiju stopala

535. Lečenje povreda meniskusa kolena sa oštećenjem je:


a. operativno

b. konzervativno imobilizacijom

c. konzervativno mauelnom ili artroskopskom deblokadom kolena

d. konzervativno analgeticima i ranom rehabilitacijom

536. Stabilnost-statiku karlice narušava dijastaza pubične simfize:


a. veća od 2cm

b. veća od 3cm

c. veča od 4cm

d. veća od 5cm

132 | S t r

537. Promene na neosifikovanim delovima skeleta mogu se dijagnostikovati:


a. nativnom radiografijom

b. ultrazvukom

c. kompjuterizovanom tomografijom

538. Kongenitalna dijafragmalna kila se postnatalno dijagnostikuje:


a. fizikalnim pregledom

b. radiografijom grudnog koša i irigografijom

c. ultrazvučnim pregledom trbuha

539. Prilikom tumačenja radiografije kod novoroĎenčeta treba imati na umu da vazduh stiţe

do anusa:


a. prvim udahom

b. za 6 časova

c. za 12 do 24 časa

540. Ireduktibilni tumefakt u preponi koji moţe da se širi u skrotum je najčešće:


a. limfadenitis

b. strangulisana ingvinalna kila

c. torkviran testis

541. Patognomonični znak za invaginaciju kod odojčeta je:


a. bledilo

b. abdominalna distenzija

c. krv i sluz u stolici

542. Adenom jetre gotovo uvek je posledica dugotrajne:


a. konzumacije alkohola

133 | S t r

b. konzumacije narkotika

c. oralne antikoagulantne terapije

d. terapije antiepilepticima

e. terapije oralnim kontraceptivima

543. Operativno se leče aneurizme abdominalne aorte koje su promera:


a. 2,5cm i veće

b. 3,5cm i veće

c. 4,5cm i veće

544. „By-pass“ operacija kod aortoilijačne okluzivne bolesti indikovan je kod pacijenata sa

Klaudikacijama na distanci:


a. manjoj od 100m

b. manjoj od 150m

c. manjoj od 200m

d. manjoj od 250m

545. Osnovni deklanširajući faktor nastanka Birgerove bolesti (Thromangitis obliterans) je:


a. gojaznost

b. alkohol

c. pušenje

d. povreda

546. Inkarceracija hernije po tipu Littré-a (Littré-ovo uklještenje) podrazumeva:


a. inkarceraciju samo tankog creva

b. inkarceraciju samo debelog creva sa sigurnošću ukazuju

c. uvek reponibilnu inkarceraciju

d. inkarceraciju samo jednog dela cirkumferencije crevnog zida

547. U osnovne principe hirurške tehnike koje je formulisao Halsted ne spada:


134 | S t r

a. nežno postupanje s tkivima

b. asepsa

c. pažljiva hemostaza

d. imobilizacija rane

e. što manje korišćenje instrumenata

548. Klinička slika sindroma aorto-mezenteričnog ugla („aorto-mezenteričnih klješta“) je:


a. akutni pankreatitis

b. peptički ulkus

c. ileus

d. intraabdominalno krvarenje

e. peritonitis

549. „Vulnus morsum felicis indicis lateralis sinistri“ je latinska dijagnoza za:

__________________________________________ (upisati odgovor)

550. U standardne dijagnostičke pretrage koji se obavljaju u sklopu preoperativne pripreme

pacijenata za operacije u abdomenu ne spada:

a. EKG

b. Rö pulmo et cor

c. pregled očnog dna

d. krvna slika i opšta laboratorija (azotni produkti, elektroliti, hepatogram, glikemija...)

e. krvna grupa

551. Abdominalni kompartman sindrom nije posledica:


a. ileusa

b. akutnog holecistitisa

c. akutnog hemoragijsko-nekrotičnog pankreatitisa

d. teške abdominalne traume

552. Akutni hemoragijsko-nekrotični pankreatitis u inicijalnoj fazi predstavlja prototip:


a. Kardiogenog šoka

135 | S t r

b. Spinalnog šoka

c. Hipovolemijskog šoka

d. Septičnog šoka

553. Endotrahealna intubacija je indikovana radi:


a. obezbeĎenja disajnog puta tokom opšte endotrahealne anestezije

b. obezbeĎenja disajnog puta tokom izvoĎenja kardiopulmonalne reanimacije

c. obezbeĎenja disajnog puta tokom mehaničke ventilacije pacijenta

d. u svim gore navedenim situacijama

554. Spinalna anestezija je anesteziološka tehnika izbora za izvoĎenje:


a. hirurških procedura na vratu

b. hirurških procedura na toraksu

c. hirurških procedura na nadmezokoličnom spratu abdomena

d. hirurških procedura u donjem abdomenu, maloj karlici i donjim ekstremitetima

555. Perkutana blokada plexus coeliacus-a koristi se kao analgetska terapija kod:


a. akutnog holecistitisa

b. apscediranih pseudocisti pankreasa

c. uznapredovalog karcinoma pankreasa

d. kongenitalnih cisti slezine

e. penetrantnog peptičnog ulkusa

556. Klostridijalni miozitis (gasna gangrena) spada u:


a. mešane infekcije

b. anaerobne hirurške infekcije

c. aerobne gram „+“ infekcije

d. aerobne gram „-„ infekcije

557. Incontinentio alvae je moguća komplikacija operativnog lečenja:

136 | S t r


a. analne fisure

b. pilonidalnog sinusa

c. hidroadenitisa

558. U odeljku „Završna dijagnoza“ u otpusnoj listi pacijenta lečenog zbog najteţe forme

inflamacije pankreasa pisaće:

____________________________________________________________________

(upisati odgovor)

559. Potapanjem u specijalne germicidne rastvore u trajanju od najmanje 10 minuta mogu se

sterilisati:


a. instrumenti, pamučne komprese i drugi potrošni materijal

b. samo pamučni potrošni materijal

c. samo instrumenti kada ih je neophodno brzo sterilisati

560. Kortikosterodi utiču na proces zarastanja rane tako što:


a. podspešuju mikrocirkulaciju i oksigenaciju rane

b. smanjuju sintezu proteina u rani, inhibiraju normalnu inflamatornu reakciju, fibroblastnu

reakciju, neoangiogenezu i epitelizaciju rane i usporavaju sve faze zarastanja rane

c. stimulišu inflamatornu fazu zarastanja i otežavaju epitelizaciju

d. ubrzavaju epitelizaciju i kontrakciju rane i pojačavaju fibroblastnu reakciju i ožiljavanje

561. U hipotone rastvore spadaju:


a. 5% rastvor glukoze

b. Ringer laktat

c. 0,9% rastvor NaCl

562. Benzodiazepini se koriste za:


a. postoperativnu terapiju bola

b. tretman postoperativne dispepsije

137 | S t r

c. premedikaciju hirurških pacijenata

563. Kateterizacija mokraćne bešike je obavezni preoperativni manevar kod operacija u

opštoj anesteziji:


a. da

b. ne

564. Elastična bandaţa nogu je preoperativna profilaktička mera:


a. protiv infarkta miokarda

b. cerebrovaskularnog inzulta

c. atelektaze pluća

d. duboke venske tromboze nogu i plućne embolije

e. akutne renalne insuficijencije

565. Sindrom mehaničkog ikterusa usled holecisto-holedohalne fistule i migracije bilijarnog

kalkulusa iz ţučne kese u glavni ţučni vod je:


a. Mirizzi I sindrom

b. Mirizzi II sindrom

c. Bouveret-ov sindrom

566. Kod čak 95% dece sa mekonijalnim ileusom treba očekivati i:


a. SLE

b. cističnu fibrozu

c. reumatoidni artritis

d. sklerodermu

567. „Ischiuria paradoxa“ je patognomonična za:


a. tumore bubrega

b. nefroureteralnu kalkulozu

c. tumore mokraćne bešike

138 | S t r

d. benignu hiperplaziju i/ili tumor prostate

568. Diferencijalna dijagnoza akutnog apendicitisa ne podrazumeva:


a. nefroureterolitijazu desno

b. adnexitis l.dex.

c. mezenterijalni limfadenitis

d. retroperitonealnu fibrozu

e. tumor cekuma

569. Prilikom potresa mozga pokazatelj delovanja jače sile (odn. jačeg udarca) je:


a. retrogradna amnezija

b. anterogradna amnezija

570. „Pancoast“ sindrom je karakterističan za:


a. karcinom baze pluća sa infiltracijom dijafragme

b. multicentrični karcinom pluća

c. karcinom bronha sa infiltracijom jednjaka

d. karcinom pluća sa širenjem u nivou plućnog vrha

571. Ductus arteriosus persistent Botalli praćen teškom respiratornom insuficijencijom:


a. treba lečiti operativno

b. ne sme se lečiti operativno

c. treba lečiti konzervativno primenom blokatora prostanglandina

d. treba pratiti

572. Leriche-ov sindrom je:


a. karotidna okluzivna bolest

b. spleno-mezenterična okluzivna bolest

c. aorto-ilijačna okluzivna bolest

d. femoro-poplitealna okluzivna bolest

139 | S t r

573. NovoroĎenče sa atrezijom jednjaka treba transportovati:


a. u ležećem položaju na stomak

b. u ležećem položaju na leĎa

c. u ležećem položaju na bok

d. sa podignutim uzglavljem

574. Kompletan jednostrani pneumotoraks leči se:


a. torakopunkcijom

b. torakodrenažom

c. vežbama disanja

d. praćenjem do spontane regresije

575. Najčešća traumatska isčašenja zgloba ramena su:


a. prednja

b. zadnja

c. donja

d. gornja

576. Spondilozu kao degenerativno oboljenje kičme ne karakteriše:


a. akutna klinička slika

b. suženja intervertebralnog prostora

c. stvaranje osteofita

d. spora evolucija

577. Patološka kolekcija limfe u grudnoj duplji naziva se _______________________________.

(upisati odgovor)

578. 65-ogodišnji muškarac ţali se na naglo nastale, jake bolove u nozi (stopalu i potkolenici),

praćene gubitkom osećaja, trnjenjem, bledilom i hladnoćom. Klinički, puls a.dorsalis pedis je

odsutan, noga je hladna i bledilo se pojačava kad podigne nogu. Sve ukazuje na:

140 | S t r


a. Uklještenje lumbalnog diskusa

b. Tromboflebitis

c. Flebotrombozu

d. Arterijsku okluziju

e. Hipovolemijski šok

579. Renalni kamenci su najčešće sastavljeni od:


a. Ca fosfata

b. Ca bilirubinata

c. Ca oksalata

d. urata

e. Mg amonijum fosfata

580. Najčešća invaginacija je _______________________________________.

(upisati odgovor)

581. Periferna laceracija jetre od 1-3cm i hematom >10cm predstavljaju povredu jetre:


a. I stepena

b. II stepena

c. III stepena

d. IV stepena

e. V stepena

f. VI stepena

582. Abdominalna hipertenzija (abdominalni compartment sindrom) definiše se kao

intraabdominalni pritisak veći od:


a. 3mmHg

b. 5mmHg

c. 10mmHg

d. 12mmHg

e. 15mmHg

141 | S t r

583. Hirurški onkološki princip kurabilnog operativnog lečenja karcinoma rektuma

podrazumeva distalnu liniju resekcije do u zdravo od najmanje:


a. 1-2cm

b. 2-5cm

c. 5-10cm

d. 10-15cm

584. Teška mitralna stenoza podrazumeva površinu mitralnog ušća od:


a. 4-6cm2

b. 3-4cm2

c. 2-3cm2

d. <1cm2

585. Vrednost pedobrahijalnog indeksa kod pacijenata sa kritičnom ishemijom noge obično

je:


a. <1,0

b. <0,7

c. <0,5

d. <0,3

586. Rtg lobanje po Towne-u je:


a. Standardna radiografija lobanje u AP projekciji

b. Levoprofilna radiografija lobanje

c. Ciljana radiografija slepoočne piramide

d. Ciljana radiografija baze lobanje

e. Ciljana radiografija potiljačne kosti i velikog potiljačnog otvora

587. Likvorni nalaz od 5 Ly/mm³, 20mg proteina/dL i 50mg glukoze/dL je:


a. Znak bakterijske infekcije likvornih puteva

142 | S t r

b. Znak virusne infekcije likvornih puteva

c. Znak intrakranijalnog tumora

d. Znak intrakranijalne hemoragije

e. Uredan nalaz

588. U slučaju moţdanih tumora ili apscesa elektroencefalogram (EEG) karakteriše pojava:


a. Fokalne theta-delta aktivnosti

b. Fokalne alfa aktivnosti

c. Difuzne beta aktivnosti

d. Difuzne theta-delta aktivnosti

589. Povreda očnog ţivca najčešće se dogaĎa u:


a. Intrabulbarnom delu

b. Intraorbitalnom delu

c. Optičkom kanalu

d. Intrakranijalnom delu

590. Masna embolija je komplikacija koja se daleko najčešće javlja kod pacijenata sa:


a. Opekotinama

b. Velikim operacijama u abdomenu

c. Intracerebralnim hemoragijama

d. Kontuzijom pluća

e. Frakturom velikih kostiju

591. Friedrich-ovo vreme odnosi se na:


a. Vreme od nastanka rane do pojave prvih simptoma infekcije

b. Vreme od nastanka rane tokom kojeg je moguće uraditi ranu (primarnu) obradu rane

c. Vreme od nastanka rane do odložene primarne obrade rane

d. Vreme od nastanka rane do sekundarnog šava rane

592. Koncentrat antitrombina III, albumini i imunoglobulini spadaju u:

143 | S t r


a. Komponente krvi

b. Derivate krvi

593. Fenomen fluktuacije karakterističan je nalaz kod:


a. Apscesa

b. Flegmone

c. Hidroadenitisa

d. Furunkula

e. Karbunkula

594. Najčešći uzrok krvarenja kod “sliding” (klizajuće) hiatus hernije je:


a. Peptički ezofagitis

b. Hronični atrofični gastritis

c. Gastrični ulkus

d. Volvulus želuca

e. Ezofagealni variksi

595. U kontrastne radiološke dijagnostičke procedure ne spada:


a. Ehoencefalografija

b. mijelografija

c. angiografija

d. pneumoencefalografija

e. diskografija

596. “Wallace-ovo pravilo devetke” za procenu veličine opečene telesne površine glasi:


a. Glava i vrat 9%, ruka 9%, noga 9%, trup 9% i genitalije 1%

b. Glava 9%, vrat 9%, ruka 9%, noga 9%, trup napred 9%, trup nazad 9% i genitalije 1%

c. Glava iv rat 9%, ruka 9%, prednja strana noge 9%, zadnja strana noge 9%, trup napred 2x9%,

trup nazad 2x9% i genitalije 1%

144 | S t r

597. Optimalna metoda portalne dekompresije u lečenju portalne hipertenzije je:


a. Porto-kavalni šant

b. Spleno-renalni šant

c. Devaskularizacija distalnog jednjaka i želuca

d. TIPS

598. Prostor koga ograničavaju tri tačke: spoj ductus cysticus-a i ductus choledochus-a, spoj

druge i treće porcije duodenuma i spoj vrata i tela pankreasa označava se kao:

_________________________________.(upisati odgovor)

599. Povreda n.ulnaris-a dovodi do odsustva pokreta:


a. Mišića hipotenara i interosealnih mišića

b. Mišića tenara

c. Mišića hipotenara

d. Svih mišića šake

600. Bakterijska infekcija likvora karakteriše se:


a. Porastom koncentracije proteina >25mg/dL i padom glikemije <50mg/dL

b. Porastom koncentracije proteina >25mg/dL i porastom glikemije >50mg/dL

c. Padom koncentracije proteina <25mg/dL i porastom glikemije >50mg/dL

d. Padom koncentracije proteina >25mg/dL i padom glikemije <50mg/dL

e. Nema značajnih odstupanja

601. Inspekcijski i palpatorni nalaz “koţe nalik na koru od narandţe” patognomoničan je za:


a. Medularni karcinom dojke

b. Lobularni karcinom dojke

c. Morbus Paget

d. Duktalni karcinom dojke

e. Karcinomatozni mastitis

602. Adekvatna palpacija velike fontanele zahteva:


145 | S t r

a. Uspravni položaj bebe

b. Ležeći položaj bebe

c. Položaj na bok

d. Bilo koji položaj

603. Po TNM klasifikaciji tumor dojke koji zahvata zid grudnog koša i/ili koţu kategorizuje

se kao:


a. T1

b. T2

c. T3

d. T4

e. T5

604. Brodijev apsces je:


a. Apsces gluteusa kod preloma kuka

b. Apsces Brodijeve žlezde

c. Primarni hronični osteomijelitis u metafizama dugih kostiju

d. Mandibularni apsces

605. Definitivno lečenje uraslog nokta postiţe se:


a. Instrumentalnim odvajanjem uraslog dela, evakuacijom gnoja i/ili granuloma i lokalnom

antibiotskom terapijom

b. Lokalnom antibiotskom terapijom i daljom adekvatnom negom (higijenom i zasecanjem) nokta

c. Parcijalnom resekcijom nokta i granulomatoznog tkiva

d. Adekvatnom higijenom

606. Optimalni rastvor za nadoknadu tečnosti tokom prva 24h nakon opseţne opekotine je:


a. 0,9% NaCl

b. 5% Glukoza

c. Sveža smrznuta plazma

d. Ringer-laktat

146 | S t r

e. Hartman-ov rastvor

607. Zatvoreni prelom dijafize butne kosti moţe biti praćen gubitkom krvi:


a. 100-200ml

b. 200-400ml

c. 400-700ml

d. 700-1000ml

e. 1000-1500ml

608. Primarni odloţeni šav u zatvaranju jako kontaminiranih rana moţe se primeniti:


a. Nakon 6-12h

b. Nakon 12-24h

c. Nakon 24-36h

d. Nakon 3-5 dana

e. Nakon 7 dana

609. Hitna sluţba dobila je telefonski poziv od strane jako uzbuĎene majke. Njena 7-godišnja

ćerka igrala se ispod odvodne cevi iz koje se zadesno izlio na nju (obe ruke i noge) tečni,

korozivni alkalni rastvor za čišćenje. Koje instrukcije biste dali majci?


a. Namazati opečena područja antibiotskom kremom i dovesti devojčicu u bolnicu

b. Odmah staviti devojčicu pod tuš i tuširati 30 minuta, a zatim dovesti u urgentnu jedinicu

c. Dovesti devojčicu u urgentnu jedinicu što pre

d. Oprati devojčicu razblaženim sirćetom i dovesti je u bolnicu

e. Sterilno previti opečena područja i zatim je dovesti u urgentnu jedinicu

610. Jutarnja glavobolja, iznenadno povraćanje bez prethodne mučnine i olakšanja i

kongestivna papilla n.optici su sigurni znaci kliničkog sindroma

_______________________________________________________________________________.

(upisati odgovor)

611. Klasična anterolateralna torakotomija podrazumeva inciziju grudnog koša od spoljašnje

ivice sternum do srednje aksilarne linije:

147 | S t r


a. Duž IV meĎurebarnog prostora

b. Duž V meĎurebarnog prostora

c. Duž VI meĎurebarnog prostora

d. Duž VII meĎurebarnog prostora

e. Duž VIII meĎurebarnog prostora

612. Razblaţeni rastvor botulinum toxinum-a rutinski se primenjuje u:


a. Hirurgiji analnog sfinktera (analnih fisura i fistula)

b. Hirurgiji perifernih nerava i mišića (karpalnog i tarzalnog kanala)

c. Estetskoj hirurgiji lica

d. Hirurgiji vratnog jednjaka

e. Hirurgiji paratireoidnih žlezdi

613. Formulom F4 opisuju se:


a. Pacijenti koji najčešće oboljevaju od carcinoma dojke

b. Pacijenti koji najčešće oboljevaju od carcinoma pankreasa

c. Pacijenti koji najčešće oboljevaju od kalkuloze žučne kese

d. Pacijenti koji najčešće oboljevaju od kalkuloze bubrega

614. Manuelna repozicija uklještene hernije najlakša je kod:


a. Ingvinalne hernije

b. Femoralne hernije

c. Umbilikalne hernije

d. Hernije obturatornog otvora

615. Davanje minimalnih doza prostigmina (antiholinesteraznog agensa) u cilju

uspostavljanja crevne peristaltike moguće je:

a. Kod svih pacijenata sa intestinalnom (sub)okluzijom

b. Samo kod dece sa intestinalnom (sub)okluzijom

c. Samo kod odraslih sa intestinalnom (sub)okluzijom

d. Samo kod pacijenata bez mehaničkog uzroka intestinalne (sub)okluzije

148 | S t r

616. Klinička slika kod pacijenta koja je započela mučninom i povraćanjem, zatim bolom

najpre u čašici a nakon 12 sati u ileocekalnom delu trbuha koji je praćen povišenom telesnom

temperaturom, malaksalošću i obloţenim jezikom najverovatnije ukazuje na:


a. Akutni gastroenteritis

b. Funkcionalnu kolopatiju

c. Akutni cystitis

d. Akutni appendicitis

e. Kalkulozu bubrega

617. Ultrazvučni nalaz kolekcije gušćeg tečnog, diferencijalno dijagnostički solidnog sadrţaja

intrahepatično sa urednom dimenzijom i konturama jetre nakon tupe abdominalne traume

pacijenta u saobraćajnom udesu sa minimalnim padom broja eritrocita, hemoglobina i

hematokrita u laboratoriji nalaţe:


a. Dalje ambulantno radiološko praćenje (EHO, MSCT)

b. Dalje ambulantno laboratorijsko praćenje

c. Ne zahteva dalje kontrole

d. Hospitalizaciju, laboratorijsko i radiološko praćenje

e. Urgentnu operaciju

f. Elektivnu operaciju

618. Najopasnija evolucija kliničkog nalaza opisanog kod pacijenta u prethodnom pitanju je:


a. Razvoj bilijarne ciroze

b. Razvoj mehaničkog ikterusa

c. Intraabdominalno krvarenje “u dva vremena”

d. Razvoj hepatične insuficijencije

e. Razvoj holangitisa

619. Višestruko povišene vrednosti PSA kod pacijenta starog 67 godina u rutinskoj

laboratorijskoj kontroli zbog višegodišnjeg učestalog noćnog mokrenja ukazuju na:


a. Egzacerbaciju hroničnog cistitisa

b. Akutni cistitis

149 | S t r

c. Renalnu koliku inklaviranim kalkulusom

d. Karcinom mokraćne bešike

e. Karcinom prostate

620. Tipična i najčešća lokalizacija hernijacije intervertebralnog diskusa je:


a. L5-S1

b. L4-L5

c. L3-L4

d. Th12-L1

e. C5-Th1

621. Manji marginalni pneumotoraks bez pada laboratorijskih parametara oksigenacije krvi

leči se:


a. Konzervativno, vežbama disanja

b. Minimalno invazivno, perkutanom ciljanom tankoiglenom punkcijom

c. Torakodrenažom (torakocentezom)

d. Torakotomijom

622. U slabe tačke prednjeg trbušnog zida ne spada:


a. Cannalis et annuli inguinalis

b. Umbilicus

c. M.obliqus abdominis externus

d. Linea alba

e. Linea semilunaris Spigeli

623. Peritonitis acida je kolokvijalno ime za:


a. Peritonitis izazvan perforacijom peptičkog ulkusa želuca

b. Peritonitis izazvan perforativnim akutnim holecistitisom

c. Peritonitis izazvan perforativnim apendicitisom

d. Peritonitis izazvan akutnim pankreatitisom


150 | S t r

f. Peritonitis izazvan perforacijom kolona

g. Peritonitis izazvan perforacijom šupljeg organa usled trovanja kiselinom

624. Orhiopeksija je metoda operativnog lečenja:


a. Epispadije

b. Hipospadije

c. Kriptorhizma

d. Fimoze

e. Parafimoze

625. Glioblastoma spade u tumore:


a. Sa dobrom prognozom nakon operativnog lečenja

b. Sa dobrom prognozom nakon operativnog i dodatnog onkološkog lečenja

c. Sa lošom prognozom

626. Ultrazvučni nalaz asimptomatske aerobilije nakon izvoĎenja biliodigestivne anastomoze

je:


a. Uobičajen nalaz koji ne zahteva dalji tretman

b. Uobičajen nalaz koji zahteva lečenje samo u slučaju pojave upornih holangitisa

c. Nalaz koji zahteva trenutno lečenje

627. “Signet ring cell” carcinoma ţeluca leči se:


a. Konzervativnom onkološkom terapijom

b. Hirurški, nekom od resekcionih procedura

c. Totalnom gastrektomijom

628. Ujed psa u predelu desne potkolenice latinski se označava kao:

_________________________________________________

(upisati odgovor)

629. Rastvor manitola kod neurohirurških pacijenata operisanih zbog ekspanzivnih procesa

ili trauma endokranijuma korirsti se za borbu protiv:

151 | S t r


a. Respiratorne insuficijencije

b. Renalne insuficijencije

c. Edema mozga

d. Kardijalne dekompenzacije

630. Akutna dilatacija ţeluca kod dece leči se:


a. Gastrokineticima

b. Nazogastričnom sondom

c. Operativno

631. Morbus Sprengel je:


a. UroĎeno iščašenje kukova

b. UroĎeno krivo stopalo

c. Kongenitalna skolioza

d. UroĎena kontraktura kolenog zgloba

e. UroĎeno visoka skapula

632. Kao davajući nerv za transplantaciju nerava najčešće se koristi:


a. N.peroneus

b. N.suralis

c. N.femoralis

d. N.ilifemoralis

e. N.ilioinguinalis

633. Dezinfekcija je postupak kojim se postiţe:


a. Asepsa

b. Antisepsa

634. Nakon saobraćajnog udesa u kome je učestvovao kao vozač automobila (vezan

sigurnosnim pojasom) koji je čeono udario u drugo vozilo, pacijent se ţali na jake bolove u

152 | S t r

sredogruĎu bez iradijacije bola i dispnoičnih smetnji. Disanje je obostrano čujno.

Dijagnostički algoritam kod ovog pacijenta pored AP grafije grudnog koša treba dopuniti:


a. Profilnom rentgengrafijom sternuma

b. CT-om grudnog koša

c. NMR-om grudnog koša

d. Scintigrafijom pluća

1. Faza proloferacije je:

a. I faza zarastanja rane

b. II faza zarastanja rane

c. III faza zarastanja rane

d. IV faza zarastanja rane

635. Evansova formula koristi se za:


a. Izračunavanje opečene površine

b. Izračunavanje visine amputacije nekrotičnog ekstremiteta

c. Izračunavanje količine tečnosti koju treba nadoknaditi kod opečenog pacijenta

636. “Kapriciozna” disfagija kod ahalazije jednjaka nastaje:


a. Nakon uzimanja hladne hrane/tečnosti

b. Nakon uzimanja vruće hrane/tečnosti

c. Nakon emotivnih reakcija

d. Nakon sna

e. Nakon uzimanja masne hrane

637. Distalna pankreatektomija je resekciona procedura koja se koristi u lečenju:


a. Tumora glave pankreasa

b. Tumora repa pankreasa

c. Pseudocisti pankreasa

d. Akutnog pankreatitisa

e. Hroničnog pankreatitisa

153 | S t r

638. Po hirurškoj (segmentnoj) podeli jetra ima:


a. 2 stalna segmenta

b. 4 stalna segmenta

c. 6 stalnih segmenata

d. 8 stalnih segmenata

e. 10 stalnih segmenata

639. “Zona slabosti” anusa u kojoj nastaje većina analnih fisura je:


a. Prednja komisura anusa

b. Zadnja komisura anusa

c. Leva strana analnog prstena

d. Desna strana analnog prstena

640. Kod dijabetičara koji se podvrgavaju operativnom lečenju vrednost serumske glikemije

perioperativno treba odrţavati manjom od:


a. 9mmol/L

b. 10mmol/L

c. 12mmol/L

d. 14mmol/L

e. 15mmol/L

641. “A la vache” poloţaj pacijenta koristi se za izvoĎenje:


a. Renalne sukusije

b. Torakalne punkcije

c. Postavljanje centralnog venskog katetera

d. Digitorektalni pregled

e. Postavljanje urinarnog katetera

642. Fenomen kojim se dokazuje prisustvo tečnosti u kolenom zglobu naziva se

__________________________.

(upisati odgovor)

154 | S t r

643. Alkoholičari:


a. Brže razgraĎuju anestetike

b. Sporije razgraĎuju anestetike

c. Jednako brzo razgraĎuju anestetike kao i nealkoholičari

644. Pacijent se javlja sa apscediranim ateromom na leĎima. Nema temperature, ali promena

pokazuje fenomen fluktuacije. Najbolje je:


a. Ne preduzimati ništa, sačekati spontanu perforaciju i zatim uraditi toaletu ili ekstirpaciju ateroma

b. Uraditi inciziju, evakuaciju gnoja, dati antibiotik per osm, previjati do zarastanja i ekstirpaciju

ateroma po smirivanju nalaza (“na hladno”)

c. Konzervativno tretirati antibioticima do smirivanja inflamacije

d. Odmah uraditi ekstirpaciju ateroma

645. VATS je skraćenica za:


a. Video asistiranu torakoskopiju

b. Voljnu aktivaciju tarzalnih sinapsi

c. Tretman sinkope volatilnim anesteticima

d. Obimnu aspiraciju trbušnog sadržaja

646. Timektomija je operativna procedura koja se koristi u lečenju:


a. Multiple skleroze

b. Miastenije gravis

c. MEN sindroma

d. Amiotrofične lateralne skleroze

647. Serumska aktivnost lipaza je idealan laboratorijski parameter za dijagnozu:


a. Funkcionalno aktivnog paraganglioma trbuha

b. Neuroendokrinih tumora pankreasa

c. Akutnog pankreatitisa

155 | S t r

d. Cistadenokarcinoma pankreasa

e. Steatohepatititsa

648. Jedan od navedenih ne spada u mehaničke uzroke ikterusa:


a. Mirizzi sindrom I

b. Mirizzi sindrom II

c. Stenozantni papilitis

d. Klatzkin-ov tumor

e. Krigler-Nadžarov sindrom

649. Prva primena antisepse vezuje se za:


a. Roberta Koha

b. Luja Pastera

c. Džozefa Listera

650. Prilikom sterilizacije kuvanjem metalnih instrumenata kuvanje od trenutka ključanja

mora da traje najmanje:


a. 15 minuta

b. 25 minuta

c. 30 minuta

d. 45 minuta

e. 60 minuta

651. Iskašljavanje smrdljivog sadrţaja („vomique“) karakteristično je za:


a. Bronhopneumoniju

b. Hronične granulomatozne infekcije pluća

c. TBC pluća

d. Gljivične infekcije pluća

e. Apsces pluća

652. Hamanov znak (medijastinalno škripanje) karakterističan je za:


156 | S t r

a. Perforaciju jednjaka

b. Strano telo u jednjaku

c. Ventrikularni septalni defekt

d. Ductus arteriosus persistens Botalli

e. Plućnu emboliju

653. Osteohondromi (koštane egzostoze) najčešće zahvataju:


a. Distalni kraj femura i proksimalni kraj humerusa

b. Karlične kosti

c. Tibiju i fibulu

d. Radius i ulnu

e. Kičmeni stub

f. Kosti lobanje

654. Traumatska amputacija distalne falange desnog kaţiprsta na latinskom se označava kao:

_______________________________________________________________________

(upisati odgovor)

655. J 131 MIBG scintigrafija je specifična dijagnostička metoda za detekciju:


a. Gastrinoma

b. Insulinoma

c. Papilarnog karcinoma štitaste žlezde

d. Paraganglioma

e. Feohromocitoma

656. Hipertelorizam je termin kojim se označava ____________________________________

_____________________________. (upisati odgovor)

657. Bunell-ov šav koristi se za:


a. Srčanu valvuloplastiku

b. Reparaciju fleksornih tetiva

c. Suturu protetskog materijala u reparaciji ingvinalnih hernija

157 | S t r

d. Biliodigestivne anastomoze

658. Nalaz deformiteta creva u obliku „oljuštene jabuke“ ili „boţićnog drveta“ kod

novoroĎenčeta je karakterističan za:


a. Kongenitalne atrezije/stenoze tankog creva

b. Malrotaciju i volvulus tankog creva

c. Mekonijalni ileus

d. Strano telo

e. Invaginaciju/intususcepciju

659. Tumor nadbubrega kod 6-ogodišnjeg deteta sa povišenim vrednostima kateholamina i

njihovih metabolita u serumu i urinu moţe biti feohromocitom ili:


a. Adenokarcinom

b. Sarkom

c. Teratom

d. Neuroblastom

660. Transabdominalna palpacija mokraćne bešike moguća je kada volumen urina u bešici:


a. >100ml

b. >200ml

c. >300ml

d. >400ml

e. >500ml

661. Hipertrofičmi oţiljak kojim zarasta koţa nakon povrede i koji prevazilazi granice

početne rane i vremenom se ne smanjuje naziva se _____________________. (upisati odgovor)

662. Palpatorni nalaz zadebljanja ductus deferens-a i prostate nalik na brojanicu su

karakterističan nalaz za:


a. Varikocelu testisa

b. Hidrocelu testisa

158 | S t r

c. Karcinom prostate

d. Tuberkulozu urotrakta

e. Ingvinoskrotalnu herniju

663. Lidokain je:


a. Inhalacioni anestetik

b. Miorelaksant

c. Lokalni anestetik

d. Intravenski anestetik

664. Uporna recidivirajuća kalkuloza urotrakta moţe ukazati na:


a. Anomalije urotrakta

b. Hiperaktivnost paratireoidnih žlezda

c. Hiperaktivnost tireoidne žlezde

d. Osteoporozu

665. Pulmonalni arterijski pritisak (PAP) spada u:


a. Neuromonitoring

b. Monitoring kardiovaskularnog sistema

c. Monitoring respiratornog sistema

d. Monitoring neuromuskularnog bloka

666. Optimalna primarna hirurška obrada sekcije tetive podrazumeva tenorafiju unutar:


a. 2h od povrede

b. 4h od povrede

c. 6h od povrede

d. 12h od povrede

e. 24h od povrede

667. Po definiciji osnovna patofiziološka karakteristika šoka je:


a. Hipoperfuzija/intoksikacija organa i tkiva

159 | S t r

b. Intoksikacija mikroroganizmima

c. Intoksikacija štetnim metaboličkim produktima

d. Disfunkcija neurovegetativnog sistema

668. Difuzni nalaz poput „švajcarskog sira“ na radiografiji pluća novoroĎenčeta ukazuje na:


a. Hipoplaziju

b. Cističnu adenomatoznu malformaciju

c. Pulmonalnu sekvestraciju

d. Kongenitalne ciste

e. Emfizem

669. Teţak stepen dehidratacije pacijenta podrazumeva:


a. Gubitak 3000ml tečnosti

b. Gubitak 4000ml tečnosti

c. Gubitak 5000ml tečnosti

d. Gubitak 7000ml i više tečnosti

670. Formula „4F“ koja popularno opisuje tipičnog pacijenta koji najčešće oboljeva od

kalkuloze ţučnih puteva podrazumeva

________________________________________________________________________________

(upisati odgovor)

671. Kod akutnog srčanog zastoja urgentna terapija mora početi najkasnije uroku od:


a. 3 minuta

b. 5 minuta

c. 10 minuta

d. 12 minuta

672. Nalaz „caput medusae“ je siguran znak:


a. Akutnog pankreatitisa

b. Portne hipertenzije

160 | S t r

c. Ileusa

d. Pseudociste pankreasa

e. Peritonitisa

673. Granična vrednost broja trombocita ispod koje najčešće nastaje spontano krvarenje je:

a. 40x109/L

b. 50x109/L

c. 60x109/L

d. 70x109/L

e. 80x109/L

674. Kerov znak (bol u levom ramenu) kod pacijenta sa tupom abdominalnom traumom

ukazuje na verovatnu:


a. Leziju dijafragme

b. Leziju slezine

c. Frakturu rebara levo

d. Frakturu skapule/klavikule levo

e. Leziju levog pluća

675. Karcinom gornjih partija rektuma („visoki“) je na rastojanju od analne ivice od:


a. 2-8cm

b. 8-12cm

c. 12-16cm

d. 16-20cm

e. 20-24c

676. Analna fisura je najčešće lokalizovana na:


a. Zadnjoj komisuri anusa

b. Prednjoj komisuri anusa

c. Lateralnim delovima anusa

d. Podjednako je distribuirana

161 | S t r

677. Normalan pedo-brahijalni indeks (PBI) je:


a. 2,0

b. 1,5

c. 1,0

d. 0,5

678. Kudleck-ov znak na nativnoj grafiji trbuha u stojećem stavu predstavlja:


a. Pneumoperitoneum

b. Hematoperitoneum

c. Hidrogasne nivoe

d. Gasnu distenziju creva

679. Normalna vrednost intrakranijalnog pritiska merenog intraventrikularno je:


a. 5mmHg

b. 10mmHg

c. 15mmHg

d. 20mmHg

680. Kolagenoze:


a. Otežavaju zarastanje rane

b. Olakšavaju zarastanje rane hipertrofičnim ožiljkom

c. Nemaju uticaja na zarastanje rane

681. Palpatorno pozitivni, suspektno metastatski izmenjeni Virhovljev nodus i Ajrišov nodus

ukazuju na verovatan:

a. Karcinom bronha

b. Karcinom jednjaka

c. Karcinom pluća

d. Karcinom želuca

e. Karcinom pankreasa

162 | S t r

682. Phlegmasia alba dolens i phlegmasia cerulea dolens su teške forme:


a. Duboke venske tromboze noge

b. Duboke venske tromboze ruke

c. Mezenterijalne venske tromboze

d. Tromboflebitisa noge

e. Varikoznih vena noge

683. Dugotrajna primena oralnih kontraceptiva povezana je sa učestalijom pojavom:


a. Hemangioma jetre

b. Hepatocelularnih adenoma

c. Bilijarnih cistadenoma

d. Kavernoznih limfangioma jetre

e. Fokalne nodularne hiperplazije

684. Levi i desni subfrenijum, mala karlica, levi i desni parakolični prostori i interintestinalni

prostori su mesta pojave ___________________________________.

(upisati odgovor)

685. Jedan od navedenih nije kriterijum za neprihvatanje davaoca organa za transplantaciju:


a. starost preko 65 godina

b. malignitet

c. transaminaze u serumu 3x povišene

d. preležana nespecifična pneumonija u zadnja 3 meseca

e. sistemska infekcija

f. HIV+, HBS Ag+. HCV Ag+

686. Karcinom rektuma na 9cm od margo analis spada u:


a. karcinome gornjih partija rektuma

b. karcinome srednjih partija rektuma

c. nizak karcinom rektuma

163 | S t r

687. Indikacija za operativno lečenje atrijalnog septalnog defekta (ASD) je:


a. asimptomatska (stabilna) faza oboljenja

b. pojava poremećaja ritma

c. razvoj srčane insuficijencije

d. razvoj levo-desnog šanta

688. Resekcija malignog tumora kojom se makroskopski u potpunosti odstranjuje tumor, ali

su ivice resekcije na PH pregledu mikroskopski pozitivne na tumorske ćelije označava se kao:


a. R0 resekcija

b. R1 resekcija

c. R2 resekcija

d. R3 resekcija

689. Nakon kubitalne venske punkcije kod pacijenta dolazi do razvoja duboke venske

tromboze ruke i masivnog hematoma distalne trećine nadlaktice, regije lakta i proksimalne

trećine podlaktice. Davanje niskomolekularnog heparina kod ovog pacijenta je:


a. indikovano

b. kontraindikovano

690. Torakalni kapak (thorax fluitans, volet thoracique, flail chest) je urgentno stanje koje se

karakteriše:


a. trenutnim gubitkom svesti

b. masivnim iskrvarenjem u torakalnu duplju

c. paradoksalnim disajnim pokretima grudnog koša

d. izlaskom vazduha iz grudne duplje kroz penetrantnu povredu

691. Za arterijsku rekonstrukciju kod aorto-koronarnog “by pass”-a u lečenju koronarne

ateroskleroze kao graft se najčešće koristi:

a. v.saphena magna

b. v.femoralis

c. v.basilica

164 | S t r

d. v.cephalica

e. a.femoralis

f. v.mesenterica inferior

692. Neoadjuvantna onkološka terapija (radio- ili hemoterapija):

a. ima za cilj da malignu leziju dovede u resektabilni stadijum

b. predstavlja probnu terapiju radi procene reakcije pacijenta i daljeg optimalnog lečenja

c. predstavlja definitivnu terapiju

693. Alotransplantacija je:


a. presaĎivanje tkiva i organa sa jednog mesta na drugo u organizmu iste osobe

b. presaĎivanje tkiva i organa sa jedne na drugu jedinku iste vrste

c. presaĎivanje tkiva i organa meĎu jedinkama različitih vrsta

694. Kao teška aterosklerotska stenoza koronarnih krvnih sudova kvalifikuje se smanjenje

dijametra arterije:


a. na 70% i manje

b. na 60% i manje

c. na 50% i manje

d. na 40% i manje

695. Nalaz scintigrafski “hladnog” solitarnog nodusa lokalizovanog u delu desnog reţnja

štitaste ţlezde bliţem istmusu indikuje:

a. desnu lobektomiju štitaste žlezde

b. desnu lobositmektomiju štitaste žlezde

c. subtotalnu tireoidektomiju

d. totalnu tireoidektomiju

e. eksciziju nodusa do u zdravo

696. Radi potvrde/isključenja suspektnog hepatocelularnog carcinoma treba odrediti

serumski nivo:

a. Ca 19-9

b. CEA

165 | S t r

c. PSA

d. β-HCG

e. AFP

697. Pojava Raynaud-ovog sindroma kod pacijenata sa drugim oboljenjima (kolagenoze,

endokrinopatije, neuropatije, hematopatije, neoplazme, TOS itd.) označava se kao

__________________________ . (upisati odgovor)

698. Resekcija prvog rebra i skalenektomija su operativne procedure koje se primenjuju u

lečenju _________________________. (upisati odgovor)

699. Phlegmasia alba dolens i phlegmasia cerulea dolens su oblici:


a. flebotromboze

b. tromboflebitisa

c. venskog ulkusa

d. AV fistule

e. inflamatornih oboljenja arterija

700. Homovanilna kiselina (HVA) i vanil-mandelična kiselina (VMA) su dijagnostički

laboratorijski parametric za:


a. paragangliom

b. leiomiom

c. švanom

d. feohromocitom

e. nediferentovani mezoteliom

701. Ingvinalna hernija čiji je sadrţaj adheriran za unutrašnju stranu kilne kese je:


a. inkarcerirana

b. akretirana

c. apscedirana

d. reponibilna

166 | S t r

702. Opekotina II stepena prednje strane leve natkolenice se na latinskom označava kao

____________________________________________________. (upisati odgovor)

703. Ischiuria paradoxa je klinički simptom patognomoničan za:


a. tumore mokraćne bešike

b. akutni cistitis

c. gonoreju

d. benignu hiperplaziju prostate

e. fimozu

704. Otvoreni prelom dugih kostiju ekstremiteta praćen opseţnim oštećenjem mekog tkiva i

povredom magistralnog krvnog suda i nerva koji zahtevaju reparaciju kategorizuje se kao:


a. tip I

b. tip II

c. tip IIIa

d. tip IIIb

e. tip IIIc

705. Posekotina dorzalne strane kaţiprsta u nivou medijalne falange praćena nemogućnošću

dorzalne fleksije distalne falange ukazuje na:


a. prelom medijalne falange

b. presek digitalnog motornog nerva

c. presek ekstenzorne tetive

d. presek digitalne arterije

706. Da bi sprečio pad četvorogodišnjeg deteta otac ga je uhvatio za šaku, snaţno povukao i

podigao. Dete je vrisnulo od bola i nakon toga ruku drţalo pasivno uz telo, ispruţenu u

poloţaju pronacije, pruţajući otpor i plačući pri svakom pokretu. Najverovatnije je došlo do:


a. fractura radii loco typico

b. fractura ulnae

c. contusio manus

167 | S t r

d. pronatio dolorosa (izvučeni lakat)

e. temporerna psihogena autoimobilizacija

707. Majka dovodi tronedeljnu bebu lekaru zbog upornog projektilnog povraćanja (“u

mlazu”) svega što pojede/popije navodeći pri tom da je primetila da dete slabo napreduje i

nema stolicu unazad nedelju dana. Fizikalnim pregledom nalazi se na palpabilan mekan

tumefakt koji ispunjava epigastrijum i delom desni hipohondrijum. Anemnestički podaci i

klinička slika ukazuju na:


a. gastroezofagusni refluks

b. neonatalnu intestinalnu opstrukciju

c. ingestiju stranog tela

d. stenozu pilorusa

e. apendicitis novoroĎenčeta

708. Vezikoureteralni refluks (VUR) u ureter i pijelokaliksni sistem bez njihove dilatacije

predstavlja po Internacionalnoj klasifikaciji:


a. I stepen oboljenja

b. II stepen oboljenja

c. III stepen oboljenja

d. IV stepen oboljenja

e. V stepen oboljenja

709. Visoka febrilnost pacijenta, praćena stalnim jakim bolom u hemitoraksu, malaksalošću i

dispnejom i radiološki nalaz masivnog pleuralnog izliva ukazuje na:


a. pleuralnu efuziju po tipu transudata

b. pleuralnu efuziju po tipu eksudata

c. malignu pleuralnu efuziju

d. hilotoraks

e. pneumotoraks

f. empijem pleure

710. Vrednosti centralnog venskog pritiska kod pacijenata na mehaničkoj ventilaciji:

168 | S t r


a. snižene su za 5-7 cm H2O

b. ne odstupaju značajno od normalnih vrednosti

c. veće su u proseku za 5 cm H20

711. Invazivno merenje krvnog pritiska osim što detektuje brze promene hemodinamskog

statusa moţe se koristiti i za:


a. parenteralnu ishranu pacijenata

b. procenu parametra acido-baznog statusa

c. procenu stanja svesti

712. Rastvor Ringer laktata:

(zaokružiti tri tačna odgovora):

a. je kolidni rastvor

b. je kristaloidni rastvor

c. je hipertoni rastvor

d. je izotoni rastvor

e. ima elektrolitni sastav sličan sastavu plazme

f. ima nešto veću koncentraciju hlorida u odnosu na plazmu

713. U hipotone rastvore spadaju:


a. 5% rastvor glukoze

b. ringer laktat

c. fiziološki rastvor

714. Na osnovu čega se postavlja dijagnoza kongenitalnog megakolona


a. fizikalnog pregleda

b. kliničkog nalaza

c. biopsija rektuma i irigografije

d. anamneze

715. Nekrektomija je obavezna kod:


169 | S t r

a. I stepena smrzotina

b. II stepena smrzotina

c. III stepena smrzotina

d. svih prethodno navedenih stadijuma smrzotina

716. Disrupcija koţe i potkoţnog tkiva operativne rane izazvana suprafascijalnom infekcijom

označava se kao _____________________________________. (upisati odgovor)

717. Pneumatocefalus i hematosinus su:


a. direktni radiološki znaci preloma lobanje

b. indirektni radiološki znaci preloma lobanje

c. radiološki znaci hidrocefalusa

d. radiološki znaci tumora mozga

718. “Majmunska šaka” je sekvela lezije:


a. n.ulnaris-a

b. n.medianus-a

c. n.radialis-a

d. n.musculocutaneus-a

719. Intraoperativni nalaz perforacije peptičkog ulkusa na atipičnom mestu (npr. jejunum)

pobuĎuje sumnju na postojanje:


a. Stranog tela u digestivnom tubusu

b. Karcinoma tankog creva

c. Zollinger_ellison-ovog sindroma (gastrinoma)

d. Akutnog pankreatitisa

720. Perkutanom biopsijom dokazani retroperitonealni leiomiom:


a. Treba odmah operisati klasičnom operativnom tehnikom

b. Treba odmah operisati laparoskopskom operativnom tehnikom

c. Pratiti i operisati samo u slučaju simptoma i komplikacija

170 | S t r

d. Ne zahteva lečenje

721. Destrukcija jednog lobusa jetre ili prisustvo masivnog centralnog hematoma jetre

kategorizuje se kao povreda jetre:


a. I stepena

b. II stepena

c. III stepena

d. IV stepena

e. V stepena

f. VI stepena

722. Sistolno-dijastolno podrhtavanje mlaza krvi (tzv. „thrill“) je palpatorni nalaz

karakterističan za:


a. Arterijsku aneurizmu

b. Vensku trombozu

c. Arterijsko-vensku fistulu

d. Tromboflebitis

723. Klaudikacije u jednoj ili obe noge, smanjena seksualna potencija (kod muškaraca) i

oslabljeni ili odsutni femoralni pulsevi čine karakterističan trijas označen kao

_______________________sindrom.

724. Najteţa komplikacija neotkrivene i/ili neadekvatno lečene duboke venske tromboze je:


a. Plućna embolija

b. Gangrena ekstremiteta

c. Venski ulkus

725. Arterijska aneurizma definiše se kao trajna dilatacija krvnog suda:


a. Više od 30% u odnosu na očekivani normalni promer arterije

b. Više od 40% u odnosu na očekivani normalni promer arterije

c. Više od 50% u odnosu na očekivani normalni promer arterije

d. Više od 60% u odnosu na očekivani normalni promer arterije

171 | S t r

726. Spinalna anestezija je anesteziološka tehnika izbora za:


d. IzvoĎenje hirurških zahvata na toraksu

e. IzvoĎenje hirurških zahvata na ekstremitetima

f. IzvoĎenje hirurških zahvata u donjem abdominalnom spratu, maloj karlici i na donjim

ekstemitetima

727. Neposredna postoperativna depresija disanja nastaje zbog:


a. Neadekvatne hemostaze

b. Zaostalog dejstva anestetika

c. Pneumotoraksa

728. Akutni respiratorni distres sindrom odlikuje se:

(zaokružiti dva tačna odgovora):

a. Neadekvatnim gasnim analizama arterijske krvi (pad PO2 i povećanje PCO2)

b. Neadekvatnim gasnim analizama arterijske krvi (skok PO2 i bikarbonata i pad PCO2)

c. Prisustvom difuznih infiltrata na grafiji pluća u odsustvu kliničkih pokazatelja popuštanja srca

d. Prisustvom difuznih infiltrata na grafiji pluća u uz prisustvo kliničkih pokazatelja popuštanja

srca

729. Premedikacija podrazumeva:


a. Preoperativno ordiniranje jednog ili viљe medikamenata sa ciljem da se pacijent dovede u

optimalno stanje za predstojeжu operaciju i anesteziju

b. davanje visokog protoka kiseonika neposredno pred intubaciju

c. ordiniranje manjih doza nedepolarizirajuжeg relaksanta neposredno pred davanje sukcinilholina

730. Infiltraciona anestezija se postiћe ubrizgavanjem rastvora lokalnog anestetika:


a. Oko inervišućeg živca

b. U operativno polje, odnosno oko njega

c. U epiduralni prostor

d. Venski splet odreĎenog ekstremiteta

172 | S t r

731. Condylomata acuminata spada u:


a. Seksualno transmisivne virusne infekcije

b. Bakterijske infekcije

c. Benigne tumore

d. Maligne tumora

732. Hematurija je nalaz:


a. Više od 5 Ery u vidnom polju

b. Više od 10 Ery u vidnom polju

c. Više od 15 Ery u vidnom polju

733. Trijas: bol, hematurija i lumbalni tumefakt karakterističan je za:


a. Pijelonefritis

b. Ciste bubrega

c. Karcinom bubrega

734. Jako uvećan, tvrd, napet, hiperemičan i bolno osetljiv skrotum jednostrano odgovara

nalazu:


a. Hidrocele

b. Ingvinoskrotalne hernije

c. Epididimitisa

d. Tumora testisa

735. Pozitivna bubreţna sukusija patognomonična je za:


a. Tumor bubrega

b. Lumbalnu herniju

c. Kalkulozu bubrega i gornjeg dela uretera

d. Holecistitis

e. Apendicitis

173 | S t r

736. Varikoziteti jednjaka nastaju kao posledica:


a. Povišenog pritiska u sistemu vene porte

b. Povišenog pritiska u sistemu vene azygos

c. Sistemskog povišenog pritiska

d. Povišenog pritiska u lumenu ezofagusa

737. Anemija, malapsorpcija i malnutricija su komplikacije koje se mogu očekivati nakon:


a. Vagotomije

b. Suture ulkusne perforacije sa omentoplastikom

c. Drenažne operacije na želucu

d. Resekcije želuca

738. Radiološki nalaz tzv. straţar-vijuge (“sentinel loop“) u abdomenu karakterističan je za:


a. Ulkusnu perforaciju

b. Akutni holecistitis

c. Ileus

d. Akutni pankreatitis

739. Hipersplenizam označava:


a. Enormno uvećanu, kongestivnu slezinu

b. Prisustvo jedne ili više ektopičnih slezina

c. Ekstremno pojačanu funkciju slezine u smislu uvećane destrukcije krvnih ćelija

d. Komplikaciju splenektomije

740. Prljav vaginalni iscedak, transvaginalni prolazak gasa i stolice, povremeno sluzav

iscedak iz rektuma i inkontinencija manjeg ili većeg stepena ukazuju na prisustvo

___________________________________________. (upisati odgovor)

741. „Fenomen pretakanja“ prilikom palpacije i auskultacije trbuha sreće se kod:


174 | S t r

a. Ulkusne perforacije

b. Stenoze pilorusa

c. Ileusa

d. Akutnog apendicitisa

742. Ortolanijev fenomen i Gaelacijev znak spadaju u sigurne znakove:


a. UroĎenog išćašenja kuka

b. UroĎenog krivog stopala

c. Kongenitalne radioulnarne sinostoze

d. UroĎenog tortikolisa

743. „Compartment“-sindrom (povišen meĎućelijski pritisak u zatvorenom koštano-

fascijalnom prostoru ekstremiteta sa kompromitacijom cirkulacije) zahteva:


a. Urgentnu amputaciju

b. Urgentnu fasciotomiju

c. Urgentnu imobilizaciju

744. Pseudomembranozni kolitis kao komplikaciju antibiotske terapije izaziva:


a. Streptococcus pyogenes

b. Streptococcus faecalis

c. Clostridium difficilae

d. Proteus

e. Pseudomonas aeruginosa

745. U duboke opekotine spadaju:


a. Samo opekotine III stepena

b. Opekotine II i III stepena

c. Opekotine II-b i III stepena

746. Najznačajniji tumorski marker za dijagnozu primarnih tumora jetre je:


a. PSA

175 | S t r

b. AFP

c. CEA

d. Ca19-9

747. Nalaz tamno mrkog tečnog sadrţaja (poput „koka-kole“) na drenu nakon

abdominocenteze kod pacijenta u endotoksičnom šoku i kliničkom slikom akutnog abdomena

ukazuje na prisustvo _______________________________________.

(upisati odgovor)

748. „Akutni napadi“ hipoglikemije koji se veoma brzo javljaju i jednako brzo povlače nakon

uzimanja hrane kod pacijenta mora pobuditi sumnju na postojanje:


a. Adenokarcinoma pankreasa

b. Gastrinoma

c. Glukagonoma

d. Somatostatinoma

e. Insulinoma

749. Palpatorni nalaz velike, tvrde, nepokretne, asimptomatske mase u slabini i gornjem delu

abdomena kod dvogodišnjeg inače zdravog deteta ukazuje na:


a. Wilms-ov tumor

b. Akutni pijelonefritis

c. Lumbalnu herniju

d. Akutnu dilataciju želuca

750. Akutna masivna tamponada perikarda zahteva:


a. Konzervativnu terapiju udarnim dozama (diuretici, kardiotonici...)

b. Urgentnu drenažu (perkutano ili kroz minilaparotomiju)

c. Urgentno operativno lečenje otvorenom tehnikom (torakotomija)

751. Urastao nokat palca leve noge na latinskom se označava kao:

_________________________________________________________________

(upisati odgovor)

176 | S t r

752. Karotidna endarterektomija je indikovana kod stenoze a.carotis interna-e:


a. >40%

b. >50%

c. >60%

d. >70%

753. Nemogućnost zatvaranja oka i asimetričan ugao usana i mimike nakon povrede su znaci:


a. Povrede kanalikularnog dela perifernog n.facialis-a

b. Povrede centralnog dela n.facialis-a

c. Povrede n.oculomotorius-a

d. Povrede n.trigeminus-a

e. Povrede n.trochlearis-a

f. Povrede n.abducens-a

754. Najvećom opasnošću od gubitka ekstremiteta praćena je povreda:


a. A.poplitea-e

b. A.femoralis profunda-e

c. A.femoralis superficialis

d. A.iliaca interna-e

e. A.iliaca externa-e

755. Pacijent je doveden u urgentnu jedinicu nakon automobilske nesreće. Na prijemu,

disanje je normalno. Ima multiple modrice na grudnom košu i na više mesta bolnu osetljivost

iznad rebara na palpaciju. Rendgengrafija grudnog koša pokazuje višestruki prelom rebara

obostrano, ali je plućni parenhim normalan i oba plućna krila ekspandirana. Dva dana

kasnije, on je u respiratornom distresu, a pluća su mu „izbeljena“ na ponovljenoj

rendgengrafiji. Najverovatnije se radi o ...

a. Torakalnom kapku

b. Kontuziji miokarda

c. Kontuziji pluća

d. Tenzionom pneumotoraksu

177 | S t r

e. Traumatskoj rupturi aorte

756. Nagnječna rana gornje (dorzalne) strane desnog stopala latinski se označava kao

___________________________________________________. (upisati odgovor)




povrede?


a. Bakterijemija




e. Peritonitis

758. 64-godišnji muškarac vise ne moţe skroz da opruţi prste i da celim dlanom dodirne sto.

Problem se razvijao postepeno tokom nekoliko godina. Nema bolove niti neurološke ispade i u

meri u kojoj deformitet dozvoljava, moţe pomerati prste normalno. Fizikalno ispitivanje,

osim već opisanih promena, pokazuje prisustvo palpabilnih fascijalnih nodula. Koja je



a. Sindrom karpalnog kanala

b. De Qeurvain tenosinovitis

c. Dupuytrenova kontarktura

d. Palmarni tenosinovitis

e. Reumatoidni arthritis

759. Pravilo “4K” koristi se u proceni:


a. Težine akutnog pankreatitisa

b. Težine sepse

c. Stanja svesti kod politraume

d. Vitalnosti mišića kod otvorenog preloma

e. Kardiovaskularnog statusa preoperativno

178 | S t r

760. Jedan od navedenih oblika hipertireoze ne leči se hirurški:


a. Morbus Graves-Basedow

b. Nodozna toksična struma (morbus Plummer)

c. Toksični adenoma tireoideje

d. Tireotoksična kriza

761. VUR mokraće u ureter i pijelokaliksni sistem uz “zatupljene” čašice i bez dilatacije

uretera i pijelona kategorizuje se kao:


a. I stepen

b. II stepen

c. III stepen

d. IV stepen

e. V stepen

762. Skraćenica za tumorski marker CEA označava se

_________________________________________________.

(upisati odgovor)

763. Jedno od navedenih ispitivanja nije neophodno za klasičnu preoperativnu pripremu

pacijenata za operacije u abdomenu:


a. EKG i kardiološki pregled

b. Rentgengrafija pluća i srca

c. Krvna slika

d. Osnovna laboratorija (azotni produkti, elektroliti, hepatogram, CRP…)

e. Scintigrafija jetre

764. Kraniocerebralna povreda GCS 10 spada u:


d. Laka

e. Umerena

f. Teška

Documents

Pitanja Test Konkurs